1

SADRAJ







Uvod ...................................................................................................................................... 2
1. Pojam bezbednosti ............................................................................................................. 4
1.1 Tradicionalni pojam bezbednosti ................................................................................. 4
1.2. Promene u shvatanju pojma bezbednosti .................................................................... 6
1.3. Koncept ljudske bezbednosti ....................................................................................... 8
1.4 Institucionalni nivo ljudske bezbednosti - OUN .......................................................... 9
1.5 Mrea ljudske bezbednosti (Human Security Network) ............................................ 10
1.6. Lina bezbednost i Evropska konvencija o ljudskim pravima .................................. 11
2. Znaaj bezbednosti i bezbedonosnog sistema Republike Srbije ..................................... 12
3. inioci bezbedonosnog sitema Republike Srbije ............................................................ 14
4. Bezbednosno okruenje ................................................................................................... 17
4.1. Globalno okruenje ................................................................................................... 17
4.2. Regionalno okruenje ................................................................................................ 18
5. Procena rizika i pretnji bezbednosti Republici Srbiji ...................................................... 21
6. Dostignua i perspektive ................................................................................................. 27
Zakljuak ............................................................................................................................. 31
Literatura ............................................................................................................................. 33


2

Uvod
Pitanje mesta i uloge bezbednosti (shvaene kao funkcije drave drutva),
postavlja se kao jedno od najvanijih pitanja opstanka i razvoja drave. Iz injenice da je
drava bila i ostala veoma vaan inilac u organizovanju bezbednosti (do razvoja
graanskog drutva i jedini inilac) i da je bezbednost ustavna institucija ona mora da
poseduje odgovarajui sistem svoje organizovanosti i ureenosti.
Bezbednost kao bitan koncept drutvenog delovanja neminovno predstavlja
vrednost civilizacijskih tekovina. Tako bezbednost predstavlja vrednost koja jo od antike
Grke podrazumeva politiko pravo graana da odluuju o svim javnim pitanjima, meu
njima i o pitanjima iz oblasti bezbednosti.
Sistem bezbednosti kao integralna delatnost svakog konkretnog drutva ukljuuje
skup inilaca i njibovih akcija u miru, vanrednim prilikama i u ratu. Svi inioci
bezbednosti meusobno su povezani na osnovu jedinstvenih naela pravnog poretka
zemlje. Meutim, u pokuaju odredenja pojmova "nacionalna bezbednost" i "sistem
nacionalne bezbednosti", mora se poi od odreenja sadraja i obima pojma bezbednost,
kao funkcionalne sredine ukupnih drutvenih napora usmerenih na opstanak i razvoj
zajednice.
Bezbednost je, u konceptulnom smislu, toliko sporna da nije mogue pronai
sporazum oko njenog znaenja. Osnovni sporovi u definisanju tog pojma potiu od
vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se tite (fizika i imovinska
sigurnost, politika nezavisnost, teritorijalni integritet, meunarodni mir i slino) i
osnovnog subjekta koji je predmet zatite (graanin pojedinac, drava, meunarodna
zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, ivotna sredina...).
Zbog izuzetne vanosti bezbednosti za opstanak pojedinca, porodice, pa sve do
najire zajednice, ova tema se moe obraditi na razliite naine, razmotriti sa razliitih
aspekata i da se nikad ne kae dovoljno. To je ujedno i veoma sloeno pitanje koje se
stavlja pred svaku dravu, odnosno njene institucije: kako urediti sistem u kome e se
garantovati bezbednost svakom pojedincu. Imajuu u vidu da globalizacija, odnono
ukljuenje u svetsku zajednicu, stavlja pred svaku dravu mnogobrojen zahteve, i pitanje
bebzednosti mora se reavati u tom kontekstu.
Prvi deo ovog rada posveen je razjanjenju pojma bezbednosti. Shvatanje ovog
pojma menjalo se sa razvojem drutva. Najpre emo govoriti o tradicionalnom shvatanju
3

pojma bezbednosti, o transformaciji poimanja ovog pojma kao i o pojmu ljudske i line
bezbensoti i njihovom objanjeju na nivou Evropske unije i Mree ljudske bezbednosti.
Nadalje emo govoriti o znaaju bezbendosti i bezbednosnog sistema za nau
zemlju, Republiku Srbiju, o iniocima bezbednosnog sistema, a naroito o bezbednosnom
okruenju, s obzirom na geo-politiki poloaj i aktuelnu politiku i bezbednosnu situaciju.
Uprvo zbog toga bitna je procena rizika i pretnji bezbendosti Republike Srbije, pa emo
jedan deo ovog rada posvetiti i tom pitanju.

4

1. Pojam bezbednosti
Ljudska bezbednost je relativno novi koncept, ali se danas iroko koristi za
opisivanje sloenih meusobno povezanih pretnji u vezi sa graanskim ratom, genocidom i
raseljavanjem stanovnitva.
Najznaajnija razlika izmeu ljudske bezbednosti i tradicionalnog koncepta
nacionalne bezbednosti je u tome to se nacionalna bezbednosti fokusira na odbranu drave
od spoljnih napada dok je ljudska bezbednost zatita pojedinaca i zajednice od bilo kog
oblika politikog nasilja.
Ljudska bezbednost i nacionalnu bezbednost treba da budu - i esto su povezane
tako da jedna drugu podstui i pojaavaju. Ali, sigurna drave ne znai automatski siguran
narod. Zatita graana od stranih napada moe biti neophodan uslov za bezbednost
pojedinaca, ali nije dovoljan. Zaista, tokom poslednjih 100 godina, mnogo ljudi je ubijeno
od strane njihovih vlada od strane vojske.
Svi oni koji govore o ljudskoj bezbednosti se slau da je njen primarni cilj zatita
pojedinaca. Zagovornici "uskog" koncepat ljudske bezbednosti, fokusiraju se na nasilne
pretnje pojedincima, ali priznaju da su te pretnje snano povezane sa siromatvom,
nedostatkom dravnih kapaciteta, kao i razliitih oblika drutveno-ekonomskih i politikih
nejednakosti. Zagovornici "irokog" koncept ljudske bezbednosti se zalau da koncept
ljudska bezbednost bude proiren tako da ukljui glad, bolesti i prirodne nesrea, jer tu
strada mnogo vie ljudi nego to je rat, genocid i terorizam u kombinaciji.
Iako je jo uvek predmet debata u okviru istraivake zajednice, dva pristupa
ljudskoj bezbednosti su ipak pre komplementarni nego kontradiktorni.
1

1.1 Tradicionalni pojam bezbednosti
Od formiranja nacionalnih drava (u poslednja tri veka) dominantni pojam
bezbednosti svodi se na:
Sposobnost drave da vodi rat: bezbednost drave zavisi od njene sposobnosti
da vodi rat. Rat je, prema tome, ozakonjen i institucionalizovan. Rat je konstantna
injenica u evoluciji socijalnih i ekonomskih struktura; rat je uzdignut na pijedestal u
verskoj tradiciji, racionalizovan u teologiji, ima pomo nauke i razvijen je u

1
http://www.humansecuritybrief.info/whatis.html
5

psiholoku paradigmu kroz koju posmatramo veliki deo ljudskog iskustva' (Beti
Riardon);
bezbednost drave i zatitu onih koji su na vlasti;
dravnu/nacionalnu bezbednost: 'kao bezbednost teritorije od spoljne agresije ili kao
zatita nacionalnih interesa u meunarodnoj politici ili kao globalna bezbednost od
pretnji nuklearne katastrofe. Bezbednost se vie ticala naroda-drava nego sa ljudi...'
(UNDP);
militarizaciju svih pretnji: sve pretnje miru i bezbednosti su skoro iskljuivo vojne
prirode a ne ekoloke, ekonomske, socijalne, kulturne (Antimilitaristiki kolektiv
'Zarazna utopija', Madrid) ili 'Pretnje ljudskoj bezbednosti razlikuju se od zemlje do
zemlje i od regiona do regiona. U Africi, na primer, najvee retnje predstavljaju
siromatvo, bolest i sukobi; u mnogim razvijenim zemljama pretnje se odnose na
drogu i organizovani kriminal' (Keizo Obui, bivi premijer Japana);
militarizaciju drutva: kao proces insistiranja na vojnim vrednostima, vojnoj politici i
borbenoj gotovosti kao i esto prebacivanje civilnih funkcija na vojne vlasti ili kao
'proces prenoenja vojnikih vrednosti i organizacije na sve sfere ivota:
antagonistika podela svet, lik neprijatelja (diskurs o stalnim zaverama, pretnjama...);
uniformnost/homogenizacija miljenja; eliminacija razliitosti, kontrola putem
straha, autoritarna organizacija (Pokret za prigovor savesti na vojne trokove,
panija);
militarizacija ekonomije: ogromna sredstva se ulau u vojsku i policiju, dok se u
civilne svrhe (obrazovanje, zdravstvo, kulturu) ulae daleko manje;
militarizacija nauke: u nae vreme lavovski deo naunih istraivanja i tehnolokog
razvoja vezan je za poveanje ratne sposobnosti i usavravanje tehnika za voenje
rata;
odsustvo civilnog drutva u kreiranju pojma i prakse nacionalne i dravne
bezbednosti; svoenje graana/ki na podanike/ce i dounike/ce
Tradicionalni realpolitiki koncept bezbednosti pokazao se kao nefunkcionalan, ak i u
domenu nacinalne bezbednosti, koja predstavlja njegovo sredite. Stoga je
potrebanpragmatian nastup u preoblikovanju struktura, pri emu je sitem drava
nezamnjivo osnovno naelo u kreiranju odnosa u meunarodnoj zajednici i svetskoj
politici.
2


2
Nekovi, S:Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za politike strudije, 2006, str.13
6

1.2. Promene u shvatanju pojma bezbednosti
Navedeni pojam i sadraj bezbednosti je bio dominantan u celom svetu. Najpre na
nivou teorije, ali u poslednej vreme i u pogledu i prakse, dolo je do odreenih promena u
shvatanju pojma bezbednosti.
Postoje brojni razlozi zbog kojih je pojam bezbednosti sa drave preusmeren na
ljude, tj. na pojedince. Evo nekih od njih:
zavretak hladnog rata (koji se poklapa sa padom Berlinskog zida) i nestajanje
blokovske podela sveta;
pojava sukoba, ukljuujui i ratne sukobe unutar samih drava (uglavnom
etnikog karaktera), to je dovelo u pitanje sposobnost drave da odri
bezbednost kao ouvanje teritorijalnog integriteta;
drava esto predstavlja najveu pretnju bezbednosti graana i graanki: David
M. Law, vii saradnik za reformu sektora bezbednosti iz Centra za demokratsku
kontrolu oruanih snaga (DCAF), eneva, navodi etiri kritike tradicionalnog
koncepta bezbednosti koje dolaze od pobornika/ca ljudske
bezbednosti. Prva kritika se odnosi na injenicu da bezbednost drave i
bezbednost njenog naroda nisu nuno sinonimi. SSSR je imao bezbedne granice
i nije se suoavao sa pretnjama svojoj teritoriji a njegovi graani nisu bili
bezbedni. Ili drugi sluaj: genocid tokom 90-tih godina XX veka u Ruandi jasno
je pokazao da ljudi nisu bili bezbedni iako suverenitet zemlje nije bio doveden u
pitanje. Druga kritika se odnosi na neefikasnost drave u ulozi faktora
bezbednosti. Poetkom XX veka procenat rtava civilnog stanovnitva prema
vojnim u toku sukoba iznosio je 1:1; krajem veka proporcija se manje-vie
obrnula, tako da je u mnogim delovima sveta bilo bezbednije da on/ona budu u
vojsci nego u civilstvu.Trea kritika ukazuje na to da drava ponekad ne samo
da nije lojalni zatitnik stanovnitva pod svojom jurisdikcijom ve je i njegov
najvei neprijatelj. Na primer, u bivoj SFRJ organi centralne vlasti su bili
odgovorni za pokretanje rata izmeu bivih jugoslovenskih
republika. etvrta kritika se tie injenice da postoji izvestan broj pitanja od
prvorazrednog znaaja za bezbednost pojedinaca i zajednica a njime se drave
nisu bavile: klimatske promene ili HIV/Aids, itd;
7

veoma veliku opasnost za ljudsku bezbednost predstavlja privatizovanje vojnih i
policijskih snaga. Tipina odlika novih ratova jeste raznovrsnost borbenih
jedinica, javnih i privatnih, dravnih i nedravnih, ili jedinica meovitog
tipa...Najee borbene jedinice su paravojne grupe, tj. autonomne grupe
naoruanih ljudi, uglavnom okupljenih oko pojedinanih lidera (Meri Kaldor).
Od dravnog monopola na korienje nasilja gore je i po bezbednost ljudi
opasnije samo demonopolizovanje nasilja, gde se kao organi nasilja javljaju
privatne milicije, zatitarske firme i paravojne jedinice, dakle grupe koje se ni u
teoriji ne mogu podvrgnuti demokratskoj civilnoj kontroli;
promenjen je pojam suvereniteta drava: ustanovljeno je pravo na meunarodnu
intervenciju (pre svega OUN) u sluaju masovnog krenja ljudskih prava u nekoj
dravi ili 'posao meunarodnih institucija jeste da osiguraju sprovoenje
standarda meunarodnog ponaanja, naroito u pogledu ljudskih prava i
humanitarnog zakona. Kao to se u sve veoj meri prihvata da vlade mogu da se
meaju u porodine poslove radi zaustavljanja porodinog nasilja, tako bi slian
princip trebao da bude primenjen i globalno' (Meri Kaldor);
suavanje suvereniteta drava: drave-potpisnice meunarodnih dokumenata o
ljudskim pravima na prvo mesto treba da stave interese pojedinki/naca a ne
drave, tj. moraju da se odreknu jednog dela svog suvereniteta ukoliko ele da
budu deo meunarodne zajednice;
pokretanje kolektivnih bezbednosnih mera (Vee bezbednosti UN ija je
osnovna odgovornost odravanje meunarodnog mira i bezbednosti), osnivanje
institucija meunarodne pravde koje sankcioniu genocid, ratne zloine, zloine
protiv ovenosti: Meunarodni sud za bivu Jugoslaviju i Ruandu (Tribunali u
Hagu i u Arui) i Meunarodni krivini sud.
3

Sadraj pojma bezbednosti proirio se u svim pravcima izvan nacionalne drave.
Prirodu pojma bezbednosti neophodno je sagledati ii z ugla delatnosti, stanja, funkcije i
sistema.
4


3
http://www.zeneucrnom.org/index.php?option=com_content&task=view&id=124&Itemid=18
4
Nekovi, S:Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za politike strudije, 2006, str.16
8

1.3. Koncept ljudske bezbednosti
Postoje brojne interpretacije i definicije pojma bezbednosti, ali sve one, ipak, imaju
zajednike elemente, a to su:
Osnovni subjekt bezbednosti su ljudi a ne drave: to je jedan od osnovnih
doprinosa konceptu ljudske bezbednosti.
Drave imaju obavezu da osiguraju bezbednost svojih graana: u meri u kojoj
neka drava svoju bezbednost usmeri na ljude, a ne na represivne institucije
(vojsku, policiju), vea je garancija da e se brinuti o njima i tititi ih.
Meusobna povezanost ljudi, meuzavisnost problema iznad dravnih i svih
drugih granica: najvei broj pitanja i problema u dananjem svetu su povezana,
npr. siromatvo drava u razvoju tie se mukaraca i ena u visoko razvijenim
zapadnim drutvima, a to se ispoljava u migracijama i bolestima koje ne potuju
ni poznaju granice. Ljudima koji ive u dravama u razvoju preti industrijsko
zagaenje iz razvijenih zemalja.
Priznaje znaaj civilnog drutva, tj. nedravnih subjekata: meunarodne
kampanje za razminiravanje esto se navode kao primeri efikasnih inicijative
civilnog drutva, ukljuujui i NVO. Graanske organizacije trae veu
mogunost i veu odgovornost u promociji ljudske bezbednosti. Najbolji primer
za to su mere koje je preuzela autonomna vlada Katalonije u paniji. Katalonski
parlament je doneo jula 2003. Zakon o miru i merama za jaanje mira. U
obrazloenju zakona se kae da se rukovodi idejama i praksom civilnog drutva
(nas su graani/ke i nai volonteri/ke koji deluju u celom svetu nauili
meunarodnoj solidarnosti). Zakon podrazumeva konkretne mere: potovanje
rodne jednakosti na svim nivoima donoenja odluka; zakonske mere u korist
imigranata/kinja; podrka volonterskom radu; edukacija za mir kao obavezan
predmet u kolama; delovanje u pravcu demilitarizacije medija, tj. irenja
informacija o nenasilju, mirovnim naporima i akcija u celom svetu a ne samo o
ratovima i nasilju kao osnovnom sadraju informacija.
Globalizacija pravde i kanjivosti - zahteva kanjavanje onih koji kre ljudska
prava i humanitarno pravo: osnivanje Meunarodnog krivinog suda, kao i
Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju i Ruandu predstavlja vaan
napredak na planu unapreivanja ljudske bezbednosti.
9

Ljudska bezbednost zahteva multidisciplinarni pristup: to podrazumeva saradnju
i koordinaciju institucionalnog i vaninstitucionalnog delovanja, kao i graana/ki.
Naglasak je na zagovaranju/nagovaranju/odvraanju od vojne sile (mone ideje
umesto monog oruja).
1.4 Institucionalni nivo ljudske bezbednosti - OUN
Novi pogled na bezbednost promovisala je OUN: generalni sekretar Butros Butros
Gali (1992.) u Programu UN za mir naglaava da pretnje globalnoj bezbdnosti nisu
iskljuivo vojne prirode; takav stav se moe smatrati poetkom demilitarizacije pretnji na
institucionalnom nivou. U pomenutom dokumentu se kae:
Porozan ozonski omota moe biti vea pretnja stanovnitvu nego neprijateljska
vojska. Sua i bolesti mogu unitavati jednako nemilosrdno kao i ratno oruje.Izvetaj
UNDP (Agencija UN za razvoj i stanovnitvo) o ljudskom razvoju (1994)
Ljudska bezbednost se sastoji od dva osnovna inioca:
1. Sloboda od stalnih pretnji bezbednosti (npr. glad, bolest, represija).
2. Zatita od iznenadnih i bolnih promena u svakodnevnom ivotu.
U pomenutom izvetaju UNDP utvrene su sledee pojedinane komponente
ljudske bezbednosti:
Ekonomska bezbednost obezbeen stalni prihod
Dovoljna koliina hrane fiziki i ekonomski pristup hrani
Zdravstvena bezbednost relativna zatita od bolesti i infekcija
Bezbednost okoline pristup zdravim izvorima vode, istom vazduhu i
zemljitu
Lina bezbednost bezbednost od telesnog nasilja i pretnji
Bezbednost zajednice bezbednost kulturnog identiteta
Politika bezbednost zatita osnovnih ljudskih prava i sloboda
Komisija za ljudsku bezbednost
Na inicijativu Japana januara 2001. godine osnovana je ova komisija, a na
njenom elu nalaze se Sadako Ogata (biva efica Visokog komesarijata za izbeglice UN) i
Amaritja Sen, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (1998). Tri osnovne take
koncepta koji je razradila komisija su:
10

1. Koncept ljudske bezbednosti se zasniva na civilnim/graanskim
vrednostima
2. Ljudska bia su osnovni subjekt bezbednosti
3. Bezbednost se ne moe dostii vojnim putem ve politikom dijaloga i
zadovoljavanjem osnovnih potreba.
Pomenuti dokument predstavljen je maja 2003. generalnom sekretaru OUN Kofiju
Ananu.
ta jo podrazumeva koncept ljudske bezbednosti Komisije? Sledei elementi
takoe ine ljudsku bezbednost:
zatita civilnog stanovnitva u oruanim sukobima,
stalni napor da se obezbede pravda, potovanje zakona, demokratija i
razoruanje,
osnivanje fondova za ljudsku bezbednost u post-konfliktnom periodu,
podsticanje pravine trgovine i trita koji bi koristili najsiromanijima,
univerzalni pristup zdravstvenoj zatiti, pravo na osnovno obrazovanje,
obezbeivanje ivotnog standarda za sve,
potovanje ljudske slobode svih individua na pluralne identitete i izbore,
zatita ljudi od oruanih sukoba, od ilegalne trgovine orujem
1.5 Mrea ljudske bezbednosti (Human Security Network)
Osnivana je maja 1998. na inicijativu Kanade i Norveke, kao oblik objedinjavanja
aktivnosti vlada i akademskih istraivakih institucija. U rad mree ukljuene su vlade i
strunjaci iz 12 zemalja. Mrea je ponudila sledeu definiciju ljudske bezbednosti:
Bezbednost ljudi predstavlja zatitu od nasilnih i svih ostalih pretnji. Ljudska
bezbednost je poloaj ili stanje koje podrazumeva slobodu od stalnih pretnji ljudskim
pravima, ukljuujui elementarno ljudsko pravo - pravo na ivot.
Mrea se bavi akcijama protiv upotrebe peadijskih mina, zbrinjavanjem izbeglica i
njihovim povratkom, unitavanjem peadijskog naoruanja, borbom protiv zloupotrebe
dece u ratu, ljudskim pravima i znaaju meunarodnih institucija u prevenciji rata, zalae
se za ispunjavanje obaveza na ime pomoi za razvoj (OUN).
11

1.6. Lina bezbednost i Evropska konvencija o ljudskim pravima
Pravo na slobodu i linu bezbednost zatieno je lanom 5. Evropske konvencije o
ljudskim pravima. Vanost ovog lana ogleda se u ogromnom broju predstavki i albi koje
se upuuju u Vee Evrope, ije se sedite nalazi u Strazburu. Od prvih 10 000 sluajeva,
treina albi se odnosi na lica liena slobode. Ovaj lan se odnosi na zatitu telesne slobode
a posebno slobode od arbitrarnog hapenja ili pritvora. Podrazumeva potovanje osnovnih
proceduralnih prava, kao to su :
pravo na informisanje o razlogu hapenja,
pravo dovoenja na sud neposredno nakon hapenja,
pravo na postupak na kojem se pravovaljanost pritvora ili dalji pritvor mogu
reiti na sudu, itd.

12

2. Znaaj bezbednosti i bezbednosnog sistema Republike Srbije
Na nivou drave, bezbednost predstavlja izvravanje niza konkretnih mera i
aktivnosti razliitih subjekata koji su zadueni za tu delatnost. Zadatak politika nacionalne
bezbednosti je da poslui ostvarenju proklamovanih politikih ciljeva, odnosno
usmeravanju zatite drutva u odreenom pravcu, ime se omoguava njegov opstanak i
razvoj. Kako je bezbednost atribut svake drave, onda se politika nacionalne bezbednosti,
izmeu ostalog, utemeljuje na naunom uenju o funkcijama drave, jer se drava
ispoljava i kao pravna i kao politika organizacija. Kao politika organizacija, koja se
povezuje sa drugim politikim faktorima, drava slui i kao sredstvo politike moi.
Dravna organizacija nije sama sebi cilj, nego je sredstvo za zadovoljenje izvesnih
drutvenih potreba, a politika teorija treba da odgovori na pitanje da li i koliko drava
zadovoljava te potrebe radi kojih postoji, odnosno politiki koncept bezbednosti treba da
ponudi iste odgovore u odnosu na bezbednost, kao funkciju i sistem drave i kao sredstvo
za njeno ostvarenje.
Udrueni ljudski resursi u nauno-istraivake institute, tskoe, mogu da jaaju
demokratski i parlamentarni nadzor nad kreiranjem i realizacijom nacionalne bezbednosne
politike na vie naina:
objavljivanjem nezavisnih analiza i podataka o bezbednosnom sektoru i vojnim
i odbrambenim pitanjima u skuptini i medijima;
posmatranjem i pospeivanjem potovanja vladavine prava i ljudskih prava
unutar bezbednosnog sektora;
isticanjem bezbednosnih pitanja vanih itavom drutvu; doprinosom izgradnji
strunosti i mogunosti dravnih organa organizovanjem kurseva i seminara;
pruanjem alternativnih strunih gledita o nacionalnoj bezbednosnoj politici,
budetima za odbranu, podsticanjem javne rasprave i formulisanjem moguih politikih
mera i slino;
davanjem povratnih informacija o odlukama iz politike nacionalne bezbednosti:
nainu njihove primene i obrazovanjem javnosti i omoguavanjem altemativnih rasprava u
javnosti o kljunim pitanjima i problemima nacionalne politike hezbednosti.
Utvrivanje pojma bezbednosti u savremenom meunarodnom ambijentu iziskuje
beskompromisniji i radikalniji pristup.
Koncept bezbednosti se proirio u svim pravcima izvan nacionalne drave na gore
13

prema meunardonim instituciajma, na dole prema lokalnim i regioanlnim vlastima i
horizontalno prema medijima, javnom mnjenju i tritu. Dakle, bezbednost se proirila od
nacionalne bezbednosti na bezbednost pojedinca i grupa, to znai isticanje pojedinca i
grupa kao odreenih objekata bezbednosti.
Upravljanje i kontrola nad ostvarivanjem funkcija nacionalne bezbednosti podrazu-
meva sistemsko organizovanje i koordinirano sprovoenje mera i aktivnosti na podruju
na-cionalne bezbednosti, kao i njihovo stavljanje pod aktivnu kontrolu najviih tela vlasti,
kao i javnosti. Po pravilu, u primeni politike nacionalne bezbednosti ukljuene su brojne
dravne slube, kao realizatori normativno-politikih dokumenata u ovoj oblasti, koji su
nuni za ra-zvoj politikih mera, zbog ega je vano da drava razvije odgovarajui
koncept, model i strategiju nacionalne bezbednosti, koja e ukljuiti sve bitne subjekte
drutva. Novi bezbe-dnosni rizici, izazovi i pretnje kao terorizam i organizovani kriminal,
iziskuju naroitu koo-rdinaciju i rukovoenje, jer borba protih tih pretnji zahteva
ukljuenje razliitih ustanova: vojske, ministarstva finansija, policije, slubi bezbednosti i
slino. Pitanju bezbednosti za koju je zadueno Ministarstvo unutranjih poslova (MUP)
posveena je velika panja, jer njenim reformama drutvo mora dobiti na boljitku kada su
po sredi bezbednosne prilike.
U predstojeem periodu neophodno je kroz budue zakonske reforme, kao i izradu
straatekih dokumenata utvrditi osnovne instrumente reforme MUP-a Republike Srbije. To
pre svega znai dravno opredeljenje za nacionalni koncept i model bezbednosti, a potom i
viziju mesta i uloge fiinkcije MUP-a u sistemu bezbednosti, kroz kreiranje odgovarajue
strategije i doktrine na polju bezbednosti. Meutim, tano je i to da apsolutna bezbednost
kao najvia potreba svakog drutva ne postoji. Sredstva za zajedniko finansiranje reforme
MUP-a se iskazuju u budetima drava, u iznosima preuzetih obaveza i prema
tendencijama racionalizacije policijskih izdataka prema meunarodnim standardima. Vlada
nae zemlje mora obezbediti stabilno finansiranje i izvravanje rashoda za policiju i njenu
aktivnost.



14

3. inioci bezbedonosnog sitema Republike Srbije
Sistem nacionalne bezbednosti u irem smislu ine najvii organi zakonodavne,
izvrne i sudske vlasti:
Narodna skuptina Republike Srbije,
predsednik Republike Srbije,
Savet za nacionalnu bezbednost,
Vlada,
sudovi i tuilatva.
U uem smislu, sistem nacionalne bezbednosti ine:
sistem odbrane,
snage Ministarstva unutranjih poslova,
bezbednosno-obavetajni sistem i
privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize
5


Sistem odbrane predstavlja jedinstvenu, struktumo ureenu celinu snaga i
subjekata odbrane iji je osnovni cilj zatita interesa Republike Srbije od oruanog
ugroavanja spolja. Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane.
32

5
http://radomiradunovic.blogspot.com/2012/08/analiza-bezbjednosti-jugosfera-1314.html
15

Snage Ministarstva unutranjih poslova su deo sistema nacionalne bezbednosti iji
je cilj zatita nacionalnih interesa u domenu unutranje bezbednosti. Policija je osnovna
snaga Ministarstva unutranjih poslova. Obavlja poslove zatite ivota, line i imovinske
bezbednosti graana, obezbeenja dravne granice, borbe protiv terorizma i oraanog
ugroavanja iznutra i drage poslove u skladu sa zakonom.
33
Bezbednosno-obavetajni sistem je funkcionalno objedinjen podsistem nacionalne
bezbednosti Republike Srbije koji ine Bezbednosno - informativna
agencija,Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobavetajna agencija. Njihove nadlenosti,
delokrug rada, ovlaenja, zadaci, meusobni odnosi i saradnja, kao i demokratska i civilna
kontrola njihovog rada, reguliu se zakonom. Poslove usklaivanja rada slubi bezbednosti
obavlja Biro za koordinaciju.
34

Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi dravne uprave,
instit-ucije nadlene za pravosue, obrazovanje i naunu delatnost i zatitu ivome sredine,
zatitnik graana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti iz oblasti privatnog
obezbeenja, organizacije civilnog drutva, mediji, pravna lica i graani koji doprinose
ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti.
35

Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dravni organi kao nosioci
zakonodavne i izvrne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijez stanja bezbednosti. Funkcije
upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija i kontrola, i
sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima.
36

Narodna skuptina Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema
nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnomdelatnou. Narodna skuptina
odluuje o ratu i miru, donosi zakone i druge opte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i
nadzire rad Vlade i drugih organa odgovonih Narodnoj skuptini, u skladu sa Ustavom i
zakonom. .Narodna skuptina, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i
demokratsku i kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.
31
Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i
komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike
ukazuje na odreena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokree
njihovo reavanje i donosi akte iz svoje nadlenosti.
32

16

Vlada usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u domenu nacionalne
bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonora Vlada predlae i realizuje politiku nacionalne
bezbednosti, usmerava i usklauje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti,
obezbeuje materijalna i finansijska sredst-va za potrebe sistema nacionalne bezbednosti,
upravlja delatnou dravnih organa, organa dravne uprave, ustanova i pravnih lica u
oblasti ost-varivanja nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, i obezbeuje
realizaciju meunarodnib ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne bezbednosti.
Ministar spoljnih poslova, minister odbrane, ministar unutrarijih poslova i
ministar fmansija podnose izvetaje o stanju bezbednosti iz domena svojih nadlenosti
Narodnoj skuptini i Vladi. Ostali ministri i dravni funkcioneri, na zahtev Vlade, Narodne
skuptine Republike Srbije ili prema potrebi, podnose izvetaje iz domena svojih
nadlenosti. Direktor Bezbednosno - informativne agencije, director Vojnobezbednosne
agencije i direktor Vojnoobavetajne agencije najmanje jednom godinje, u toku redovnog
zasedanja Narodne skuptine, podnose redovni izvetaj o radu slube Odboru za odbranu i
bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora dostavljaju vanredni izvetaj.
40

Naela
Funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti ostvaruje se uz uvaavanje
osnovnih naela: ustavnosti i zakonitosti, jedinstva, neprekidnosti, pouzdanosti,
profesionalnosti, prilagodljivosti, efikasnosti, nepristrasnosti i politike neutralnosti, kao i
otvorenosti za kontrolu, u skladu sa zakonom.
Sistem nacionalne bezbednosti je pod demokratskom i civilnom kontrolom, koju
sprovode Narodna skuptina, predsednik Republike, Vlada, Savet za nacionalnu
bezbednost, drugi dravni organi i javnost, u skladu sa zakonom.
Navedena naela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti zasnovana su na
osnovnim ustavnim i zakonskim reenjima, kao i meunarodno prihvaenim obavezama i
standardima iji je Republika Srbija potpisnik ili pravni sledbenik.
Specifinost funkcionisanja pojedinih delova sistema nacionalne bezbednosti iskazuje se
kroz posebna naela utvrena u normativnim i doktrinarnim dokumentima
.
17

4. Bezbedonosno okruenje
4.1. Globalno okruenje

Poslednju deceniju prolog i poetak ovog veka obeleila su nova bezbednosna
kretanja u svetu. Bezbednost je iz preteno vojne sfere proirena i na druge oblasti,
prvenstveno ekonomsku, energetsku, socijetalnu i ekoloku bezbednost, ukljuujui
bezbednost pojedinca i drutva u celini. Prestanak blokovske konfrontacije, irenje
demokratije, stvaranje multipolarnog sveta, integracioni procesi u oblasti bezbednosti i sve
intenzivnija ekonomska i kulturna saradnja i meuzavisnost smanjuju rizike sukobljavanja
izmeu drava, kao i mogunost izbijanja kriza i konflikata.
Nakon okonanja Hladnog rata, rizik od vojnog sukoba globalnih razmera je znatno
umanjen. Svet je, meutim, i dalje suoen sa brojnim tradicionalnim i novim izazovima,
rizicima i pretnjama bezbednosti.
Okolnosti koje doprinose sve veem broju bezbednosnih rizika na globalnom nivou
su, pre svega, velike razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, ija su posledica
siromatvo i socijalna ugroenost dela stanovnitva, to uslovljava nastanak negativnih
demografskih i psiho-socijalnih pojava. Regionalni i lokalni sukobi, etniki i verski
ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, proliferacija oruja za masovno unitenje i
ilegalne migracije, klimatske promene i sve izraeniji deficit energetskih resursa
ugroavaju stabilnost pojedinih zemalja i itavih regiona, a takoe i globalnu bezbednost.
Sutinska odlika tih izazova, rizika i pretnji jeste da oni sve vie postaju nepredvidivi,
asimetrini i da imaju transnacionalni karakter.
U uslovima globalizovane ekonomije, makroekonomske posledice znaajnijih
poremeaja u funkcionisanju finansijskih trita u svetu odraavaju se i na stanje globalne
bezbednosti. Posledice svetske ekonomske krize mogu da dovedu do preovladavanja
uskonacionalnih interesa u sistemu meunarodnih ekonomskih odnosa i odlaganja
reavanja prioriteta globalne bezbednosti, da aktuelizuju opasnost od socijalnih nemira i
doprinesu uruavanju unutranje stabilnosti u pojedinim dravama i intenziviranja ulaganja
u vojnoindustrijski kompleks i nastavka trke u naoruanju.
18

Svet se suoava sa izazovima koje namee grubo krenje Povelje UN i
opteprihvaenih normi meunarodnog prava, a posebno meanje u unutranje stvari
suverenih drava, kao i koncepcija i praksa preventivnog napada i vojnog
intervencionizma. Pokuaji davanja legitimiteta stvaranju novih dravnih tvorevina na
teritorijama suverenih drava, lanica OUN, naruavaju postojei meunarodnopravni
poredak i znatno ugroavaju opte stanje bezbednosti u svetu. Politiki, ekonomski,
kulturni i vojnobezbednosni odnosi u svetu sve vie se odvijaju u globalnom
multipolarnom i multilateralnom okruenju u kojem se sve naglaenije ispoljava sloena
meuzavisnost drava.
Transnacionalni i asimetrini karakter savremenih izazova, rizika i pretnji
bezbednosti uticali su na to da je bezbednost nedeljiva, pri emu je sve oiglednije da
nijedna zemlja nije u stanju da samostalno reava sve sloenije probleme ouvanja i
jaanja nacionalne bezbednosti. Zbog toga se bezbednost u savremenim uslovima sve vie
sagledava globalno, a nacionalna bezbednost je sve znaajnije povezana sa stanjem
bezbednosti u bliem i daljem okruenju.
Odgovor na transnacionalno profilisane asimetrine pretnje nalazi se u integraciji
nacionalnih sistema bezbednosti, jaanju multilateralnih foruma bezbednosti i kolektivnog
sistema meunarodne bezbednosti, kao kljunih inilaca u obezbeenju mira, stabilnosti i
demokratskog razvoja drava savremenog sveta. U takvim okolnostima jaa potreba za
kooperativnim pristupom u ouvanju i unapreenju bezbednosti zasnovanim na saradnji i
udruivanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih drava.
Napredak postignut u sprovoenju Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU i
ukljuivanje evropskih odbrambenih snaga u reavanje bezbednosnih problema ukazuju na
sve znaajniju ulogu EU u harmonizaciji odnosa i interesa evropskih drava i preuzimanju
dela zajednike odgovornosti u kreiranju evropske i globalne bezbednosti.

4.2. Regionalno okruenje

Drave u regionu jugoistone Evrope prihvataju i unapreuju vrednosti demokratije,
ekonomske i drutvene stabilnosti i bezbednosti. U skladu sa tim opredeljenjima, one se
19

zalau za dijalog, to umanjuje mogunost izbijanja sukoba i pozitivno utie na
bezbednosno okruenje. Unapreenje regionalne bezbednosti se u sve veoj meri zasniva
na saradnji i zajednikim i usaglaenim aktivnostima u oblasti bezbednosti, politike i
ekonomije i drugim oblastima koje su usmerene na ouvanje stabilnosti i predupreivanje
kriza u ovom regionu.
Nasleeni problemi iz prolosti, istorijske protivrenosti, kao i posledice
sukobljavanja naroda i drava na prostoru jugoistone Evrope, a posebno na prostoru
Balkana, u novijoj istoriji i danas utiu na stanje bezbednosti u regionu.
Geostrategijski poloaj jugoistone Evrope, preko koje prolaze energetski i
komunikacijski pravci povezujui razvijene drave Evrope sa regionima Kavkaza,
Kaspijskog basena, Bliskog istoka i Sredozemlja, znaajno i neposredno utie i na stanje
bezbednosti drava evropskog kontinenta. Sukobljavanje interesa drava u korienju
tranzitnih pravaca i raspolaganju resursima moe da dovede do nastanka regionalnih kriza i
ugroavanja bezbednosti i stabilnosti drava jugoistone Evrope.
Rizici od izbijanja ratova i drugih oruanih sukoba na prostoru jugoistone Evrope,
iako su smanjeni, nisu eliminisani. Pokuaj revizije odredaba Dejtonskog sporazuma, koji
bi bio u suprotnosti sa interesima bilo kog konstitutivnog naroda, destabilizovao bi
bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini, a time i u regionu.
Separatistike tenje u regionu su realna pretnja njegovoj bezbednosti. Po svojoj
teini i kompleksnosti, kao i negativnim implikacijama na unutranju stabilnost drava u
regionu i njihovo bezbednosno stanje, posebno se izdvaja problem pokuaja otcepljenja
dela teritorije Republike Srbije putem jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova od
strane privremenih institucija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.
Priznavanje tzv. Republike Kosovo od strane pojedinih drava u neposrednom
okruenju Republike Srbije, kao i odreenog broja drava u svetu, nepovoljno se odraava
na jaanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
Terorizam i ekspanzija organizovanog kriminala, korupcija, nedozvoljena trgovina
narkoticima i orujem, kao i trgovina ljudima, koji su najizraeniji na Kosovu i Metohiji,
znaajno optereuju stanje bezbednosti u Jugoistonoj Evropi. Neadekvatno reavanje
povratka izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica na prostoru bive SFRJ i njihov
nezadovoljavajui socijalni status ine bezbednosnu situaciju u regionu jo sloenijom.
20

Stanje bezbednosti u regionu karakteriu izraen nacionalni, verski i politiki
ekstremizam i unitavanje kulturnog naslea, to, pored postojeih ekonomskih i socijalnih
problema i nedovoljno izgraenih dravnih institucija, oteava proces bre i uspenije
demokratske tranzicije drava u regionu. Odnose drava u regionu takoe optereuju
povratak izbeglica i vraanje njihove imovine i problemi granica, kao i odreeni problemi
koji proizilaze iz neodgovarajue integrisanosti pojedinih manjinskih zajednica i grupa u
ire drutveno okruenje. Zbog toga je integracija ovog regiona u evropske i druge
meunarodne bezbednosne strukture oteana, to uveava opasnost od obnavljanja kriza i
oruanih sukoba.
U takvim uslovima kontinuitet meunarodne podrke i vojno i bezbednosno
prisustvo sa mandatom UN u regionu moe doprineti stabilizaciji stanja i spreiti
nastajanje konflikata i njihovo prerastanje u sukob irih razmera.
Zbog sloenog karaktera bezbednosti u regionu, drave jugoistone Evrope su sve vie
upuene na to da zajednikim naporima suzbijaju negativne procese koji ugroavaju
njihovu bezbednost. Izgradnjom zajednikih mehanizama za prevenciju rizika i pretnji i za
upravljanje kriznim situacijama ostvaruju se pretpostavke za bru demokratsku tranziciju
drava regiona, ime se stvaraju uslovi za pribliavanje i prikljuenje svih drava tog
regiona Evropskoj uniji.


21

4. Procena rizika i pretnji bezbednosti Republici Srbiji


U Republici Srbiji deavaju se znaajne promene u politikom, ekonomskom i
socijalnom razvoju. Intenzivirana je sveopta tranzicija drutva i proces uspostavljanja
demokratskih standarda u svim oblastima drutvenog ivota. Brzina, intenzitet i
sveobuhvatnost promena veoma su zahtevni za graane i za institucije ove zemlje, pa
stabilnost i oseaj sigurnsoti predstavljaju elementarni preduslov za uspeni napredak
celokupnog drutva. Nepovoljna ekonomska i socijalna situacija ima negativan uticaj na
stabilnost Republike a terorizam, organizovani kriminal, korupcija, tenzije na etnikoj i
verskoj osnovi drugi problemi koji prate proces tranzicije, predstavljaju realnu pretnju
bezbednosti unutar unutar drutva. Reforma sektora bezbednosti MUP-a najtenje
korespondiraju sa interesima Republike Srbije da ivi u sigurnosti i miru, da neguje i titi
nacionalne,i civilizacijske vrednosti.
Na osnovu analize identifikovani su rizici i pretnje unutranjoj bezbednosti
Republike Srbije do 2015. godine. Dati rizici i pretnje bezbednosti mogu da se ispolje u
obliku: agresije, oruanih sukoba, oruane pobune i drugih sporova sa upotrebom oruane
sile, terorizma, organizovanog kriminala, etnikih napetosti, nacionalnog i verskog
ekstremizma, indsutrijskih i prirodnih nepogoda, industrijskih i drugih nesrea i katastrofa.
Procenjuje se da u provoj deceniji 21. veka ne postoji velika opasnost od oruanih sukoba
globalnog i regionalnog. Takoe, u tom periodu je agresija na Republiku Srbiju malo
verovatna i mogla bi se dovesti u vezu samo sa suprotstavljenim interesima i nedovrenim
integracionim i tranzicionim procesima na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
U Evropi i svetu pojavili su se novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti koji su
nastali kao posledica nacionalnog i verskog ekstremizma i sukobljavanja oko teritorija. U
sadanjem trenutku terorizam, pobune ilegalnih oruanih grupa, nacionalni i verski
ekstremizam, organizovani kriminal, prirodne i industrijske katastrofe bezbednosni su
rizici i pretnje sa visokim intenzitetom na globalnom i regionalnom nivou. Oni mogu
ispoljiti tenju prelivanja sa jednog prostora na drugi i na taj nain ugroziti bezbednost
Republike Srbije. U narednih nekoliko godina moe se oekivati da oruane pobune,
terorizam, etnike napetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal
egzistiraju i dalje, ali sa neto smanjenim intenzitetom. U tom periodu bezbednosna
situacija u regionu i Republici Srbiji bie optereena iznalaenjem reenja za budui status
22

Kosova i Metohije, pre svega reavanjem problema opte i line bezbednosti nealbanskog
ivlja i povratka privrenieno raseljenih i prognanih lica.
Karakter i intenzitet procenjenih rizika i pretnji unutranjoj bezbednosti namee
porebu razvijanja koncepta integrisane bezbednosti MUP-a Srbije na politikom,
ekonomskom, informativnom, tehnolokom planu, uz potpunu koordinaciju Republike
Srbije, susednih zemalja i najuticajnijih subjekata bezbednosti u regionu, Evropi i svetu.
Sadraj, obim i verovatnoa ispoljavanja izazova, rizika i pretnji bezbednosti
Republike Srbije neposredno utiu na definisanje politike nacionalne bezbednosti i
izgraivanje adekvatnih sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti
Republika Srbija je opredeljena da na osnovama razvoja demokratskih procesa,
evropske spoljnopolitike orijentacije i politike saradnje i jaanja mera poverenja u regionu
izgrauje sopstvenu bezbednost to je ini je znaajnim iniocem regionalne bezbednosne
saradnje i pouzdanim partnerom u meunarodnim odnosima.
Bez obzira na pozitivne rezultate u jaanju bezbednosnog poloaja Republike Srbije i
dalje postoje znaajni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti. Posledice viegodinjeg
graanskog rata voenog na prostorima nekadanje Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, meunarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i NATO bombardovanja,
izraeni problemi tranzicije, kao i kljuni problemi globalne i regionalne bezbednosti, u
znatnoj meri se reflektuju na bezbednost Republike Srbije i mogu ugroziti njenu stabilnost i
mir.
Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan karakter, pa se
sa slinim sadrajem, obimom i intenzitetom mogu ispoljiti na globalnom, regionalnom i
nacionalnom nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i navoenju izazova rizika i pretnji jeste
teina posledica po bezbednost Republike Srbije koje bi mogle da nastanu u sluaju njihovog
ispoljavanja.
Opasnost od oruane agresije na Republiku Srbiju znaajno je smanjena, ali nije u
potpunosti iskljuena, a moe da nastane kao posledica oruanih sukoba globalnog ili
regionalnog karaktera prouzrokovanih suprotstavljenim interesima velikih sila ili drava u
regionu.
Separatistike tenje pojedinih nacionalistikih i verskih ekstremistikih grupa
predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj celovitosti
Republike Srbije. Separatistika nastojanja dela albanske nacionalne manjine na Kosovu i
Metohiji, koja su kulminirala protivpravnim jednostranim proglaenjem nezavisnosti Kosova,
direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i jedan od najozbiljnijih
23

bezbednosnih izazova u regionu. Takva nastojanja mogu podstai irenje separatistikih ideja i
tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i irem regionu.
Protivpravno jednostrano proglaena nezavisnost Kosova predstavlja najveu pretnju
bezbednosti Republike Srbije. Nametanje jednostranog reenja suprotno Povelji UN i
meunarodnom pravu doprinosi da taj prostor postane dugotrajni faktor nestabilnosti u
regionu. Potovanje ljudskih i manjinskih prava i sprovoenje demokratskih standarda,
naroito u pogledu bezbednosti i zatite srpskog i drugog nealbanskog stanovnitva, odrivog
povratka prognanih i interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, ne ostvaruje
se u skladu sa proklamovanim ciljevima meunarodne zajednice. Nepovoljan razvoj stanja
bezbednosti i primena Sveobuhvatnog predloga za reenje statusa Kosova (Ahtisarijev plan),
koji nije prihvaen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, moe da izazove eskalaciju nasilja
na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i
destabilizacije regiona. Tome doprinosi i formiranje paravojnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih
snaga koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postojeem reimu regionalne kontrole naoruanja i
ugroavaju ravnoteu u regionu.
Bezbednost Republike Srbije moe da bude ugroena i oruanom pobunom, kao
specifinim oblikom oruanog sukoba motivisanog neustavnom i nasilnom tenjom za
promenom granica. Takoe, sporovi uz upotrebu oruja mogu nastati i kao posledica
eskalacije terorizma i graninih, teritorijalnih i drugih sporova.
Terorizam je jedan od najveih rizika i pretnji za globalnu, regionalnu i nacionalnu
bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i sa nasilnim
verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija moe biti meta
teroristikog delovanja, kako neposredno tako i korienjem njene teritorije za pripremu i
izvoenje teroristikih akcija u drugim zemljama. Sa stanovita bezbednosnih rizika i pretnji sa
kojima se suoava Republika Srbija, posebno je znaajna veza terorizma sa svim oblicima
organizovanog, transnacionalnog i prekograninog kriminala.
Proliferacija oruja za masovno unitenje predstavlja potencijalno najveu pretnju
globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije.
Opasnost da oruje za masovno unitenje doe u posed struktura nad kojima drava nema
kontrolu, posebno teroristikih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.
Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etnikoj i verskoj
osnovi u blioj i daljoj prolosti, predstavlja faktor rizika i znaajnu pretnju bezbednosti.
Sporost u demokratizaciji ekonomskih i politikih procesa moe znatno doprineti porastu
meuetnikih tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe.
24

Obavetajna delatnost koju strane obavetajne organizacije sprovode kroz nezakonito i
prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije. Ostvaruje se
kroz slabljenje njenih politikih, ekonomskih i bezbednosnih kapaciteta i kroz uticaj na smer i
dinamiku drutvenih procesa, suprotno nacionalnim interesima. Kombinacija tradicionalnih
obavetajnih metoda sa sredstvima sofisticiranih mogunosti oteava otkrivanje njihovog
delovanja.
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji,
ispoljava se naroito u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i
ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oruja
i mogunosti proliferacije oruja za masovno unitenje. Po svom karakteru, organizovani
kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju drave i drutva.
Korupcija ugroava temeljne vrednosti drutva i dovodi do opadanja poverenja u
institucije drave, oteavanja sprovoenja sutinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije,
ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije
prilika u zemlji i regionu.
Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled viegodinjih ekonomskih
sankcija i unitenja vitalnih objekata privredne i saobraajne infrastrukture tokom NATO
bombardovanja imaju za posledicu brojne nepovoljne drutvene pojave, koje su po svom
ukupnom uinku znaajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i
siromatvo znatnog dela stanovnitva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih
lica, potencijalna su arita ozbiljnih socijalnih i politikih tenzija koje mogu proizvesti stanje
visokog rizika. Odlazak visokoobrazovanog kadra iz zemlje, uzrokovan nemogunou
adekvatnog zapoljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za bri ekonomski i svaki drugi
oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse.
Energetska meuzavisnost i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i transport
energenata, kao i neizbean trend iscrpljivanja izvora neobnovljivih energetskih resursa,
predstavljaju realnu osnovu ugroavanja energetske bezbednosti i realan izazov stabilnosti i
bezbednosti Republike Srbije.
Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije, koji je u prolosti bio
snaan izvor kriza, i dalje predstavlja rizik po bezbednost na ovom prostoru. Razliit stepen
privredne razvijenosti pojedinih regiona, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama,
uzrokuje pojavu veih migracija stanovnitva iz nerazvijenih ka razvijenim regionima; iz
podruja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka podrujima sa
izraenom pojavom depopulacije. Demografski trendovi i migracije, pored socijalnih problema
25

i rasta kriminala, mogu dovesti do porasta nestabilnosti i nastanka rizika i pretnji bezbednosti
Republike Srbije.
Nereen status i teak poloaj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora
Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i
Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i
nereavanje sudbine nestalih sa tih prostora oteavaju normalizaciju odnosa na prostoru
nekadanje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu.
Nedovren proces razgranienja izmeu drava nekadanje SFRJ predstavlja
potencijalni izvor sukoba i oteava uspostavljanje pune saradnje izmeu drava. Svaki pokuaj
neadekvatnog reavanja pitanja prava i zatite nacionalnih manjina u dravama regiona moe
biti znaajan izvor nestabilnosti.
Nekontrolisano troenje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine ve je dostiglo
ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju uma, nekontrolisano
raspolaganje energetskim potencijalima, obradivim zemljitem i izvorima pitke vode,
zagaivanje vazduha, vodenih tokova i zemljita i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored
nenadoknadive materijalne tete, takvim postupanjem izazvaju se nepovoljne promene u makro
i mikro klimi i ozbiljno ugroava pravo ljudi na ivot u zdravoj sredini.
Posledice elementarnih nepogoda i tehnikih i tehnolokih nesrea, kao i ugroavanje
ivotne sredine i zdravlja graana usled radioloke, hemijske i bioloke kontaminacije, stalni
su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovnitvo i materijalna dobra. Znaajan
rizik predstavljaju tehnoloke nesree u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu zahvatiti
ne samo teritoriju Republike Srbije ve i susedne drave. ivotnu sredinu dodatno ugroavaju i
objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom
koja ne zadovoljava meunarodne ekoloke standarde.
Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i irenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza
kod ivotinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budunosti mogao biti sve izraeniji.
Narkomanija, kao sve izraeniji drutveni problem, dobija i karakter bezbednosnog
problema i utie na porast broja tekih krivinih dela.
Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i drutvo postaje
sve izraeniji problem i dobija karakter sve znaajnijeg bezbednosnog rizika.
Tendencija poveanog korienja informaciono-komunikacionih tehnologija praena je
konstantnim poveanjem rizika od visokotehnolokog kriminala i ugroavanja informacionih i
26

telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugroavanja spolja, ali i u
mogunosti zloupotrebe podataka o graanima i pravnim licima.
Promena klime na globalnom nivou, posebno globalno zagrevanje negativno se
odraava na promenu biodiverziteta u ekosistemima i dovodi do poremeaja u poljoprivrednoj
proizvodnji na prostoru Republike Srbije, to bi moglo da ima implikacije na njenu ukupnu
bezbednost i ekonomsku stabilnost.
Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili veom verovatnoom
ispoljavanja i prepoznavanja, kao to su: zloupotreba novih tehnologija i naunih dostignua u
oblasti informatike, genetskog inenjeringa, medicine, meteorologije i drugih naunih oblasti.
Specifinost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogunost njihovog
blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja. Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti na
globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou stalno se umnoavaju i menjaju karakter,
intenzitet i oblike ispoljavanja.

27

6. Dostignua i perspektive
Sistem bezbednosti u Republici Srbiji sastoji se, trenutno, od nekoliko segmenata
koji deluju manje vie nezavisno i koji su se u prethodnom periodu razvijali, praktino,
samo u sopstvenim okvirima, nastojei da se, sa manje ili vie uspeha, prilagode razvoju
politikih procesa u zemlji. Kada je u pitanju reforma sektora nacionalne bezbednosti, prvi
korak uinjen je izdvajanjem ovog segmenta iz Ministarstva unutranjih poslova 2002.
godine i formiranjem BIA, iji su osnovi delovanja regulisani posebnim zakonom. Nakon
formiranja agencije poelo je prilagoavanje uslovima samostalnog delovanja. Jasno se
pokazala potreba da ona dalje bude transformisana, pre svega, na planu dostizanja
profesionalnih i demokratskih standard uobiajenih u savremenom svetu, ali i na planu
suoavanja sa sopstvenom prolou i odreivanja mesta i uloga u budunosti.U tom
smislu, paralelno se odvijalo vie procesa; u okviru reavanja pilanja koja su bila vana za
dalju demokratizaciju drutva, kao i u okviru oslobaanja Agencije od balasta prolosti,
zapoeto je reavanje problema i otvaranje dosijea, te su, u skladu sa odredbama Zakona o
kulturnim dobrima, Arhivu Srbije predata dosijea voena o pojedinim licima zbog njihovih
politikih i ideolokih opredeljenja;
pitanje ostvarivanja efikasne kontrole rada reavano je na nekoliko nivoa:
unapreivanjem saradnje sa Odborom za bezbednost, sprovoenjem
organizovanih reenja, uvoenjem unutranje kontrole, kao i uvoenjem
budetske unutranje kontrole. Radilo se i na predlogu novog Zakona o
Agenciji, u kome bi, prvi put do sada, bile predvi]ene odredbe koje su ranije
iskljuivo bile regulisane podzakonskim aktima, nedostupnim iroj javnosti.
Takoe, predloeno je sveobuhvatno i precizno reavanje pitanja kontrole rada
ove agencije na vie nivoa;
Veoma vaan aspekt unapreenja rada bio je usmeren i ka stvaranju uslova za
efikasno sprovoenje poslova bezbednosti. U tu svrhu Agencija je izradila Nacrt
predloga zakona o zatiti tajnih podataka, koji je predat Vladi Srbije u
nadlenost;
Takoe, radi obezbeivanja uslova za efikasniji rad, promenjena je i maksimalno
pojednostavljena unutranja organizacija agencije. Smanjen je broj
organizacionih jedinica, te su one sada formirane u odnosu na problemsku
opredeljenost. Ukinut je vei broj rukovodeih radnih mesta, a povean broj
28

neposrednih izvrilaca, i to uglavnom u delu operative. Poslovi su funkcionalno
povezani, a materijalni i tehniki resursi na nov nain objedinjeni;
U periodu formiranja Agencije izvrena je i znaajna kadrovska obnova,
odnosno u periodu od 2002. godine do danas promenjena je jedna treina njenog
operativnog sastava.
U narednom periodu je neophodno reiti vie pitanja od kojih kao najvanija izdva-
jaju: identifikovanje sadanjih i buduih bezbednosnih pretnji dravi Srbiji, definisanje
svih operativnih segmenata bezbednosti i precizno odreivanje njihovih nadlenosti i
ovlaenja, formiranje tela koje e na dravnom nivou rukovoditi, koordinirati i usmeravati
rad sektora bezbednosti, kao i stvaranje efikasnog sistema kontrole, koji e imati jasno
definisana prava i obaveze kako tela za kontrolu, tako i subjekata bezbednosti. Realizacija
novog modela si-stema bezbednosti nee biti lak zadatak i zahtevae sigurno ozbiljnije
rezove u pojedinim postojeim bezbednosnim segmentima. Zbog toga, novi sistem mora
biti rezultat zajednikog rada svih relevantnih inilaca, pre svega, predstavnika najviih
dravnih organa i slubi bezbednosti. ali i naunih radnika i predstavnika nevladinog
sektora.
Od velikog su znaaja za ovaj proces i iskustva drugih zemalja koje su ovo pitanje
reile u skladu sa svojim potrebama. Samo je na taj nain, ako svako iz svog domena bude
dao svoj konstruktivan prilog, mogue pronai najefikasnije reenje za stvaranje i
funkcionisanje novog sistema bezbednosti Republike Srbije. Istina je da idealan model ne
postoji, kao to je istina i to da na ovom planu malo ta novo moe biti pronaeno.
Takoe, istina je da je neophodno poeti sa radom kako bi ovaj posao u jednom trenutku
bio na zadovoljavajui nain priveden kraju.
Danas se deava militarizacija ekonomije: ogromna sredstva se ulau u vojsku i
poli-ciju, dok se u civilne svrhe (obrazovanje, zdravstvo, kulturu) ulae daleko manje;
militari-zacija nauke: veliki deo naunih istraivanja i tehnolokog razvoja vezan je za
poveanje ratne sposobnosti i usavravanje tehnika za voenje rata. Jedan od osnovnih
principa je sa-radnja u bezbednosti, kao realizacija aktivnog i efikasnog uea u
meunarodnim naporima za izgradnju povoljnog bezbednosnog okruenja, koja mora
gledati u oba smera, unutra-njem i spoljanjem, ali mora ukljuiti i druge dimenzije, koje
nisu eksplicitno obuhvaene ni kolektivnom bezbednou ni kolektivnom odbranom.
U duem vremenskom periodu, vladala je relativna predvidljivost u meunarodnim
odnosima. Ovu predvidljivost je presudno uslovljavalo postojanje sistema drave kao gla-
vnog i jedinog skeleta svetskih odnosa. Sistem suverenih drava i dalje ini svojevrsni be-
29

zbednosni sistem prvi svet u svetu. S druge strane, pojedinci, poddravni, naddravni,
tra-nsnacionalni, multinacionalni, globalni i drugi subjekti i faktori, izgrauju bezbednosni
si-stem na podlozi nezapamenog tehnolokog napretka drugi svet u svetu", ne samo
meu-narodnih, nego svetskih i globalnih odnosa. Poveana meuzavisnost drava na
globalnom planu umanjuje opasnost od tradicionalnih vojnih pretnji. Asimetrine pretnje
nedravnih aktera postaju dominantne i upravo zbog sve vee globalne povezanosti
ugroavaju drave i njihove graane na posredan nain.Transnacionalni i asimetrini
karakter,i meuzavisnost savremenih rizika i pretnji nametnuli su sutinsku nedeljivost
bezbednosti. Osnovu takvog pristupa ini saradnja drava, udruivanje napora institucija i
pojedinaca graanskog drutva na dostizanju, ouvanju i unapreenju bezbednosti, kao
nove i modeme vrednosti.
Reforma sektora bezbednosti, kao proces znaajan za drave Jugoistone Evrope,
predstavlja zaseban teorijski koncept, koji je pod uticajem Evropske Unije (EU) i
Severnoatlantskog saveza (NATO), derivirao u celovitu politiku strategiju. Ovaj pojam se
sve vie koristi i kao alatka drutvenih i bezbednosnih procesa u nacionalnoj dravi ili
zajednici vie njih. U tom se kontekstu, dometi reforme sektora bezbednosti esto koriste i
kao vaan pokazatelj smera, tempa i zahvata ukupne demokiatske reforme celog drutva.
Iako ne postoji opteprihvaena defmicija, pod pojmom reforma sektora bezbednosti,
podrazumeva se uku-pnost promena u miljenju i praktikovanju bezbednosti u okviru
drave. Re je o jednoj zbirnoj sintagmi, koja nadilazi, ali u sebe i ukljuuje, niz
uporednih, a relativno odvojenih reformi svakog od inilaca bezbednosti drave.
U pojedinim zemljama bezbednosna politika predstavlja zasebnu celinu, dok se u
drugima ona sagledava kroz sistem odbrane. Republika Srbija reformom eli da zauzme
stav o pristupu i realizaciji njene bezbednosne politike, bilo kroz samostalno normiranje
nacio-nalne bezbednosti ili kroz sagledavanje koncepta bezbednosti u sklopu sistema
odbrane. Polazei od ovako prepoznatih bezbednosnih izazova, Vlada Republike Srbije i
Ministarstvo policije su u kontinuitetu radili na razvijanju organizovanih i stratekih
odgovora na organizovani kriminal, korupciju i druge tee oblike kriminaliteta. Upravo
zahvaljujui usvajanju strategije, kojom je korupcija definisana daleko ire nego to je to
ranije bio sluaj, kao i zahvaljujui donoenju novih zakonskih reenja, kojima se
dozvoljava primena specijalnih istranih tehnika, policijski slubenici Ministarstva
ostvarili su zapaene rezultate u otkrivanju korupcije.
U sklopu aktivnosti borbe protiv organizovanog kriminala, pripadnici
specijalizova-nih slubi Ministarstva unutranjih poslova moraju postii znaajne uspehe u
30

zapleni razliitih vrsta droga i u suzbijanju jednog od najzastupljenijih oblika
organizovanog kriminala organizovane trgovine i krijumarenja narkotika
6
Uspeni
rezultati moraju se postii I u bo-rbi protiv trgovine ljudima, s obzirom na to da ona
predstavlja jedan od najaktuelnijih i, posle trgovine drogom, najprofitabilnijih oblika
organizovanog kriminalnog delovanja na teritoriji Republike Srbije, sa kojim se inae
susree veina zemalja u tranziciji. Radi posti-zanja efikasnije borbe protiv trgovirie
ljudima, formiran je dravni Tim za borbu protiv trgovine ljudima. On je izradio "Predlog
strategije za borbu protiv trgovine ljudima." Stra-tegija se sastoji od niza mera i aktivnosti
preduzetih radi dobijanja pravovremenog i sveobu-hvatnog odgovora na problem trgovine
ljudima u naoj zemlji, sa posebnim naglaskom na zatitu prava rtava trgovine ljudima.
Znaajni rezuliati trebaju biti ostvareni i u suzbijanju organizovanih oblika
falsifikovanja stranog i domaeg novca - otkrivanju ilegalnih tamparija novca i ekova,
kao i otkrivanje medunarodne grupe falsifikatora i "kovnice novca."
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo policije oznaili su usvojim programskim
dokumentima borbu protiv korupcije kao jedan od najvanijih stratekih zadataka, na ijoj
realizaciji se intenzivno i kontinuirano radi. Dosledno ovom opredeljenju, Ministarstvo je
intenziviralo borbu protiv korupcije, posebno borbu protiv njenih najteih oblika koji se
javljaju u dravnim strukturama. Istovremeno, ono aktivno uestvuje u pripremi novih
zakonskih reenja u ovoj oblasti. Energina borba protiv korupcije koja se vodi poslednjih
godina dovela je do permanentnog poboljanja otkrivanja krivinih dela u vezi sa
korupcijom i do zapaenih rezultata suzbijanja svih oblika kriminala.



6
Monk, R.: Rad policije, (Misija OEBS u SRJ), 2001.
31

Zakljuak
O pojmovima bezbednost" i sistem nacionalne bezbednosti", ne postoji
jedinstven stav. Pitanje tane" definicije bezbednosti i izgradnje jednog sutinski
potvrenog koncepta" u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama i
teorijskim konstrukcijama koje su manje ili vie korisne ili znaajne, ali koje ne mogu da
budu ni potpuno tane ni potpuno netane.
Bez obzira na razliita tumaenja pojma bezbednosti, svi se ipak slau da je u
sreditu svih sistema bezbednosti ovek, a da je drava ts kojs treba da obezbedi
bezbednost kroz svoje institucije, zakone, slube, sredstva i tako dalje. Pitanja bezbednosti
u prvi plan stavljaju oveka i ljudske vrednosti prilikom razreavanja drutvenih problema.
kao i prepoznavanja i zadovoljavanja potreba zajednice. Temeljna pretpostavka
demokratskog drutva jeste osposobljavanje graana za aktivno ue-e u drutvenim
procesima i donoenju odluka od znaaja za sveukupnu bezbednsot. Stoga je neophodno
osposobiti strune kadrove odnosno ljudske resurse koji bi u okviru dravnih i drutvenih
institucija pratili i usmeravali razvoj civilnog sektora i usaglaavali se sa svetskim
bezbednosnim tokovima.
Slube bezbednosti deluju na osnvou Ustava, zakona, drugih propisa i optih
akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije dobrane i utvrene bezbednosno-
obavetajen politike Republike Srbije.
U sistemu nacionalne bezbednosti ulazne veliine su najee informacije o
bezbednosno bitnim uticajima iz okruenja, koji mogu biti povoljni ili nepovoljni po
bezbednost drave, nekog njenog dela ili odreene aktivnosti. Izlazne veliine su reakcije
sistema njegovih pojedinih delova. Na primer, postojanje teritorijalnog spora sa susednom
dravom i pogoranje diplomatskih odnosa s njom ukazuje na postojanje kriznog
potencijala u bilateralnim odnosima.
Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je
razvojem nacionalnih drava i kapitalistikog naina proizvodnje. Za razmatranje pitanja
od znaaja za nacionalnu bezbednost osnovan je Savet za nacionalnu bezbednost iji se
poslovi posebno zakonski ureuju to je od izuzetnog znaaja za usklaivanje i
usmeravanje rada obavetajnih slubi i slubi bezbenosti.
32

Reformisanje i stalno unapreivanje svih inilaca sistema bezbednosti Republike
Srbije je od izuzente vanosti kako za opsatanak same drave tako i za njeno integirsanje u
iru zajednicu. Sistem bezbednosti nae zemlje zapravo je deo svetskog sistema
bezbednosti te je zbog toga izuzetno vano stalno unapreivanje i usaglaavanje sa
svetskim tokovima.

33

LITERATURA
1. Tomi Slobodan, Sistem bezbednosti, Viskoka kola strukovnih studija za
kriminalistiku u bezbednost, Ni, 2010.
2. Staji Ljubomir, Osnovi sistema bezbednosti, BeoErad, 2008.
3. Mitovi, R. Ljubia ,Opta sociolozija, Beograd, 2003.
4. Staji Ljubomir, Saa Mijalkovi i Svetlana Stanarevi,Bezbednosna kultura,
BeoErad, 2004
5. Ostoji Momir ,Prirunik za predmet: Uvod u Bezbednost, BeoErad, 2011.
6. Radovi, dr Tomislav. Osnovi bezbednosti, Visoka kola strukovnih studija za
kriminalistiku i bezbednost, Ni, 2011.
7. Kekovi Zoran, Sistemi Bezbednosti, Fakultet bezbednosti, Beograd 2009
8. Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti, Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2005
9. Baki, B., Gaji, N. (2006) Police reform in Serbia: Five years later, Belgrade
10. Dragii Z. : Sistem nacionalne bezbednosti pokuaj definisanja pojma,
Fakultet civilne odbrane, Beograd, 2009
11. Ignjatovi . , Kriminologija, Nomos, Beograd, 1996.
12. Keetovi, . i Davidovi, D, Policija u Srbiji, Beograd, 2008.
13. Kovaevi, M.: Bezbednosne slube u Srbiji, Beogrda, 2009.
14. Monk, R.: Rad policije, Misija OEBS, 2006.
15. Nekovi, S (2006): Bezbednost i reforme u Srbiji, Institut za politike strudije,
Beograd
16. Nekov i. S. Elementi razvoja Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije u
periodu 2001 - 2004. godine.
17. www.ccmr-bg.org | www.bezbednost.org