VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

„ČAČAK”

AKCIONARSKO DRUŠTVO

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Mentor: Student:
Župljanić Milica prof. Bujanović Dejan
2
 SADRŽAJ

1. Uvod.......................................................................................................................................3

2. Obaveze javnog akcionarskog društva..................................................................................4

3. Upravljanje društvom.............................................................................................................4

4. Skupština društva...................................................................................................................5

5. Jednodomno upravljanje - odbor direktora............................................................................5

6. Dvodomno upravljanje - izvršni i nadzorni odbor.................................................................6

7. Organizovanje unutrašnjeg i spoljnog nadzora......................................................................6

8. Akcije.....................................................................................................................................7

9. Vrste akcija i osnovna prava akcionara.................................................................................7

10. Režim sticanja sopstvenih akcija od strane društva.............................................................8

11. Preuzimanje akcionarskog društva.....................................................................................9

12. Raspodela dobiti društva..................................................................................................10

13. Privremena dividenda (međudividenda)...........................................................................10

14. Zaključak..........................................................................................................................11

15. Literatura..............................................................................................................................................12
1.Uvod

Akcionarsko društvo je privredno društvo, koje osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih
lica u svojstvu akcionara, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim
imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo odgovara za
svoje obaveze celokupnom sopstvenom imovinom (sačinjenom od uloga akcionara).
Akcionarsko društvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od 3.000.000,00 dinara, osim
ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos (za banke i osiguravajuća društva, na primer).
Vrednost osnovnog kapitala se može menjati tokom vremena, u skladu sa odredbama Zakona o
privrednim društvima (tzv. povećanje i/ili smanjenje osnovnog kapitala).
Akcionarsko društvo je tipičan predstavnik društva kapitala. Inače, akcionarska društva javljaju
se kao izuzetna pojava već u XVIII veku. U većim razmerama razvijaju se tek krajem XIX veka
kao rezultat visokog stepena koncentracije kapitala i proizvodnje i postaju tipična za XX vek,
naročito za razvijene kapitalističke privrede naših dana.
Osnovne karakteristike ovih privrednih društava su:
a) svako društvo ima osnovnu glavnicu (osnovni kapital) određenu statutom društva
(odnosno zakonom);
b) osnovna glavnica društva je podeljena na jednake delove (akcije, deonice);
c) članovi društva nemaju ličnu ekonomsku odgovornost prema poveriocima društva,
nego su samo dužni da uplate uloge određene statutom.
Akcija je deo osnovnog kapitala društva. Izdaje se prilikom osnivanja društva, a vlasnik akcije
ima pravo na dividendu, tj na učešće u delu dobiti.
Akcionari imaju određena prava i obaveze. Njihova prava mogu biti imovinske i neimovinske
prirode, a osnovna obaveza akcionara je da uloži svoj ugovoreni ulog u imovinu društva. Pod
određenim uslovima akcionarsko društvo može da prestane da postoji. Razlozi za prestanak
definisani su Zakonom o privrednim društvima.

4
2. Obaveze javnog akcionarskog društva

Javno društvo je, pre svega obavezno da podnese zahtev za uključenje svojih vlasničkih
hartija od vrednosti u trgovanje na regulisano tržište u Republici, ukoliko Zakonom o tržištu
kapitala nije drukčije određeno
Javno društvo je dužno da redovno sastavlja godišnji izveštaj (sa sadržinom propisanom
odgovarajućom odredbom Zakona o tržištu kapitala), objavljuje ga (tako da bude dostupan
javnosti tokom najmanje pet godina od dana objavljivanja) i dostavlja Komisiji za hartije od
vrednosti, kao i regulisanom tržištu (odnosno, MTP), ukoliko su hartije od vrednosti tog društva
uključene u trgovanje (i to najkasnije četiri meseca nakon završetka svake poslovne godine).
Javno društvo je dužno da bez odlaganja obavesti Komisiju i regulisano tržište, (odnosno,
MTP) na kome su njegove vlasničke hartije od vrednosti uključene u trgovanje, o svakoj
promeni koja je nastala u pravima iz njegovih vlasničkih hartija od vrednosti.
Javno društvo čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu, a u kom je došlo do
promene broja akcija sa pravom glasa, obavezno je da na kraju svakog kalendarskog meseca (u
svrhe izračunavanja praga) objavi informacije o nastalim promenama i novom ukupnom broju
akcija sa pravom glasa, kao i vrednost osnovnog kapitala.
Javno društvo izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti kojima se trguje na regulisanom
tržištu (odnosno, MTP) je obavezno da obezbedi dostupnost svih informacija potrebnih
akcionarima za ostvarivanje njihovih prava, uz odgovarajuću zaštitu potpunosti i tačnosti tih
podataka.
Javno društvo može dostavljati ove informacije akcionarima i elektronskim putem,
ukoliko je takva odluka usvojena na skupštini akcionara i ispunjeni su uslovi koje zahteva Zakon
o tržištu kapitala.

3. Upravljanje društvom

Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno. U slučaju
jednodomnog upravljanja, organi društva su:

skupština;
jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.

slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:

skupština;
nadzorni odbor;
jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor.

5
4. Skupština društva

Skupštinu čine svi akcionari društva. Pravo akcionara da učestvuje u radu skupštine
podrazumeva:
pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija;
pravo na učešće u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skupštine, uključujući i pravo na
podnošenje predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skupštine i dobijanje
odgovora, u skladu sa statutom i poslovnikom skupštine.
Скупштина може одлучивати и расправљати само о тачкама које су на дневном реду.
Дневни ред утврђује се одлуком о сазивању седнице скупштине, коју доноси одбор
директора, односно надзорни одбор.
Vanredna sednica skupštine održava se po potrebi, kao i kada je to određeno Zakonom ili
statutom. Vanrednu sednicu saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor.
Kvorum za sednicu skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova određene klase akcija
sa pravom glasa, ako statutom nije određena veća većina. Ako je sednica skupštine akcionarskog
društva odložena zbog nedostatka kvoruma, može biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom
tako da se održi najkasnije 30, a najranije 15 dana računajući od dana neodržane sednice (tzv.
ponovljena sednica).
Akcionar ima pravo da putem punomoćja ovlasti određeno lice da, u njegovo ime, učestvuje u
radu skupštine, uključujući i pravo da u njegovo ime glasa (tzv. punomoćje za glasanje).
Glasanje može biti javno ili. Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih
akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je Zakonom ili statutom za
pojedina pitanja određen veći broj glasova. Prilikom utvrđivanja broja glasova prisutnih
akcionara u obzir se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.

5. Jednodomno upravljanje - odbor direktora

Društvo sa jednodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više direktora, čiji
broj se određuje statutom. Direktor se registruje, u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih
subjekata. Ako društvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora za predsednika
odbora. Direktor može biti svako poslovno sposobno lice, s tim što se statutom mogu odrediti i
drugi uslovi koje određeno lice mora ispuniti da bi bilo director. Direktori mogu biti: izvršni, i
neizvršni direktori. Izvršni direktori vode poslove društva i zakonski su zastupnici društva, osim
ako je statutom određeno da samo pojedini izvršni direktori zastupaju društvo. Neizvršni
direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva i nadziru njeno
izvršavanje. Skupština može razrešiti direktora i pre isteka mandata na koji je imenovan, i to bez
navođenja razloga.

6
6. Dvodomno upravljanje - izvršni i nadzorni odbor

Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više izvršnih direktora
(čiji se broj određuje statutom) i nadzorni odbor. Izvršni direktori se registruju, a imenuje ih
nadzorni odbor.

Nadzorni odbor može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za
generalnog direktora Generalni direktor koordinira rad izvršnih direktora i organizuje poslovanje
društva. Generalni direktor se, takođe registruje.

Nadzorni odbor ima najmanje tri člana. Članovi nadzornog odbora ne mogu biti izvršni direktori
društva niti prokuristi društva. Članove nadzornog odbora imenuje skupština društva, oni se
registruju i imaju pravo na naknadu za svoj rad. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog
člana nadzornog odbora koji je nezavisan od društva.

Izvršni direktori ne mogu imati zamenike.

Članovi nadzornog odbora ne mogu imati zamenike.

Nadzorni odbor može razrešiti izvršnog direktora i pre isteka mandata na koji je izabran, bez
navođenja razloga. Izvršni direktor može, u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim
putem.

7. Organizovanje unutrašnjeg i spoljnog nadzora

U javnim akcionarskim društvima najmanje jedno lice, nadležno za unutrašnji nadzor

poslovanja, mora ispunjavati uslove propisane za internog revizora, u skladu sa Zakonom o
reviziji. Ovo lice mora biti zaposleno u društvu i obavljati samo poslove unutrašnjeg nadzora, i
ne može biti direktor niti član nadzornog odbora, a imenuje ga odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor Zakon o privrednim društvima poznaje posebnu i vanrednu reviziju. Ako izveštaj
o posebnoj ili vanrednoj reviziji pokaže da je predlog za njeno sprovođenje bio neosnovan,
društvo ima pravo na naknadu troškova sprovođenja posebne, odnosno vanredne revizije od
akcionara koji su predložili njeno sprovođenje.

8. Akcije

Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasništvu, o sredstvima uloženim u preduzeće,

banku, drugufinancijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje može

7
sticati dobit. U zavisnosti od vrste akcije, ista može glasiti na dinare ili na stranu valutu. Prema
važećim zakonskimpropisima akcije se u Srbiji na tržištu kupuju i prodaju za dinare. Akcije seu
plaćuju u novcu a mogu se uplatiti i u stvarima i pravima koja se iskazuju u novčanom iznosu.
Sam akt kupovine akcija može se izvršiti uplatom odjednom ili u obrocima. Ukoliko je uplata u
obrocima, tada kupac dobiva privremenu akciju s tim što se svaka naredna uplata upisuje i
potvrđujena privremenoj akciji. Kada imalac privremene akcije uplati ukupni iznos svog udela,
tada se privremena akcijapovlači i zamenjuje sa stalnom akcijom. Ukoliko nije postignut ukupni
iznossredstava na koji se izdaju akcije, tada izdavalac akcije može odustati od njihovog
izdavanja pričemuje dužan da uplatiocima vratiuplaćenanovčana sredstvauvećana sa kamatom
koja se obračunava od dana uplate do dana povrata sredstava.Imalac akcije stiče pravo na deo
ostvarene dobiti (dividendu). Ukoliko se sprovodi specijalni postupaknad izdavaocem akcija,
tada imalac akcije ima pravo na pripadajući deostečene mase. Odgovarajućiorgan upravljanja u
preduzeću izdavaoca akcije utvrđuje visinu dividende i način njene isplate. Akcija se sastoji iz
dva dela. Na plaštu akcije (prvi deo) označeni su svi njeni osnovni elementi, a na kuponskom
arku (drugi deo) sadržani su kuponi za naplatu dividende. Odluke o izdavanju akcija
donosiodgovarajući organ upravljanja izdavaoca - osnivača akcionarskog društva. Prema
redosledu izdavanja akcije se dele na: obične (redovne), i preferencijalne (prioritetne,
povlašćene) akcije.

9. Vrste akcija i osnovna prava akcionara

Zakon o privrednim društvima poznaje dve vrste akcija koje akcionarsko društvo može emitovati
(izdavati):
Obična akcija je akcija koja imaocu (akcionaru) daje:

pravo učešća na skupštini i pravo glasanja, tako da svaka akcija daje pravo na jedan
pravo na isplatu dividende;

pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase, u skladu sa Zakonom o
stečaju;

pravo prečeg sticanja običnih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za

obične akcije iz novih emisija, i druga prava u skladu sa zakonom i statutom.

Preferencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili više povlašćenih prava utvrđenih
statutom i odlukom o izdavanju, kao što su:

pravo na dividendu u unapred utvrđenom novčanom iznosu ili u procentu od njene nominalne
vrednosti, koja se isplaćuje prioritetno u odnosu na imaoce običnih akcija;

8
pravo da mu se neisplaćena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima običnih
akcija

pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima običnih akcija, u svim slučajevima isplate
dividende imaocima običnih akcija ili po ispunjenju određenih

pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili stečajne mase u odnosu na imaoce običnih
akcija;

pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija

pravo prodaje tih akcija akcionarskom društvu po unapred utvrđenoj ceni ili pod drugim
uslovima (preferencijalne akcije sa pravom otkupa) itd.

Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo prečeg sticanja akcija iste klase iz novih
emisija. Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa običnim
akcijama u pogledu pristupa aktima i dokumentima društva.

10. Režim sticanja sopstvenih akcija od strane društva

Budući da je svaki akcionar, ujedno i vlasnik dela društva (srazmerno broju svojih
akcija), što više akcionara društvo ima to mu je i vlasnička struktura razuđenija (odnosno, i
upravljanje društvom zavisi od volje više lica). S druge strane, društvo mora (kad tad, jer to
akcionari traže) ukoliko dobro posluje, da isplati deo dobiti kroz dividende.

Osim toga, može da se desi da vrednost akcija društva drastično opadne. U takvoj situaciji,
društvo može da se odluči da kupi izvestan broj sopstvenih akcija po nižoj ceni, znajući da će
pozitivni aspekti poslovanja dugoročno dovesti do skoka njihove vrednosti kad će ono biti u
mogućnosti da ih ponovo proda i zaradi na razlici.

Slično tome, kupovina sopstvenih akcija od strane njihovog izdavaoca može delovati atraktivno
sa stanovišta novih investitora pa bi i oni mogli da dobiju motiv da se odluče za isto

Ako akcije društva stiče njegovo kontrolisano društvo, kao i ako te akcije stiče treće lice koje
postupa u svoje ime, a za račun kontrolisanog društva (komisionar), smatra se da je te akcije
steklo kontrolno društvo i na takve akcije se primenjuju odredbe o sopstvenim akcijama. Ako je
akcije društva upisalo treće lice u svoje ime a za račun društva, smatraće se da je to lice upisalo
akcije za svoj račun.

Društvo će, prema Zakonu o privrednim društvima, steći sopstvene akcije regularno ako je
skupština društva donela odluku kojom je dala odobrenje za sticanje sopstvenih akcija

Sopstvene akcije, međutim ne daju pravo glasa. Sopstvene akcije ne daju ni pravo na dividendu
ili druga primanja, niti mogu biti osnov za bilo kakva plaćanja akcionarima.

9
Sva ova ograničenja su uvedena, pre svega, u funkciji zaštite tržišta kapitala od veštačkog
„pumpanja“ cene akcija i neravnopravnog tretmana njegovih učesnika na tržištu, Zakona o
tržištu kapitala ne primenjuju na trgovanje sopstvenim akcijama), kao i dodatne zaštite
poverilaca društva, zaposlenih u društvu i samih akcionara, jer bi, inače postojala mogućnost da
ih, ošteti smanjujući svoju solventnost nekontrolisanom isplatom sopstvenih akcija, odnosno da
procentualno poremeti vlasničku strukturu u društvu (tj. učešće u kapitalu i (kontrolni) status koji
ono nosi), itd.

11. Preuzimanje akcionarskog društva

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava predviđa dve vrste ponuda za preuzimanje:

obavezna ponuda za preuzimanje, i

dobrovoljna ponuda za preuzimanje.

Cilj regulisanja instituta preuzimanja akcionarskog društva je zaštita preostalih, manjinskih

akcionara u situaciji kad se, u toj meri izmeni vlasnička struktura da neki akcionar (većinski)
stekne pravo da značajno utiče na donošenje odluka u društvu. Budući da prilikom upisa akcija,
postojeći akcionari nisu pristali na takav odnos snaga, mora im se pružiti mogućnost da istupe iz
društva (ukoliko to žele). Tako, lice koje neposredno ili posredno, delujući samostalno ili
zajednički, stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva tako da, zajedno sa akcijama koje je već
steklo pređe prag od 25% akcija s pravom glasa tog društva (kontrolni prag značajnog kapital
učešća), obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje (obavezna ponuda).

Objavljena ponuda za preuzimanje se ne može naknadno menjati, osim u cilju poboljšanja

(poboljšanjem ponude se smatra povećanje cene za otkup akcija). Pre podnošenja zahteva za
odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, ponuđač je obavezan da obezbedi neophodna
sredstva za kupovinu akcija.

Lice koje nije steklo preko 25% akcija ciljnog društva s pravom glasa, nije obavezno ni da objavi
ponudu za preuzimanje, a ako ipak namerava da je objavi, to može učiniti samo pod uslovima i
na način određen Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (dobrovoljna ponuda).

Svi akcionari ciljnog društva moraju imati ravnopravan položaj u postupku preuzimanja,
odnosno moraju biti u mogućnosti da, pod istim uslovima prodaju svoje akcije ponuđaču.
Zabranjeno je svako javno objavljivanje ponude za preuzimanje koja nije upućena svim
akcionarima ciljnog društva po istoj ceni i ostalim uslovima sticanja (diskriminativna ponuda).

Sankcija nepoštovanja propisanog postupka preuzimanja kontrole nad društvom je nemogućnost

ostvarivanja prava glasa po osnovu pribavljenog učešća.

10
12. Raspodela dobiti društva

Zakon o privrednim društvima predviđa da se, po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu

godinu, dobit iz te godine raspoređuje sledećim redom:

za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina; i

za rezerve, ako su one predviđene posebnim

Ako nakon raspoređivanja dobiti za ove svrhe preostane deo dobiti, skupština ga može
raspodeliti za sledeće namene:
za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom
za dividendu.
Dividenda se može plaćati u novcu ili u akcijama društva, u skladu sa odlukom o isplati
dividende.
Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaćena dividenda
postaje poverilac društva za iznos te dividende. Društvo je u obavezi da o odluci o isplati
dividende obavesti akcionare kojima se ona isplaćuje, u roku od 15 dana od dana donošenja
odluke (na isti način na koji se obaveštavaju o sednici skupštine

13. Privremena dividenda (međudividenda)

Ako statutom nije drugačije određeno, društvo može plaćati privremenu dividendu
(međudividendu) u bilo koje vreme između redovnih sednica skupštine ako:

izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenu

jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da su
raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;

iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakon
završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za
neraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrđene
gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

Plaćanje međudividende akcionarima može se odobriti i odlukom odbora direktora, odnosno

nadzornog odbora (ako je upravljanje društvom dvodomno),

14. Z a k lj u č a k

11
Akcionarsko društvo je tipičan predstavnik društva kapitala. Osnovni kapitalakcionarskog
društva formira se unošenjem uloga akcionara u postupku osnivanja
Ovaj oblik organizacije privrednog društva ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja
preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici
akcija – akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:

o pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima),

o pravo učestvovanja u odlučivanju,
o pravo na deo likvidacione mase.

Među najvažnijim je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno

odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je
najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju
celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom
uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je I profesionalni menadžment koji najčešće
rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave
od vlasništva.

Za akcionarstvo je neophodno da se ispune osnovni uslovi i to:

- da se pristupi formiranju privrednog društva u formi akcionarskog društva;
- da postoje subjekti – pravna i fizička lica koja su motivisana da svoj kapital
ulože u akcije, svesna rizika, ali i moguće dobiti. Pre ulaganja u akcije ova lica se dobro
informišu o riziku ulaganja i da li će društvo u koje ulažu dobro poslovati;
- da postoji razvijeno tržište kapitala odnosno dugoročnih hartija od vrednosti
i u okviru njega berza akcija na kojoj se vrši ponuda i tražnja, odnosno prodaja i kupovina akcija.

U ekonomskom pogledu, akcionarsko društvo je najznačajniji tip trgovačkog društva, koje je po

svojoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i
glavni oblik multinacionalnih kompanija i strukture međunarodnih holdinga.

12
15. Literaruta

1. Osnovi poslovnog prava – Biljana Tmić skripta Visoka poslovna škola Čačak

2. Dr Darko Nedeljković, Dr Dragica Nešković: ''Poslovno pravo'', Novi Sad, 2014.

3. Dr Dragan Krasulja,Dr Milorad Ivanišević : ''Poslovne finansije'', Beograd, 2013.

4. Dr Dragan Radenković: ''Privredno pravo'', Beograd, 2012.

5. Prof dr Mirko Kulić ,,Finansijski menadžment''Beograd, 2004

6. Carić Slavko, Miroslav Vitez, Janko P. Veselinović ,, Privredno pravo'' Novi sad, 2006.

7. Prof dr Milutin Srdić ,,Pravni položaj privrednih subjekata'' NoviSad, 2006.

8. Lucija Spirović Jovanović ,,Trgovinsko pravo'', Beograd, 2008..

9. Dr Miodrag Stanković ,, Poslovni pravo'' Beograd, 2002.

10. Zakon o privrednim društvima Republike Srbije

13
14
15