Univerzitet u Novom Sadu

Akcionarsko drustvo

Novi Sad, 2010. godine

SADRAJ
Uvod.................................................................................................................................... 3
Kratak istorijat i sutina akcionarstva..................................................................................3
Akcionarsko drutvo- pojam................................................................................................4
Osnivanje akcionarskog drutva..........................................................................................5
Otvoreno i zatvoreno drutvo...............................................................................................6
Akcije i druge hartije od vrednosti.......................................................................................6
Prava i druge obaveze akcionara..........................................................................................7
Dividende i druge isplate akcionarima................................................................................7
Organi akcionarskog drutva...............................................................................................8
Prestanak drutva...............................................................................................................11
Zakljuak............................................................................................................................1
1
Literatura............................................................................................................................12

1. Uvod
Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije
akcija nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile
rezervisane samo za one imune. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja
kredita, emitovali su potvrde (pretee akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje
skupih putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee dananjih akcionara, postali i vlasnici
robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju
oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak.
Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain finsirala svoja putovanja, firma
londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company davne 1553 godine. Zbog
rizinosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduenja, odluio da emituje akcije
pojedinane vrednosti od 25 funti i na taj nain sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za
realizaciju ekspedicije kojom je eleo da pronae severni morski put za Kinu. Srea za
akcionare, koji su na samom poetku bili osueni na gubitak jer ne postoji severni morski
put za Kinu, jeste to je Kebo nekako doao u kontakt sa Rusima i umesto trgovakog
sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.
Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain finansirala svoje
pomorske ekspedicije bila je The East Indian Company. Ona je za 17 godina
poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se
toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godinje. Karakteristino za
obe firme je to to su vlasnici njihovih akcija bili u mogunosti da ih prodaju mnogo pre
povratkaekspedicije.
Do irenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske
revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih
preduzea u industriji, to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj,
rudarstvo,finansije.
Jedan od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste
prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva
koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Takoe akcionari nikako ne mogu
izgubiti vie od onoga to su uloili, za razliku od duga gde je dunik odgovoran cijelom
svojom imovinom.
Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a
akcionarska drutva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili
javne korporacije. Zatvorena akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja
akcionara i postoje ogranienja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na
drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska drutva gde ne postoji ogranienje u
prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tritu.
Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan
sa ivotnim vekom vlasnika, to je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea.

Takoe i laki pristup finasnijskom tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su

odgovorne za njegovo odravanje i rast.
2. AKCIONARSKO DRUTVO- Pojam
Akcionarsko drutvo je privredno drutvo iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje
ima jedan ili vie akcionara koji ne odgovaraju za obaveze drutva,osim u zakonom
propisanom sluaju(probijanje pravne linosti).
Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze svojom celokpunom imovinom.
Akionarsko drutvo osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu
akcionara.Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija.Osnovni kapital
drutva je utvren osnivakim aktom i podeljen na akcije.Akcije imaju odreenu
nominalnu vrednost.Zbir nominalnih vrednosti svih akcjija ini osnovni kapital
akcionarskog drutva.
3. OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA
Akcionarsko drutvo mogu osnovati fizika i pravna lica,domaa i strana.Akcionarsko
drutvo,kao i sva privredna drutva,osniva se osnivakim aktom.Akcionarsko drutvo
pored osnovakog akta,ima i statut kojim se blize ureuje poslovanje i upravljanje
drutvom.Statut je prema ranijem zakonu bio fakultativan akt akcionarskog drutva,dok
je on sada obavezan.
Akcionarsko drutvo se osniva potpisivanjem osnivakog akta od strane
akcionara(osnivaa).Pored osnivakog akta,akcionari koji osnivaju drutvo prilikom
osnivanja potpisuju i prvi statut drutva.
Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri :
1) Ime,jedinstveni matini broj i prebivalite akcionara koji je domae fiziko
lice,odnosno ime,broj pasoa ili drugi identifikacioni broj i prebivalitve akcionara koji je
strano fiziko lice,odnosno poslovno ime,matini broj i sedite akcionara koji je domae
pravno lice,odnosno poslovno ime,broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite
akcionara koji je strano pravno lice.,
2) poslovno ime i sedite drutva,
3)delatnost, ,
4) ukupan iznos novanog uloga,odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga
svakog od akcionara koji osnivaju drutvo,roku uplate,odnosno unosa uloga
5)Podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva drutvo i to : broj
akcija,njihovu vrstu i klasu, i njihovu nominalnu vrednost,odnosno kod akcija bez
nomilane vrednosti deo osnovnog kapitala za koji su one izdate.
6)izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno
unosa uloga po osnovu upisa akcija.
Pored osnivakog akta akcionari,koji osnivaju drutvo usvajuju i prvi statu,koji pored
osnovnih elemenata statuta moe sadrati i odredbu kojom se imenuju direktori,odnosno
lanovi nadzornog odbora.

Minimalni osnivaki kapital akcionarskog drutva mora biti najmanje tri milona
drinara,osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos.Za one upisane akcije koje
se u skladu sa osnivakim aktom uplauju u novcu neophodno je da se uplata izvri pre
registracije osnivanja drutva.Uplata se vri na privremeni raun otvoren kod poslovne
banke u Republici Srbiji.Prema zakonu,minimalan iznos koji akcionari osnivai uplauju
pre registracije drutva iznosi 25% osnovnog kapitala.
Prvim statutom moe se odrediti da drutvo snosi odreene stvarno nasleene trokove po
osnovu osnivanja drutva ili da akcionari koji osnivaju drutvo imaju pravo na naknadu
tih trokova od drutva, u kom sluaju se utvruje najvii iznos tih trokova.Posle
odrane osnivake skuptine akcionarsko drutvo,uz kompletnu dokumentaciju,se upisuje
u registar kada stie svojstvo pravnog lica.Registracija podataka u privredno drutvo i
objavljivanje registracaije vrti se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija
privrednih subjekata.
5. AKCIJE I DRUGE HARTIJE OD VREDNOSTI
Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo.Osnovni kapital
akcionarskog drutva je utvren i podeljen na akcije.Akcionarsko drutvo,izdaje akcije
radi prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje drutva.Akcije se izdaju prilikom
osnivanja akcionarskog drutva.Izdaju se u skladu sa optvim propisima o hratijama o
vrednosti,i posebnim propisima koji se odnose na akcije,odnosno akcionarska drustva.
Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlaene)
akcije.
Obine akcije imaocuu daju imovinska i upravljaka prava.Imovinska prava su : pravo
na isplatu dividende,pravo na ucesce u rasapodeli likvidacionog ostatka ili stecajne mase
u skladu sa zakonom kojim se ureuje stecaj; Pravo preeg sticanja obicnih akcija i
drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obicne akcije,iz novih
emisija.Upravljaka ili korporacijska prava koje preko akcije u akcionarskom drutvu
stie akcionar je pravo ueca i glasanja na skupstini,tako da jedna akcija uvek daje pravo
na jedan glas.
Preferencijalna akcija je akcija koje imaoccu daje jedno ili vise povlascenih
prava,utvrenih statutom i odlukom o izdavanju.Ta posebna prava koja proisticu iz klase
preferencijalnih akcija mogu se odnositi na razlicite stope dividende,razlicita
participativna ili kumulativna prava na dividende i ili raylicita prava na isplatu imovine
drustva pri likvidaciji.
Akcionarsko drustvo moze emitovati,osim akcija i druge hartije od vrednosti,ukljucujuci i
zamenljive obveznice i varante,ako osnivackim aktom drustva nije drugacije
odredjeno.Z_amenljive obveznice koje imaocu,pod uslovima utvrenim odlukom o
izdavanju daju pravo zamenu za obicne akcije drustva.Pod varantima se podrazumevaju
hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje odredjenog broja akcija
odredjene vrste i klase i po odredjenoj ceni-

6. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA

Prava akcionara utvruju se: 1) osnivakim aktom 2) statutom drutva 3) zakonom
Ova prava proizilaye iz akcije,odnosno iz prava na akciju.Lice koje je vlasnik akcija kao
hartije od vrednosti smatra se akcionarom i kao takav ima odredjena prava iz akcije(prava
akcionara) O vrenju tih prava akcionar odlucuje slobodno i samostalno.Obim prava
pojediniih akcionara zavisi u naelu od vrednosti akcija koje akcionar poseduje.Za
najveci deo prava akcionara vai pravilo srazmernosti obima tih prava i nominalne
vrednostii.Akcija koje akcionar poseduje pri cemu postojanje pojedinih prava zavisi od
vrsta akcija koje poseduje akcionar.Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i
korporacijska prava akcionara.
Imovinska prava akcionara za predmet imaju odredjenu imovinsku vrednost u imovinska
prava akcionara spada narucito : pravo na udeo u godisnjoj dobiti drutva posle njenog
oporezivanja(pravo na dividendu) srazmerno nominalnouj vrednosti akcija,pravo u
uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva ili steajne mase u skladu sa
zakonom koji ureuje oblast steaja,pravo preeg sticanja obinih akcija i drugih
finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije,iz novih emisija,pravo
raspolaganja akcijama svih virsta u skladu sa zakonom.
Korporacijska prava akcionara su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskom
drustvom i nadzor nad njegovim radom.U korporacijska prava spadju prvo,pravo na
uece u upravljanju drutvom i drugo,pravo pristupa pravnim aktima i drugim
dokumentima i informacijama.

8. ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

Zavisno od vrste upravljanja za koju su se donosenjem statuta opredelili akcionari
upravljanje drustvom moze biti organizovano kao jednodonom ili dvodomo.Promena
vrste organizacije upravljanja vri se izmenom statuta.
Ako je upravljanje organizovano kao jednodomno organi drutva su : 1.skuptina 2.jedan
ili vie direktora,odnosno odbor direktora
Ako je upravljanje organizovano kao dvodomno organi drutva su : 1) skuptina
2)nadzorni odbor 3) jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor
SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA
Skuptina je obavezan organ i kod jednodomnog i dvodomnog upravljanja.Kako je
skuptina akcionarskog drutva organ u obe vrste organizovanja upravljanja izdvojili smo
je u izlaganju kao zajedniki organ.Skuptinu akcionarskog drutva svi ine akcionari
drutva uestvovanjem u radu skuptine podrazmeva prava akcionara da glasa o
pitanjima o kojima glasa njihova klasa akcija,kao i pravo da uestvovuje u rasravi

ukljuujui i pravo na podnoenje predloga,potavljanje pitanja koja se odnose na dnevni

red skuptine i dobijanje odgovora u skladu sa statutom i poslovnikom.
Skuptina akcionarskog drutva odluuje od najbitnijim pitanjima za rad i poslovanje
drutva.To s pitanja akoja se prema grupama ovlacenja mogu svrstati u ona koja se ticu
imovine drustva,usvajanju izvetaja koja podnose organi koje bira skuptina,odluuje o
statusnom poloaju drutva,ima nadlenosti po pitanju izbora i razreenja drugih organa i
naknadama za njihov rad i druga ovlaenja koja ne spadaju u jednu od ovih grupa.
Prema zakonu o privrednim drutvima skuptina oduuje o sledeim pitanjima :
izmenama statauta,povecanju ili smanjenu osnovgno kapitala,kao i svakoj emisiji hratija
od vrednosti,broju odobrenih akcija,promenama prava ili povlasticama bilo koje klase
akcija,promenama prava ili povlasticama bilo koje klase akcija,statusnim promenama i
promenama pravne forme,sticanju i raspolaganju imovinom velike vrenodsti,raspodeli
doibiti i pokricu gubitaka,usvajanju finansijskih izvetaja,kao i izvetaja revizora,ako su
finansijski izvetaji bili predmet revizije,usvajanju izvetaja odbora direktora,odnosno
nadzornog odbora ako je upravjlanje drutvom dvodomo,naknadama direktora,odnosno
lanovima nadzornog dobora,ako je upravljanje drustvom dvodomno odnosno pravilima
za njihovo odreivanje,ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim
hartijama od vrednosti drutva,imenovanju i razreenju direktora,imenovanu i razreenju
lanova nadzornog odbora,ako je upravljanje drutvom dvodomno,pokretanju postupka
likvidacije,odnosno podnosenju predleoga za steaj drutva,izboru revizora i naknadi za
njegov rad,drugim pitanjima koja su u skladu sa zakonom o privrednim drutvima budu
stavljena na dnevni red sednice skupstine,druim pitanjima u skladu sa zakonom i
statutom drutva.
UPRAVNI ODBOR, IZVRNI ODBOR I DIREKTOR
Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko
drutvo ima upravni odbor. Broj lan va upravnog odbora otvorenog akcionarskog
drutva utvruje se osnivakim aktom. U otvorenom akcionarskom dru tvu upravni
odbor ima najmanje tri lana i najvie 15 lanova. lanovi upravnog odbora
akcionarskog drutva:
1) biraju se od strane akcionara na svakoj godinjoj skuptini, i
2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skuptini koja je sazvana
radi tog izbora.
Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog drutva, ukljuujui i
lanove koji se biraju za upranjeno mesto lana, istie na prvoj sledeoj godinjoj
skuptini nakon njihovog izbora. Upranjeno mesto u upravnom odboru popunjava se
kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora, ako osnivakim aktom ili statutom drutva
nije drukije odreeno. Upravni odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira
predsednika upravnog odbora akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili statutom
nije odreena druga veina. Upravni odbor akcionarskog drutva moe da razrei i
izabere novog predsednika u bilo koje vreme.
Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naro to za odluivanje o pitanjima koja
se odnose na
1) kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija;
2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i

administracije drutva;
3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva;
4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda;
5) davanje i opoziv prokure.
Upravni odbor odluuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane Zakonom i
odreene osnivakim aktom i statutom drutva.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima izvrni odbor. Zatvore no akcionarsko drutvo moe
imati izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbora -izvrne direktore i
generalnog direktora akcionarskog drutva. Generalni direktor akcionarskog drutva je
predsednik izvrnog odbora. Nadlean je: da saziva sednice izvrnog odbora i predsedava
njima, organizuje njegov rad i stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastu pa
akcionarsko drutvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog
punomoja.
NADZORNI ODBOR, INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZORA
Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti, a kod
kotiranog akcionarskog drutva mora se odred ti, da drutvo ima internog revizora,
nadzorni odbor ili odbor revizora.
Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim drutvima koja obavljaju delatnost za
koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom ili statutom zatvorenog
akcionarskog drutva moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor
revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri lana. Broj lanova
nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je fiziko lice.
Predsednika i lanove nadzornog odbora akcionarskog drutva bira skuptina akcionara,
osim prvih lanova koji se odreuju osnivakim aktom drutva.
lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva ne mogu biti lanovi upravnog odbora
drutva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove
propisaneZakonom.
Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira upravni odbor iz
reda nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog drutva. Ako upravniodbor nema
takve lanove ili nema dovoljan broj, nedostajui broj bira skuptina drutva. Prvi interni
revizor i lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom
osnivaa. Interni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog drutva razreavaju se na
isti nain na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove
propisane zakonom.
Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog drutva nadleni su da
izvetavaju skuptinu akcionara o sledeem:
1) raunovodstvenoj praksi, izvetajima i praksi finansijskog izvetavanja drutva i
njegovih povezanih drutava;
2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela;
3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva;
4) ugovorima sklopljenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora drutva, kao i sa
povezanim licima
Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni zakonom kojim se
ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog drutva obavetava se,

istovremeno sa obavetavanjem akcionara drutva, o odravanju skuptine akcionara ili

odluivanju bez sednice radi uestvovanja u radu skuptine u skladu sa statutom i
zakonom.
SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUTVA
Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor drutva. Mandat
sekretara otvorenog akcionarskog drutva utvruje se statutom. Sekretar akcionarskog
drutva je odgovoran za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje
zapisnika skuptine akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog
odbora drutva, registra zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica
upravnog odbora i nadzornog odbora drutva i uvanje dokumenata utvrenih Zakonom i
statutom akcionarskog drutva, osim finansijskih izvetaja. Sekretar otvorenog
akcionarskog drutva odgovoran je za organizovanje rada i praenje izvravanja odluka
skuptine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora drutva.
POVEANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA

10. PRESTANAK DRUTVA

Akcionarsko drutvo moe prestati usled:
1.sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa zakonom o
privrednim drutvima;
2.sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojima se ureuje steaj i
3.statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.
Akcionarsko drutvo moe prestati i po zahtevu manjinskih akcionara koji u
akcionarskom drutvu poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala drtva, ako to na
njihov zahtev naloi sud. Zakon definie razloge zbog kojih sud moe naloiti prestanak
drutva ili druge mere nad drutvom i njegovim organima.
11. ZAKLJUAK
Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea
jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava:
pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima)
pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea)
pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea
Postoje i druge prednosti akcionarkih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan
oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom
svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime,
vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do
vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne
posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i

dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i

profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara
akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

LITERATURA
1. Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008.
2. Simi dr Mili, Trifkovi dr Milo: Poslovno pravo osnove prava i obligacija,
privredna/trgovaka drutva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999
3.Privredno Pravo,Prof. dr. Slavko Cari,Prof. Dr. Miroslav Vitez,Doc dr Janko P.
Veselinovic,Novi Sad,2006