Десета београдска гимназија „Михајло Пупин“

Нови Београд

ТЕМА:
„Открића старих цивилизација“

Ученице: Ментор:
Емилија Ковачевић 3/6 Професорка Тања Давидовић Густард
Марија Квашчев 3/8

Београд, октобар 2021.

Садржај:
1. Стари век – увод
2. Откриће писма
3. О открићима у Месопотамији
4. О открићима у Египту
5. О открићима у Индији
6. О открићима у Кини
7. О открићима Крита
8. О открићима Грчке
9. О открићима Рима
10. Литература
 Стари век - увод

Стари век је епоха робовласничког друштвеног поретка који је, у току развоја
људског друштва, најдуже трајао. Протеже се од појаве класних друштава, првих
цивилизација и прве писмености, па до пропасти Западног римског царства
(476. године). У току ове епохе дошло је до многих открића, а за то су заслужне
старе цивилизације. 1

Откриће писма

Научници сматрају да су најстарије писмо изумели око 3500. године пре н.е.
Сумерци, народ који је живео око врха Персијског залива (данашњи јужни
Ирак). Ово писмо се састојало од сличица које су представљале речи и појмове.
Зато се ова врста писма назива сликовно писмо. Сликовно писмо је било веома
компликовано и имало је много знакова, па је зато временом упрошћено.
Уместо слика почеле су се користити цртице у виду зареза који подсећају на
клинове. Тако је настало клинасто писмо. Нешто касније, око 3200. године п. н.
е, у Египту је настало сликовно писмо које су стари Грци назвали хијероглифи.
Оно се састојало од малих знакова и цртежа. Ипак, ниједно од ових писама није
утицало на писмо које ми данас користимо. Феничани су ради боље трговине и
лакшег споразумевања изумели једноставнон писмо од 22 знака у коме је свако
слово означавало један глас. Оваква врста писма назива се гласовно писмо. То
писмо су од Феничана преузели стари Грци, а од њих Римљани. Пошто је
феничанско писмо почињало словима која се називају Алеф и Бет, писмо је
добило назив алфабет.

О открићима у Месопотамији

Прва напредна цивилизација се развијала од 4. миленијума у јужној

Месопотамији у Сумерским првим градовима од којих су најпознатији били
Урук, Ур, Ериду, Ларса, Лагаш, Киш. Пре свега Урук је важио као снажан град у
односу на околне градове. Развој је био заснован на систему наводњавања.
Важан импулс за развој привреде је био и проналазак кола и грнчарског круга.
Развој трговине и занатства као и земљорадње омогућио је настанак писма које
је најпре служило само као евиденција за сировине и производе земљорадње.
Функција писма се постепено променила и постало је средство за лично или
друштвено пројављивање и то је документовано у најстаријим књижевним
делима као што је „Еп о Гилгамешу“ који говори о митском краљу града Урука
из 26. века п. н. е. Ово књижевно дело пронађено је у остацима града Вавилона
(остаци библиотеке). Најпознатији владар је био Хамураби. Он је створио један

1
Carr, E. H. (Edward Hallett). What is History?
од најстаријих закона -Хамурабијев законик. Архитектонски облик религије су
били 15 m високи зигурати- храмови који су осим тога са су служили као палате.

О открићима у Египту

За разлику од Сумера у старом Египту дошло је већ на крају 4. миленијума до

политичког уједињења земље. Већ су владари 1. династије ослањали своју моћ
и систем централног уређањауправних уреда и култ властите религије.
Египатска религије се карактеризирала и поштовањем животиња (лавови,
бикови и краве). Карактеристика је била и снажна вера у посмртни живот. У
Сакари и Абиду били су од опека саграђене велике грађевине и гробови.
Хијероглифско писмо нашло је своју примену у религиозним саопштењима, у
управним стварима (порески регистри), код одређивања годишњих доби и у
растућаој мери такође у уметничком стварању. Владајућа и управљајућа
структура једнако као и египатска култура је добила дефинитивну слику. Ова
етапа се карактерише изградњом монуманталних надгробних споменика која је
добила свој врхунац у градњи пирамида за време владавине у 3. и 4. династији.
Најпознатију фараони који су градили пирамиде у ово доба били су Џосер, који
је као први хтео да сагради степенасту пирамиду, Снефру, Кеопс и Рахеф. О
сваршености ових гигантских објеката сведочи и уметничко украшавање
ентеријера пирамида. Сликари и вајари су досегли своја врхунска дела. Данас
се оне могу видети у области која се назива „Долина краљева“.Још један
значајан грађевински објекат јесте Александријска библиотека, која била
највећа библиотека античког света. Нажалост, имала је трагичну судбину.

О открићима у Индији

Модерна знања о старовековним социјалним, културним и политичким

развојем на индијском субконтиненту излазе из разлога недостатака писмених
извора у првом реду из археолошких налазишта. Најраније цивилизације потичу
из доба 7.000—3.200. п. н. е. из локалитета Мергар који се налази западно од
долине реке Инда код данашњег Пакистанског града Квета. У годинама 1.500—
1.000. п. н. е. настали су Веде, збирке посветних текстова које су преношене
само усменим путевима и садржале су ритуале посвећене Богу употе за
извршавање жртава и филозофска мишљења. Овај најпознатији извор ране
индијске историје захвата бит хиндуизма – нове религије. Био је основансистем
касти(сталежа). Највише постављена каста су били брамани за њима су следили
каштраји који су били војници вајшије су били земљорадници и занатлије, а
најнижа каста су били каста робова шудри.Златни век своје цивилизације у коме
цвета литература (епови „Рамајана“ и „Махабхарата“), наука и уметност и у
 поређењу са Европом били су на већем степену развоја и допринели су развоју
математике у Европи.2

О открићима у Кини

Око 5000. п. н. е. се на обали Жуте реке и Јанг цек јанга на истоку Кине почели
развијати неолитска села чији су становници били пољопривредници. Међутим, Кина
је донела четири велика и значајна открића за цео свет. Ова четири открића имала су
огроман утицај на развој кинеске цивилизације, како због свог историјског значаја, тако
и као знамење напредне науке и технологије древне Кине. То су компас, барут, папир
и точак. Прво су развијени папир и штампање. Штампање је забележено у Кини у
династији Танг, иако најранији примери одштампаних ствари датирају до 220.

О открићима Крита
Кносос је један од најзначајнијих археолошких локалитета бронзаног доба и највеће
налазиште на грчком острву Криту. Претпоставља се да је био центар Минојске
цивилизације и културе. Открио га је 1878. године Минос Калокеринос, али је
најзначајнија ископавања водио Артур Еванс. Величина, број и значај открића у Кнососу
доказује да је ово био дворац једног од најзначајнијих и најмоћнијих владара на Криту.
Грађевине покривају површину од 1 хектара, стотине просторија повезане су у велику
целину. Сложеност архитектонског плана ову грађевину доводи у везу са легендарним
Лавиринтом, који описују антички аутори.

О открићима Рима
Иако постоји популарна веровања да Римљани с часним изузецима нису били
заинтересовани за знање него су само надограђивали знања Грка стварна ситуација је
веома различита. Најпознатија открића из времена Римске Републике и потом Царства
су: цемент и бетон (поновно је откривен тек 1756. године), цемент који се стврдњава у
додиру с морском водом (кориштен у доба цара Клаудија), Римски абакус (први
преносиви абакус на свету), стакло за прозоре, Латинско једро, таксиметар,градска
расвјета (градови Александрија, Антиохија и Рим).

О открићима Грчке
Данас Античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизације и цивилизацијом са
према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка
цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима
живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима филозофије,
литературе, математике, физике, биологије, астрономије, архитектуре, историје као и
2
Alcock, Susan E.; Terence N., D'Altroy; Terence N., Morrison; et al., ур. (201). Empires: Perspectives from
Archaeology and History. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 546.
за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били
заслужни за испостављање демократије и слободе говора. Утицај хеленске
цивилизације је имао нарочит утицај у доба Ренесансе и Просветитељства. У модерно
доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју
Неокласицизма током 18. и 19. века, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се
зову Класичне науке.