Семинарски рад

Историја уметности 1.

ЕТРУРСКА АРХИТЕКТУРА

1
 Апстракт
У овом раду позабавићемо се знаћајем Етрурске архитекруре. Тачније њен утицај на касније цивилизације
које су се развијале на пордручју Апенинског полуострва. Самим тим објаснићемо њен тадашњи положај и
развиће саме архитекруре. Такође, споменућемо неке од значајних грађевина које су обележиле сам период.
Почевши од материјала који су коришчени за грађење самих грађевина, до плана и конструкције града.
Уопштено знамо да се Етрурска цивилизација настањује у 8. веку пре нове ере на подручју Апенинског
полуострва оставивши за собом бројна открића по питању саме архитектуре. Такође, ова цивилизација имала
је писмо пије може да се чита али не и да се разуме. Већински део информација нам је познат успомоћ
Витрувијевим списима.
Кључне речи: 8. век пре нове ере, Апенинско полуострво, гробнице у стени, тумулуси, некрополе, храм.

Етрурска ахитектура
Увод
Етрурска цивилизација се појављује у 8. веку пре нове ере. У почетку ова цивилизација
насељавала је тосканско приморије, између реке Арна и Тибра. (Gavela 2007:35) Ова
цивилизација створена је под утицајем спољних компонената, као и сама архитектура.
Материјални услови ове цивилизације зависили су од прекоморске трговине. Та трговина
је у периоду од 8. до 7. века пре нове ере била упућена у Азију. (Н. Несторовић 1952:
396-397) Што се може приметити по предметима чија израда сведочи о њиховом азијском
пореклу, као што је посуђе од злата, сребра и бронзе као и предмети од слоноваче. Судећи
по техници зидања Етрурци су били ближи Микенцима, него Грцима. ( Gavela 2007: 35)
Конструкција и облик
Етрутрија била је богата градивним материјалима различите врсте. Кишовита клима
Апенинског полуострва допринела је расту дрвећа које је најпре било коришћено као
градивни материјал. Највећу употребу имало је тиренско дрво које је имало дугачка и права
стабла, најпре је било коришћено у изради греда. (Н. Несторовић; 397) Док се дрво из
околине Пизе користило за израду блокова. Такође, глина и камен су били одличног
квалитета. Остали материјали који су били употребљивани били су: ситнозрни пешчар из
Тоскане, тврди и меки кречњак, травертин, меки туф (вулкански туф који су звали nenfo) и
пеперин, мање мрамор и алабастер. (Gavela 2007: 36)
Етрурци су били способни керамичари, не само у лончарству, већ и за грађевинске радове.
Глину су нарочито користили у изради великих плоча, које су биле потпуно равне и без
пукотина. Те плоче су биле употребљиване за затварање гробница и покривање коровова.
Обично су биле димензија 1,15×0.85×0.045м . Употреба ћерпича биала је позната, али
остаци таквих грађевина нису пронађени. ( Н. Несторовић 1952: 397-398)
Градски камени зидови спадају у најстарије етрурске споменике. На северу земље
користио се најпре травертин и прешчар, који су ипак били тешки за обраду услед велике
тврдоће. Док су на југу били употребљивани вулкански тиф и пеперин, који су били тесани
и слагани у хоризонталне слојеве, а додирне спојнице нису биле вертикалне.
(Н.Несторовић 1952: 398)
Блокови камена у зидовима били су на спољашњој страни равни, а понекад грубо
обрађени. Често се наилази на велике димензије блокова, од 1-4,5 м дужине са висином од
0,60-0,90 м. На одређеним споменицима има зидова који су рађени по типу ,,киклопских''
зидина Микене. (Н. Несторовић 1952 : 397)

2
 На југу, на појединим зидовима (Непата, Фалерија, Рима) спроведен је превез у слојевима.
То је етрурски превез који се виђа у свим пределима Етрурије, где има вулканског туфа.
Био је израђиван тако да су тесаници били у једнаком односу страна 1:1, ¾ до 1:2 и 1:3.
Спојно средство није било употребљивано, то се такође назива сухозидно зидање. Честа је
веза тесаника помоћу дрвених или гвоздених клинова. Пример ових веза тесаника може се
видети на обимном зиду Августовског форума и Риму. Може се видети правилан слој
везача и дужњака, који су на средини испупчени од 8 до 15 центиметара. Поред
конструкције од камена, дрвена конструкција била је у великој употреби. Нарочито за
стамбене зграде и храмове. Тада је она на соклу од камена и често је обложена керамичким
плочама на деловима где би могла бити изложена утицају влаге.( Н. Несторовић 1952: 398)
Таваница у етрутској архитектури извођена је на два начина. Код зграда са великим
распонима, таваница је била грађена од дрвених греда, била је равна и слична грчкој, често
са касетама. Дрво је овде каткад било обложено керамичким плочама. Код камених
грађевина таваница је имала свод. Током развоја ове архитектуре можемо видети све
познате начине грађења свода, од оног ,,лажног'' свода па до правилног свода са вешто
исклесаним тесаницима у облику призме. (Boethius 1978: 63) Независно од тога што су
примену клинастог камена промашли други народи, ипак су Етрурци били први који су
први са њима постигли значајан технички развој. На појединим споменицима и гробницама
можемо пратити развој етрурских сводова. Почев од оних полуобличастих, плитких и ,,на
шиљак''. (Н. Несторовић 1972: 399)
Кровна конструкција је била двоводна. Судећи по описима и цртежима из тог доба. Кров
је био релативно под стрмим нагибом, који јез због кишовите климе био постављен тако да
граде велике настрешнице преко зидова. Конструкција крова је била једноставна без
укрућења против ветра. Најпре преко слемењаче и венчаница лежу рогови, који испадају
избан зидова. Код већих распона рогови су подупрти рожњачама. Рожњаче и венчанице
належу на забатне зидовеили дрвене ступце. Кров је био покривен црепом великих
димензија који је полаган непосредно на рогове, некад преко попречних греда. Овде се на
крајевима црепова често појављују акротерије. Где се може видети Грчки утицај.(
Н.Несторовић 1952: 400)
Етрурци су употребљавали и дрвени и камени стуб. Етрурски стуб се доцније ратвија под
утицајем дорског, али има примера где се опажају покушаји слободних композиција.
Стабло стуба је округло и витко. Понекад је био изражен ентазис, а понекад је канеловано.(
Boethius 1978 : 51-52) База стуба се састајала из квадратне или округле плоче и широког
профила. Друге стопе имају мале торусе и трохилусе повезане са плочицама. У односу на
грчки, дорски, јонски и корински капител, етрурски стуб је завршен сличним капителима.
У гробницама у стенама се наилази на четвртасте слободне ступце од камена. Ови ступци
је понекад без стопе и капитела, стабло је обично декорисано вертикалниму зарезима. ( Н.
Несторовић 1952: 400)
Профили и декорацијe
Декорација је углавном била источњачког порекла. Од украса се углавном сусрећемо са
палеметама, поготово у виду акротерије, пупољак или цвет лотоса, розере, меандри,
преплети итд. У капителима на саркофазима као и на другим предметима примећују се
украси у виду људских глава, маске, медузе итд. Облагање дрвене кострукције глиненим
плочама омогућило је развој полихромије и украса. Боја је била употребљивана
 3
чак и на каменим зидовима гробница. Обино је у том случају боја наношена преко танког
слоја премаза од креча и малтера.( Н. Несторовић 1952: 400-401)

Облик и композиција
Ако посматрамо етрурске споменике, уочавамо изразит смисао за архитектуру а нарочито
за стварање хармоничног ефекта. Издизање храмова и кућа на камени сокл, симетрија била
је изражена код свих споменика. Етрурци су целу архитектонску грању, почев од саме
регулације града, успели да подвргну правилима основаним на потребама и на систему
рада. Мостови и канали својим луцима и сводовима, сам тип стамбене зграде, поред
технике извођења и самим схватањем облика сведочи о одређеном правцу идеја. Нема
очуваних грађевина са стубвима али о самом умећу говори Витрувије. По његовим
описима и по деловима који су пронађени, може се закључити да је Етрурија развила свој
јединствен архитектонски стил. Карактеристике храма које Витрувије описује јесу: скоро
квадратна основа, дубок трем који се пружа на целој јужној страни фасаде, такође и
карактеристичан размак витких стубова, чију је издржљивост омогућила дрвена
конструкција архитрава и таванице. (Н.Несторовић 1952: 401)
Стабло стуба, по Витрувију, је глатко и сужава се за ¼ од доњег пречника стуба. Стопа или
база има торус и квадратну плинту, а капител има абакус и ехинус киму као и врат са
астрагалом. Висина базе и капитела једнака је половини доњег пречника. Помињу се
храмови од камена са јонским и коринским стубовима, који такође по својим детаљима
пружају специфичне етрурске пропорције, мотиве и обраду. Храмови су имали фриз изнад
архитрава са трифлифима и метопама у којима су прављене розете. (Н.Несторовић
1952:400)

Архитектонски споменици
Архитектонски задаци обухватали су углавном утврђења, обезбеђивање водовода,
изградњу стамбених зграда, путева и мостова који су били неопходни за транспорт руда и
других природних ресурса. Вера у загробни живот, као и сама религија, играла је значану
улогу што се тиче ове цивилизације. По томе судећи гробнице су биле од велике важности.
Као што смо споменули гробнице су биле значајне по саму Етрурску културу. Етрурска
епоха оставила је у главном две основне врсте гробница, док касније наилазимо на више
примера изградње и обликовања. Значајно је споменути да је ова цивилизација била
позната по томе да је кремирала своје покојнике, те се уместо саркофага правњене урне за
пепео. Међутим, пре 10. века пре нове ере, Етрурци су практиковали једноставно
сахрањивање тела. Тек од 10. века пре нове ере, овај метод је био замењен кремацијом, која
се таложила на потпуном сагоревању леша. Најстарије Етрурске гробнице називају се
бунар гробнице . Обично се састоје од јаме која је укопана 2 метра у земљу, на чијем је
подножју била смештена урна са пепелом. Сахрањивање је у одређеним случајевима било
праћено закопавањем различитих предмета од пронзе, који су припадали покојнику.
Највећи број оваквих гробница пронађен је у Вулци. Едикула гробнице су настале у 6. и 5.
веку пре нове ере, грађене су у виду малог храма или куће. Обично су биле зидане од
камена и имале су једну гробну комору. Ове гробнице су биле приближне облику коцке.
Била је грађена у потпуности над земљом и била је реткост у Етрурској архитектури.
Највећи број оваквих гробница пронађен је у Популонији. Кутија гробнице првобитно
биле од туфа. Настале су у периоду од 6. до 2. века пре нове ере. Кутија гробнице имају
предња врата за улазили лажна врата на врху, а унутра се налазе две собе са креветима. На
површини се налазило

4
неколико клесаних камена као обележје. Дадo (Würfelgräber/tombe a dado) грпбнице
изоловане су каменим блоковима или блоковима од туфа. Имају плафон који имитира
греде. Наилазимо на још један тип гробнице које називамо соба гробнице. Соба гробнице
имају простор или више просторија усечених у стене или вулкански туф. Површина
просторија била је највише квадратног или правоугаоног облика. Гробнице у етрурским
некорполима настале су као плод инспирације који су етрурци донели са медитеранског
оријента, као такву имамо некрополу у Оријенту. (
https://www.etruscancorner.com/en/etruscan-tombs-and
necropolis/etruscan-tombs/)
На равном земљишту грађени су тумулуси, док су у планинским пределима грађене
гробнице у стени. Тумулуси су били понекад грађени на квадратној, а ћешће на округлој
основи. Са високим каменим соклом и конусним обликом насуте земље. Појављују се
тумулуси различитих величина са пречником од 5 до 60 метара. (Boethius 1978: 48-51)
Понекад је уместо насуте земље, конусни облик је био озидан каменом са украшеним
завршетком на врху. Сокл је обично био завршен профалним венцем који је понекад био
декорисан украсима. Унутрашњост тумулуса изграђена је тако да је гробниџа која је према
својству исклесана у природној стени или саграђена од ломљеног камена. Често постоји
више таквих гробница унутар истог тумулуса. Међу најочуванијим гробницама овог типа
градње припада тумулус у Черветри из прве половине 7. века пре нове ере. Он се налази на
округлој основи пречника 48 метара, озидан је камено. Унутар ове гробнице налази до пет
ходника, где се сваки завршава са по три погребне просторије. Шести ходник се налази у
горњем делу самог конуса, коме се прилази спољашњим степеницама. У средиште
споменика се спушта степениште, где су нове погребне одаје. Што се тиче овог споменика,
видљиво је да примена правог свода није још била у дефинитивној употреби. Ходници и
одаје имају свод налик ономе који смо радије видели на ,,Атрејевој ризници''.(
Н.Несторовић:404)
Гробнице у стени са налазе обично на местима где доминира вулкански туф. Налазе се у
подручју стрмих планина и уклесане су равно у стену или им се прилази стрмим ходником.
Диспозиција гробнице представља етрурски стан, почев од примитивно грађених колиба
до развијене основе са атријумом. Такве гробнце су у Катери, Черветри и Перуђи. Ступци
су исклесани у стени, који подржавају подупирање таванице. Код ових типова гробница,
украшавање се вршило само у њиховој унутрашњости. Међутим у Бал д' Асо и Норкији,
гробнице имају исклесане фасаде које подражавају куће за становање, са низом стубова и
фризом ца триглифима и тимпаноном са украсима. Овакви типови гробнице највише чине
читаве вероши које се називају некрополе (градови мртвих). План некропола је обично
чинио једну главну праву улицу, са чије су се леве и десне стране поређане такве гробнице.
Чувене некрополе са овим типом гробница су у Орбијету, Вал д' Ацо, код Норкије, Блере,
Витербо итд. У Албано налазе се слободни споменици који су обично били на високом
квадратном постољу са високим пирамидалним или уским коничним завршецима. (Н.
Несторовић 1952:404-405)
 Неке од значајних гробница које морамо споменути и објаснити су: Гробница Штитова,
гробница рељефа, гробница Леопарда, гробница Триклинијум. Гробница штитова има
кратак дромос, три коморе, окружена је креветом урезаним у зидове. Ова гробница имала
је уклесане штитове у рељефу, и због тога је и добила име. Такође, код централних врата
урезане су две столице полукружног облика. Гробница рељефа је такође пронађена у
Черветри, према натписима у комори припадала је породици Маруна. Средиште сове је
окружено подифнутом платформом која је одвојена нижим ходницима у 32 простора. Изнад

5
њих се налази дванаест дугих ниша уклесаних у зидове, што је омогућило простор за већи
број покојника. Нише се израђују након кревета са јастуцима од гипса. Централна ниша у
задњем зиду је дубља, што је омогућило да покојни пар лежи један поред другог.
Наилазимо и на гробницу Леопарда која је добила назив по приказима два леопарда који се
налазе изнад жанр сцене. Ова гробница налази се у Тарквинији и датира од 480. године пре
нове ере. У њој се налази један од најочуванијих мурала етрурског сликарства.(Н.
Несторовић 1952: 405)

Храмови

Ни једна грађевина етрурског храма није очувана, чак се ретко наилази на њихове темеље.
Претпоставка јесте, да је већина њих била порушена за време римског царства. А друга
претпоставка је да су они заиста били од дрвета и да су били јако тешки за одржавање.
(Несторовић;405) Етрурске храмове описје Витрувије, нарочито ,,Тоскански храм''.
Храмови подсећају на отворена светилишта, издигнута са терасама са утвишеним
жртвеником и олтаром. Етрурци су то светилиште покривају, самим тим стварају простран
трем са стубовима, таваницом и кровом, а на месту олтара појављују се затворене капеле.
Етрурци су имали три главна божанства који стварају тројство, па се зато појављују три
целе једна уз другу. Те целе су биле једнаке величине, зато што су сва три божанства за њих
имала једнаки значај. (Etruscan Architecture - World History Encyclopedia)
Храм је био уздигнут на високом постољу који се називао подијум. Имао је главну
основу север-југ, где је улаз увек био окренут ка југу. Храм је са јужне стране био простран
великим степеницама. Висина самог храма је била мала у односу на његову шитину. Храм
има правоугаону, скоро квадратну основу. По Витрувију дужина је за једну шестину већа
од ширине. По својој ширини основа је подељена на скоро два једнака дела, а то су: предњи
део и задњи. Предњи део се састоји из трема са стубовима, који понекад образују колонаду
чак и на бочним странама, а наос или задњи део се састоји из три целе, као што смо већ
споменули. (Boethius 1978:38-39) Етрурски храмови су имали тимпанон само на предњој,
односно јужној страни. Док је на осталим странама храма био кров са хоризонталним
венцима. Такође по описима, храмови су грађени од мешовитог градива, дрвета и камена
на соклу од камена, док су преко стубова, такође камених, биле дрвене архитравне греде.
Преко архитрава стајао је венац од дрвета, обложен даскама и плочама од печене глине. (Н.
Несторовић 1952:404-405)

Стамбене зграде

По обради и распореду појединих гробница може се претпоставити изглед етрурске

куће. Сматра се да је њена основа тачније еволуирала у римски начин градње стамбених
зграда. Такви остаци пронађени су у Помпеји. Етрурци су правили разне предмете који
нарочито подсећају на старе италске куће. Обично су то биле урне од печене глине.
Стамбена кућа Етрураца имала је као главни простор атријум у средини правоуглог
паспореда, а око њега, бочно спаваће собе а на дну заједничка одељења иза којих је врт. У
неким случајевима употребљивани су и прозори за осветљење неких одељења, нарочито
док је још атријум био прекривен. Кров изнад атријума је издигнут те се добијала
базиликална светлост у средишти куће. Вероватно под грчким утицајем, атријум се неће
покривати и тада кров бива једноводан са падом према атријуму, где се појабљује басен за
за сакупљање кише који се назива имплувијум. Највероватије је у градовима било кућа са
6
више мањих или већих спратова. У зависности од материјалног стања грађанства. (
Н.Несторовић 1952:406-407)

Комулани и други радови

Узевши у обзир задатке које је етрурска архитектура решавала. Етрурци су били

веома напредни што се тиче свих техничких радова који иммају за циљ да побољшају
начин урбаног живота. Регулација градова код Етрураца покатује систематско уређење по
правилној основи које нисмо видели код Грка сем у позним, Александријским епохама. (
Н.Несторовић 1952:407) Град је био подељен на четири дела главним улицама у правцима
север-југ, исток-запад. Остале улице су биле паралелне главним. У ископинама града
Марзабото који датујемо око 7. века пре нове ере. Главне улице су шитоке до 15 метара и
имају поплочан коловоз и обостране тротоаре. Прелази преко тророара су периодично
издигнути у висини тротоара. Канализација Етрураца достигла је високи степен израде и
решења проблема. Оваква постројења имају свод и често су великих размера као код
канала Марта и нарочизо тзв. ,, Cloaca Maxima’’ у Риму који је дугачак 190 метара, широк
3,35 метара а висок 3,66 до 4,27 метара. Овај канал је одводњавао форум и друге делове
Рима који су ниско лежали. Има свод који је полуобличаст од три концентрична прстена са
клинастим камењем. Поред свега Етрурци су градили путеве, чешће стазе истесане у
стенама планина са карактеристичним одводом са стране. Такође градили су мостове преко
река и клисура код већих распона градили су дрвене мостове, где је један од већих таквих
конструкција био мост под именом ,,Pons Sublicius’’ преко Тибра. Почетком напретка
обраде камена и свода појављују се камени мостови а нарочито тунели за спровод воде као
тзв ,,Ponte Sodo” дугачак око 70 метара, висок 6 метара.
(https://curis.ku.dk/ws/files/139042441/Ph.d._1998_Damgaard_Andersen_Main_Text_1_.pdf )
 7
Литература

Н. Несторовић:1952, Б. Н. Несторовић, Архитектура старог века, Београд: Научна књига

Boetije:21978, A. Boethius, Etruscan and Early Roman Architecture, Bungay; Yale University Press

Gavela: 2007, B. Glavela, Etrurc: istorija, kultura, umetnost, Beograd: Naučna KMD [orig.] Гавела:
2007, Б. Гавела. Етрурци, историја, култура, уметност , Београд: Научна КМД

Andersen,H.D. : Etruscan architecture from the Late Orientalizing to the Archaic period (c. 640–480
B.C.)
<https://curis.ku.dk/ws/files/139042441/Ph.d._1998_Damgaard_Andersen_Main_Text_1_.pdf >
07.04.2021.
Encyklopadia.com, Etruscan Architecture, <https://www.encyclopedia.com/humanities/culture
magazines/etruscan-architecture > 12.03.2021.

<https://www.worldhistory.org/Etruscan_Architecture/> 10.03.2021.
<https://www.etruscancorner.com/en/etruscan-tombs-and-necropolis/etruscan-tombs/> 27.02.2021.
8
9