MEDJUNARODNO POSLOVANJE

Medjunarodno poslovanje je nauna disciplina koja izuava pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. Uticaj globalizacije je uslovio vei znaaj meunarodnog poslovanja:objedinjavanje poslovnih procesa na makro i mikro nivou,uspostavljanje jedinstvenih ekonomskih odnosa,stvaranje konkurentske prednosti,tenja od nacionalnog ka globalnom. Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca koji se zahteva na trzistu i koji konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova(ulaganja)u duzem vremenskom periodu. Predmet izuavanja meunarodnog poslovanja:razmena roba i usluga,meunarodno kretanje rada,meunarodno kretanje kapitala,direktne strane investicije,portfolio investicije,uloga i znaaj meunarodnih institucija Cilj izuavanja:Utvrivanje mehanizama, pravila, naela, smernica, pretpostavki,instrumenata na kojima poivaju globalni ekonomski odnosi u kojima e preduzea izgraditi konkurentske prednosti, a drave postati kljuni katalizator te izgradnje. Faktori meunarodnog poslovanja:prirodni faktori,proizvodni faktori,proizvodni odnosi i neekonomski faktori. Prirodni faktori:prirodna bogatstva zemlje koja uestvuje u meunarodnom poslovanju (sirovine, rude, klimatski uslovi, veliina i poloaj zemlje) Proizvodni faktori:svi faktori proizvodnje : kvalitet i kvantitet sredstava, raspoloivost radne snage, kvalitet organizacije rada, primena savremenih tehnologija Proizvodni odnosi:efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faktora, nain raspodele rezultata, visina ivotnog standarda 1. Efikasnost ostvarenje postavljenih ciljeva sa minimalnim troenjem resursa(raditi stvari na pravi nacin) 2. Efektivnost maximalna realizacija ciljeva sa datim resursima(raditi prave stvari) Neekonomski faktori:uslovi razmene Terms of Trade,fleksibilnost subjekata meunarodnog poslovanja,razvijenost i ekonomska i politika pozicija zemlje koja uestvuje u meunarodnim ekonomskim odnosima Uslovi razmene terms of trade su odnosi izmeu promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba.Ako cene izvoza rastu, a cene uvoza ostaju iste ili opadaju to je pozitivni aspekt uslova trgovanja.Ako cene izvoza opadaju, a cene uvoza ostaju iste ili rastu to je negativni aspekt uslova trgovanja.Primer:Rast cena sirovina direktno utie na porast cena finalnog proizvoda, dok cena sirovina ne uslovljava uvek i pad cena finalnog proizvoda.Rezultat svega ovoga je jo vee produbljivanje jaza u privrednom razvoju i razvijenih i nerazvijenih zemalja.Razvijene zemlje ce pre izvoziti finalne proizvode Determinante meunarodnog poslovanja:medjunarodno okruzenje,drzava,preduzeca,mobilnost roba,usluga i faktora proizvodnje. Subjekti medjunarodnog poslovanja: 1)medjunarodna zajednica,2)drzava(ima svoju teritorijalna nezavisnost i suverenitet u okviru ekonomskih granica,naglaena uloga u kreiranju Multilateralnih i bilateralnih ugovora,3)nosilac meunarodnog poslovanja sa mikro aspekta Bilateralni ugovori su ugovorni odnosi izmeu dve drave (privredni dogovori, razmena , saradnja na dravnom nivou) Multilateralni ugovori su ugovorni odnosi izmeu dve ili vie zemalja.

Medjunarodne konvencije oznaavaju ugovorni odnos izmeu dve ili vie drava, zasnovan na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podruja meunarodne trgovine i razmene. Neke od meunarodnih konvencija na kojima poiva meunarodno poslovanje su:Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, Be 1980.;Briselski sporazum o sudskoj nadlenosti; Rimski sporazum o zakonu koji e se primenjivati;Sporazumi o zatiti intelektualne svojine;Sporazumi o prevozu robe. Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, Be 1980:kodifikovana pravila u oblasti meunarodnog poslovanja,potpisivanje inicirale Un,pravila ove konvencije primenjuju se i na teritorijama zemalja koje nisu potpisnice,SFRJ je bila potpisnica od 1.1.1988.obuhvata: obligacionih odnosa kupaca i prodavac, ponuda za zakljuenje ugovora, pitanja opoziva ponude, prihvat ponude, momenta zakljuenja ugovora o meunarodnoj kupovini i prodaji, ispunjenja ugovora, tumaenja sporazuma o meunarodnoj:prodaji, raskidanje ugovora i plaanje odtete u sluaju tete itd ,primenjuje se pod uslovima:razliita sedita ugovornih strana,vri se transfer robe iz jedne zemlje u drugu.Konvencija poiva na naelu namere jedne ugovorne strane, a ne zajednikim namerama. Briselski sporazum o sudskoj nadlenosti:Potpisan u Briselu 1968., inicijator lanice EZ.Nadlenost suda u reavanju sporova u meunarodnom poslovanju.Sloboda izbora, a u sluaju ne kompromisa, pokreta spora ima pravo izbora. Rimski sporazum o zakonu koji e se primenjivati:Potpisan u Rimu 1980.Primena zakonodavstva u tumaenju meunarodnog ugovora.Primenjuje se zakon drave na ijioj teritorija se odvija delatnost ili naela meunarodnog trgovinskog zakona Sporazumi o zatiti intelektualne svojine:Pariska konvencija 1883- pravo registracije,Madridski sporazum 1891- zatitni znak,Minhenski sporazum 1973registracija patenta,Vaingtonski sporazum 1970,Sporazum iz Strazbura iz 1971,Sporazum iz Haga 1934. itd Sporazumi o prevozu robe:Sporazum iz eneve iz 1956.- drumski saobraaj,Sporazum iz Brisela iz 1924.- pomorski saobraaj,Konvencija iz ikaga iz 1944 vazduni saobraaj,Sporazum iz Berna iz 1890 elezniki saobraaj Izvori medjunarodnog poslovanja:medjunarodno javno pravo,medjunarodno privatno pravo,autonomno medjunarodno trgovinsko pravo,domace zakonodavstvo Medjunarodno javno pravo: 1.Meunarodni ugovori dvostrani ili viestrani ugovor, koji se esto nazivaju i sporazumima. Najee su politikog karaktera i osnova su za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji jedne zemlje (Transki sporazum 1995.god) 2. Meunarodno obiajno pravo u meunarodnom poslovanju nastaju neke zakonitosti i sluajevi koji vremenom postaju opteprihvaeni, za ubudue. 3. Opti principi u meunarodnom pravu ovi opti principi vre zatitu drava kao subjekata meun.poslovanja. Medjunarodno privatno pravo regulie odnose pojedinih subjekata u njihovom graanskopravnom odnosu sa stranim elementima. Autonomno medjunarodno trgovinsko pravo proistie iz autonomije volje ugovornih strana (sloboda ugovaranja i definisanja prava i obaveza).Iz ovog prava proistiu:Tipski ugovori;Opti uslovi poslovanja- skup pravila donesen od strane nekih nacionalnih udruenja (udruenje privrednika);Obiaji i uzanse Opte uzanse za promet robom, Posebne uzanse o ugostiteljstvu, dobri poslovni obiaji;Poslovni i proizvodni standardi regulie drava (npr. klase roba);Kodifikovana pravila INCOTERMS(international commercial terms)su izvor meunarodnog poslovanja koje je kao jednoobrazno pravilo usvojila Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1936.godine.Incoterms su meunarodna trgovinska pravila za

tumaenje najvanijih trgovinskih izraza i transportnih klauzula.Revizija 1953, 1967, 1976 i 1990, 2002,vaei 2011. Domace zakonodavstvo: Opti pravni okviri kojima se reguliu ekonomski odnosi sa inostranstvom:Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju,Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o slobodnim zonama,Zakon o carini i dr. naelo slobode saobraaja i slobode plovidbe; Nacela medjunarodnog poslovanja:naelo slobode saobraaja i slobode plovidbe( sloboda odvijanja transporta i plovidbe na medjunarodnim relacijama;konvencije o otvorenom moru,teritorijalnom moru i spoljnomorskom pojasu,konvencija o rezimu plovidbe Dunavom) naelo slobode transfera dobiti, novca i novane vrednosti(sloboda transfera novca,pa samim tim i sloboda trgovine),naelo najpovlaenije nacije( unosenje u medjunarodni ugovor da ce svaka strana potpisnica ugovora priznati drugoj strani potpisnici u odredjenim oblastima uzajamna prava kao sto su povlastice koje je ona dala ili se dati bilo kojoj trecoj drzavi);naelo slobodne trgovine(podrazumeva slobodan uvoz i izvoz roba, bez ogranienja i zabrana,postoji slobodno formiranje cena, bez ogranienja i uplitanja drave.);naelo reciprociteta(omogucava se uzajamno ponasanje drzava ugovornica tako sto jedna ugovorna strana daje odgovarajucu odgovornost ili povlasticu da bi od druge strane dobila odgovarajuce povlastice);naelo nacionalnog tretmana(izjednacavanje stranih subjekata sa domacim privrednim subjektima tako sto strani subjekat ne moze imati losiji pravni tretman od domaceg privrednog subjekta,pri cemu drzava obezbedjuje stranim licima ista prava kao i domacim );naelo preferencijalnog tretmana(putem preferencijalnog sistema postie se povlaena odstupanja odreene drave odnosno njenih privrednih subjekata u drugoj stranoj dravi, dravi ugovornici. Ovo naelo se ogleda putem niza beneficija i pogodnosti (snienje carinskih stopa, osloboenje kod plaanja carine, liberalni uvoz idr.), kojim se omoguava povean pristup privrednih subjekata i roba u dravi, strani ugovornici) ;sistem pravinog tretmana(ovaj sistem se naziva i sistemom nediskriminacije odnosno podrazumeva jednak i pravian postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte. Na ovaj nain se u izvesnom smislu izjednaavaju privredne aktivnosti, bez obzira iz kojih drava su privredni subjekti). Medjunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze meunarodno priznate granice ili teritorije.U veini zemalja ona stvara znaajan deo BDP-a. Meunarodna trgovina je takoe i grana ekonomije, i, zajedno sa meunarodnim finansijama, ini iru disciplinu poznatu kao meunarodni ekonomski odnosi . Drzave ucestvuje u medjunarodnoj trgovini jer su drave meu sobom razliite i radi postizanja ekonomije obima u proizvodnji. Dva osnovna obeleja karakteristina za sve teorije meunarodne trgovine su:razliitost faktora proizvodnje,teritorijalni i ekonomski suverenitet drava. Medjunarodna ekonomika pokusava da objasni koji su izvori koristi od trgovine,kako je mogue da obe strane imaju koristi od trgovine i ija je korist i zbog ega vea, kakve su veze trgovine i ostalih ekonomskih pokazatelja. Trgovina je trajna drutvena aktivnost koja u trinoj privredi organizuje i regulie robne tokove (fizikih proizvoda, usluga i hartija od vrednosti) u prometnoj fazi drutvene reprodukcije. Trgovina se odvija na:domaem tritu unutranja trgovina i inostranom tritu spoljna trgovina Predmet izuavanja trgovine:razmena roba i usluga. Unutranja trgovina po obimu vea od spoljne trgovine. Slicnosti unutrasnje i spoljne trgovine:slini oblici trita,sline ekonomske zakonitosti,sline tehnike trgovanja i metode formiranja cena.

Razlike unutrasnje i spolljne trgovine:razlike u mobilnosti faktora proizvodnje,razliitoj pravnoj regulativi,razliitim monetarnim sistemima,razliitim subjektima poslovanja,razliitom stepenu razvijenosti trita,politikim ogranienjima,protekcionizmu,razliita kupovna mo stanovnita. Drava moe imati :zatvorenu privredu i otvorenu privredu Ako drava ima zatvorenu privredu onda nema trgovine sa ostalim delom sveta i postoji prirodna veza izmeu outputa i dohotka. Poto u zatvorenoj privredi rezidenti date drave ne mogu kupiti output druge drave niti svoj output prodati strancima, sav nacionalni dohodak se raspodeljuje na domau privatnu i javnu potronju i investicije i ta relacija se moe iskazati sledeom jednainom:D = P+ J +I (Output = privatna potronja + investicije + javna potronja) Output se oznacava pomocu dva outputa:GDP- Bruto domai proizvod i GNP-Bruto nacionalni dohodak Bruto domai proizvod GDP finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne drave i ini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne drave u toku jedne godine. Bruto nacionalni dohodak GNP je jednak zbiru GDP i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta. Inputsva ulaganja u proizvodne faktore, odnosno proizvodnju neke privrede Dohodak- rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore, odnosno proizvodnju neke privrede Medjunarodni odnosi razmene- Po kojim cenama poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge. Oportunitentni trosak- proizvodnja jednog dobra uvek znai troak zbog neproizvodnje drugog dobra. gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra predstavlja oportunitetn i troak. Marginalna stopa transformacije - koliina proizvoda od ije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda poveala za jedinicu Granica postojecih mogucnosti- maksimalna koliina jedinica jednog proizvoda koja se moe proizvesti pri bilo kojoj datoj koliini jedinica drugog proizvoda Relativna ponuda i traznja - predstavlja kolinik ponude ili tranje u svetskim razmerama broja jedinice jednog proizvoda sa ponudom ili tranjom broja jedinica drugog proizvoda u funkciji formiranja relativne cene Relativna cena - taka preseka kriva relativne ponude i tranje Ako drava ima otvorenu privredu tj. kada je meunarodna trgovina mogua deo proizvoda i usluga domae drave e biti kupljeno od stranaca, a deo domae potronje e biti zadovoljen kupovinom dobara i usluga u inostrantsvu. Izvoz je prodaja u inostrantsvu dobara i usluga proizvedenih u domaoj dravi. Uvoz je prodaja na teritoriji domae drave proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu. U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna izvora dobara i usluga:lokalna proizvodnja,uvoz etiri potencijalne upotrebe proizvoda i usluga:privatna potronja,javna potronja,investicije,izvoz Teorije meunarodne trgovine objanjavaju uzroke koje dovode do trgovine na meunarodnom nivou.Teorijama meunarodne trgovine omoguava se bolje razumevanja samih procesa u meunarodnoj trgovini i na taj nain se omoguava ostvarivanje optimalne spoljnotrgovinske politike. Klasina teorija meunarodne trgovine

Neoklasine teorije meunarodne trgovine Savremene teorije meunarodne trgovine Nekonvencionalne teorije Teorije meuzavisnosti trgovine i razvoja Kejnzova teorija spoljne trgovine Poreterova teorija konkurentske prednosti 1. Klasina teorija meunarodne trgovine Teorija apsolutnih prednosti -Apsolutna prednost je sposobnost zemlje da proizvede neki proizvod sa niim trokovima inputa od neke druge zemlje,odnosno da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnie oportunitetne trokove.Domaa zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje.Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B od domae zemlje.njen nedostatak je u tome sto po njoj ne postoje razlozi za meunarodnu trgovinu ako zemlja nema nie oportunitetne trokove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge. Teorija komparativne prednosti-iako zemlja nema apsolutne prednosti i nie trokove, ona ipak ima interes da uestvuje u meunarodnoj trgovini sa drugim zemljama, na bazi komparativnih prednosti.Specijalizacija u proizvodnji onog proizvoda gde ima nie trokove i veu produktivnost. 2. Neoklasine teorije meunarodne trgovine (Tausig) teoriju uveo kamatu, kao troak kapitala 3. Savremene teorije meunarodne trgovine Teorija opte ravnotee (Bertil Olin) koje proizvode treba izvoziti, a koje uvoziti, kako se formiraju odnosi razmene.Teorija trokova supstitucije (Gortfird Haberler) uvodi tri faktora proizvodnje: rad, zemlja, kapital 4. Nekonvencionalne teorije -Teorija rasprodaje vikova dolo se do postojanja vikova proizvoda, ijim plasiranjem putem meunarodne trgovine dolazi se do proizvoda za kojima postoji tranja -Produktivitetna teorija podsticanje tehnolokih inovacija, produktivnosti, irenja trita 5. Kejnzova teorija spoljne trgovine(Don MK) Smatra da je profit glavna pokretaka snaga meunarodne trgovine 6. Teorije meuzavisnosti trgovine i razvoja -Teorija dominirajue privrede (Fransoa P.)Polazna pretpostavka: dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi -Teorija periferne privrede Polazi do realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini, uz postojanje svesti o razvijenim (centar sveta) i nerazvijenim zemljama (zemlje periferije) 7. Poreterova teorija konkurentske prednosti ( Majkl Porter)Strategija konkurentnosti je rezultat visoke produktivnosti, investicije, kontinuiteta ,inovacija Opta ravnotea-Bertil Olin Komparativne prednosti- David Ricardo Apsolutne prednosti- Adam Smith Konkurentska prednost -Porter SWOT analiza S Strenght - snaga,W-weakness slabosti,O-opportunities - mogunosti T-threat opasnosti Drava treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najnie relativne trokove, odnosno kod kojih ima komparativne prednosti u odnosu na ostale uesnike u meunarodnoj razmeni :apsolutne prednosti,komparativne prednosti,faktorska proporcionalnost i slinost tranje Jedna od najeih greaka u raspravama o meunarodnoj trgovini je nerazlikovanje

apsolutnih i komparativnih prednosti. Globalizacija je proces uspostavljanja globalnih vrednosti,koje prevazilaze okvire pojedinih drzava.Vodi poreklo od latinske reci globus-lopta. Nalaze se jo u dalekim prapoecima civilizacije.1200 g. p.n.e stari Feniani postaju svetski trgovci , prodajui robu na Sardiniji, Siciliji, Kritu, Gibraltaru i Britanskim ostrvima. Ciljevi globalizacije:ciivilizacijska ukrtanja,kulturna i religijska ukrtanja,ekonomska i politika povezivanja Instrumenti koji su se koristili, a i danas se koriste u procesu ukrtanja su:veliki osvajaki ratovi,kolinijalizacija,hladni rat,informatika i tehnoloka revolucija itd. Nastojanje bogatijih i jaih drava da uveaju svoje bogatstvo tako to e eksploatisati prirodne i ljudske resurse drugih drava 4evolutivna razdoblja:protoglobalni poreci,doba renesanse,kolonijalna osvajanja,megaglobalizacija Protoglobalni poreci:Podrazumevala je religijsko i duhovno povezivanje, to je u vezi sa pojavom hrianstva i njegovo irenje u Rimskom carstvu.Put svile 200 god.nove ere kineski trgovci prodavali svilu za srebro i vunu, ak do italije,istok nad zapadom Doba renesanse 1350-1600 Poetak razmene radne snage kao faktora proizvodnje , odnosno trgovina robljem - princip dominacije jedne klase u odnosu na drugu. Pogotovo dobilo znaaj nakon otkria Amerika 1492.godine;zapad nad istokom Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industrijalizma- poetak 18.veka Stvaranje novih ekonomski monih drava (pre svega u Evropi-Vel.Britanija, Nemaka, Francuska, a i u Americi),poetak savremenog trita: ponuda, tranja, konkurencija, komunikacija, novac Megaglobalizacija:vreme hladnog rata i posle,zahlaeni odnosi izmeu SSSR i zemlje Zapada, socijalistiko okruenje naspram korporacija,ruenje Berlinskog zida nov globalni poredak sa podrkom MMF, WB, WTO Aktelna shvatanja globalizacije: Hiperglobalisti- novi svetski poredak kao nunost. Internacionalno se stavlja iznad nacionalnog Transformacionalisti umerena struja. Globalizacija ima dva predznaka: pozitivan i negativan Skeptici- globalizacija kao trvorevina najjaih (SAD, Velike Britanije, Japana i Nemake). Smatraju da je globalizacija licemeran put TNC kapitala Metode globalizacije zavise od: nivoa drutvene svesti i nivoa tehnolokog razvoja Klasifikacija metoda globalizacija:kolonijalna osvajanja,institucionalizacija meunarodnih ekonomskih odnosa,pojava MNC i TNC- kretanje faktora proizvodnje Aspekti globalizacije Ekonomski-stvaranje velikih korporacija, seoba kapitala, svetska podela rada, tehnoloki razvoj koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracija Drustveni uspostavljanje novih socijalnih (moralnih, kulturnih, religijskih) i politikih vrednosti Socijalni aspekt stvaranje dru.hrupa i stalea povezani interesom Politiki aspekt mo razvijenih zemalja Tehnoloki aspekt radnike zamenjuju maine Poslovanje u uslovima globalizacije: -nivo potrebnog znanja:visok -informacije:nedostupne i skupe -resenje:kreativno

-resavanje:kreativno -resenje:kompleksno i neizvesno Pozitivni aspekti globalizacije:otvaranje trzista,uspostavljanje globalnih vrednosti u odnosu na lokalne okvire,prevazilazenje vremenskih i prostornih ogranicenja,sirenje znanja,generisanje i penetracija,migraija kapitala i radne sredine,povezivanje ljudi i kultura,ekonomija i sl. Negativni aspekti globalizacije:liberalizacija trzista najvise koristi razvijenim drzavama,polarizuje se moc,namece se volja razvijenih nad nerazvijenim,povecava se koncentracija kapitala u multinacionalnim kompanijama,ne postoji adekvatna strategija za ukljucenje zemalja u razvoju u procesu globalizacije Tranzicija:vodi poreklo od latinske reci transitivus- lat. prelazan Savremeni proces koji se odvija u drutvu. Ekonomska tranzicija je deo globalne tranzicije i predstavlja proces kroz koji, na odreenom stepenu razvijenosti, prolaze sve zemlje. Determinante:definisanje postojeeg ambijenta,definisanje kljunih ekonomskih faktora,kreiranje infrastrukture,predvianje ekonomskih i politikih posledica reformi Sredstva:nova znanja,tehnologija,infrastruktura Ciljevi:prelazak na nov ekonomski, politiki, socijalni poredak tj. ukljuivanje u globalne tokove TRANZICIJA:RASKRSCE-OCEKIVANJA-PROCES ODLUCIVANJA-ZNANJESTRATEGIJA-MOTIVACIJA-IZAZOVI-TIMSKI RAD-USPEH-PROSPERITET