СЕМИНАРСКИ РАД

- Етрурска уметност -

Београд 2020.
 Увод

Када се говори о највећим утицајима на уметност и културу у оквиру Старог

Света прве асоцијације које нам падају на памет су Египат, Месопотамија, Древна
Грчка, Блиски Исток, а често занемарујући присуство и утицај Етрурске културе, која
је најпре оставила трага на Древну Грчку, а потом и Рим. Поменувши Рим, не можемо
да се не осврнемо на чувени симбол који обележава њихов основни национални мит -
представу бронзане Капитолске вучице, фигуру коју често срећемо и коју дан данас
можемо да нађемо као декорацију коју туристи радо купују у посети Италији, не
знајући да је то дело Етрурских уметника. Вучица се одликује изванредним реализмом
напетог и опрезног тела које не личи ни на једну грчку или римску фигуру животиње.

Дело Етрурских уметника; Римска вучица изливена од бронзе, око 500. година п.н.е.
Деца, тј. Ромул и Рем, су додати накнадно у периоду ренесасе.

Етрурци су народ чији се културни утицај често превиђа и занемарију, мада су

археолошки и писани подаци на којима можемо базирати знање о овом изузетном
народу заправо оскудни и базирају се на писању њихових, вероватно пристрасних,
комшија о њима. Данас, у светлости строгих анализа свих елемената и интерпретације
историографских извора, материјалне, и духовне културе, можемо рећи да се Етрурци
на Апенинском полуострву јављају као странци, досељеници, пореклом из источних
области медитеранског басена, да својим језиком, етничком и културном генезом не
потичу ни од аутохтоних италских популација, нити су се током времена у њих
асимиловали.1
1
Бранко Гавела "Етрурци"

2
 По завршетку Бронзаног доба на тлу Италије, судећи по одликама најстаријих
споменика етрурске материјалне и духовне културе, Етрурци си дошли у средишње
поднебље Италије још у архајско доба, свакако пре почетка 7. века п. н.е. Њихово
порекло је и данас предмет многих дебата и неслагања, постоје спекулисања да су
мигрирали из Подунавља, али најприхваћенија научна предпоставка је да су потекли са
тла Мале Азије и Блиског Истока. Највероватнији разлог за то јесу природни ресурси.
Познато је да је Италија сиромашна рудама. Једини крај у коме се њихове наслаге
јављају у великим количинама је управо Тоскана, у којој су Етрурци основали своје
рударске колоније и подигли, како нас обавештава антички географ Птоломеј, двадесет
и девет градова, подељених у дванаест држава. Ова чињеница о географском положају
Етрурије на Апенинском полуострву јасно говори о томе зашто су се баш ту населили
етрурски трговци, ковачи, златари, кујунџије, јувелири и зашто су Етрурци у сваком
погледу високо одскочили и били другачији од осталих народа античке
Италије.2Њихов језик, тј. алфабет, иако је дериват од Грчког, слабо нам је познат за
тумачење. Научници и лингвисти се слажу да је у питањз Пре-Индо-Европски језик.
Данас сачувани етрурски писани документи јесу кратки текстови који се односе на
верске ритуале, мада нам римски писци говоре да је у своје време постојала богата
етрурска књижевност.3

На Апенинском полустрву излазак на море им је омогућио да развијају

бродоградњу, с њом и морепловство, тако да са рудама које су се налазиле на њиховој
територији, имали су велики капитал који их је издигао у врсне трговце. Стога, као
трговци који су користили поморске путеве за трговину, није необично што су ступали
у контакт са другим народима Медитерана, а самим тим и вршили међусобни утицај.
Етрурци никад нису били уједињени централизованом влашћу, састојали су се махом
од градова-држава, а спајали су их заједничка религија и језик. Ми о Етрурцима
практично ништа не би смо знали из прве руке да није њихових сложених гробница,
које Римљани нису скрнавили када су рушили или надограђивали освојене етрурске
градове4.
Фазе Етрурске уметности можемо поделити на:

 Оријенталну фазу, од седмог до почетка шестог века п.н.е.

2
Бранко Гавела "Етрурци"
3
Јансен "Историја Уметности"
4
Јансен "Историја Уметности"

3
  Архаику, која се одвијала током шестог и петог века п.н.е.
 Продужену Архаику, од петог века п.н.е.
 Хеленизам.

Етрурске гробнице - некрополе

Мноштво података о Етрурцима је сакупљено захваљујући осликаним зидовима

и инвентару подземних гробница. Овде се уочава подела на неколико основних типова
гробница: гробови у облику бунара где су сахрањивани спаљени покојници у урнама,
гробне раке са покојницима у ковчезима и собе за сахрањивање (tombe a camera) које
су обухватале једну велику просторију украшену фрескама, рељефима, каменим
лежајевима са представама покојника и нишама за саркофаге. У богатом инвентару
етрурских некропола откривено је право обиље златних предмета, правих минијатура
јувелирске вештине и уметничког филиграна.5 Етрурске гробнице су украшене по
угледу на њихове домове, са исклесаним намештајем, сликовито декорисане, и обилују
драгоценим предметима (грнчарија, украси од метала, оружје за мушкарце, накит и
домаћи прибор за жене, итд.) који би преминулом могли да послуже у посмртном
животу. У такозваној Гробници рељефа у Черветерију у Италији видимо опонашање
дрвених стубова, дрвених прагова, греда и декоративних детаља изведених у камену.
Та одлика богатог и раскошног украшавања гробница и брига за посмртни живот је
нешто што су усвојили по угледу на Египћане. Иако не знамо засигурно какве су
појмове имали о загробном животу архајски Етрурци, јасно је да све сликовите и
вивидне приказе по зидовима које красе гробнице сугеришу изузетну бригу и
преданост за преминуле и вечни живот. Пошто се ништа слично није сачувало на
грчкој територији, оне имају јединствену вредност не само као етрурска остварења већ
и као евентуални одјек грчког зидног сликарства 6. Сликане композиције које красе
осликане купасте гробнице приказују посмртне гозбе, борбе у част палих ратника,
поворке умрлих у царство таме, све је то стилски третирано другачије но што је у
Грчкој уметности.7 Најпознатија осликана гробница је у Тарквинију, која приказује
забаву, лов, игре, светковину, са играчима и свирачима у фестивалском расположењу.

5
Бранко Гавела "Етрурци"
6
Јансен "Историја Уметности"
7
Бранко Гавела "Етрурци"

4
Слични мотиви, пре свега игре и лов, откривени су на сликама и читавог низа других
гробница које се данас зову: Triclinium, Francesca, Scrofanera.

Фреске унутар гробнице у Тарквинији, 470. година п.н.е. (Тарквинија, Италија)

Поред фрески, откривени су и метални предмети и вазе од туфа (вулкански камен),

мрамора и алабастера, од теракоте и веома ретко од бронзе. Међу овим налазима
посебан значај имају сакрофази од камена и теракоте украшени скулптурама и
рељефима8. Такође, Етрурци су били изврсни мајстори у ливењу бронзе, што потврђују
ремек-дела попут Портрет дечака, Марс из Тодија, Химера из Ареца, Минерва из
Ареца.

8
Бранко Гавела "Етрурци"

5
 Портрет дечка, почетак 3. века п.н.е. Химера из Ареца, 5. век п.н.е.

Саркофаг супружника

Етрурска уметност је била више преокупирана приказивањем обичних смртника

од приказа богова. Чак и у гробницама је нагласак био на овде и сада. А да бисмо боље
разумели уметничко стваралаштво Етрураца, неопходно је да се осврнемо на њихову
културу. Религијски и свечани банкети који су се одржавалибили су предвиђени за
аристократију и свештенство и подразумевали су присуство оба пола, за разлику од
Грка где би присуство жене било скандалозно на таквим манифестацијама. Етрурске
жене су имале далеко више слободе, самим тим, биле су знатно присутније у јавном
животу. Стога Саркофаг Супружника који приказује мушкараца и жену који одмарају
на банкету рефлектује и њихово социјално устројство. Специфична обућа и украси у
коси нам указују и на то да су фигуре из високог сталежа. Нагост је иначе ретка у
етрурској уметности и она обично указује на инфериорни положај слугу и робова.
Читава фигура је изведена у теракоти, у реалној величинии некада је била живо
обојена. Ово дело одликује изражајна гестикулација, упечатљива фацијална експресија
и приметна одсутност кутости која одликује Египатске фигуре.

6
 Саркофаг супружника, рељефни саркофаг,Черветери, Италија, око 520. година пре
нове ере. Национални музеј Вила Ђулија, Рим

Архитектура

У својој архитектури и скулптури Етрурци нису често употребљавали мрамор,

иако су мајдани овог камена откривени на тлу Етрурије. Уместо мрамора користили су
туф (вулкански камен, звали су га ненфро), теракоту и дрво9. Према античким писцима,
Фесту и Сервију, оснивање града у Етрурији је било условљено одређеним
религиозним учењем, колико и зидарском вештином. Иако су били вични зиданим
коснтрукцијама за друге намене, Етрурци су, очигледно из верских разлога, избегавали
да се служе каменом у архитектури храмова. Такође, верски разлози и ритуални списи
су ти који су одређивали место подизања градова, жртвеника, храмова. Од Етрурских
храмова су сачувани само темељи. Захваљујући наведеном материјалу којим су се
користили у архитектури и који је био подложан бржем распадању од камена, можемо
само реконструисати замишљену представу храмова. Служећи се Витрувијевом опису
храма, закључујемо да основу њихових храмова чини висока, камена база или подијум,
а степенице су грађене увек с јужне стране, са једним улазом и тремом испред улаза.
Како је у Етрурској религији превасходно преовладавало поштовање божанске тројице

9
Бранко Гавела "Етрурци"

7
- Јупитер, Јунона и Минерва - тако је и храм подељен у три "одељка" 10. Скулптуре су
украшавале руб крова, по чему су се веома разликовали од Грка. Аполонов храм у
Вејима на крову има чак четири статуе од теракоте у природној величини. Сачувана
фигура Аполона из Веја поседује изражајну фацијалну експресију, стилизовану косу и
детаље тунике.

Модел Етрурског храма из 6. бека п.н.е, како га је описао Витрувије

10
Јансен "Историја Уметности"

8
Аполон из Веја, око 500. г.п.н.е

9
 Закључак

Етрурци су у Италију дошли као ствараоци и пријатељи, а затрти су као туђини и

вероватно непријатељи. Они су Италији дали све што су створили и у њој су изгубили
све што су имали. Сасвим је извесно да су Етрурци ударили темељ римским државним,
градским и политичким институцијама, римској култури и уметности. 11Њихова
уметност није била l'art pour l'art, него одраз, пројекција и функција живота онаквог
како су га они видели, уредили и водили. Како и колико су била цењена дела етрурске
уметности и после нестанка њихове државе, а вероватно и њиховог живота у Тоскани,
показује и једно писмо, које Хорације упућује Јулијану Флору, римском песнику
сатира. Хорације му напомиње да, поред осталог блага које сакупља и купује, са
великим жаром трага и за тиренским статуама.12

Оно што упада у очи посматрајући целокупност етрурске културе је заправо

очување материјалне културе унутар гробница. Римљани су им до темеља затрли траг
и на месту њихових кућа, храмова и других јавних грађевина подизали су своје. А
након Римљана, зуб времена је докрајчио оно што они нису. Само захваљујући
некрополома, пре свега купастим гробницама - толосима - ми данас можемо успешно
да реконструишемо њихове представе о уметности, култури и цивилизацији. Латински
и римски списи их помињу као народ који је имао морбидну опсесију смрћу, а заправо
та брига за вечни живот кроз смрт им је омогућила да никад не буду заборављени.

Коришћена литература:
11
Бранко Гавела "Етрурци"
12
Бранко Гавела "Етрурци"

10
 "Етрурци: историја, култура, уметност" - Бранко Гавела, Југославија, 1978.
година
 "Како препознати уметност: Етрурска уметност" - група аутора, Вук Караџић,
Београд 1980. година.
 "Историја уметности: преглед развоја ликовних уметности од праисторије до
данас" - Х. В. Јансен, Југославија 1982. година
 "Митологија и религија Етрураца" - Бибилиотека "Митови и религије", Дечија
Књига, Београд, 1980. година
 "Стари Свет" - илустрована историја света у боји, први том, група аутора,
Народна Књига, Београд, 1983.

Веб извори:

 https://www.ancient.eu/article/1030/etruscan-bronze-sculpture/
 https://www.ancient.eu/Etruscan_Civilization/
 https://en.wikipedia.org/wiki/Etruscan_language

11
 Садржај:
1. Увод.......................................................................................................страна 2
2. Етрурурске гробнице - некрополе......................................................страна 4
3. Сакрофаг супружника.........................................................................страна 6
4. Архитектура.........................................................................................страна 7
5. Закључак.............................................................................................страна 10
6. Списак коришћене литературе.........................................................страна 11

12