SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PRAVO

AKCIONARSKO DRUŠTVO
SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1. Akcionarsko društvo – pojam i podela...............................................................................4

1.1. Osnivanje AD...........................................................................................................4
1.2. Zatvoreno akcionarsko društvo................................................................................6
1.3. Otvoreno akcionarsko društvo.....................................................................................6

2. Osnovni kapital i promene osnovnog kapitala AD..........................................................7

2.1. Povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva................................................8
2.2. Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva..............................................10

3. Akcija i akcionarski kapital...........................................................................................12

3.1. Finansiranje i bonitet akcionarskog društva..............................................................14

4. Organi upravljanja akcionarskog društva.........................................................................15

4.1. Skupština akcionara...................................................................................................15

5. Bilans i raspodela dobitka akcionarskog društva..............................................................16

5.1. Prestanak, likvidacija i raspodela imovine akcionarskog društva.............................16

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................18

LITERATURA........................................................................................................................19

2
UVOD

Akcionarsko društvo (AD) je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje

pribavlja izdavanjem akcija. Akcionarsko društvo je u osnovi društvo kapitala. Bilo da se radi
o korporaciji, preduzeću ili drugom obliku udruživanja kapitala, ovo društvo nastaje upisom
kapitala na bazi emisije i prodaje akcija. Vlasnici slobodnog novčanog kapitala kupujući
akcije postaju suvlasnici u akcionarskom društvu, ne odričući se vlasništva nad kapitalom.
Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrbna za osnivanje i rad
društva (osnovna glavnica). Društvo se može osnovati otkupom svih akcija prilikom
formiranja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno
osnivanje.)
Najznačajnije karakteristike akcionarskog društva su:
1) Ograničena odgovornost,
2) Upravljanje na osnovu akcija,
3) Konvencionalni skup prava akcionara obuhvata (pravo preče kupovine, pravo
na profit i pravo na neto imovinu),
4) Upravljanje na osnovu akcija omogućava efikasan sistem kontrole uprave i
dovodi do rasta cena akcija i
5) Postoji mogućnost konflikta interesa između akcionara i uprave (agencijski
problem).
Prednosti akcionarskog društva su vlasništvo nad akcijama, koje odmah može biti
preneto, životni vek, koji nije ograničen i ograničena odgovornost.
Nedostaci akcionarskog društva su to da je akcionarsko društvo pravno lice i
podleže oporezivanju (dvostruko oporezivanje i dividendi i lični dohodak, kompleksan i
dugotrajan postupak osnivanja).

3
 1. Akcionarsko društvo – pojam i podela

Akcionarsko društvo osniva jedan ili više pravnih ili fizičkih lica u svojstvu
akcionara radi obavljanja određene privredne delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i
podeljen na akcije.
Akcionarska društva dele se na:
 zatvoreno akcionarsko društvo i
 otvoreno akcionarsko društvo.1
Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a
akcionari ne odgovaraju za obaveze društva osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga
u društvo, a snose rizik poslovanja do visine svog uloga.
Akcionarsko društvo može biti osnovano od strane jednog (jednočlano) ili više lica.
Zatvoreno AD može imati najviše 100 članova dok za otvoreno ne postoji ograničenje u broju
članova.

1.1. Osnivanje AD

Akcionarsko društvo osniva jedno ili više fizičkih/pravnih lica, akcionara, a osnovni
kapital društva podeljen je na akcije. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, osim u
slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti. Akcionarsko društvo odgovara za
svoje obaveze celokupnom imovinom.
Akcionarsko društvo može biti javno (ono koje je emitovalo hartije od vrednosti) i
nejavno.
Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt i prvi statut društva.2
Za osnivanje i postojanje akcionarskog društva je potrebno postojanje određenih
akata. Po jednom pristupu, dovoljno je postojanje osnivačkog akta. Po drugom, pored
osnivačkog akta potrebno je postojanje i statuta. Po pravilu, osnivački akt je ugovor o
osnivanju akcionarskog društva, imajući u vidu da po definiciji AD jeste udruženje više lice,
što upućuje na saglasnost volja tih lica usmerenu ka njihovom udruživanju radi obavljanja
određenih poslova u cilju sticanaja dobiti. Nakon toga, statut postaje primaran akt i društvo
dalje nastavlja da živi na bazi tehnike rada organa društva, a ne na osnovu tehnike rada
osnivača na bazi osnivačkog akta. Međutim, u sistemima koji ne poznaju postojanje dva akta,
osnivački akt ostaje osnova postupanja organa društva. U sistemima koji prihvataju postojanje
1
Galjak I., Radulović Z.,“Poslovno pravo“, VPŠ Čačak, 2008.god., str.54
2
Privredna komora Srbije, http://www.rpkle.rs
4
dva konstitutivna akta (npr. engleski, američki, srpski kada je u pitanju akcionarsko društvo)
statut ne može biti suprotan osnivačkom aktu. Ovo stoga što osnivački akt prethodi donošenju
statuta i što bi to dovelo do postojanja pravne nesugurnosti, jer bi dva pravna akta mogla
različito regulisati određena pitanja koja po prirodi moraju biti komplementarna.3
Osnovni elementi osnivačkog akta su:
 Ime, jedinstveni matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice,
odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište akcionara stranog
fizičkog lica; poslovno ime, matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice
odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara
stranog pravnog lica;
 Poslovno ime i sedište društva;
 Pretežna delatnost društva;
 Ukupan iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog
uloga svakog od akcionara koji osnivaju društvo, i rok uplate odnosno unosa uloga;
 Podaci o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva društvo i to: broj akcija,
njihovu vrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne
vrednosti deo osnovnog kapitala za koji su one izdate;
 Izjava osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate
odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija.
Sadržinu statuta čini:
 Poslovno ime i sedište društva;
 Pretežna delatnost društva;
 Podaci o visini upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala, kao i podaci o broju i
ukupnoj nominalnoj vrednosti odobrenih akcija, ako postoje
 Bitni elementi izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa Zakonom o tržištu
kapitala; kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za koji su
one izdate, odnosno računovodstvenu vrednost, uključujući i eventualne obaveze, ograničenja
i privilegije vezane za svaku klasu akcija;
 Vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izda;
 Posebni uslovi za prenos akcija, ako postoje;
 Postupak sazivanja skupštine;
 Određivanje organa društva i njihovog delokruga, broja njihovih članova, bliže
uređivanje načina imenovanja i opoziva tih članova, kao i način odlučivanja tih organa;

3
http://osnivanjepreduzeca.rs
5
  Druga pitanja za koja je ovim ili posebnim zakonom određeno da ih sadrži statut
akcionarskog društva.

1.2. Zatvoreno akcionarsko društvo

Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim

osnivačima ili ograničenom broju drugih lica i može imati najviše 100 akcionara. Ukoliko se
ovaj broj poveća i održi duže od godinu, dana to društvo postaje otvoreno akcionarsko
društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom niti na drugi način
nuditi akcije javnim putem.4
Zatvoreno akcionarsko društvo se pokazalo kao najpogodniji oblik organizovanja
društva kapitala, jer je sa jedne strane otporno na spoljašnje negativne uticaje, tako i sa druge
strane na špekulativne radnje i neprijateljska preuzimanja na berzi.Prelaskom iz otvorenog u
zatvoreno akcionarsko društvo, ne menjajući svoju pravnu formu, isključivši se sa berze
Interkomerc je sačuvao stabilnu cenu svojih akcija u čitavom periodu i time  obezbedio
ravnopravnost u zaštiti interesa svih akcionara.5

1.3. Otvoreno akcionarsko društvo

Otvorenim akcionarskim društvom se smatra otvorenim ako osnivači učine javni

poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini
društvo nakon osnivanja.
Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcijama trećim licima.
Ulog u otvoreno akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može se uneti u novcu ili
u stvarima i pravima. Novčani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva na dan
uplate iznosi najmanje 25.000 (dvadesetpet hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu.6

2. Osnovni kapital i promene osnovnog kapitala AD

4
http://www.rpk-kraljevo.co.rs
5
http://www.interkomercad.rs/onama/akcionarskodrustvoi.html
6
http://allcons.co.rs/aktuelno/vrste-pravnih-formi/55-vrste-pravnih-formi-akcionarsko-drutvo?start=2
6
 Osobenost osnovnog kapitala kod akcionarskog društva sastoji se u tome što je
osnovni kapital akcionarskog društva razdeljen je na akcije. Obrnuto, zbir svih nominalnih
vrednosti akcija društva jednak je osnovnom kapitalu.
Osnovni kapital društva predstavlja osnovnu glavnicu, čiji je minimum propisan
zakonom. Osnovni kapital akcionarskog društva razdeljen je na akcije. Zbir svih vrednosti
akcija društva jednak je osnovnom kapitalu. OK koji čini glavnicu je izdeljen na akcije, a
zakonom je propisana najmanja vrednost akcije.Ovaj kapital, po pravilu, ne može da se
smanjuje ali može da se povećava. Propisan je minimum osnovnog novčanog kapitala, i to: za
akcionarsko društvo koje se osniva kao zatvoreno, najmanje 10.000 e u dinarskoj
protivrednosti, a za akcionarsko društvo koje se osniva kao otvoreno, 25.000 e u dinarskoj
protivvrednosti po kursu na dan uplate. Do registracije društva u registar, najmanje 50%
nominalne vrednosti akcija mora biti uplaćeno, dok se ostatak uplaćuje u roku od 2 godine.
Ukoliko se u društvo unose stvari i prava kao nenovčani ulog, on mora biti unet u društvo u
roku od dve godine od osnivanja. Osnivači se ne mogu osloboditi obaveze uplate osnivačkog
kapitala i ova njihova obaveza predstavlja osnovnu obavezu osnivača. Osnivači društva ne
mogu pošto je društvo osnovano i izdalo akcije odlučiti da oslobode akcionare od uplate
celokupnog iznosa akcija. To bi praktično značilo da su akcionari dobili akcije društva koje
glase na određeni nominalni iznos a da takvog iznosa nema u bilansima društva. Za osnovni
kapital važi načelo fiksiranosti i nepromenjenosti.
Kako kod nas postoji više oblika svojine moguće je da i sredstva koja se ulažu u
društvu budu u režimu različitih svojinskih oblika. Čak ni kada se radi o sredstvima koja su se
nalazila u režimu društvene svojine, unošenjem u akcionarsko društvo ona prelaze u režim
svojine preduzeća, odn. Društva. Ovakvim ulaganjem se gubi razlika između kapitala koji je
uložen iz ugla samog akcionarskog društva.
Rezerve – su deo imovine AD u obliku novca – posebno izdvojenog, najčešće na
posebnim računima za specijalne namene.Fond rezervi može biti upotrebčjen za pokriće
gubitaka ali i za premošćavanje tekućih problema likvidnosti u plaćanjima.Obično se
propisuje iznos minimalnih rezervi koje društvo mora da ima, ali se može izdvojiti i veći
iznos za rezerve. Osim osnovnog kapitala društvo može imati različite fondove rezervi. Ovi
fondovi se formiraju u toku poslovanja društva iz sredstava dobiti. U tom smislu, društvo
može odlučiti da dobit uopšte ne raspoređuje akcionarima u vidu dividendi već da ceo iznos
daje u različite fondove rezervi društva. Rezerve društva igraju važnu ulogu u kriznim
situacijama kada društvo posluje sa gubicima. U takvim okolnotima sredstva iz rezervi se
koriste za pokrivanje gubitaka, čime se obezbeđuje očuvanje osnovnog kapitala. Kada ne bi

7
postojale rezerve društva a društvo bi poslovalo sa gubicima koje ne može da pokrije moralo
bi da pristupi smanjenju kapitala. Za vreme postojanja akcionarskog društva, prvobitno
određena visina osnovnog kapitala može biti promenjena. Osnovni kapital mora biti uvećan,
ali i smanjen u granicama koje pravo predviđa.

2.1. Povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva

Ukoliko društvo oceni da su mu potrebna dodatna sredstva za dalji rad može odlučiti
ili da poveća osnovni kapital društva izdavanjem novih akcija ili da dodatni kapital prikupi
izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti, odnosno uzimanjem kredita. Razlozi za povećanje
su ekonomski ali se ostavruju statusnom promenom-povećanjaem osnovnog kapitala.Kada
uprava proceni da će to biti najbolji način da se dođe do dodatnog kapitala, to će i predložiti
skupštini.Imaoci dužničkih hartija od vrednosti su poverioci društva, odnosno oni daju kredit
društvu i imaju pravo da traže iznos dospelih kamata i glavnicu duga. Izdavanjem novih
akcija, novi akcionari upisuju akcije društva i uplaćuju određeni iznos. Time oni postaju
članovi društva i u zavisnosti od vrsta akcija koje upišu stiču i članska prava na osnovu akcija:
pravo na dividendu i pravo na udeo u likvidacionoj masi društva u postupku njegovog
prestanka.
Iako se ukupni kapital, odnosno imovina društva realno povećavala i uzimanjem
kredita i izdavanjem novih akcija, samo je u poslednjem slučaju došlo do povećanja osnovnog
kapitala društva. Pri tome treba obratiti pažnju na mogućnost da akcionari ulože dodatna
sredstva u društvo a da tom prilikom ne dođe do povećanja osnovnog kapitala – dodatna
ulaganja. Do povećanja osnovnog kapitala dolazi samo ukoliko se izdaju nove akcije.
Prilikom izdavanja novih akcija, menjaju se odnosi između samih akcionara.
Moguće je da je izdavanje novih akcija način da se određeni akcionari istisnu iz društva,
odnosno da se njihov uticaj smanji. Zbog toga se predviđa pravo preče kupovine akcije od
strane postojećih akcionara.

2.1.1. Redovno povećanje kapitala

Redovno povećanje kapitala podrazumeva povećanje kapitala novim ulozima

budućih akcionara kojima društvo zauzvrat izdaje nove akcije. Proces emisije akcija započinje
donošenjem oluke skupštine. Povećanje kapitala je jedna od najvažnijih odluka u društvu
kojom se manjaju vlasnički odnosi u društvu i primaju novi članovi. Zbog toga odluku o

8
povećanju kapitala donosi skupština. Sama odluka o izdavanju akcija mora biti upisana u
registar privrednih društava. Povećanjem kapitala društva menja se i osnivački akt odnosno
statut društva, budući da ova dva dokumenta moraju da sadrže odredbe o osnovnom kapitalu
društva.
Prema zakonu o privrednim društvima i zakonu o tržištu hartijama od vrednosti, pri
povećanju kapitala akcije otvorenog društva po pravilu se izdaju javnom emisijom. Javna
emisija obuhvata složenu proceduru u kojoj se postiže maksimalna zaštita novih investitora.
Zbog toga kod obog postupka značajna uloga komisije hartije od vrednosti koja prati sam tok
postupka i odobrava određene dokumente koji se izdaju u postupku.
Društvo koje se odluči o povećanju kapitala izdavanjem novih akcija u slučaju javne
ponude mora da pripremi prospekt za distribuciju hartije od vrednosti.
U sledećoj fazi, objavljuje se javni oglas za upis hartija od vrednosti, odnosno akcija
kojim se pozivaju svi zainteresovani investitori da mogu da upišu akcije društva. Način na
koji će se vršiti upis akcija, rok u kome se akcije upisuju kao i mesto određuju se samim
oglasom. Upis i uplata akcija vrši se u ovlašćenoj banci, članivi centralnog registra.
Tek kada istekne rok naveden u javnom oglasu društvo podnosi komisiji za hartije
od vrednosti zahtev za dobijanje odobrenja o izdavanju akcija. Pri tome on podnosi dokaz o
upisu i uplati akcija. Kada komisija za hartije od vrednosti donese rešenje o odobrenju
izdavanja akcija, akcije upisane i uplaćene se registruju u centralnom registru. Upisom u
centralni registar akcija postupak izdavanja akcija javnom ponudom je završen. Akcije
društva su povećane a novi akcionari su upisom u centralni registar stekli sva prava iz akcija.
Osim javnom ponudom, otvorena akcionarska društva mogu da akcije izdaju tačno
određenim investitorima – zatvorena emisija i to samo izuzetno kada je reč o određenim
vrstama investitorima.7

2.1.2. Uslovno povećanje kapitala

Uslovno povećanje kapitala predstavlja poseban oblik povećanja kapitala kod koga
je karakteristično to da do stvarnog povećanja kapitala ne dolazi u trenutku donošenja odluke
o povećanju već do njega dolazi u budućnosti a može se dogoditi da do povećanja kapitala
uopšte ne dodje. Uslovno povećanje kapitala najbolje je objasniti na primeru zamenljivih
obveznica društva.
Zamenljiva obveznica predstavlja vrstu dužničke hartije od vrednosti. Obveznica
daje pravo na kamatu kao i na povraćaj nominalne vrednosti obveznice (glavnice duga) o
7
Stefanović Z., „Poslovno pravo za ekonomiste i menadžere“, Tehnički fakultet, Bor, 2003.god., str.289
9
dospelosti. Zamenljive obveznice daju svom imaocu još i pravo da ih u određenom periodu po
svojoj želji zameni za akcije društva. Imalac zamenljive obveznice ima pored prava na
kamatu i povraćaj glavnice duga još i pravo opcije da te hartije od vrednosti pretvori u akcije
društva. Ukoliko iskoristi svoje pravo opcije, dužnička hartija od vrednosti postaje akcija
društva. U trenutku kada se odluči da zameni zamenljive obveznice u akcije društva dolazi do
konverzije duga u kcije društva.

2.1.3. Povećanje kapitala iz rezervi društva

Kapital se osim toga može povećati i iz sredstava društva. Ukoliko društvo ima
rezerve ili neraspoređene dobiti, društvo može doneti odluku da se taj kapital pretvori u
osnovni kapital. Uslov za pretvaranje rezervi i neraspoređene dobiti jeste da društvo nije
ostvarilo gubitak iskazan u bilansu stanja na osnovu kog je doneta odluka o povećanju
kapitala. U tom slučaju za vrednost povećanog osnovnog kapitala izdaju se nove akcije ili se
povećava nominalna vrednost već izdatih akcija. Pravo upisa akcija imaju postojeći akcionari
i imaoci zamenljivih obveznica. Nije potrebno davati javni oglas a i smanjena je uloga
komisije za hartije od vrednosti koja samo mora biti obaveštena o ovakvom povećanju
kapitala. Povećanje kapitala iz rezervi društva i neraspoređene dobiti se upisuje u registar
privrednih društava.

2.2. Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva

Društvo se obično odlučuje sa smanji svoj osnovni kapital ukoliko je iznos

osnovnog kapitala akcionarskog društva previsok s obzirom na opseg poslova društva i
ukoliko se ispostavi da kapital društva u tolikom obimu ne može biti adekvatno iskorišćen.
Smanjenjem osnovnog kapitala obično se smanjuje i celokupni kapital društva.
Smanjenjem osnovnog kapitala menjaju se i članska prava vlasnika akcije, i u
nekim slučajevima smanjenje kapitala predstavlja obrnuti postupak od postupka povećanja
kapitala. Tako na primer kapital društva može biti smanjen smanjenjem nominalne vrednosti
akcija.

Postoje tri različita postupka smanjenja kapitala akcionarskih društava:

1. redovni postupak,

10
 2. pojednostavljeni postupak, i
3. postupak smanjenja radi pretvaranja kapitala u rezerve društva.
U redovnom postupku prilikom smanjenja kapitala poništavaju se sopstvene akcije
društva ili se povalče i poništavaju akcije u posedu akcionara. Kapital može biti smanjen i
tako što se smanji visina nominalne, odnosno računovodstvene vrednosti akcija. Prilikom
redovnog smanjenja kapitala akcionarima se isplaćuje određena vrednost akcija koje su
povučene odnosno poništene. To naravno ne važi u slučaju kada društvo povlači sopstvene
akcije jer društvo ne može samo sebe da isplaćuje. Visinu vrednosti koja se isplaćuje
akcionarima utvrđuje skuština akcionara i ona ne može biti ispod nominalne vrednosti
uplaćenih akcija.
Zakon o privrednim društvima kao i pravo EU predviđa da se odlukom skupštine o
smanjenju kapitala ne može povrediti princip ravnopravnosti akcionara iste klase akcija.
Zakon dalje navodi da se ova ravnopravnost obezbeđuje srazmernim povlačenjem i
poništavanjem akcija iste klase, odnosno srazmernim nominalne vrednosti akcija iste klase.
Smanjenjem osnovnog kapitala mogu biti ugrožena prava poverioca koja u postojanju
vrednosti osnovnog kapitala vide određenu garanciju da će ta sredstva u krajnjem slučaju
mogu biti iskorišćena za naplatu svojih potraživanja prema društvu. Zbog toga su u redovnom
postupku smanjenja predviđena pravila o posebnoj zaštiti poverioca koja važe u slučajevima
povlačenja i poništenja akcija akcionara kao i u slučaju smanjenja nominalne vrednosti akcija.
Tako se odluka o smanjenju kapitala objavljuje dva puta u razmaku od 30 dana i poverioci se
pozivaju da prijave svoja potraživanja. Poveriocima se pruža rok od 90 dana od dana
objavljivanja drugog oglasa da prijave svoja potraživanja. Poveriocima koji su u ovom roku
prijavili svoja potraživanja moraju biti pružena obezbeđenja njihovih potraživanja, odnosno
ista moraju biti isplaćena. Smanjenja kapitala kao i povećanje kapitala moraju se registrovati
u registru privrednih društava. Smanjenje postaje pravno validno tek prilikom upisa u registar.
Prilikom registracije potrebno je između ostalog priložiti i dokaz da su protekli rokovi u
kojima poverioci imaju prava da prijave svoja potraživanja kao i da su njihova potraživanja
obezbeđena ili isplaćena. Dakle sam postupak smanjenja kapitala ne može biti manji od 120
dana.
Osim redovnog smanjenja kapitala zakon o privrednom društvima predviđa još dva
postupka smanjenja kapitala u kojim slučajevima je sam postupak smanjenja jednostavniji i
brži:
1. smanjenje u pojednostavljenom postupku i
2. smanjenje pretvaranjem u rezerve.

11
 Kod smanjenja u pojednostavljenom postupku dolazi u slučaju pokrivanja gubitaka.
Ukoliko društvo posluje sa gubitkom koji se ne može pokriti iz drugih fondova društva kao
što su neraspoređena dobit ili rezerve koje se mogu koristiti za te namene, društvo mora
smanjiti svoj kapital. Za razliku od smanjenja u redovnom postupku gde društvo donosi
odluku o smanjenju kapitala kda oceni da je to celishodno, ovde društvo nema tu slobodu da
odluči da li da donese tu odluku ili ne. Ono je naime primorano da u slučaju nepokrivenih
gubitaka mora da smanji imovinu inače bi moglo da u krajnjem slučaju padne i u stečaj.
Kapital društva se može smanjiti i na taj način da se jedan deo osnovnog kapitala pretvori u
rezerve društva koje služe za pokrivanje budućih gubitaka. Iako se osnovni kapital smanjuje,
celokupni kapital društva ostaje isti, sredstva se samo prebacuju sa jednog fonda društva na
drugi. Poverioci društva se mogu naplatiti ne samo iz osnovnog kapitala već iz celokupnog
kapitala društva, te tako oni ovakvom reorganizacijom kapitala u društvu nisu oštećeni.

3. Akcija i akcionarski kapital

Akcija, ili kako se još naziva- deonica, jeste hartija od vrednosti. Ona je u stvari,
potvrda da je njen vlasnik uložio određena sredstva (kapital) u dato preduzeće, a iznos tih
sredstava čini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima
pravo da srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu, učestvuje u raspodeli ostvarene
dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju
likvidacije akcionarskog preduzeća.
Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspešnosti poslovanja akcionarskog
društva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi, onda njihova
stvarna, tržišna vrednost, može premašiti nominalnu. Takođe važi i suprotno- slabo
poslovanje može potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi određen rizik i stoga je
prinos od akcija (dividenda) jedino zadovoljavajući ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto
vreme dobio u vidu kamate na uložena sredstva.
Preduzeće na taj način dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da
plaća kamate, kao što bi to moralo u slučaju korišćenja bankarskih kredita, čime bi dodatno
opteretilo svoje poslovanje.
Takođe na taj način se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari
zajedno do iznosa uloženih akcija. Naravno, treba imati u vidu da se analogno tome
raspodeljuje i ostvarena dobit, i prenose upravljačka prava na akcionare.

12
 Akcionarski kapital je osnova akcionarskog društva. Kapital se formira osnivanjem
društva i emisijom akcija. Na taj način formira se osnivački ili početni kapital, koji se kasnije
određenim aktivnostima akcionarskog društva uvećava. Vlasnici kapitala, kupci akcija,
odnosno ulagači novčanog kapitala, imaju status vlasnika, saglasno visini uloženog kapitala,
uz pravo učešća u raspodeli ostvarenog profita (dividenda). Kako vlasništvo nad akcijama
nosi pravo na dividendu, ona se najčešće ostvaruje odstupanjem nominalne od tržišne
vrednosti akcije. To odstupanje je rezultat poslovnih rezultata akcionarskog društva, odnosno
mase ostvarenog profita. Razlika između vrednosti po kojoj se kupuje i prodaje akcija i
kapital koji je uložen u akcionarsko društvo pri njihovom inicijalnom kupovanju predstavlja
fiktivni kapital.
Akcionarski kapital u svom funkcionisanju omogućava:
1) Pretvaranje novčanih sredstava u kapital i mogućnost njihovog
kapitalizovanja,
2) Pretvaranje često pojedinačnih privatnih kapitala i akcionarski kapital, a time i
proces podruštvljavanja kapitala,
3) Pravo na upravljanja u akcionarskom društvu srazmerno visini uloženog
kapitala,
4) Pravo na deo ostvarenog profita (dividende) srazmerno uloženom kapitalu,
5) Povlačenje iz akcionarskog društva preko prodaje akcija kupljenih od tog
društva a time i povraćaj kapitala i izumenu njegovog oblika,
6) Permamentno menjanje vlasnika kapitala preko promene vlasnika akcija
(kupovina i prodaja) bez da se ugrozi sam kapital i reprodukcija akcionarskog društva,
7) Permanentno vrednovanje kapitala na tržištu kapitala preko stepena
racionalnog i efikasnog korišćenja kapitala.
Struktura kapitala AD iskazuje odnose između upisanog i uplaćenog, i stvarnog i
nominalnog kapitala. Upisan kapital je kapital utvrđen statutom (nominalna vrednost akcija).
Uplaćeni kapital je kapital koji je stvarno uplaćen. Nominalni kapital je japital utvđen
statutom kao ukupan kapital AD. Stvaran kapital je stvarno uplaćen kapital.

3.1. Finansiranje i bonitet akcionarskog društva

13
 Kapital akcionarskog društva predstavljen je u akcijama koje se mogu prenositi
(menjati vlasništvo), koje čine vlasništvo akcionara i njihovo pravo da upravljaju društvom
(korporacijom, kompanijom, preduzećem), uz snošenje dela odgovornosti za obaveze društva
– saglasno visini uloženog kapitala.
Emisija akcija i prikupljanje kapitala određeni su motivima koji su doveli do
osnivanja društva. Na toj osnovi emisija i finansiranje korporacije mogu se vršiti na dva
načina:
1) Otvorena emisija,
2) Ograničena emisija.
Otvorena emisija ustvari znači ponudu akcija javnim pozivom potencijalnim
investitorima. Otvorena emisija može da se vrši direktno – kada prodaju akcija vrši samo
društvo, ali i indirektno – preko neke investicione banke. Ako se vrši preko neke banke tada
ona preuzima sve operacije, pripreme, emisije i distribucije akcija, preuzimajući pri tome i
rizik za prodaju akcija. Ovaj oblik indirektne (posredničke) emisije obično traži i pripremu
odgovarajućeg prospekta – koji sadrži sve elemente o emisiji i emitentu.
Ograničena emisija akcija uglavnom je usmerena na sasvim određene kupce -
poslovne banke, zavode za osiguranje, specijalizovane investicione fondove, neka druga
akcionarska društva i sl. Ograničenoj emisiji se pribegava obično iz razloga da se osigura
interes tih upisnika kapitala, ali i da se smanje troškovi emisije i posredovanja.
Akcionarsko društvo se osniva prvom emisijom akcija. To je u stvari osnivački
kapital. Stoga su akcije osnovni instrument za osnivanje akcionarskog društva.
Naredne emisije akcija imaju za cilj da povećaju kapital društva (dokapitalizacija).
Akcije su ne samo osnove za formiranje i uvećanje kapitala, već i faktor poslovanja i razvoja
društva (korporacije, preduzeća). Pored akcija postoji i celi niz drugih oblika hartija od
vrednosti u finansiranju korporacije, ali su dugoročni oblici (akcije i obligacije) osnovni oblici
pribavljanja kapitala.
Obzirom na visinu i kvalitet upisa kapitala, poslovnu politiku akcionarskog društva,
strukturu sredstava, obaveze, poslovne rezultate i sl. redovno se vrši ocena boniteta
preduzeća. To treba da pokaže koliko je preduzeće sposobno da uredno izvršava svoje
obaveze. Bonitet se izražava preko celog niza indikatora boniteta koji daju realnu sliku
finansijske i poslovne sposobnosti firme.

14
 4. Organi upravljanja akcionarskog društva

Najveći organ upravljanja koji imaju sva akcionarska društva je skupština akcionara.
To je organ vlasnika.
Izvršni organi i uprava akcionarskog društva obavlja funkciju operativnog (izvršnog)
rukovođenja i ima pet, sedam ili devet članova (direktora) koji ne mogu biti u radnom odnosu
sa akcionarskim društvom, ali mogu biti akcionar. Imenuje ih generalna skupština.
Odlučivanje se vrši većinom glasova direktora. Direktorijum se sastaje prema potrebi ili
programima.
Funkciju izvršnih organa i organa uprave obavlja upravni odbor, koga čine generalni
direktor (funkcija operativnog rukovođenja) i direktori društva (funkcija upravljanja). Kod
nas akcionarska društva imaju:
1) Direktora (organ rukovođenja),
2) Upravni odbor (organ upravljanja) i
3) Nadzorni odbor (organ nadzora).

4.1. Skupština akcionara

Postoje tri vrste skupština:

1) Osnivačka skupština (prva skupština koju sazivaju osnivači i kojom predsedava
jedan od osnivača),
2) Generalna glavna skupština (saziva se jednom godišnje ili kako je utvrđeno
statutom i to pismenim pozivom. Njom predsedava predsednik izvršnog odbora ili drugi član)
i
3) Vanredna skupština (saziva se po određenim pitanjima: izmenei dopune statuta
akcionarskog društva. Saziva se upućivanjem poziva većini akcionara. Sazivanje se vrši na
predlog akcionara sa više od jedne trećine akcija, izvršnih organa ili organa uprave. Odluka se
smatra pravosnažnom ako prema anglosaksonskom pravu za nju glasa više od tri-četvrtine
akcionara, a prema kontinentalnom pravu dve-trećine glasova).

15
 5. Bilans i raspodela dobitka akcionarskog društva

Akcionarsko društvo jednom godišnje podnosi izveštaj o poslovanju. U zavisnosti

od zakonskih i statutarnih odredbi, izveštaji se mogu podnositi i za kraća vremenska
razdoblja. Bilansi se podnose Skupštini akcionara najkasnije do 31. marta (28. februara)
tekuće godine za predhodnu godinu. Svaki akcionar mora najmanje 30 dana pre održavanja
skupštine dobiti izveštaj o radu uprave i izvršnih organa. Uredno se moraju voditi računu
prema svim sumama primljenim i potrošenim od strane akcionarskog društva, kao i sve
prodaje i nabavke robe i usluga, ali i ukupna aktiva i pasiva akcionarskog društva. Knjige
računa moraju biti pristupačne.
Principi raspodele dobitka se utvrđuju statutom akcionarskog društva. Obično se
utvrđuje princip da je dobitak samo ono što je višak bilansne aktive. Iz ovoga se pre raspodele
izdvaja deo za rezervni fond u procentima.8
Pre raspodele dobitka mogu se izdvojiti u utvrđenom procentu i drugi iznosi
naknade članovima izvršnih i nadzornih organa. Nakon ovih izdvajanja iz dobitka se isplaćuju
dividende po akcijama. Vlasnik akcija se mora indetifikovati.
Ukoliko akcionarsko društvo iskaže gubitak, deo ili ukupan iznos gubitka se pokriva
iz rezervnog fonda. Ako je gubitak toliki da se ne može pokriti iz rezervnog fonda ili ako on
čini više od polovine aktive akcionarskog društva, onda se na vanrednoj skupštini akcionara
odlučuje o načinu pokrića i merama za njegovo saniranje i sprečavanje daljih gubitaka.
Nadležni državni organi ocenjuju da li će akcionarsko društvo nastaviti sa radom ili
ne. Ako ocene da je gubitak toliki da preostala aktiva ne može pokriti preostale dugove,
pokriće se stečaj nad akcionarskim društvom.
Kontrolu i proveru računa i bilansa akcionarskog društva vrši državni organ u
sedištu akcionarskog društva.

5.1. Prestanak, likvidacija i raspodela imovine akcionarskog društva

Akcionarsko društvo može prestati sa radom:

1) Istekom roka na koji je osnovano (dobrovoljni prestanak),
2) Zabranom rada po odluci nadležnog organa (prinudni prestanak),
3) Odlukom skupštine akcionara (dobrovoljni prestanak) – zbog neispunjenja
međusobnih obaveza akcionara, prevelikih gubitaka koji se ne mogu pokriti,

8
Nikčević I., „Poslovno pravo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.god., str.93
16
 4) Spajanjem sa drugim preduzećima ili podelom na veći broj preduzeća
(dobrovoljni prestanak) i
5) Smanjenjem broja akcionara ispod dozvoljenog broja (prinudni prestanak).
Likvidacija akcionarskog društva počinje imenovanjem likvidacione komisije na
osnovu odluke skupštine akcionara ili sudskog organa. Komisija treba da završi tekuće
poslovanje i ispuni obaveze prema poveriocima, zastupa akcionarsko društvo pred državnim i
sudskim organima, vrši poravnjanja sa poveriocima i dr. U postupku likvidacije se prvo
izvršavaju obaveze prema zaposlenima, pa prema poveriocima i na kraju prema akcionarima.

17
ZAKLJUČAK
AD jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u
svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom,
čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. AD spada u društva kapitala, što znači da
se ne formira imajući u vidu lične odnose članova, već na osnovu zajedničkih privrednih
interesa, odn. Interesa obavljanja određene delatnosti. Njega mogu da osnuju kako fizička
tako i pravna lica, i to tako što se prilikom osnivanja utvrđuje osnovni kapital društva koji se
deli na akcije određene nominalne vrednosti. Osnovni kapital društva čine ulozi po osnovu
akcija. Nominalna vrednost akcija predstavlja osnovni kapital AD.
AD kao pravno lice ima svoju imovinu kojom odgovara poveriocima za svoje
obaveze, dok akcionari po pravilu ne odgovaraju za obaveze ovog društva. AD kao poseban
subjekt prava je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta njegovih članova tj. akcionara, i
samo je AD nosilac prava i obaveza kao i pravni vlasnik imovine društva. Akcionari nisu
vlasnici društva, niti njegove imovine, već na osnovu uplaćenog odnosno unetog kapitala
mogu da ostvaruju određena imovinska i članska prava. Posmatrano sa ekonomskog
stanovišta, bitna odluka akcionarskih društava jeste ta da se ovakvom formom privredne
delatnosti omogućava udruživanje manjih kapitala, tj. manjih investicija u cilju postizanja
određenih ekonomskih efekata koncentracije većeg kapitala.
AD je društvo kapitala što označi da za funkcionisanje društva po pravilu nisu bitne
lične veze između akcionara, već samo kapital.
AD jeste pravno lice. Kao i druga društva, to svojstvo stiče upisom u registar pravnih
lica kod nadležnog organa. Sticanjem svojstva pravnog lica ono može da stiče imovinu u
svoje ime, da raspolaže imovinom, da se pojavljuje u pravnom prometu, odn. Da zaključuje
pravne poslove. Imovina društva je podeljena od imovine njegovih članova. Članovi društva
ne odgovaraju svojom sopstvenom imovinom za obaveze društva. Zbog otvorenosti ovog
društva prema novim članovima tj. Investitorima, odnosno zbog njihove zaštite, odredbe
kojima se uređuje poslovanje ovog društva obično su imperativne prirode. Pri tome se pravi
razlika između otvorenih i zatvorenih akcionarskih društava o čemu će biti reči kasnije.
AD se smatra trgovačkim društvom, čak i kada delatnosti koje obavlja nisu klasične
trgovačke, prema shvatanju ovog pojma u našoj zemlji. Ono je pogodan oblik za obavljanje
različitih vrsta delatnosti. AD ima svoju firmu pod kojom posluje u koju se ne unose podaci o
akcionarima, već samo oznaka da je reč o akcionarskom društvu. Ovo društvo je, po pravilu
otvoreno za promenu postojećih članova, akcije su u slobodnom prometu, a pravo upravljanja
zavisi od vrednosti akcija koje pripadaju nekom od akcionara.
18
LITERATURA

1) Galjak I., Radulović Z.,“Poslovno pravo“, VPŠ Čačak, 2008.god.

2) Nikčević I., „Poslovno pravo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.god.
3) Stefanović Z., „Poslovno pravo za ekonomiste i menadžere“, Tehnički fakultet, Bor,
2003.god.

IZVORI

4) Privredna komora Srbije, http://www.rpkle.rs

5) http://osnivanjepreduzeca.rs
6) http://www.rpk-kraljevo.co.rs
7) http://www.interkomercad.rs/onama/akcionarskodrustvoi.html
8) http://allcons.co.rs/aktuelno/vrste-pravnih-formi/55-vrste-pravnih-formi-akcionarsko-
drutvo?start=2

19