,,Dve stvari ispunjavaju

dusu uvek novim i sve

vecim cudjenjem i
strahopostovanjem sto se
vise i istrajnije
razmisljanje bavi njime:
zvezdzno nebo nada
mnom i moralni zakon u
meni.

IMANUEL KANT
(1724-1804)

K
A
N
T

K
A
N
T

,,Moji sluaoci su
uglavnom studenti, mlade
devojke i oficiri. Studenti
dolaze jer znaju da sam u
ispitnoj komisiji, devojke
zbog studenata, a oficiri
zbog devojaka.

,,Dve stvari ispunjavaju duu

uvek novim i sve veim
divljenjem i strahopotovanjem
to se vie i istrajnije
razmiljenje bavi njime:
Zvezdano nebo nada mnom i
moralni zakon u meni. Ni jednu
od njih ne smem izvan moga
vidokruga traiti kao obavijenu
tamom ili pak u nedokuivosti;
ja ih vidim prd sobom i
neposredno ih povezujem sa

o svojoj egzistencijiPrvi
pogled na bezbrojno mnotvo
svetova kao da unitava moju
vanost kao ivotinjskog
stvora, koji materiju, od koje
je nastao, mora opet vratiti
planeti (samo jednoj taki u
svemiru), poto je neko vreme
(ne zna se kako) bio opremljen
zivotnom snagom. Drugi
pogled, naprotiv, beskonano
povisuje moju vrednost

Kao inteligencije mojom

linou, u kojoj mi moralni
zakon objavljuje ivot, koji je
nezavisan od ivotinjstva, pa
ak i od celog ulnog sveta,
bar koliko se dade razabrati iz
svrenoga odredjenja moje
egzistencije s pomou toga
zakona, koji nije ogranicen na
uslove i granice ovoga ivota,
nego koji ide u beskonanost.

Kant kritikuje skepticizam.

Pokuava u etici da dokae
mogunost postojanja nunih,
univerzalno apsolutno vaeih
principa, koji su apriorni i
formalni i nezafisni od
iskustva.
Prevladati moralni relativizam
i skepticizam

Kritikuje hedonistikoeudajmonistike i utilitaristike

etike.
Ne procenjivati moralno
delovanje prema possledicama
Moral nije nauka o srei , ve o
tome kako da postanemo
dostojnim sree.
,,posve je neto drugo biti
istinit iz moralne dunosti nego
iz zabrinutosti zbog tetnih

Motiv moralnog postupanja

po tovanje prema moralnom
zakonu kao takvom.
Principi morala moraju biti
takvi da svakoga i apsolutno
pouzdano mogu voditi onom
delanju koje treba izvriti

Kako moemo biti sigurni

da smo moralno postupili?
Kriterijum moralnosti
postupaka mora leati u
volji samoj, u nainu i
karakteru samih htenja.
Volja rukovodjena moralnim
zakonom, koji vai
univerzalno i u svim
prilikama.

Moralni postupak je onaj

koji mogu i treba svi da
ponove u slinim ili istim
situacijama.

,,Sta dakle, imam da inim

pa da moje htenje bude
moralno dobro, za to mi
nije potrebna dalekosena
otroumnost. Neiskusan u
pogledu toka sveta,
nesposoban da budem
spreman na sve njegove
dogadjaje koji mi se
1
zbivaju, ja sebe samo

A moe li hteti da tvoja

maksima postane optim
zakonom? Ako ne moes,
onda je treba odbaciti, i to
ne za volju tete koja eka
tebe ili koga drugog, nego
zato to kao princip ne
moe pristajati u mogue
opte zakonodavstvo.
2

,,pojam dobra i zla ne mora se

odrediti pre moralnog zakona
nego samo posle njega i pomou
njega
Etika primata norme, zakona.
Etike norme se ne zasnivaju na
sadrinski odredjenom dobru, ve
se dobro izvodi iz norme, principa.

Moralno dobro je ono

delanje koje je nastalo iz
oseanja prema
unutranjem zahtevu uma
koji nalae: ,,Radi tako da
maksima tvoje volje u
svako doba moze ujedno
da vredi kao princip
opteg zakonodavstva.

Moralni zakon, kategoriki

imperativ, je aprioran, nalazi
se u naem umu.
,,isti um je sam za sebe
praktian (tj. Moe da prui
normu za delovanje) i daje
oveku opti zakon koji
nazivamo moralnim zakonom.

ime je odredjeno ljudsko

postupanje?
,,svaka stvar u prirodi deluje
prema zakonima. Samo umno
bie ima sposobnost da deluje
prema predstavi zakona, tj.
prema principima ili volji.prema savesti

,,Sloboda bi bila ono svojstvo

kauzaliteta umnog bia po
kojemu ono moe delovati
nezavisno od tudjih uzroka koji
bi ga odredjivali, kao to je
prirodna nunost svojstvo
kauzaliteta svih bezumnih
bia, da ih uticaj tudjih uzroka
odredjuje na delovanje.
,,budui da pojam kauzaliteta
donosi sobom pojam zakona,

se pomou neega to
nazivamo uzrokom mora
potaviti neto drugo, tj.
posledica, zato sloboda,
premda nije svojstvo volje
prema prirodnim zakonima,
ipak nije bez zakona, nego
naprotiv mora biti kauzalitet
prema nepromenljivim
zakonima, ali kauzalitet
osobite vrste, jer bi inae
slobodna volja bila neko

Sloboda ovekaautonomija,samozakonitist,
podredjivanje sebe kao
prirodnog bi a zakonu koji
smo sami sebi propisali kao
umna bia.
Ljudski um je sposoban da sam
postavi princip i zakon
delovanja i na taj nain
pokazuje svoju slobodu i
mogunost ovekove slogode
uopte.

Teorijski i praktini um
Praktini um, autonomno
propisuje moralni zakon kome su
podredjeni prirodni nagini i
naklonosti, i na taj nain na delu,
praktino pokazuje mogunost
ovekove slobode
Sloboda nam nije data ona nam je
zadata.
Autonomna etika

,,Postupaj tako da ovenost

u svojoj linosti, kao i u
linosti svakog drugog
oveka, uvek uzima kao cilj,
a nikada samo kao
sredstvo.

Linost, karakternajvea vrednost I krajnji

cilj svakog ljudskog
ponasanja
humanizam

Moralni zakon u
nama
dostojanstvo,
uzvisenost,velicans
tvenost

Kao prirodno bie

ovek je
podredjen
nunosti.
Postovanjem moralnog
zakona ovek se
potvrdjuje kao duhovno i
slobodno bie.

VECNI MIR
U REPUBLIKANSKIM DRUSTVIMA
NARODI TREBA DA PREUZMU
ODGOVORNOST ZA DRZAVNE
POSLOVE

,,Dve stvari ispunjavaju duu uvek

novim i sve veim udjenjem i
strahopotovanjem to se vie i
istrajnije razmiljanje bavi njime:
zvezdzno nebo nada mnom i

ZVEZDANO NEBO
IZND MENE I
MORALNI ZAKON U
MENI