Oртачко друштво

Ортачко друштво је привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица
у својству ортака друштва ради обављања одређене делатности под заједничким пословним
именом, а ради стицања профита. Ово привредно друштво се углавном оснива у случајевима када
се ради о мањем привредном субјекту, тј мањем предузећу, а лица која га чине су ортаци.
Ортачко друштво има неколико основних карактеристика. Ортачко друштво карактерише
уговорни начин његовог настанка – оно настаје на основу уговора о оснивању, који треба да
прихвате и потпишу сви његови оснивачи, будући ортаци. Ортачко друштво је једно од четири
правне форме привредних друштава. Остала три су командитно друштво, друштво са ограниченом
одговорношћу, акционарско друштво.

Оснивање ортачког друштва

Оснивање
Ортачко друштво настаје симулатним оснивањем (изузетно, може настати на основу промене
облика ) и то уговором о оснивању. У нашем праву битна је писана форма овог уговора што је
случај и са другим земљама које овом друштву признају правни субјективитет. Оснивачки акт
ортачког друштва, поред ових битних елемената може да садржи и друге факултативне
елементе од значаја за друштво и ортаке, а нарочито одредбе о: вишој сили,
делимичној ништавности, трајању и раскиду уговора, евентуално о пратећим уговорима и
њиховом односу са главним уговором, преписци уговорних страна, решавању спорова и ако је
реч о уговору са страним елементом: клаузуле о примени права, језику уговора итд. 

Оснивачки улог
Почетна имовина друштва формира се из улога ортака оснивача, који могу бити
у новцу, стварима и правима. Ако је реч о неновчаним улозима, потребно је да њихову
процену обаве сами оснивачи. Наше право изричито прописује да је дозвољено да се улози
могу састојати и само из роба и услуга,како извршених тако и будућих.

Ортачки удео
Располагање ортачким уделом међу ортација је слободно уколико уговором ортака није
другачије дефинисано. Пренос удела трећем лицу је по правилу ограничен правом прече
куповине и давањем сагласности од стране свих осталих ортака. У свим случајевима преноса
удела, преносилац удела и стицалац пренетог удела одговарају солидарно према друштву за
све обавезе преносиоца удела према друштву у тренутку преноса, осим ако се ортаци не
споразумеју другачије.

Органи
Ортачко друштво због своје природе у основи нема органе друштва, будући да су у тој
функцији по правилу сви ортаци друштва (као уговорне стане из оснивачког акта и као лица
која воде послове друштва и заступају друштво, ако другачије не одреде оснивачким актом).

Начин управљања
Пословодјење обухвата обављење правних послова које спадају у тзв. редовну делатност
друштва (правило је да су то послови из регистроване делатности друштва), док је за друге
(ванредне) послове потребна сагласност свих ортака друштва (ако другачије није одређено
оснивачким актом друштва). Сви ортаци овлашћени на пословођење
имају право и обавезу (јер је то у интересу тог друштва) да учествују у доношењу одлука за
које је законом и уговором утврђено да их не доносе сви ортаци друштва, већ само они који су
овлашћени на пословођење.
Према Закону о привредним друштвима, ортачким друштвом могу управљати:

1. сви ортаци друштва (што је претпоставка ако уговором није другачије утврђено
– ортак се чак не може пуноважно унапред у основачком акту или уговору
ортака друштва одрећи права на пословодјење) и
2. уговором о оснивању управљање се може поверити:
1. једном ортаку
2. неколицини ортака
3. неком посебном органу
4. посебном лицу који није ортак друштва – прокуристи
При заједничком пословодјењу, када ортаци овлашћени на пословодјење могу поступати
самостално, дужни су да се придржавају упутства других ортака који су овлашћени на
пословодјење. Пословодјење се може одузети по тужби друштва и осталих ортака друштва

Заступање
Правило је да се у ортачком друштву функиције пословодјења и заступања поклапају те да их
обављају иста лица (што не значи да то увек мора бити случај). Отуда као и вођење послова
овог друштва и заступање овог друштва може бити од стране свих ортака (што је
претпоставка ако није другачије уређено – ортак се такође не може унапред пуноважно
одрећи овлашћења на заступање), неколицине, једног ортака, посебног органа или посебног
лица – прокуристе.

Ортаци
Горња граница броја ортака није дефинисана, што значи да не постоји конкретан број.
Међутим, у пракси се показало да што је већи број ортака то је управљање самим друштвом
знатно отежано, а самим тим и успешност тог друштва. Оснивачки акт ортачког друштва, мора
увек бити сачињен у писменој форми, из чега произилази да је оснивачки акт строго
формалан акт. Оснивачки акт да би био пуноважан, мора бити потписан од стране свих
његових оснивача. Ти потписи оверавају се на прописан начин. Уговором о оснивању ортачког
друштва предвиђају се сви битни елементи за оснивање друштва.
Уговором се уређују:

 подаци о оснивачима,
 пословно име и седиште привредног друштва,
 делатност привредног друштва,
 оснивачки капитал привредног друштва, односно означење врсте и вредности
улога ортака и друга питања битна и карактеристична за ово друштво.
Није предвиђена обавеза за уношење новчаног дела оснивачког капитала који би оснивачи
морали уложити, као што је то предвиђено код друштва са ограниченом одговорношћу и
акционарског друштва. Што значи да не постоји минималан улог који мора бити унесен у
друштво како би оно и могло да се оснује.
Предности и недостаци Ортачког друштва
Предности
Партиципација и флексибилност у управљању - сваки ортак има једнако овлашћење да
управља пословима друштва.

 Ниски трошкови организације и оснивања друштва

 Не постоје захтеви у вези прописаног минималног капитала за оснивање друштва
 Пореске погодности - ортачко друштво се опорезује на исти начин као и
индивидуални предузетници.
 Разноврсни извори капитала - ова форма има ширу основу за прибављање
додатног капитала, јер више од једног лица доприноси предузећу. [5]

недостаци

 Неограничена одговорност - ортаци су лично оговорни за дугове, обавезе

и штете извршене од стране или у име друштва. Сви ортаци одговорни су за
радње било којег ортака који делује у име друштва.
 Чињеница да сваки ортак може деловати у име друштва може проузроковати
проблеме кад се ортаци не слажу око фундаменталних питања.
 Неизвесност трајности.
 Ограничена способност повећања капитала - ортачко друштво не може
емитовати акције да би повећао капитал за обављање делатности. Капитал
друштва се обично састоји од улога његових ортака и кредитних средстава
добијених по основу обезбеђења личном имовином ортака или имовине друштва.