Etrurska umetnost

Etrurci su tesno vezani za Malu Aziju i stari Bliski istok, ali se odlikuju i mnogim crtama za koje nigde ne nalazimo porekla. Iznenadni procvat etrurske civilizacije od priblino 700. godine pre nove ere mogao je potei od stapanja ovog praistorijskog italijanskog soja sa malim, ali snanim, grupama moreplovaca koji su se iskrcali tu, doavi iz Lidije. Jedini sauvani etrurski dokumenti koji su stigli do nas jesu kratki nadgrobni natpisi i nekoliko malo duih tekstova koji se odnose na verski ritual. Oko 700. godine pre nove ere, u etrurskim grobnicama poinje da se u kamenu podraava unutranje ureenje stvarnih domova. Pokrivene su velikim zemljanim, kupastim humkama, a u isto vreme, zemljane urne dobijaju ljudski oblik: poklopac se preobrazio u glavu pokojnika, a oznake tela javljaju se na samom sudu. Etrurci, kao ni Grci, nisu nikada stvorili jedinstvenu naciju; bili su samo labav savez individualnih gradova-drava. Tokom V i IV veka pre nove ere jedan po jedan etrurski grad potpada pod rimsku vlast. Grobnice i njihova oprema postajali su sve sloeniji i sada su pokojnici mogli biti predstvljeni u punoj veliini, u poluleeem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik leaja, dok im je arhajski osmeh poigravao oko usana. Etrurci su moda verovali da e, unosei u grobnice gozbe, igre, takmienja i druga zadovoljstva, moi da navedu duu da ostane u gradu mrtvih i da ne uznemirava carstvo ivih. Od etrurskih hramova sauvali su se samo kameni temelji, jer su same zgrade bile drvene. Oni su, oigledno, iz verskih razloga izbegavali da se slue kamenom u arhitekturi hramova. Osnovna zamisao njihovih hramova slina je jednostavnijem grkom hramu. itava konstrukcija poiva na visokoj bazi i ima stepenice samo sa june strane, cela je obino podeljena na tri dela, jer su u etrurskoj religiji vladala tri boanstva, prethodnici rimskog Jupitera, Junone i Minerve. Vano mesto kod Etruraca zauzima i traganje za predznacima i predskazanjima. Verovali su da se volja bogova izraava raznim znacima u svetu prirode, kao to je grmljavina ili let ptica. Naroito su verovali u jetre rtvovanih ivotinja na kojima su, po njihovom verovanju, bogovi ispisivali poruku. Veoma vini arhitektonskim konstrukcijama, oni su svoje novonastale gradove uredili kao mreu ulica koje su vodile ka kardu i dekumanusu, a takav sistem e od njih kasnije prihvatiti Rimljani.

Nataa Peeni, IU 09/44 H.V.Janson, Istorija umetnosti pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, Beograd 1969.