J edan od klasika

Kabale i okultne litera

ture, vodi korak-po-korak
kroz Drvo ivota i etiri Sveta
Kabale. Koncizni i detaljni
du binski psiholoki pogled kroz
kabalistike svetove, proet
korienjem istonih
tradicija.
eIP KaTaJ10nl33LU1ja y ny6m\aul1jl1
IlapoJ/a 616J110TeKa ep6lje, beorpa,
133.5
rPEJ, ljaM r.
SLepcnicc svtlosti / Vilijam G. Grej;
prevod Vinsent Spevak. -I. izd. - Beograd
: Esolhcria, 2007 (Beograd: J. Anti).
231 str. : graf. prikazi; 24 cm.
(Edicija Lux hermeticum : edicija zapadnog
oku l t zra)
Prevod dela: The Ladder of Lighs / Willlam
G. Grey. Tira 1.000.
ISBN 978-867348295-8
a) Ku6<lJ1<
eOB1SS.SR]D 144134924
I
Vilijam G. Grej

te enIce

svet ostI
Pvod
Vinsent Spcvak
Naslov oa:
THE LADDER OF LIGHTS
William G. Grey, 1968
Cygt xSrbij u: lP
"
ESOTHERlA
"
Bcgmd
Sva prava prevoda i objavljivaa zadrava izdava
Iva:
lP ESOTHERIA, Beograd
Madula Birju7ova 13u
lei: 011/3285-949; 2631-820
web: W .cOoheria.Lom
e-mail: csothcr@EUnel.y
Glav u
Vladimir Madi
A dor j d prukcie:
Bojana Gnja!ovi
L i ka :
Katarina Rai
Kompjutr slog:
Anita Jovanovi
Dijn korca:
Ivanu Flegar
m:
,,Jovan Antit", Beograd
Prvo iZdanje
Beogr.ld 2007.
Tira: 1000
ISBN 978-86-7348-295-8
I
Sadraj
Poglavlje jedan
Poglavlje dva
Poglavlje Iri
Poglavlje etiri
Poglavlje pel
Poglavlje est
Poglavlje sedam
Poglavlje osam
Poglavlje devet
Poglavlje deset
Poglavlje jedanaest
Poglavlje dvanaest
Poglavlje trinaest
Poglavlje etrnaest
Pogovor
Shema stvari
Sefirotska lestvica
Seira Malkut. Kraljevstvo; 10
Sefira Jesod, temel;. 9
Sefira Hod, divota. slava, 8
Sefira Necah, pobeda, postignue
SeJira Tifcret, lepota, harmonija, 6
Scira Gebura, snaga, pravdn, strogost,
strah, 5
Sefira esed, milost, saoseanje, 4
Ambis i "Scira" dat
SeCira Bina, razumevanje, 3
Sefra ak.ma, mudrost, 2
SeCira Keler, krunn. vrh, I
AIN SOF AUR-tri negativna vela
7
15
28
43
60
76
94
1 15
132
150
163
180
200
220
228
5
Poglavlje jedan
SHEMA STVARI
Mi ivimo U shemama jer moramo. One su neizbene. Kosmos
je shema. Mi takoe. Postoje sheme Duha, Due, Uma i Tela koje sc
proteu kroz sva stanja egzistencije. Moemo ih pronai gotovo svu
da. Naa ljudska tela su magini lavirint shema nainjen od njihove
elijske strukture. Treba samo da pogledamo vrhove naih prstiju da
bi smo primetili nae individualno ustrojstvo. Za sada, shemu bilo e
ga moemo nazivati simbolom. Svako od nas je ivi Simhol koji ini
deo Velikog plana koji moemo posmatrati jedino kao Boanski ivot.
Osnovne injenice su sasvim jednostavne. Mi .vimo izmeu
dva stanja egzistencije. Spoljanjeg sveta obinog svakodnevog ivo
ta i misterioznog Unutranjeg sveta misli, oselIja i subjektivnih rad
nji koje maglovito klasifikujemo kao "spiritualne". Oba sveta su
stvara u odnosu na nas i energije koje u njima operiu su sposobne
za transformaciju i meusobnu razmcnu. 5cmc koje se formiraju tim
razmenama su one po kojima ivimo. Moemo menjati sebe menja
jui nae ivotne sheme i obrnuto. Mi i one sro medusobno zavisni.
Kada bi bilo mogue pronai ili formulisati i verno pratiti ono
to bi se moglo opisati kao savrena shema, onda bi smo postali savr
eni ljudi. Ovo je cilj svake religije i t1lozot1je, Principa, Koda ili Siste
ma. Posmatrajui nau prolost i nau sadanju situaciju kao ljudskih
bia, deluje evidentno da nismo uspeli da pronademo ili da se dri
mo bilo kakve sline stvari. Ipak, to se nije desilo zbog manjka elje
ili pokuaja u tom pravcu. Toliko pokuaja je nainjeno na toliko raz
liitih naina da je medu njima nastala takva konfuzija da je selektiv
ni izbor individualca postao uglavnom stvar instinkta ili oseaja.
7
\'ilijam G. Grej
Bio je i jo uvek jeste Ideal svakog spiritualnog sistema da pro
nade tu savrenu shemu i iskoristi je za razvoj i uzdizanje takvih du
a koje bi mogle da se uklope U njen okvir. Inteligentan ovek koji
primenjuje taj Plan na sebe mora da je na putu ka svom linom savr
enstvu. To je bila svrha okultne inicijacije, gde su aspiranti bili snab
deva ni simbolinim planom njihovog sopstvenog napretka kroz sve
tove Duha, Due, Uma i Tela koji ine nae itavo bie.
Uzvienost ovog Koncepta je takva da ju je teko ceni ti na prvi
pogled. Kao kada bi smo pokuali da ceo ljudski jezik sakupimo U
jednu re. U stvari, ovo simbolie mitsko Izgubljena Re. za koju sc
kae da objanjava sve, sadri sve i da kada bi bila izgovorena nestala
bi potreba za ikakvim daljim govorom. U skladu sa ovim je i ideja iz
raavanja itave matematike jednom jednostavnom jednainom koja
bi bila u stanju da rei svaki mogui problem. Jedna misao koja obu
hvata sve razmiljanje; Uzrok sve uzronosti.
Ako razmotrimo neke od zaslupijenijih sistema koji nas okru
uju, primetiemo da su svi razvili nekakvu glavnu shemu koja je
morala biti donekle efektna inae ne bi mogla uticati na tako mnogo
ljudi tokom toliko mnogo vremena. Moda je najuniverzalniji drevni
Solar, ili okrueni krst. koji je \l nekoj od svojih formi prisutan u go
\OVO svim verama. Hrianstvo je nastalo pod njegovom oznakom,
dok je kalvarijski krst kasnija adaptacija. Budisti ga prikazuju kao to
ak ivota. a i danas je opstao kao bitan Simbol veine Skala misteri
je. Kao univerzalni simbol, teko da e biti prevaziden.
Hebrejska vera je vremenom usvojila Heksagram, ili Davidovu
zvezdu kao Matini znak, koja je usled dubine svog dizajna podlona
mnogim interpretacijama. Kasnije je dolo do veoma sofisticiranog
razvoja Kvalerniteta i Seksternileta kao Deset emanacija Jednoga,
araniranih u shemu poznatu kao Drvo ivota. Malo umova je mo
glo, ili moe, da radi sa ovim znakom usled njegove kompleksnosti,
tako da je on ostao skoro ekskluzivno vlasnitvo kabalistike kolc.
Pravoslavni rabinizam proglasio ga je jeretinim. Ipak, on je postao
znak razvijajueg i ozapadnjavajueg uma i due, udaljavajui se od
statinog Orijentalnog izgleda i kulture, a takav je ostao i do danas.
Simbol Drveta ivota nije statian niti je mrtav. On je rastua,

Stepenice svetlosti
neksibilna i prilagodljiva Zivot na shema sposobna za nebrojena pro
imanja kroz Sam ivot u svim svojim stanjima i postojanjima. Ovo
sc ne odnosi samo na elijski organski ivot, ve na itavo Bie, ma
nifestovano u svim moguim aspektima. Poto ne moe postojati vi
e, Drvo ne predstavlja nita manje. Ono nije rigidna akumulacija ne
postojeih dogmi i besmislene simbolike za napredujue drutvo, jer
ono predstavlja sve bogatiju poljanu verc unutar ireih dimenzija
duha. Pre svega ono ivi, i mora biti ivljeno.
Takozvana Kabala (Qabalah), ili "primljeno uenje" je rezultat
vera, iskustava i razvoja dua koje su "gazile Stazmna" uredujui svo
je ivote prema emama proizvedenim pomou Drveta. To nije neko
strogo pravilo slriktno definisanog misticizma, ve Nain ivota i
2ivljenja unutar Sheme koja konstantno i svesno tei sopstvenom
usavrenju.
Kako mi rastemo tako i Drvo raste. Ono daje drugaije plodo
ve u dvadesetom veku nego to je u etrnaestom ali i dalje ispunjava
ulogu prehranjivanja nei.asite ljudske due koja traga za sopstvenim
smislom. Sta vie, njegovi plodovi su praktino ncpolroivi , poto se
konstantno obnavljaju svetim Zalihama unutranjih energija. Sto vi
e ubiramo sa Drveta, to njegov neverovalni plod nastaje U veem iz
obilju.
Posle poetnih kontakata sa Drvetom ivota i Kabalom, jedino
je prirodno da se upitamo da li da nastavimo sa naim istraivanjem
ili da prestanemo gubiti vreme na neto to nalikuje srednjevekovna;
hrpi ubreta u nekom naputenom Getu. Na to pitanje moe odgo
voriti jedino upitanik lino. Nikakva koliina itanja ga nee reiti. Je
dino to moemo proitati su miljenja i teorije drugih, koje mogu a
ne moraju biti od pomoi. Svaki Kabalista mora formulisati Drvo
prema sopstvenom ivotu unutar njegove sheme. Oni koji to ne mo
gu uiniti ne mogu biti Kabalisti.
Drvo prua naine za dolaenje u dodir sa unutranjim svetom
putem tipova svesti normalno nedostupnih obinom ljudskom umu.
[z i kroz ove izvore stie "Uenje". Ovo nije automatski proces, ve re-
9
Vilijam G. Grtj
wltat tekog i munog rada u svim svetovima. Kabalizam nije za le
nje, nevoljne ili indiferentne okultiste. On nudi ivu shemu koja se
mora iskusiti, a ne samo posmatrati.
Takvo iskustvo je jedino mogue ako "radimo sa Stazama" kroz
sva etiri sveta. U Acilutu (Atziluth), Svetu porekla, bavimo se Kon
templacijom. U Briji (Brijah), Kreativnom svetu, sluimo se Medita
cijom, dok se uJetciri (Yetzirah), Formativnom svetu, primenjuje
ono to se nekada naziva Ritualna magija. Konano u Asiji (Assiah),
Svetu izraaja, moramo delovati U skladu sa zemaljskim ivotom. I ta
ko vezemo kabalistiku shemu ivota kako nas Drvo ui.
Poto je sutinski smisao Kabale sadran u Drvetu ivota, Drve
tu se moramo okretati za sve informacije. Drvo je za Kabalistu ono
to je Krst (ili to bi trebalo da bude) za Hrianina, ili to je Toak za
Budistu. Bez razumevanja Drveta i njegovog funkcionisanja, nema
nita vie smisla u bavljenju Kabalizmom nego to ima u prijavljiva
nju za biciklistiku trku bez umea u vonji bicikla.
Toliko mnogo je napisano o Drvetu i Kabali tokom prolog ve
ka da je neobino to je tako malo objanjeno. Cela ta tematika je
predstavljena kao fascinantna konfuzija. Originalni pisci su preveli
hebrejske spise verno sa svim njihovim aluzijama iz "unutranjosti
grupe" i znaenjima dobro skrivenim unutar drugih znaenja. Obi
ni umovi naviknuti na razmiljanje u pravim linijama, beznadeno su
se muili sa ovim, esto pravei jo veu zbrku nego to je do tada bi
la. Naredni pisci 5U jednostavno uzeli prethodno objavljen literarni
nered i preradili ga emu nije bilo mnogo svrhe. Samo veoma mali
broj autora je barem pokuao da predtavi Kabalu u razumnom inte
ligentnom svetlu. Za ovo, donekle, postoji razlog.
Taj razlog je veoma jednostavan. Kabalistino drvo i njegove
asocijacije nalie dobro osmiljenoj ukrtenici. itav smisao i vred
nost ukrtenice lee U mentalnom treningu ukJjuenom u njeno di
zajniranje i reavanje. U reavanju, um mora biti uveliko koriten to
poboljava i razvija umnu snagu mislioca. Predstavljajui Drvo kao
kabalistiku slagalicu na mentalnom i spiritualnom nivou, dobijamo
priliku za istinski napredak uma i duha osobe koja poseduje pamet i
izdrljivost da pokua njeno reavanje. Takoe napisane i izdane ra-
1
Stepenice svetlosti
dove na temu Kabale treba da posmatramo kao tragove te enigme a ne
kao odgovore na neka ira pitanja. Do pravog reenja mora se indivi
dualno stii, jer ono lei u duama onih koji ga trae i nigde drugde.
Budui da je sutinski klju Kabale samo Drvo, ka njemu mo
ramo usmeriti glavnu snagu naih ispitivanja i nastaviti dok se ko
nano ne pojave konture neke sheme. To bi nas trebalo snabdeti ve
inom materijala kojim bi smo popunjavali praznine kako potreba
nastaje.
Prvo, ta je Drvo? Ono je simbolika reprezentacija odnosa za
koji se veruje da postoji izmedu najapstraktnijeg Boanstva i najkon
kretnijeg oveanstva. Neto nalik porodinom Stablu koje povezuje
Boga i oveka sa Anelima i drugim Biima u kompletnu svesnu kre
aciju. Poto je ono Simbol, moramo stei neko znanje o znaenju,
konstrukciji i primeni Simbola, inae Drvo nee postati nita vie od
linija i taaka na papiru.
Simbol je otelotvorenje ideje kojim se mogu baviti razliiti sve
sni entiteti ili ak razliiti stepeni svesti istog Entiteta. Tako da je sim
bol vid razmene nalik novcu ili bilo kojoj medusobno prihvatljivoj
valuti. Simbolizam se moe posmatrati kao valuta svesti. Jer ipak, sa
me rei na ovoj stranici su grupe simbola aranirane tako da preno
se znaenje do jednog uma do drugog.
Simbol Drveta je sam po sebi abeceda simbola pomou kojih se
moe konstruisati spiritualni jezik koj i bi trebalo da bude razumljiv za
bia koja se nalaze O razliitim stanjima postojanja. Drugim reima,
Bogovima, Anelima i Ljudima je dat zajedniki jezik. U modernoj
komunikaciji normalnoj svesti je omogueno da komunicira direktno
sa sub i super sveu putem unutranje odnosne simbolike. Posao sva
kog Kabaliste je da naini Drvo sposobnim za komunikaciju jer kada
se putem njega ostvari inteligentan kontakt izmedu naeg ljudskog
sopstva i Velike svesti koje smo mi beskrajno mali deo, tek tada emo
postii zaista koristan napredak u skladu sa Savrenom emom.
Da bi smo naveli Drvo da govori na nain na koji ga moemo
razumeli, prvo mu moramo prikaiti prevodiva znaenja to se mo
e postii jedino meditativnim i praktinim radom sa Drvetom. Sva
ka Sefira (Sephirah) i Staza moraju biti povezane sa idejama koje is-
1
Vilijam G. Grcj
traujuu svesti vode iz jedne dimenz.ije iskustva u drugu. Takvi kon
cepti moraju biti mcdusobno prihvatljivi Inteligencijama sa abc stra
ne Veza koji deli unutranjc i spoljanje svelovc. Kada postanemo
sposobni da mislimo, osea mo i ivimo sa lim idejama, bukvalno e
mo uiti jezik Andcla.
Primarni zadatak, naravno, je shvatanje i obuhvatanje osnovnih
koncepata koji se tiu Deset scfrota (Sephiroth) i njihovih meusob
nih odnosa. Svako je u stanju da ih za veoma kratko vreme naui na
lik papagaju, ali one ncmaju prl'o znaenje sve dok ne posLanu intc
gralni delovi ivotne shemc. Ovo se ne moe postii bez sistematske
Kontemplacije, Meditacije, Molitve i Vcbe. Spojene, ove etiri stvari
ine jednu re-RAD.
Da bi smo govorili jezikom Drveta moramo biti Ll stanju da iz
ustimo njegove zvuke, (Sepirote) formiramo i izgovorimo njegove re
i (Staze) a zatim da se izrazimo njegovim reima to predstavlja
kombinacije Sepirota i Staza. Ovo se postie slinom metodom ko
jom i dele ui svoj materji jezik. Vremenom emo otkriti stil i gra
matiku Drveta, to e nam priutiti sposobnost da uredimo njegove
koncepte LI skladu sa tipovima svesti nedostinim na obinim ljud
skim nivoima.
Metoda se sastoji u radu unutar granica da bi se dostiglo Neo
granieno. Nae razmiljanje o Drvetu je ogranieno meusobnim
odnosom Sepirota izmedu Stubova Leve i Desne ruke, ali pruanje ka
garc kroz Kctcr (Kethcr) U bezgranini AIN SDPH AURje beskrajno.
U tom smislu Keter je kao pramac broda, nepokretan Ll odnosu na ce
lo plovilo ali konstantno dostie nove vode Venog okeana. Drvo ta
kade moemo posmatrati kao provodnik iji su zidovi Stubovi ali
protok sile kroz njih je beskrajan zato to je neprekidan. Sve ovo nam
daje ideje sa kojima moemo raditi.
Da bi smo se bavili scfrotikim grupama kao zasebnim singu
larnim konceptima oni su udrueni u ono iO nazivamo Stazama ili
kanalima. Pozicije i nomenklatura pripisani ovim Stazama su uzrok
velikog neslaganja medu Kabalistima
.
Postoji veoma malo, ako uop
tc, grananja kod samih Se6rota, ali stale su postale nalik bojnom bo
lju za suprotstavljene okultistc, radije nego mire promenade u po-
7
Stepenice svetlosti
trazi za znanjem. Svaka zasebna kola odredi asortiman brojeva, slo
va, zodijakih znakova, Tarot karata i pripic te sporne simbole Sta
zama koje im se ine najverovatnije. Zatim proglase sopstvenu dok
trinu nepogreivosti i prkose svim nevernicima.
Originalni Kabalisti nisu pravili tako brza i striktna pripisivanja
simbola osim da svaki par Sefrala poveu sa svakim slovom hebrej
ske abece9c da bi mogli da komuniciraju sa drvetom na sopstvenom
jeziku. Veina Tarot i drugih pripisivanja Stazama su kasnije nainje
na od stranc onih kojima je to bilo od line koristi a ne obavezno od
pomoi bilo kome drugom. Cinjenice pripisivanja Stazama su sasvim
jednostavne.
. .
Ao uzmemo bilo koja dva Sefirotska koncepta kroz nas ill do
vedemo u mcdusobni kontakt, doi e do reaktivnog rezultata unu
tar nae svesti ili iskustva to e izraziti nau sopstvenu procenu ta
kvog sstanka. Ako na primer uzmemo Geburu i Cesed (
.
Gcurah
and Chesed), Strogost i Milosre, i drimo ih u naoj svesti zajcdno
ili naizmenino. Mnogi rezultati e se momentalno uzdii. Misliemo
na ravnoteu, uzdravanje, zdrav razum, nagradu i kaznu, sud, kon
trolu i itav niz asocijacija. Umesto da beskrajno dodajemo na taj niz,
moemo se vrsto vratiti na Stazu Gebura-Cescd i shvatiti da poto
smo svesni toga kao celine, mi obuhvatamo svaku moguu vezu unu
tar svesnog sopstva. Sluimo se jednom sefirotskom kombinacijom
kao Glavnim simbolom da kontaktiramo i zahvatiro sve to tore
pripada.
Jedini razlog to su Drvetu pripisane 22 staze je to hebrejska
abeceda sadri taj broj slova. Razliite kole pripisuju slova na razlii
te naine i svi tvrde da postiu rezultate. Svaka slovna asocijacija e
postii nekakav rezultat, ali samo onima koji ga prihvate. Ozbiljan
nedostatak U hebrejskim pripisivanjima za zapadnjake okultiste je
to komuniciraju jedino na hebrejskom. Ovo je veliki problem za
prouavaoce koji ne govore hebrejski.
Prevazilaenje ovih jezikih potekoa je razlog to su isto ide
ografk. i simboli kao Tarot i Zodijak pripojeni Stazama. Ta teorija je
imala smisla ali se praksa pokazala slabom, poto ih se veoma malo
sloilo koja karla gde pripada. U teoriji je mogue asociraLi itavu
3
Vilija I G. Grcj
strukturu staza sa engleskim jezikom. U protivnom moda bi bilo
najbolje ostiti staze od svih trenutnih asocijacija i poeti iznova sa
istim simbolima koji bi imali jasne veze sa dotinim Sefirotima tako
da ih niko ne bi mogao opovrgnuti ili smatrati nepraktinim. Ovo bi
mogao postati Magnum Opus f budue Kabaliste.
Drvo ivota funkcionie u odnosu na svest ba kao kompjuter.
Prue se podaci, sauvaju U odredenim bazama podataka, a zatim
upotrebljavaju po potrebi. Razlika izmedu Drveta i kompjutera, ipak,
je to maina moe proizoditi podatke samo u granicama svog pro
grama. Drvo operie kroz inteligentnu svest ivih bia, bilo da su ote
lotvorena II ovom svetu ili ne. Ono slui kao vid Univerzalne razme
ne koja se prua kroz itav niz svesti sa kojima deli svoju shemu iji
j e raspon nesaglediv.
Drvo je vie nego samo shema razmiljanja. Ono je pre svega
iva shema. Kada bismo bili \ stanju da uredimo nae ivote, misli i
oseanja prema njegovom planu, bez sumnje bismo time postali po
boljani. Da bi se ovaj proces uopte zapoeo, od sutinske j e vano
sti istraiti samo Drvo i uvideti njegove mogunosti. Istina, ovo je
uinjeno mnogo puta ranije, iako uglavnom na veoma povran na
in. Ovoga puta, namera j e da se Drvo paljivo proui, korak po ko
rak, u pravcu nagore poevi od obinog ljudskog sveta dok ne stig
nemo do vrha.
Drvo je uglavnom opisano od vrh,l do dna po sefrotskoll1 re
du. Poto smo mi smrtnici, verovatno cmo vie nauiti uzdiui se
po drvetu od Zemlje do Neba. Ve smo pali na Zemlju, pa hajde da se
pokupimo i krencmo da se penjemo nazad u raj-ako moemo!

Poglavlje dva
SEFlROTSKA LESTVICA
Svaki deak zna da se po Drveu penje ka gore, granu po granu,
gde sc pritom dobro prihvatimo naredne grane pre nego to Fusti 10
onu za koju se drimo. Drvo ivota nije izuzetak ovom pravilu. NJe
gove grane su Staze i Sefrotske osobine. Svaka se mor
?
doro uhva
.

titi sticanjcm pouzdanog razumevanja o tome ta ona Jeste ta radt.

Hebrejska nomenklatura koja se sastoji od [

e
.
na bogova, A
handel a, Andela i planetarnih uticaja se moe nauIli dosta brzo, ah
od njih nema koristi ako se tamo zaustavimo. Ukolko
.
o

a, z

Kaba
listu, ne postanu realna, Imena e biti bezvredna, a )cdlll! nain da sc
"obistine" jeste da se sa njima konstantno radi kroz meditaciju i pra
ksu. Ako ne znamo zasigurno ta ta misteriozna "Imcna moi" pred
stavljaju i kako su meusobno povezana da ine savrenu shemu, ni
kakvi rezultati nee biti postignuti. Na zadatak, dakle, je da pronae
mo i pratimo tu shemu njenim itavim tokom.
Nee nam koditi ako 5C na brzinu podsetimo Sefirotskog reda.
o, AIN SOF (ai n soph) Nita; I , KETER (kether) Kruna ili Vrh; 2,
COKMA (chockmah) Mudrost; 3, BINA (binah) Razumevanje; 4,
CESED (chesed) Milosre; 5, GEBURA (geburah) Strogost; 6, TIFE
RET (tiphereth) Lepota, Harmonija; 7, NICAH (netzach) Pobeda; 8,
HOD (hod) Divota; 9, )ESOD (yesod) Temelj; 10, Malkut (maikuth)
Kraljevstvo; ll, OAAT (daath) Iskustvo. Ove Emanacije ili
.
Principi
prema kojima se boansko i ljudsko sjedinjuju, kreu od Niega do
Materijalne manifestacije kroz etiri Sveta ili stadiju

a.
. . .
Ovi takozvani Svetovi zbunjuju uenike, ali om msu mta Vie
nego arbitrarna podela na Nitavilo i materijalni univerzum koji nas
J
VilijaIll G. Grcj
okruuje. Iz Niega, proizilazi Sve. Mo ili Princip koji su odgovorni
za to nastajanje nazivamo "Bogom" kojeg imanujemo na ovaj ili onaj
nain. Toliko je zajedniko svim Verama. Kabalista prihvata etiri sta
dijuma ovog kontinualnog procesa. Nastanak, Kreacija, Formacija,
Ekspresija. To su etiri Sveta koje nazvana Adlut (Atziluth), Brija
(Irijah), kleira (Yetzirah) i Asija (Assiah).
fz Acilutu, Svetu Arhetipa, sve nastaje ili poinje da bude Neto.
U ovom stadijumu pridaje se najiri mogui smisao kao na primer,
"Ovo je bilo Nita, sada c biti clijski ivot".
.
U Briji se deava Kreacija. Ovde se tip Egzistencije stavlja Ll svo
jU definitivnu kategoriju, recimo, " Ovo je bio elijski ivot, sada e
postati deo ljudskog bia".
. .
U Jetciri dolazi do Formiranja i prethodni procesi sc dalje rafi
IllrajU tako to se jasno defnik priroda proizvoda. "Ovo je bila ma
terija elijskog ivota koja formira ljudska tela. Sada e se formirati u
vrh malog prsta leve ruke koja pripada toj i toj osobi itd."
U Asiji, odnosno materijalnom svetu u kome ivimo, prethod
na tri procesa se projektuju u zemaljsku stvarnost. Kada poslue svo
joj svrsi, ponovo se apsorbuju smru ili rastvaranjem i vraaju u Ni
tavilo dok ponovo ne nastanu.
Ne mora sve to je Nastalo d3 prode kroz ceo ovaj ciklus. Nasta
nak moe stii tek do sledee faze (Kreacije), a zatim biti vraen na
zad iz razloga poznatih jedino Stvoritelju. Ovo je bitno da razmotri
mo. Samo ograniena koliina onoga to Stvoritelj zamisli sc ikada
manifestuje II naim materijalnim zivotima. In3e bismo davno bili
uniteni.
Kabala je razumno razvila proces iz etiri stadijuma manifesta
cije sve do ljudskog nivoa. Sve je 10 delo Jednog venog bia, ali takvo
ie mora imati toliko aspekat;J koliko ima i manifestacija. U Kabali
IIlla deset glavnih Aspekata, klasifikovanih kao Sefroti. Poto se sva
ka Sefra projektuje kroz Cetiri sveta postoji nekoliko odredenih pod

speka
.
ta Vcnog bia koji se bave svakim od tih procesa. Njih Kabala
unenuJe ovako.

U ACILUTU, Stvoritelj jc viden kao direktni boanski aspekal.

U BRIJI. Kreator je imenovan Arhanelom.
Stepenice svetlosti
U ,ETCIRI, Formatari se nazivaju Anelima.
U ASIJI, Ekspresori se nazivaju Planetarnim moima.
Sve je Bog. Pitanje jc samo koji deo Boga ta radi.
Kabala prikazuje Venoga kao Ci tavu svest postojanja koja na
stoji da pokrije svaku mogunost postojanja. Ako je Poetna namera
da se stvore leptiri. onda nastaje leptirski arhetip i ta, kako, kada i
gde su odgovornost odredenih Kreatora, Fonnatora i Ekspresora.
Obrui ovaj proces, to vie napredujemo ka Unutranjosti udalja
vajui se od naeg matcrijalnog sveta, to se vie pribliavamo boan
skoj energiji odgovornoj za na nastanak. Dobra je analogija ako za
mislimo nau vezu sa boz.1l1skim kako se protee ka unutranjosti
kroz Svetove i ka gore putcm Sef rota. Obruto sc, naravno, deava
kako sc Kreacija materijalizuje.
Ako konstruiemo mentalnu sliku Drveta kao troclimezionalni
skup stanova, gde svaka Sefira ima etiri sobe, po jednu za svaki Svet,
sa ljudima koji nastanjuju prednje sobe sa planetarim aspektima, An
delima koji operiu u sobama iza tih, Arhandelima iza njih i konano
Aspektom Boga koji kontrolie svaku sekciju iz poslednjih soba, dobi
emo nepreciznu ali ivopisnu ilustraciju sa kojom moi.emo raditi. Ba
rem je praktina i daje validne rezultate, pa je moemo i koristiti.
U prvom svetu (Asiji) sa kojim smo suoeni, nije veoma teko
zamisliti razne planetarne tipove bia. Imamo ve prilino dobre sli
ke lu nam ih, solarn ih, marsovskih, jupiterskih, venerskih, merkurski
i saturnskih tipova ljudi. Tako da emo ih sve uzeti zdravo za gotovo
i baviti se manje poznatim aneoskim, arhandeoskim i boanskim
Osobinama Drveta.
Teolozi su napisali ogromne koliine dela vezanih za prirodu i
detalje o Anelima. to je dosta neobino imajui U obziru da ljudi
retko kada stupaju u svestan kontakt sa njima. Koliko loga napisanog
jc istina podlee svaijem sudu, ali barem moemo dobili neke ideje
iz dostupnog materijala.
Hebrejski naziv za Andela je MALAH (Mulach) i ona oznaava
glasnika ili agenta poslatog na neki odredeni zadatak. Svi pisci se sla
u du su Aneli specijalizovani radnici oprcmljeni za neku odredcnu,

Vilijam G. Grej
i nijednu drugu, funkciju. Moemo ih posmatrati kao Boanske ro
bote sa ugraenom Inteligencijom koja sc odnosi na njihovu specIfi
nu svrhu i nita drugo. Mogu se prikazati ljudskom vidovnjaku u hu
manoidnom obliku, mada ne obavezno, osim ako ne treba da ispune
neki odreden zadatak gde bi ovo bilo kJjuno. U ovom kontekstu oni
jesu mehaniki i ne evoluiraju, iako sc njihova konstrukcija moe
menjati. Automobil ne evoluira ali se njegova forma i tip menjaju sa
svcu njegovog dizajnera. Boanska svest evoluira, a sa njom i sve to
ona proizvede, iako osnovni Zaeci ostaju nepromenjeni.
Moramo se izvui iz loe navike posmatranja Andela i Arhan
dela kao krilatih bia nalik vilama kreiranih iskJjuivo ZBdobrobit o
veanstva. Oni su jedinicc specIjalizovane energije sa inherentnom
svcu koja im omoguava da obave ili barem pokuaju da izvre ori
ginalnu nameru sa kojom su nastali. Andeli su vie nalik navodenim
raketama nego bebama sa krilima!
Sto se nas tie, Aneli su ili dobri, ili loi u zavisnosti od njiho
vog uticaja na nas. Ako bi smo se Sllsreli sa eksplozijom unitavajucg
andela, oni koji bi preiveli, bi ga smatrali "dobrim", no takva bia su
neophodan deo kosmike ekologije. Kao ljudi, mi uopte nemamo
kontrolu nad Andelima, ali oni ipak podleu boanskoj volji. Jedino
u sluaju gde boanska volja dejstvuje kroz nas u Aspektu koji se tie
njegove odredene kategorije, e Andeo delovati u skladu sa instrukci
jama koje prima sa ljudskog nivoa. Daklc, to smo blii Boanstvu, to
su Andeli u stanju da savrenije obavljaju njihove zadatke.
Andeli deluju u formativnom svetu. to znai da oni manipuli
u manifestacijama taman van domaaja fzike materije. Kae se da
za svakog oveka postoji andeosko bie koje treba da predstavlja ve
zu izmedu boanskog i te osobe. Ovaj humanoidni Andeo uvar tre
ba da predstavlja linog saputnika u Unutranjem svetu i da prenosi
Boanske energije i inteligenciju zasebnim ljudima i tako je nastao
magini cilj da se tei ka "Znanju i razgovoru sa svetim Andelom u
varem". lako su andeli bespoini kao i mainc, ovi uvari se navodno,
po izgledu i karakteru, suprotnog pola od osobe za koju se brinu.
Legenda kae da su Andeli proizvod Boijeg uma putem Arhan
dela i da se takoe putem Arhandela njihovo postojanje moe poni-

Stepenice svetlosti
titi. Kako se Andeli bave Formom, tako se Arhandeli bave Silom. Da
nainim tdesnu analogiju, Aneli se mogu porediti sa odredenim mi
iima, dok Arhaneli predstavljaju nerv ne centre koji te miie akti
viraju, a Boanski aspekat je svest vladajue individue iji um i telo
bivaju koriteni.
Arhandeli operiu U Kreativnom svetu Briji, stadiju mu koji
prethodi Formaciji. Njihovo radno polje je mnogo ire nego ono kod
andela i oni su Duhovi sa solidnom slobodom samo-odredenja, iako
su ogranieni u funkciji. Kao izvrni dircktori na zemlji, oni se ne ba
ve detaljima koji su odgovornost podredenih Andela, nego irim
aspektima Plana koji su pod njlhovolll dircktnom kontrolom. Sa na
e take gledita, odgovornost Arhandela jc Loveanstvo radije nego
individualni ljudi. Njihova dela utiu na itave nacije i druge ljudske
. .
grupacIJe.
Kreativni rad Arhandela se sastoji prihvatanja Zaetka od nekog
odredenog boanskog aspekta i njegovog dovodenja do take gde e
biti spreman da se prosledi :mdelima radi Formacije. Pada mi na um
uasna, ali korisna analogija fabrike trake, osim to se boanski inspi
risan rad obavlja sa ljubavlju i posveenou u svim svojim stadijumi
ma. U ovom sluaju boanski aspekat je bo proizvoda nekog odre
denog artikJa. On smilja ideje za nove proizvode a zatim ih prosleu
je izvrnom timu Arhandela koji z .. 1tim stvaraju neto na osnovu te
ideje. Moe se desiti, iz raznih razloga, da ideja bude nepraktina u
kom sluaju je naputaju. Kada su originalnu nameru oblikovali u ne
to sa ime proizvodaki tim Andela moze da radi, ona prelazi njima.
Sada Aneli treba da formuliu kreiraml ideju. Moe doi do jo mno
go izmcna i mnoge od tih modifikacija nisu namenjene materijaliza
ciji, tako da mi u nacm fzikom svctu vidimo tek njihov mali deo.
Dok se Andeli ine potronim i zamenjivim biima, Arhaneli
su evidentno permanentna postava u boanskoj emi. Ponovo se slu
ei telesno m analogijom, Andele moemo posmatrati kao regenera
tivna tkivo dok su Arhandcli nalik veoma bitnoj gangliji ili ak kosti
ma. Ako ih promeni. itavo telo se menja. Tako da u Tclu Boga, po
stojanje Arhandela ne moe biti poniteno bez uticaja na itavu Eks
presiju Egzistencije, jer takvo je boansko tclo. U drevnom mitu o po-
>
Vilijam G. Grej
bunjenom Arhandelu, on nije bio uniten, ve mu je data drugaija
funkcija, onog koji iskuava i testira oveanstvo. Njegov posao je po
stao isprobavanje proizvoda boanske fabrike. Ako bi preiveli njego
vo rukovanje bili bi dostojni koritenja u boanskom planu, ali ako bi
se raspali u nepopravljivo stanje morali bi biti reciklirani i obezbedi
ti svc materijal. Takozvani avolov posao je samo to i mi smo pro
izvod koji on testira.
Jedna stvar koju moramo zapamtiti u vezi andeoskih bia jeste
da, kakva god njihova priroda bila, oni su kontrolne take U adapta
ciji Moi, na nczamislivoj skali, na razliite jedinice kreacije. Oni su
odgovorni za prilagodavanje energija unular bezbednih granica za
sve i svakoga. Kada mi, na primer, ne bismo imali naina da odrava
mo nau telesnu temperaturu na odredenom nivou, brzo bismo izgo
reli ili se smrzli do smrti. Da bi Postojanje uopte opstalo unutar For
macije, andeaske radnje sc moraju odvijati da bi se tc forme odr<lle
kako treba. Andeli 1 celosti, rade na uspostavljanju harmonine raz
mene energija izmedu svih razliitih oblika postojanja.
Klasian primer ove koordinacije je etvorostruka uredenje Ar
handela koje je lemelj svih maginih rituala. Razliiti Sistemi im da
ju razliita imena ili titule ali oni su u osnovi isti. Kabala usvaja Rafa
ela na Istoku za Vazduh, Mikala na Jugu za Vatru, Gabriela na Zapa
du za Vodu i Aurida na Severu za Zemlju. Vizualizujemo ih i pristu
pamo im kao humanoiclnim biima isto iz razloga to nam je tako
lake da se dovedemo tl !inu vezu sa Iljima, tako da su oni obueni \
nae ideje velianstva, moi i sllperinteligencije kojima dajemo ime
na da bi smo ih mogli pri7.vati i stupiti \ lini kontakt sa njima. Cc
tiri Arhancla su sasvim stvari Entiteti U kontekstu vozila nae Sve
sti koja operie na ta etiri naina. Videemo tu sliku jasnije ako sa
mo budemo razmotrili funkcionalnu stranu njihovih priroda.
Zadatak Arhandela Rafaela je da navodi ravnotcu zemljine at
mosfere. Kada bi koliina kiseonika U njoj znatno opala uguili bismo
sc, a oluje bez kontrole bi razorile zemljino kopno. Ako sc otrovni ga
sovi ne bi ncutralisali, ivol bi patio skladno. Takodc, danas je prisu
lan dodatni problem Stroncijuma 90 i zagaivaa nainjenih od stra
ne ljudi. Sve to ima veze sa ouvanjem nae atmosfere u najboljem
20
Stepenice svetlosti
mogtlem stanju spada pod domen Inteligencije k

ju

azi

.
amo Ra:ael
(Raphael), a lo ukljuuje nadpsihika (engL pSdllC) l fzlck

stanja.
Sa juga, Inteligencija koju nazivamo Mikal
:
ukovot snagon

Vatre na sve naine, fizike iJi druge. Sama po sebi Energija vatre bl
brzo unutila svet kakav poznajemo. Problemi atomskih eksplozija i
kosmike radijacije su pod uticajem Mikala ukljuujui i sve Sola
.
me
zrake. Kada svetlost ili toplota ne bi postojali i mi bi smo prestah da
ivimo. Dovoenje moi Vatre u pravilan kontakt sa svime jc Mika
lova odgovornost.
Kada Gabriel sa zapada ne bi inteligentno llsmeravao vodu ne

stali bismo sa lica poplavljene ili isuene planete. Kada 1110re ne bl
proizvodilo nove oblike ivota ne bismo se ni pojavili na zen

lji. a
ko u naim telima tako i u prirodi clement vode mora se odrzavalI u
pravilnoj ravnotei kako se ne bi smo podavil ili ispa
:
ili. Veina n

ih tela i tako jeste voda. Trenutno smo zauzeti trovanJ

.
em

oda ral
oaktivnim otpadom i hemijskim unititeljima ivota une Je Gabne
lov posao postao jedan od najnepoeljnijil

:
.
Arhandel severa, Auriel, je InteligenCija potrebna za oclrzavaJe
plodnosti zemlje, i formaciju minerala, lIkljullj

li ugalj naftu
:
Bt!o
da su ispod ili iznad nje, plodovi zcmlj
,
e su AU
,
nelova b
.
nga,
.
zaJell

sa hemijskom ravnoteom unutar zemlje. Sa sVlln otrov

ma I tO1Il1-
ma koji utiu na zemlju, Auriel mora da je veoma z

bn
?
uto B

ce. U
dodatku treba razmotriti i podzemna atomska tcshranJa. Aunelova
provincija ukljuuje i seizmike porcmtaj
.

, Vl

tkal

ske erupcjc
.
i sli
no. Jedan dobar disbalans zemaljske energIje bl zasIgurno Ul1lhO do-
bar procenat oveanstva.
.. . . .
Coveanstvo je steklo solidno z.unJe velmu M bavljenjU ele
mentima, a lo znanje je steeno putem inteligencija Arhandela
:
Cove
iji um posee za nepoznatim pratei oredeni trag, a b

anskl um se
sa njim spaja pomou aneoske svestI posebno zaduz,

e z

tac
stvari. Mogu biti potrebni i vekovi da ovea
.

stvo
.
n1I11 najmanju
stvar, ali pre ili kasnije mi nauimo nau lekCiJU. MlslI
.
mo da smo t

liko pametni to smo toliko sami postigli, ali da naa lJudsa svest
.

I
je povezana sa Biima veeg znanja

e
.
go to je nae, ne bismo IlIsta
nauili. Ovo je veoma vano razmotntl.
21
Vilijam G. Grej
Kako ljudska evolucija napreduje, mi postepeno stiemo sve vi
e i vie znanja. Odakle? Zato se ljudsko znanje uveava? Neznalice
ne mogu uiti od nemudrih. Uenik mora traiti Majstora sa zna
njem veim od njegovoga. Toliko je oigledno. Da li je oveanstvo
moglo samo da stekne dananje znanje tokom vekova svog zamalj
skog postojanja? Odgovor j e NE. Konstantno uveavajua mudrost i
inteligencija koje je oveanstvo zadobilo tokom svojih iskustava na
zemlji doli su iz "spoljanjih izvora". Ta veza se moda manifestuje
putem ljudskih gena ili nekako drugaije ali ona je "spiritualna" po
prirodi. Kabala ih je zabelcila kao Andele i Arhandde i takva imena
su validna koliko i bilo koja druga.
Imenujui i vizualizujui ove inteligencije kao personifovane
Arhandele u stanju smo da cenimo njih i njihov uticaj unutar i oko
nas. To j e razlog to veina magijskih rituala zapoinje invokacijom
tih Moi povezanih sa Cctvrtinama dok mi stojimo u centru kruga
koji teoretski obuhvata sav prostor. inimo sebe centralnom takom
oko koje se Toak Zivota savreno okree po osovini Boga koji je iz
nad i oveka koji je ispod, gde oboje predstavljaju obrlne take te
osovine. Postavlj ajui ovu osnovnu ritualnu emu, nastojimo da je iz
vuemo u realnost. Imena Vladara etvrtina mogu varirati unutar
razliitih Sistema, ali ako operiemo unutar kabalistikog okvira, mo
ramo se sluiti arhandeoskim nazivima.
injenica da oni imaju drugih atributa ne utie na njihove
funkcije kao Vladara. Mikal je unititelj Zla. Gabriel glasnik, Rafael je
iscelitelj i uitelj dok je Au riel izmedu ostalog iluminator. Glavna raz
lika izmedu nebeske hijerarhije je da Arhandeli mogu imati mnogo
razliitih funkcija (dodue u okviru njihove kategorije), dok obini
Aneli imaju tek po jednu odredenu funkciju.
Iza Arhandela se nalaze boanski aspekti, po jedan za svaku Se
tiru, ali naravno postoji samo Jedan vrhovni duh. Proces izranjanja
Aspekata iz tog Jednog izvora je veoma lepo pikazan AIN SOF AUR
(Ain Soph AUf) konceptom. Ovo je uglavnom prikazano na piktogra
fima Drveta kao neto to je asocira no samo sa Ketrom ali se tie i
sV(lke individualne Seire. Najbolji nain da to vizualizujemo jeste da
razmotrimo Apsolutno nita AINA kako proizvodi Totalno svetlo
22
Stepenice svetlosti
(Fiat Lux) Al N SOFA, to zatim postaje Beskraj no svetlo AIN
.
SOF
AUR, izdiferencirani Spektar, gde svakoj Sefiri pripada jedna bop.
Ovi Zraci se kabalist iki identifikuju sa boanskim aspektima
arhelipnih ili zaetnikih svetova. Oni funkcioniu zainjui specifi
ne kategorije postojanja, to ispunjava njihovu funkcij
.
u. Pre

a kaba
listikom uenju, svaki tip egzistencije se mOe kiasi"ikovatl prem
.
a
jednom od deset Sefi rota to emo razmotrili kas'

ij

. Na Drvetu
.
1'
vola boanski aspekti se putem Stubova dele na tn iroke atego

IJe.
Tri Aspekta na Crnom stubu se nazivaju Negativnim
.
enskim, om

a
Belom stubu su Pozitivni muki, dok su centralna tn Neutralna. SVih
devet se zajedno fokusiraju na deseti Malkut (Malkuth).
Boanski aspekti Aciluta, dakle, su prve definiu e limitacije ko
je moemo poimati da Vrhovni duh uspostavlja

lad samim sobom

da bi mogao da se manifestuje kao neto drugo oSim k

o O
.
n sam. T
su take gde Sve postaje serija Neega. One se bave lipOLna svesti
van bilo ega to mi moemo :amisliti, ali svaka usp

stavlJa sopstve
ne granice u okviru kojih funkcionie U skladu sa svoJom

dr
.
edeno

l
svrhom. Opta slika je ona gde sc beskrajno svetlo fokus,ra na naJ-
1l1nnju mini-mikrokosmiku esticu postojanja. Sve lo moemo su
mirati ovako.
Prvo, imamo Apsolutno nita iz kojeg proizilazi stanje Bezgra
ninosti, odakle dolazi beskrajno svetlo, zatim deset varijacija Svetla,
ili Emanacije, i z ega se formiraju Sefroti. Ovi Aspekti s

Z1tim pono
vo ograniavaju u formu Arhandela, koji se dalje sputaju O oblik An
dela, a zatim jo nie u ljude, ivotinje, minerale, itd, do besk
.
onano
sti sub-divizija to sve zajedno ini Jednu Totalnost
:
Og
.
rlllenJe se
pojaava u proporciji sa manifestacijom. Moe se pnmetltl da posto
ji sedam stadijuma promene.
o Nitavilo
l Bezgraninost
2 Bezgranino Svetlo
3 Specijalizovana Svetla
AIN
AIN SOl (Ain Soph)
AIN SOF AUR
ARIM
23
VilijUM G. Grej
4 Boanski Aspekti
5 Arhandeli
6 Aneli
7 Materijalna Manifestacija
ACILUT (AtzillIth)
BRIJA ( Brijah)
JETCIRA ( Yetzirah)
ASIJA (Assiah)
Takva je kabalist ika prezentacija Venoga koji prelazi u Bie.
Da bi smo prebacili ovo u terminologiju Drveta, moemo citi
rati "Kabalistiku Veru", koja se krcc uz ili niz Drvo od jedne Scfirc
do druge, ukljuujui AIN SOF AUlt
Sp\ta$je
(od Duha do Materije)
U KRAJNJOj
NEISPOLJENOSTI
Moje BEZGRANiNO BICE
Postaje ILUMINACIJA, kao
JEDINO ISTINSKO SVETLO
MUDROSTI
RAZUMEVANJA svega
Sa vekom LJUBAVLJU
U punoj KONTROLI
Dok savrcna LEPOTA
ije POSTIGNUCE
Je BRILJANTNOST
Koja nalazi svoju OSNOVU
U MATERIJALNOj EKSPRESIJI
Uzdizanje
( od MatCrije do Duha)
U MATERIALNOJ EKSPRESIJI
VERUJEM
RAZUMOM
I POSVECENOSCU
U LEPOTU
KONTROLISANE
LJUBAVI u izobilju
ija RAZUMEVA/UCA
MUDROST je
JEDINO SVETLO
Koje ILUMINIRA
BEZGRANICNO BICE
Unutar KRAJNJE
NEISPOLjENOSTI
Ovo je shema ivota kako je kabalisti vide u kontekstu Drveta. Moe
se posmatrati na sve naine i iz svakog ugla jer je univerzalno prime
njiva. Prevedena u obinu psiholoku terminologiju ista shema se ja
vlja u drugaijem ruhu.
Ovde Drvo moramo posmatrati kao uredenje izmedu normal
ne budne svesti prika7.ne kod Malkuta ( Maikuth) i najopskurnijeg
originalnog Ega koji izranja iz Ne-bia II Ketru ( Kether). Poevi od
Malkuta, nalazimo da je on odvojen od Jcsoda ( Yesod) Donjim al1-
bisom. Ovo predstavlja stanje sna i barijeru izmedu spoljne i unutra
nje svesti. Takoe sc moe posmatrati i kao provodni filter putem
7
Stepenice svetlosti
koga impulsi stiu do osobe iz njenih najdubljih nivoa bia.
Zatim imamo Jesod kao "Svest sna", tu udnovatu astrainu me
avinu gde se razreavaju rauni izmeu dolazee i odlazee svesti
dok se ova strujanja svesti putem simbola jedna drugoj prilagoava
ju. Tu se krije tanka granica izmeu izmedu zdravog razuma i ludila
simbalisana Mostom maeva. To je sedite "automatske svesti" i
uzrok mnogih nevolja usled kvara. Seksualni i reproduktivni nagoni
potiu iz te take.
Posle Jesoda dolazi Hod, sed ite Racionalnosti. Ono se bavi od
nosom izmedu uzroka i posledice i kontrolie isto intelektualne ka
pacitetc. Naspram ovoga na suprotnoj strani Drveta nalazi se Necah
(Net zach) , Emocije i udnja. Iznad ovog dvostrukog izvora motiva
cije je Tifcret ( Tiphereth), "Bolje sopstva" koje trai najbolju ravno
teu. Tu se nalazi ono to smo nazivali "saveu" ili oseajem za do
bro i loe. On takode predstavlja granicu ljudskog bia kao linosti.
Sada stiemo do "uzvienije" strane mikrokosmike jedinice.
Pribliavamo se primarnim silama koje se bave itavom ljudskom ra
som radije nego njenim individualnim lanovima. Ovo je Gebura
( Geburah), volja za ivotom izraena kao samoouvanje po svaku ce
nu. Bez ovog odbrambenog mehanizma, ljudska vrsta ne bi preive
la. Njenog parnjaka nalazimo u Cesedu (Chesed), potrebu za posto
janjem i sigurnou, to ukljuuje hranjenje, rast i primanje na sva
kom nivou. Zakoni ivota kau; "HUDI. INI SE. BORI SE. PARI
SE." Tim redom.
Zatim nastupa Veliki ambis ili Razdor izmeu ivota i Smrti.
Samo tri Boanska sefirota mogu da operiu unutar njega. Bina ( Bi
nah) jc Intuitivno razumevanje i veza sa nesagledivim poljima svesti
nedostupnim normalnom umu. Ono sa sobom nosi znanje o prolim
inkaracijama i u neku ruku ono predstavlja rasno seanje i genetske
informacije.
Lokma ( Chokmah)-Mudrosl je pozitivno usmeravajua svest
koja je rezultat individualne i rasne evolucije. Vodena iskustvom ona
zna ta treba initi i nastoji da navodi ivot u skladu sa tim. Ljudske
ui retko kada jasno uju njen glas.
Keter ( Ket.her) je naravno esencij<llno .. I" i besmrtni princip i-
7D
Vilijam G. Grej
vota. Njega moemo posmatrati kao Uzrok, narednih osam Sefirota
kao Nain, a deseti Malkut ( MaIkuth) kao Posledicu, to zajedno ini
psihologiju oveanstva.
Moemo nastaviti da sc pribliavamo Drvetu ivota bilo kojom
metodom koju zamislimo i vremenom postii rezultate. Ovo se mo
e porediti sa zrnom semena senfa za koje se tvrdi da sadri itavo ne
besko kraljevstvo. Ako zamislimo Drvo kao nekakvu dehidriranu, su
per koncentrisanu i ultra-monu kapsulu svesti, dobiemo ideju o
njegovim mogunostima. Kao takva predstava Forme moi, Drvo se
analoki moe uzeti kao pilula ili posaditi u ljudsko bie nalik seme
nu kao kompresovani Kosmos koji zatim kree da raste i razvija se na
svim nivoima bia dok i Drvo i bie ne dospeju u stanje gde dele Sa
vrenu shemu . .ta vie, prvi zadatak svakog razvijajueg kabaliste je
ste da posadi seme Drveta duboko u Batu due. Ovo se unutar sva
kog od Cetiri sveta postie na drugaiji nain.
U ASIJI ( fizikom svetu) Drvo sade i kultiviu ula. Njegov di
zajn je viden od strane oka i njegova boja je cen;ena. Gde god da vi
dimo te boje trebali bi smo razmiljati o dotinom Sefirotu. Moemo
osetiti parfeme Drveta i dodirnuttl njegovu formu. Nae ui bi treba
le biti uvcbane da parvilno klasifkuju govor i zvuke. Sve ovo se mo
e integrisati u ritualne prakse.
U JETCIRI ( mentalnom svetu) postoji mnogo posla oko Drve
ta. Moemo prouavati njcgO\l1 filozofiju, lIvideti i reavati njegove
probleme, razmatrati mogunosti njegovih ema i uiti jednu po jed
nu lekciju koju njegovo uredenje prezentuje inteligentnom ueniku.
Nema poznatog kraja njegovom mentalnom stimulansu ili odgovori
ma do kojih se moe doi.
U BRIJI ( svetu due) Drvetu se pristupa na etikom i moral
nom nivoou kao kodu ponaanja i otelotvarenju najviih principa
koje dua u potrazi moe nai. Ovde uimo zakone ivota u hanno
niji i uravnoteenom odnosu sa svim Biem i biima.
U ACILUTU ( svetu duhova) Drvo preuzima aspekat Zivog bo
ga. Ovde prilazimo Drvetu oboavanjem. posveenou, molitvom i
istim uivanjem u kontaktu sa ekstenzijom Najuzvienijeg duha.
Mora se dobro naglasiti, ipak, da je Drvo u svoj svojoj divoti put
26
Stenicc svetlosti
a ne cilj. Ono samo po sebi nije objekat za oboavanje i
.
li idol Z ne
ko sujeverno potovanje. Drvo je nain, metod, mapa I teh

lll

am
koji pomae postizanju tog jednog cilja zajednikog za sve Pnn

lpe,
Sisteme, Misterije i Religije,
_
to je Mistina Unija ove:a!skog
.
I bo
anskog u jednom UJEDI NJENJU (engl. "at-one-ment U hnan
stvu predstavlja pomirenje grenog oveanstva sa Bogom).
Sa ovim Venim Ciljem na horizontu, hajde da zaponemo us
pinjanje po kabalistikoll Drvetu ivota.
27
Poglavlje tri
SEFIR MKUT, KJEVSTVO, 10.
ASl}A, ili Svet ekspresije: ovek. Elementi.
Evo nas u svakodnevnom zemaljskom ivotu. Izabrani boanski
agent je Lovck iji je cilj da zagospodari takozvanim elementarnim
duhovima i evoluira van potrebe la naseljavanjem tela nainjenih od
eli;skog materijala. Ove "odore od koe" koje smo stekli prilikom
naeg "Pada" posluile su svojoj svrsi da nas ugoste kao inteligentna
bia U solidnoj meri ali olle imaju svoje granice.
Divna kakva jesLI, naa tela Il ovom svetu su, kako na sebi oset i
mo, daleko od savrenstva
.
Vremenom moramo nauiti da ivimo
" telima" od daleko finijeg materijala koja su prilagodeni;a ekspresiji
naeg Pravog sopstva koje sc trenutno gui iza masa mesa U kojima
manevriema ovom zemljom. One e obavljati svoj posao jo neko
vreme aji njihov neizbeni i predvidivi kraj je na vidiku. Da bi stekJo
istinsku besmrtnost, oveanstvo mora iveti na druge naine osim
putem mesa i krvi.
Ovo je prva teka lekcija koju moramo nauiti stojei u pod
noju Drveta. U hrianskoj mitologiji, oni u podnoju drugaijeg
Drveta videli .su oveka na krstu i bili uvereni da mogu postii be
smrtnost takvom rtvom. Kabalista takoe vidi oveka kao Mikroko
smos na Drvetu ivota i oseea daje njegova lina besmrtnost neodvo
jiva od principa njegove simbolinosti.
Moderna fizika pokazuje da sc materija od kojih su naa tela sa
injena moe svesli na jednu stvar-Energiju. Sve je Energija i mi sa
naim svetom nismo nita vie nego energetske sheme. Nijedan Ka
balista se ne bi suprotstavio ovome, poto je takvo uenje bilo pozna-
Z
Stepenice svetlosti
to mnogo pre dananje nauke. Kao ljudi mi smo rezultat aktivnosti
unutranjeg sveta i zauzvrat mi vraamo energiju u Nepoznato. I ta
ko se ciklus Kreacije nastavlja.
Hemiari su analizirali strukturu naih tela i podelili je u cle
mente. Kabalistiki filozofski i simboliki Elementi su oznaeni kao
Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja. Ovde sc zasigurno ne radi o opipljivim
manifestacijama koje su opte poznate pod lim imenima. U nekim
okultnim spisima oni se nazivaju " Vazduh mudrosti", "Voda mudro
sti" itd. Okultni Elementi su manifestacije sila ija svojstva na neki
nain nalikuju prirodnom Vazduhu, Vatri, Vodi i Zemlji. Iz tog razlo
ga se materijalni uzorci ovih "Elemenata" esto ritualistiki koriste
kao simboli za njihove Realnosti u unutranjem svetu
.
Ova Cetiri elementa Magije su veoma iroke kategorije energi
je koje se kriju iza naeg materijalnog postojanja i proizvode efekte u
skladu sa njihovom specifinom prirodom. Esencijalni vazduh e
proizvesti "vazdune" efekte bilo u telu, umu, dui ili duhu, i drugi
clementi e uiniti isto na njihov .pecifan nain. Znamo ta sc mi
sli pod "Vazdunom", "Vatrenom", "Vodenom" ili "Zemljanom"
osobom. Mi smo meavina sve etiri osobine ,kao to svaki astrolog
moe objasniti, i sve to je sposobno za ekspresiju u naem svetu na
staje aktivnou jedne od ove Celiri sile.
Stari flozofi smatrali su "Elemente mudrosti" istim kvaliteti-
ma i defnisali ih ovakvom trostrukou;
VATRA je bila Svetla, Fina i Mobilna
VODA je bila Mrana, Gruba i Mobilna
VAZDUH je bio Mraan, Fin i Mobilan
ZEMLJA je bila Mrana, Gruba i Statina
Ovo nisu loi opti opisi ali nisu od mnogo pomoi kao pozitiv
ne identifkacije Maginih elemenata. Jedini nain da ih opiemo je
ste da kaemo da su oni Cetiri elementa Postojanja u svakoj katego
riji i dotinom kanalu svesti. Da bi smo dobili jasniju sliku morae
mo da posmatramo Kreacioni mit \ maginom kontekstu.
U poetku (kae Mit) bee Nita (AIN) koje sadr3e Sve (AIN
SOPH) kao nekakva homogena Celina nainjena od kompletne Ne
izdiferenciranosti. Sa ovim je iao Duh Boga (A1N SOPH AUR) Bez-
7V
Vilijam G. Grcj
granino Svetlo. Zatim se desio Primaini impuls manifestacije koji
Kabalisti nazivaju Reju kreacije, i koja se smatra poetnim ritmom
Postojanja. Ovaj impuls ili ok je, krenuvi od centra, podeiiia Neiz
diferenciranost na Cctiri dela i svaki segment je, da tako kaem, pre
uzeo sopstvenu frekvenciju, koja je odrcdila sve to e proizii iz do
tinog segmenta. U maginom kontekstu, Bog je izgovorio sopstveno
Ime i samo-odrcdenje je zapoelo time to je Jedinstveno postalo Du
alno a zatim Cetvorostruko. Sve je proizila iz kombinacije ove Ceti
ri sile, i etiri svela poinju kod Ketera po emu je Acilut vatra, Brija
voda, letcira vazduh a Asija zemlja.
Elementi mudrih. dakle, Sll Celiri primarne distinkcije koje se
odnose na svaki tip manifestacije. Cifre 1 , 2, 3 i 4, ako se saberu daju
10, iO ini sefirotsku emu. Naravno, njeni proizvodi su kombinaci
ja prvobitna Cet iri elementa, ali oni moraju postojati i \l istom sta
nju, da bi te kombinacije mogle da se nastave i da se sve ne bi pono
vo vratilo ! Neizdiferenciranost. Odmah posle naeg stanja materije,
ova ista stanja nazivaju sc "elementarnim duhovima".
Opisivani su i prikazivani na razliite naine, ali, esencijalno,
oni su sile iza fizikih sila, koje ne poseduju um ili duu u nita veoj
meri nego elektricitet ili gravitacija, ali operiu u skladu sa svojim in
herentnim osobina m" k(lo i svak" aktivna sila, kreui se staz(lma sa
najmanje otpora nalik energiji. Ovde je veoma vano razmotriti sle
dee. Poto se okultni clementi nalaze iza fizikih sila, na njih .e mo
e uticati na naine koji nisu isto fiziki.
Ovde magija stupa I1s scenu. Posezanjem ka Elementima i nji
hovim usmerava njem na i unutar njihovog .lanja bia, odgovarajue
promene se mogu proizvesti n( fizikom nivoima na koje oni utiu.
Ovo jedva da je toliko dramatino koliko zvui. Mi inimo to svakim
mehanizmom koj i nainimo, i Cet iri elementa se uspeno prizivaju
svaki pul kada se skuva pritojna olja aja. Ipak, da nismo uspeli da
dospemo do Elemenata \l njihovom isto .piritualnom stanju, nika
da ne bismo nauili da kuv(ll1o aj ili inimo bilo ta drugo pomou
njih. Spiritualni kontakt dolazi pre fzikog rezultata.
U dobro poznatoj bajci "Komte dc Gabalis" (Comte de Gaba
lis), radi se o smrtnicima koji se moraju venavati sa elementarnim
3
Stepcnic svetlosti
duhovima da bi postigli savrenstvo. Znaenje iza tog mita je da mo
ramo kad tad nauiti da se sluimo elementarim silama na ne-fizi
kim nivoima da bi smo bili u stanju da postojim kao iva bia nezavi
sno do nae sadanje zemlje. To e biti novi "Nebo i zemlja" koje emo
morati nastaniti kada vie ne budemo bili U stanju da obitavama U na
im fizikim telima. Nainiemo ih sami uz pomo Andela naim sop
stvenim umovima i duama. Moemo napraviti Nebo, ali moete da
stvorite i Pakao. Sve zavisi od graditelja. Realnost i Relativnost su isto.
Moemo, dakle, posmatrati elementare duhove kao iste jedi
nice energije koje poseduju karakteristike jednog odredenog Elemen
ta. One izvravaju svoje Funkcije pod kontrolom onih koje nazivamo
Andelima, koji primenjuju neophodno vostvo da bi osigurali opsta
nak Kosmosa u Kreaciji. Tu primeujemo indikacije Inteligentne sve
sti koja utie na jedinice postojanja i ako ovde budemo O stanju da

o
veemo nae svesti sa shemom stvari, to e oigledno ii U naU konst.
Ba iz ovog razloga su mnogi stari borilaki i kabalistiki ritua
li i prakse bili povezani sa Anelima ili emanacija ma. Ideja je bila da
se ljudske namere postave izmedu Uzroka i Posledica, tako da drugo
bude promenjeno U korist onoga ko je intervenisa
?
Ovo nije tao
.
ne
mogue kao to deluje, ali je zato krajnje teko. Ml to donekle mlll10
n" male naine, ali direktno uticati na materijalni rezultat pomou ri
tuala nije lak zadatak.
Naa kontrola nad Elementima jc u magiji simbalisana Palicom
Z vatru, Soljom za vode, Maem za vazduh i Stilom za zemlju. Ovo
moe delovati konfuzno dok ne uvidimo da su ovo stilizovane repre
zentacije mnogo starijih i mnogo kruih naina. Palica je bila koplje,
to je u to primitivno vreme bila obina motka naotrena i oja

na u
vatri. Motkama su kontrolisane logorske vatre sa bezbedne udalJeno
sti ili noeni snopovi gorueg granja za paljenje nove vatre. Da bi ra
dio sa vatrom, ovek je po.C'. ao Z motkom ili lapom. Solja naravno,
udubljenje ake ili pijueg roga U kojima jc voda prenoena. Kasnije
je to postao lonac ZU kuvanje ili kotao. Veza izmedu maa
.
i

a
.
zduha
se sastoji U tome to je ma u poetku bio strela. Prema
P
rlll1ltwl1om
oveku, taj letei projektil nosili su Duhovi vazduha. Nije sigurno ka
da je lano ma preuzeo magino znaenje strele. Stit 7 zemlju je bio
3
Vitijam G. Grej
aov ili slian alat za kopanje. To je, normalno, kontrolisalo zemlju.
Aov i strci a su verovatno promenjeni u Ma i tit iz snobovskih raz
loga, budui da su strehI i aov bili seljaka oprema, dok se Ma i til
povezuju sa plemstvom.
Covek je instinktivno znao da e njegova itava budunost na
zemlji, i dalje, biti povezana sa Cet iri esencijalna elementa, tako da j e
nainio svaki napor da ih kontaktira gde god da je to bilo mogue.
Prepoznao ih je telesno kao svetlost i toplotu, tenosti i kosti i gasove
ili isparenja. Stojei na morskoj obali jednog sunanog dana, mogao
ih je osetiti oko njega dok ih je prizivaa;
.. Sunce! Nebo! Zemljo! More!
la sam ivi centar vaeg Okruenog krsta.
Zivite jednako u meni!"
Sa etiri elementa, panja prelazi na andeoski red koji ih di
rektno kontrolie. l tako na red stie:
JETCIRA, ili Svet formacije: Aneli, KERUBIMI
Ovi andeli sc prik:lzuju kao spoj Vola, L ava, Orla i oveka. Oni
predstavljaju same Elemente na viem nivou, budui da su fiksni
astroloki znaci Bika, Lav,l, )korpije i Vodolije. Kerubimi imaju direkt
nu kontrolu nad ponaanjem Elemenata i njihovim vrlinama sc sma
traju Snaga i Strpljenje kod Vola, Hrabrost i Plemenitost kod Lava. Br
zina i Aspiracija kod Orb i Inteligencija i Posveenost kod Coveka. Da
bi smo kontrolisali Elemente i uticali na Kerubime, mi sami moramo
razviti ove vrline. Ako pokuamo da kontroliemo te sile bet sposob
nosti da nad njima vladamo, rizikujemo unitenje od njihove strane.
Kerubimi su skorolllaterijalni ekvivalent IOTA ( Chioth) i
KADOSA (Kadosh), Svetih ivih bia Ketra. Moramo zapamtiti da su
Malkut i Keter; "Nalik jedan drugome na razliite naine". Ma1kUI
jednog Drveta j e Keter drugoga i tako u beskraj. Ova neto zbunjuju
a izjava jednostavno znai da sve poinje na mestu gde se neto dru
go zavrava. Kraj jednog ivota je tck poetak drugoga, gde je svaka
taka kruga u isto vreme i poetak i kraj. Plodovi Drveta proizvode
32
Stepenice svetosti
seme narednoga i tako sc ivot veno nastavlja. Stoga pronalazimo
mnoge slinosti izmedu Malkuta i Ketera. Na kraju, jeste reeno da je
Bog nainio oveka po sopstvenom naliju.
Kerubimi su lakode prikazani kao uvari originalnog zemalj
skog Raj a poto Sl ljudi izbaeni. Plan podloge Raja ostae zapamen
kao Okrueni krst. Da bi povratio Raj, ovek mora zagospodariti Ele
mentima i suoiti sc sa Kerubimima iji plamtei maevi blokiraju
ulaz. Sposobnost primitivnog oveka da rukuje vatrom bila je ta ko
ja ga jc postavila iznad ostalih bia od mesa. Nijedna ivotinja osim
oveka nije u stanju da rukuje vatrom, tako da je jedva iznenaujue
da je smatrana Boanskim elementom. Za Andele se tradicionalno
smatra da su sainjeni od iste Vatre. Sada treba da se pozabavimo
najopasnijom od svih vatri, u obliku atomske energije. Koliko e nam
Kerubimi pomoi u lome ostaje da se vidi.
Gdegod da uoimo fizike fenomene, ustvari vidimo rad Keru
bima. Elementi u njihovom istom stanju su bezumna energija koja
operie slepo. Kerubimi su ti koji ih stavljaju pod kontrolu prirodnih
zakona i odravaju U razumnim ciklini m granicama. Zamislite na
primer, svet koji bi Elementi sami pokretali. Sta ako bi esma isputa
la vatru umesto vode koju bi napolje izduvao uragan da bi na kraju
postala tekui pesak. Bile bi lo lude, fantastine, nemogue okolnosti
bez direktne kontrole Kerubima. Oni su direktni prenosioci boanske
svesti koji utiu na fizike fenomene.
Toliko smo se navikli na svakodnevna uda materijalnog ivota
u ovom svetu, da smo izgubili gotovo sav kapacitet za uenje i zadi
vljenost koji nas navode da u pozadini potraimo Inteligentnu kau
zalnost, kao mae koje opipava pozadinu ogledala u potrazi za dru
gom makom. I kao i mae, iza ogledala nismo susreli nita u naem
obliku i izgubili smo interes za nematerijalno, preferirajui da jurimo
sopstveni rep. Gubitak je u potpunosti na na raun. Ono to smo
smatrali realnou, bio je samo odraz.
Stari mudraci su govorili: "Sve je Iluzija osim Toga". Moderni
mudraci kau; .. Jedino je energija stvara. Sve ostalo je prikaz njenih
shema". Kabalista vidi seriju rastapajuih vidika i nestajuih velova.
On ZD da je realnost svake slike proporcionalna panji koju joj po-
3
Vilijam G. Grcj
sveti. Moe iU odgovarati da ostane u okviru neke odrcdcnc slike
neko vreme i moe da nastavi napred ili nazad u zavisnosti od toga
koju Stazu trenutno prati. Jednom kada je dizajn Drveta ukorenjen \i
njegovom umu, on je U poziciji poselioca u gradu opremljenog ma
pom ulica i moe se kretati sa minimalnim naporom. U odnosu sa
Kerubimima. Kabalista oekuje da upozna boanske agente koji po
rave iza materije i ureduju njeno ponaanje u skladu sa striktnim
principima. Kerubimi ne kre prirodne zakone, jer ne poseduju spo
sobnost da to ine. Bilo kakav "nadprirodni" fenomen se jednostav
no dcava usled intervencije sa nekog drugog nivoa koji ne spada pod
nadlcnost Kerubima. Oni ne reaguju direktno na ljudska oseanja ili
emocije. Prikazani kao fiksni Znaci, oni se povinuju fiksnim zakoni
ma koji nemaju veze sa ljudskim sentimentima, koliko god uzvic
nim. Nijedan novi Kabalista se ne bi usudio da tvrdi posedstvo spo
sobnosti da obustavi ili ukine i najmanji zakon Prirode, iako moda
postoje naini da se ti zakoni koriste, to nije uobiajena praksa.
Ne sme sc prclpo.taviti da svi Andeli istog rcda poseduju isti
stepen moi, ili da je jedna Andcoska jedinka U stanju da obavi posao
cele grupe. Kerubimi su specifina vrsta bo7 .anskog agenta, ali njiho
ve sposobnosti variraju \l zavisnosti od zaduenja. Nije potreban bul
doer da bi sc sa travnjaka uklonio krtinjak. Svakom andeoskom za
datku zadaje se Andeo proporcionalnih sposobnosti, ni vie ni manje
nego to je neophodno. Ne samo da je Kerubim sa plamteim Maem
potreban da oveanstva dri podalje od Raja, ve jos jedan opre
mljen atomskim praskom spreava oveanstvo da se 2. .1uvek baci O
Pakao. Kako su mu i Raj i Pakao zabranjeni, ovek moe sebi da sa
gradi adekvatno mesto stanovanja izmedu ta dva Kerubima.
Kerubim je tek jos jedna forma koncepta Krilate sfinge, koja ti
pifikuje kontrolisane moi prirode. U rana vremena ovekovi jedini
izvori moi bili su ivotinjskog porekla. Mlatca krila Kcrubima
predstavljala su mo vazduha, njihova gazea kopita mo zemlje. Tre
ba zapamtiti da je Vo takode vukao vodu za irigacione sisteme, tako
da se i to moe uvrstiti ovde. Ljudska glava i ruke pruale su inteli
gcnciju i vetinu, dok su lavovske ape znaci nepogrcivog lovca. i
tav koncept se odnosi na energiju koja je aktivna radije nego mirna.
3
Stepenice svetlosti
Gdegod da se Kerubimi spominju, uvek rade neto. Njihov ivot je
aktivan, ne pasivan. ak i kada su delovali neaktivni bili su na stra
arskoj dunosti.
Dobro poznat primer reprezentativnog Kerubima (iako su to
mogle biti i Sfnge) bilo je "Sed ite milosti" na Zavetnom kovegu. To
je bila "Taka prisustva" neto na principu monsIrance u modernim
crkvama oko kojih se Prisustvo Boanstva navodno sakuplja, kako
kau, do take fizike manifestacije. Govorilo se da postoji vidljiv sjaj
oko tog " Sedita milosti" kada je Bog Izraela bio prisutan kao lino
svestan Entitet. Veoma je verovatno da se takav sjaj uistinu manire
stavao, mada bi to bilo uslcd statikog elektriciteta koji se u pustinj
skom okruenju nakuplja do veoma jakih napona.
"Sedite milosti" su uvala dva velika zlatna Kerubima, raire
nih krila i okrenuti jedan ka drugome. Posmatrani sa strane, oba Ke
rubima su pratila grubu kontuni Svast i ke, budui da su bili postavlje
ni U medusobno suprotnoj rotaciji. Ovde se velianstveni Glif boan
ske energije manifestuje iza materije, kroz fizike principe. Svaki mo
derni inenjer pripravnik u Slanju jc da ceni dinamike zakone koje
Andeli sa kovega predstavljaju. Oni oslikavaju prelaz Potencijalne
moi (boanskog prisustva u Sekini (Shekinah)) u Kinetiku energi
ju posredstvom Kerubima, to je upravo njihova funkcija u formativ
nom svetu Jetcire u Malkutu.
Kerubimi se snabdevaju istim elementarnim energijama koje
oni moraju, po potrebi, formirati. Ista vrsta vatra-energije pali ibicu
ili eksplodira bombu. Razliiti tipovi Kerubima ureduju svaki akt ne
kao primarne sile, ve kao povinujui sprovodioci zakona koji ruko
vode itavom serijom dogadaja. Sada ih moramo ostaviti njihovom
poslu i upoznati njihovog Arnandela gospodara u:
3D
BRIJA, ili Svet kreacije: Arhandco SANDALFON
Sandalfon (Sandalphan) se smatra drugom formom META.
TRONA, Arhancla prisustva kog susreemo u Keleru na vrhu Drve
ta. O

e se
:
'
p
onovo. identiteti Kelera i Malkuta sjedinjuju. Najjcdno
staVIll)1 naCIn da ovo raZLImemo je da posmatramo Arhandcla kao
Sandalfona u odnosu na Keter Drveta formiran iznad te take, a kao
Mctalrona kada je u pitanju Drvo formirano ispod nje. Sandalfona
kao plod, Metatrona kao seme.
Nijedno od ta d
:
a il
.
nena, ni Sandalfon ni Metatron. nije hebrej
skog porekla, ve potie IZ grkog jezika, to sugerie kasniju atribu
viju ovih imena ili potiskivanje prethodnih hebrejskih. Snadalfonovo
ime P
?
seduje neoliko it
.
nih
.

naenja koja bacaju svetlost na njego

vu pnrodu. Mozda proIzilazI Z dvc Palavi ( Pahlavi) imenice to bi
znailo "Gospodar raspona Visine", ili iz "sinadclfos" (synadelphos)
-sabrat. Sa druge strane, moda jcdnostavno znai; "zvuk sandala".
za Sandalfona sc govorilo da je bio veoma visok Andeo, stojci iza
boanskc koijc, gdc jc VCzao krune za svog Stvoritelja.
1 i
.

amo sliu andcoskog bia ija su stopala na zemlji a gla

va u najvIsIm nebeSima. Kao Andco Malkut-Ketera, on tcko da ima
drugog izbora. Kao Ketcr linost on se bavi rukovoenjcm CIOT ha
KUODESA
.
(Choth h

Qodesh), ali u svojoj Sandalfon formi, on je
voda Kerubima ] tako ccmo ga ovde posmatrati.
.
Zv

k stopala u sandalama je veoma koristan Simbol zemaljskih

zaduzenp ovog Arhandela. Svi se L1zbunjlljemo kada ujemo zvuk
nadolazeih koraka. Zloinilac se plai razotkrivanja, uznemireni se
nadaju, svako ima svoje razloge. O Sandalfonu moemo misliti kao o
"PrilazioCll", jer na to se on svodi.
Mi ne vizualizujemo ovog Anela jer j e on daleko iznad nas II
Malkutu, tako da nikada ne vidimo njegovo Ike. Oseamo ga, jer iz
kog kod razloga da nam je u datom trenutku potreban, on odgovara
u skladu. Ako osea mo krivicu, on nam moe odgovoriti kroz nau
0
Sleptnicc svetlosti
svest; ako sro nesreni, on moe biti utena misao. Nita nije toliko
uteno kada poaljemo pozive za pomo, kao zvuk treih stopala ko
ji se pribli.va U odgovoru, i to je ta imaginativna veza kojom moe
mo prizvati Sandalfonovll pomo.
Sa Sandalfonom dobijamo oseaj vcoma slian onome koji ma
lo dete ima kada stoji blizu veoma visokog roditelja. Roditelj se ini
veoma udaljen, a dete tei da misli da su snane noge i ruke odvoj eni
entiteti i da imaju sopstveno postojanje nezavisno od roditcija. Na ve
oma slian nain mi posmatramo fenomene i dogaaje ovoga sveta
kao da ncmaju veze sa njihovim kauzalnim Unutranjim realnosti
ma. Poueni Kabalista ui da gleda ka unutranjosti kroz Andele, Ar
handele i jo dalje od njih-svih tih barijera i materijalnih granica, i iz,
njih da vidi Boga. Najobinije svakodncvne stvari su direktne veze ka
Boanstvu. Kada upalimo ibicu ili ritualnu lampu, trebali bi smo
prepoznati Element vatre, pod kontrolom Kerubima, pod brigom
Sandalfona, posveen Mikalu; predstavljajui boanski aspekt. Kaba
lista pronalazi Boga svuda i u svemu kada jednom naui da gleda.
Da se primetiti da je, za nas, Sandalfon pOSlao personalizovani
ji od mnotva Kerubima. Kako se probijamo kroz svctove, mi sve vite
personalizu;emo Inteligencije kojc II njima obitavaju. Postoji tradicija
po kojoj obini Aneli nemaju imena, budlJi da su samo predstavni
ci vrste ili reda. Jedino Arhandeli i vode specifinih tipova Anela po
seduju individualna imena. Moglo bi se uiniti da to se vie udaljava
mo od ovog materijalnog sveta, to e Inteligencije postajat manje in
dividulizovane, ali se u stvari priblizavamo naoj sopstvenoj Realnosti
bia, tako da teimo da idenlifikujemo nae koncepte Boanstva na
om sopstvenom individualnou kao jedinicom egzistencije.
Svet Sandalfona, ipak, nije uslovljen prostorom i vremenom kao
na. niti o njemu treba da mislimo kao o usamljenom Biu u nekakvoj
posebnoj dimenziji gde eka kosmikc pozive pre nego to se opet po
stavi na noge. Sandalfon je koordin;)lor, medij, posrednik ili agent, ali
s. 1mo kao Tip Arhandela. Moda postoje ncbrojenc jcdinke Arhandela
Sandalfona, ali samo jedna vrsta. Na kraju, postoje i milioni ljudi na
svetu ali samo dve vrste, mukarci i zene. Sancalfon postoji gde god da
je potreban toliko esto koliko je neophodno da ispuni svoj u funkciju.
37
Vilijam G. Grej
U Kreativnom svetu, Sandalfonov posao je da razvrsta materi
jalne Originacije tako da njima mogu rukovati Kerubimi. Njegova
pozicija vie nalii izvrnom direktoru koji dobija i nstrukcije i na
osnovu njih zapoinje neki projekat ili pokree odgovaraj ua postro
jenja. Ka nekakva Glava odeljenja, on ne proizvodi materijale sop
stvenim rukama, da tako kaem, ve se njima bavi U okviru svoje sve
sti. Izradivai procesuju materiju svojim rukama, ali je Dizajneri pre
toga obraduju umovima. Moderi okuItizam ovo opisuje reju "lTIe
dijacija". Sandalfon je Medijator, stvarajui uslove pod koji ma se Ori
ginacije mogu proiriti.
Skeptici bi mogli rei da Arhandeli jednostavno uopte ne po
stoje, i da se zavaravamo personalizujui sile prirode kao to i dete
pcrsonalizuje duha velikodunosti u vreme zimske k!atkodnevice,
kao Deda Mraza. Ovo je pogreno shvatanje okultne istine da ta god
da um moe da zamisli ili iskusi, uistinu postoji Q ovoj ili onoj di
menziji. Nai umovi nita ne stvaraju, ve jednostavno kupe ono to
ve postoji U viim i razliitim tipovima svesti do nae. Sve zavisi od
toga sa kojom I nteligenLijom unutranjem sveta smo u kontaktu.
p
o
smatrajui nas satne upod kritikim svctlom, na ta se mi, kao ljudi,
svodi mo, osim na hrpc pcrsonalizovanog clijskog tkiva? Ako se mc
so moe personalizovati, koliko vie se ito moe uinili sa tipom sve
ti koji funkcionie nezavisno od takozvane vrste materije?
Moemo misliti o SandalfoIJu kao o I teligcnciji uveliko ume
anoj u dogadaje ovog sveta i ponaanje njegovih delova, ukljuujui
i nas kao materijalna bia. Ipak, on je pod konstantnim pritiskom da
izvri nareenja koja mu stiu od boanskog aspekta koji boravi iza
materije. Arhaneli nemaju slobodnu volju, iako imaju moguno5
lteativnog delovanje U okviru njihove odreene sfere aktivnosti.
Sada se moramo rastati od Sandalfona i razmotriti boanski aspekat
iz kojeg su on i na trenutni fiziki svet Potekli.
38
ACILUT, Svct originacija: Boanski aspekat
ADONAI MALA K
Ovaj boanski aspekat je "Gospodar Kr
.
alj"
:
Pono
:
o nala

i,
"
?o
vezu izmedu Ketera i Krune. Ovog puta su \ pitanju Kraljevstvo nje
gov Vladalac. Uobiajena hebrejska titula Boanstva je "Vei ralj", i u
svim zapisima je re "Gospodar" (Lord), AnNI generalno pnh
.
,
,aena
kao vid obraanja SvemonoIlle. Ona oznaava Svemonoga kOJI vlada
sirovom snagom
.
Jo jedna titula koja sc pipisuj

n
_
sko

aspektu
Malkuta, je ADONAI ha ARTZ, Gospodar zemlje Ih
.
tentonJC. .
Zemlja je poetski posmatra na kao Boija hokhca za noge l zn
.
ak
Najuzvienijeg gospodara je bilo njcgovo postavljanje
.
s?pal

la
.
J!C
gove podredenike. ak i danasQ kurtoazni gest sUbmlbI)C se lIlI IJ

bljenjcm stopala na raspeu ilj nonog prsta

.
Pape
:
Stara ceremon
.
1J<
Pranja stopala ukazuje na ljudsko priznavanje boza nskog ll drugllll
ljudima. U Malkutu kod dna Drveta ivota. Sllsreemo se sa Stvarao-
ccm materije kao Suverenim gospodarom tog pree1a. .
.
Nekako, egde, mora postCjati taka kod kOJe matenja, kao ta

kva, postaje da bude ono to jestL
_
Tu taku aali sti zov
.
u Aonal
Malak i potuju je u skladu. ADNI Tetra
w
am Je S,

bol
.
za L1ltelgen
ciju, kakva god ona bila, koja navodi etin k

t
.
egor
!
e
.
7. lkog bita
.
a
izronc iz Niega. Ovo se zaista svodi na elm vanjacIJe Jedne ongl
nalne energije. Ne smero misliti o Adonai alak
.
u, Sa
l ?
dalfonu, Ke
rubimima i Elementalima kao etiri razdVOjena tipa Bia, ve kao o
delovima Celog bita. Veoma je vano da kada radimo sa Drvetom, a
se uvek bavimo njegovim detaljima i njihovim medusobnim odnOSI
ma Ll okviru kompletnog koDLepta.
To je sve veoma tako kako je boanski aspekat Adon

i
.
alaa
rekao: "Ja u izvesti materiju iz Sebe. jer JA SAM TO. Izra

lvl Je, iZ
raziu Sebe. Ovo je Moje Telo". Uzmimo kakvu god matenju da oda
beremo i sagledavajmo je ka unulranjosti sve dok ita drugo

e
bude postojalo i tamo emo pronai Boga kao Adonai Malaka. To je
3.
Vilijam G. Grej
najoiglednije mesto da se zapone potraga. Odatle potiu meditativ
ne vcbe koje poinju koncentrisanjem na veoma jednostavno pare
materije kao to je, na primer, drvena loptica. a zatim nastavljaju da
"posmatraju unutranjost" objekta dok se ne naini kontakt sa Onim
koji tamo obitava.
Ovaj Bog-u-Materiji je simbolisan Svetim obrokom ili Prie
em. Korektno se zakljuuje da je Telo Boga gde god On odabere da
ono bude i u bilo kojoj formi u kojoj On odabere da se iZnlzi. U sta
ra vremena Priee sc sastojalo iz mesa i krvi, dok oveanstvo nije
prihvatilo hlep i vino kao prikladnije mcdije. i dok manje materijal
ni mediji ne postanu prihvatljivi kao dodirni simboli, hrana i pie e
verovatno nastaviti da sc koriste. Ova tradicija je tako duboko ukle
sana vremenom i obiajima medu tako mnogo Vera, da bi samo pot
puno novi bO.nski zakoni mogli da je zamene drugom metodom.
Kada prizivamo Adonai Malaka, mi prizivamo Princip moi ra
dije nego stvarnu linost U naem smislu tc rei. Svejedno, pravilo za
mene poznatog Simbola nep07natom silom vai. Odatle potiu nac
Scfrotske magine slike. koje nisu nita vie nego dogovorene vizua
lizacije medu Kabalistima za ostvarivanje mentalnog kontakta sa bo
anskim aspektima Drveta. Uprkos boanskom imenu "Gospodar
kralj", Magina slika Malkuta je nita drugo do Priroda sama maski
rana kao Nevesta Mikroprosopusa (Microprosopus) ili Coveka. Pri
kazana je kao krunisana Kraljica nevesta. Ako elimo moemo femi
nizirat; boanski aspekat Malkuta \ ADONATH MALAKH "Dama
kraljica".
Sa prirodom nema kompromisa. Moramo ili vladati njome ili
joj biti potinjeni. Partner ili sluga, biem o ili jedno ili drugo. Ovo je
izazov Malkuta Coveanstvu i neemo napredovati dalje po Drvetu
sve dok ga ne prevazidemo. U ovome moemo osvojiti Krunu, ali i iz
gubiti ivote. Simbol Kraljice ncveSle pokazuje da je Coveku name
njcno da zajedno sa Prirodom vlada nad materijom i deli Kraljevstvo
Vcrnoga kralja.
Kada razmatramo boanski aspekat Adonai Malaka, povezuje
mo se sa Silom koja direktno proizvodi fiziki materijal i njegove e
me po kojima su i naa smrtna tela nainjena. Boanski aspekat sc ne
4
Stepenice svetlosti
bavi naim moralom, navikama niti bilo ime drugim osim snabde
vanjem i rasporeivanjem materije. ali ipak, to je poetna
.
tak
.
a
.
sa ko
je kree nae Unutranje putovanje. Vel
.
ika je gre

.
rczlratl
.
dl oma
loavati na fiziki univerzum kao "obinu matcrlJu . SrednJevekov
na Crkva je sa svojim morbidni m kanjavanjima "tdesnih grehova"
izvrnula ljudske umove koji se nisu jo u potpunosti od toga opora
vili. Asociranje ljudskih tela i njihovih f

nkcija s

zom, gre

OI

, ne
moralom i neistoom je izazvalo bcskraJ11U patnju I konuzlJu
,
.
akve
ideje nisu deo Kabalizma, koji nijednu boansku mal11fcstaclJu ne
smatra zlom.
Sto se Kabale tie. "telesna zla" se deavaju usled ovekovog ne
savrenog koritenja materije i posledica kOj
.
e llasta;

k

enjel

Ii uz
nemiravanjem prirodnih zakona. Takozval1l "Prvobll
.
111
,
grCh
+
Je n
.
a
slede koje su nam ostavila zlodela naih predaka. I
.
VI

I
.

anJe.
Naravno da patimo zbog onoga to st! nai prethodIlIcI Ull1lh 'l

pro
pustili da uine. Drugaije ni ne moe biti. Takoe imamo k

nst o
.
d
dobrih stvari koje su uinili
.
To je ljudski ivot. jer mi smo bia kOJ

evoluiraju. Mi ne bivamo kanjeni zbog naih grehova, ve anas om
kanjavaju. Postoji velika razlika,
Adonai Malak, Gospodar Kralj koji stoji i7. naeg sveta
.
ne pr
?

izvodi nikakvo zlo. Ciste energije koje nastaju podleu zakol1nna nJI
hovog sopstvenog postojanja i nijednim drugim. Koncepte Do?ra
.
i
Zla nikada nije osmislio Bog. ve je sve to Covekovo delo. Eenskl m
.
lt
o Drvetu spoznaje sadri tu priu. U boanskom delovanju p

stoJe
Uzrok i Posledica, Ravnotca i Disbalans, Mo i Svrha. Ako illi, kao
ljudi, nauimo kako da ivimo II harmoniji sa zakonima k

ji kotr

lil1 Kreaciju, napredovacll1o. U protivnom emo izumret!. Tohko Je

jednostavno. Naa glavna potekoa jc da otkrijem

te zakone putem
pokuaja i pogreeke i ispravimo kurs u skladu
.
S hm.
U podnoju Drvcta ivo la, moramo platiti cc
.
tl
.
u z..1htev

nll
.
za
plod prethodnog Drveta spoznaje. Mora sc zapamtiti da

o ilije
.
bllo
Drvo sve spoznaje, vc jedino spo7.aje Dobra i Zla. Drug1ll

re
.
lma.
Covek je postavio sebe kao arbitra Ispravnog i Po
.
gr

nog, krlve

1 o

ga za svoje greke. To je ustvari I

ajgora st

r kOJU J
.
e Covek UIlIO, I
uistinu to je bio Prvobitni greh, Jcr greh ilije postojao dok ga Covek
41
Vilijam G. Grcj
nije izumeo. Tako je Covek "Pao", iako je pad u jednom smeru oi
gledno uzdizanje u drugom. Na "Pad sa Neba" je zapoeo nae uz
dizanje kroz evoluciju.
Pre nego to se, granu po granu, ponemo uspinjati po Drvetu
ivota, moramo se osloboditi svega to bi moglo da nas spreava. To
znai promenu mnogih ideja i z.,poinjanje iznova sa sveim i rado
znalim umom, spremnim da posmatra Zivot iz potpuno drugaijih
uglova. Dok ne pronademo Boga svuda oko nas, ak i U prljavtini is
pod naih noktiju, gubiemo vreme gledajui u zvezde. Adonai Ma
lak, boanski princip materijalne manifestacije koji ivi u nama je na
a najdirektnija veza sa Bogom. Moderna fizika je tek poela da otva
ra vrata ovog Hrama skrivenog u atomskom univerzumu.
Kod prilaenja Adonai Malaku putem meditacijc, metod .. pro
terivanja" je verovatno najefkasniji. Moe sc postii obinim novi
em. Prvo ga razmotrimo kao ljudskom rukom nainjeni artefakt, a
z<ltim "proteramo" taj koncept i razmatrama ga iskljuivo kao metal
to ga svede na njegovo elementarno stanje. Zatim napustimo nae
metalne ideje i posmatramo elektro-hemijsku strukturu uredenu od
strane Kerubima. Iza ovoga, zatim, primetimo molekularu emu ko
ju nadgleda Sandalfon i konano stiemo u carstvo unutar-atomskih
odnosa gde Adonai M<llak vlada. Tako podueni Kabalista koristi obi
nu materiju kao soivo kroz koje moe nazreti Boga.
Koncept 130anske vladavine koja operie direktno II ovom sve
tu je bilo staro i nain lost pogreno shvaeno ucnje. Vodilo je do sek
ti sa idejama Mesijnnizma i Teokratije koje su i danas sa nama. Kaba
lista je pre svega podanik Boanskog kralja, ali trnii Dolazak kralja II
manifestaciji oveanstva, d ne II nekom natprirodnom dogadaju sa
neba. Lokacija ovog misterioznog Kraljevstva nije tajna. Ono se bu
kvalno i uistinu nalazi UNUTAR NAS, kao to nam je reeno toliko
esto da ignoriemo istinu suvie veliku da bi smo je obuhvatili.
Kako se uspinjema po Drvetu kroz univerzum nae mate, tako
se, O isto vreme, moramo uspinjati i po Mikrokosmikom drvetu
unutar nas samih. Jo uvek smo na istom putovanju, i upravo smo
dostigli narednu granu.
42
Poglavlje etiri
SEFIR J ESOD, TEMELJ, 9
ASSI}A, Svet ekspresije: Mesec
Trenutno smo jedan stadijum udaljeni od Materije unutar Pro
stora i baviemo se Vremenom. U stare dane, Mesec je bio Covekov
prvi Kosmiki sat pre nego to su Solarni cikusi poeli da
.
bivaju
.
uzi
mani II obzir i sve je bilo proraunavano u vidu Lunarmh pen oda.
Rast, plodnost, godinja doba i svi periodini fenomeni ili
..
su as?ci
rani sa Lunarnim fazama. Punei Mesec je pojaavao neVIdlJive ph me
vitalnosti, a praznei ih je slabio.
.
Mesec i Magija su bili nerazdvojivi jo od veoma drevnl
.
h

re
mcna i postoji beskraj arolija i obiaja vezanih Z Meseev utIcaj na
oveanstvo. Neki od njih su jo uvek prisutni u praktinom Kabali
zmu, ali bitan flozofski princip se tie injenice da Mesec odraava
Sunce. Niko ne moe gledali direktno tl Sunce bez da rizikuje sle
.
pilo
ali Mesec se moe jasno posm:nrati. Ovo simbolie Boansku mdost
tako to suvie monu Svetlost istine pretvara u difznije i meke zra-
ke koje naa ljudska priroda moe komotno podneti.
. . .
U Kabali, ova Svetlost je misteriozna ekina (Shekinah) Ih Unu
tranja svetlost koja oznaava Prisustvo Boga. Predstav
.
l

na je u vid

sijajueg oblaka iznad kovega koji je sadrao deset Bozt)lh z
.

povestJ.
To je, dodue, mogao biti radioaktivni l11atc
.
rija
.
ili, prak
.
tinljc

leda
no, lampa koja neprekidno gori ispred Preblvah

ta
.
u Hr

ansklm
.
cr
.

kvama. Ponekad je svelio jasno sijalo, pokaz

jul
.
a j e

raSn
!
1
uveliko prisutan, dok se nekada jedva dalo pnmetltl, ua
.
zIJul da
.
je
Boanska panja usmerena drugde. Na osnovu o

oga, I

IO se da

a
ko je Boanska svest svuda prisutna, stepen te prisutnostI Ipak vaflra
93
Vilijam G. Grcj
iz razloga poznatih samo njoj.
Re ,,$ckina" znai "skrasiti sc i odmoriti", ili obitavati negde.
Trebaja je da hude "obitavajue mesto" Boanske slave, i moemo do
nekle posmatrati Mesec kao "obitavajue mesto" Suneve svetlosti.
Takoe, gde emo pronai bolje mesto za odmor na Drvetu od Jeso
da (Yesod), Tcmelja? Sve poiva na svom temelju i tako prvo imamo
materijalnu ekspresiju Drveta kod Malkuta, a zatim, da se tako izra
zim, iz MalkUla iskopano temelje na kome struktura Drveta poiva
kod Jesoda. Poto je vrlo verovatno da je i Mesec originalno iskopan
iz zemlje, on je vrlo prikladna Jesodska osobina.
Nekada davno, Sunce i Mesec su smatrani oima Nebesa i tako
su prikazivani. Nije se moglo pobei od nemilosrdnog Sunca kao
Dnevnog oka ali sc Nono oko postepeno zatvarala. Tokom Mranog
meseca, primitivan ovek je smatrao da se Nebo okrenulo od ljudske
zlobe i to doba je birano Z,l izvravanje zlih dela sa odredenom drsko
Uu. Manjak svetla je takode olakavao beg poiniocima. Krajnji re
'uhat je bio \aj da su se "dobri" ljudi sa potenim motivima sastajali
na Pun mesec kada je svetlo bilo najpovoljnije za putovanje i kada ih
je Nebo najpomnije posmatrala, dok su se "loi" ljudi sastajali u do
ba Mranog meseca bela su ih Bog ili oprezni straari najmanje po
smatrali. I dan danas se smatra da je najbolje vreme za bavljenje "Be
lom magijom" II doba rastueg ili Punog meseca, ostavljajui opada
jui i Mrani mesec "Crim" praktikantima.
Definitivno po5je nad psihike plime koje St ponaaju u skla
du sa Meseevim ciklusima i koje utill na rast i plodnosti. Seme ko
je proklija tokom rastUeg meseca ima prednost u odnosu na ostala
semena i ideje la poele U ovom plodnom periodu naizgled ostvaru
ju bolji napredak. U okultnim praksama pokazalo sc najpovoljnije
koristiti punei Mesec za ritualistike a praznei za meditativne me
tode, dok je mr:ni period najbolji za rekreaciju i odmor od aktivnog
okultizma. Jednom kada sc ovaj ritmiki ciklus prihvati kao osnovni
deo Okultnog ivljenja, poinje da daje dobre rezultate posle nekih
godinu dana prakse.
Mnogi stari trikovi su koriteni za "Sputanje Meseca" U magi
nim praksama. Odsjaj bi bio uhvaen na povrini neke tenosti obi-
Stepenice svetlosti
no u alji ili prirodnom bazenu i oko ove plell

like

a t

las

jLloj
tenosti ( ponekad krvi) bi se pevalo, plesalo, pnz

valo l
.
pn

ol
!
eval
.
na svaki mogui nain iz raznih razloga. Ponekad Je ovaj obiaj nazI
van "Dopevavanje meseca" usled neprestanog ritualnog pevanja. Ne
ma mnogo sumnje, ipak, da su IC hipno tehnike osloba da l e stvare
nadpsihike energije, dodue ne na nekom uzvienom nivou.
.
Glavni znaaj Meseca za Kabalistu je taj da je on Ogledalo kOJe
prikazuje dvosmernu shemu ivota u Bor.nskom ili Ljudskom
.
zna
enju u zavisnosti od loga koja strana ogledala se posmatra. NIkada
ne smero ove Mesecve slike Jcsoda grekom da doslovno shvatamo.
Kao mutni oblici stvari koje vidimo pod meseinoll1, Jesodski ele
menti se prikazuju kao alegorije, aluzije, eufemizmi i li bilo ta

o re
f1ektuje njihovu stvaru realnost To je nain na koji moramo lIlter-
pretirati informacije koje dolaze iz Jesoda.
. . .
.
.
Ono sa ime sc moemo susresti u jesodu nlJe nClstll1a koltko
istina prilagoena naoj sposobnosti da je razumemo. Mi n

lae

o
dete kada izmiljamo naine da im pliblimo neke apstrakCIJe. DaJe
mo im odraz istine prema kojem se 1110gu navoditi i koji e ih jCd

lO

dana odvesti do realnosti koju on predstavlja. Ipak takVI ref1ektlvl1l
mitovi i simboli su osnova na kojoj je izgraden Unutranji ivot, i to
je znaaj Jesoda. Njegove bajke su istinska osnova za

va verova
nja koja nas na kraju dovode do i5\ine. Ceo hram misterija Izgrau
jemo iz njih.
. . .
Naredna poenta j e znaajna za svakog OkUitlstu, pa
.
bl sm

J
mogli na kratko razmotriti. Kritini neokultista mogao bl se osecati
opravdanim ako kae ili pomisli: "Ja nel

am
.
v

emena
.
za kl

ltno
smee. To nije nita vie od gomile luckastih bajki, besn1lSIenJ!

skr

batina i amaterske glume dodat i h sadraju inferiorne prodavllIce tn

arija. Samo ludaci se bave time". Ludaci (engl. lunatcs, Luna
-
m
.
e
sec). Oni koji su pod uticajem Meseca. Veoma preCl
:
n
?
.
zapazanJe

mnogo blie meti nego to bi njen italac mogao z.mlsl
.
ltl. Meseevl
milovi davnih vremena su bili, i jo uvek jesu, osnova itave moder
ne i budue nauke. Bez maginih mitova Covekov um se nikada ne bi
uzdigao sa svog najnieg slepena-ta vie ovek moda nikada ni ne
bi razvio um.
9D
Vilijam G. Grej
Moderni psiholozi su dobro upoznati sa vitalnim znaajem
simbola u ranom detinjstvu. Prvi simboli sa kojima se osoba SlIsret
ne su ti koji grade osnovnu strukturu njenog celog budueg ivota.
Ozbiljne bolesti mogu nastati usled tete nanete lom delu ljudske
nadpsihike anatomije, jer na njoj sc zasniva itava superstruktura
linosti. Ono to dete poslane tokom svog formativnog perioda, naj
verovatnije e u sutini i ostati tokom ostatka svoje inkaracije. To je
vanost Simbola i Mitova.
Jedina opasnost od simbola je njihova zloupotreba i nesposob
nost ili odbijanje da sc sa njima napreduje kroz njihove prirodne fa
ze razvoja. Sa simbolima treba odrastati. Oni i mi treba da rastemo za
jedno da bi sc njihova magija ostvarila. Oni nisu ciljevi ve naini. Aji
bez naina ne moemo stii do cilja. Poruka Meseevih ciklusa bi ov
de trebala biti oigledna.
Kabalista koji jednostavno ostane sakuplja predmeta, bilo da
su \l pitanju semitizmi ili impresivna kolekcija kosti m skih dodataka,
nee nimalo napredovati. Ali uporno i smisleno koritenje lih Simbo
la kao Kljueva za otkljuavanje skrivenih vrata k unutranjem Kra
ljevstvu e mu otvorili itav Unutranji svemir a njegovi stanovnici e
postati njegovi prijatelji-ali i neprijatelji! Jedina vrednost Simbola je
u nainu na koji ga koristimo.
Kod Jesoda na Meseevim nivoima, Kabalista e pronai sav
Simboliki materijal pomou kog moe napraviti sopstveno Temelje.
Ako sc ovo refektivno uvidi U svom odgovarajuem Svetlu, vrednost
toga je neizreciva, ali ako se uvidi na obmanjujui nain. moe doi
do mnogo prevrelllene tete i odlaganja. To je razlog to su meseevi
%raci nekada prikawni kao Mostovi koji putnika povezuju sa objek
tivnim Dvorcem. Jesod je uistinu Most koji povezuje Kabalistikog
putnika sa ostatkom Puta. Kao to simbolizam koji poinje na vrhu
Drveta gradi na dole, tako i Simboliko skladite Jesoda sadri bloko
ve za gradnju ka gore.
Glavna lekcija kojoj nas Mesec moe nauiti je verovatno da po
stoji Sunce. Cak i da nikada nismo videli Sunce, i iveli \l venoj No
i, mogli bi smo dedukovati pOSlojanje Sunca pomou Meseca. Sve
tlo ne slui da sc u njega gleda ve da se Iljime gleda. Postoji velika
4
Stepenice svetlosti
razlika. Simboli ne slue da se u njih gleda ve da se njima gleda i ovo
se mora nauiti kod Jesoda, te udnovate zalihe individualnih svesti
koja je ranije nazivana Astralna ravan. Iz njene naizgledne konfuzije
i obmane moramo izgraditi simbolinu emu naeg sopstvenog te
melja na kome emo graditi nae Stepenite do zvezda. Ovo je prava
svrha svih mitova, legendi, praksi. rituala, kostima i obiaja onoga to
zovemo Magija, bilo da je Kabalistika i drugaija. Ako se sve ove
stvari koriste u ovu svrhu besmislene su.
Kao to e fiziki Mesec biti poetno mesto u Covekovoj Irci da
pronade drugu planetu pre nego to uniti ovu, tako je i Jesod poet
na taka naeg puta ka drugim Sefi rotima. Ako nau lansiru rampu
ne sagradimo ovde, nikada neemo dostii HOD, a kamoli Al SOF
AUR. Ovo je prikazano simbolizmom Keeta (Qesheth), Luka l Stre
le, za koje se kae da se proteu ovim delom Drveta. Strela (ili rake
ta) je odapeta ili lansirana sa Jesoda i poslata bilo gde na Drvetu, u
najboljem sluaju ka Keteru ili dalje. Dobar primer Simbola koj i pret
hodi svojoj ekspresiji kao materijalna manifestacija.
Dakle moemo nastaviti sa naim razmatranjem Andela, Ar
hane1a, Boanskih aspekata ili bilo kojih drugih Simbolikih naina
za odnoenje ka Postojanju, u svetlu savreno jasne svesti, kada nau
imo da ih posmatramo bo sutinske strukture svesti od kojih su ne
unitive realnosti naeg Unutranjeg univerzuma nainjene. Moramo
poeti, kao dete, da ih prihvatamo na bajkovitim igralitima, koj
.
a ne
smemo napustiti, ve ih moramo razvijati njihovim tokom da bl nas
odvela do sutinske istine. Ovo je .. postajanje nalik malom detetu"
to je uslov za ula7..ak u nebesko kraljevstvo unutar nas. Ne govori
nam se da os/nlJcmo nalik detetu, ve jednostavno da koristimo dei
ji kapacitet da postignemo vie rezultate.
Mesec Jesoda izaziva dovoljno fascinacije da okupira panju
uenika ceo ivot, ali moramo nauiti da nae studije zadrimo u ure
denim fazama kao i sam Mesec. i da se u jednakim intervalima pre
bacujemo sa jedne teme na drugu. Ovo e proizvesti mnogo bolje re
zultate nego predugo zadravanje na jednoj temi ili preskakanje neo
phodnog sadraja. Meseev ritam se odnosi na plodnost ideja kao i
drugih stvari i ako ga primenima na uenje postii emo veoma do-

Vilijam G. Grej
bre rezultate. Praenje etiri faze znai rad sa pojaavajuim napo
rom dok ne dostignemo maksimum a zati m smanjenje intenziteta do
minimuma i konano perioda odmora pre nego to ponovo zapo
nemo. Od velike je vanosti inkorporirati Meseev ritam u Magine
metode ako oekujemo da njima postignemo ikakve rezultate.
Vebe za koritenje etvorofaznog Meseevog ritma su veoma
jednostavne i vredne truda. Svaki praktini Kabalista moe raditi sa
njima dok hoda Maginim krugom. Svuda se uklapaju sa osnovnom
kaba I is likom Cetvorostrukou i odgovaraju Slovima imena. Da bi
se inicirao u lesod, Aspirant mora sebe uiniti majstorom tih metoda
do nekog upotrebljivog stepena. Oni koji sumnjaju trebalo bi da upi
taju Mesec. Odgovore treba tamo da traimo. Sada se moramo upo
znati sa Anelima Jesoda u:
letcira, Svet formacije: Aneoski red, AI.IM(
Aiimi (Aishim) su poznati kao "Vatrene due". Ponekad sc po
greno pripisuju MaIkulU od strane pisaca koji ponavljaju staru gre
ku. Jedan od autoriteta tvrdio je da su Aiimi due pravednih ljudi
pOto "Ai" (Aish) moe da znai " valjan" ovek u smislu da je sna
nog integriteta i inteligentan. Naa re "dentImen" j e odgovarajui
prevod. Ljudske duse i andeli, dodue. su dve veoma razliite stvari ne
mogu sc meusobno meati, tako da kakva god priroda Aiima hila,
oni zasiguro nisu nai .. dragi preminuli" preci.
Muka konol.lCija Aiima proizilazi iz ranog koncepta Boga me
seca radije nego Boginje, ali, kod Drveta, moramo uvek biti paljivi u
prihvatanju polne polarnosti koja se moe, po potrebi, interprir'lti na
oba naina. Ustvari implikacija koj u nosi re "Ai" se odnosi da va
ljanog ovega dostojnog zasnivanja porodice \ smislu u kome bi smo
i mi rekli nekome: "On jc pravi ovek".
Ovi Andeli Jesoda se direktno bave principima plodnosti veza
nih za bia ove planete. Oni ne samo da su aktivni uesnici u klijanju
i trudnoi biljaka i ivotinja, ve i u mentalnom i spiritualnom rada
nju na dubljim Unutranjim nivoima. Kao Formatori, oni su odgo-

Stepenice svetlosti
vorni za uobliavanje encrgija namenjenih za ispoljavanje onoga to
nazivamo "ivotom" i za njihovo navodenje odgovarajuim kanalima
radanja. Skoro da ih moemo opisati kao starateIje koj i pre roenja
formiraju dete u materici ili biljku koja izbija iz semena.
posao Aiima poinje tek poto je energija namenjena da rezul
tira ivotom stvorena od strane boanskog aspekta i kreativno klasifi
kovana od strane Arhanela. Od ove take pa nadalje. Aiimi kreu da
formiraju individualni ivot to je vie mogue u sldadu sa original
nim specifacijama. Ne smemo zaboraviti da je Drvo dvosmerna uli
ca i za Aiime nae smrti su samo "rodenja unazad", tako da imaju
udela i u prenosu nae ivotne energije iz naih fizikih manifestacija.
Aiim! se predstavljaju kao vatrena bia, ali ne u goruem ili de
struktivnom smislu. Njihova svetlost je rcOcktivna, gotovo protektiv
na i vezana za direktne fenomene radanja i smrti. Mogli bismo da
padnemo u iskuenje da ih poredimo sa nonim svetlima iz deijih
soba i sveama oko mrtvakih nosila, svetlima pomou kojih due
ulaze i naputaju ovaj svet. Svetlost i ivot Sll uvek ili ruku pod ruku
i zraee energije obeju su blisko povezanc. Uglavnom Sunce posma
tramo kao glavni izvor svetlosti, to jc istina, ali da njegova sila nije
ublaena apsorpcijom i re-radijacijom, mi i naa planeta bili bi smo
gomila silikonske praine. Meseev princip adaptacije je taj koj i nae
zemaljske ljudske ivote ini moguim. a Aiimi su andeaski adapta
tori Svetlosne energije zivatu U naim uslovima.
Sta vie, naa tela svetle dok god smo ivi. Zraci koje odajemo
su van mogunosti naeg vida u infra crvenom spektru, ali svejedno
mi emitujemo svetlost koja se moe izmeri!i i fotografisati na osetlji
vim ploama. To je pozajmljeno svetlo b Velikog izvora ivota, ba
kao to i Mesec pozajmljuje svetlost od Sunca. Kao to znamo, naa
ivotna svetlost mora biti odr:avana U relativno malim koliinama
temperature ili emo umreti. Ravnotea nae Unutranje iluminacije
je takoe osetljiva jer moemo poludeti. Aiimi Jesoda moraju palji
vo kontrolisati svetla unutar ivota tako da uvek ostane u razumnim
.
gral1 cama.
Sutinske tajne ivo la su vezane za frekvencije i intcnzitete ono
ga to bi smo mogli nazvati ivotnim zracima kojima manipuliu Ai-
>
Vilijam G. Grej
imi. U njihovim kombinacijama boja i temperaturno prostornim se
kvencama su sadrane osnovne sheme svih oblika ivota. Kada bismo
ih poznavali i bili u stanju da ih primenimo, ne bismo mogli stvarati
ivot, ali bismo mogli da usmeravamo njegovu manifestaciju. Cinei
to u naim telima mogli bismo izazivati bolest ili zdravlje po volji me
njajui ponaanje naeg telesnog organskog ivota, onoga to izraa
vamo kao nau zemaljsku osobnost. Moda e doi dan kada e pret
hodno spremljena ivotna shema moi da se odabere kao kompjuter
ski program i primeni na oveka tako da ive u skladu sa njom. Teh
niki, ovako funkcionie programirana shema Drveta i to je razlog
zato su njegove veze sa bojama vredne.
Ritmiko i kontrolisano koritenje prilagodenog svetla je zada
tak Aiima u odnosu na ivot. Ovo, naravno podrazumeva kombino
vanje svetlosti sa tamom da bi se proizveli efekti diferencijacije. PO
novo se vraamo Meseevom ciklusu koji ovo demonstrira. Ustvari,
itav ljudski ivot je Meseev ciklus. Raamo se kao novi mesec, sa
zrevamo do maksimuma kao puni mesec a zatim se smraujemu do
take nestanka u tamu na neko vreme dok itav ciklus ponovo ne za
pone. Koliko god se trudili, ne moemo pobei Lunarnom uticaju
na ivot kakav poznajemo na zemlji. pa moemo i da ivimo u har
moniji sa njim. Jo mnogo praktinog istraivanja je potrebno obavi
ti u vezi sa emama ivotne svetlosti i radni materijal ovde je veoma
bogat za Kabalistu koji se interesuje za biologiju ili biohemiju. Na
vodne iscelitelje bih takoe savetovao da proue ovu poentu, pOSIO su
ivot i smrt medusobno zavisni. Sami Aiimi bi trebalo da se pokau
vred ni m inst ru ktorima, jer oni su reflektivne in teligencije koje operi
u eterinim bio rit movi ma na zemlji.
Kao Aneli, Aiimi se ne bave odredivanjem pola (to stie sa
mnogo vieg nivoa), ali jesu direktno vezani za samu funkcij u seksa.
Veina ljudi reprodukcij u vrste uzima zdravo za gotovo ali koliko god
da je laj proces divan u fzikom kontekstu, jo je bolji na nivoima
Unutranjeg svela. Zato bi seksualna unija rezultirala jo jednim bi
em nalik nama, H ne nekim fantastinim udovitem ili pal puno
drugom vrstom? Postoji. naravno, ugraeni mehanizam koji sprea
va tako neto da se desi a odgovornost odravanja oblika ivota II od-
50
Stepenice svetlosti
redenim granicama pripada Aiimima. Kao to sada znamo, radioak
tivnost ozbiljno naruava njihov posao poto su O stanju da se nose
tek sa njenom ogranienom koliinom na ivotnim nivoima. Suoe
ni sa previe radioaktivne svetlosti koju treba reflektovati, Aiimi
stvaraju slike koje postaju prirodno izobliene i nesavrene rezultira
jui u onome to mi nazivamo "mutacijama".
Ako nainimo analogiju ivotnog procesa sa televizijskom sli
kom dobiemo ideju o tome gde se Aiimi uklapaju. Originalnu sliku
u studiju moemo zamisliti kao Boansku nameru iza ivota. Ona se
alje U Prostor i Vreme kao ista elektro-magnetna energija koja stie
do antene i primajueg televizora. Ovaj impuls lokalno oslobada sile
unutar televizora koje se araniraju u elektrine sheme. Da je televi
zor ljudsko bie oslobadao bi ivotnu energiju. Elektrine sheme na
injene u televizoru se konano projektuju prostorno i vremenski na
osetljivi ekran gde stvaraju shemu iluminacije u skladu sa njihovim
ureenjem. U kontekstu ivota, Aiimi su kontrolni faktori posled
njeg procesa refeklovanja koji prave razliku izmedu energetskih e
ma i prikaza tih shema kao ivih bia na ekranu naeg "Svetovizora".
Prognamo li Aiime i dalje emo nastaviti da postojimo. ali kao ne\i
dljiva i neopipljiva bia. Oni reflektuju nae forme njihovim magi
nim Meseevim ogledalom iO preciznije mogu.
Ovo nas dovodi do lake da ba kao to televizijska slika ne od
govara studijskoj realnosti tako ni ivot na zemlji dostojno ne pred
stavlja realnost Unutranjeg sveta koji se krije iza njega. Mi smo uisti
nu "senke, refleksije i slike" \l odnosu na Boanske originale koje tre
ba da predstavlj amo. Psihiki mi ivimo u svetu osvelljenor mcsei
nom pre nego suncem. Nac spoljanjosti varaju jedna drugu o naim
unutranjim istinama. Plaimo sami sebe utvarama meseine koje
nae izobliene senke stvaraju i dok ne nauimo da ih interpretiramo
iveemo kao deca u sobi o!vetljenoj nonim svetlom. Nono svetlo
je bolje od potpunog mraka, ali lIzbunjujui su treperavi oblici nesi
gurnosti koje ono otkriva.
Kao iluminatori Aiimi su striktno ogranieni i bilo bi mudro
kada ne bismo ono to otkrivaju olako prihvatali. ivo l na zemlj i jo
nije savren, budui da proces usavravanja jo uvek lraje moda ni-
3i
Vilijam G. Grej
kada ni nee biti. On je Most koji moramo prei. a posle njega ima
mo jo mnogo da putujemo. Ne smemo sliku sa ogledala ili ekrana
prihvatiti kao realnost. ve kao vredan putokaz koj i vodi ka takvoj sa
vrenoj realnosti. Ba kao to se voza oslanja na retrovizore da bi do
bio informacij e o inae nevidljivim vozilima. Aiimi e nam pomoi
ako budemo umeli da se pravilno odnosimo prema njima. ali niko
nee nauiti misterije ivota iz njegovih spoljanjosti. Da pronaemo
istinu moramo se baciti u njen bunar bez dna. Iza povrina ivota
prikazanih od strane Aiima. pronai emo njihovog gospodara u
mestu pod nayivom:
Brija, Svet kreacje: Arhaneo GABRIEL
Gabriel znai "Onaj koji je snaan od Boga" i moe biti teko
prepoznati njegovu tanu ulogu iz zbrkanih hrianskih opisa. Gene
ralno j e viden kao Boiji glasnik sa trubom i on je Arhandeo Blago
vesti i Uskrsnua.
"Truba" je Gabrielova tajna. Prvobitno to nije bila lepa metalna
truba. Bio je to Rog plodnosti u svoj svojoj falusnoj slavi, a Gabriel je
bio Boanski agent Oplodenja. Toje bila njegova Snaga, to je euf
1
mi
zam za virilnast, istu mo reprodukcije i zainjanja ivota. Rogje bio
i ostao simbol mukog polnog organa i u stara vremena rog je zaista
koriten prilikom vetakog oploenja to je bila najtenje uvana taj
na medu inicijantima koj i su znali za taj proces. Rogje takoe i Solja
ili Pehar i moe se koristiti da se kroz njega govori ili slua. Sve su ovo
funkcije Gabriela.
Rogje rano postao veoma bitan simbol u Misterijama. Njime se
mogao simulirati Glas bogova tokom Obreda ili se Glas bogova mo
gao sluati kako govori u utanju vetra, hukanju vode, pucketanju
vatre ili tutnjanju zemlje. Interpretacija ovih zvukova bila je stvar in
dividualnog n.avodenja uz pomo Boijeg glasnika Gabriela iji je
Simbol koriten. Sveto pie je konzumirana iz Roga koji je do danas
postao srebrni Pehar. Sve L svemu Rog je bio i ostao esencijalni deo
Misterija.
DZ
Stepenice svetlosti
Gabriel je dakle Andeo Blagovesti koji obavetava Devicu Mari
ju o njenoj trudnoi. U ovu Misteriju ne bi trebalo da je teko pronik
nuti uz majo mate. Seamo se da je Marija tvrdila da nije "poznava
la" oveka to je sa njene take gledita bila istina. Onima koji su zain
teresovani da ree ovaj problem skrenuu panju na apokrifnu priu
o Josipovoj "palici" koja je "procvetala tokom noi". [nkarnacija Boga
nije bila nepoznat dogaaj U drevna vremena iako je bila retka. Vredan
trag potie od svetog Reda Melkicedeka (Melkizedek), (Kralja praved
nosti), vladara Salema (Mira). Ovi Svctenici-kraljevi morali su biti
"bez oca, bez majke, bez porekla". Drugim reima morali su da se in
karniraju van normalnih zakona nastanka i da ne ostave potomke.
Oni su bili jedinstvena bia. Takvi uslovi b1 mogli biti postignuti na
samo jedan nain i u tom istorijskom periodu to je znala samo neko
licina inicijanata. Boanskih kraljeva je bilo malo, poto su morali da
lImru za svoj narod i odgajani su sa tim znanjem. Pre njihovog rode
nja Gabrie10ve metode su ih dovodile U [nkarnaciju, a posle njihove
smrti Gabriel je bio taj koji je nadzirao njihovo Uskrsnue.
Ova Mitska shema prikazuje funkcionisanje ivota kroz perio
de rodenja, smrti i reinkarnacije kao lunarnog ciklusa u spiritualnim
dimenzijama. Dakle, Gabriel je Lunarni arhaneo ivota. Apsurdnu
sliku Gabriela koji Poslednjeg dana duva u trubu nad otvorenim gro
bovima iz kojih izbijaju njihovi probueni okupani i je najbolje isme
jati 1 nitavilo. Gabriel personifkuje Kreativnu mo ivota koja je ui
stinu uskrsnue iz Smrti. Gabrielova truba koja nas budi iz mrtvih ni
je ni vie ni manje nego ljudski organ postanka koji nas ponovo po
ziva \ telesni ivot. Naa tela uistinu uskrsnu, ako prou proces tru
ljenja ili kremacije. Svaki atom se vraa u prirodnu cirkulaciju i do
prinosi proizvodnji naih tela. Gabriel ima svoj zadatak U ovom lan
cu okolnosti poto je on euvar vrata izmedu Zivota i Smrti.
Gabriel je takoe poznat kao boanski glasnik ili Nosilac sveta.
Njegov rog tada postaje govorna truba kojom on prenosi poruke iz
medu Bogova i ljudi. On je dakle vitalna karika U lancu inteligencije
koja se protee od boanske do ljudske svesti. Prema muslimanskoj
tradiciji Gabriel je taj koji je diktirao Kuran Muhamedu. Ipak, u okvi
ru Kabale, Gabrielovo bavljenje oveanstvom j e ogranieno na kre-
D
I
Vilijam G. Grej
at ivne impulse iza ivota i informacije ili inteligencija koje bi nam do
neo bile bi povezane sa tim Jesodskim stvarima. On navodi reproduk
tivni instinkt i to ga ini istinskim Blagovesnikom nadolazeeg ivota.
Kao jedan od Cetvoro velikih arhandela, Gabriel je stacioniran
U Loi na Zapadu. Ovde se zbliava sa Vodama ivota. lunarnim pli
mama, Peharom ljubavi i bitnim Donosiocem kia. U drevna vreme
na kia je poredena sa semenom Nebeskog oca koje pada na Zemalj
sku majku da bi je oplod i lo i proizvelo ivot iz njene mrane maleri
cc. Moemo vizualizovati ove Gabriclovc atribute na koji god nain
elimo ili ih sve sumirati L Simbol grala. Sto smo O stanju da ih sna
nije oiivimo U naem Unutranjem svetu, to e vredniji biti u naim
maginim praksama.
Jedan od Gnbrielovih zadataka koje je dobio od Boga bio je da
uniti decu misterioznih "Posmatraa" koji su trebali biti Sotonin i si
novi. Ovde imamo tradicionalnu bitku izmedu sila ivota i Smrli, gde
ivot pobeduje, Akcija nadjaava Inerciju. Gabrijelu je reeno da uni
li ove anti-bioloke ngense na zemlji, ali ne i na njihovoj sopstvenoj
sferi Sat uru. Moda ovde imamo indikaciju nekih ranih zemaljskih
uslova koji su morali biti prevazideni pre nego to je clijsko postoja
nje postalo mogue. Verovatno se radilo o kondenzaciji zemljine at
mosfere to je rezultimIo vodom, Gnbrielovim elementom, koja je sve
la radioaktivnost povrine na bioloki bezbedan nivo. Ovo takozvani
"Posmatrai" bili su pobedeni od strane "Dobri h" Andela i vezani is
pod povrine zemlje gde ne bi mogli nikoga povrediti. Da li ih mi sa
da oslobadamo iz njihovih radioaktivnih grobnica i ako je lako da li e
Gabriel ili neki drugi Arhandeo ponovo spasti zemlju? Ko zna?
PosIoji (ina mala igra na raun Gabrielovog Roga (QRN) to ta
kade moe da znai zrak svetlosti i "rog" (comu) to nad podsea na
"cor" (kukuruz) imajui drugaije znaenje od te osnovne itarice.
Svetlost, Livot i Hrana su svi zajedno povezani Ojedan Simbol sa lim
to SvelIost kao renektovani zrak pokazuje svoju Lunaru konekciju.
Rog je bio veoma stari znak dostojanstva i velianstvenosti i " veliati
Rog" znailo je ne salllO uzvisiti se U seksualnom smislu ve i II soci
jalnom statusu ili autoritetu. Falusni emblem Jarevog Roga (Aries
prvi Simbol) na tapu, ukazivao je na in svojom visinom; to je tap
J
Stptnice svetlosti
bio vii to j e funkcioner bio vaniji. I danas vidimo opstajanje ovoga
na biskupskom tapu koji nije imao obino zakrivljenje ve je uvije
ni Jarev rog stavljan na vrh inovnikog tapa u prehrianskim da
nima. Bio je to znak Gabriela. Znaio je: ,,}a imam mo nad vaim i
Valima." Kao to Visoki svetenik i jeste imao M slara vremena!
lako se da pomisliti da Gabriel kao zvanino aseksualna bie
pri kazuje sklonost muevnim emblemima. to ne izgleda tako poue
nom (ili iniciranom) umu. Rog je ustvari dualan, poto spolja pred
stavlja mukost ali iznutra enskost,jer je to bila Solja ili Materica. Sve
zavisi od naina na koji sc Rog prikazuje. Vrh nagore-mukost. Vrh
nado le-enskost. Tako da je njegova simbolika plodnosti sasvim va
lid na. Blaga aluzija na ovo postoji u dananjem gestu okretanja ae
ili pijeeg suda naopake to predstavlja neizgovoreni izazov na bor
bu bilo kome to dovodi do seksualne bitke za muku dominaciju.
Gabriel se bez sklonosti bori za oba pola sve dok su voljni da sc re
produkuju prema njegovom rasporedu.
tela je nekako to 5\I generacije umetnika i komentJtora ulep
ale Gabrielovu javnu sliku dok njeno znaenje nije nestalo pod ve
lom hipokritine pohotnosti. Lien vitalnosti, viriJnosti i isle repro
duktivne moi, od kakve je koristi Gabriel Drvetu ivota? Jednom ka
da ga prihvatimo kao z\titnika ivoga u ljudskim telima i kao ljuba
znog Duha koji lei mrtve reima: "Nema veze. llvek ti mogu nabavi
ti novo tclo na zemlji ako hoe jo jedno", onda smo stekli pravog
prijatelja koji nas nikada nee iznevcriti. On ipak nije vrhovni arbitar
ivota, tako da moraIllo prodreti u poslednji svet koji jeste:
ACllUT. Svet postanaka: Bo7.nski aspckat SADAJ el AJM
Ukombinovani izraz adaj (Shaddai) oznaava "Monog go
spoara" i sa "Cai" (Chai) (ivot) znai Vrhovni gospodar ivota i i
vota (pl.). Ovde ivot" treba shvatili ne samo kao tip spiritualne eg
zistencije ve kao reproduktivni iivot uopte sa posebnim akcentom
na oveanstvu. Moramo zapamtiti da jc Jcsod povezan sa genitalija
ma makro i mikro-kosmiki.
55
Vilijam G. Grej
Ponovo se suoavamo sa naim nesrenim zavetanjem mental
ne obmanulosti (tipine za Jesod) vezane za seksualna pitanja usled
stavova naih predaka i njihovog bavljenja tom temom. Deo ovoga j e
potekao iz istog nepoznavanja biologije a deo iz pogreno usmere
nog tovanja i sujevernog oboavanja moi koju su pravino smatra
li Boanskom. Neverovatna zbrka sramota, krivica, fantazija i tragi
nih nesporazuma vezanih za seks koje smo nasledili je pokvarila ne
brojene ivote i izazvala smrti. Jedan od glavnih zadataka sadanjih i
buduih generacija je kompletna klarifkacija seksualnih pitanja i nji
hovo rearaniranje na najbolji mogui nain u korist naeg dobrosta
nja. Ovo je prilino jasno prikazano na Drvetu.
Bioloka progresija vrste zasigurno nije Covekova najrazvijeni
ja sposobnost. Bube, buve i svaka vrsta napasti mogu i razmnoavaju
se alarmantnim tempom ba kao to najodurniji korov raste najbre.
Kada ne bi bilo kontrole nad tempom razmnoavanja ivih bia pu
tem njihovog meusobnog unitenja, ova planeta bila bi luda nego
to jeste. Covekov najgori seksualni greh je njegovo nekontrolisano i
neureeno koritenje, nepaljivo, indiferentno i najgore od svega -
bez ljubavi. Ovaj manjak kontrole je odgovoran za vie seksualnih za
la nego ostali faktori.
Prvobitno, Covek je trebalo da bude sezonski seksualno aktivan
kao i druga iva bia bez razmnoavanj a kao drutvenog naina za
provodenje vremena ili linog hira. Kada su ga Bogovi pokrenuli, o
vek je trebao da se mnoi, ali da ne bude sam odgovoran za to. Cove
kov "greh" lei tl ukidanju zakonitosti seksualnog nagona II sebi i nje
govo koritenje za sopstvenu zabavu unutar i van sezone bez obzira
na posledice sa indiferentnou ka rezultatima. Postao je potpuno
slobodan od odgovornosti za koritenje onoga to je u esenciji Bo
anski kapacitet, jer je uzurpirao ulogu Boga pre nego to je stekao
Mudrost i iskustvo istoga. Rezultat toga j e to se ovek okrenuo ubi
janju sopstvene vrste u automatskom nastojanju da umanji popula
cijski viak, posle ega bi molio istog Boga protiv koga je zgreio da
zameni ubijeni rod. Glupo, slepo i ludo> Coveanstvo je zloupotrebi
lo Mo ivota. Jo uvek plaamo cenu tog postupka i dok ne budemo
bili II stanju da se Boanskom moi sluimo na Boanski nain, na-
D
Stcpenice S\'cttosti
staviemo da trpimo posledice.
Ovo nasumino i nekontrolisano razmnoavanje zasigurno je
glavni faktor u propasti Coveka. Tako je i implicirano u Postanku ne
prikladnim savezom medu "Sinovima bogova" i "erkama ljudi".
Ljudska vrsta na zemlji trebalo je da prati reproduktivni ritam koji
podlee Lunarim plimama i sezonama i da se pari u skladu sa zako
nima Boanske ivotne sile. U njegovom pokuaju da postane Bog,
Covek je prekrio ove zakone na svaki nain. Umesto da se pridrava
Lunarne sheme ivota, Covek je pokuao da sc poslui Solarom she
mom mnogo pre nego to je bio spreman za nju i tako je Ikar pao sa
Nebesa (kao i Lucifer) teko opeenih krila.
Sa Sada i el Caimom (Shaddai el Chaiim) kod Jesoda, imamo
Boanski aspekat koji sc bavi ivotom kao nastavkom iz samog Sebe,
sluei se Lunarim principom rel1eksije da omogui taj proces. Mu
ki i enski partneri koji se parc trebalo bi da rel1ektuju jedan drugog
l1U takav nain da zajedno ine kompletan identitet. Pozitivne vred
nosti jednog bi trebalo da nadopunjuju negalivne vrednosti drugog
tako da je rezultat savreni broj i samo parovi koji se poklapaju u od
redenim granicama bi uopte trebalo da se parc. Samo pronalaze
njem sopstvene reOcksije t maginom ogledalu drugoga moze doi
do istinskog parenja. Uistinu redak sluaj.
U shemi drveta, Jesod pridobija Svctlost Tifereta (Tiphereth)
(Sunca) i reOektujc ga nazad ka Malkutu (Zemlji). Ovo je reOektivna
Svetlosna shema ivota. Citamo II zapisima da je ovek nainjen pre
ma Boijem "liku" ubzujui na to da smo mi rel1eksije Boanskog
arhetipa. Ako pratimo Svetlosni zrak niz Srednji stub Drveta, prime
{iemo da se ArN SOF AUR, svetlost Apsolutnog, kondellzuje \ jed
no svetlo Postojanja (AHIH) kod Ketera, projcktuje sc do svetlosti
Poznavanja (Eloa va Dat) (Eloah va DAATh) kod Tifereta, koji kao
reOektovana Svetlost }.vOla (Sadai CI tAIM) sija U Jesodu do finalnog
sladijuma materije \1 Malkulu. Poslojanje i Poznavanje su tako reflek
tovani kao ivljenje dok smo na zemlji. Ovo jc vano zapamtiti.
Redosled ljudskog razmnoavanja trebao je biti nae rcflektova
nje zraka Boanske ivotne svetlosti iz nas ka odgovarajuim lanovi
ma suprotnog pola, i bda bi oni bili najsjajniji (kao Puni mesec) pa-
57
Vilijam G. Grej
rili bi smo se. Rezultirajua deca bila bi najsavrenije mogue reflek*
sije Boanskoga u nama i ona bi zauzvrat nastavljala kreativni ciklus.
Sta je trebalo biti i ta jeste su dve potpuno drugaije stvari za ove
anstvo i, blago reeno, mi imamo veoma izobliene slike Originalne
namere. Primitivni ovek sc instinktivno drao sezona parenja u vre*
me Punog meseca, ali Lunarna ivotna svetlost podlee ciklusima ko*
ji operiu u Unutranjem svetu to je veoma drugaija Vremenska
skala. Prava Jesodska puna refleksija moe se dogoditi mnogo puta,
samo jednom ili nikada O ivotu ljudskog pojedinca.
Ipak, malo ili nita od ovoga se ne odnosi na oveanstvo u njc*
govom dananjem zemaljskom svetu. Prestraen od strane sopstvene
destruktivne sposobnosti kroz atomsku mo. Covek se haolino raz*
mnoava u najveu bombu koju je ikada nainio. Ako se kontrola po
pulacije ne uini efikasnijom od strane socijalnih nauka, ogromne
nesree su neizbene za ljudsku rasu. Gospodar ivota je neunitiva
sila, ali ivi ljudski entiteti nisu. Zemaljski ivot nikako nije jedini na*
in ivljenja u Egzistenciji i ako prevazie granice tolerancije, moe
biti eliminisan na isti nain na koji je i zapoet. Nita ne izlazi iz Ka*
pija ivota to nema u sebi usa deno sCille smrti.
Sada i CI Saim je uistinu Zivot na mo bez koje ne bi smo mogli
biti u ovom svetu. Njegove akcije su refleksne, kao i nae. Nai itavi
ivoti operiu na refleksnim principima jer mi sebe reflektujemo na
ma samima kako ka unutranjosti tako i ka spoljanjosti. Nae isku*
avanje bilo ega ne odnosi sc na t u stvar ve na nau reakcij u na nju.
Nae refeksije postaju naa realnost. Upravo to je Magino meseevo
ogledalo u kome ivimo kao smrtnici. Mi smo ono ime sebe smatra*
mo-doputajui vremenski zaostatak. Ustvari formulu Jesoda moe*
mo izraziti kao:
Postojanje 7 Poznavanje
ivOl
Vreme
Trebalo bi razumeti naravno da Sadai el Sa im nije, niti je ikada
trebao biti, islo muka sila. Ustvari "Sh D" oznaava enske grudi ili
D
Stepenice svetlosti
bradavicu. Na Drvetu ivota, muki polaritet je vezan za Beli stub,
enske osobine su sa Crnim stubam dok se kombinovani kvaliteti na*
lazc na Srednjem stubu. Ipak, i muke i enske sile mogu sc mcdusob*
no razmenjivati iz odredenih razloga. ivot je ivot, da se izraziti
kroz oba pola, a Sadai cl Saim treba posmatrati kao Boansku zaet
nu taku. Kao to Originator na vrhu Drveta kae; "Neka bude Svc*
tlost"! tako isti Originator kae kod Jesoda: "Neka bude Zivot"l Ako
elimo, moemo vizualiZQvati prvobitnu svetlosIlu energiju kako po*
gada rencktor Jesoda, i prelama se i polarizuje u oba pola i svaki tip
reproduktivnog ivota koji posloji. Kada ova svetlost ozrai neku ma*
teriju, kao rezultat rada sc individualno bie neke vrste.
Iako tradicionalna Magina slika Jesoda prikazuje nagog mu*
karca sa stojeim znakom njegove viriinosti, nema razloga zato sc
ekvivalentna enska Devica koja oekuje oplodenje ne bi mogla kori*
stiti. Mo Jesoda se u sutini sastoji u stvaranju ivota. Ovo nc poi*
nje trudnom enom ve onol1 koja potencijalno moe da zatrudni i
koja trai seme potentnog mukarca. Odatle potiu asocijacije takvih
slika sa Jesodom koji nije roditeljski ve pre*roditeljski.
Sto vie pokuavamo da sc probijemo u tajne ivota, to sc vie
gubimo u njegovoj Misteriji. Kako god da razmotrimo ili pcrsonifi
kujemo adai el Saim, moramo na neki nain prepoznati Boanski iz*
vor koji se nalazi direktno iza naih ivota. Samo Drvo ivota ovde
prua simbol nastanka ako posmatramo Srednji slub kao centralnu
razdclnu liniju oploocnogjajaca koja kasnije postaje kima dok gra
ne Drveta predstavljaju glavne nerve koji se pruaju iz centralnog si*
stema i konano uvijenu Zmiju kao uvijene semene sudove. Napad
Zmije je naravno kontakt sperme sa jajacem to se ponekad naziva
Ugriz ivota. Ovo i Bljesak svetlosti su ista stvar viden a iz razliitih
uglova.
Kod Malkuta, bili smo materija. Ovde kod jesoda, usled moi
Sadai CI Saima postajemo iva materija. Kako nastavljamo da se pe
njemo Drvetom stiemo sve vie i vie karakteristika. Nije dovoljno
smao iveti u materijalnom telu. Moramo takoe i misliti i oseati u
njemu. Tako se Sefirotskom les\vicom uzdiemo do:
OV
Poglavlje 5
SEFIR HOD, DIVOTA, SLAVA, 8
ASIJA, Svet ekspresije: Hermes-Merkur.
.
. ,
Ziva materija koja proizide iz Malkuta i Jcsoda nee daleko sli.
.U Zlvotll
.
bez dodeljenc joj inteligencije. Ona, dakl. procesom reak
:
Ja n

svoJa unutranja i spoJjanja iskustva ui kako da pobolja svoj
ZIVO_ I usove. O
,
vde

astup

i
.
nstruktorski uticaj Hermesa i razlog za
Io JC tava
.
atnbuCl

a nainjena Hodu na svom Asijatskor nivou.

crllr JC sImbol pnlagodbc i prva stvar koju svako ivo bie naui
JC naJstr
?
e pravilo od svih: "Prilagodi se ili umri"!
.
Ml rccmo da sc prilagodavamo od trenutka naeg zaenja i
ako IzgubiIllO OVlI sposobnost sa njom gubimo i nae ivote. Bez kon
stal

n

upo

rcbc Merkurijainih osobina nemamo mnogo izgleda za

prezlvl)avan)e \I svetu kao to je na sadanji. U prolim vremenima
neophodnost .lda
.
ptacije je bila mnogo izraenija nego danas ali se
uglavnom pre
.
baclla sa materijalne na mentalnu i spiritualnu ravan
.
l\
.
1erkl ll
:
Je dobro poznat kao zatitnik "lukavstva" i ovo je, uisti
nu, pnmarm element samo-ouvanja koji treba da steknemo kod
1-!o?a .
.
"Nisko' lukav

tvo j
,
:
rezultiralo time da su mnogi njegovi po
InIOCI dospelt na "vIsoka mesta U ljudskom drutvu. Na viem ni
vou, naravno, ovo
P
.
st

je
.
vetina, kultivisana inteligencija, inicijati
va, oprezno

t, am?I

IJa I btlo ta to ima veze sa poboljanjem ivota

kr

samoocuvanje I napredovanje. Upravo ova sposobnost je omo

guctl

oveanstvu da preivi uase prirodnih nepogoda, udovita i
d

glh

.
snos

i iz ranih perioda zemaljskog ivota. (ez adaptivno

stl l
.
dovltl)l
.
vOS

I
.
koj

na
.
1l stie iz Hoda, nikada ne bismo opstali na
OVO) planttl. TI Instll1ktl nas i dalje odravaju 1 ivotu u moderoj
60
Stepenice svetlosti
dungli medu udovitima koja smo nainil da zamene ona koja
smo davno ubili.
Merkur oznaava putovanje, trgovinu, pozorite, profitiranje i
obrazovanje u irem smislu. Daje brzinu mislima povezanim sa govo
rom omoguavajui nam da sc vrsto drimo za drvo ivota i nadmu
drimo nae sporije i tupije neprijatelje. Rana udovita su izumrla
usled svojih slabih umova. $'lIno prilagodljive ivotinje mogu ovde
da opstanu . .. Ui, i ui brzo"! je zakon.
Na viim nivoima ipak, uticaj Hermesa daje nam podsticaj da
tragamo za znanjem znanja radi i da prenosimo korisne informacije
drugim duama. Jednom kada jedinica i grupa ljudi obezbedi sop
stvenu bezbednost, moe si priutiti da pomogne drugima u postiza
nju istog. Ovo je poetak hermesovske staze na Drvetu koja donosi
inicijaciju kroz instrukciju. Um pre snage je dobar hermesovski ltksi
om jer Hermes predstavlja um iznad materije. Bilo ta to dovodi i
stu fiziku mo pod kontrolu inteligencije je hermesovski atribut.
Vlast suptilnih nad jakima. Ovo je sutina I-Iermcticizma. Danas to
jednostavno nazivamo psihologijom ili mudrim nadvladavanjem glu
pih. Metode postizanja ovoga su poduavane U drevnim hermesov
skim Inicijacijama i jo uvek ine deo hermesovske tradicije.
Jo lIvek smo u carstvu ritma sa Merkurom. U jednom trenut
ku gore, dole \I sledeem. Merkurijaini temperament je suvie dobro
poznat da bi ga bilo potrebno opisivati. Slae se sa Hodom zbog svog
oznaavanja Divote, Slave, Hvak i Casti. Merkur-Hermes je, to se ti
e njegove spoljanjosti, naglaeno kitnjast i privlai panju, ali je u
sebi tajnovit i esto obmanjujui. Ovde se malo panje pridaje bu
kv.dnoj istini osim ako ne slui postil.1nju nekog cilja. Kao mladi de
ak, Hermes bi mogao definisati la kao: "Nepoeljnu U oima Boga,
ali veoma korisnu pomo u nevolji". Ne smemo zaboraviti Hermesa
kao posebnog zatitnika varalica i putnika. Nije da je neistina neop
hodna u bilo kom hermesovskom smislu-daleko od loga-ali inventiv
nost se smatra primarnom vrlinom.
U Olimpskom panteonu, Hermesova poasna funkcija je bila da
bude Glasnik bogova. Danas teimo da mislimo o glasnicima kao re
lalivno nevanim biima, ali originalno to je bila veoma visoka i vrcd-
D1
Vilijam G. Grcj
nova n a pozicija. Glasnik je imao sveti imu nitct kao Nosilac inteligen
cije. Njegov slubeni simbol bio je tap sa talasajuim trakama. Ovo
su vremenom postale gujc Kaduccusa (Caduceus) a danas opstaju
kao bela zastava. U keltskom drutvu Druidi su bili u stanju da po
dignu ceremonijaIni tap izmedu protivnika usred borbe i potovanje
njegovog autoriteta je bilo toliko da bi borbe prestale a diskusija zau
zela njihovo mesto. Bezlini .,crveni telefon" bi mogao biti moderni
ekvivalent. Vraamo se kaduceusu pomou uvijeni h elektrinih ica
umesto zmije. Hermes ini najbolje to moe za nas.
Kod l'Ioda dostiemo taku gde se um upoznaje sa materijom i
toliko vie pribliava Boansku porllku manifestaciji. Gledajui llZ
Drvo, penja bi trebalo da shvati da unutar, na i iza stvari posloji vi
e nego to se primeuje na povrini. Umesto da prihvata slike }esoda
naslepo, aspirant treba da traga za njihovim dubljim znaenjem i da
Irai vodstvo na svom Pulu do unutranje iluminacije. Tragai kojima
vlada intelekt uhvati e se hermesovskom stazom, oni koji su skloni
emocijama krenue Orfikom lazom (Orphic Path), a onima koji su
sposobni za istu posveenost pripada srednja Mistina staza, najtea
od svih. Trenutno se bavimo hermesovskim okruenjem i vienjem.
Pored Glasnika, Hermes je bio i zatitnik svih t:1jnovitih radnji,
Vodi mrtvih na Drugi svet, donosilac dobre sree i Bog puteva. Svi ovi
:lspekti se uklapaju u hermesovsku tradiciju. Ilermes Trismegistus bio
je Trostruko "eliki uitelj Tajne mudrosti kojom su inicijanti Okultne
nauke zadobij:lli bolji poet:lk od ostalih i zadravali tu prednost dok
god bi nastavljali svoje studije. Neka vrsta metafizikog preimustva da
t:tko kaem. Sve je to deo Sbve koja se moe stei kod I loda
.
Esencijalni alributi Hoda su dovitljivost i humor koji proizilaze
iz intelektualnog izvora. Brze, bljetave dosetke koje zahtevaju inteli
genciju d:l bi bile cenjene. Igre reima i slagalice su tipini primeri.
Kriptogrami i ifre sc takode ukbpaju ovde kao izazovi za radoznale
umove. Magini atributi Hoda su pisane rei bilo kog okultnog tek
sta i svi Obredi i Rituali spadaju pod brigu Hermesa koji treba da
poduava njihove metode i korienje. Ovo se posebno odnosi na de
latnosti unutar J-ramOV<1 u vidu otvorenih ili manje formalnih obre
da. Dramatini rituali koji se slue sveanostim:, kao to su Mason-
62
Stepenice svetlosti
ska deavanje unutar zatvorene Loe, su hermesovskog tipa.
. .
.
Hermesavska staza inicjacije poinje kod Hoda za one kOJI ze
le da se penju uz Drvo njihovim umovima radije nego na neki drugi
nain. Moemo otprilike uporediti prva etiri Sefirota sa okultnom
anatomijom ljudskog bia na ovaj nain: MaJkut ide uz Te

, Hod jZ
Um, Necah (Netzach) uz Duu i Jesod uz Duh. Kada Duh Zivota anI
mira Materiju, Um i Dua se razviju levo i desno kao horizontalne ru-
ke Okruenog krsta.
. '
Ova slika je dosta interesantna jer pokaZUje redosle IJudsk

evolucije. Prvo, dclanje Duha na materiju stvara ivot, zatim d
?
l

zl
do ekspanzije kroz dimenzije iskustva to rezultira Umom (razmilJa
njem) i Duom (oseanjima). Um i Dua se zajedn

.
mogu p

smalra
ti kao dva Stuba medu kojima se Covek na Drvetu zivota uvezbava da
svojom zaslugom dostigne besmrtnost.
.
Moda j e ovo razlog zato je Magina slika Hoda Hcrm<1frodlt,
kompromis Hermesa (J-Ioda) i Afrodite (Ne

aha). Sti

li sn

o do obla
sli Drveta gde moramo razmiljati u parovInla. Um D

lsa s

samo
suprotni krajevi istog lapa, gde vrednosti jedno

oboljavaju dru
gog. Ako o Sefirotima na C\nom i Belom stu
.
bu mlsitmo ao
.
o .med
sobnim komplementima koji sainj:lvaju tn komptet

e Je(
.
1t

1 1 C( nJI
hovim ukombinovanim parovima, praktino emo prIStUpili

robl
.

mu Stubova. Evo nas kod negativnog pola I-Iod-Necah kombmacIje

koja ima ensku potenciju.
.
Povrnom posll1:ltrall ovaj enski polarttet vezan za Sefiru ko
ja ima hermesovsku atribuciju moe izgled

ti la
.
I

o, po
?
tovo
:
:to
to se Venera pripisuje Necahu na kraju spoja kOJI Je mllskl. Mo
.
ze

e
oprostiti svakome ko osea da je sluajno ili namerno zaveden
:
:

ili
je sluaj. Nijedno ivo bie na ovom svetu

ije l?OOo muko lit

.
zen
sko. Pol tela treba da je dominantan U svako) osobI ah da suprotnt po
laritet ne postoji U nama bili bismo nczamsliv

bia. :0 j ao ada
bi smo pokuali da .. ..mislimo tap sa samo JednIll krajem Ih paplr
.
sa
samo jednom stranom. Nijedno ne moe postojati bez drugog kao iZ
raenog entiteta. To je pitanje oba ili nijednog.

ke
.
i

ke poten
cije mogu same po sebi postoj.1ti samo kao isti rtllCl '
p
l sa rllge
strane Ambisa. Cak i t:ko, takvo razdvajanje se vri radi kasllLJe re-
D
Vilijam G. Grej
kombinacije. Kod Hoda, dakle, imamo sliku enskog potencijala iz
muke prezentacije (Hermesa), to je kod Necaha naravno obrnuto.
Uglavnom je ovo insistiranje na enskim osobinama unutar
Boanske strukture razlog zato je kabalizam postao jeretina doktri
na \l okviru ortodoksne jevrejske vere ba kao to je i gnosticizar bio
gnusan hrianstvu iz istih razloga. Kabala i Drvo su puni polne sim
bolike jer je Zivot kako ga mi poznajemo neodvojiv od pola U ovoj ili
onoj formi. Telesni pol je transcedentan. Spiritualni pol je odmah do
Apsolutnog. Odatle proistie koncept bogova i boginja II ljudskom
umu U koji je, prilikom njegovog zaea kod Hoda, Muko-2enska
ideja vrsto usadena od strane Hermesa. To je njegova poruka ove
anstvu. "Traite enu u Mukarcu i Mukarca \l eni i pronai ete
istinu obeju".
Ova duaIna priroda oveanstva je \l stvari ta koja rewltira
ulllom i dusom. U svakoj individui ta dva potencijala tragaju jedan
za drugim ta potraga donosi sa sobom iskustvo koje razvija celo bi
e. Mukar;lc koji u sebi trai enu otkriva duu. Lena traei mu
karca tl sebi upoznaje se sa U11011. Ovo je tek osnova. Sa razvijenim
i evoluiranim individuama ovaj proces je mnogo komplikovaniji i
skloniji varijacijama.
U asijskolll svetu Hoda, dakle, imamo opti koncept uma koji
evoluira kao rewhat medusobnog tragarlj< oba pola u jednoj osobi iz
koje se lo Irag,lllje proiruje kroz komp!ementne potencijale drugih
individua i izvora energije. Tok sile ovog energetskog kola kod ove
take na drvetu je od enskog ka Mukom ili Negativnog ka Pozitiv
nom. Kolo ^L, naravno, zavrava kod Necaha gde se tok vr<la na PO
zitivl1o-Neg,lIivni smer i tako kompletira energetski ciklus. Analogija
sa dve obine elektrode medusobno serijski povezane fino ilustruje
ovaj sistem. Na Drvetu se moe nai mnogo takvih kola.
Ostavljajui Hermesa sa njegovim uzdignutim Stapom ivota
oko koga su obavijene dve paree zmije da uva svakodnevne ekspresi
je Hoda, idemo da sc upoznamo sa Andelima dodeljcnim ovoj Sefiri u:
64

JETelR, Svet formacije: Adeli. BENI-ILOHIMI
Formiranje inteligencije koju oekujemo da nademo kod Hoda
vre uveliko raspravlj ani Beni-Hohimi, Deca bogova i boginja. Bu
kvalan prevod "Sinovi Bog{ a)(ova)" ostaje pod sumnjom zbog ume
ane enske mnoine. Uvek je dobro zapamtiti da semitska koncepci
ja Boga dolazi od spajanja rei Hah i Jah (Yah), mukog i enskog Bo
anskog aspekta, gde je lah spoljanji pobednik. Kabala je zadrala
enske aspekte kao deo vie-manje podzemnog pokreta u odnosu na
ortodoksne redove i 7.drala je tradicije koje bi rabinski Jevreji na
zvali Paganizmom. Ovo je verovatno uzrok Kabala formira tako pri
rodne veze sa oku1tistima utemeljenim U hebrejskom ili hriUanskom
pravosbviju koji trae ekstenzije Unutranjeg sveta koje nisu dostup
ne njihovim ogranienim Verama.
Na Beni-lIohime se u Postanku referira kao na "Sinove boga"
koji su uzimali erke ljudi za ene koje su "im raale declI, ona bi po
stajala moni ljudi iz starina, ljudi od slave". z ovaj izraz: "ane em
(anshe shem)" sc govorilo da znai "ljudi od Imena" jer su sc sluili
Svetim imenima O magine svrhe to su neki smatrali legitimnim, a
drugi drskim i bogohulnim.
Neki moderi prouavaoci smatraju da su "Beni-l1ohitni" za
pravo ljudi koji su bili sinovi poglavica i plcmstv

, i poil

ili su gr

ku venavanja sa niom infcriornom klasom to Jc postaVIlo temelje

za oveanstvo puno mc1eza koji su izazvali tolike nevolje zbog mea
nja rasa. Nekolicina ekstremnih miljenja Beni-lIohime vidi kao su
periorna bia sa drugih planeta koji su pre mnogo milenijuma slete
l i na Zemlju njihovim leteim tanjirima i implantirali njihovo seme
cvolucionog savrenstva \l tadanje pod-ljudske stanovnike. Nijedno
od ovih bia se ne bi moglo opisati kao Aneosko poto se Aneli ne
mogu razmnoavati, a poto se mi ovde bavi

o Anc1in

a Hda, i
.

raz "Beni-I1ohimi" emo upotrebiti da refeTIramo na tntehgenclJe

aneoske prirode koje se bave Hoditskim pitanjima.
65
Vilij:IG. Grej
Prilino je oigledno da iako se Boanske potencije mogu pola
risati u energije koje bi po nama bile muke ili enske, takva Bia ne
mogu imati "decu" U naem smislu te rei. Oni mogu i imaju reaktiv
ne efekte jedno na drugo koji rezulLiraju novim potencijama, kao to
dva tona proizvode harmonski ili dve boje formiraju treu. To je ba
rem osnovna prirodna zakonitost. Rezultat (pol)arisanih Boanskih
energija koje se meusobno kombinuju moe se eufimistiki opisati
kao "Dete bogova" ba kao to bi se reZlllLat dve ljudske energije na,
recimo, mentalnom nivou mogao opisati kao "umno dete".
Ako posmatramo Beni-Ilohime kao energetske jedinice polari
sane Boanske svesti koje se pruaju ka oveanstvu da bi formirale
ljudsku inteligenciju putem povratnog kola energije suprotnog pola
riteta, onda emo poeti da razumemo njihovu funkciju. Oni su Bo
anske misaone forme pojednostavljene do tc mere da mogli naini
ti direktan kontakt sa ovekovim rastuim umom. U praktinom
smislu oni su naa prva svest o Boanskom koja pokuava da nas iz
vue izvan nae materijalne ljudskosti. Ovo je, na neki nain, "Boiji
sin" koji je doao radi spasa (evolucije) ljudske rase i bez kog ljudi ne
bi bili nita vie od obinih smrtnika. "Beni-llohimi" su Deca boga 1
tome to 5Ll oni "Svest o bogu" u svakom ljudskom detetu.
Postoji interesantna legenda o anelima koji su doli Il kontakt
sa ljudima u ranom stadiju1u njihovog razvoja. Neki od njih su na
vodno bili "pali" iz originalne Boanske milosti kao i sam ovek, i ovi
nebeski slobodnjaci doli su na zemlju i zapoeli nove ivote. Bilo ih
je oko dvesta i sleteli su na vrh planine Hermon (iz rei HEREM, "Za
kletva", mogua veza sa Hermesom). Prouavaoci NLO-a bi se sigur
no mogli zabaviti ovim!
Poto su se dogovorili oko uslova njihovog ugovora, Andeli su
se spustili na planinu, meali i venavali se medu oveanstvom.
Ostatak vremena su provodili poduavajui magiju i elementarnu
nauku. Njihov voa se nazivao Semjaza i poduavao je ari i herbali
zam, mada je Armaros poduavao kako ponititi takve ari. Alatel je
bio instruktor rada sa metalima, orujem i koritenja antimona \I ko
zmetici. Barakuijal (Baraquijal) je bio astrolog, Kokabel astronom,
Ezekiel mctcriolog dok su Semsiel (Shemsiel) i Sariel poduavali So-

Stepenice svetlosti
lama i Lunarno ponaanje.
Moglo bi se pretpostaviti da bi sa takvim Uiteljskim kapacite
tom, oveanstvo postiglo ogroman napredak na zemlji. Legenda na
stavlja dalje kae da je Lovek preterao i posegao van svojih moguno
sti postavi tako zloban i korumpiran da je potop poslat da oisti ze
mlju. Aneli su sakupljeni od strane etiri velika arhandela i navod
no poslati nazad kui U sramoti zbog svojih aktivnosti. Interesantno
je primetiti da se u ovoj taki imena arhanela Boanstvo (Mikal), Is
celjenje (Rafae!), Snaga (Gabriel) i Svetlost milosti (Auriel). Sve ove
osobine su evidentno nedostajale oveku tog doba.
Poruka ovog ranog nauno fantastinog dela je dosta oigledna.
Um bez Due predstavlja veliku opasnost za oveanstvo. U ovom
tehnolokom dobu ne moemo se dovoljno puta podsetiti te injeni
ce. Jedno staro uenje kae da je Sotona doao iz reda Bcni-Ilohima i
zasiguro je istina da preteran i ponos i iskuenje samoglorifkacije
dolaze u dodir sa oveanstvom na Beni-Ilohimskom nivou Drveta.
Kada Lovek prvi put uvidi svoju Unutranju sposobnost da bLlde
"nalik Bogovima" to moe, i esto ima, veoma destabiliui efekat.
Mali ljudi "igrajui se Boga" igraju veoma opasnu igru kao to otkri-

vamo na nas racun.
Ipak, jednom kada se posvetimo Drvetu, ne moemo se vratiti.
Jednom kada naa lica izrone iz kaljuge zemaljskih porckala moramo
ih drati uzdignutim ka nebesima. Beni-Ilohimi su naim uima ap
nuli magine rei " . . . biete nalik Bogovima-besmrtni"!!! i ne moe
mo se odmoriti dok ne dostignemo taj nepoznati cilj. Njegova reOek
tovana slava, prikazana kod Hoda moe nas oamutiti ili bk oslepiti
na neko vreme kada prvi put izronimo iz nenog svetla Jesoda, ali po
to smo uvide!i ovu veu Svetlost neodoljivo smo joj privueni. Cini
mo mnogo traginih greaka na putu, ali pre ili kasnije moramo na
uiti kako da se sluimo novim moima i odgovornostima. Nije gre
ka Beni-Ilohima ako pogreno razumemo njihove poruke. Oni ne
mogu ispravljati nae greke. To moramo uiniti sami. To je sve deo
naeg postanka - onoga to moramo postati.
Bez Beni-llohima,jedva bi smo imali pameti da uopte nastavi
mo, ali ne smemo zapasti u fatalnu greku verovanja da su um i men-
/
Vilijam G. Grej
talnost sve. ili da e nas ista snaga naih mozgova bilo gde sama od
vesti. Pokuati isto intelektualni razvoj bilo bi kao iriti sam Hod u
horizontalnom pravcu iz Drveta to bi rezultiralo beznadenom ne
ravnoteom. Atributi uma i due su izrazito nainjeni na jednakom
ali i suprotnim Sefirotima da bi se pokazala neophodnost dualnog
razvoja u avam stadijumu. Nijedno od njih se ne vrednuje iznad ili
ispod drugog, ve su oboje prikazani kao jednako partnerstvo.
Beni-lIohimi su direktni formalori naih umova dok god pru7.
ju konstantan unutranji stimulans koji nas pokree II naoj potrazi za
znanjem. Ako budemo mogli da se sluimo njihovim energijama ra
zumno umesto da "dobijamo napade ideja o Boanstvu" oni c nas od
vesti do istina za kojima tragamo. Oni su takode Andeli na koje se uka
zuje u onoj sumnjivoj frazi Molitve gospodu, "Ne dovodi nas u iskue
nje", to je odmah izbalansirano klauzom "Izbavi nas od zla". Smisao
ovih rei je uvek patio prevodima i ako se frazira kao: "Ne dovodi nas
u iskuenje bez izbavljenja iz zla" znaenje postaje dosta jasnije.
Iskuenje nam je potrebno. Bez njega ne bismo nikuda stigli.
Konstantni stimulansi koji na nas utiu su neophodni za formiranje
ljudskog karaktera tokom BOi.lnskog razvoja. Reakcije na njih su tc
koj e grade svaiji Unutranji svet. Svaki stimulans i njegova reakcija,
ma koliko blagi, su test koji moramo proi i preiveti. Sve SlI 10 isku
Slva kojima se podvrgavamo dok hodimo Stazom. Svaki uspeno na
injeni korak je jo jedna poprenica na Merdevinama svetlosti. Be
ni-IIohimi nam pruaju naine ali rizici u prirodnom ciklusu su na
i. Tako c< bU n<e molitve sasvim opravdane kada u njim'l traimo
da se ne susretnemo sa sutinskim probama osim ako ih ne moemo
prevazii bez loih posledica. Ne treba da se plaimo Beni-IIohima;
na jedini razlog Z uzbunu smo mi sami.
Ostavljajui Beni-Ilohime da nastave sa svoji m poslom stiemo do:
BRIJA, Svet kreacije: Arhandeo RAFAEL.
Neki sistemi ovde postavljaju Mikala kao isceljujuc Bie, ali
ovo je pogreno, poto je Mikal oigledno Solarni arhandco i stoga
68
Stepenice svetlosti
pripada Tiferetu. Rafael je uvek bio poveziva n sa iscelj ivanjem. pod
uavanjem i on je posebni zatitnik putnika, esto prikazan sa putni
kim eirom, tapom i vrgom. Ovi simboli su hrianske verzije her
metikog Kaduceusa, Petasusa i boice isceljivake masti. Rafael je
specifino imao zadatak da lei rane oveanstva (ne svaki tip bole
sti) i da predstavi molitve svetaca. On je postavljen nad duhom ljudi.
Rafael je takoe Aneo asociran sa Tobajasom. Njegov zadatak
kao jednog od Velike etvorice bio j e da savlada zlobnog Andela Aza
zela (z kog se moete setiti da je bio proizvoda oruja i ohrabrivao
pohotne ene! ), kojeg je vrsto vezao dok Coveanstvo nije postalo
dovoljno glupo da oslobodi zatvorenika i postavika za Direktora mu
nicije. Rafael znae Boije isceljenje i ratne rane posebno spadaju u
njegov dome.
U personifikaciji Rafaela moemo pronai poetke ljudskog
razvijanja smisla za dobro i pogreno. Moemo to zvati zdravim ra
zumom ako elimo. Izleenje povreda je nadoknaujui akt koj i pro
izilazi iz ubeenja da nije ni trebalo da se povredite. Greke treba i is
pravili i spreiti. Ovo vai za sve nivoe, fizike, mentalne i spiritual
ne. Rafael nadoknaduje. On nam prua urodeni oseaj o tome kada
smo prelerali da bi smo sc mogli vratiti i ponovo uspostaviti ravno
t6.u. Ako nas Beni-lIohimi odvedu predaleko uvek moemo traiti
pomo od Rafaela.
Ovaj proces je evidentan \I reakcijama naih teJa na povrede. Ne
mogue je razmotriti ncvcrovatne aktivnosti naih elija i bio-hemij
skih reakcija bez makar mutnog utiska o inteligenciji koja rukovodi
lim operacijama. Ako Kabalisti ele da personifikuju ovaj odreeni tip
svesti kao Rafaela, zato ne bi mogli? Trebalo bi 7.pamtiti da je Rafael
isceljiva povreda, a ne doktor opte prakse. Moemo ga razlikovati od
Mikala ako o Rafaelu mislimo kao O nekome ko lei povrede dok Mi
kal lei bolesti. Oboje su specijalisti u sopstvenim poljima.
Ako povredujemo druge ili sami bivamo povredeni bilo O dui
ili umu, Rafaelov zadatak je da olaka patnju sredujui pitanja, upo
trebljavajui kakav god melem je potreban ranjenim oseanjima.
Zdrav um u zdravom telu mogao bi biti tipian Rafaelski moto i u
svim vidovima mentalnog isceljenja zasigurno bi doao pod njegovu
69
Vilijam G. Gre;
zatitu. U sluajevima ludila i mentalnih bolesti Rafeal je Andeo kog
treba prizivati. Veza Rafaela sa Istokom. Maem i Elementom vazdu
ha je laka za razumeti jednom kada se setimo da je ma bio strela.
Ona ne samo da nanosi povrede koje Rafael lei, ve takode predsta
vlja nae brze misli koje lete gde kod ih luk nae volje poalje. Stvori
telj ivota kao da je znao da neemo biti u stanju da se uspinjema nje
govim merdevinama a da se ne povrecujemo stalno i tako j e Arhan
deo Rafael dobio zadatak da nas naui kako da leimo nae povrede.
Zakon nadoknade u akciji.
U hermesovskoj tradiciji, Raf c1 je takode Zatitnik putnika na
Unutranjem putu i Vodi mrtvih. Stap koji nosi j e Srednji stub ili
horizontalna ravnotea, u zavisnosti od toga kako je predstavljen.
Njegova poruka je jednostavna: .. Dri se uspravno i ostani u ravnote-
1i". Ment anoj ravnotei takorei. Njegova boica sadri Vode mudro
sti i dovitljivosti to bi nas trebalo spreiti da postanemo suvie suvi i
pranj::wi, dok njegov iroki eir slui kao tit od sUllanog udara ili
bilo kakvog oamuenja usled prejake svetlosti. Postoje poruke II
svim tim simbolima i trebalo bi ih paljivo pregledati. One su tu da
stimuliu nae umove ako smo volj ni da ih koristimo.
K.IO hermesovski uitelj. Rafael Ilas ui kako da se sluimo um
ovima II slubi naeg Duha. Mi Um posmatramo kao instrument ili
nain radije nego kao cilj sam po sebi. Uimo da budemo gospodari
Uma umesto da budemo bespomono gurani od stran<. ' svakog men
talnog impulsa jaeg od nas, U tvrdokoroj hermeneutikoj koli ot
krivamo kako da rukujemo "umnim stvarima" kao to svaki zunatli
j a ui kako da koriti sirove materijale svog zanata. U i:lo vreme ot
krivamo kako se Um uklapa II shemu savrenstva tako da ne preceni
mo niti potcenima njegove granice i vrednost kako Bogu tako i Co
veku. Iz pozadine umova koje kuitiviemo stalno nas proganja stari
tekst: .. Sta vredi oveku da stekne svet ako izgubi duu"?
Reeno je da svi ine greke, ali da ih samo budale ponavljaju.
Mudri proftiraju na grekama i ue iz njih. Rafaelov impuls I nama je
taj koji nas navodi da uimo iz povreda koje sebi nanosima. Ovo je le
enje naih rana na nivou mudrosti. Veina nas najbolje lii kroz bol jer
llam l! pribliava stvari na lian nain. Deca se ue osnovnim lekeija-
70
Slepenice svetlosli
ma ivota na ovaj nain, a mi smo jo uvek uveliko kosmika deca. U
naim zaboravljenim infantilnim danima trali smo, padali, zadobijali
modrice, plakai i bola i povredenih oseanja, bivali tieni i tceni od
strane odraslih (nadamo se) a zatim poslati da trimo drugde. Sledei
pul nismo tako lako pali. Na taj nain se Rafael odnosi prema nama.
U sutini nisu naa tela ta koja osete bol, ve nai umovi. Oso
ba u nesvesti ne osea bol fizikih povreda, a ak i posle dugog mu
enja dademo do take gde se um i telo odvoje a fiziki bol prestane.
Dobro istrenirani um moe odbiti da prima poruke bola iz mozga i
tako osloboditi duu od patnje. Ovo nije toliko neuobiajeno kao to
bi se moglo pretpostaviti poto svaki hronini invalid razvije tu spo
sobnost do odredene mere. Oni lO nazivaju "navikavanjem na ivot
sa invaliditetom". !Iermesovski uenik ide korak dalje i ui kako da
ivi pomou invaliditeta ili ak potpuno izvan njega. Tako se sposob
nost uma izdie iz nesposobnosti tela. U leenj u lei uenje. Ovo je
Rafaelova poruka (oveku.
Nije da moramo biti povredcni da bi smo bilo ta nauili, ali
dok ne razvijemo inteligenciju dovoljno da izbegnemo sopstveno po
vredivanje na sve naine, nastaviemo da patimo. Slava !oda je nae
uspeno postizanje ovog stanja uma i Rafael c nam pomoi da ga
pronademo ako ga Z'llllolimo. Kreativno koritenje misli je njegova
specijalnost. Ovom vetinom mogli bismo se prilagoditi svim okol
nostima a zatim otkriti kako da te okolnosti prilagodimo nama. To je
vrhunac ovog uenja. Ne treba da sc plaimo povredivanja sve dok je
Rafael tu da nas isceljuje.
Da bi smo otkrili neto o mentalitetu na njegovom najdubljem
nivou najbliem nama kao zemaljskim biima, moraemo da se pro
bijemo u Svet dalje od Rafaela kod Hoda i stignemo u:
ACI LUT. Svet originacija; Bonski aspekt ILOHIM SABAOT
Ovo se obino prevodi kao "Bog mnotva" ali ponovo se suoa
vamo sa uveliko raspravljanom rej u "Ilohim" i starim jazom izmedu
1l0hista i lahvista. Kabala ovaj problem uredno reava tako to 1I0h ko-
71
Vilijam G. Grej
risti kao prefiks za Boanska imena na Crnom stubu dok se Jah kori
sti na Belom stubu. Imena Srednjeg stuba su kombinacije prethodna
dva. Mada je ak i u Kabali patrijarhalni uticaj postao veoma jak i po
etne uravnoteene ideje o Muko-Zenskoj meusobnoj zavisnosti su
vremenom postale naklonjene mukoj strani. Vano je da moderni
prakticioneri i istraivai zapamte ovo. Ako se vrsto budemo drali
Srednjeg stuba i balansirali na njemu, ispraviemo te greke kako bu
demo napredovali.
Da bi ouvali enske vrednosti Boanskih koncepata, Kabalisti
su bili primorani da postanu "Podzemni pokret", poto su smatrani
bogohulnicima jednako od strane Jevreja, Hriana i Muslimana. Ne
lano je opisati Kabalizam kao patrijarhalnu praksu ili verovanje. U
sutini ona prevazilazi polne limitacije Boanskog ali prihvata obe
polarosti kao krajnosti Boanskog radnog polja II Stvorenoj samo
ekspresiji. Na vizuelnom Simbolu Drveta, polje Boanske sile zahva
ta maksimalnu muku potenciju na granici Belog stuba, ensku kod
Crog stuba, oveanstvo i Zemlju ispod ali u smeru Boga-iznad
krozAIN SOPH AUR granice ne postoje. Ovde kod HODA, dakle, su
sreemo se sa prvim Boanskom aspektom na naem uspinjuem pu
tu koji je dostigao pun raspon enskog potencijala, iz kog moemo
samo ka gore, dole ili u stranu ka mukoj potenciji.
[[ohim Sabaot ( Ilohim Sabaoth) je enska boanska mo u sva
koj stvorenoj individui. Negativan naboj svakog atoma da tako kae
mo. Ovde vidimo Boanstvo kao beskonanost razliitih ivota koji
su ipak integralni entiteti Jednog ivota. "Muko-enskim nainio ih
je On" jednostavno znai da smo uistinu svi muko-enska bia i da
u nama sadrimo obe potencije. Neravnotea u bilo kom smeru do
nosi nam nevolju sa velikim "N" ali ljudska priroda je takva da sve
uimo na tei nain-udarajui glavama o granice polne polarnosti
koje ak ni Bog ne prevazilazi u Ekspresiji.
Kada budemo pomislili da je llohim Sabaot asociran sa Slavom
boga kod Hoda, uvideemo koliko je ovo prirodno i prikladno. Divo
ta, isceljenje, radoznalost, domiljatost i veina hermesovskih asocija
cija su enski atributi i istinska Slava oveka je da oveanstvo nasto
ji da se uzdigne u smeru Boanstva. enski instinkt je taj koji u Ijud
17
Stepenice svetlosti
skoj rasi odrava bilo kakav vid religije jer dok mukarac "pada" i na
ginje ka spoljanjosti i materiji, enska energija sc "uzdie" i kree ka
unutranjosti i Duhu. U Mitu o Postanku Mukarac je taj koji je pao
a seme Zene j e donela Iskupljenje. Na ovom stepenu Drveta treba da
mislimo o Zeni kao o Mukarevoj slavi, a o Mukarcu kao o Zeninoj
pobedi. Hod i Necah objanjavaju jedno drugo, jer Necah je Muka
rac izraen kao Zena, dok je Hod Zena koja se izraava kao Muka
rac. Oba se kombinuju kod Jesoda da proizvedu Ljudski zemaljski i
vol ili kod Tifereta da stvore Ljudski nebeski ivot.
Moemo ovu meuzavisnost mukih i enskih principa lako
razumeti ako je posmatramo kao uplju gumenu lopticu, belu spolja,
crnu iznu! rao Ako jednostavno izvrnemo lopticu promeniemo njen
izgled u odnosu na njenu spoljanjost, ali nita drugo se nee izmeni
ti. Pitanje polarosti sc svodi na istu relativnost.
Moglo bi biti od pomoi ako sc prisetimo prie o Hermafrodi
tu. To bie je bilo legendarno dete Hermesa i Afrodite koje je zaelo
kao mukarac. Obrazovale 5U ga Najade, enski vodeni duhovi, i ka
da jc odrastao putovao je svuda voden nezasitom radoznalou. Jed
nom sc kupao 1 fontani ija je Nimfa Salmakis postala tako vezana za
njega da je ubedila Bogove da ih spoje u jedno tclo i tako su zauvek
postali Mukarac-ena. Ova alegorija fino ilustruje stanje kod Hoda.
"ena trai mukarca" sve sumira.
Pria o Pandorinoj uvenoj kutiji takode zapada ovde. Kao pra
vilo pretpostavlja se da je ona lino otvorila kutiju i oslobodila sve ne
volj e ali originalna pria nije takva. Pandora je prva smrtna ena ko
ju je Ze vs nainio od gline. Od strane svih Bogova dobila je sve mo
gue kvalitete i Hermes ju je sproveo Prometej u (prva misao) da mu
bude ena. Sa sobom je nosila maginu kutiju kao miraz. Prometej je
u sebi imao dovoljno boanskog da primeti Boansku obmanu i tako
ju je prosledia svom bratu Epimeteusu (naknadna misao) koji ju je
oenio i otvorio kutiju, oslobodivi tako sve nedae ali pronavai i
utehu Nade kao jedine preostale anse za povratak istinske sree. Ni
je ena otvorila kutiju, ve Mukarac.
Ovo je koristan prikaz onoga to se deava kod Hoda. ovean
stvo u potrazi za Boanskim darovima sluei se Umom (radoznalo-
7
Vilijam G. Grcj
u), automatski oslobada nevolje koje prate takav proces ali dok ima
Nade (isccljenja) nikada ne moemo biti potpuno pobedeni i moe
mo biti sigurni da emo na kraju uspeti za sva svoja lukavstva Pro
metej je poslat U svoju kaznu odakle ga je Herkules izbavio nekih tri
deset godina kasnije, to ukazuje na trideset i dve Staze drveta. Epi
meteus, sa druge strane,je pretvoren U majmuna, tako da je verovat
no morao da se penje uz Drvo na tei nain. Veoma dobro osmilje
na ilustracija ljudskih poetaka i evolucije.
Umiljeni Prometej (koji je mislio da moe dostii Nebo bez
.ene) baen je u muke iz kojih se nije mogao sam izbaviti i morao je
biti osloboden istom Boanskom moi. Epimeteus, sa druge strane,
je nalik nama, poinje na dnu Drveta sa sposobnou da se njime us
pinje. Boanski darovi implementira ni u smrtnu 2enstvenost su na
Miraz sa kojim moemo zapoeti uspon. Poruka ovde bi mogla biti:
"Naknadne misli (EpitemelIs) su najbolje". ovekov< prva spoznaja
svoje inherentne Boanstvenosti vodi ka tolikim nevoljama putem pre
teranog egoizma, da mu tek njegova drug< realizacija njegovog ljud
skog statusa pomae u uspinjanju uz Drvo od njegovog podnoja.
(z Hoda i Necaha potie ideja o ,.srodnim dus<lma". Ova uveli
ko zloupotrebljavana doktrina znai da to je dua individualnija i
razvijenija to su manje anse da e pronai drugu sa komplementar
nim osobinama. Obini, proseni ljudi retko kada imaju problema U
nalaenju partnera poto su toliko slini jedni drugima da se slau
jedno uz drugo u granicama tolerancije. Due koje n<predlljll ili se
povuku izvan mase obinih smrtnika ine to na sopstveni rizik. Sto se
vie udaljavaju od takozvane "norme", to e manje potencijalnih
partnera pronai. Ali da takve due ne postoje, oveanstvo se nikada
ne bi uzdiglo ili palo izvan sopstvene ravne povrine i podleglo bi i
stoj inerciji. Usponi i padovi ivota su ti koji ga ine interesantnim i
zadravaju nau panju na ivljenju.
ILOHIM SABAOT, budui da je Boanski enski princip U svi
ma nama, kroz oveanstvo trai ekvivalentnog partnera u JAHVE
SABAOTU (Jahweh Sabaoth) kod Necaha. Ovo se deava na svim ni
voima ivota. Svako kroz druge mora pronai ono to ih kompletira,
individualno i kolektivno. Kada bi tako neto ikada postalo injenica
19
Stepenice SVdlosti
ivota, bio bi to kraj oveanstva, i to srean kraj, ali takav dogadaj ne
e naii ni u kakvom vremenskom periodu koji je za nas znaajan.
Ipak, u nastojanju da se takav kolektivni cilj postigne, deava se i indi
vidualni napredak, to nas sve pribliava lom idealnom postignuu.
Opis "SABOT" se striktno interpretira kao "Mnotva" u smislu
armija ili borbenih grupa i heroj uzdie "bitku polova" kao koncept
vene borbe za polnu dominaciju. Na povrini izgleda kao da su sna
ge Hoda i Necaha bile suprotstavljene ali stvari utroak energije se
tie odravanja momentuma polarisanog potencijala radije nego ne
utralisanja ta dva ekstremiteta.
To znai da kada se pozitivni i negativni tipovi energije susret
l1\, nastaje efekat sile koji tei da umanji originalne energije za svoju
koliinu. Kada bi se ovo konstantno nastavljalo bez upotpunjavanja
iz suprotnog izvora, energije bi jednostavno potpuno nestale. U ljud
skom kontekstu, Mukarac i .ena bi se ponitili ne ostavivi nikakav
podsetnik. Cinina iskuenja na stranu, rasa sc barem za sada mora
nastavili. Tako da se izmedu Mukaraca i Zena deava "bitb" (raz
mena energije) to U fizikom smislu predstavlja seksualni in. Rezul
tirajue dete proglaava pobednika svojim polom i nastavlja "kon
flikt" kada dovoljno ostari. Ovo je "rat" koji oba pola vode na zemlji.
Hod i Necah u kombinaciji sa Jesodom dosta jasno pokazuju
Slavu i pobedu iza seksualne reprodukcije. Oni odravaju kontinuilet
polarisane energije izmedu Mukog i enskog na svakom nivou ivo
ta. Naravno ovo nije miran proces. ali nikada ni II kakvom smislu ne
treba da bude nasilan. Bilo kakvo neprijateljstvo izmedu polova je
potpuno pogreno. Uravnoteeno partnerstvo bi bilo idealno stanje.
Dvoje kao jedno. Ne sre postojati pitanje "superiorosti" ve samo
slaganja. !LOII1M SABAOT i JAHVE SABAOT su Boanski aspekti
koji stvaraju emu koju moramo pratiti da bi smo postigli savrene
rezultate. Svi mi na Zemlji i u Postojanju smo povezani u njoj. SlO vi
e budemo bili II stanju da razvijamo nau inteligenciju uz pomo
lLOH!M SABAOT Boanskog aspekta u nama, to emo bolje ue
stvovati U Planu za savrenstvo.
Poto se Hod ne moe pravilno razumeti bez Necahn, putova
emo ravnom stazom koja povezuje ta dva Sefi rota i stii do:
75
Poglavlje est
SEFIRA NECAH, POBEDA, POSTIGNUE
Asija, Svet Ekspresije: Venera-Afrodita
Intelekt bez emocija jc zastraujui koncept i ovde kod Nccaha
Oseanje predstavlja ravnotcu Razmiljanju. Afrodita ne donosi sa
mo seksualnu ljubav na fizikim nivoima, ve i toplinu i [epotu emo
tivne ljubavi. Roditeljsku ljubav ka deci, ljubav ka ivOlinjamn ili ba
tovans!vu. ivotna ljubav svih vrsta jc A[roditska. Saaljenje i saose
anje, naklonjen ost i nenost sc stvari sa kojima se susreemo na ovoj
taki Scfirotske eme.
cvanjc, ples, muzika i balet su vezani za Orfiku stazu koja
prolaZI kroz Nceah. Sve umetnosti povezane sa izraavanjem uitka
spadaju ovde jer ta zadaje vei uitak od Pobede U pravom smislu tc
rei? Ovo nije neko rctroagrcsivllo detinjsto zadovoljstvo koje proiz
ilazi iz propasti nekog suprotstavljenog nam faktora. to je sasvim
sporedno, ve sc radi o istom oseaju slobode energija koje se t;da
mogu primeniti na bolje stvari nego na borbu sa trenutnim poteko
ama. Ko moe da opie produbljujue iskustvo Postignua? Neki to
smatraju seksualnim klimaksom, drugi uspinjanjem na vrh planinc,
drugi lO opet vide u usavravanju neke vctine ili pisanju knjige. U
osnovnim terminima to je emotivna reakcija na rezultat koji da ulo
ena energija posle prevazilaenja susretnutog otpora. Mi primenju
Jemo Mo na Stazu, prevazilazima prirodni otpor sa kojim sc susre
emo i rezultat koji usledi je Pobeda.
Kod podnoja Drveta, nai motivi za uzdizanje Merdevinama
evolucije su daleko od istih i plemenitih. Elementaro lukavstvo
Hoda ujednaeno sa pohlepnom udnjom Necaha. Kako se uspinje-
7
Stepenice svetlosti
mo dalje od naih primitivnih motivacija postajemo spiritualizovani
nalik Bogovima koje pratimo. Postajemo ono u ta verujemo. Kon
cepl Boanske ljubavi koji se manifestuje kroz seksualne kanale u vi
du Pobede kod Necaha vodi nas od naih najgorih do naih najboljih
ljudskih seksualnih ekspresija. Moda je to i naa najvea ljudska po
beda. Potpuna vlast nad tim vitalnim energijama u nama i njihovo
tlsmeravanje u skladu sa naom voljom je glavni cilj [nicijaci;e. "Lju
bav pod Voljom je sav Zakon" je tano uenje bilo da ga je Alister
Krouli citirao ili ne.
Cista mo ive energije koju oveanstvo koristi kroz razne sek
sulane ventile je gotovo neizraunjiva. Volcti i biti voljen je primarna
potreba oveanstva koja mora biti ispunjena na svim nivoima. Ne
moemo upotpunili sebe bez ljubavnih razmena sa nekim drugim
entitetima koji nismo mi sami. Niko ne moe ispuniti sebe istim sa
moljubljem. Nikada ne moemo biti vie nego to jesmo ako ne voli
mo i nismo voljeni od strane drugih ljudi i silmih Bogova. Ljubav je
za duu ono to je hrana za telo, a ko moe iveti bez ijednog od ta
dva? Kikvi bi smo samo ljudi bili bez Ljubavi? Ko sc usuduje zamisli
ti tabv uasan prizor?
Na normalan ljudski nain kontaktiranja Boanske ljubavi je
kroz druge ljude. Mi smo svi mediji ove neophodne Moi koja sc kroz
nas bavi sama sobom. Za sada smo Oigledno veoma nesavreni pre
nosioci ali poto 5Il daleko od vrhunca evolutivne savrenosti nema
potrebe za oajavanjem. Gde ima prostora ima i nade. Ipak. nevero
vatna j e pomisao da j e svako od nas na Zemlji predstavnik Boanskog
entiteta koji e drugima biti predstavljen onako kako mi to uinimo.
Nije onda udno to se razvilo toliko verovanja II avole ili indife
rentnosti ka svim religijama. Ako se susreemo sa Bogovima kroz
druge smrtnike kakve utiske moemo dobiti? Sa druge strane kak.
sliku Boanstva mi sami predstavljamo? Ovo nisu misli koje treba
ostavili kamforu i samozadovoljstvu!
[z takvih razloga, moda, mnogi Mistici su odabrali neverovat
no teak put direktnog pristupa Boanstvu, presccajui sve veze sa
drugim ljudima osim sa moda svega par njih koji su posveeni istim
idealima. Ovi Samotnjaci i Konlemplatori ili steknu nagradu za ko-
77
Vilijam G. Grej
jom tragaju ili plate cenu svog neuspeha. Bacajui kocku sudbine oni
idu na sve ili nita. Neki uspeju, mnogi ne. Niko ni ne bi trebalo da po
kuava tako neto bez paljivog odmeravanja prednosti i mana tog po
kuaja spram svojih sposobnosti. Ignorisati Veneru znai nainiti dr
sku asertaciju sopstvene samodovoljnosti koja moe biti vie ftktivna
nego realna. Za veinu nas, iskustvo Venere ne samo da je neophodno
ve ini nae ivote vrednim ivljenja. Venera ne donosi samo seksu
alnu ljubav, ve i ljubav izmedu porodica, prijatelja, grupa, mada jo
uvek ne i nacija. Domovi, bate, komfori svake vrste i bilo ta to nas
dotie preko ulni h uitaka spada u Venerijanske atribute jer sve su to
trofeji malih pobeda steenih uprkos ivotnim okolnostima. Puritan
ci mogu da neodobravaju ljubav bilo koje vrste ali bez nje ni oni sami
ne bi bili tu da se mrte na mane onih koji su im doneli Zivot.
Naa ula, emocije i oseanja razvijeni Vencrijanskim uticajem
Necaha predstavljaju poetke ljudske due. Ne treba ih prezirati, niti
nepotovati. Moda dodir latice cveta moe duu vie pribliiti bo
anstvu nego dvosatna misa. Venera, ako i Hermcs, moe nas podu
iti raznim stvarima ali ona govori srcu radije nego glavi. Uimo se
kroz ekstaze i patnje emocija dok ne otkrijemo tajnu balansiranja iz
medu ta dva. Bol i zadovoljstvo su Stubovi Venere kroz koje moramo
nainiti na Srednji put. Stazu ljubavi.
Venera se pripisuje osnovi Belog mukog stuba iz razloga su
protnih onima iz kojih sc Hermes pojavljuje na Zenskom stubu. Ne
cah prikazuje Mukarca koji traga za Zenom i ukazuje na enske oso
bine idealnog mukarca. Bez ovoga, ist mukarac bio bi, II najgorem
slu;ju, neosetljiv, brutalan i nemilosrdno agresivan a u najboljem
nestrastveni, hladno krvi, samoveliaj ui intelektualac. Zavisilo bi da
li su tom mukarcu naklonjeni um ili snaga. U svakom sluaju za ta
kvu monstruoznost ne bi bilo mesta u planu Drveta za Savrenstvo.
Ako oveanstvo uopte treba da ima svesnu duu, ona se mora uzdi
i iz feminizirane muke potencije kod Necaha.
U ezoterinom kontekstu, Dua nije nita besmrtnija od Uma.
Duh je besmrtni princip oveanstva mada se ovek kroz Um i Duu
podie do Besmrtnosti duha. Samo pomou ljubavi Dua moe da
postoji i da se razvija. Ljubavi na svim nivoima. Oseanjem na svim
78
Stepenice svetlosti
nivoima. Delatnost Venere je vie od isto fzike funkcije. Due se ra
daju iz nje kao i tela. Ortodoksni hrianski stav da seks treba upra
njavati samo radi produenja ljudske vrste je tuni nesporazum za
snovan na iskrenom pokuaju da se sauva svetost seksualne interak
cije medu evoluirajuim duama. Nita ne uzdie ili degradira duu
kao seksualni stimulansi. Oni utiu na oveka u mnogo veoj meri
nego to je ak i Frojd smatrao. Na primarnom fizikom nivou to je
samo reproduktivni in uobiajen za sva bia koji rezultira produet
kom vrste i odreenim sporednim efektima. Na psihikim nivoima
Unutranjeg sveta, seksualne energije i njihove razne sheme mogu
bukvalno izgraditi ili slomiti ljudsku duu ne raunajui pos]edine
efekte na samo telo. Sto je dua razvijenija to su efekti razmene sek
sualnih energija vei. Venera stvara ili ubija, i kada se susretnemo sa
njenim slatkim opasnostima kod Necaha to uistinu postaje pitanje
"Smrti ili Pobede". Ako izgubimo bitku vraamo se ponovnom rode
nju, ali uspemo li da pobedimo, nae due stiu besmrtnost nezavi
sno od materije i u tom sluaju smo napredovali izvan potrebe za
smrtnim tetom u kome bi smo iveli.
Svi Mistini kultovi i religije su veoma svesni ovoga i uveliko
okupirani pronalaenjem metoda za uspeno noenje sa ovakvim
spiritualnim situacijama. itav problem se sastoji II koritenju seksu
alnih energija na Unutranjim nivoima tako da se dade do najkori
snijih rezultata za ljudske due, posebno one koje su u delikatnom
stanju razvoja kroz same Misterije. One su morale biti uvane i pod
uavane inicijacijom u seksualne tehnike za koje je otkriveno da daju
najbolje rezultate u tetu, umu i dui. Naravno te tajne su ljubomorno
uvane od strane kultova, mada su inferiornije verzije tih tehnika bi
le iroko poznate i upranjavane. Tantriki indijski sistem ih je pun.
Takav odnos prema seksu je bio daleko vie od primitivnih me
toda kontrole radanja bez cilja vieg od zadovoljenja trenutne fzike
poude. Cela tajna je leala u rukovoenju energijama Unutranjeg
sveta pomou Uma i Due. Samo uvebane individue su mogle to po
stii sa ikakvim stepenom uspenosti a posledice nCllspeha su vidlji
ve u bilo kom tekom sluaju psiho-fizikog sloma. Sa okultne take
gledita, takvi neuspesi su utoliko gori jer se efekti toga mogu prene-
79
Vilijam G. Grej
ti iz jednog ivota u drugi.
Stare religije i Misterije su eksperimentisale sa raznim fzikim
tehnikama. Prostituciju u hramovima su praktikovala oba pola sa ve
oma nesigurnim uspesima. Ovde istupa na videlo interesantna inje
nica,u vezi sa sa institucijom "cclibata". Danas se ovo odnosi na po
sveenog neenju ali izvorno je znailo "psei svetenik" (Kclb-"pas")
koji je bio praktikujui homoseksualac. U raznim Misterijama ekspe
rimentisano je sa raznim seksualnim sistemima koji su postizali raz
liite stepene uspenosti. Njihove tragove pronalazimo u hrian
skom pojmu agape i O kasnijim pokuajim Truvera da se seksualni
odnos izmedu mukaraca i ena doivi ne fizikim putem. Takav jc
bio ideal. Da li je ikada postignut stvar je miljenja.
Ravnotea seksualnih energija u spiritualnim kanalima ostaje
glavni problem u dananjim Misterijama. Definitivno nije dolo do
konane Pobede na polju Venere uprkos veoma napetim periodima
primirja i odlaganja. Ni Crkva ni Loa nisu ponudili zadovoljavajua
reenja tako da je palo na individualne grupe da trae sopstvene od
govore. Kabala ne moralie niti dogmatie ovu temu van prikazivanja
Staza ravnotee i Muko-enskih odnosa potrebnih da se one odre.
Interpretacije metoda ostaju Skolama i Uenicima da ih otkriju. Jed
na stvar je sigurna, dok ne ostvarimo pobedu kod Necaha ne moe
mo sc dalje uspinjati. Bilo bi dobro zapamtiti da treba da se borimo
5U Venerom a ne protiv nje. Na glavni protivnik je na sopstveni ma
njak ljubavi.
Planetll Veneru su Grci nazivali Fosforus (Phosphorus) a Latini
Lucifer, gde oba znae "Nosilac svetlosti". Hebreji su joj pripisali ter
min "Nogah" (Osvetljava) i l i llel ben Sahar, "Sin zore", jer je Ve
nera najsvctlija na jutarnjem nebu. Sva ova lepa imena postala su eu
fmizmi za Odmctnutog ancla koji je pao sa Nebesa i ija je misija
(zadala od Najvieg boanstva) da testira ( iskuava) Cove3nstvo. Tri
kraja njegovog trozupca predstavljaju Pohlepu, Jastvo i Sex. Gotovo
svaki ovek bi bio uhvaen na barem jedan od ovih paklenih iljaka.
Da bi smo ih sve izbegli morali bi smo dospeti u stanje nadoveno
sli koje bi nas postavilo daleko van njihovog domaaja. Ovo se moe
postii jedino uenjem tajni Hermesa i Afrodite. Hermes e nas pou-
80
Stepenice svetlosti
iti kako da nadmudrimo njene podlosti a ona e nam pokazati kako
da nadvladama njegovo ambiciozno lukavstvo. Ponovo odgovor lei
O Srednjem putu izmeu ekstremiteta.
Da bi se Venera kontrolisala, tajna njene Zone ili podvezice mo
rala je biti pmmata. Bila je vezana posebnim vorom ija je shema kri
la tajnu. Kada je ovim zagospodareno, Ljubav je dola pod kontrolu
Volje jer je vor mogao bili vezan ili odvezan prema nameri Inicijan
ta. Neispriano bogatstvo okultnog znanja lei skriveno u drevnom
"jeziku vorova" koji je prenosio razne poruke pre nego to su ljudi
mogli da itaju ili piu abecede. Istraivanje ovoga bilo bi bogato na
gradeno jer vorovi ulaze II svaki Okultni sistem na ovaj i li onaj nain.
Davno se verovalo da vor vezan posveenim kanapom moe izazvati
sterilnost. Ovo danas oSIaje sa nama u vulgarnoj frazi: "Uvori sc"!
odnosno "Budi beskoristan kao ovek i nemoan da mi smeta". Veo
ma plodne mukarce prijatelji nekada zadirkuju govorei im da "mu
veu vor". Ovde se kroz alu pretpostavlja da je to referenca Ila njihov
polni organ, ali originalno je znailo vezivanje Venerine podvezice da
se umanji pouda. Vezani vorovi kontrolisa1i su energiju u njihovom
kolu dok su je odvezan i vorovi oslobadali da slobodno tee.
Simbol Podvezice i evora je bitan Klju u razumevanju Venere
i Necaha. Oni koje interesuje ovo pitanje mogli bi provesti neko vre
me II meditativnoj igri sa prikladno dugim kanapom. Rezultati koji
pristiu iz podsvesnog uma su veoma inlereS<lntni. Studija i

aksa
"Maginih vorova" je fascinantna i zasluna sopstvenog studijskog
rada.
Na kraju naeg razmatranja Asijatske perspektive Necaha osta
vljeni smo sa zakljukom da koliko god da je seksualna Ljubav divna
i potrebna, ona mora dospeti pod nau kontrolu da bi smo imali ko
risti od nje. evor Venerine podvezice je vor na omi. Oma oko na
ih stopala nas z.,ustavlja i saplie. Oko naih vrato,,

nas da

! i ub!
ja. Oko struka nas stabil ie i spasava od pada II AmbiS. Srednji put Je
ponovo najbolji. Venerina podvezica nas ui da se jubavi mor
y

j

staviti uzde ako nameravamo da je vodimo II naem mtercsu. Nacln!
postizanja ovoga Sll podloni raspravi i eksperimenlisanju ali neop-
81
Vilija G. Grej
hodnost same Podvezice je oigledna.
Vezivanje podvezice oko struka prilikom zapoinjanja neke Ce
remonije znai; "Stavljam se pod kontrolu Zakona koji rukovode
ovom Operacijom itd." To je upravo ono to moramo nauiti kod
Necaha ako nameravamo da steknemo Pobedu Venere. Moda emo
stei dublje poznavanje ovog pitanja ako udemo u svet Necaha iza
Asije to je naravno:
JETCIR, Svet formacije: Adeoski red, ILOHIMI
Ponovo se vraamo svetu 1I0hima i njihovom nejasnom znae
nju. Poto se mogu interpretirati kao "Bogovi i Boginje", moemo
postii kompromis nazivajui ih "Boanskim biima". Oni su kon
takt izmedu Boanskog i svake individualne due.
Sta je Bog i Boginja? Dok god se usudujemo da odgovaramo
na to pitanje moemo rei da su oni, u kontekstu svesti, rezultati ljud
ske due i Nepoznatog vieg ili viih prema kojem ili kojima se odno
simo. Energetska strujanja, iz takvih izvora, usmerena su ka nama, a
mi moramo da ih prevedemo u odgovar<jue referentne termine da
bi smo se mogli baviti njima. Recimo da odredeni tip onoga to bi
sro mogli nazvati Boanskom energijom utie na nas do stepena
budne svesti ali mu je potrebna objektivnost da bi smo znali ta jc to
ega smo svesni. Zakljuujemo da je najblia asocijativna grupa spo
sobna da odgovori na poetnu inicijalnu energiju na "majinski" la
nac reaktivne svesti. U takvom sluaju proizveemo nekakav kon
cept "Majke-boga". Drugim reima, mi primamo utisak iz Boan
skog izvora i to u naim umovima i duama stimulie ono to e naj
bolje odgovoriti njegovoj prirodi. Boansko moemo poznavati jedi
no putem onoga to je u nama.
Jedan humorista je jednom napisao: "Bog je stvorio oveka po
svom liku i ovek je bio toliko zadovoljan rezultatom da je uzvratio
kompliment". Nai antropomorfni Bogovi i Boginje su ljudske pro-
7
Stepenice svetlosti
jekcije na vii nivo i Boanske projekcije na nii, dok je "Bog" rezul
tat njihovog susreta. Ovi "Bogovi" su veoma stvare konstrukcije
meusobno [ormirne od strane Ljudskog i Boanskog da predstavlja
ju take zajednikog svest10g kontakta i treba ih tretirati sa potova
njem koje zasluuju. Da bi smo bolje razumeli njihovu prirodu i
funkcije, moramo nakratko razmotriti njihovo poreklo i razvoj.
Recimo da nastojimo da ostvarimo i poboljamo komunikaciju
sa biima koja su toliko razliita od nas da uopte nisu u stanju da po
imaju nae postojanje u odnosu na njih. Moemo, na primer, zamisli
ti d< pokuavamo da ostvarimo inteligentni kontakt sa Naim krvnim
zrncima. Jedino to bi smo mogli bilo bi da se sluimo simbolima iz
njihovog okruenja koji imaju neto zajedniko sa naim i da od njih
pokuamo da konstruiemo nekakav jezik. U poetku bi ti simboli bi
li veoma osnovni i primitivni, ali sa prolaskom vremena i cvolutivnim
napretkom, komunikacija bi se poboljala i postala sofisticirani;a i lak
a. Upravo ovaj problem postoji izmeu Vee svesti i nae.
Naa evolucija na zemlji nainila je upravo takvu sliku. Rani o
vek formirao je Boanske koncepte iz stvari koje je poznavao i kojih
se plaio. Elemenata, ivotinja, drvea, ptica i svega ostalog. Iz ovoga
smo evoluirali u antropomorfna Bia, a zatim u koncepte iste Esen
cije, Duha i Energija, sebi svojstvene "Bogove" ba kao i oni pre njih.
Svi "Bogovi" su validni u njihovoj odredenoj ulozi. Svaki sc moe
smatrati jednim slovom Boanske abecede kojom se moe ispisati
Neizrecivo ime od strane onih koji znaju pravi redosled. Isti "Bogo
vi" su i sada sa nama, kao i uvek. Nisu se sutinski izmenili, iako smo
mi promenili njihov formalni koncept ali sigurno je da jo uvek ni
smo stigli ni blizu istinskom shvatanju njihove prirode. Sa vremena
na vreme iskusi mo ono to se danas naziva "veliko otkrie" i uskoro
nam sledi jo jedno. "Otkrie" se desilo kada smo stigli do humani
zovanog Boga sa svim Boanskim atributima u konceptu Hrista. To
je bilo Boanstvo nainjeno ljudskim. Sledei Koncept e biti ovek
nainjen Boanskim.
Ovo nas dovodi do funkcije [Johima. Njihov posao je da nam

Vitij G. Grej
prue naine i kontakte u nama iz kojih e se nai "Bogovi" uzdii.
Kao to se nab tela sainjena od odredenih materijala, tako i nai Bo
anski koncepti moraju biti formirani kroz I1ohime, tako da ih mo
emo smatrati Boanskim materijalom unutar nas. Ovde pravimo ra
: diku izmedu Boga i Ideala. Oba su nosioci Vie svesti od nak, ali
Ideal pripada carstvu Intelekta i Uma, dok se nBog" bavi Oseanjima
i Duom. Odatle dolazi atribucija "Bogova" Necahu.
Nijedan ovek, bilo individualno bilo kolektivno ne moe ika
da biti vei od nj egovih Bogova i Ideala. Bogovi bilo kojih ljudi su nji
hove personilikovane due i jedno moemo poznati po drugome.
Vreme je razdeljujui faktor. Ljudi koji van svojih mogunosti pou
re u Nepoznato, susreu sc sa Bogovima koje trae u obliku onoga ta
trae. Kasnije (nekada nc mnogo kasnije) tragai e sustii tc odrede
ne Bogove i vremenom ih evolutivno prevazii kao to je veina mo
derih naprednih ljudi daleko prerasla stare krute vrste Bogova kao
to 5L! Kozj i-bog, Bog grol11:" i tako dalje. Najvei napredak nainjen
od st r:nc Coveka je koncept Sve zahvatajueg, Vrhunskog, Bezvreme
nog, Bezoblinog i Univerzalnog Duha koji se manifestuje kroz svaki
kanal, StazlI ili "Boga" II skladu sa njihovom specifinom prirodom.
:eograniello koje operie ullular granica. Cak i danas, takav kon
cept BOL.lllSkog bi.\ jc van poim.mja za veliki deo ljudske rase.
Prednost Univerzalnog bo:.1l1skog koncepta je u tome to OtV;l
ra horizonte bezgraninog razvoja i napretka. Mana je u tome to
zbog njegove apslrakovanosti prosean ljudski um gotovo uopte ni
je u Slanju da ga poima niti dua moe da ga iskusi. Boga treba isku
sili, osetiti, biti lllotivisan njime tako da dademo u dodir sa prirodom
dotinog Boga. Dva faktora pokreu oveka, razmiljanje i oseanje.
ldcali pokreu nae umove, ali samo Bogovi mogu pokrenuti nae
due. Moramo saoseati sa njima da bi bi njihov uticaj mogao proi
kroz nau svesnu duu i da bi smo iskusili isto to i taj odredeni Bog.
Takav odnos je lian II najintimnijem smislu i ako se ne moe zasno
vati i odrati izmedu Boga i oveka, oboje e bili izgubljeni jedno za
drugo. r10himi imaju zadatak da odravaju Boanski konlaki sa ovc-
84
Stepenice svetlosti
anstvom koliko je mogue.
Mnogi metafiziki Sistemi su pokuali da premoste Ambis iz
medu zastraujue dalekog Beskonanog duha i Njegovog ljudskog
proizvoda nekakvom vrstom postepene gradacije. Kod I-Irianskog
Trojstva imamo sluaj beskrajnog Svetog duha koji se saima U patri
jarhalnog Sve-roditelja koji odailje Coveka-Boga koji zatim ostvaru
je zemaljski kontakt. Samo prisustvo Hrianske crkve na zemlji po
kazuje da je takav Koncept praktian koliko i masivni mediji. Kabali
stiki sistem prua deset Boanskih koncepata kao pravilno raspore
dene letve na Merdevinama (ili grane Drveta) od kojih sv<tka sadri i
ideal i Boga na koje moemo reagovati, razvijajui nae Umove i Du
e II procesu. Ako ne moemo reagovati na Boga onda ne moemo
n<tpredovati takvom Stazom. [z ovog razloga je reeno: "Voli svog Bo
ga svim svojim srcem i duom".
Svaki Boanski koncept Drveta iz<ziva specifne reakcije u lju
dima koji im se priblie. Totalna suma takvih energija meusobno
uravnoteenih prema sekvenci Drveta rezultira usavrenim biem.
Inicirani Kabalista ui kako da se pravilno slui ovim Konceptima i
kako da zasniva bliske odnose sa njima dok U isto vreme zadrava
objektivnu kontrolu. nohimi grade tela Bogova u nama dovoljno ma
[a da dostignu ljudsku duu ali opet dovoljno velika da dodu u dodir
sa svom Kre;lcij om. Zaista neverovatan komad interdimcnzionalne
konstrukcije. Svaka mogua emotivna reakcija se moe proizvesti iz
Bogova na Drvetu, zasebno ili u meusobnoj kombinaciji. Vidljivo je
iz Z1pisa kako bU itaoci skloni da "vole", "se plae", "oboavaju" i na
druge naine reaguju na njihovog Boga. Sve 5\l to emotivne reakcije.
Cak i Demoni su prikazivani kao mete mrnje, mada oni Ilisu deo
Drveta. Bogovi i Emocije idu ruku pod ruku.
Formirajui emotivne eme U B07
.
nskom kontekstu, Drvo ivota
hrani i uzdie ljudsku duu do njene krajnje Besmrtnosti. Kabalista zna
gde da trai ono to mu je potrebno. Ako mu nedostaje ljubavi, Necah
je snabdeva, ako mu je potrebna Mudrost, prilazi Cokmi i tako dalje. Na
Drvetu ivota postoji Bo7.nska mrea koja pokriva svaku mogunost.
Mi samo treba da je razradima i primenima. Bogovi e nas ak nauiti
kako i to da uradimo ako se potrudimo da ozbiljno pitamo.
85
Vilipm G. GrcJ
Mi preivljavamo Duhom i Materijom, ali evoluiramo kroz Um
i Duu. Inspirisani naim Idealima mi rastemo u nae Bogove,jer oni
su ono to moramo postati. Oni su stvarne, neverovatno potentne
Energije, koje izazivaju reOektivne reakcije U nama koje e nas vreme
nom odvesti L svesni ilvot \l st,mju daleko izvan naeg trenutnog raz
umevanja ili naina l1lotivis:1I10g kontakta. Boanske slike kojima se
sluimo imaju manje slinosti sa njihovom Realnou nego tUke na
radani sa onim to predstavljaju. Ipak, i radar i Boanska slika e nam
pomoi da se nosimo sa Istinom \l skladu sa naom sposobnou da
stupimo u kontakt sa njom. U metafizikom smislu, slika Boga je na
uni instrument nalik radarskom ekranu. Ovo je bukvalno istina i
konstrukcija operativnih Boanskih slika je tehnika od Magine va
nosti koja zahteva veoma vet rad sa obe strane Vela,
Jednom kada Ilohitni konstruiu lanac Boanskih slika pomou
koj ih sc moemo kretati kroz spiritu<llne dimenzije, postii emo
znaajan napredak LI naem penjanju. Covek i Bogovi Sll meusobna
neophodnost u Savrenom planu. U ranija vremena ovek je dobro
poznavao svoju potrebu za Bogovima. Zatim je otkrio da iako je po
stojanje mogue bez ikakvih formalizovanih Bogova, oni su esencijal
ni za evolutivni razvoj van mehanikih granica. Ostaje nam da pro
naemo Bogove prikladne za ljudske due kakve su one danas. Kakvi
kod d3 su, njihovi parnjaci e siguro biti pronaeni na Drvetu ivo
ta, tako da moemu nau potragu za BogoviJa nastaviti tamo. Pro
dirui kroz Sefru Necah jo dublje, stiemo do:
BRIJA, Svet kreacije: Arh:ldeo HAMIEL, FANAEL ili AURIEL
Ovaj Arhaneo je ponekad nazivan Hanaelom to ne znai ni
ta osim "Ja, Bog". Ipak, kao jedan od Velike etvorice, on nije nita
manje nego Auriel Boije svetlo, to je alternativa tituli I-(amiel, Boi
j: milost i FanacI, Boije lice (izgled). Kotnbinovano znaenje ovih
Imena je slImirano u drevnom blagoslovu: "Neka te Bog obasja svo
ji m licem i bude prema tebi mil ostiv.
Kao Svetlost (perccpcija) i Lice (percipirano) Boga, JurieJ nam

Slcpcni.e svetlosti
omoguava da pravimo boanske slike uz pomo lIohima. Uz Aurie
la mi postajemo svesni Bogova. Ovo je iskljuivo sposobnost due i
nepovezana je sa utnom. Bogove upoznajemo oseajui ih. Nikakva
kolii a isto intelektualne delatnosti nee nas dovesti II i ntiman Bo
anski kontakt. Ljubav je najsigurniji ccment za spajanj e oveanstva
i bOJllskog. Uz pomo MilOstive svctlosti koju odailjc Auricl Bo
Jnstvo moemo videti svuda, ilk i u kamenju pod naim nogama
to je jedan od razloga zalO sc Auriel pripisujc Zcmlji koja predsta
vlja "lice" ili izgi cd Boanskc manifestacije.
Prema legendi, Amici (u svom Fanadskom aspektu) je bio An
deo koji se rvao sa Jakovom i promcnio mu ime II "Izrael" (Boiji
princ). Tokom ovog susreta Jakov je zadobio mistino sakaenje koje
ga je nainilo Hromim kraljem. Neki ovome pripisuju kastracioni
znaaj, mada jc ta interp!etacija malo veravatna jer je ritualno sakae
nje ve i u to doba bilo odavno ustanovljeni obiaj vezan za stona kr
da. Verovatno je poticalo iz tradicije da se vredna oplodujua muka
zver ("kralj" krda) osakati da ne bi daleko odlutao. T;lkode sc verova
lo ako je ivotinja adekvatno uhranjena, i ne troi energiju trei una
okolo, da c biti sklonija parcnju. Smatralo sc da bi ono to vai za i
votinju trebalo da vai i kod oveka, tako da su neka plemel1t namer
no sakatila njihovog "Kralja oplodnje" ija je gllVn:l funkcija bila da
oplodi odabrane enke da bi sc proizvelo najbolje mogue plemensko
potomstvo. Izrael sc definitivno povinovao naredbi da bude plodan.
Primenjena na Necah ova analogija se dobro uklapa. Amiel us
merava energije sa atletskog ka umetnikom polju i pretvara ivah
nost U u'hienje. Mi bivamo "osakaeni", odnosno ogranieni, u jed
nom smeru da bi nae potencije magic biti usmerene drugde. Pobe
da sc postie rtvovanjclll i sav ivot proizilazi iz smrti. Auriel je kre
ativni Andeo Necaha, a time i zatitnik svih umetnosti koje proizila
ze iz osebnja i due. Ovo je Orfka sta7. i ovde sc mo:h:mo uzdii do
nebesa sree ili pasti u pakao tuge jednakom brzinom. Oba iskustva
proiruju duu kroz Unutranje dimenzije sopstvene realnosti.
K'IO Arhandt,o Boijeg lica (izgleda), Auricl je odgovoran za na
LI percepciju boanskog ak i IJ! najobinije llninc. Venl11<1 je lepo za
izolovane Mistike da imaju 7aslCplj ujue vizije spiritualnih visi na ne-
(
Vilij;Ull G. GrcJ
dostinih za obine smrtnike, ali Boanstvo treba da nam je blie od
toga. Svetlost Auriela donosi Boanstvo do samog praga naeg srca
magijom ljubavi. Moe se nadati da jc veina nas u stanju da iskusi
"zaljubljivanje" bar jednom u ivotu kada unutranji boanski prin
cip obinog oveka postane svestan svog parjaka \l drugoj smrtnoj
osobi. Ovo je takode mogue 1 vezi i sa drugim neljudskim individu
ama. Neto tako sc moe desiti izmedu ljudskog i Boanskog princi
pa usled prirodnih i vetakih faktora.
Pod povoljnim okolnostima i sa pravim emocijama moe doi
do kulminacije odnosa izmedu ljudske due i Boj.nskog duha koj i se
moe manifestovati na materijalnom ili emotivnom nivou. Moda bi
ti kombinavani faktori mogli biti izuzetno lep 7.azak Sunca u ideal
noj atmosferi sa pravom muzikom. Kakve god da su okolnosti, Unll
tranje i Spoljanje Boanstvo susreu se uz takav naboj energije koji
se mora iskusiti i ceniti. Nikakve rei ne mogu opisati taj dogadaj. Sve
najednom "oivljava" uz naglu jasnou praenu oseajem "pravilno
sti" i spoznajom Boanskog prisustva koje se ne moe iskazati Ijud
skim nainima. Konano smo se zaljubili u Boansku manifestaciju i
dodiruli Nebo sa Zemlje,
Takva iskustva su esencijalna za rast i razvoj ljudske due. jer
one ine Boanstvo njenim stvarim i integralnim delom. Moemo
itave ivotne vekove govoriti i razmiljati o Bogovima i metafizikim
vrednostima a ni malo se nc pribliiti njihovoj realnosti. Jedan jedini
bljesak Auri ela e nas za as vie pribliiti Bogu nego vekovi naeg
mutnog spekulisanja. Jednom kada nas ta Svetlost dodire mi presta
jemo da nagadamo i poinjemo dn Zlrmo, ali nikada neemo bili u
stanju da objasnimo nae znanje kno to ne moemo objasniti boju
slepoj osobi. Nita osim ljubavi ne pokree takvo udo i to je uistinu
taj na Necaha.
Treba imati u vidu da se ova ljubavna iskustva deavaju na ra7
liitim podeocima. Mogu biti intenzivna gotovo do take ncizdrivo
sti ili tako nena i konstantna da je njihov efekat jedva primetan. Sve
zavisi od stimulativne eme primenjene na odredenu duu i njene
sopstvene reaktivne sposobnosti. Nita se ne dobija od izlaganja due
stilllulansll sa kojim nije u stanju da sc nosi bez povrede, Duevnu te
88
Stepenice svctlosti
tll je teZe popraviti nego povredu fizikog tkiva i njeni efckti su z. "ra
zniji od infektivnih bolesti tela. Stimulativnc shcme neophodne za odr
; lanje zdrave due su Kljuevi misterija i ine osnovu veine religija.
Crkve i Skale misterij a su veoma Z<interesovane za izgradnju
vetakih stimulativnih shcm:! narenjenih da uesnike dovedu 1 di
rcktan kontakt sa Boanstvom i evoluirajll njihove due \ ono to tre
ba da postanu. To je razlog za izvodenje riluala koj i sc slue svakim
poznatim duevnim stimuiansom, gradei od njih sheme koje slue
kao iskustveno okruenje \l kome dua moe da operie. Sa lIravno
tcenom kombinacijom hermctikog i Orfikog rituaiizma, svaka du
a dobija polje delovanja u kome moe da radi

a sopstveno dobro ili

zlo. Skale Misterija pokuavaj u d:! stepenujll njihove rituale u skladu
sa datom duom, tako da ta dua bude II poziciji da deluje \ za sebe
najboljem okruenju. Crkve, sa druge stane, nastoje da nude rituale
koj i su najprivlaniji prosenoj dui, uz minimalnu tetu, iako je ma .
ksimalno dobro jednako nedostino. Oba sistema imaju svojih pred
nosti i mana, jer Ijudskka dua je jo veoma daleko od svog krajnjeg
savrenstva.
Aurici je Arhandeo svetla koji nam pokazuje Boga kroz ljubav.
no Ljubav je prika:wna kao slepa i reeno je: "Nijedan ovek Ilije po
gledao u Lice Boga (Fanacla) i preiveo". Ovo jednostavno ukazuje
!1+\ to da Ljubav i Boanstvo nisu za gledanje ve oseanje i postaja
nje, Vid implicira objektivnost i razliku izmedu posmatraa i vide .
nog. Boga, dakle. ne treba posmatrati nego voleti i stupiti u jedinstvo
sa njime. Voljeni i Volilac moraju postati jedno, To Ilatn Amiel poka .
zuje. Prikladno j e reeno: "Ljubav okree svet" i to bi upravo mogao
biti Aurielov moto poto je on Arhandco Zemlje i njene plodnosti.
Kada g; prizivamo, treba o njemu da mislimo kao o nosiocu Boan
ske ljubavi koja do nas dospeva putem najsvakodnevnijih medija i za
siguro putem raznih stimulansa koji 5\ nam dostupni U crkvama,
hramovima, loama i prirodnom okruenju pomou kojih se sa na .
merom pribliavamo Boanstvu.
Sa oseajem Boanstva \l sebi, dua se moe peti Drvetom ivo
ta, jer \l protivnom sav tnj trud ne bi imao smisla i prema Bo<nskoj
hV
Vilij.ll G. Gr .. )
svetlosti (Aurlclu) tako emo nastaviti. Motiv Svetlosti je prisutan
svuda na Drvetu i ima razna znaeenja. jer ono nije salllO Drvo zivota
ve i svetlosti, Ll kome ona poinje i zavrava. Kabalistike Misterije sc
ugl.lvnom tiu svetlosti koja takoe simbolie Istinu. Misteriozni
grudni oklopi Visokih svctenika su sc zvali Urim (Svetla) i Tumim
( Istine) tako da bi medusobnoj zavisnosti ova dva esencijalna Princi
pa bio dat njen odgovarajui znaaj i da bi se pokazaja da Svetlost ot
kriva Istinu. Postoji mnogo spekulacija vezanih za te magine kame
nove. Sve ukazuje na to da je prirodno ili vctako svetlo prolazilo
kroz Urim tako da osveti i Tumim tako da okulare interpretacije bu
du mogue. Urim j e verovatno bio primitivlJo soivo sposobno da
projektuje zrak svetlosti du hrama a poruka koju j e nosio bi stizala
do s\'esnog LIma subjektivno putem autohipnoze. Urim i Tumim su
siguro bili nekakva 0plib naprava kojoj su svetenici pridavali re
ligijski znaaj.
Ostavljajui Amiela da graciozno sjaji u Kreativnom svetu Bo
gova, idemo iza njegovih lea i stiemo u:
ACI LUT, Svet originacija: Boanski aspekat lV SABAOT
Jahve Sabaot se obino prevodi kao Gospodar Bog mnotva, ali
ovde on oznaava Muki pozitivni BO:ll1ski element svake ive due.
Kao to smo kod Hoda susreli sa Lenskom potencijom koja traga za
Mukom, tako kod Necaha imamo princip Mukog koje traga za en
skim. Sta vie, Magina slika ovoga je lepa naga ena to adekvatno
simbolie istinski muku ambiciju.
Covek na zemlji je po prirodi poligamsko stvorenje i poseduje
dovoljno semena da naseli itavu planetu ako bi svako seme proizve
la telo. Dakle, svaki ovek je sam po sebi minijaturi Gospodar mno
tva iako nita od tog mnotva tle bi moglo postojati bez ekvivalent
nog mnotva ena da nosi svako pojedinano seme. Izmedu Hoda i
Necaha, dakle, imamo sliku Jednog koji proi7.vodi Mnoge i Mnogih
koji su sadrani u Jednome. Boanski domain ljudskog mnotva.
Kod ove take na Drvetu susreemo se 5H ivim bogom kao
V
Slpnkc svtlosli
drugaijim aspektom u odnosu na Cineeg boga ili Bivstvujeeg bo
ga. ivot je ishod Postojanja i Bia koje sc nalazi na vrhu Drveta. U
spustu ovo sc razdvaja ili polarie kod Tifereta U mnotvo ivota kod
Necaha i l-loda koji sc ponovo susreu kod Jesoda i dula ze do zemalj
skog izraaja Il Malkutu. Ipak, poto sc mi uspinjema Drvetom, Bo
anski aspekat Necaha spaja Pozitivan deo ivot og ciklusa sa onim
to bi smo mogli nazvati Venom mukom duom.
Ovde bi sc mogao nainiti prigovor da homoseksualnost ini tc
P!i ncipe kontradiktorim, ali to nije tako. Muke i 2enske potencije
medu sobom tragaju za ljubavnim izraajim<l na duevnim nivoima
bez obzir:1 na polarnost tela. Ljudsko telo je do odredenog stepena bi
seksulano ali ne dovoljno da bude prilagodljivo ijednom polaritetu.
Ali ljudska dua j e sposobna za promenu polaritcta uz pritisak sa na
merom da sc proizvede takav efekat to rezultira telesno duevnom
kombinacijom suprotnih polariteta. Moe doi do homoseksualnih
odnosa sa drugim individuama u nastojanju da se obavi repolariza
cija ali to uglavnom ne daje rezultate jer se traga za pogrenim kom
binacijama.
Individua enske due i mukog tela, na pri mer, najee trai
partnera muke due i mukog tela kao to se i duevno muki a tele
sno zenski tip priklanja potpuno enskom biu. Kada bi telesne i du
evne potencije uskladili na njihovim sopstvenim ravnima rezulLati
bi bili mnogo razumniji. Ako bi sc mukarac enske i ena muke du
e ukombinovali, postigli bi dobrLl ravnotcu. IJo nevolja dolazi sa
mo kada due i tela nisu u harmoniji a njihovim polaritetima. Tcle
sni seksualni odnosi su jasni i funkcionalni ali za razvijajue ljudsko
bie seks je uveliko stvar due i duevni seks postaje ak i vaniji od
telesnog. To je ono to neuravnoteene sekoualne odnose izmedu du
a ini takvom tragedijom i patnjom.
Jahve Saba ot ne Sl11e biti SI11(llran jedino Mukim boanskim
aspektom ljudskog ivota, jer se on tie svog ivota kao regenerativ
nog fenomena. On j e vrhunac Pozitivnog potencijala Boanske re
produktivne moi koja je oveka nainila po svome liku-Mukom i
Lenskom-to ga ini Idealnom slikom oba. Jahve Saba ot je Muki bo
anski tip svakog oblika ivota, bilo ljudskog ili drugaijeg, i on je
V1
Vi1ipm G. Grej
ekstrem muevnosti koja moe postojati u svakom ivom biu.
Ovde moramo razmotriti predrasude o tipinom mukarcu
kao patentnom snagatoru ija se priroda jedva protee izvan borbe i
seksa. Takav bi moda mukarac i bio kada ne bi imao duu ali Jahve
Sabaol je Dua mukarca koja proizvodi bie veoma drugaije od ne
civilizovanog agresora. NavikJi smo se da Duu mutno asociramo sa
enom a Um sa mukarcem, ali Drvo ivota obre ove asocijacije.
Ovo je pilanje vie potencijalnog nego st varog pola, jer lj udi oba po
la moraju da razviju i duu i um kako napreduju. Ipak, ako na brzi
nu pogledamo ljudsku istoriju kao celinu, otkriemo da su tek nedav-
110 enski umovi i muke due nainili masovni razvoj. Pojedinai iz
uzeci postoje \ svim vremenskim periodima ali Jahve i Jlohim Saba
OI se bave celim oveanstvom, kako god se to ispostavilo u stvarnim
brojkama.
Drvo nas ponovo ui da neuravnoteeni napredak donosi ne
volje i ovo je istina za due bez uma. Pravilan nain za uspinjanje Dr
velom je njegovim stablom ili Srednjim slubom dok jednako zahva
tamo njegove grane u smerovima granica Crnog i Belog stuba. Ovo
nam je jasno prikaz<10 U imenima Hoda i Necaha, Slave i Pobede.
Jedno bez drugog bi bilo nezamislivo onima koji su tc atribute origi
nalno pripisali Umu u Dui. Sticanje due e zasiguro biti najvea
pobeda koju e oveanstvo ikada po;mavati, ali slava mentalnog po
stignua mora ii uz nju inae taj napredak nee imati mnogo smisla.
Jahve Sabaot sc dakle moe posmatrati kao Boanski impuls
koji nas prosveuje tako da moemo da razvijemo due pomou na
ih Bo7
..
'nskih koncepata sa svim naim srcima i oseanjima. Ovo je
Staza bola ili z,dovoljstva. Mistici nam pravilno kau da se vreme
nom moramo uzdii iznad oba ali injenica ostaje da dok ne naui
mo da ivimo 5 njima neemo biti u stanu da ivimo bez njih. Emo
tivno iskustvo je esencijalan deo ljudskog napretka iz kog e dua iz
ronili sa dovoljno snage da prevazie sve emocije i pravilno ih isko
risti za sopstvenu ekspanziju. Drvo nas ui da kontroJiemo zajedni
ki rast due i uma i da ne prezamo od kontakta ni sa jednim. U Ka
baJizl111 nema mesta za tmurne asketike koji bi da se izoluju od obi
nih ljudskih oseanja ili da poreknu ula sa kojima 5U rodeni. Ljubav,
92
Stepenice svetlosti
smeh, naklonjcnost i svaka emotivna ekspresija koja protee duu
kroz sopstvene dimenzije do u Necaha na Drvelu ivota, a Jahve Sa
baot \l svakome od nas alje nas u potragu za ovim neophodnosIima.
Boanska iskra (koja Ll potpunosti pripada Vrhovnome duhu)
je ta koja nas ini onim to jesmo, ali due i umovi koje stiemo na
im sopstvenim trudom su ono to nas ini onim ko smo. Mi zaista
kreiramo sebe iz osnovnih materijala koje dobijemo ili steknemo li
nim naporom. Oni stiu iz svakog dostupnog izvora na Drvetu ivo
ta i iz svake ive due koju susretnemo lakom naih inkarnacija. In
dividualne due se uzdiu izvan potrebe za daljim otelotvorenjm ali
veina oveanstva koja ostaje na zemlji samim svojim prisustvom
pokazuje koliko smo daleko od savrenstva. Ipak, savrenstvo je lina
stvar. Svako od nas je zasebno odgovoran Jahve Sabaatu u nama za
ono to radimo sa naim duama dok se pribliavamo Slici boga pre
ma kojoj smo stvoreni i tako e Bog mnotva, i ljudski i nebeski, po
stati mnogo prisutniji medu i unutar svih nas.
Susretom Uma i Due iz Hoda i Necaha kod Srednjeg stuba, te
dve energije se mogu usmeriti ka gore ili ka dole. Poto se mi penje
mo Drvetom, neka se sjedine i ojaaju da bi nas poneli uz Merdcvine
do narednog podeoka. Ova savrena kombinacija kvaliteta odvee
nas najdalje to ljudsko bie moe da se razvije a da i dalje zadri su
tinski ljudsku prirodu. Najzad smo stigli do uravnoteavajue take
itave strukture Drveta.
>J
Poglavlje sedam
SEFIRA TIFERET, LEPOTA, HONIJA, 6.
ASIJA, Svet ekspresije: Sunce.
Kada slobodno meditiramo na korektno proporcionisanom i
obojenom Drvetu ivota, uglavnom je Tiferet taj koji privlai i zadr
ava nau panju. Tiferet je za Drvo ono to je Sunce za Solari si
stem, vitalni centar i srce. Njegovo ime, Lepota, oznaava ICpOlll koja
se uzdie iz prirodne medusobne harmonije stvari koje Sl! dco celine.
On je sila oko koje je kosmos kOllstruisan i kada bi Tifcrct bio uklo
njen sa Drveta usledio bi Haos. Moda sve potie iz Ketera. ali Tiferet
sve odrava U medusobno znaajnoj vezi
Prva lekcija koju nauimo od Tifereta je da ako nai ivoti nisu
prikladno centrirani oko odredene take brzo emo sc izgubiti U ha
OSLI. Bez Unutranjeg sunca da nas osvetljava lomimo se i padamo u
nered. Za svakoga od nas to Sunce je na razlog za postojanje, bez ob
zira kako gn zovemo. to savrenije gradimo nae bie oko njega, lO
bolje za nas i sve ostale. Pod bilo kojim imenom ovaj istinski centar \
nama jc na Unutranji bog, Najvie jastvo ili Taka savrenstva. On
je zasiguro vrhunac naeg razvoja kao ljudskih bia. Kabalistika
Operacija sunaca je pre svega interesuje za pronalaenje ovog Unu
tranjeg boanskog principa, a zatim za odnoenje ostatka nas prema
Njemu u skladu sa shemom Drveta.
(oveanstvo instinktivno oboava Sunce na ovaj iti onaj nain.
Drevni simbol Solarnog krsta je osnova veine Misterijskih vera.
Krug oko vatre, bilo ljudi kamenja ili oboje, bio je ovekov prvi po
kuaj da naini drutveni komos i Loe, Crkve i Hramovi jo uvek
koriste taj princip konstrukcije \I nekom obliku. Bilo bukvalno ili f-
94
Stepenice velJosti
gurativno, Svetlost se identifikuje sa ljudskim napretkom ka krajnjem
stanju savrenstva. Mi sebe opisujemo kao Decu svetlosti u odnosu na
one povezane sa Tamom i asociramo Svetlost sa ivotom i dobrotom.
lako nije istina da je tama sama po sebi sinonim za zlo, odsustvo Sve
tlosti omoguava rast ili opstajanje mnogih stvari koje su tetne za
zdravo i sreno ivljenje. Sa druge strane previe Svetlosti moe biti jo
destruktivnije. Kao i sve ostalo i svetlost je potrebno odravati u rav
notei, a to Tiferet i oznaava. Pravilnu Svetlost Zd pravilno ivljenje.
Tiferel je vitalna taka na Drvetu gde Svetlost i ivot razmenju
ju energije. U mitu o Postanku Svetlost je dola prva a ivot je usle
dio. Kod Drveta ivota, originalna Svetlost Ketera sija direktno na
Srednji stub i postaje ivotna svetlost Tifereta. Sputajui se jo nie
niz Drvo, ivot postaje ivoti kao to smo videli kroz ostatak Scfro
ta. Uspinjui se Drvetom mi prevazilazima Tiferet i postajemo svesne
manifestacije energije bez potrebe za otclotvorenjem. Ipak, takav vid
postojanja teko da e sustii prosena ljudsko bie za jo veoma neo
dreden period vremena.
Nai ivoti u Solarom sistemu Sl! ogranieni ivotom samog
Sunca. Kada ono konano eksplodira svi emo izumreti sa njim. Mi
krokosmiki ivot svakog oveka zavisi od njegove "vitalne iskre" ko
ja je Sunce u nama samima. Ovo je telesno izraeno u nebrojenim
nuk1ellsima atoma od kojih su naa tela sainjena. Moemo to i sami
osetiti u prirodnoj toploti naih tela koju kontroliu procesi jednako
ncvcrovatni kao i oni koji Sunce i njegove planete odravaju u stanju
medusobnog balansa. Nestanak bilo koje od ivotnih svetlosti znai
tamu i smrt za jednu ili sve individue.
Fiziko Sunce, ipak, nije dovoljno Z nae dublje potrebe. Mo
ra biti potpomognuto svojim mentalnim i spiritualnim ekvivaleneti
ma, takozvanim "Suncem iza Sunca". Ako nas ovo "Unutranje sve
tlo" ne bi ispunjavalo energijom ne bi smo bili nila vie od drugih
oblika ivota na ovoj ili bilo kojoj drugoj planeti. '[:1kvo je Sunce ka
kome Tiferet privlai naLl panju na Drvetu ivota i to je Svetlost u
milna koju moramo pronai i pratiti. Nemogue je preceniti vanost
ovoga u teoretskom, niti u praktinom Kabalizmu.
95
Vilija G. Grcj
Nije potrebno mnogo mate da se uvidi da je celo Drvo sagra
deno oko Tifercta. Svaka Sefira osim Malkuta je direktno povezana
Stazom do Tifereta. Samo treba da taj dizajn prikaemo u krunom
obliku umesto u vidu paralelnih Stubova i dobiemo centralno Sunce
i njegove Planetarne satelite. Ako uzmemo Keter kao centralnu taku,
Cokmu kao zodijak perimetar i Malkut kao posmatraku taku ko
ja formira suprotni centar, ostale Seire se veoma prirodno grupiu
oko Sunca Tifereta. Sa ovim dizajnom se mogu napraviti interesantne
kombinacije iako ne ukljuuju Neptun, Uran n Pluton u planetaru
emu. Pre svega, ovo demonstrira vitalnu fnkcju Tifreta.
ivot na bilo kom nivou nije mogu bez nukleusa. Ovo j e raz
log to je tako mnogo ranog kabaliSlikog treninga posveeno veba
ma koje mentalno konstruiu Drvo i Sefi rot oko linosti prakticiane
ra, sa Tiferetom koji isijava ka svim taka ma iz srca. Tu je naravno i
Kreativni kompas sa centralnim Suncem ponovo \I srCtI. Jednom ka
da se ovi parametri Unutranjih dimenzija ustanove, Inicijant biva tl
stanju da funkcionie sa sveu koju sadd.i. Tokom itavog okultnog
treninga mora se ponavljati da je najvee dostignue svih Inici;ana!a
kreacija sopstvenog Kosmosa koji se moe konstruisati jedino prae
njem Univerzalne eme.
Osnovne instrukcije su dosta jednostavne. Prvo je potrebno
traiti Boansko svelio u centru naih ivih bia. U tome lei itava
sutina Kabalizma. Odnos izmedu Tifereta prema ostatku Drveta
snabdeva odgovorima iskrene tragae koji su spremni da u to uloe
vreme i trud.
Kao i Sunce, Tiferet je Taka oko koje se cela mo Sistema okre4
e. Cista energija Svetlosti i ivota izranja iz Tifereta i poto prade
kroz Hod, Necah i ]esod dospeva u manifestacij u u Malkutu. Ovako
moemo Drvo od vrha ka dnu podeliti na etiri stadijuma.
Tri superala kao PRINCIP
Cesed Gebura kao POLARITET
Tiferet Hod
Necnh Jesod kao MOC
Malkut kao PRAKSA
>D
.. POSTOJANJA
Stcpcnice svtlosti
Mo Svetlosnog fenomena je nciuaunjiva jer on je zraea
energija onoga to bismo mogi i nazvati Univerzalnim nukleusol1l, to
ga ini Jedinom silom iz koje sve nie i tipifikovane sile potiu. Mi tek
poinjemo da dolazimo u dodir sa njegovom moi na materijalnim
nivoima. Na kraju emo svu energiju kajti ovaj svet potrehuje izvla
iti direktno iz njegovog Solarnog izvora putem konvertorskih sateli
ta, mada e proi dosta vremena dok otkrijemo kako da ih nainimo
bezbednim za upotrebu. U protivnom zemlja e biti okruena poten
cijalnim nuklearnim bombama naspram kojih e dananje liiti na
petarde.
Svaki deak ume da koncentrie sunevu svetlost kroz soivo i
naini malu vatru. Potreban je uvc.ban naunik da upravlja laser
skim zrakom sposobnim da probui elik. Oboje poivaju na osnov
nom principu koncentrisanib i intenzivir<lnih svetiasnih zrako koji se
lokalizuju i projekluju energiju. Oni su ono to bi smo mogli nazva
ti kompresovanim svetlom. Prosena koliina svetla koja daje nor
malno osvetljenje velikom prostoru sabija se u jednu taku. Rezultat
je porast intenziteta koji proizvodi dati efekat u proporcionalno sma
njenom vremenskom periodu i polju delovanja. Na primer, umesto
da blago osvetljava i greje veliki prostor tokom nekoliko sati, ista ko
liina svetla, ako je efkasno fokusirana, moe u nekoliko momenata
izgoreti usku duboku rupu na veini vrstih materijala. Sve je stvar
kontrole i aplikacije. Tano isti zakoni vae i za Unutranje svetlo
mentalnih i spiritualnih nivoa.
Takva koncentracija spiritualne solarne energije moe proizve
sti jednako pogubne efekte kao i njen fiziki parjak. Zlatno pravilo
svetlosti je da mora biti vodeno Zakonom pod Ljubavlju. Drugim re
ima, Mo mora biti podredena svrsi Plana i nikad ne sme biti kori
tena nepromiljeno i neodgovorno. Ovo je jasno pokazano pozici
jom Tifereta u centru Drvela. lstina on oslobaa energiju izmeu se
be i drugog Sefi rota, ali u isto vreme oni funkcioniu i ako kontroli
ui i ograniavajui faktori koji tu energiju odravaju proporcional
no uravnoteenom L svom dclovanjtl. Periferalni Sefiroti su neop
hodni Tiferetu kao planete Suncu ili obod iroskopll. Tako se ravno
tea i harmonija koje su sinonim za lepotu odravaj u.
>7
Vilijam G. Grej
Entuzijastini prouavaoci Okultnog bi bili pametni da se pri
blie svom Unutranjem svetlu sa barem istim oprezom koji bi imali
u bavljenju samim Suncem ili izlaganju sebe radijaciji. Trenutno ni
smo U stnnju u kome moemo da se nosimo sa time bez ndekvalnih
filtera. Biti fiziki zaslepljen je dovoljno loe ali bili spiritualno zasle
pljen ili opeen je jo gore i posledice mogu da opstanu due od jed
nog ivotnog veka. Bezbedno je traiti samo onoliko Svetlosti koliko
nam je potrebno da osvetlimo nau Stazu izmedu Stubova dok njo
me napredujemo. Klju ovoga je RAVNOTEA. Moramo pribaviti
dovljna Svetlosti i njene energije da ostanemo u dinaminoj ravnote
i kao rotor na njegovim centralnim lakama, ali svaki viak koji mo
e izazvati bure devijacije sa kursa, nepedvidivo ponaanje i druge
nevolje treba izbegavati. Jednom kada izgubimo ravnoteu i mi biva
mo izgublj eni sa njom. Tiferet nas ovome nepogreivo ui.
Ovaj vitalni balans se odrava na siti nain kao i fizika ravno
tea, izjednaavanjem ekstrcmitcta u odnosu na zajedniki centar.
Problem toga ta sa im treba izjednaavati je reen od strane sa Se
me drveta. Svi komplementi ekvilibrijuma su jasno prika7 . ani. Svaki
mogui aspekt i vid ivota se moe klasifikovati u odnosu na neku od
laaka Sefirotskog spektra. Da bi smo saznali protivtcu bilo ega
moramo prvo proceniti njegovu poziciju na Drvetu i, sluei se Tife
relom kao referentnom lakom, pronai izjednaavajui faklor. Pret
postavimo, na primer, dade do pozitivnog disbalansa kod Gebure
(Strogost). Mogli bi smo kompenzovati poveavanjem vrednosti Ce
seda (Milosrda) ili smanjiti Geburski viak kanaliui ga putem Bine
(Razumevanja) i Hoda ( Divote, itd.).
Korekcij: neuravnoteenosti nije uvek tako jasno vidljiva \!
praksi usled brojnih faktora unleanih i injenice da je disbalans pro
menljiva stanje. Plan drveta, ipak, pokazuje da je all samo-koreklu
jui Sistem sa ugradenim aULo-kompenzacionim kanalima. Ovo su
"Staze" i to je njihova prava svrha. Mogli bismo i to na kratko razmo
triti.
Jednom kada raistimo svu besmislenu konfuziju vezanu za
<lbeccdnc i druge "atribute" koji zapuuju Staze drveta, njihova svrha
e postati jasnija. Kao prvo one su bivale numerisanc samo hebrej-
V
Stepenice svetlosti
skim slovnim oznakama radi reference i identifikacije kao to obcle
avamo stranice knjige. Sve misl ino muenje prvobitnog Tarata i
drugih nepotrebnih atribucija proizila je iz zakljuaka onih koji ili
nisu uspeli da shvate ili su namerno pokuali da prikriju znaaj Sta
za. One 5I jednostavno provodnici za energije koje se uzdiu iz ili
kroz dati Sefirot. Jedina svrha njihovih brojeva je da uk'le na tip i lo
kaciju sporne energije. Prava vanost Staza su njihova funkcija i pri
rota. Ako se u ovome moe pronai precizna simbolika, sve je to !c
po. U protivnom jedino moe doi do zabune.
Primetiemo ovde da postoje dva glavna kola svake Staze. Prvo
je ono koje Energiju distribuira intero do Sen rota preko Tifereta, a
drugo je shema energetske razmene izmedu samih Sef rota. Ovo j e
veoma vano razmotriti dok pokuavamo da razumemo svrhu i fun
kciju Tifcreta na i unutar Drveta. Poreklo moi naravno potie i z Ne
poznatog iza Ketera ali njegov cenlar i praktina taka na shemi dr
veta je Tiferet. U starom govoru Keter je nazivan Vei izraaj dok je
Tiferet bio Manji. Tu je ukazivalo na identitet njihove funkcije na raz
liitim nivoima.
Da bismo do neke mere ilustrovali ovaj odnos moemo z1mi
sliti Sefi rote. bez Ketera i Mal kuta, u krugu oko Tifereta. Z1tim pro
vuemo vreteno kroz centar tako da jednakom duinom izbija na obe
strane. Ovim dobijamo obrtni vrh. Sila koju proizvode prsti je ener
gija koja dolazi sa vrha vretena kod Ketera i sputa sc do donje obrt
ne take kod Malkuta, ali centrifugalna sila koja sve odrava u pokre
tu je bazirana na Tiferetu i prua balans celom sistemu. Staze sada
postaju linije pritiska koje prenose ceo taj minijaturi Univerzum do
svog internog i eksternog statusa. Sila se projektuje do spoljne grani
ce iz centra ali taj obod mora bit u ravnotei u odnosu na sebe i ze
mlju. Neravnotea ugroava pokret (ili ivot) svega. Automatskom
mecusobnom razmenom energija putem Staza koje reguliu pritisak,
SefirOli dodavaju njihov Kosmos savreno centriranim oko Tiferela.
Ovo je vrsta Kosmosa koju se Kabalista oekuje da stvori i odr
ava kao nain njegovog postojanja. On to postie primcnom Plana
drveta ivota na sebe svakim poznatim nainom ( j mnogima kojima
e ga Drvo nauiti) dok njegov itav Unutranji svet ne bude funkci-
VV
Vilijam G. Grcj
onisao u skladu sa shemom drveta. Jednom kada ta uredenost krene
da funkcionie, napravie sopstvenu automatizaciju, ako to fiziko
telo ini sa svoji m funkcijama. Ako se shema drveta dovoljno dubo
ko utisne \ osnovne nivoe svesti i postojanja, proizvodite sopstvene
rezultate u obliku usavrcne ljudske due koja ispravlja svoje neurav
noteenosti kako napreduje.
Za Kabalistu, svi takozvani "grest, "zla", "greke", itd., su pita
nja neravnotee. Isto vai i za bolesti. Dobro se smatra stanje uravno
tetene harmonije, dok je zlo neuravnoteena dishannonija. Moralna
i etika perspektiva su potpuno druga stvar. Da bi prol1lenuo nepo
eljnu situaciju, Kabalista odmah razmatra pitanje ravnotee radije
nego krivice. Idealno stanje se moe postii jedino pravilnom distri
bucijom energija putem Staza i Tiferetom kao referentnom Lakom
Cenlra i Moi.
Veza izmedu Tifereta i Sutlca je, dakle, veoma bliska i Solari
simbol je uistinu veoma znaajan za ovu Sefiru. Ako opti principi
ovoga ne budu shvaeni nema mnogo nade za razumevanje ostalih
funkcija Drveta. Drvo ne sme bili posmatrano kao dizajn na papiru,
ve ako ivi, kreui, dinamini Kosmos. Ono j e stvarno koliko i Uni
verzum i ivo kao i elija, nerv i krvni sistem naih tela. Drvo vie
znai Kabalisti od njegovog tela jer je ono sistem njegove due i oblast
U kojoj sc njegov duh kree i ivi. Takva j e njegova sutinska realnost.
Od Sunanog aspekta Tiferela moramo prei na direktno pove
zani Andeoski svet. Ovo je:
JETClRA, Svet formacije: Aneoski red, MALAKIMI
Re "Malakim" bukvalno znai Kraljevi, Vladari, Gospodari ili
Kontrolori. Ona oznaava one sa autoritetom da vladaju sopstvenom
sferom ili "kraljevstvom". Moderiji naziv za njih bi mogao biti "nu
kleari adapteri", jer to je njihova funkcija.
Moramo se setiti da su Aneli Formatori koji operiu U okviru
njihovog odredenog polja Egzistencije. Posao Malakima j c da prua
ju i odravaj u uslove za centralizaciju. U atomskom ili elijskom kon-

Stepenice svetlosti
tekstu radi sc o nuklelIsu, ali II nefizikom smislu centar moe bili bi
lo ta od principa do osobe. U svakoj situaciji onje kao Sunce, central
na taka oko koje se asocijacije drugih taaka ili planeta okupljaju.
Na makrokosmikoj sbli, Malakimi odravaju vezu izmedu i
tavih solarnih sistema i galaksija. Na mikrokosmikoj skali oni i naj
manji vrh antene nekog insekta odravaju u postojanju. Ako oni
amanu (ili ih mi izneverimo) II odravanju naih tela u ravnotei II
svako doba, mi sc r;lZboljevamo i umiremo. Ako ta kontrola omane U
naim umovima mi ludima. Ako ta nevolja zadesi nae due postaje
mo opaki ili zli u zavisnosti od stepena neravnotee.
Nalakimi ne odravaju nikakav organizovan vid postojanja O
statinom stanju. Oko njih se sve konstantno menja. Njihov zadatak je
da prue ravnotene take samim promenama tako da dade do mini
muma dishannonije. Oni ne spreavaju ono to bismo mogli nazvati
dezintegracijom i smru ve grade proces simultane regeneracije pro
nalazei fokusne take 1 novim oblastima postojanja za stvari koje su
negde drugde posluile svojoj svrsi. Naa re "smrt" sa svoj im znae
njem prestanka ne bi nita znaila Malakimima. l' njih nellla pre
stanka ve samo nastavak Vecnog plesa ivota. Nita se ne zaustavlja,
samo se menja. Isto ine i ljudi II svim svojim stanjima postojanja.
Kao ljudi i ideje se menjaju. Malakimi su odgovori i za formi
ranje mentalnih centar;) sa kojima se misaoni sistemi dinamino aso
djaeiraju. U drevnim milraistikim misterijama oni su nazivani Go
spodarima obrtne take i ovo je dobar opis. Ako je centar stabilan, pe
rifero uredenje moe tokom dobre koliine vremena da odri svoj
ciklini napredak sa povolj nim rezullatima. Jednom kada centar po
stane nestabilan obrtanje sc prekida. Zato je sistemima i religijama
potrebna stabilna centralna taka ako ele da opstanu. Takav je Bo
anski koncept / CitavlI Veru, koncept Sveca za kul ili koncept He
roja za naciju. Malakimi pomau O njihovoj izgradnji i odri.anju, ali i
ti koncepti su podloni promeni kao i sve ostalo. Sla god dn sc formi
ra izblcdi a zatim se reformira. Forme su tek privrcmi nosioci funda
mentalnih stvari.
Upravo iz ovog razloga 5L Sefroli Drveta nazvani kako jesu. Svi
su oni nepromenjive Osnove poslojanj:1 predstavljene oveansIvu na

Vilijam G. Grj
razumljiv nain. Tako da e one ostati zajedno barem dok iva svest
bude postojala, a ako sc ona prekine i mi emo. Malakimi, kao i mi,
imaju itav Fundamentalni sefrotski sistem u skladu sa kojim pode
avaju njihove centre delovanja i bili bi smo pametni da nauimo nji
hove metode ako moemo.
Moramo zapamtiti da sami Malakimi nisu centri ili nukleu5i,
ve oblik koji t i nukleusi zauzimaju. Mehaniki oni bi mogli biti i
obrtna taka i smer obrtanja+ Mentalno bi mogli biti glavna rOflnaci
ja ideja i njen odnos na spoljanje stvari. Spiritualno bi mogli biti
udarna shema neke emocije ili oseanja oko kog se koncentrie ciklus
ljudske svesti. Oni nisu, da tako kaemo, njegov glavni iZvor energije,
ali su oblik, veliina i tip izvora koji ga povezuje sa mehanizmom ko
ji ga pokree. Ako je ovo ispravno, sve ide glatko, inae su rezultati
beskorisni.
Svaka jedinica Kreacije, bez obzira na njenu prirodu, poseduje
sopstvenu Lentralizaciju dok je u isto vreme U perifernoj vezi sa svo
jim okruenjem. Ne moemo poznavati raspon ovih dimenzija po
stojanja, ali moemo ceniti funkciju Malakima u prilagodavanju spo
ljanjosti jednog tipa postojanja sa unutranjou drugog tako da
moe doi do razmene energije. Moda je, na primer, nekoj misli po
treban odreden broj stvari sa materijalnih nivoa da bi se ustanovila
kao nukleus. Malakimi je ne bi direktno snabdeli tim stvarima ve bi
se bavili formiranjem energetskih veza iZllledu tih stvari i misli. Sva
ki Andeo ima svoju funkcij u.
Neizrauniva vrednost Malakima ljudskim biima je, naravno,
njihova sposobnost da odravaju ravnoteu izmeu Unutranjeg i
Spoljanjeg ivota. Veina ljudskih nevolja se moe pratiti do neke
disharmonije ili antagonizma izmedu Jastva i njegove ekspresije na
razliitim nivoima. Pod uslovom da su ljudi voljni da budu harmoni
ZQv<lni, Malakimi ih mogu snabdeti nainom da komponente neke si
tuacije medusobno poveu dok god je lo praktino. Mora sc razume
ti da Andeli nisu, niti su ikad bili, udotvorci. Oni operiu u skladu sa
savreno prirodnim zakonima i niti mogu niti se bave nemoguim.
Tako da ako se faktori nekog neizbalansiranog stanja ne mogu pove
zati u harmoniju na brz i jednostavan nain, Malakimi moraju d< nn-
iU7
Stpnic sv11051 i
puste postojee nukleare sheme i reformiraju druge. Taj proces mo
e biti bolan za umeane due. Jednostavan primer ovoga je obnova
tdesnog tkiva posle povrede ili bolesti.
U isceljivanju, bilo fzikom bilo spiritualnom Malakimi su od
sutinske vanosti. Oni ne zapoinju isceljivaki impuls, ve omoguu
ju njegov napredak stvaranjem energetskih veza izmedu ravnotenc
take i poremeaja. Ao ne funkcioniu pravilno ne moe doi do
kompletnog isecljenja. U sluajevima gde su u stanju da obnove har
moniju itavog organizma na svim njegovim nivoima \isto vreme, ka
e se da je dolo do "udesnog" isecljenj a. To udo se ne sastoji od is
celjenja ve u poimanju ljudske svesti, kratkom vremenskom ciklusu.
Samo isceljenje je savreno prirodan proces nuklearog i peri
ferog ispravljanja stanja neravnotce. U sluaju ljudskog bia ovo
ukljuuje spiritualnu, mentalnu i clijsku strukturu. Ta tri stanja su
zapravo jedno kao i poetak, sredina i kraj bilo ega. Bolest se 111a11i
festuje kao disharmonija, to se moe ispraviti rebalansiranjem ener
getskih kola organizma kao celine osim ako neke kopo\ente nisu
potpuno unitene ili oteene van mogunosti popravke. Nikakvo
spiritualno isecljenje ne., na primer, normalizavati morana ili ob
noviti izgubljeni ud. Da bi se takvo stanje dovelo II ravnoteu, dati or
ganizam bi morao biti rastavljen putem smrti, i zatim ponovo izgra
den sa spiritualnih nivoa.
Da bi dolo do takozvanih "udesnih" izleenja, energije na
oSl1ovnim spiritualnim nivoima organizma morale bi se odmah reba
lansirati. Posle toga, rezultati bi potali vidljivi i na mentalnim i fizi
kim nivoima. Takva kompletna i brza promena due je izuzetno ret
ka pojava, medutim za nju je potreban ogroman upliv energije za ve
oma kratko vreme tako da postoji rizik za oteenje itavog organi
zma putem oka. Uglavnom se koristi bezbedniji, iako sporiji, proces.
Malakimi, operiui na takav prirodan nain, mogu da podese nukle
arne sklonosti izmeu spiritualnih i fizikih ekspresija energije.
Ponekad sc ovaj proces pojavljuje u svesti individue. Karl Jung
je primetio da kada se isceljenje ustanovi na psihikm nivoima, pa
cijent gotovo uvek dobija vizije oblika Okruenog sunevog krsta ili
Mandale. Takvo deavanje delovalo je skoro kao neizbean deo pro-

Vilijam G. Grcj
cesa. Bila jc lo, naravno, primena Solarne ravnotce na nesvesni deo

acije
.
ta koji je i

,poco isceljenje. Ovo je radni princip onoga Io

J
.
e r

llI)e naZivano maginim da danas se naziva "paranormainim" le

c

nJem
:
Ak

mu obremo delovanje dolazi do dezintegracije. Solar-
l!1 krst Je klJU ccle operacije.
.
Malakim
.
i su uistinu agenli pomou kojih se 'fiferet povezlIc Sa
ostalim S

fir

.
tllna, al
.
i oni nisu njegov izvor energije. Oni ne vode ve
su

de
.
'
.
11. NjIhova itava svrha i delovanje su sumirani U personif
kacIJI njIhovog Arhandela kog sllsreemo u narednom Svetu:
BRIJA, Svet kreacije: Arhancleo MIHAL ili MIKL
Zapadni czoteristi bi trebali da su dobro upoznati sa Mihae
l?m. Njegovo imc znai "Boansko savrenstvo" ili "Onaj koji j e na
ltk Bogu". Voda Nebeskih mIlolava, Princ svetlosti, Pobednik Ilad ta
mom, su tek n
:
ke od
.
njegovih mnogih slinih titula. Obino ga vida
mo ao
?
k1opIJeno BIe kako savladava Neprijatelja ili Zlog. Njegovo
oruzJe I1lJe ma nego koplje.
Neki (mada malo njih) Kabalisti postavljaju Rafaela u Solaru
poziciju, ali to je velika greka. Mihael j e oigledno Solaran U prirodi.
Ta gr
:

ka je proizila iz Rafaelove funkcije kao iscclitelja. Medutim,

on leCI samo rane oveanstva. Mihael je iscelitelj bolesti i taka so
larne ravnoleic koja zapoinje leenje je njegov domen. On ini da
zlo slui dobru ili drugim reima, obnavlja izgubljenu ravnoteu.
.
Magini in
.
slrument Mihaela je, bez sumnje, Palica (ili Koplje).
ost
.
oJe odredeIll

a
.
zlozi za ovo. Rani vatrom ojaani tapovi primi
t!Vn
.
l!1 1

.
a

oda

u dl prva koplja. Rukovali su vatrom nosei je ili kon

trolisuc! Je krajeVIma tapova. Stap je bio simbol autoriteta, a Mihael
vlada eb
:
s
.
il11a. Kod prvobitnih tapova jedan kraj je bio rascepljen
a dr

lgl zasIIJ

n. Rsccpljeni kraj bi nekad bio izraen u rogove ili ras

ceplJe

lo
.
OpIIO ah
I
rvo!tna
.
namena mu j e ?ila da bude zarez koji
funkclonlsc II kombll1aclJI sa stapom za bacanje. Noen vrhom nago

e, tap je oznaava

.
ncprijateljstvo ali nadale, mir. Mihaelovo koplje
JC okrenuto ka zemljI kao gest mira za ljudskog posm<ltraa ali ka go-
1U
Stepenice svctlosti
re za Neprijatelja pod njegovim stopalima. MOlka zabijena II zemlju
je bila prvi ovekov sunani sat, a koplje ubodeno II zemlju znailo je
mir i svrhu. Stap zasiguro pripada Mi haelll.
Pria o Ratu na Nebesima sa Mihaelovom pobedom nad Sama
elom (Boijim otrovom) je suvie dobro poznata da bih je citirao. Ali
bilo bi dobro Zlpamtiti da je Samac lova kazna bilo oveanstvo. Ve
ina usputnih komentatora pretpostavlja da je zadatak Zlobnoga (ili
Neposlunoga) bio da mui oveka. Izgleda da se zaboravlja da "tu
ge Sotonine" ne izaziva niko drugi do mi. Legenda kae da su se mno
gi od Andela alili i kritikovali Boga zbog Stvaranja oveka. Cakjc na
pisano: "Bog je z;Jalio to je stvorio Coveka". Sva Nebesa su se pode
lila na ovom pitanju da li je Covek vredan truda ili ne. Mihael je mi
slio da bi ljudi mogli, vremenom, postii neto dok je SamacI smatrao
oveka najveom grekom koju je Bog ik<lda poinio. Jo uvek poku
avaju da usklade njihova razliita miljenja.
Uveliko, Mihael je kohezivna Solarna mo koja Kreaciju odra
va celom, a Samael je disrupt ivna Solarna sila koja rastavlja stvari.
Zbog toga je Samael jo poznat kao Andeo smrti. Oboje su neophod
ni U itavoj shemi stvari ali mi, prirodno, vidimo Mihaela kao garan
ciju ivota. On savladava smrt kao to svetlost rasterava tamu. Tako
da njega inimo naim prijateljem a Samacla neprijateljem. Ovo ve
rovalno nije potpuno tano ali je svakako razumljivo.
Cini se znaajnim da je Mihael sam po sebi dovoljno moan
im se tokom toliko doba odrao gOlovo nepromenjen tl vie ljudskih
vera. Kako god da ga zovemo, Dobri andeo svetlosti trijumfalno izra
nja iz svake promene ljudske koncepcije. 10, satno po sebi, je najzna
ajnija pobeda nad Tamom
.
Nita nikada nije ugasilo Mihaela kao
uvara Dobrote u ljudskom umu. Koliko god da potujemo druge
Andele, njihov sjaj bledi pred Mihaelovolll zraeom briljantnou
kao Solarnog bia. Svetlost ne moc biti opovrgnuta niti ignorisana,
a Mihael vlada Junom takom maksimalne Svetlosti bilo kog magi
nog kruga.
3
Vi!ij3m G. Grej
Kao kompromis izmedu hrianstva i paganizma, Mihael jc po
stao zatitnik drcvnih mesta oboavanja na vrhovima brda. Veina
starih crkava sagracnih preko paganskih brdskih utoita posveena
je Mihaelu. Vrh brda ili planine je taka maksimalne svetlosti poto
ujutro biva prvi osvetljen od strane sunca i ostaje tako i u veernjim
satima i poto doline zapadnu u tamu. Tako Mihael vlada ovde. Par
drevnih crkava sagradilo je male kapele na njihovim krovovima koje
se nazivaju Mihaelova uzvienja jer prva i poslednja svetla padaju na
njih. Mihael je neugasiv. ak i njegov gozbeni dan pada na jesenju
ravnodnevicu kada se njegova zatita trai tokom ubrzano zamralI
juih dana sve do zimske kratkodnevice.
Mihaela moemo asocirati sa tri "P". Zatita (Protection), Sa
vrenstvo (Perfection) i Mo (Power). To su njegovi atributi. Njego
va funkcija je da stvara uslove u kojima se mo moe primeniti na sa
vrenstvo Zivota i evoluciju due. U prolim vremenima on je uvek
bio smatran Velikim posrednikom oveanstva. On govori u svoje
ime U apokrifnoj "Apokalipsi po Pavlu" i kae: "Ja sam onaj koji uvek
stoji U prisustvu Boga. Kako Gospod ivi, pred ijim licem stojim, ne
prestajem ni na jedan dan, ni na jednu no da se molim za rasu ljudi
i uistinu se molim za one koji su na zemlji. Kaem da ako bilo koji o
vek uini barem i malo dobra, bariu se za njega i titiu ga sve dok
ne pobegne od suda patnje". Ko bi mogao obeati vie? Na nekim sta
rim rezbarijama, Mihael je prikazan kako se bori sa Zlim za posed
stvo nad ljudskom duom koja pue na Vagama suda. ak i posle
smrti on se bori za dobrobit oveanstva. A Mihael nema naviku da
gubi konflikte.
Mihael je priznati Vrhovni gospodar u Misterijama svetlosti i
ne treba ga mea ti sa Solarim emblemima iji je on vice regent. Ra
zni Sistemi imaju razliita imena i titule za Mihaela ali ih on prihva
ta sa savrenom gracioznou jer je on uistinu personifikacija savr
enstva. Neke kole misli vide Mihaela i Lucifera kao protivnike na a
hovnid svetlih i tamnih polja, sa svetom i oveanstvo m kao neka
kvom vrstom lopte izmeu njih.
Do sada, Lucifer je ini se postigao impresivan broj golova iako
106
SIpeIlicc swl!Oli
je krajnja pobeda zagarantovana Mihaelu. Ciniku bi se moglo opro
stiti to sc pita zalo se Lucifer uopte trudi da igra.
Dualistika kola misli o Mihaelu i Luciferu (ili Hristu i Sotoni)
kao o dva brata koji se bore za vlast nad kraljevstvom njihovog Oca,
koji (kao Uran posle kastracije) ostaje benevolentan i neutralan. Ka
kva god da je interpretacija ovih Mitova, niko nee porei da ljudska
dua ima svoju svetlu i mranu stranu. Sama istorija ovo jasno poka
zuje. Pravoslavni hrianin vidi Zlo kao pozitivnu Silu navodenu od
strane avola lino, sa zadatkom da uniti ljudsku rasu osnuje kraljev
stvo Pakl< (Regresiju u l-laos). Kabalista vidi Zlo kao vie ili manje
ozbiljno stanje neravnotee. On priznaje postojanje telesnih i bestele
snih bia koja e voena sopstvenim interesima namero prouzroko
vati takvo Slanje ali zna da i takva Bia ne bi mogla da rizikuju potp'u
no unitenje bez da rizikuju i sopstveno postojanje. Tako da zlo ima
automatsku granicu, koliko god ovo uasno zvualo. Nigde nije stlge
risana da su Zli amleli nastojali da unite sami sebe. Van odredene gra
nice pritiska, neravnotca sama eksplodira kao atomska bomba.
Sa druge strane, Kabalistiki koncept Dobra kao savrene i har
monijske Ravnotee nema takve granice. Jednom kada se ravnotea
uspostavi i odrava, nema razloga zato sc ne bi mogla beskrajno i
riti pod uslovom da se to irenje deava u okviru sopstvenih zakona.
To je Mihaelov zadatak u naem Univerzumu. Njegovo koplje posta
je uspravni Stub na Vagama suda i na njegovom vrhu balansira naa
sudbina. Ako !` bude u stanju da je pogura u naem interesu, on c
( _. . .
to l UCIllItI.
Stvar kao to je Ravnotea, dodue, ne moe uopte postojati
bez protivtcnih sila. One su neophodne i fundamentalne. U Mitu,
ovo je istaknuto kroz isekivanja oslobodenih demona dok bivaju ba
eni u lance ili u Jarugu posle konanog trijumfa Dobra nad Zlom.
Nigde nema spomena o njihovom unitenju, ve samo zatvaranju ili
kontroli. Nita osim njihovog nekontrolisanog ponaanja ih ne ini
opasnim za Loveka. Konstantno smo suoeni sa priama o Andelima
koji "vezuju" da vole i O itavoj toj prii se radi o gospodarenju nad
raznim energijama i njihovom preobraa nju u dobru svrhu. Mihael
je !najslor tih metoda.
107
Vilija G. Grcj
Razvijaj ui Kabalisli bi bili pametni da dobar deo njihovog rad
nog programa posvete meditaciji koja poiva na Mihaelu. Mihael je
potpuno pOll

dan kontakt na Unutranjoj ravni i spremno odgovara

na svesne pozive od strane oveanstva. Njegovi efekti su stimulativ
no beneficijaini. Da bi smo ga bolje razumeli, moramo pOIraiti Bo
anski izvor njegove Moi koji je:
ACJLUT. Svet originacija: Boianski aspekat ELOA va DAT
.
OV
?
Boansko ime poseduje mnogo nijansi znaenja poto ima
I Muku I e

sku vrednost. Ono je deo potencije Srednjeg stuba to

?
a postav}a Izmedu dva polari tet a tako da ono ne moe pripadati
Jednom vie nego drugom. Odatle njegovo i znaenjc potie. "Dat"
prc(btavlja Znanje U kontekstu shvatanja radije nego razliitih nivoa
mudrosti ili razumevanja. Moda bi najbolji prevod imena Eloa va
Dat (Eloah va Daath) bio " Sveznaj ui".
Ponovo se susreemo sa konceptom centralne kontrole. B07..n
stv

ni je ovde Sveznajui poto se nalazi U centru svega. Kosmos i red

zavise od ovog principa i on se tie celog Tifereta. Kao to znamo, to
smo blie centru okretanja to je manja koliina (ali ne i stepen) po
kreta
:
U tcoriji, apsolutni centar ciklinog pokreta j e prilino miran.
DelUje udno da beskrajni pokret moe nastati iz i oko potpune ne
pokretnosti, ali to je tajna E[oa va Data. Mirnoa usred Pokreta i Ti
ina \l Zvuku.
Sasvim je sigurno da je to tajna razumevanja ili znanja, jedno
stavno ostati miran i odnositi sve mobilne faktore ka toj jednoj taki.
osmosi su sastavljeni na taj nain, tako da bi se to trebalo pokazati
Jednako adekvatnim i kada se primeni na oveanstvo. Jo jednom
nailazimo na maksimu: "Budi miran i Znaj. JA SAM BOC." Mirnoa
i Znanje zajedno pruaju Kljueve Eloa va Data.
Na Drvetu ivota, Eloa va Dat je taka iz koje proizilaze nai du

vni pri
.
ncipi. Moemo videti ubrzan spust ivota niz Srednji stub i
nJcgov Sl!nbol maa. Duh Onoga koji die sa Ketera, Dua Onoga ko
ji razume sa Tifereta i Tel o Onoga koji ivi sa Jesoda. Svi se projektu-
108
S!pcnice svetiosli
ju u Malkut, gde se Um, Dua i lelo spajaju. Mi izranja mo kao due
iz Eloa va Data u potrazi za Znanjem i Iskustvom i vraamo mu se
puni ivotne svesti. Sav ovaj materijal se preobraa u iste cnergije
koje iniciraju nove motive ivljenja za nove ivote.
Eloa va Dat moemo posmatrati kao neku vrstu centralne raz
mene ivotne svesti. Svaki entitet konstantno odailje energetske im
pulse svoj ih iskustava, a zauzvrat prima vie energije iz centralnih za
liha koje svi dele. Tako se individualni i kolektivni Zivot kombinuju
sa samim sobom. Implikacije ovoga su neverovatne. Svaki ivotni im
puls koji je ikad postojao je sada zauvek deo svakog ivota koji e ikad
postojati. E[oa va Dat je Jedan ivot u kom se svi ostali ivoti Sllsreu
i izvor njihove zajednike svesti kao ivih bia.
Magine slike Tifereta objanjavaju laj proces. One su trostru
ke. Dete, Svctenik- kra[j i rtvovani Bog. Dete ukazuje na Tifret kao
taku naeg rodenja kao individualnih [judskih bia, Svetenik-kralj
jc Vladar-posrednik ivota, a rtvovani Bog nam pokazuje da se mo
ramo odrei naih zasebnih ivota da bi smo postigli jedinstvo sa Bo
gom. Mi se sputamo niz Drvo ivota sa Detetom, ivimo sa Svcte
nikom-kraljem i konano se uitimalnom rtvom uzdiemo van Tife
reta. Ovde vidimo misteriju Inkaracije i Ekskarnacije L\ Sllsretu Bo
anstva i Coveanstva.
U naim mikrokosmikim ivotima, Eloa va Dal je naa ccntra
[izovana samosvest koja nas ini onim to jesmo. On je Bog 1 nama
koj i Zna. Na intelekt iz Hoda i emocije iz Necaha se kombinuju lI Ti
feretu kao razumno vladnlatvo, jer ono predstavlja ravnoteu izme
u oba polari teta. Da bismo pravilno vladali sobom, moramo to i
niti iz nae centralne Tiferetske take, ime postajemo minijaturi
Sveznajui u naim malim sistemima. Siguro je da e mnogi ivoti
biti potrebni da se postigne la ravnote7.. i ti ivoti e uzeti iz svih ni
voa ivota. Ako su potrebni rilenijumi da mikroskopski ivot evolu
ira oveka, koliko je ljudskih ivota potrebno da evoluira Boga?
Sa E[oa va Datom mi zapoinjemo i zavravamo nae ovean
stvo. Iznad njega postajemo Entiteti, a ispod Linosti. To je poetna
taka pola \I kontekstu mukaraca ili ena kao individualno razvij a
juih dua. U E[oa va Datu one izranjaju ka dole a kombinuju se ka
109
Vilijam G. Grej
gore i u toj taki one mogu promenuti polaritet. Due obino zadra
vaju isti pol lakom njihovih razvijaj uih ivota ali kako se njihova sa
mo-odredenost pojaava, one mogu promenuti pol u potrazi za isku
stvom. Na kraju, oba pola moraju balansirati sebe unutar svake indi
vidue i ako ikada dostignemo ovu taku savrenstva, prevazii emo
tiferet u makrokosrikom smislu.
Kao Sveznaj ui, Eloa va Dat se u novije vreme ponekad naziva
"Univerzalni um". Sla god da iz iskustva znamo ili mislimo ne samo
da potie iz, nego se i vraa LI Eloa va Dat. To je Um iza naeg Uma
kako ispada. Svi umovi \l jednom. Kroz njega dobijamo pristup svim
drugim umovima i svestima bilo da su inkarnirani ili ne. Svaka mo
gua kombinacija misli obitava u Eloa va Dalu. Ono bukvalno zna
sve to ima da se zna i to mi moemo znamo. Tamo nije samo naa
prolost ve i naa budunost u smislu da sve od ega bi naa budu
nost mogla biti IHlionjena nas eka u Eloa va Datu da ga prizovemo.
Koritenje ili zloupotreba toga zavisi od nas.
Ovde stupaju na scenu takozvani "Kljuevi". Oni nisu ni vie ni
manje nego simbolike sheme koje se povezuju sa itavim lancima
svesti unutar datoteka Eloa va data. Kada itamo o "upotrebi Kljue
va" od strane nekog okultnog prakticionera. to ne znai nita miste
rioznije od mentalnog prizivanja "Simbolikog kljua" i njegove pri
mene na Um iza njega lako da "otkljua" itavu seriju lanaca svesti.
Svi se mi sluimo "Kljuevima" na neki nain. Okultni Kljuevi su
oni koji sc normalno drie unutar raznih grupa umova radi privatne
upotrebe, kao to bi smo mi moda imali klju od naih ulaznih vra
ta iskljuivo za linu i porodinu upotrebu. Veina ovih Kljueva je
danas i tako dosta iroko poznata. Simbol Drveta je jedan od najbit
nijih Kljueva. Isto vai i za Okrueni krst. Taroti su itava kolekcija
kljueva, vie i manje bitnih. Magine slike i Boanski aspekti su ta
koe veoma vani Kljuevi.
Ako sc, sa Simbolinim kljuevima, koriste i pravilne meditaci
one ili magine metode, one c uistinu otvoriti kapije ili kanale koji
vode do Unutranjih dimenzija svesti. Negde U Eloa va Dalu koji je
povezan sa svim drugim Sefrotima osim sa Malkutom, nalazi se od
govor na sve probleme i suma sveg Znanja. Dobro je reeno "Znanje
i1
Stepenice svetlosti
je Mo", jer to je upravo ono to Tiferet demonstrira. Kljuevi Zna
nja su jednostavno simboli koji povezuju objektivnu svest sa neiscrp
nom zalihom Jednog lima koji je dostupan svima.
Mi asociramo Sv. Petra sa "Kljuevima Nebeskog kraljevstva".
Drugim reima, on je uen kako da se slui simbolikim formulama
da stupi u kontakt sa unutranjim svetom koji generalno nazivamo
"Nebesima". Ne sledi da bi ti identini Kljuevi funkcionisali za sva
ku osobu. Iako postoji veliki broj optih Kljueva dostupnih bilo ko
me ko se pOlrudi da ih upotrebi, svako mora praviti sopstvene Klju
eve da bi stigao do "mesta koje je pripremljcno za njega". Upravo ta
kav kljll je predstavljen Maginim pentagramom osobe ili Loe, ko
ji omoguava toj individui ili Grupi da d6spe do njihovog "pripre
mljenog mesta" na njihovim "Nebesima". Razradivanje sheme ovih
odredenih kljueva je velik posao. "Brave" izmedu Svetova se ne mo
gli obiti bez izazivanja velikih povreda na abc strane, d Kljuevi koj i
im odogovaraju takoe moraju bili nainjeni od strane onih koji obi
tavaju na obema stranama Kapija. One mogu biti otvorene iznutra ili
se onima spolja mogu dati instrukcije kako da naine Kljueve tako
da sami udu. Ovo je razlog zato je pozicija Cuvara vrata bila tako po
tovana u Misterijskim loama, Io ju je ujedno inilo najskromnijom
i najviom odgovornou unutar Loe. Petar skromni je nainjen Pe
trom glavcinom, meutim kada je Misterija postala izgubljena za
njene uenike Crkva je omanula II svojoj spiritualno; misiji.
Kao to je samo Drvo veoma bitan Klju, tako je i Tiferet glav
ni Klju koji omoguava pristup Drvetu. Kao Boanski aspekat Tife
reta, Eloa va Dat je centralni Princip i Mo koja prua Identitet, zna
enje i svrhu Sefirotskol1l aranmanu. Ono odgovara na prirodna pi
tanja "O emu se radi kod Drveta i emu ono slui"? Eloa va Dat od
govara: "Znanje i Iskustvo". Zatim nam pokazuje najbolji nain da
ivimo U ravnotei svime oko njega. Znanje je uvek svrha iza Inicija
cije II bilo koju od Misterija, a Samo:wanje ili Autognoza (Aulo-Cno
sis) je bila i jeste cilj dananjih Misterija. "lb ne oznaava obavezno
nekakavu kompleksnu studiju o sebi od strane introspektivnog izo
freniara. Radi se o sposobnosti da Znamo iz i putem nas samih. Ci
njenici da je jastvo ustvari svesno povezano sa Velikim jastvom Eloa
i 1 1
Vilij;Ull G. Grcj
va Data iz kog sve Znanje dolazi. To je poznavanje scbe !1 vidu aksio
ma. Bio je to tipian starogrki sofizam da ureu natpis "ovee spo-
7aj sebe" iznad ulaza u !-Iram misterija gde ga je svako mogao pro
itati. Svakodnevni itaoci pretpostavljali su da se prava udcsa nala
ze duboko U tajnovitim prostorijama Hrama, dok je sve vreme velika
mistina tajna bio upravo taj aksiom. Sve to su ritulIIi I-I rama inili
bilo je da otvore svest uesnika ka onome to su moda prethodno
propustili. Van Hramaje otvoreno prikazivana in treba Znati, a unu
tar Hramaje poduavano kako lO Znati. 11ko je i sa Kabalistikim dr
vetom. Spoljanji Sefiroti predstavljaju Sta, a unutranji Tiferet Kako
Kabalistike misterije.
Eloa va Dat nam pokazuje glavnu tajnu "Bogova" i njihovog
runkcionisanja. Pored toga to su oni sami, oni su i njihovi sopstveni
atributi u svesnom ivotu. "Velika majka", na primer, je majinski in
stinkt u svakoj majci koja je i koja e ikada iveti. Snani strogi je hra
brost i reenost neophodna oveku da bi se borio za opstanak i titio
slabija bia. Lukavi predstavljl "domorodaku domiiHjatost" i spo
sobnost nauimo ono to nam je potrebno u ovom svetu. Ove moi
su stvare i one su Bogovi u nama. Porei Bogove mai porei sebe.
Kada sc molimo nekom odreenom Bogu ili Boginji mi dolazimo u
dodir sa njihovim atributima tokom itavog ljudskog i svesnog ivo
ta bilo da je otclotvoren ili ne. Svako Boansko bie je ep itom svega
za ta se zalae. Kao individualni ljudi mi ne moemo postii mnogo,
ali kao Deca bogova imamo svaku moguu mo da nas podri ako
ostanemo \ jasnom kontaktu sa njima.
Kabala ima svojih Deset boanskih aspekata koji su istovreme
no iz neophodnosti i Deset ljudskih aspekata. Spoljanji stubovi po
kazuju ekstremitete a Srednji stub supremitete Boanskog i Ljudskog
ivota. Koncept Boga bogova u kome se svi drugi Aspekti kombinuju
jc jasno prika7 .. n u Principu kod Ketera i Praksi kod Tifereta. Ovo ne
znai da jedan supremitet ponitava svaki ekstremitet i da ne treba da
se pribliavamo nijednom drugom osim Jednom bogu. Istina, Jed
nom boanstvu se mora prii, ali metod i svrha toga zavise od datog
Aspekta. Ovaj "rad kroz Staze" je Kabalistiki nain b<lvljenja Boan
skom energijom, a St;lze su jasno prikazane da ih svako moe pratiti.
112
$tcpcn;(;e svetlosti
Nijedna molitva, misao ili praksa usmerena b Boanstvu nije
jalova, besmislena niti ima ita zajedniko sa zastarelim sujeverjem
prolosti. Bavei se Bogovima mi se bavimo naim sopstvenim moi
ma sa najdubljih nivoa naeg bib i te energije su potpuno autenti
ne. Jedina pitanja koja izranjaju se odnose na metode kontakta i na
sisteme prakse rukovanja tim energijama. Njih moramo nauiti na
najbolji mogui nain, naime traei vodstvo od Inteligencije koja e
nam najpre dato odgovore. Kabalistiki ovo je Eloa va Dat.
Polo konano napustimo Sefiru Tiferet da bi smo se dalje
uspeli po Drvetu, odmah se susreemo sa velom koji nosi ime Paro
ket (Paroketh), to ne znai nita vie nego barijera podcoka. On ima
isti znaaj kao i zavese \ Hramu, koje podseaju verike da prelaze iz
jedne Dvorane u drugu i da treba da naprave pauzu i prilagode umo
ve i due uslovima sa druge strane zavese. Veo osigurava odvojenost
dok u isto vreme omoguava prelazak i to je runkcija Paroketa. Na
stav prema Drvetu se mora promenuti kod ove takc. Za sobom osta
vljamo ljude i linosti i kreemo da se bavimu Moima i Principima.
Sve je to nalik radu na nekom elektronskom ureaju, na primer radi
ju, gde zatim prelazimo na dijagram njegovi h kola i teoretski raspo
red. Ista stvar na razliitim nivoima. Da odnesem ovu analogiju od
veo korak dalje, ako bi smo preli Ambis, bilo bi to kao naputanje di
jagrama da bi smo se bavili istom matematikom koja ga ini mogu
im. Sve je stvar prilagodbe.
Staro ime date Tifcretu je Kav ha Emcai ( Kav ha Emtzai),
"Srednja linija" i govoreno je da dobro i zlo imaju zajedniki koren u
Tircretu. Ovo zasigurno proistie iz bilo koje studije o Sefirama. Iz
nad njega posle Paraketa dobro i zlo nemaju znaenje kakvo im mi
pridajemo dok smo smrtni i ne smemo misliti o moima i principi
ma iznad Tifereta kao sutinski dobrim i li zlim, kakvi god njihovi
udaljeni efekti bili.
Samo iz ovih razloga, nikada ne treba da izoslavimo Paraket iz
naeg meditativnog uzdizanja Merdevinama drveta. On nam daje
priliku za pauzu tokom koje sc moemo potpuno prilagoditi druga
ijim uslovima koje na koje nailazimo posle njega. Kao to bismo
morali zastali ispred vrata drevnog ili vanog hrama da bismo pri pre-
113
Vilijam G. Grej
mili svest za ono to nas eka unutra, tako nam Paraket daje takvu
priJiku na Drvetu i biemo na gubitku ako ga zapostavimo. Poto
smo priznali Paraket i njegove skrivene Cuvare, moemo prei U na
rednu Sefru.
l l.
Poglavlje osam
SEFIRA GEBURA, SNAGA, PRAVDA,
STROGOST, STRAH, 5.
ASIJA, Svet ekspresije: Mars
Iako smo napustili domen linosti, naa ljudska svest nastavlja
da personifikuje razne Sile kreacije da bi ih shvatila. Pod uslovom da
shvatamo neophodnost toga u rukovanju takvim konceptima, nema
razjoga zato ne bismo sn time nastavili. ak i tako smo skloni ner
vozi prilikom bavljenja Geburom (koja se izgovara vie kao "Gevu
ra") jer se I I isto vreme suoavamo sa Osvetnikim konceptima Prav
de, Strogosti, Snage i Straha.
[ konano, neka bude znano da u Geburi nema ni traga neka
kvom zlu ili zlonamernosti. U staroj Astrologiji Mars je esto opisivan
kao "zlokobna" planeta, ali to je samo zato to su njegovi efekti bili dra
stini i bolni kada bi postali neophodni. Iako se ini uasnim, ratovi
postaju neizbeni kada oveanstvo tvrdoglavo odbije da ui na drugi
nain. Nita ne tera Coveanstva u ratove i njihova zla osim samog o
veka. Nijedan Bog ne insistira na takvim merama bez alternativa. o
vek, i niko drugi, vodi sebe u destruktivni ekstrem. Mars ni zapoinje,
ve zavrava ratove njihovom eksplozivnom moi. Jednom prilikom
Vojvoda od Velingtona je bio zadirkivan zbog njegovog "gadnog zana
la" kao vojnika od strane jedne veoma armantne dame. Njegovim uo
biajenim dubokim grubim glasom, Velington je odgovorio: "Ne, nita
takvo gospoo. Vojnici ne zapoinju ratove. lb ine politiari. Vojnici
ih zavravaju". Ovo uistinu veoma dobro objanjava fl!kciju Gebure.
Ona jc korektor neravnotee marsovskim metodama i strogim naini
ma bez kojih Drvo ne bi moglo da nastavi svoje postojanje.
l lS
Vilijam G. Grej
Moramo misliti o Geburi i Ccsedu iza Sunca Tifereta kao o po
larizacijama Solare moi u vidu razaranja ili blagoslova. Moemo ih
zvati Snaga i Milosrde i sami po sebi oni su uravnoteene take dve
ju spoljanjih Stubova gde je svaki zavistan od drugog, kao to su Vi
na i Siva Cuvar i Unititelj ivota. Jedan gradi, a drugi lotni U bes
krajnom ciklusu Kosmike analize i katalize. Kada bi ivot jednostav
no nastavio da se neprestano izliva iz sebe na ovu planetu, ubrzo bi
smo postali trule nalik nekakvom ogromnom gljivinom raslu; ivi
ali neopisivo uasni. Samo konstantno raiavanje istroene male
rije moe odrati prirodni balans. Delovanje Gebure unutar nas kao
preiivaa osigurava dobro zdravlje tela, uma i due spreavajui
stagnaciju i oslobadajui prostor za novu vitalnost.
Tana i precizna ravnotea izmecu Gcbure i Ceseda je od bu
kvalno vitalne va:nosti. Obilje Ceseda mora u svakom trenutku biti
kontrolisana ckonominou Gebure. Ovaj zakon moemo videli na
delu svuda u prirodi i nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne smemo
smatrati Geburu neprij:lteljskom u donosu na nas, iako njen ulicaj dc
luje grub i beskompromisan. Bez njega ne bi smo mogli nastaviti sa i
votom. Gebura jeste unititelj ali ne i istrebljiva. Ona rastavlja ljude i
stvari na delove samo da bi mogli na bolji nain biti rek.reirani.
Mars je pri kazan kao neto to se oslanja na snagu radije nego
um. Ovo je indikacija da je rat, kako ga mi znamo. Zljude suvie glu
pe da pronadu reenje bilo kojim drugim putem. Niko ne bi mogao
tvrditi da je rat prirodni ishod neravnotee koja proizide izmedu lju
di koji poseduju istinsku Mudrost i Razumevanje. No, ako Mudrost ne
uspe da odri harmoniju, nita osim Marsa ne moe pruiti dovoljno
snaan ok potreban da se uspostavi izgubljena ravnotea. Sto se ko
lovrat dalje srui to je potrebno vie cnrgije da se vrati u ravnoteu.
Vidali smo da se ovo neprekidno tokom nae istorije. Glupavo
se razmnoavamo bez mogunosti da podri mo sve te ivo le i ralovi,
kuge i gladi postaju jedini nain rebalansiranja. Sa jednakom glupo
u nastavljamo da odravamo uslove spirituatnog siromatva i hao
sa to dovodi do nemira medu religijama. [sto vai i za mentalne i
drutvene nivoe. Stres rasle do razmera gde nita osim drastinog po
deavanja nije moguc. [dent ini raktori gluposti, lenjost i i konruzije
116
Stcpcnice svetlosti
su uvek prisutni. Mars Cebure je jedina sila koja je L Slanju da nas iz
vadi iz tog inae beznadeinog stanja. Ozbiljnost rezultata zavisi od
toga kada i kako je sila primenjcna. Strogo govorei, Cebura i Cesed
treba da budu u meusobno ciklinom odnosu da bi zajedno odra
li ravnote:.u. Celo pitanje se svodi na proporeiju. Sto due jedan
funkcionie bez kontrole drugoga, to je ishod nepodnoljiviji iz ljud
ske perspektive. Da bismo ovo razumeli, moemo posmatrati isto f
ziki aspekat dobrih stvari u vidu ishrane koju unosimo u telo pod
uticajem Leseda. Ako se ovaj unos ne kontrolie eliminalorim kon
tradelovanjem Gebure ubrzo bi smo se razboleli i umrli od vika.
Obrnuto od ovoga bi se desilo da Gebura nije pod kontrolom.
Marsov Ma je takode hirurki sblpel koj i iseci\ korupciju pod
uslovom da je koriten na takav nain dok je O jo mogue. Ako Mars
ne moe uspeti kao hirurg, on postaje ubica ali \l svakom sluaju on
je Spasi lac. Kao vojnik, on nas ui neproccnjivoj lekciji discipline, ta
ko da simbol Bia odgovara Geburi, metaforiki i bukvalno. Ako ne di
sciplinujemo sebe na neki nain, Q potpunosti cmo omanuti u bez
bednom rukovanj u Geburikom moi; i snositi posledice koje mogu
bili nez,mislivo zastraujue.
Prirodno pitanje koje proizilazi iz Gebure i Marsa j e zato bi se
takav atribut pripisao Crom enskom stubu? Neki komentatori su
ovo interpretirali patrijarhalnom uticaju bradatih Rabina (zabora
vljajui da Kabalizam predstavlja jercs takvim uiteljima) ili nekom
slinom mizogeninom stavu. To nije tano. Gebura je pravilno sme
tena. Ko od polova je ekonomista, mukarci ili ene? Muko seme je
rasipniki toliko obilno dok samo jedno ili dva enska Sa7fej u od nji
hovog velikog broja.
L
ovek ima razvijcniju miinu masu ali ena
preivljava tamo gde mukarac umire. Obmanjujui atribut je tvtars,
Ratniki bog, navodno isto muki koncept. Ostali Geburiki atribu
ti su defnitivno cnski.
Mars je na hebrejskom MAD [M, iz korena MAD, Sila ili Snaga,
\l kontekstu moi na energetian ubrzan nain. Ovo je veoma Gebu
riko, bez obzira na pol. Hajde sada da St' zapitamo kakav je muski
Mars ( i l i Ares)

,ista bio. On bi trebalo da je sin Zevsa i Here zajed

no sa njegovom sestrom bliznjakinjom Eris ( Nevolja). Posloji, ipak,
117
VilijaItl G. Grej
legenda koja kae da su on i njegova sestra bili partenogenski proiz
vod, raden iz kontakta izmedu njihove Boginje majke i cvela sa po
ljane na zemlji. Ovo teko da je ratnika poreklo. Mars je u stvari ba
lansirajua komponenta II odnosu na atribuciju Venere Mukom slu
bu i predstavlja muki faktor u osnovnoj enstvenosti. U hindu isti
kom panteonu ovo je UnititcIjski aspekat boginje Kali. Ezoterina
priroda Marsa je ustvari enska sa mukom maskom. 'Iokom vekova
Mars je postajao sve vie i vie muki koncept, posebno od dana Ri
ma. Prvobitno, ipak, on nije bio Bog rata koji tipifikuje destruktivnu
(ili kataboliku) Solarnu energiju, ve Boginja rata, odnosno negativ
ne polal'l1osti Kreativne moi.
Ako mislimo o Geburi i Cesedu kao o Negativno-Pozitivnim
komplementima istog energetskog ciklusa, njihovo funkcionisanje
postaje sasvim jasno. Jednom kada se reimo mentalnih blokada ko
je nam onemoguavaju da prihvatimo Marsa kao Negativan enski
princip, r:zull1evanje mehanizma Drveta postaje miloga lake. Po
greno smo navedeni da Negativnu energiju posmatramo kao na ne
ki nain inferiornu u odnoslI na Pozitivnu i skloni smo koritenju re
i negativno da opiemo neto to je impotentno, neinspiriue ili na
neki drugi nain manje vrednog od neega to je pozitivno. U stvar
nosti je to pre obrnuto. Obina c!ektrina baterija to fino ilustruje.
Smer strujnog protoka je od negativne ka pozitivnoj clektrodi
sa tim to je dezintegracije negativne elektrode ta koja prua celu za
lihu energije. Ovde vidimo Mars-Geburu na delu kako rastvara ma
teriju da bije pretvorila \l energiju. Toje istinska svrha Marsa, razdva
janje (ili eksplozija) nakupljene mase to oslobada energiju koja se
zatim upotrebljava U drugu svrhu. Taj proces moe biti miran, kao
kod atomskog reaktora ili nasilan kao to je sluaj sa Bombom. Sve
zavisi do nae elje.
Cesed spaja stvari a Gebura ih razdvaja, sve \ islu svrhu-Zivo
ta. Oni moraju saradivati reciprono ili ne funkcionisati uopte. Le
sed je taj koji raste i sazreva plodove Drveta ali Gebura ih ubira za is
hranu drugih ivota i omoguavanje novim semenima da rastu. Mo
ramo se skloniti od ideje Marsa kao neega povezanog iskljuivo sa
ratovima i ljudskom patnjom. Takvi, relativno mali, ratovi se kOI-
118
Scepcnice svetlosti
stantno ddavaju u prirodi. Smrt se deava samo da bi poboljala
ivot. Cesed jc moda akcclerator Zivotne energije ali Gebura je ta
neophodna konica. Sirenje u Beskonanost se moe kontrolisati je
dino jednako snanom kontrakcijolll. Ako zamislimo Gcburu i Cesed
kao vrhove trouglova ije su bazc suprotni Stubovi sa Tiferetom \l sre
dini, c!obiel11o interesantan Glif koji c zasiguro uz.vT-ltiti trud pru
' anjem materijala za meditaciju.
Mars nije samo vojnik ili Boginja rata, ve tipifikuje i hrabrost,
poslunost, disciplinu i slino. Da bi smo izvukli maksimum od Mar
savskog uticaja, najbolje ga je primeniti U kolevci radije nego na ita
vu naciju. Mala koliina Geburike sile u poetku nastanka neravno
tee e ukloniti potrebu za traginom koliinom iste koja bi kasnije bi
la potrebna situacije inae van kontrole. Izreka "Batina je i z raja iza
la" ima bukvaine istine \l sebi, mada ne treba da je interpretiramo sa
bilo kakvim stepenom neljubaznosti. Okrutnost i brutalnost su popri
lino strani konceptu Gebure i uopte tamo ne pripadaju. Takve stva
ri su deo ljudskog ponaanja a ne deo Boanske proklamacije. Preki i
osvetoljubivi Jahve je miskoncepcija umova koji su iskazali njihove
sopstvene mrnje i nezadovoljstva u ime boanskog. Do odredene me
re krivi su i pogreni prevodi termina. Re Pahad (Pachad) znaila je
bukvalno "strah", ali njeno dublje znaenje bilo je biti oprezan.
Dobro poznati tekst: "Strah od Gospoda je poetak mudrosti"
dakle ne oznaava uplaeno ljudsko bie koje skupljeno iz straha lei
bred Bogom. On jednostavno znai da sticanje opreza kroz iskustvo
moe pomoi u izbegavanju buduih nevolj:. Ovo jc sigurno primi
livna mudrost. Zato bismo sumnjali U mudrost takvog straha kad
danas svi ljudi ive U strahu od Bombe? Strah od Boga samo ukazuje
na normalno potovanje energija sposobnih da dezintegriu nae i
votne forme. Pahad je takoe oznaavao drhtanje ili uznemireno pul
siranje. Ovo je fizika reakcija na fiziki udar dovoljno dubok da uti
e na cca nervni sistem. 10 je uobiajeno pratee stanje ekstatikog ili
mistikog iskustva i mistici ga opisuju kao udnovatu vrstu straho
potovanja srodnog strahu koje prethodi nekoj veoj Boanskoj ma
nifcstaciji. Lesto itamo "i bili su uplaeni", u vezi sa Boanskim po
javama ili natprirodnim deavanjima. Oseaj ovog neobinog kvazi
119
Vilijam G. Grej
straha je definitivan simptom predstojeeg paranormaInog dogadaja.
To je vrsta "straha" na koju ukazuje Gebura i veoma se razliku
je o
.
d
.
l

jene prosene modere i nterpretacije. Mogli bismo ga ak po

rediti I sa "nervozom oznaavajui oprezan predkontakt sa priblia
vajuim energijama u vidu sila ili ljudi. ledini "strah" koji treba da
koristimo u vezi sa Geburom je mudar oprez. 'lb je uistinu poetak
mudrosti.
Marsavska prezentacija Gebure bi trebalo da nam slui kao
upozorenje da moramo ostati disciplinovani, dobro rasudiv;! ti, budno
motriti i bii spremni da ispravimo neravnotce u nama ako nastanu.
Ako bismo samo mogli da vodimo i pobedujemo male ratove koji se
u nama deavaju ne bismo morali izdr7 . avati horore globalnih konflik
ta. Daleko od neprijatelja, Mars bi trebalo da je na najbolji prijatelj,
poto se borimo na istoj strani protiv zajednikog suparnika.
Jednom kada smo se navikli na posmatranje Marsovske fgure
Gebure kao Boginje ratnice koja brani njenu decu od opasnosti sa
kojima
..
insisti raju
.
a
.
se susretnu, doputajui im da se povrede jer
drugaije nee na1!ItI, Mars e nam imati mnogo vie smisla kod ove
take Drveta. Ni pod kakvim okolnostima ne smemo ljudske manc
kao to su bes ili iritativnost asocirati sa Geburikim duhom. To su
moda nae reakcije na njen ulicaj ali one nastaju u nama, a ne u Ge
buri. Nae pogreno rukovnje Geburikom moi je krivo i na tei
nain moramo nauiti kako da unapredimo nae tehnike.
Geburina Marsovska ekspresija ne treba da ukazuje na bilo ka
kav vid Bozanskog besa usmerenog na ljudsku rasu jer tako neto
uopte ne posloji. Ona uistinu pokazuje delovanje retribucione kar
me tl smislu se moemo opei ako stavimo ruku u vatru. Ipak, tu ne
postoji nikakav kazneni faktor ili nekakav disciplinujui in razbe
snelog Boanstva. Brza korekcija neravnotee je jedini atribut koji se
m07.e pripisati Geburikom Marsu. Ako budemo povredeni ovim
proceSom, moe nam pomoi znanje da c uteha vremenom doi pu
tem drugih Sefirota, jer ovo se neizbena mora n:lstaviti tamo gde je
Gebura stala. Mars se bori samo lo take iscrpljenja, iako to nekad
moze biti blizu istrebljenja.
Borba je prirodan deo svesnog postojanja i Mars definitivno na

Stepenice svetlosti
to ukazuje tl Geburi. Malo je verovatno da emo se uspeti Drvetom i
vota bez konstantne borbe i truda. To zahteva snagu i energiju koju
nam Gebura oprezno pruia poruujui nam da nam je potrebna mu
drost da bismo je pr<lilno iskoristili. Ako istreniramo sebe da misli
mo o Geburi na ovaj nain, ona e nam pruiti energij u jz ekvivalen
ta infracrvenog kraja spirilualnog spektra. esed tipifikuje ultraljubi
asti kraj. Uspinjui se Drvetom susreemo se Sa Tiferetom pre nego
sa Geburom to bi trebalo da nas naui da steknemo znanje i iskustvo
pre nego to krenemo da rukujemo opasnim i fataInim energijama
neophodnim Z nau evoluciju. Pravilno pre Monog da tako kaem.
Mi ne moemo bez Gebure i bilo koji pokuaj da se njeno de
lovanje inhibira samo e, na kraju, uveliko pogorati stvari. Sve dok
su njene energije korektno kanalisane i teku bezbednim intenzite
tom, one su od potpuno vitalnog znaaja za nas i ozbiljno smo bi se
razboIcli na svim nivoima naih bia kada bi one bile zaustavljene.
Sama antitcla naih organiz;una su geburika po prirodi i ne bismo
dugo preiveli bez njih. Gebura nije bez razloga obojena dobrom cr
venom bojom istog krvotoka i nae zdravlje je uveliko povezano sa
njenim funkcianisanjem na pravoj frekvenciji solarnog i spirilualnog
spektra. Na islo tdesnim nivoima, Gebura je povezana sa krvlju a
esed sa nevima. Njihove atributivne boje. crvena i plava, mogu se
koristiti u isceljivakim tehnikama.
Dakle, korektan pristup marsovskoj strani Gebure je kao prema
drugu po oruju. Ako osea mo bilo kakv koliinu antagonizma pre
ma Geburi onda ncto nije L1 redu i lo mora biti otkriveno i dovede
no U ravnoteu pre nego to ita dobro izade iz nje. Pomoi e nam
da Geburu dublje istra-ima u narednom stanju njenog bia to je:
JETCIRA, Svet formacije: Andeoski red, SERAFfMl
Serafi mi su opisivani kao "Vatrene zmije", verovatno zbog toga
to su se tako prikazivali vidovnjacima. Najbolje je da njima misli
mo kao O fisijskim moima vatre kao to je plamienje vatre ili pd.c
nje sunca. Koren SRP znai gOleti i Seraf je bio postavljen kao uvar
I 2 l
Vilijar G. Grej
pred vratima Raja posle Adamovog izgnanstva.
Zadatak Scralma je da donese princip Vreline gde god da je on
potreban u Kreaciji. Solara energija se generalno moe podeliti na
Svetlost i VrelimI. 5erafimi u Gebu!'i sc bave aspektom vreline a nji
hovi parjaci u Cescdu rukuju Svetlou. Oba ta principa su prakti
no nerazdvojiva ali sc, naravno, mogu razmatrati individualno, zbog
razliitih uticaja.
lako Serafimi poseduju destruktivne moi, ne smel110 ih sma
trali isto destruktivnim biima. Uvek posIoji pitanje slepena u pri
meni njihove energije. Ideal primene bilo kakve energije je da se uvek
iskoristi tana koliina za potrebe datog zadatka. Ni vie ni manje.
Kao Formato!'i Vatrene energije, SeralImi su odgovori za produkci
ju njenih efekata, ne samo bukvalno ve i metaforiki na nivoima uma
i due. Oni su II stanju da definiu granice gorueg fanaticizma ili
uzavrele rasprave.
Na ovim Unutranjim nivoima. Serafimi su najkorisniji u sago
revanju nakupljenog beskorisnog mentalnog i spirittIaInog otpada
koji teimo da nosimo sa nama. Potekoa lei U selektivnosti njiho
vog delovanja jer moraju odabrati samo ono to je nanu'njeno uni
tenju. Kada bi taj materijal bio fziki, mogli bismo ga lokalizovati na
Jednom mestu bo to je ognjite gde bismo ga se vremenom reili.
Na naim Unutranjim dimenzijama ne moemo postii tano to.
Poto nismo u stanju da lokalizujemo prostorno, moramo odvojiti
grahorice od naeg spirilualnog ita. prvo tako to ih svesno iden ti fi
kujemo a zatim prekinemo nae veze sa njima da bi smo mogli pri
zvali Serafima da ih spali a da nas ne povredi. Trebalo bi da zapamti
Oda u Unutranjosti nae neeljene veze imaju jednako, ako ne i vi
e, realnosti nego fiziki objekti ! Spoljanjem svetu. Dakle, moemo
ih tretirati na jednak nain.
Stari rituali \ kojima reprezentacije demona oznaavaju nae
najgore aspekte Sl vreni pred logorskim vatrama gde sa dramati
nim molbama Serafimima da upotrebe njihove proiujue plame
nove. Danas bismo mogli postii vie manje isto ispisujui nae ma
ne na papir koji bi smo zatim spalili. Oni su uistinu Gospodari pro
iavajue Vatre. Oni ne kanjnvaju - oni proiavaju i nko nismo
ZZ
Stepenice svetlosti
uspeli da ispravimo nae mane drugim nainima, Serafi mi nas nee
pustiti u Raj a da prvo na nama ne upotrebe njihove vatrene maeve.
Naa jedina nada da izbegnemo bol tokom ovog iskustva je da se od
reknemo onoga to Serafi mi spaljuju. Na ovo se misli pod pravim
"odvajanjem". Jednostavno naputanje onoga to je beskorisno T. nas
i druge.
U Unutranjim dimenzijama nae emotivne i svesne energije
grade sopstveni na svet koji je veoma stv'lran. Ncto od ovoga je du
bro, ncto je loe, a mnogo toga je indiferentno. Sve to poseduje istin
sko postojanje bez obzira da li ivimo u smrtnom telu ili ne. Osim
ako ne eliminiemo ono to je nepoeljno neemo mnogo napredo
vati. Tu Serafi stupaju na scenu sa njihovim vatrenim maevima i
iste nam stazu ako nismo u stanju da to sami uradimo. Unitenje
spirilua!nog otpada \ nama je Cistilite kroz koje moramo proi pre
nego to stignemo do Raj.l. Pre ili kasnije c se desiti. ali mi nismo
obavezan i da patimo jednom kada nauimo kako da je udaljima od
datog dogadaja. Veni Pakao je za one koji preferiraju da u njemu za
uvek ostanu.
Ako smo uistinu pravilno izronili iz Tifercta potpuno slobodni
od tragova prolih linosti, onda nas Serafimi ne mogu uopte povre
diti jer emo postojati kao proieni duhovi sposobni da izdre i ui
vaju u SeralIkoj energiji. Kao to riba die \l vodi. mi emo biti u sta
nju da ivimo u atmosferi Unutranjeg sjaja koji je prirodno okrue
nje Seraf ma. Kada bismo sc sa ovim susreli M svom istom stanju kao
smrtnici. bili bismo uniteni kao da smo upali Uvisoku pe. Kada Se
rafimi ne bi modifikovali njihove energije kada ih alju ka nama bilo
bi to gore po nas.
Ali nemamo nita vie razloga da se plaimo serafil110 nego
elektriciteta, ili gasa u naoj kui, ili atomskog reaktora udaljenog ne
koliko milja. Oni su kontrolisanc moi i osim ako ne otkrijemo ua
snu tajnu prekidanja te kontrole, Serafi mi nas nee nainiti nepopra
vljivu tetu. Oni Sl Andeli, ne demoni. Ako dademo u iskuenje da pi
tamo u emu je razlika izmedu njih. dobi emo udan odgovor da raz
like nema osim u faktorima kontrole. Andeli rade pod vodstvom Bo
anstva odgovornog za izgradnju i odravanje Kosmosa \ kome mi
1ZJ
Vilijlm G. GrCI
evoluiramo kao due tokom istog procesa. Demoni, (koji su tano
ista vrsta kao i Andeli) su oni koji nisu potpuno na raspolaganju Kre
atora kosmosa i vode se kao takozvani nasumini faktor shematsko
disruptivnih energija. Medutim svi su oni, naravno, pod Uhimatnom
kontrolom Vel ikog nepoznatog u Kome sve postoji.
Koncepti demona kao opakih stvorenja sa kopitima i rogovima
su prilino strani Kabali. Sta vie, re demon nije ni koritena pre Sre
dnjeg veka, a i lada je bila samo zgodan nain razlikovanja izmedu
Andela svetlosti i tamc. Kada su neposlu zn i (ili nekontrolisani) An
deli izgnani sa Nebesa, neko bi se mogao zapitati zato jednostavno
niSLl uniteni od strane navodno Svemonog Boga. Cak i kada su Ne
beski andeli poslati na zemlju da je spasu od onih koji su je unitava
li, nisll bili \ stanju da unite pobunjenike. ve su sc morali zadovo
ljiti time da ih zatvore. Nebrojene i besmislene teoloke rasprave su
iznikle oko ove legende. Njen ezoteriki sadraj sa kojim je malo njih
spremno da se suoi, je taj da Kreativno boanstvo u stvari nije Sve
mOno, ve je u stanju evolucije kao i mi. Energije (ili Aneli) sa ko
jima je Kosmos nastao se bile i ostaju emanacije koje potiu od istog
Vrhovnog izvora kao i na Kreator. Jednom kada je Vrhovni doveo
Sebe 1 Manifestaciju, on je automatski ograniio sopstvene moi
unutar stanja Postojanja, tako da nije u potpunosti mogao kontroli
sati energije Svog prvobitnog stanja.
U ovome nema nieg neobinog. Mi inimo istu stvar kada se
rodimo, ograniavajui nae sposobnosti na one koje poseduje beba.
Kako starima poinjemo da kontroliemo sve vie funkcija dok valja
no ne evoluiramo. Tako je i sa Biem koje nazivamo "Bogom", samo
na beskrajno veoj razmeri. Poto je dobrostanje nas i naeg Boan
stva ista stvar, mi takode moramo nauiti da kontroliemo andele na
na nain, a lO e jedino biti mogue kada identifikujemo nae volje
sa Boanskom voljom. Odatle potie molitva da Nebeska volja bude
kako na nebu tako i na zemlji.
Serafmi, dakJe, su Ancli vatre podloni Boanskoj kontroli
koja potie iste Svesne namere koja je i nas proizvela, tako da su oni na
naoj strani. Moramo sc nadali, moliti i initi da tako i ostane, a naj
bolji nain da se to zagarantujc je da n:e sopstvene geburike energi-
124
Stepenice svetlosti
je zadrimo pod kontrolom.
.
..
Sve funkcije Serafi ma je lake razumeti kroz karakter njihovog
Gospodara kog emo upoznati na sledeem Unutranjem nivoll Po
stojanja to je:
BRJA, Svet kreacije: Arhaneo KEL
Obino se smatra da ime ovog Arhanela znai "Boiji spalji
va" i ono moe ovo da oznaava bukvalno ili da se odnosi na onoga
koji gori od ljubavi i posveenosti. Takoe postoje razni skriveni atri
buti. Koren KHAB znai oseati bol, patiti, initi tunim, voditi rat.
Sve su to geburika iskustva onih koji nisu u stanju da izdre njenu
mo. Slara Kabalistika asocijacija sa Geburom na Arhandeaskom
nivou bila je Sotona, ije ime bukvalno znai "Ekskrcment" ali ovo jc
verovatno sporedna atribucija koja ukazuje na paklenu prirodu ne
kontrolisane ivotne encrgije.

Kamaelu sc pripisuju Pravda i Strogost, I on Je povezan sa lIZ-
savajuim Samaelom, Uniliteljskim andelom

mrti i je z
.
adata
.
k da
izbrie ncsavrens!va sa Boanskog dizajna. NI na kOJI nal11 OVI Ar
handel i nisu zlonameri ili zli. Oni obavljaj u esencijalan zadatak u
ekonomiji Postojanja i lako moemo uoiti njihovo delovanje svuda
U Prirodi iako je njihove spiritualne aktivnosti tee pratiti.
.
Uistinu postoji Bic moi koje moemo nazivati Kamaclom ih
Samaclom koje prua otpor istoj Boianskoj energiji, jer bez otpora
ne mOe biti reakcijc. Materija ima dve glavne elektrine osobine, ot
pornost i provodnost. Ako Geburu posmatr
.
amo kao Ot
y
or a Cesed
kao Provodnik Moi Sa Srcdnjeg sluba, doblemo neke mteresantne
ideje koje moemo razmatrati. Otpor elektrinoj struji je fakto
.
r koji
nam omoguava da se ica dovolj no zagreje da

oemo k

vatl
.
nas

obroke ili grejati stanove. Ako bi se otpor dovolj no smanjio ica bl
pregorcla i zapalila nam kuu. Iz ovoga uimo koliko je neopodna
kontrola Boj,anske encrgije. Kamael ima ugracenu otpornost kOja m

difkuje Boansku energiju na takav nain da sc moe bezbedno kon

stiti u niim predelima Drveta ivota.
125
Vilijarn G. Grej
Upoznali smo sc S:I iskuavakim aspektom ovog Bia kod Ho
da na Crom stubu, a sada sc susreemo sa njegovim unistiteljskim
parjakom kod Gebure. Kod Bine emo doi O kontakt sa njim Ia
drugaiji nain. Covck je esto u iskuenju da smatra sebe kvalifiko
vanim da rukuje Boanskim moima pre nego to je spreman za njih
i kao posledica toga susree se sa unitenjem. Staro poimanje avola
koji ini da inae dobar ovek uini neto protiv svoje volje j e jedno
stavno kukaviki nain da se odgovorost prebaci na najblie strai
lo, kao to bi to uinilo nevaljalo dete. A pretpostavka da je smrtni o
vek bio u stanju da Omnipolentnoga dovede tako loe raspoloenje
da je na zemlju poslao zemljotrese i kuge, ne samo da je idiotska, ve
i uvredljiva kako za Boansku tako i za ljudsku inteligenciju. Kabala
se ne bavi takvim idejama.
Istina jc da sc susreemo sa patnjom, smru, nevoljama i raznim
problemima tokom nae evolucije. Tc stvari, medutim, nikada nisu
namerno "poslate od strane Boga d:l nas iskuavaj u" U bilo kakvom
zion am erom smislu. Cinje\ica ostaje da dok god budemo nesposob
ni ili nevoljni da uimo iz ovih gorkih iskustava biemo primorani da
ih iznova proivljavamo. Strah je uistinu poetak mudrosti koji nas
vodi dalje od situacija u kojima ga oseamo. Ako nas atomska bomba
moe toliko nauiti, onda e ona biti nae spasenje. Mi znamo koja je
alternativa, a Kamael je sasvim sposoban da je sprovede u delo.
Kamacl sc ponekad zove "Desna ruka Boga" i, naravno, u pita
nju je ruka koja dri ma Pravde - ne Osvete. Pravda sc jedino bavi
obnovom ili izgubljenom ravnoteom i harmonijom svuda na Drve
tu i motiv Pravde je Neophodnost. Ona u relativnom smislu vraa
energiju u skladu sa njenim utrokom. Ovo je razlog nastanka kon
cepta vraanja zla za dobrom. Kada bi oveanstvo postalo dovoljno
nalik Bogu da transformie prirodu sila koje se vraaju iz nas samih,
onda bi cco svet i budunost ljudske rase mogli biti promenuti na bo
lje. Nijedan obian smrtnik ne moe ovo postii, ali Boanstvo koje
deluje kroz oveanstvo moe, na ovj ili onaj nain.
Ovo znai da se mo Kamaela nikada ne sme prizivati izvan ste
pena neophodnosti kada se mora izmenuti balansirajuom moi iz
Ceseda, njegovim prirodnim komplementom. Uzvraanje dobrim na
126
Stepenice svetlosti
zlo ne znai pasivno dozvoljavanje tetne aktivnosti. Kamael se mora
baviti time dok se ne postigne ravnotea, ali ne dalje od toga. Bilo bi
jednako pogreno kompenzovati za neko zlo sa previe dobra i Cesed
mora biti jednako pa7ljiv da ne poremeti ravnotciu koju je Kamael
uspostavio. U stvarnosti nijednu od te dve moi ne bi trebalo koristi
ti bez druge to je razlog zalo se Ma i lalica dre u desnoj i levoj ru
ci. Ma primorava ono to se opire usmerenju Palice.
Lep simbol ovoga postoji u poznatom I.H.S. znaku. I je Srednji
stub; H predstavlja Crni i Beli slub koj i se sjedinjuju u taki Sefi rot
ske ravnotee to su Gebura-Cescd, Snaga i Milosre; dok S oznaa
va Zlllijsku stazu mudrosti putem Inicijacije. Svi zajedno ine dovi
tljivi Jezuitski pentagram. Znaenja "In Hoc Signo, (Vincit)" CU ime
ovog znaka osvajaj ) i "Iseu Homines Salvator" (Isus spasitelj ljudi) su
zgodna maska. Nijedan inicirani Kabalista ne bi pogreno protuma
io njihovo znaenje.
Kamael sumira aktivnosti Serafima i trebalo bi ga smatrati vi
om formom Marsa koja operie na spiritualnim nivoima. Nita ne
moe nastaviti dalje uz Drvo, a da ne bude proien o od strane mo
i koje Kamael navodi. Iako Tiferet eliminie ljudsku linost i dalje
postoje nesavrenstva koj a Gebura mora iskoreniti. Nita to je spo
sobno za bilo kakvo unitenje ne sme proi Kal11aelovu kontrolnu ta
ku. Ovaj Arhaneo uistinu vodi rat za spreavanje ratova.
Posmatrajui sada shemu Drveta moemo ceniti legendu O bo
rbi izmedu Samaela i Mihaela i dualistiki koncept Isusa i Lucifera
kao dve due od kojih jedna spasava sve,t a druga ga unitava. Cesed
i Gebura na delu. Postoji tradicija da kada je Lucifer, najlepi od Ar
handela neba odatle i pao, njegova lepota se promenula u boju oto
pljenog gvoda. Drugim reima, Svetlost je postala Vrelina. Naa pla
neta se promenila od svetlucavih gasova u eksplozivnu goruu masu
materije i ivot nije mogao da zapone dok se njena povrina nije do
voljno ohladila da svetlost sunca odradi svoj u magiju. Lucifer je zaro
bljen u centru nae planete kao Vrelina i dalje poseduje dovoljno mo
i da je raznese. Ipak, kada bi vrelina zerljinogjezgra potpuno nesta
la, svejedno bismo pomrli, tako da bi bilo pametno da to bolje isko
ristimo vreme koje nam je ovde ostalo.
127
Vilijam G. GrcJ
.
Kan

ael je gospodar svega to ima veze sa gorenjem i moemo

ga prizvatI da nam pOlllogne da kontroliema nae destruktivne ten
dencije ako predu granice neophodnosti. Bez Kamaela ne bi bilo
ogranienja za cfektc dezintegracije putem vatre. Moramo uvek za
pamtili da Kamacl vlada \l svetu Kreacije i koristi geburikll mo na
konstruktivan nain, ne unitavajui nita bespotrebno. Sada odlazi
Illa u poslednji svet Gebure da bismo nauili kako se Kamael navodi.
Ovo je:
ACI LUT, Svet originacija: Bo1nski aspekat ILOHIM GIBOR
1I0hi
.
m Gibor sc
.
obin

prevodi kao "Bog bitaka" ali ovo nije u
potpLlnos

1 tano
:
Ol

Jeste IO Boanski aspekilt koj i je prizivan prcd
poe
.
tak bl
.
t
.
ke
}
cr Jc
.
nJegov

Imc znailo "Sveosvajajua snaga" ili Bog
kOJI Je prczlvl)avao I pobedlvao bitke radije nego da ih ohrabrllje. llo
him ibor Ilosi smisao nekoga ko je uzvien iznad drugih, heroj, sna
an I nadmoan. Najblii engleski ekvivalent bio bi jednostavno:
"Svemoni Bog". Poto je on dco Crnog stuba, trebao bi biti femini
zovan u "Gibom" ili "Gospodarica kraljevstava".
Nije opte poznato da su neki od ranijih Semita priznavali Bo
ginju rata i ljubavi. Zvala sc ANAT ili ANATA i takode se tvrdilo da je
JAHV njen mu, iako je jedna od njenih starih titula bila: "Saoseaj
na devica" . Kao i Velingtonovi vojnici ona nije zapoinjala ratove ve
s

u
.
njil

a borila i zavravala ih.

p
onovo se susreemo sa geburikom
dlstmkclJom neuzrokovanja, ve izleenja neravnotce. Ilo Gibom, da
pravilno imenujemo ovaj Boasnki aspekat, koristi bolest kao sop
stveni lek.
Esencija Jlo Gibore je brzi Sud, koj i postavlja cilj iznad sredstva
i cilja
.
na r

ZlIltat radije nego na metode. Ovaj princip je nalik prego

revanju oSiguraa da se sprei poar ili rtvovanj u neega radi vieg
cilja kada nijedan praktian nain nije dostupan. Kao i Ma. Ilo Gi
bora udara brzo i precizno u srce problema sluei sc taktikom oka
da postigne svoj cilj. Ovo ne wai obavezno eksplozivnu upotrebu
energije. Spora vrelina je takode potrebna da bi se postigli razliiti re-
128
Stcpcnice svetlosti
zu Itati i to je takode geburiki atribut.
Prihvaena Magina slika Gebure j e strogi Bog-ratnik, ali ovo
se vie odnosi na drevni koncept Boginje koja prodire Njenu decu.
Ovo je evidentno svuda u Prirodi, posebno medu ribama i insektima,
gde manji ivoti hrane vee. Na mnogo naprednijoj skali nai ivoti
hrane Boanske ivote na spiritualnim nivoima i ovde upoznajemo
Majku koja nas "jede" da bi nam obezbedila novo rodenje na druga
iji i, nadamo se, bolji nain. Cesed pretera sa svojom raskalanom
proizvodnjom, a Gebura eliminie sve to nije neophodno za odra
vanje ravnotee putem Tifereta. Tako se ciklus Kreacije nastavlja.
[[o Gibora je Priroda "crvena II zubu i kandi" , jer jedna ivot
na vrsta lovi drugu da bi se odrala. U ovome nema okrutnosti, nego
jednostavno odsustva milosti. Prcivljavanje najjaih Ile samo II telu,
ve i u dui i duhu. Iako se ini da slabija bia bivaju pojedena od
strane jaih, njihove due se kombinujtl tl jaem i postaju jo snani
je
.
To je misterija Gebllre. Ono to Ilije II stanju da samo preivi biva
apsorbovano ili "pojedeno" od strane drugog bia sposobnog da dr
i druge slinih ili razliitih vrsta i oni svi uspeno preivljavaju U
onome to sc naziva "Gestalt".
Ovo se stalno deava U naem svetu. Mi bivamo "pojedeni" od
strane nacionalnih politika, religija i komercijalnih kompanija. Ko je
dovoljno snaan ili bogat da se u potpunosLi sam odri? ak i najbo
gatije i najdespotskije ljudsko bie biva "pojedeno" upravo od strane
onoga to ga snabdeva tOI11 moi. Ovo je razlog zato su stari pusti
njaci pokuavali da dostignu vrhunac spiritualnog bogatstva ivei
sami, odravajui se sa par jestivih stvari koje su njihove bate proiz
vodile i ne odravajui kontakt ni sa kim osim sa biima sa Drugih
svetova. Ovo je bilo suvie nepraktino i oni nisu uspeli jer nisu ima
li nikoga da jedu osim njih same-veoma neukusno jelo!
U drevnom (i moderom) Obredu priea, Covek se simbo
lino brani svojim Bogom. Ovo nee funkcionisati osim ako i Bog ne
prodere oveka. Taj odnos mora biti reciproan ili ne moe posto
jati. Simbol toga je zmija koja prodire samu sebe. ]cdan Zivot se bra
ni sopstvenim drugim krajem. 110 Gibora, kilO Prodirua majka, na
stavlja proces ivota tamo gde Tiferel prestaje i odnosi due koje su se
i7>
Vilijam C. Grej
do sada uspinjale Drvelom, korak blie Boanstvu. Koliko ljudi ini
Boga? Moda svi mi koji jesmo i koji emo ikada postojati.
Inicijacija Ilo Gibore je moda i najuasnija kroz koju emo
ikada proi, ali e nam pruiti snagu neophodnu za samo-ogranie
nje bez koga ne moemo opstati. Dok ne budemo bili u stanju da sa
mi primenimo takve mere, ne moe nam se verovati sa obilatou e
seda. Ovo je na pravi Armagedon ili poslednja bitka, koja je samo za
vretak prvobitnog Rata na Nebesima koji poinje i zavrava se sa Ilo
Gibarom. Kada budemo pobedili, biemo U stanju da bezbedno run
kcioniemo unutar neophodnih granica ivota u stanju savrenstva
koje danas smatramo Rajem. Pre nego to i sami postanemo "Deux
ex machina", moramo nauiti kako da kontroliema i spreima ma
inu da skrene sa kursa.
Generalno govorei, dok se sputamo niz Drvo ka naoj ljud
skoj manirestaciji, na nas se, od strane Boanskog uticaja, primenju
ju procesi raznih Sefirota. Ali uspinjui se uz Drvo mi uimo kako da
sami primenjujemo tc procese na naem putu ka Boanstvu. Idui ka
gore mi ulazimo u Sefirote kao Aspiranti i izlazimo kao Inicijanti. Ilo
Gibora nas, kako i treba, ui odgovornosti rodenoj iz siromatva pre
nego to nam se dopusti da postanemo rasipni sa obilatou eseda.
to je lekcija lee nauena to e tee biti zaboravljena.
Ilo Gibora je granica do koje milost i dareljivost Ceseda mogu
ii i da takve granice nema, Kreacija bi se zaguila sebe do statinosti.
Izraz "Svemoni" bi se trebao striktno da se odnosi na Velikog nema
nifestovanog. Manifestacija je jedino mogua putem Limitacije i ovo
ukljuuje raspon Boanske moi u praksi. Kada Beskonani ne bi de
lovao U odreenim granicama mi ne bismo postojali. Kada je JA NI
SAM postalo JA JESAM, inverzno ogranienje se desilo gde je Cinje
nje postalo podreeno Bivstvovanju. Formula se moe prikazati u
osnovi tako da:
JA NISAM
JA JESAM
JA MOGU
JA NE MOGU
Cela poenta ovoga, naravno, zavisi sa koje strane linije sc faktori JA
130
Stepenice svelIosti
U i JA NEU postave. Da bi smo bili ili uradili bilo ta, u istoj meri
moramo ne biti ili ne raditi neto drugo. Ovo je [[o Gibora na delu.
Moemo ovo porediti sa reima skulptora o svom najveem de
lu diveim posraIraima. Sasvim je tano rekao; "Bila je u kamenu
sve vreme. Ja sam jednostavno uklonio sve nepotrebne delove". 'lb je
upravo ono to Gebura ini sa masom iz koje smo mi nainjeni-eli
minie sve izmeu nas i savrenstva. Nijedna druga sila ne moe to da
uini za nas.
Jednom kada budemo krenuli da razumemo veliku neophod
nost i prirodu Ilo Gibure pozdravljaemo kontakte sa njom na deli
katnoj vagi Pravde pre nego to njena kumulativna energija dostigne
taku gde bi se pretvorila \ uasnu plimu retribucije. Kada bi smo sa
mo nauili da budemo samokorektujua i ograniavajua bia, Ge
bura i njeni atributi nam ne bi inili nita osim pomagali.Cela tajna
lIspenog odnosa sa Ilo GiblIrom je da se ti kontakti ostvaruju na do
voljno dubokim nivoima tako da se njihovi efekti manifestuju odatle
ka spoljanjosti.
Svi problemi Kanne su ovde svezani. Mi dobijamo navodne na
grade i kazne jer nismo napredovali dalje od taaka tahih efekata, bi
lo individualno bilo kolektivno. Kada bi prvobitni uzrok u nama mo
gao biti eliminisan. ne bi moglo doi do efekta. Sami Ilo Gibora mo
e postii ovo i u skladu sa tim promenuti nau prirodu. Obaviti lo
bez unitenja ljudske rase je teak zadatak, ali vremenom mora se
mora zavriti uspeno ili ne. Nee biti deliminih postignua.
Oni koji trijumfalno izau iz Gebure sa blagoslovom Ilo Gibo
re bie strunjaci za samoisciplinu i autokorekciju neravnotee.
Zdravlje, harmonija i srea postae, sa pravom, njihovi jer e svi uzro
ci suprotnih uslova spaljeni Geburikom vatrom. Moda deluje ud
no da put ka Nebu prolazi kroz Pakao, ali to je uobiajena Staza.
Polo smo susreli i preiveli Geburu, trebalo bismo biti 1 ade
kvatnom umnom stanju da priemo njenoj komplementarnoj i rav
notenoj Sefiri.
1 31
Poglavlje devet
SEFIRA ESED, MILOST, SAOSEANJE, 4
ASIJA, Svet ekspresije: Jupiter
Sada stupamo U oblast velikodunosti i benevalentnosti. esed
ne oznaava samo Milosrde i Saoseanje, ve i dobru volju, ljubaznost
i sve to ima veze sa dareljivim irenjem Boasnkog providenja. Pla
netara konekcija je oigledno Jupiter.
lako je Cesed (izgovara se skoro kao Hesed) etvrta SeCra, on je
prva koja postoji sa nae strane Ambisa i moemo je posmatrati kao
izvor svih naih blagoslova. Kako se sputamo niz Drvo, poloaj Ce
sed

nam pokazuje da jc Boanski manifestovao Milosre pre nego
to Je Strogost postala neophodnost i kako sc uspinjemo Drvetom
uimo da ne moemo oekivati da u potpunosti uemo u Milosre
providenja dok se Boanska pravda ne pozabavi nama. Ipak, on llam
garantuje da koliko god nai testovi i kunje bili teki, Milosre i Be
nevalentnost nas ekaju na kraju. Gebura kao tap i Cesed kao arga
repa su najstariji motiv da sc bilo ta uini.
Veina ljudi je nestrpljiva da kontaktira dobronamerni i veliko
duni Jupiter koji deli svoje darove sa neogranienom dareljivou.
Jedino istiski
.
muri uviaju opasnosti venog obilja i otkrivaju taj
nu kontrohsan)< njegove ogromne moi. Motiv i cilj nam daju trago
ve. I u dananjem svetu poinjemo da budemo svesni ovog problema
na m

terijal nom nivou. Naa tehnologija i ekonomija nam pruaju

nesanJano bogatstvo \ pogodnostima i prilikama. Za ta? Sta e vei
na oveanstva da radi sa tim luksuzom? Besciljno da tumara svetom
u njihovim fnim modernim automobilima? Sedi i gleda televiziju?
Kocka se? Umre od bolesti nita ozbiljnije nego to je dosada, vero-
JZ
Stepenice svetlosti
valno najsmrtonosnije od svih boljki? Preiveli smo iskustvo Gebure
tokom dva globalna rata, ali da li emo bezbedno proi jednako iza
zovan test Ceseda? Ako se oveanstvo ne suoi sa ovim kako treba,
posledica e biti povratak u Geburu na jo stranije kunje.
Ima istine u izreci da jc samo umerena osoba pogodna za bri
gu o vinskom podrumu. Princip ovoga pokazuje da je sposobnost
kontrole moi od sutinske vanosti pre nego to se sama mo stek
ne. Zato stiemo do Ceseda preko Gebure dok se penjemo Drvetom.
Sa Boanske take gledita, Cesed je izraen kao ishod Mudrosti i
Razumevanja na nivou SlIpernala i vodi se tim Principima. U teoriji
jo uvek nismo U stanju da se sluimo Principima sllperala na nji
hovoj ravni postojanja, tako da tragamo za Boanskom osobinom
Milosra koja bi nas kvalifikovala za takvu svrhu. To bi trebalo da bu
de naa motivacija za kontaktiranje Jupitera i Ceseda, Mudrost i Raz
umevanje, da bi smo se mogli povezati direktno sa Boanski m kod
Krune i Vrha nae Kreacije kod Ketera. To je jedini motiv koji Kabala
prepoznaje za traenje Ceseda.
Sputajui se niz Drvo, esed portretie ushienje Boanske
mladosti. Mrani Ambis je preden iz zaeinog stanja Tri supernala i
Postojanje j e prelo u Raenje. Prazan univerzum eka naseljenje od
strane ivoga i neophodna limitacija jo uvek nije primenjena na Ge
buru. Ovo je Bog na poetku Boanskog ivota i kao smrtnici jedva
da moemo shvatiti znaenje toga. Moda bi seanje na to kako nas
je ova ista mo dodirnula, samo na trenutak, U naoj mladosti bilo
vie nego to moemo da izdrimo.
Idui uz Drvo, esed je saoseanje koje dolazi sa godinama i is
kustvom. Tolerancija i ljubaznost koji dolaze iz znanja o dobre volje.
esed, mora se zapamtiti, se nalazi na ivici Ambisa i na tom mestu se
due susreu na svom putu ka i od SlIpernala. Entuzijazam mladosti
pomean sa iskustvom mladosti donosi sreu oboma lI esedskom sa
oseajnom duhu. Godine i mladost su slina duevna stanja u razlii
tim dimenzijama.
Kod svoje centralne take I3elog stuba, Cesed je tipino muki
izliv energije bez obzira na ishod. Gebura uva tu energiju primenom
restrikcija, ali ta poplava energije poinje u esedu. Magina slika be-
1J3
Vilija M G. Grcj
ncvolcntnog Kralja je jupiterski koncept povcZ<n sa olimpijskim
smehom i dobroslanjem u atlllosferi neograniene dobronamero
sti. Jupiter se astroloki naziva Velikim dobrotvorom ali moderi is
traiv<li sm<ltraju taj opis prilino ncpreciznim. Jupiter je dobrotvor
samo za onc koji mogu da se uzdignu iznad njegovih prcplavljujuih
benefcija. U protivnom njegovi bl<lgoslovi mogu izazvali konfuziju i
ne obezbediti nikakvu trajnu korist. Trebalo bi paljivo razmotriti da
se Milosrde medu Scfrotima namazi izmedu Razumevanja i Pravde,
budui da su oba ova atributa neophodna da bismo ga dostigli. Na
Belom stubu Milosrda, njegovi ckstremiteti su Mudrost iznad, a Po
beda ispod. esed j e u protivtei sa svake strane, ba kao i ostali Scf
roti, sa odredenim stazama koje vode do njegove moi.
Semitska re za Jupiter je eedek, to znai ispravnost, napredak
i sreu bo rezultat pravilnog ponaanja, integriteta i dobrote tako da
nema mnogo sumnje da su ovo atributi eseda. Iznova i iznova \\ Ka
bali dolazimo lice l! lice sa upozorenjem da ako elimo da uivamo \
istinskoj srei, moramo se osloboditi mana i stanja nesavrene ravno
tee. Ccscd prikazuje i prvobitno stanje ohilja u Raj u pre Pada i kraj
nje stanje savrenstva koje se oekuje kada se pravedni budu izdigli iz
konanog testa oveanstva geburikom vatrom i pridruili Cesedu
pre prelaska Ambisa. Pod "pravednima" se misli na one koji ive U
skladu sa Desnom rukom ili u smeru sunca, pratei Stazu svetlosti
koja vodi uZ Drvo do Beskonanog svetla na vrhu. Izraz "Staza desne
ruke" u Kabalizmu ne smemo asocirati isklj uivo sa jednim od Stu
bova jer oboje su Desni ili Levi II zavisnosti od toga sa koje strane ih
posmatramo. On jednostavno oznaava Put svetlosti nasuprot putl!
Tame, suprotnom smeru sunca. Nita vie.
Modero znanje nam pokazuje da Jupiterska strana Prirode i
ni skJadite koje sadri sve to bi nam ikada moglo biti potrebno na
ovom svetu jednom kada nauimo tajnu kako da zatraimo.
L
ini se
da nema fizikog razloga zato sve nae materijalne elje ne bi treba
lo da budu ispunjene ako bi to uistinu nastavilo da nas ini srenim.
Jupiter se vie ne smei nekolicini ve zahvata mnotvo sa novim bo
gatstvom. Ovo samo po sebi nije dovoljno. Materijalno bogatstvo te
ko da je (er nadoknada za spiritualno siromatvo i neemo iveti
13.
Slcpcnicc svctlo51i
sreno U punim domovima dok su nam srca prazna. Jupiter nam mo
ra pruiti vie od debelog profita pre nego to postane istinski dobro
tvor, a Milosrde eseda mora se protezati celom ljudskom duom.
Budui da je etvrta Sefira,
L
esed se kabalist iki posmatra kao suma
prethodnih Supernala koja u sebi sadri sve njihove kvalitete. Na Dr
vetu on je sedmi podcak na gore i otelotvoruje kompletna iskustva
ostalih. Kada se ova taka dostigne, Covek bi trebalo da je sakupio
dovolj no energije unutar sebe da ima viak kog bi sc mogao oslobo
diti O korist manje naprednih bia. Na neki nain, ovo je nalik bogat
stvu nakupljenom tokom ivota koje se sada razdeljuje u dobrotvor
ne svrhe pre nego to sc prede Ambis smrti, gde takva valuta Ilema
vrednost. Jupiterska strana
L
eseda funkcionie analogno ovome. Ne
moemo njenu stvaru korist preneti preko Ambis.l sa nama, ali mo
emo poneti poneti korisno iskustvo koje nam je dala kada smo te
benefcije preneli drugome.
Najvee i najautentinije bogatstvo koje nam Jupiter moe dati
na zemlji je ispunjenje naih materijanih neophodnosti da bi nam
umovi i due bili slobodni da trae plemenitije ciljevc, radije nego da
se bore za opstanak. Oslobodeni od fzikog siromatva, ljudi bi treba
li da krenu u potragu za spiritualnim bogatstvom ali toliko njih ne
uspe u ovome i postanju "rtve sopstvene besmislene pohlepe za sve vi
e materijalnih bogatstava. Cesed odrava ravnotell stvaranjem ne
dostataka. Ako zamislimo Cesed kako dodaje na laku stranu Boan
skog kantara dok Gebura oduzima sa tee, neemo mnogo pogreiti.
Kao to bi Gebura trebala da operie samo u granicama neop
hodnosti, tako i
L
esed mora initi isto. Kada neko ivo bie esedsko
stanje dovolj nosti, ne treba nakupljati vie od bezbedne margine za
viak. Ovo je veoma vano i za ljudsku i za Boansku ekonomiju. U
isto materijalnom smislu to znai da kada neko dostigne razumnu
ravnotcu sopstvenog ivotnog standarda, njegovo dalje nastojanje bi
trebalo drugima da prua naine da za sebe postignu barem deo to
g<. Jupitersko bogatstvo
L
eseda treba da razdcljuju oni koji ga saku
pili vie nego to i m je potrcbno. Tako se ne troi uludo. Ve se inte
ligentno rasporeuje.
To je znaenje teksta: "Onome koji ima e biti dato, itd.". Oni
\35
Vilijam G. Grej
koji ne dobijaju ne mogu biti davaoci i samo oni koji na neki nain
dostignu Cesed mogu biti u poziciji od koristi drugim biima. Sva
energija je motivisana razmeml izmeu ekstremiteta i davanje i dobi
janje Sll meusobno znvisni. Knko steknemo esed ve se mor;lno
odrei njegovih benefcijn kako ih dabijnmo da bi se odrao pralak
energije svojim odredenim kanalima ili Stazama. Ako pokuamo da
gomilama esedsko bogatstvo, ono e nas samo uguiti. Najboljc to
mocmo kupiti njime je da preko Ambisa prenesemo efekat dobro
provedenog ivota jer sam ivot predslavija valutu i kapital Ceseda.
Sputajui se niz Drvo, Cesed je naslede sa kojim zapoinjemo
koje potie iz prethodnih postojanja. Na putu nazad. sllma naeg i
vljenja se vraa U esed na ponovno izdavanje. On je Poverenik svih
nas, operiui nalik Banci sa individualnim i zdruenim raunima na
kojima ostavljamo i sa kojih povlaimo nae ivotne vrednosti. "Ka
mata" je ono to 5\! druga bia uine sa naim prilozima i ovo je for
mirala teoriju takozvanih "udovoljavanja", te zloupotrebljene i po
greno shvaene doktrine konvencionalne Hrianske crkve.
Sutina "udovoljavakog" uenja je kako sledi. Svakoj dui je
potrebno tek toliko da odri svoj korektni stepen evolutivnog napret
ka ka Boanstvu (U hrianskoj terminologiji, da "zavreduje Spase
nje"). Veliki broj, ili ak veina, dua ne postie taj stepen razvoja. Ne
ke, ipak, su sposobne da ga uveliko prevazidu i proizvode viak ono
ga to bismo mogli nazvati spiritualnim kapitalom. Ovo se uistinu
dcava i taj viak zaista moe pomoi onima koja ga trebaju funkcio
niui kao "dobar uticaj". Istinski velika dua moe iza sehe ostaviti
zavetanje koje e trajati dugo poto njeno telo postane pepeo. Crkva
je pogrcila kada je U svojoj "prellzimakoj ponudi" konfiskovala sav
spiritualni kapital u svoje svrhe. Najvie to je mogla da uini bilo je
da prui veze sa izvorima unutranjeg bogatstva a one nisu ni u naj
manju ruku ekskluzivne.
Kod Ceseda moemo ostvariti tc veze sa svim dobrom koje je
oveanstvo ikad uinilo i koje Boanstvo namerava da uinimo ali to
llam nee nita postii ako mu se ne budemo mogli prilagoditi. Ne
ma smisla da imamo neto to Ile moemo da zadrimo. Z,1 10 prvo
moramo proi kroz prethodne Sefi rote. Da bi smo ostali u potpunoj
D
SI(penice sv(tlosti
ravnotei kod ove take Drveta, bie nam potrebni i Ccsed i Gebure
kao i Alsi sa njenim "Pojedi mc" i "Popij me" bocama. Razboritim ko
ritenjem oba, odravamo pravilnu veliinu u odnosu na nae ivotno
stanje.
Cesed je nazivan "Sferom svetaca" ili Pravinih, jer je on nivo
na kome veoma napredne due ostaju sa ove strane Ambisa iz Milo
srda i Saoseanja prema ostalima koji su toliko iza njih. Odatle oni
funkcioniu kao ive veze ili medijatori Boanske moi koja se sputa
u naem generalnom smeru i reeno je da je njihov uLicaj esto spa
sao na svet od unitenja. Oni nisu ni pod kakvom obavezom da oba
vijaju ovaj samonametnuti zadatak. Nita ih ne motivie osim njiho
vog saoseanja.
Siguro je Cesed izvor iz. kog oveanstvo dobija impulse da
bude i ini ono to naijvamo "dobrom". Filantropija najistije vrste
potie iz ove Sefire. Mi eslo mislimo da je samoportvovanje najve
e dobro koje se moe zamislili ali na viem nivou jo je vee dobro
ostali izraen O sopstvu .. <lrad drugih sopstava. Prava rtva Boan
skog kralja nije njegova rtva razapinjanjem na krst ili slinim nai
nima ve njegova inkarnacija u ljudsko telo. Rodenje ih vCLUje, smrt
oslobada od njihovih samoprihvaenih obaveza. Strogo govorei, Kr
st je pogrean kao simbol portvovanosti. To bi trebala bili kolevka.
Ali i tako celu Mistcriju posmatramo naopake!
Postavljen tamo gde jeste na Drvetu, Cesed nas motivie da se
penjemo sve vie i vie. Cak i sa zemaljskog aspekta Jupitera on ispu
njava ljude oseanjima velikodunosti prema drugima. Bogat ovek
izgraduje kolu ili bolnicu siromani moe usvoj iti nceljeno dete ili
ak ivotinju. Sa ovog jupiterskog uticaja mi primamo taj skoro Bo
,nski nagon da budemo .. vei i bolji". Istina, ovo nas moe odvesti u
nevolje ako podlegneIllo iskuenju da se poistovetimo sa Bogom pre
nego to budemo Q potpunosti kvalifkovani ali bez takvog in

plllsa
nikada se ne bismo ni uzdigli. Cescd je vrlo adekvatno postavlJcn na
najdaljoj taki od Malkuta sa ove strane Ambisa. I on
.
i Gebura pre

stavljaju "nadljudske" osobine koje nas vode van obIne smrtnostI !
ine nas neim uzvienijim od obinih stanovnika \! ivotinjskom te
lu. Iako \\ Tiferclu dostiemo ljudsko s,lVrenstvo, vie stepene nae
1
Vilijwl G. Grej
Inicijacije poinjemo na nivou Gebura-Cesed. Blagosloveni su oni
koji mogu jednako da rukuju Snagom i Milosrdem, ali se ovek okre
tu od prvog ka drugom.
Nauiemo vie () esedu ako upitamo Andc!e o njihovom po
slu u:
I ETCI R, Svet formacije, Aneosk red, ASMALIMI
. . .
Re ,

asmalimi" (Chasmalim) se najbolje prevodi kao Oni ko

JI Jasno S):I)C. Kae se da su oni vatrena bia sa sposobnou govora i
nala
.

e se na ultraljubiastom kraju Spiritualnog svetlosnog spektra.

O !lJ IIll
.
a moemo misliti kao o utopljavajuem, lllenom aspektu Va.
tr

.
ll njenom najljubaznijem obliku. Kao to su Seraf mi plamenovi
fiSI}
.
C, t
.
ako su
?
smalimi vatre fuzije koje zavaruj U Kreaciju na njenim
krajeVima da bl Celinu odrali netaknutom.
O
?
i rade
.
sa lIjedi
.
njujuom moi Vatre bilo da je u pitanju to
pio ognjite kOJe okupip odreden broj ljudi ili svetlo koje ima znaaj
za mnog

posmatraa. Ovo se naravno primenjuje ka unutranjosti
t
.
opla I a
.
l
.
trui

tika oseanja izmedu dua. Serafimi nas odvajaju od

naIh nepn}alcl}<l, a asmalimi nas spajaju sa naim prijateljima. Oni
su
?
radi
.
telji,
.
nc lll1ititdji. Njihov posao je da proizvode u korist po
t

osaa tako )c
.
marglllalna razlika izmedu njih i Scrafima mnogo ma
nJa nego to bl se moglo pretpostavili.
Jedan ve

aian
.
atribut eseda kojim se asmalimi bave je
hum

r .
.
ovck J

dl

o bIe na zemlji koje se smcje iz uitka. Mnogi

POkt
.
ISa)1 su nacIllJeni da se analizira ssmisao za humor i nijedan ne
dc
.
luJe kao da je bio posebno uspean, to nijc iznenaujue jer istin
ski humor j e Boanski dar. Moemo biti dovedeni blie Boanstvu
jedn
.
im osmchom istog zadovoljstva nego bilo kojom koliinom dc
prc

lvne tmurosti. ist smch je jedna od najiskrenijih oblika oboa

vanJa to I
.
laalost nedostaje
.
veini konvencionalnih Vera ovog sveta.
I ILlm

! ltO vreme moe bIti i ekspresija naih najgorih osobina ako

se komtl na podrugljiv ili tetan nain. On je jedinstvena vrela lini-
ja" izmedu Neba i PakJa.
"
138
Stepenice svetlosti
Nebeski smch izazvan od strane asmalima dolazi iz svesne
spoznaje boanskih i ljudskih bia i operie na veoma visokom nivou
1 ljudsku duu da dostigne. Jedna od tajni "Neizgovorivog boijeg
imena" bila je stvar koju bi smo najam nje ockivali. Bio je to zvuk
smeha! To jc oveka i Boga dovelo II zajcdniku vezu. Smeh na e
sedskom nivou je Zov koji meusobno povezuje oveanstvo i Bo
anstvo. I z suza Gebure izranjama u osmehe eseda i stiemo do vra
ta Neba.
Kada se ljudsko bie priblii najboljem u sebi kaemo da je do
brog humora (raspoloenja) to znai da je dospela u stanje jovijaI
nosti (veselja) U kome je sposobno da se ponaa kao Jov (skraeno od
Jupiter, romanizovanovana forma od IHWH), najvii Bog. Ponovo se
elemcnt smeha dovodi u vezu sa vrhovnim Boanstvom. as malimi
su komedijai u Drami egzistencije inci jc vrednom truda. Primeti
emo da su svi Sefroti, osim Superala, povezani sa nekom od ljud
kih emocija ili oseanja i od dubokog je znaaja to to je humor iz
nad svih ostalih.
U naim ulllovima mi uvek povezujcmo Nebesa sa sreom, no
udno je to religija ini toliko ljudi nesrenim iJi tmurim. Prilino je
jasno sa sheme drveta da to je ovcanstvo blie Bol.nstvu to bi tre
balo da je zadovoljnije. Tuni, nesreni, neljubazni ljudi su daleko od
vrha Drveta i potrebni su im Casmalimi da ih nainc "dobro raspolo
enim". Niko se ne moe uzdii do bO1nskih visina bez njihove po
moi i oni dre kljueve za bezbedan prelazak prcko Ambisa. Molitve
za srenu smrt se esto izgovaraju, "sreno oslobodenje" je eufimizam
za izbavljenje iz bolnih okolnosti smru i elj;1 da sc "umre smejui" ta
kade nije neuobiajena. Ima velike mistine istine u ovim frazama.
Sta nas bolje zbliava od ivahnog smeha? Kae se da je pode
ljena tuga prepolovljena ali je jednako istina da je podeljen uitak
udvostruen. asmalimi nas rado povczuj u u veliki uitak koji prois
tie iz samog tivota i koji poinje i zavrava u csedu. Oni glasno
proklamuju da poto smo potekli iz nebeskog blaenstva, moemo
oekivati da se njega i vratimo.
asadimi, ta neobina sekta [stono evropskih jevrejskih misti
ka poznata po njihovoj svetosti ivljenja, pridaje veliku vanost vese-
139
Vilij;ln1 G. Grej
Iju i dobrom raspoloenju \l njihovom odnosu prema Boanstvu. Ne
ki od njihovih Uitcja su ak otili tako daleko da kau da je veseli
grenik mnogo blii Bogu nego ogorena osoba koja nije poinila l1i
kabv zvanian zloin. Veina Casadima je verovala U Kabalu i volcl'l
da pria prie zainjene njihovom jednistvenor jevrejskom dovitlji
vou, potpuno oslobodenom od zlonamernosti. Da nasllleju samog
Boga je bila njihova najvia ambicija. On bi oprostio bilo korn ove
ku koja ga nasmeje, rekli su, dodajui suvo da se to retko deava usled
sve tuge koju Bogu ljudska rasa generalno priinjava.
Jedno od uenja asadima bilo je da se svaka ljudska dua
kombinuje u jedno bie nazvano "Adamova dua". Na taj nain ni
jedna dua ne mae biti povreena ili imati korist a da ne utie na
ostale. Naravno, asmalimima zapada posao da nas nekako zadre
zajedno u Boanskoj nadi da emo vremenom postati jedno savre
no individualno Bie koje e biti ponos naeg Kreatora.
asmalimi nam donose poruke nade ili utehe u naim najteim
trenucima. Moda ih ne ujemo najjasnije usred nae patnje, ali oni
nastoje da nam pokau put iz Pakla. Ako pokuamo da sluamo njih
odredeno, moda emo uti njihove glasove kako nam govore o bo
ljim stvarima koje dolaze. Oni su ti koji dre ivotni konopac Nade
sputen ka oveanstvu bez kog se nikada ponovo ne bismo podigli iz
oaja. Koliko god da stvari pOSlanu loe, asmalimi funkcioniu kao
boanski glasnici koji nam donose ohrabrenje da nastavimo da se llS
pinjemo Drvetom. Veina rel!gija, smatra oajanje, uprkos boanskoj
milosti, jednim od najveih grehova (jer se ini da na greh smatra
mo veim od Boije milosti) jer time prekidamo vezu nae due za
najveim izvorom koristi. Ako namerno odbijemo da sluamo Ca
smalime, ignoriemo Onoga iji su oni glas.
asmalimi govore o srei i optimizmu na najviim nivoima ali
moemo uhvatiti eho njihovog govora na najjednostavnije naine.
Osmeh u bebe, sunevoj svetlosti na travi, pritisku voljene ruke, Ca
smalimi govore kroz milion, i vie, usta jednom kada nauimo njihov
jezik. Oni moda govore tiho i neno, ali su i uporni. Kada se sva bu
ka i konfuzija iz drugih izvora stia od umora, mi shvatamo da su a
smalimi svo vreme komunicirali sa nama iako nismo toga bili svesni.
140
Stepenice svetlosti
Da bi smo sa njima ostvarili svesni kontakt moramo biti veoma tihi
unutar nas na svim drugim nivoima osim njihovom i tada emo mo
i da ih jasno ujemo.
Svi Andeli su bia Svetla, ali postoje mnoge frekvencije Svetlo
sti. Nie frekvencije nam ni ne lie na svetlo jer su ispod naeg praga
vidljivosti i mi ih poimamo jedino dodirom. Vrelina Sunca je jedan
primer Svetlosnog dodira. Sa druge strane skale ponovo naputamo
vidljivi prag i stupamo u spirilualno poimanje koje jo nije razvijeno
kod velikog procenta oveanstva. asmalimi su iluminatori kod ove
take naeg progresa. Oni sjaje ka oveanstvu i takode preko Ambi
sa. Uz njihovu pomo mi percipiramo usamljenu sjajnu taku ak i U
. . . . . .
na}uzasl1l}o} tamI.
Jedno od uenja kae da je Sveti zakon napisan belim plame
nom na crnom plamenu i takode je reeno da e u nadolazeem sve
tu prostor izmedu Slova zakona sadrati tajni Zakon iza svih ostalih
zakona. Duboka istina se krije u ovoj misterijijer ona pokazuje inver
ziju polariteta 1 Egzistenciji. Sve Nita kome postojimo postaje Ne
to u drugaijem stanju postojanja, i mi i nai kosmasi smo ti koji
smo kao Nita tamo. Ako pratimo osvetljavajue Andele, oni e nas
sprovesti kroz Tamu do Svetlosti iz Svetlosti.
Praksa je naprednijih ljudi da reaguju na neprilike veseljem.
Deca se ue da se smeju umesto da plau kada padnu i povrede se.
Mudar roditelj ne pokazuje zabrinutost za dete osim ljubaznim
osmehaIl i ohrabrujuom reju dok se povreda zbrinjava. Strah i te
ror su prevazieni. Ovo je isto esedska osobina i pokazuje pozitiv
no delovanje Casmalima na ljude. To je nain na koji se sa njima llZ
diemo ka Nebu do kog pokuavaju da nas odvedu. Kontrola njiho
vih funkcija dolazi od:
BRIJA, Svet kreacije: Arhaneo CAD KIEL
Ime Cadkiel (Tzadkiel) znai "Bo?.ji pravini" na nekoliko na
ina. Ono implicira pravinost boanskim oprostom kada se sve ku
nje i testovi primene ili moe da oznaava onoga ija je priroda pra-
ii
Vill;.I11 G. Grej
vina jer je sutinski ispravna i korektna. Postoji veliki broj sporednih
znaenja ako to su "plemeniti", "dobri", "poboni", "velikoduni" i
tako daljc, sve su to osobine koje bi smo oekivali da pronaemo L
ArhOIndelu (eseda. "Cadik" (Tzaddik) je trenutni hebrejski izraz sa
svetu osobu ili Sveca.
"Pravinost" danas uopte nije fna re ali ipak svi nastojimo da
postupamo ispr,lVno u skladu sa naim svetlima. Cadkiel neguje taj
instinkt u nama jer on je Arhandco Pravilnog injenja. Moemo ga
zamisliti kako stoji pored nas i govori nam ta bismo trehali initi jer
je to ispravno dok njegov kolega Kamael stoji sa druge strane i govo
ri nam ta da izbegavamo jcr je pogreno. Oni Sll (uvar i stubova i
sprovode nas Stazom izmedu nji h.
Na putu iz Drvo, Cadkicl nas "obavctava" O tome kakvo se po
naanje od nas oekuje tokom inkaracije a na naem pulU nazad ovo
se poredi sa onim Io smo zaista inili. Cadkiel i Kamacl su Andeli su
da ali Cadkiel nas podsea da je Milosre blie Boanstvu nego Sna
ga. Vodena Cadkielom, inkarniraju3 dua moe sagledati sve kunje
i potekoe koje jc ekaju lakom zemaljskog ivota, ali istovremeno
e videti i razloge svega toga i dobru svrhu U onome to je na prvi po
gled zlo. Ovo predznanje nee oslali L pamenju tokom inkarnacije
ali e biti implantirano kao nekakav instinktivan oseaj da neki do
bar smisao mora pOSlojali u dogadajima koji su moda bolni ili uz
nemirujui ali i u onima koji su sreni. Ovo se moe svesno pratiti je
dino sa Cadkielovog nivoa.
Cadkielov posao je pretvaranje nepravilnosti nazad u pravilno
sti. Kae se da dva zla ne mogu proizvesti dobro ali ovo je veoma dc
limina istina. Kako vreme prolazi i promene se deavaj u, zla se mo
raju menjati U dobra inae ne bi bilo nade za oveanstvo. Kao
Opravcava, Cadkicl je odgovoran za izvlaenje najboljeg iz loe situ
acije. Postojala je izreka: "Ako upadne L slivnik izaic sa pola kru
ne u ruci" i ovo iluslruje Cadkielov zadatak, mada ga on po pravilu
ne izvrava tako brzo.
Da se primetiti da iO sc vie uspinjema uz Drvo i udaljavamo
od Malkul<, to je efekLe Andeoskih bia tee objasniti Ll vidu dogaa
ja ili vremenskih faktora. Izvor naeg dobra j e neto udaljeniji od nas
142
Stepenice svetlosti
tokom inkarnacije od izvora naih nevolja i Cadkiel j e u direktnom
kontaktu jedino sa najboljom stranom naeg karaktera koja moda i
ne izbija na povrinu tako esto. Nije lako za nas da namero inimo
dobro na zemlji jer smo retko kada 1 poziciji da proceni mo ta je do
bro a ta ne. Cadkicl e nam pomoi da napravimo tu razliku ako se
pozovemo na njega u nama. Cak i tada, moraemo da sluamo nje
gov glas kroz razdvajaj ui jaz koji postoji izmedu njegovog nivoa i na
e normalne svesti osim ako se ne posluimo kabalistikim metoda
ma Rada sa Stazama da ostvarimo blii kontakt. To znai napredak uz
Drvo pravilnim redosIcdom dok ne stignemo do Cadkiela.
To je i dobra vebao Sa nae Malkutske pozicije mi sagledavamo
dotinu taku ili probleIll, a 1.tim ga stepen po stepen uz Sefi rote no
simo do mesta gde moemo oekivati odgovor. l. 'tim se alternativ
nom rutom postepeno spustimo nazad. Recimo da sc, na primer, na
e pitanje tie putovanja. Trebali bismo ga odneti do Hoda osim ako
se ne odredi koji tip putovanje bi bio najbolji za dobru svrhu, U kom
sluaju bi smo putem I loda bili prellsmereni ka (esedu i Cadkielu.
Ako nauimo da pravilno usmerava mo naa pitanja, Inteligencije Dr
veta e ih odgovoriti iako nam se moda nee uvek svideti odgovor
koji dobijemo.
Sigurno je da ne znato uvek ta je najbolje za nas i druge lju
de i naa jedina veza sa Cadkielom e nas odvesti do tog znanja, ma
da nas ak ni on ne moe naterati da postupimo u skladu sa njim. Ov
de uopte ne ulaze konvencionalna pitanja moralnosti. Vodei princip
je poznati diktUlll, "Neka stvar nije ispravna jer Bog tako eli, ve Bog
tako eli jcr je ispravno". Kakve standarde pravilnosti Cadkicl uopte
moc da nam nametne?
Sutinska ispravnost bilo ega se definie njegovim odnosima
sa ollim situacijama gde ono nije takvo. Ono to je ispravno pod od
redenim okolnostima moe biti pogreno U nekim drugim. Sve zavi
si od fundamentalnih shema postojanja, jer jc mogue bili L pravil
nom odnosu sa celinom ali u pogrenom sa veom egzistencijom ko
je je ta celina samo deo. Na primer 1 rei IKADAN, tri linijc slova N
su L mcdusobno pravilnom odnosu ali je samo slovo pogreno po
st;wljeno da bi sc dobila re; medutim dobro je postavljeno da bi se
9
Vilijam G. Grej
dao ovaj primer! Pravilnosti i nepravilnosti se smenjuju JIa zbunjuju
e kompleksan nain i jedino Cadkicl moe da ih postavi u pravu
perspektivu naspram njihove pozadine nepostojanja.
Da bi smo ovo lake razumeli, razmotrimo, na primer, umet
nost japanskog kamenog balovanstva. Svaki kamen se bira sa obzi
rom na njegov oblik, veliinu, boju, teksturu i bilo ta to ima veze sa
tanim polor.ajem koji treba da zauzme \l kontra-vezu sa svakom la
kom njegovog okruenja. Razmatraju se mnogi detalji kao to je
emotivni efekat kamena na posmatraa. Velike sume novca sc poten
cijalno troe na neto to je za Zapadnjaka samo bezvredan kamen,
ali oni koji ga biraju i postavljaju znaju da je on jedina supstanca ko
ja odgovara svojoj poziciji i svrsi. Oseaj njegove itave pravijnosti ih
dovodi U dodir sa Nebom. Istina, on nee otvoriti ista vrata za svako
ga. To je Cadkielov posao.
Kada stvari postanu pravilne one su i savrene a nita nesavre
no ne moe biti primljeno na Nebo. Dodue postoje razliiti stepeni
savrenstva, kao to postoje i razliita Nebesa. Cadkiclov posao je da
sve lIsmeri ka svom pravilnom stanju postojanja i ovaj proces sc kon
stantno odvija. Njegov simbolje Palica ili Stap vodstva i ako smo mu
dri nauiell10 da pratimo njegovo uSl11crenje. Neto slino ovom
procesu moemo dobiti ako zamislimo slova abecede stavljena u vre
u, protresena, a zatim rasuta po stolu. Mogao bi ih ponovo poreati
samo neko ko poznaje njihovu shemu i kombinacije. To bi se moglo
postii na dva naina. Prvo, ostavivi ih gde su pala i ukazujui na njih
jedno po jedno ili pomerajui ih dok se ne dobije nameravana poru
ka. Cadkiel za nas ini prvo a mi za njega moramo da uinimo drugo.
Kao ljudska bia, svi smo eksterno opkoljeni od strane, i mi sa
mi interno opkoljavamo, nae pojedinane jedinice postojanja. One
se medusobno povezuju putem Makro i Mikrokosmosa. U svakoj da
laj taki postoji neki Ila faktor koji se uklapa sa onima koji pripada
ju negde drugde. Kada bi smo mogli pratiti tu progresivnu liniju od
jednog kontakta do drugog putem ovih ulazno-izlaznih taaka, nita
nikada ne bi krenulo naopako. Cadkielov Stap je vladajui tap i slu
i toj svrsi. Iako je potpuno prava linija u osnovi samo teoretska , naj
direktnija i naj pravilnija linija koju znamo je kretanje Svetlosti. Oda-
Stepenice svetlosti
tle veza izmedu Staze svetlosti i Pravilnosti.
Iza Cadkiela je Velika sila koj a ga pomera u:
ACILU1 Svet originacija: Bo7.nski aspekat IL
Boanski aspekat Ceseda je prikazan sa dubokom jednostavno
u kao EL (izgovara se IL). Ovo se obino prevodi kao "Bog" ali L
sutini znai "BOG" ili Onaj koji je Boanski. Poznata forma je BEL
ili BAL ( BAAL), to jednostavno znai PogblVica ili poglavar. U stara
vremena svako pleme ili ak lokacija imalo je svog "Bela" zn kog se
smatralo da se manifestuje kroz plemenskog poglavicu to je dalo
podstrek kultu Boga-Kralja. Bo.1nski Bel je bio taj koji je pruao ple
menu sve dobre stvari O ivotu i do danas slavimo Bel-tan bo gozbu
u ast ovom ranom Boanskom konceptu. Magina slika benevalent
nog Kralja je na svom vrhuncu sa ILOM.
II je Boanski davalac. Mi suvie teimo da mislimo o ovom atri
bulu u materijalnom smislu i krivima Boanstvo za na manjak mate
rijalne koristi. Tnkode smo skloni da sa sumnjom gledamo na oigled
ne zloince koji sakupljnju bogatstvo i da kritikujemo bor anskog do
broinitelja to tako obdaruje one koji toga, po naem miljenju, nisu
toga dostojni. Cinei lo, u potpunosti promaujemo istinu. Materijal
na dobra nisu niti su ikad bila direktan boanski dar. Dar lei \ sposob
nostima i vetinama koje se koriste za proizvodnju ili manipulaciju tim
materijalnim stvarima. Dok god posedujemo dar lukavstva, okrutnosti
ili ak kapacitet za teak rad, opremljeni smo nainima za obogaiva
nje jednom kada te osobine uSllerimo k potencijalnim prilikama. Sa
mi smo odgovori Z ono to radimo sa naim darovima i ne bi smo
trebali kriviti Bo.1llstvo za ono to drugi rade sa njihovim.
II Ceseda je uveliko iznad nivoa nudenja besplatnih darova sa
svakim ivotom. IL moda jeste Boanski razdeljiva, ali on nije De
da Mraz niti Dobra vila. Ima mnogo istine \l izreci koja se odnosi na
samu Majku prirodu: "Uzmi ta eli i plati"! Ovo veoma dobro ilu
struje gcburiko-esedsku kombinaciju. Cescd kae: "Uzmi ta eli",
a Gebura mrko dodaje: "I PLATI"! Na putu uz Drvo Gebura uva ka-
145
Vilij:lI11 G. Grej
su dok llam Cesed daje ono to smo kupili naim ivotima. Ako po
kuamo da se iskrademo bez plaanja, eka nas korisni Ambis.
IL je verovatno najpogrenije shvaeni boanski aspekat od
svih. Coveanstvo je uveliko lenja zver i koncept boanskog dnvnoca
koji treba sve da radi za nas k<1o nekakav super sluga je komotna ako
ve ne i precizna ideja. To olakava krivljenje Boga za nae sopstvene
neuspehe. Naeg Kralja nebeske ludnice danas menja Drava sa soci
jalnom pomoi to neki smatraju jednako glupim ali barem sc krivi
ca moe smeslili tamo gde i pripada-na ljudska ramena.
Najvei i najdivniji dar koji nam IL prua je potencijal da do
stignemo Boanstvo. Da stupimo u ivot kao forme nie od amebe i
vratimo se Boanstvo kao usavrena Bie. To je znaenje Zivota O
esedu. Moramo zapamtiti da to ne znai da e svaka dua postati
Boanska, jer dua, sama po sebi, nije besmrtna, ve zadobija taj prin
cip od Duha. Sputajui se niz Drvo i smrtnu manifestaciju, opta
shema je da Duh proizvodi Duu, Dua proizvodi Um, a Um proiz
vodi Telo. Medutim evoluirajui ka Boanstvu, ovaj proces sc uvija
nazad u sebe tako da Um apsorbuje Telo, Dua apsorbuje Um i ko
nano Duh apsorbuje Duu. Iako ovaj plan funkconie u Celini, po
stoji bezbroj neuspeha individualnih jedinki koje automatski bivaju
apsorbovane u najzgodnije kanale. Nita se ne baca ili gubi, ve jed
nostavno konvertuje u drugu ulogu.
Tokom naih ekskarnatorih ivota na zadatak je da evoluira
mo invcrznim redom nae materijalizacije. Moemo praliti tu emu
ako shvatimo da ba kao to se Sefiroti pojavljuju jedan jz drugog, ta
ko se moraju i inverzno obruti jedni kroz druge da bi stigli do nji
hovog jedinog Izvora. Korisna igmka za meditaciju sc moe napra
vili od obojenih diskova koji predstavljaju Sefrote koj i su medusob
no fleksibilno povezani savitljivim materijalom. Kada se jednn preko
drugog zajedno poredaju pravilnim redosledom, mogu sc tokom me
ditacije otvarati jedan po jedan dok se ne pojavi kompletno Drvo. Za
tim sc proces moe nastaviti inverzno dok svi Sefroti ne nestanu is
pod obinog neobojenog disk,l oznnenog kao "Ain"-Nila. Ovde se
moe primetiti da su AIN (nita) i ANI (I) formirani od istih slova.
Postoji dobra meditacija koja se bavi samo tom injenicom.

Slepenicc svetlosti
Boanski aspekat I LA u Cesedu je dakle taj u kome sc priprema
za apsorpcju u Duh da bi mogla da preivi Ambis. Stara doktrina na
zvana "smrtnim grehom" koja rezultira O gubitku iJi smrti due se
bazira na fundamentalnoj istini, naime da ako se odvojimo od Duha
besmrtnosti, ne moemo oekivati da nas nae due ujedine sa bo
anskim principom. Treba jmati na umu daje itava suIina smrtnog
greha svesno i namero delo koje odvaja duu od njenog boanskog
aspekta. Samim tim je ovo i redak dogaaj. Dobro poreenje bi bio
list koj i se namerno odvaja od drveta a oekuje da e nastaviti da ra
ste. Listovi ne mogu pasti bez da umru ali semena (koja predstavlja
ju evoluirani Duh) moraju pasti da bi i sama postala drvee.
Kao lie na Drvetu ivota, mi moemo imati ivota koliko Dr
vo ima sezona. Sto je praktino bezbroj, ali neemo stei istinsku be
smrtnost dok i sami ne postanemo semena. Tada i samo tada emo
biti spremni za postojanje nezavisno od naeg boanskog roditelja.
Pria o semenima, trudnoi i razvoju moe se izraziti II makroko
sOlikim terminima kao i u ljudskim. Jedino seme oveka ili Boga
nosi besmrtnost U pravom smislu. Da bismo se rodili kao ljudsko bi
e moramo se sjediniti sa ljudskim semenom, a da bi smo sc rodi h
kao Bog moramo se ujediniti sa boanskim ekvivalentom. Ovo je mi
stino Drugo rodenje na koje se referira U Spisima i koje j e simboli
sano Obredom krtenja.
Na putu niz Drvo, Cesed i boanski aspekat IL tipifikuju bo
ansko scme koje se izliva iz svog obilja moi radi proizvodnje ivota
sa Duevnog nivoa. Dalje se ovo obraduje 1 preostalim Sefirolima do
individualne ekspresije u Malkutu. Sada u povratnom putu, moramo
se identifikovati sa spiritualnim semenom koje prolazi suprotnim
putem preko Ambisa gde Supernaini otac-majka ujedinjuju dve stru
je ivota tako da one ili padaju ka Malkutu ili se uzdiu kroz Keler ka
Univerzumu iza Univerzuma gde o njima vie nita (AIN) ne znamo.
Dakle, dok je istina da due preivljavaju fiziku smrt, one mo
da nikada nee dostii stane besmrtnosti kao individualna bia. Da
de se do take gde ih dalje inkaracije ne mogu dovesti nita blie bo
anskom duhu !lego to ve jesu i one sc, kao istroeno tclo, raspada
ju i gubei svoj identitet bivaju drugde apsorbavane. Ovo se kon-
147
Vilijam G, Grcj
stanIno i bezbolno deava svuda u Prirodi. Ipak, poto su one bile tlC
savrene due, njihove strukture sadre njihova nesavrenstva i dua
koja apsorbuje neki njihov deo morate da nastavi proces usavrava
nja tog falinog materijala. Na ovaj nain mi primamo grehe drugih
iz prolih ivota i generacija. To je Karma i ona je neizbena jer smo
sainjeni od prethodno koritenih materijala. Na Duh je nov, ali na
e due su polavne i na je posao da ih usavrsimo.
Uveliko pogreno shvatanje uenja o "Spasenju" odnosno us
penom navodenju due od jedne do druge faze dok ne poslane pot
puno spiritualizovana na boanskom nivou je u osnovi validno. U
baznom smislu ovo se postie praenjem vodeih zraka boanske sve-
1I0sti dok ne slignemo do njenog Izvora. Moemo ovo uporediti sa
boravkom na dnu okeana sa ogranienom zalihom vazduha. Da bi
smo stigli do povrine i nastavili da ivimo moramo pratiti pravac
svetlosti kroja dopire kroz vodu jer znamo da tamo gde ima svetla,
na tip ivota se nastavlja. Moramo zapamtiti da smo mi spiritualna
bia koja nastanjuju materijalni svet koji Ilije nae savreno stanje po
stojanja i videti stvari II njihovoj pravim proporcijama.
Sutinska priroda I LA kod Ceseda je ukorenjena u Milosrdu i
iako moramo prihvatiti ideju da ne bivaju sve due automatski "spa
sene" kao individue, jednako je istina da se taj gubitak deava u pot
punosti kao rezultat njihove elje. Onc sc gube zato to ele i ni iz kog
drugog razloga. U njihovom izumiranju one jednostavno odbijaju da
nastave sa postojanjem. Nita vie. Ako bi se postavilo pitanje da li ta
kve due uopte postoje, odgovor je milioni. Uopte nije neuobiaje
no da za due da svojom odlukom prekinu svoje individualno posto
janje. Sta vie, to je jedini nain da prekinu svoje ivljenje. Akt preki
danja postojanja je U potpunosti dobrovoljan, mada to je dua raz
vijenija, to do prekida tee dolazi.
Motivacija sa samoprekidanje zavisi od pojedinca. Niko se ne
tera da ivi proliv svoje volje. Due mogu jednostavno da izgube mo
tivaciju za nastavak ivota ili mogu namerno da izbegnu odgovorost
koja ide uz postojanje. Koji god da je razlog, on je iskljuivo njihov i
one ga prilino slobodno prihvataju. Da bi jedna dua postepeno na
predovala iz jednog ivota u drugi uprkos svim neuspesima i pote-
148
Stepenice svetlosti
koama i kretala se svojom Stazom ka Boanstvu uspcno prolazei
svaku Inicijaciju, potrebna je izdrljivost koju samo veza sa boan
skom energijom moe da prui.
Kada (i ako) stignemo direktno do ILA u cscdu, poveriemo
nac due boanskoj milosti na tri naina. Moemo se vratiti ljud
skom ivotu dole niz Drvo, biti projektovani ka Superaiima ili po
stati izgubljeni u Ambisu. Sla god da se desi, naa volja e biti odlu
ujui faktor ishoda.
Pretpostavljajui da smo preiveli cio ove take gde 5LI nae du
e pOSlale apsorbovanc u Besmrtni princip naeg duha i da smo u sta
nju da ivimo u istoj atmosferi Boanske milosti u escdu, biemo
U Slanju da se bacimo \ Vode saoseanja i nastavimo potragu za Kraj
njim kroz:
149
Poglavlje deset
AMBIS I "SEFIRA" DAT
Da bi smo dostigli vrh Drveta iz Ceseda, moramo premOStllI
ozloglaeni Ambis i Sllsresti se sa misterioznom takozvanom Sefi rom
" Dat" (Daalh). Ovo je teak poduhvat na vie naina poto se o njima
malo zna Iliti jc mnogo zapis.mo. Ambis je ta god da odvaja Supera
lc od ost<ltk<l Drveta, U Dni je nain I1n koji se ovaj Ambis prcmotava.
U klasinom smislu Ambis jc, naravno, duboka pukotina 1 ze
mlji koja ima izraunjivll irinu, a neizraunjivu dubinu. ta god da
ne uspe da ga prede ostaje izgubljeno U njemu i biva progutano od
strane Nepoznatog. Ovo je razlog zato se simbol Ambisa nalazi na
ovoj taki Drveta. On i Dat oznaavaju Neznanje koje se prevazilazi
Znanjem.
Stari Kabalisti su Ambisll dali ime Masak Mavdil, to oznaava
mesto za odbaene neuspehe i njime j e vladao nekakav Andeo ili ge
nije ije je imc bilo Mesukicl ili Ridja to znai "Boiji skriva". Po
stojalo je uenje po kome je Bog nainio tri Kreacije pre nae ali bu
dui da je bio nezadovoljan njima, Veliki i h je gurnuo u Ambis koji j e
bio stvoren kao nekakva Boanska karpa z, otpatke.
Ovo je ne samo interesantno, ve i objanjava zato je tako ma
lo reeno o Ambisu u kabalistikim spisima. Naznaka je ta da Bog ne
samo da je u stanju da obavi nezadovoljvaju posao, nego je i posta
vio posebnog Andela da prikrije tu injenicu. To je priznanje da Bog
pravi greke. Poboni Semit; nikada ne bi sanjali o izraavanju takvih
ideja prostim reima. Oni koji su i smrtne monarhe optuivali za gre
ke bi verovatno izgubili ivot ili slobodu na neki neprijatan nain.
Implicirati pogreivost kod boanskog kralja kraljeva je dakle, po nji-
3
Stepenice svetlosti
OVOl milj

nju, nosilo rizik spiritualnog unitenja. Tako da su igra

lt na siguro l sve uviti u alegoriju. Sebli su sc legende o Luciferu ko
j i je zbaen sa Neba poto je okrivio Svemonoga .1 stvaranje Cove
ka, ime j e doveo U pilanje b07..nskll nepogreivost. Sto sc manje ka
e lO sc lake rei, mislili su ljudski uitelji, i samo pod najstroom taj
novilou jc nekolicini inicijanata nagovCteno da bi boanstvo mo
glo biti sposobno da ini greke. Moemo videti takav nagovctaj II
praksi egipatske misterije gde bi zastracnim inicijantima na brzinu
bilo apnUlO: "Oziris je Cri bog".
Odbijanje da se uvide greke i nepreciznosti od strane Boga je
zaslepelo Coveka ka mnogim unutranjim istinama. Konvencionalne
religije nisu uspele da shvate vanost ovog tajnog uenja. Osim to
objanjava mnoge evidentne anomnlije, ono sasvim jasno ukazuje na
veliku ulogu oveanstva U boanskom planu. Mi moda jesmo jed
nJ od najveih Boijih greaka ali smo tnkode i samo-korektujua na
due staze,jer ne smemo zaboraviti da ta god da krene naopako, per
petulana boanska namera nije nita manje od Apsolutnog savren
stva i sve to ne uspe da dostigne tu Taku bie vremenom odbaeno
u Ambis. Nita to je sutinski pogreno ne moe pn'iveti prelazak
tog Ponora.
Prema legendi Ambis funkcionie kao nekakav filter izmeu
Supernala i ostalih Sefirota. Svi horori, gadosti, abominacije i zla ko
ja su nezamisliva u asocijaciji Sa Bogom fundamentalno povezanim
sa istim Dobrom bivaju progutani od strane Ambisa gde postoje U
stanju potpuno ludog haosa isekivajui nekakvo krajnje odstranjiva
nje. Ambis se zbog loga posmatra kao neka vrsta odvoda spiritualne
kanalizacije. Ove uasne i z,strau;ue monstruoznosti mogu. dovo
ljno dugim konopcem, biti izvuene naz. 1d od strane onih koji ih e
le, ali istinski mudri nikada nee uraditi tako neto.
Takav Ambis uistinu postoji II nama gde sc sve ,to je pogreno
sliva niz udan podsvesni procep izmedu nae normalne i unutranje
svesti. Sokantna greka koju ine mnogi moderni psihijatri je namer
no otv<ranje ovog Ambisa i osloba danje onoga to bi trebalo da pro
lazi kroz proces spiri tllalnog truljenja. Te stvari nisll namenjene da se
vraaju kroz inu svesl nita vie nego to bi sastav creva lrebao da
1D
Vilipm G. Grcj
se vraa kroz usta. One treba da budu izbaene iz nas putem unlltra
njih kanala koji bi kao i naa ereva trebali da ih odbace na njihovom
sopstvenom ambisnom nivou.
Nespomenuti zakljuak II vezi sa AmbisaIll je da je boanski
posedavao funkciju ekvivalentnu ljudskom izluivanju (nismo Ji na
injeni po Boijem liku?), to nije bija tema za diskusiju ili komenta
risanje. pogotovo tt pisanju. Sve to je bilo nepogodno za inkorpori
ranje II boansko tclo bilo bi izbaeno na ovaj nain. Pasti II Ambis bi
dakle znailo bili sveden na boanski ekskret. to je nadzirao Seitan
(ckskcnncnt). Ako bi neka nesrena dua pala u ruke ruke Saitanu
smatrala sc izgubljenom na isti nain na koji bi neko govorio o funk
ciji ljudskih creva. Takvo je bilo originalno znaenje dananje vulgar
ne fraze: " Gubi sc". Rani Kabalisti nisu mogli zamisliti nita zlobnije
ili uasnije.
Ambis je postao personalizovan pod imenom Abadon koji je
bio zaduen za izgubljene stvari i ljude. Njegova funkcija je bila da
navede ljude da izgube sebe i njihove due. Gubljenje kontakta sa Bo
anstvom je bila njegova krivica. On i njegov Ambis Sll nas odsecali
od Boga i Dobrote. Vrebao je svuda u nadi da e nas zarobili U nje
govom uasnom Ponoru. Barem je tako govoreno u drevna vremena.
Ovo bi uistinu moglo biti valjano seanje na rane dane planete kada
su se seizmike fisure zaista otvarale bez upozorenja i odjednom gu
tale iva stvorenja. Primeri ovoga su zabeleen i \l istoriji i verovatno
je da smo na strah od ambisainih nesrea nasledili od naih daleki h
predaka. Siguro je da se niko nije iiv vratio iz Abisa da ispria pri
u i oni koji su ostali iznad zemlje bi upozoravali svoju dec II na Am
bis najstranijim nainima koje su mogli da zamisle.
Kao mesto izgubljenih, Ambis je u Hrianska; crkvi preiveo
kao ,.Limbo", gde due nekrtenih navodno odlaze. Osim mutne na
de da bi neki od njih mogi biti izvueni odatle na Sudnji dan, Crkva
ncma mnogo komentara o tome i obeshrabruje sva pitanja na tu te
mu. Kabala ne objanjava u potpunosti mehanizam Ambisa, ali je de
fiinitivna u uenju da je on metod odstanjivanja bilo ega ili koga ko
nije prikl<dan za ujedinjenje sa Boanstvom. Sta se dcava 5U tim ma
terijalom? Isto to se deava sa bilo koj im ekskretom; svodi se na obi-
152
Stcpcni(c svetlosti
nu dubrivnu osnovu (( novi ivot drugde. Neuspesi sc ne troe ulu
do U boanskoj shemi, ve sc ponovo koriste na razne naine. Ao se
neto ne moe pravilno iskoristiti u jednoj Kreativnoj shemi poslui
e u nekoj drugoj. Jedno uenje k<e da je Ambis, kao podzemna ka
nalizacija, povezan sa Univerzumom iza Univerzuma (sagrade nog od
onoga to nazivamo "anti-materijom") i da odbaena materija odlazi
da oplodi ivot u prilino drugaijim dimenzijama. Verovatnoa ovo
ga je velika.
Jo jedan nain sagledavanja Ambisa je razlikovanje izmeu
Svest i Dcla. Supernaini Sefiroli su isti tipovi Svesti ali kada se Am
bis prede ka dole, Postojanje postaje Delovanje. Mi predemo takav
Ambis svaki put kada nae misli sprovedemo II dela. Dobro je za nas
to takav Ambis postoji, jer kada bi sc svaka naa misao odmah izra
zila II fizikom smislu ovaj svet bi bio davno uniten. Jaz izmedu raz
miljanja i injenja prua zatitu svetovima od invlzije stanovnika ili
sila sa drugih svetova koji bi bili totalno neprikladni. Praktina vred
nost Ambisa postaje vidljiva ako ga posmatramo kao zauzdavajuu
ZL1U postavljenu izmedu bilo koja dva uslova postojanja, koja ipak
dozvoljava kontakt putem kanala paljivo odabranog od strane DA
TA (Znanja). Tako neto je neophodno boanskom umu kao i naem.
Sla vie, pOlO smo stvoreni iz boanske svesti, da Ambis ne postoji
tamo gde jeste, davno bismo bili ,.odsmiljeni".
Simbol Mosta maeva koji se protee preko Ambisa jasno po
kazuje da samo savreno uravnotcene sile mogu prei Ponor. Ivica
maa po kojoj moramo prei Mabis je precizno naccntrir<lIla izmedu
Stubova ekstremiteta. Ovo je Savrena staza tano postavljena na rav
notcnoj taki gde se suprotni tipovi energije Sllsreu u stabilnosti.
Inicijanti znanja (Dat) ne koriste sopstvene energije da odravaju
ravnoteu na Mostu, ve se jednostavno oslanjaju na postojee sile sa
Levog i Desnog stuba dok sc kreu pod pravim uglom u odnosu na
oba. Ovo jc Srednji put. U starim ritualima ovo je praklikovano iznad
gorUih jama ili drugih opasnosti iznad kojih je aspirant morao da
hoda po pravom mau ili slinoj uzanoj ivici. Ovo jc bilo mogue je
dino U mnogo treninga, veliku hrabrost i mo koncentracije. Nepo
kolebljiva panja usmerena ka jednoj taki ispred bila je tajna za odr-
153
Vilipm G. Grcj
av:mje ravnotee pod takvim uslovima i isto vai i za uspeno prela
enje Ambisa. Krcui od znanja i balansirajui pomou Mudrosti sa
Desne i Razumevanja sa Leve strane, moramo nau panju drati fik
siranom na Svetlosti istine kod Vrha (Ketera) ispred nas. Pod uslo
vom da pridemo Ambisu na ovaj nain on nam Ilee predstaljati opa
snost niti praviti probleme.
Svi Okultni sistemi, ukljuujui i Kabalu, upozoravaj u na po
kuaje prizivanja demona iz Ambisa. Ovo ne znai ni vie ni manje,
nego prizivanje svesnog kontakta na svesnim nivoima sa korupcijama
i uasima koji su inae u procesu eliminacije iz nacg postojanja.
Drugim reima, radi se o suprotstavljanju boanskoj evoluciji, to sc
ponekad naziva Cra magija. Zitelji Ambisa su bia neuravnoteeno
sti, ludila, nestabilnosti i potpune konfuzije. Ludost je prizivati ih ve
takim putem jer e oni njihovog prizivaa jedino odvui sa njima tl
unitenje. Niti oni mogu biti "spascni" osim konanim izluivanjem
iz postojanja. Nijedna ljudska du: ne upada u Ambis nesrenim slu
ajem ili tako to biva guruta. Oni koj i preminjuju u dubinama na
mero u njih uskau. Ma ih odseca od Besmrtnog duha kako skoe.
Njegova ivica predstavlja konani apsolutni izbor koji se mora napra
viti izmedu Boanstva (kao Kosmosa) i Nereda (kao Haosa). Ovde na
Drvetu susreemo se sa tim veoma stvarnim Konanim sudom, koji
nije toliko pitanje zakljuka do kogje Boanstvo dolo o nama. ve sc
radi o naem sopstvenom Konanom sudu o tome da li tragamo Z
jedinstvom sa Boanstvom ili odbijamo OVll Krunu kreacije kod Ke
tera. To sc naziva Konani sud Samo zato to je to naa poslednja an
sa da izaberemo izmedu Duha i Jastva. Jednom kada se posvetimo ne
kom od ta dva puta ne moemO se vratiti nazad nita vie nego to
skaka moe da promeni pravac usred pada.
Sa ovim Konanim sudom se na manji nain susreemo posle
smrti kada dostignemo prag istog Duha i dademo do odlunog tre
nutka da li emo ostati u takvom stanju ili se moramo vratiti u ole
lotvorenje putem reinkaracije. Ovo nije pitanje osude ili odobrava
nja, ve jednostavno Znanja o naem sopstvenom spiritualnom sta
tusu i na ta se on svodi. Ako smo nepogodni da stupimo u vi" car
stv: Duha, iskljuiemo se iz tog postoj:mja na osnovu nesposobno-
154
Stepenice svetlosti
sti da ivimo tamo i uputiemo se ka uslovima koji nam odgovaraju.
Nita vie. Sud je na sopstveni na nivou Istinske volje, formulisane
Znanjem (Dal). Nijedna ljudska dua ne biva poslata ni II kakvu vrstu
Pakla. POlo su od sebe nainile specifinu vrstu bia, moraju da ive
ili postoje \I okolnostimn odgovaraj uim njihovoj kategorij i. Samo to
liko. Da bismo promenili okruenje, prvo moramo promeniti sebe.
Prava funkcija Ambisa koja sc tie uklanjanja neistoa i nesa
vrenosti koje se ne mogu reformisati, treba da nas navede da uvidi
mo da nai lini Ponori slue istoj svrsi. Ambis Drveta ne treba da nas
plai nita vie nego kanalizacija ispod naih domova. Stavie, ako
smo iskoristili Ambis pravilno i tl dovoljnoj meri trebali bismo biti
daleko zdraviji u dui, umu i telu. On postoji ne da nas povredi nego
da nam pomogne pod uslovom da nauimo kako da se njime slui
mo. Sve zavisi od toga da li se identifiktljemo sa otpacima baenim u
Ambis ili sa Neumiruim principom koji sc uzdie iznad. Bolje je da
na sud bude dobar ovde,jer je to poslednja prilika koju imamo da ga
donesemo. Ta situacija se ne razlikuje mnogo od one sa kojom se su
oava skaka na ivici nekog Ambisa. Sud o sposobnosti preskakanj a
ponora, plus zalet, sva mehanika skoka, ak i pravac velra, svi se mo
raju razmotriti. Jednom kada se stopala odvoje od zemlje nema po
vratka. Stavie, niko nc moe pomoi skakau usred leta, on je pot
puno sam. Potpuno samopouzdanje je potrebno da bi se takav rizik
poduzeo fiziki, a potpuno uzdanje u boansko jastvo je potrebno da
bi smo sc suoili sa Velikim ambisom, ako uspemo da sc popnemo
Drvetom dovoljno visoko da susretnemo ovu opasnost koja nas deli
od Boanstva.
Poto da bismo preli Ambis moramo metaforiki hodati ivi
com Maa pozajmljenog od Gebure, bili bismo mudri da Palicu e
seda iskoristimo kao balansirajuu motku. Postoj i veoma korisna
meditacija na ovu alegoriju a moe nam veoma pOl11oi i praktini
obred. Umelnost prelaenja Ponora nije neto to treba olako poku
avati ali moe bili spasonosna ako situacija to zahteva. Ako ikad na-
1l1crnvamo da uspeno predemo Veliki ambis, trebali bismo vebati na
malima sa koj ima se susreemo svaki dan. Tehnika pregovora je uveli
ko ista.
155
Vilipm G. Gre;
lako ne moemo iZllle!iti dubinu Ambisa, njegove granice su
jasno defnisane na Drvetu. Sa jedne strane granice su iZllledu Razu
mevanja i Pravde a sa druge izmedu Milosrda i Mudrosti. Na most
koji se nalazi u sredini lei na Znanju izmedu Ravnotee i Postignu
a. Teko da je mogue prikazati srvari jednostavnije od toga? Sa ta
kvim sistemom da nas vodi zato bi ita krenulo naop<ko osim na
om krivicom?
Mnoge od naih nevolja na svim nivoima potiu od zadr; .. wa
nja beskorisnog j raspadajueg materijala u naim spiritualnim, men
talnim j fzikim sistemima. Umesto da ih eiiminiemo i pribavimo
svee zalihe energije, mi ih nakupljamo unutar nas gde se jednostav
no kvare i ire otrove korupcije dok Ilas Ile ubiju. Bolesti tela esto
poinju u dui i umu gde se trulce mrnje i ozlojedenosti zajedno sa
ostlllim neistoama nakupljaju u opasne kombinacije. Trebali bi smo
nauiti kako da ih u potpunosti evakuiel1lo \ Ambis, tako da ostane
mo potpuno isti od kontarinacije i sposobni da primimo nove i i
ste energije da ih zamene. Ovo je pravo "Pratanje greha" kojim sc do
kraja oslobadamo spiritualnih otpadaka prolih nesigurosti koje smo
drali \ nama.
Kada bi smo fziki imali zatvor koji traje nedelju dana ili vie,
brzo bi smo traili medicinsku pomo. A opet, koliko esto inimo i
najmanji napor da oistimo nae umove i due od njihovih ekskre
mentalnih ekvivalenata? Nijedan dan naeg ivota ne bi trebao da
prode bez nastojanja da se izbace neka od tih detrimentalnih unutra
njih gomilanja. Ovaj proces sc ne razlikuje previe od nae ekskretiv
ne sposobnosti i, uistinu, ako poveemo sve nivoe iste funkcije bolje
e funkcionisati z.'jedno jednom kada sc poveu i sinhronizujll. Iz
nad svega moramo zapamtiti da Ambis. kao i na sistem 7 . varenje,
treba da funkcionie na samo jedan nain. Sta god da ude U njega ne
sme ni pod kakvim uslovima vratiti istim putem. Reeno je: "Neka
mrtvi sahranjuju njihove mrtve" i to znai da Ambis treba ostaviti na
miru da obavlja svoj posao. Dakle ostavimo ga i nastavimo da prou
avamo Dal.
iJ
Stepenice svetlosti
Re "Dat" sama po sebi oznaava tip Znanja koj i sc stie trudom
i iskustvom. Takode moe da oznaava samo-znanje u smislu samo
svesti. Dat je cilj na koji se referira poznatim diktumom: "ovee spo
znaj sebe". On je steeno znanje radije nego urodeni kapaciteL.
Pitanja autentinosti Data kao Sefre dolaze uglavnom iz Jetci
rikog teksta: "Deset a ne devet, desel a ne jedanaest" itd. instinktiv
no se ini da bi dodatna Sefira naruila, inae savrenu, emll Drveta,
iako je Dal predstavljen tek nejasnim obrisom. Pravo objanjenje je
jednostavno. Dat uopte nije dodatna Sefira, ve prvobitni polo;
aj
MaikuIa "pale Sefre" .
Da bi smo ovo razumeli, moramo se vratiti na poetak stvari
kada je Drvo tek krenulo da raste. Prvobitni keativni Tentgral11 je dao
Savrenu shemu ije su etiri take bile Postojanje (Keter), Mudrost
(okma), Razumevanje (Dina) i Znanje (Dat). Idealni aranman i
ste svesti nije se zasnivao na Niemu (Aill Sof Am) osim Energiji. U
ovoj fazi, dodue, nije bilo objektivne kreacije koje bi se moglo biti
svesno. Bog je bio zaet ali ne i roden. Znanje je trailo Iskustvo do
kog se nije moglo doi bez materijala. Tako je Dat "pao" odnosno ro
dio se U materiju gde j e postao Malkut, ostavivi jaz na svom prvobit
nom mestu koje j e sada Ambis.
Tako je zapoela itava shema iskupljenja to za nas znai da se
ovek mora vratili Dogu putem Znanja i na kraju e Malkut biti vraen
na svoje pravo mesto na Drvetu kao Kompletirana svest. Originalni
"Pad" nije bio ovekov, ve g;l je uinio Bog koji je traio Znanje kroz
Iskustvo Coveka. Ovo je bilo "izgnanstvo iz Raja". ovek je bio projek
tovan iz subjektivnog postojanja u boanskoj svesti U stanje odvojene
objektivnosti ime je postao bie ogr;liene samo-odredenosti. Ovo
moemo zamisliti skoro kao kada bi jedna osoba kreirala subjektivnu
linost unutar sebe koja bi izrasla U tako pozitivnu egzistenciju da bi se
materijalizovala kao ivot nezavisan od svog kreatora.
Takva je naa takozv,ma "slobodna volja". Prvobitno smo bili
kontrolis.1a mis;o unutar Boanskog lima, a zatim smo eksternali-
157
Vilij<lf G. Gre;
zovani kao refektivna slika boanstva koja je posedovala slinu spo
sobnost samoekspresije u sopstvenoj sferi. Ovo znai da Ljudski deo
Izraenog boanstva mora biti u stanju da sebe determinie odvoje
no od boanskog debo Inae ne bi moglo biti medusobne razmene
svesti kroz Kreaciju. Covek mora imati slobodu da sc ne slae sa ili
protivi Boanskom umu ako tako eli, jer kada ovo ne bi bilo mogu
e, on ne bi mogao da funkcionie kao reaktivni stimulator Svesti ko
ja ga je stvorila.
Tako smo mi "pali iz Raja" kao to j e i Lucifer "pao sa Nebesa".
Ta dva "Pada" su u stvari jedno isto iskustvo kroz koje su proli raz
liiti tipovi bia. Covek je pao Drvetom Znanja (Dat) i uzdie se Dr
vetom ivota. Lucifer je pao odbijanjem da prizna Coveka i moe se
uzdii jedino kako ga Coveanstvo bude osloba dalo. I Covek i Luci
fer jedno drugo dre zarobljenim na razliitim nivoima i Dat oznaa
va taku naeg pada i naeg Iskupljenja. Bog moe iskupiti Coveka, ali
Covek iskupljuj e Lucifera. Mnogo se moe nauili iz ove Misterije.
Nita neemo postii pokuavajui da Dat uinimo dodatnom
Serirom sa sopstvenim Atributima i Personifkacijama. Ona je sutin
ski Malkut pre i posle usavreilja iskustvom. Moemo o njoj misliti
ako o Sciri "U izgradnji" kombinavanim trudom Bo.,nstva i Cove
anstva. Bog i Covek zajedno dele zajedniku Sferu znanja.
Neki moderi Kabalisti su na Dat pridodali dodatne atribute,
ali oni su spremni za raspravu. Figura Janusa sa dva lica koja predsta
vlja poetak i kraj bilo ega se povezuje sa serirom Dat zbog dvosmer
nog prelaza preko Ambisa. Prazna soba ili Gornja odaja je je jedna
Dat figura. Za neznalicu kaemo da mu "fali na gorjem spratu". Pro
sto reeno Dat je pra7..an mozak pun elija koje isekuj u svoju kvotu
znanja ili bi moda neprogrami1ani kompjuter mogao predstavljati
moderno poreenje.
Postavljena tamo gde jeste na Srednjem stubu svetlosti, Dat je
nesumnjivo ..Svetlost iskustva", moda ak i na najpouzdaniji vodi
ka Svetlosti totalne istine na vrhu Drveta. Tako da potpuno "Prazna
soba" nije zaista preci:an simbol za Dat, jer do nak sadanje evolu-
158
Stepenice svetlosti
tivne take mora da smo je popunili bar sa neto namclaja. Kako god
da razmatramo Dat, ona zasigurno predstavlja sposobnost premoa
vanja ponora u Svesti koji nastaju usled neznanja ili neiskustava, i bi
lo kakva simbolika koja podrava ovaj koncept moe nam biti od po
moi. Moramo zapamtiti da je Znanje rastui i irei koncept tako da
i simboli koji se odnose na Dat treba da budu sposobni za ekstenziju.
Trenutni metod njenog prikazivanja kao takaste konture je upotre
bljivali nezadovoljavajui. Da bi smo Dat slikovito prika7.li na Drve
tu bilo bi neophodno potpuno isci krug sa stranice osim tanke lini
je odnosno otrice maa du linije srednjeg stuba.
Neko bi mogao i zapitati zato je Dat jedini put preko Ambisa
kada su i druge staze jasno oznaene na Drvetu. Odgovor je da je Dal
staza Iskupljenja za Coveanstvo. Ostale staze su za razliite kategori
je bia kako sledi.
l . Kapija unitenja, od Bine do GeburC. Koriste je Posmatrai i Uni
titelji.
2. Kapija Usuda (ili Sudbine) od Bine do Tifereta. Koriste je Andeli
koji rukuju moima neizbcne Karmc.
3. Kapija pravednosti, od Lokme do Tifereta. Koriste je andeli za Op
ravdavanje. Veruje se da sc njome slue veliki Uitelji i Mesije
4. Kapija vladalatva (ili Kraljevski put) iz Cokme u Cescd. Koriste ga
Andeli koji prenose Boiju vlast.
Govorilo se da put ka Dat vodi .. tajnom" ili neoznaenom Sta
zom iz Ceseda. Ta "tajna" se sastoji samo u tOllle da kada se stigne
Cesed iz Gebure, SLa7. se vr:a nn.ad do Srednjeg stuba a zatim pre
ko Ambisa kroz Dat pratei "Zmijsku srazu" ili alternativno kreta
njem kroz inter-dimenzionalni Prostor-Vreme to bi bilo nemogue
za svako bie koje nije U stanju da ostane netaknuto u uslovima Ain
Sof-Aura. Za ljude koji tragaju za Boanstvom, Dat ostaje jedini prak
lini prolaz putem Srednjeg stuba. Nema direktnih puteva, kao to
nema ni "preica" niti "instant postignua". Drvo ivota mora iveti
\l skladu sa svoji m zakonima.
Moda e pomoi razuJllevanju Ambisa i Dala ako Drvo zami
slimo bo ravnicu koja se kod Ambisa najednom uzdie pod pravim
159
Vilijam G. Grej
uglom. Zatim aljemo nau zmiju da sc pue llZ Drvo. Kada stigne do

eseda, mislie da nema vie Sefrota jer poseduje ravniarsku svest i

vratie se nazad niz Sefrote koje poznaje i nastaviti da radi ovo kao
zmija sa svojim repom ustima. Da bi stigla do Supernala, ona mo
ra pronai "tajnu" stazu do Data tako to c osetiti taku \ kojoj se
uticaji

eseda i Gebure medusobno uravlloteavaju a zatim se kreta

ti pod pravim uglom U odnosu na obc te Sefi re kroz dimenzije Data
preko Mosta maeva. Ovo jc prilino korisna vizualizacija poto pri
kazuje odnos Znanja ka Realnosti kao ugao prilaza i demonstrira
okultnu metodu dostizanja Nepoznatog pomou Poznatog. Dat ko
mbinuje oba.
Dal je susretna taka subjektivne i objektivne svesti, unutra
njeg i spoljanjeg iskustva i prolosti sa budunou. Moda se sea
mo iz prethodnog spomena da je ona proizvod Mudrosti i Razume
vanja. Niz Drvo, Dat se formira razmiljanjem a uz Drvo oseanjem.
Kada u potpunosti budemo prebacili ekspresije naih svakodnevnih
ivota u okruenje unutranjeg sveta vie nee biti potrebe za inkari
ranjem i moi emo da ivimo u skladu sa naom istinskom voljom.
Pod takvim uslovima, misliti znai stvarati u trenutnom Prostor-Vre
menu i pretvoriti Silu sa Formom u ijenicu. Ovo znai da kada in
dividualne inteligencije ne bi bile u harmoniji jedna sa drugom tako
da se nita osim medusobno prihvatljivog razmiljanja ne deava,
konfuzija i neravnotea bi odmah zavladale.
C
ovek mora nauiti da
ivi kao celoviti organizam pre nego to se Dat moe pravilno reali
zovati, a to podrazumeva razmiljanje kompletne svesti koja nije po
deljena protiv sebe.
Shema Usavrenog drveta e se moi videti ako Malkut bude
vraen na poziciju Data a staze iscrtane u skladu sa tim. Tada e struk
tura Drveta uistinu stajati na svom Temelju (Jesad) a "Kralj" (Keter)
e bit "vraen u Svoje kraljevstvo". Korisna kabalistika veba je nacr
tati ovaj dizajn i medihirati njime. Mnogo se moe nauiti tim putem
i funkcije Data e biti prikazane u odnosu na druge Sefire. Ipak, kao
"Pala Sefra" Maikuta, Dat pokazuje da preduslov za Znanje jeste Ne
znanje ili bi Nevinost moda bio sreniji termin. Hebrejska re za Ne
znanje (ChShK) je sinonim za tamu, brdu, unitenje, zlobu i slino,
160
Slcpenice svetlosti
ukazujui na neznanje kao rezultat namernogodbijanja da se traga za
prosvetljenjem.
Oigledno je da se niko ne moe nauiti da ui ono to ve zna
i vrlina Dala je vie od samog Znanja. Proces Znanja j e od najvee va
nosti za razvijajuu duu ili Inteligenciju sa tim to je Kako uenja
suptilnije do
S
tao Dvoje ljudi mogu nauiti potpuno istu stvar, ali raz
lika 1 metodi poduavanja e dati znaajne varijacije unlltar samih
Dua. Postoji samo jedan nain za bilo koju duu da stcken isto zna
nje mnogim Stazama, a to je da prode kroz Kapije zaborava (ili vode
Lita, smrti i slinih euflmizama) i pone ispoetka kao traka potpu
no oiena od prethodnih snimaka. Mi inimo ovo sa svakim ivo
tom da bi smo dobili najbolje rezultate. Postoji uenje koje ak kae
da Vrhovno bie ini isto na makrokosmikoj skali izmedu Kreacija
(ili boanskih ivota) i "Pad" Data oznaava izranjanje iz Primaine
nevinosti (Rajski mit) steene kada se komplento Znanje prethodnog
boanskog ivota izbrie.
Usavrena Dat dakle, je Znanje steeno na svaki mogui nain
od strane svakog mogueg svesnog entiteta. Po postizanju takvog sta
nja, objektivna Kreacija prestaje, sakupljeno Znanje se kao komplet
na jedinica premcta u totalno nezamislivu dimenziju svesti i spiritu
alne subjektivnosti posle ega usledi boanski san. Kada se Budenje
Boga desi u zoru novog Kreativnog dana, Dat je ista od svih pret
hodnih utisaka i spremna je da ponovo padne II objektivnost radi sa
kupljanja jo znanja iskustvom.
C
itava prethodna Kreacija je kom
presovana u jedan zaetni impuls koji daje polet Iilrednoj. Na makro
kosmikoj skali mi ne moemo zamisliti implikacije ovoga, ali svako
od nas je na ovaj nain zapoeo svoj trenutni ivot. Svaka generacija u
sebi nosi seme svih prethodnih generacija. Takvo je nae naslede od
Dat: mi smo Poznavaoci Boga. U spoljanjem ivotu mi smo agenti
boanske svesti svesni objektivne Kreacije, a u unulra.lljem ivotu
smo agenti ljudske svesti llsmerene ka Boanstvu. Tako Boanstvo
Zna i tako je Znano.
Nije udno to je Dat nazivana "Misterioznom sefirom". Ovo
takode oznaava da je Dat scfira na koju se posebno odnosi ono to
161
VIlijam G. Grej
nazivamo " Svetim misterijama". Kabalisti koji prouavaju ili prakti
kuju Misterije na bilo koji nain bi bili pametni da obrate mnogo pa
nje na Dat i njene mogunosti. Jednostavna formula za prouavanje
glasi ovako:
Boanstvo
Znanje (Dat).
oveanstvo
Sada emo pretpostaviti da nas je Dal bezbedno prenela preko
Ambisa tl stanje slIperaInih sefirota gde emo nastaviti na uspon
po Drvetu.
162
Poglavlje jedanaest
SEFIRA BINA, RAZUMEVANJE, 3
ASIJA, Slt ekspresije: Saturn
Sada smo preli Ambis U supernalno stanje tako da moramo
prilagoditi nau svest novim uslovima. Poto kao ljudi ne moemo
ovo adekvatno postii, moraemo, koliko je to mogue, da kompen
zujemo naom matom. U itavoj strukturi Misterija, kabalistikih ili
drugaijih, susreemo sc sa drastinim ili dramatinim izmenama
svesti koje se pruaju kroz razliite dimenzije postojanja. Svc ritualne
prakse su okrenute takvim principima i namenjene da njima rukuju.
Ovde na Drvetu, bavimo se pramenom svesti koja jc analogna razlici
izmedu tdesnog i bestelesnog stanja svesti, "Subjektivnog" i "Objek
tivnog" razmiljanja.
Nae prvo sletitc u ovoj udnoj novoj dimenziji jc poznato Sa
turnovo imc. Pod uslovom da shvatimo da se taha simbolina no
menklatura koristi isto radi lakeg bavljenja inac neprilaznim stva
rima, nc bi trebalo da bude prigovora njegovom koritenju. Posma
trajui Saturn U ovom svctlu, moemo komotno nastaviti.
Na hebrejskom Saturn znai "Sabatai" (Sabbathai), to znai
"sedmi". U to vreme je on bio najudaljenija od poznatih planeta i vla
dao je periodom odmora za Boga i oveka koji bi usledio posle vrc
mena posveenog radu ili naporu. Broj sedam je smatran savrcnim
brojem jer je Kreacija podudarna sa sedam perioda ili "dana". Kao
prostor, est pruanja, Visina, Dubina. Sever. Jug, Istok i Zapad su
centrirane oko sedme take njihovog jedinstva. Dodajmo ovome tri
vremcnske ekstenzije Prolosti, Sadanjosti i Budunosti i dobijamo
savrenu desetostruku shemu ivota. Postoji jaka veza Sl1perala sa
1D
Vilijam G, Grcj
vremenskim faktorom ako Binu spojimo sa Prolou, Keter sa Sada
njou a Cokmu sa Budunou, ali uvek moramo biti paljivi da
vremenske vrednosti ne slwatamo previe bukvalno U bilo kakvom
smislu.
Saturn definitivno ima veze sa prolom karmom ali on je tako
dc i stanje odmora kome sc nadamo posle fizike smrti. Tokom ovog
perioda naa prolost se, da tako kaemo, kondenzllje sve dok ne oror
mi matricu za nau ponovnu projekciju u postojanje. Jednom kada se
ovo oplodi Semenom duha, bitemo na putu ka ponovnom rodenju.
Bina je sutinski majinske prirode i stoga pravilno zauzima
poloaj na vrhu enskog stuba. Majinski aspekt je dvostruki. AMA je
Mnlna neoplodena mjka prazne isekujue materice, a AlMA je
Svetla plodna majka koja u sebi sadri Seme sv\tlosti. Majinstvo
znai vie od zi njanja i radanja ljudskog ili bilo kakvog drugog .
vota. Ono je u sutini Princip postojanja koji se proiruje spoljanjim
izraavanjem nezavisnih entiteta. Oevi Lsemenj uj L1 _ dok Majke ise
menjuju ivot ili dr\ge energetske rorme. Oinstvo pridaje mo, a
Majinstvo je \azdCIjuje. Tako sc ciklus Kreacije nastavlja.
Majinstvo je beskonano vie nego samo proizvodnja fizike
bebe. Majinstvo je sposobnost i delovanjV. Dok je otac jedno bie koj
emituje miloga \ SVOm semenu, majka j e bie koje prima sve te ivo
le i ponovo ih SU.W3 na jedan. Teoretski, samo najbolji i najpogodni
ji ivOl od svih njih bi trebalo da prciivi, i viestruka rodenja nije tre
balo da se dogode medu razvijenijim oblicima ivota na zemlji. Tre
balo je da stignemo jedan po jedan.
Ovde smo suoeni sa prilino interesantnom slikom prelaska
Ambisa. Ako .. Most maa" posmatramo kao "prav i uzan" semen i ka
nal mukog organa, ovo objanjava princip "ajne Staze iz Ceseda u
Binu. Kada bi se ovaj akt deavao na fizikom nivou, mnotvo sperma
tozoida (ivota i dua) bi navrlo preko Mosta (semenog kanala) iz Ce
seda (Oca) U Binu (Majku). Od njih, samo jedan (spaseni) bi bezbed
no dostigao Nebesa ( matericu) . Ostali bi pali u Ambis. Na ovaj nain
je ljudski seksualni in preICsen u spiritualne dimenzije.
Kao VLlika majka_ Bina inividualizuje ivote i alje ih nie pre
ko Ambis:. kroz Njen "tajni prolaz" koji odgovara materinom siste-
164
Stepenice svetlosti
mu. U povratku ona ih ponovo prima i odabira najpogodnije za
oplodnju i ponovno rodcnje. Takav je Njen veni zadatak. Ovo nije slu
aj samo sa ivotima, ve se odnosi na sve. Sve energije se na taj nain
iznova obraduju. Moda na hiljade odvojenih misli ulazi u jedan um
koji ih sve kondenzuje II jedno pitanje prilikom ponovne ekspresije.
To je in majinstva na bilo kom nivou i Bina je majinski princip
univerzalne egzistencije, bez obzira na fiziki poL
Da bi sc bilo otac neophodno je primati enegije iz mnogo raz
liitih izvora sakupljajUi ih sve u jedan in emisije. Za majku je po
trebno da prima razliite energije a zatim da ih sortira u krajnji rezul
tat koj i se alje svojim putem da bi kasnije i sam ponovio taj proces.
Svako svesno bie je sposobno i za oinstvo i za majinstvo tokom
svog postojanja. Ljudski l1lujaci i enke mogu biti oevi na jednom
nivou a majke na drugom. Svi .inovi majinstva proizi laze iz Bine.
Moe delovati udno_ nn prvi pogled, da je Satur asocijacija
majinskog principa na Drvetu ivota, ali postoje mnogi validni raz
lozi z:. ovu alribuciju. Moda najznaajniji od njih je Saturnova sino
nimnost sa Kronosom-Vremenom. Oinska kreacija je trenutna dok
majka moa proi kroz p\odueni period trudnoe dok seme ne sa
zri. Devet meseci naeg vremena. Satur je planeta sa ne manje nego
devet satelita (meseca) i odatle veza sa rodenjem. Covek bi se mogao
zapitati kako su drevni ljudi mogli znati za Saturnove mesece, no sta
ri Kabalisti su defnitivno Satur povezivali sa Binom.
Zatim imamo mil gde SatMl prodire sopstvene potomke dok
njegova enska polovina, Rea, ne zameni kamenom svakog sina kog e
li da spasi (selekcija semena i odbacivanje nepotrebnog materijala). la
kode, ne smemo zaboraviti da je Rca, enski aspekt Saturna, izjednaa
vana sa Velikom majkom (Magna Mater) i boanskim majinstvom.
Uistinu jen uticaj je bio tako benevalentan da se .. Zlatno dob;j" Satur
na ponekad nazivalo doba Rec. Da bi smo razumeli atribuciju Saturna
Bini_ moramo videti duplu figuru Satura-Ree, seajui sc da je Rea
bila SaturI0va sestra kao i ena. Ujedinjenje sterilnosti i plodnosti,
odnosno AMA i AlMA.
Treba i mati U vidu da iako sc Satur st1l<llra steriliuim utica
jem zbog mita oinske kastracije, on nije sterilno bie. Kastracija je
165
Vilijnm G. GrcJ
uinjena srpom Vremena. Drugim reima Uran je postao impotentan
usled nieg drugog do protok,l vremena i 7.mcnjcn je svojim nasled
nikom i sinom Saturalll koji je kasnije takode svrgnut od strane svo
jih potomaka. Ovde Satur predstavlja St;ri red bilo ega koji mora
postoj,l ti pre Ilego to ga Novi red smeni. Za roditcljeje neophodno da
budu stariji od svoje dece i Satur-Rea je naa Stara majinska figura
na Drvetu. Sto su roditelji st;riji to su im deca vie odrasla. Slik,l Sa
tur-Rea je dakle prikaz odraslog i do kraja razvijenog oveanstva.
Stari astrolozi su uveliko odgovori za Saturnovu sliku kao "ve
likog malefika". Moderni istraivai imaju veoma drugaije idejc.
Istina, Satur jeste ograniavajui i zatvoren, ali takva je i matcrica.
"Nema manifestacijc bez limitacije" kae prvi zakon Kreacije. 13cz ko
e da ograni;va naa tela bili bismo jedva vie od bara protoplazme.
Pruajui nam granicc, Saturn nam omoguava da ivimo II neophd
nom okviru svesti. Ovo je Razumevanje, Bina.
Tri Supernalna sefirota zajedno predstavljaju poetne faze ivo
ta i svesti. Prva je mogunost iVala kod Ketera, zatim potpuna svesl
o njemu kod Cokme a oba se projektuju u ogranienje kod Bine, gde
sc ivot razvija dok ne bude spreman za Dat. Dakle imamo etiri raz
liite faze svesti. Samu Svest, Mudrost, Razumevanje i Znanje. Tako je
boansko ime "izgovoreno". Razumevanje Bine je shvatanje Majke
koja uvek sadri svoje dete i kojoj se dete uvek vraa na kraju svog in
dividualnog ivota. Smrt nas vodi nazad do nae Velike majke i tako
Satur uistinu prodire nas koji smo njegova deca. Sva naa prola
karma mora biti .,pojedena" i svarena pre nego to budemo spremni
da dalje napredujemo.
Smerom niz Drvo, Bina nas izraava ka materijalnoj manifestaci
j i kod Malkuta ali uz Merdevine prolazimo ki proces u kome se od
luuje da li pogodujemo prelasku u okl
1
1l1 i Keter ili moramo bili po
slani drugde. Ta itava odluka se tie Razumcvanja. Da li jesmo ili nismo
u potpunosti razumeli i shvatili sve to ima veze sa naim ivotima i bi
ima? Ako smo dostigli takvo potpuno razumevanje, automatski smo se
oslobodili potrebc ponovnog rodenja. Naa itava prola karma se bri
e takvim svesnim shvatanjem na nivOll Bine i ovo je konana Prosve
ena s!oboda. Samo kod Majke stiemo Veliko oslobodeilje.
UU
Stepenice svetlosti
Uspinjanjem uz Drvo, Iskustvo rezultira Znanjem (Dat), koje
prua Razumevanje ( Bina), koje vodi do Mudrosti (Cakma) i na kra
ju do vrha (krune) Postignua (Keter). To je redosled naeg napretka.
Mi ostajemo vezani za Krst kreacije niim vie od naeg sopstvenog
manjka Razumevanja (Neznanja). Jednom kada dostignemo Binu i
njeno stanje Uvidanja \ kome se izdiemo iznad svih faktora naeg
robovanja Postojanj u, tada emo biti slobodni da uivamo u bozan
skoj beskonanosti. Satur ne samo da nas smeta u ogranienja, ve
nas od njih takode i aslobada kao Prekida ograniavaj uih lIsIova.
Saturn moda vezuje Omom, to je Simbol zmije sn repom u usti
ma, ali nas onlona takode i odseca od vezanosti Kosom ili Noem.
Razumevanje Bine moemo dostii malo po malo tokom eona
ili skokovima Uvianja kao Veliki inicijanti. Za veinu nas postepeni
nain je najbolji i najbezbedniji. Olova Saturovog tita je najsigur
nija zatita od snane radijacije istog boanskog svetla. Samo dva
put.a u toku njihove egzistencije se ljudi mogu smatrati maksimalno
bezbednim. Prvo U materici, a zatim u grobnici. Oba pruaju sline
uslove. Saturn-Rea kombinacija ih prua, a mi sc smenjujemo izmeu
jednog i drugog. Kada U potpunosti budemo shvatili njihovo funkci
onisanje, neemo im vise podlcgati. Vano je za nas da nae neznanje
nikada ne bude voljno i namero. Moramo nauiti da uvek ivimo u
Slanju potrage za Svetlou.
Dobijamo interesantnu sliku Bine kada razmotrimo dobro po-
znate stihove Rubajata ( Rubaiyat)j
"Iz Sredita zemlje, kroz Sedmu kapiju
Uzdigao sam se i na SalUrt0V tron sea;
[ mnoge sam Cvorove razvezao Putem;
Ali HC i Vladajui vor Ljudske sudbine".
Ovde vidimo naprcdak Inicijanta od Malkuta do Bine koja je sedmi
stepen od dna Drveta. Andeli Bine su Tronovi a Cvor je Oma koju
smo nainili sopstvenim spiritualnim rukama. Svako od nas mora
odvezati svoju jer niko drugi ne moe otkriti tu tajIlu. "Put" su narav
no Put svetlosti i Staze drveta. Naa .. Sudbina" poinje i zavrava 1
Bini jer alla je laka na Drvetu za koju smo vezani ili od koje se 0510-
!
VilijJm G. Grej
badamo. Omar j e ta pitanja sroio veoma uredno uz pomo Gdina.
Ficderalda. Zninteresovnni uenici mogu pronai jo mnogo Kabali
stikih informacija u njihovoj epskoj pesmi.
Toliko Salurnovih osobina sc uklapa sa Binom da ne moe biti
mnogo sumnje da je U pitanju tana atribucija. Strpljenje, stabilnost
i dubina, svi pripadaju Sat uru. Takoe i tuga; Mara ( Marah), Veliko
more, sinonim Bine, se povezuje sa Majkom tuge. Od svih ljudskih is
kustava, tuga nas vodi do naih najveih dubina i spiritualnog pro.1i i
renja koje nikada ne bi smo drugaije postigli. Tako smo nainjeni da
je tuga neophodna za evoluciju ljudske due. Kada spiritualno stagni
ramo ili ne inimo nikakav trud da se pomerima iz trenutnog stanja
komfore neaktivnosti, dade vreme kada nas nita osim Satura ne
moe pomeriti dalje od nas samih k Razumevanju koje nam je po
trebno. Nije da Satur ikada izaziva tu tugu koju osebmo, jer ona je
jednostavno reakcija na njegov uticaj koj i 5\`1L pretrpeli. Kada bude
mo nauili da ne budemo tuni \l odgovoru na kontakt sa Saturolll,
Razumeemo znaenje Bine.
Samo due vieg reda su II stanju da prevazidu tugu i preobra
te je u vredno spiritualno iskustvo. Ipak, Bina je visoko na Drvetu. za
svaku tugu mora postojati jednaka koliina sree na vremenskoj oso
vini i bili bismo mudri da je pratimo ka Cokmi iako Srednji put iz
medu njih i dnlje treba da ostane na glavni cilj. Kada Majka-Bina
oduzme nae igrake moramo sc nauiti odraslim aktivnostima. Ona
nas nikada ne liava neega bez ega ne bi smo mogli napraviti neka
kav spiritualni napredak. Niti nam uzima ita to se vremenom ne
moe zameniti u bolju svrhu. Mi ne razumemo njen rad sa naim
obinim umovima jer je nae vremensko ulo tako neadekvatno. Da
bi smo radili sa Saturnom 1 Bini bilo bi neophodno oseati Vreme
tokom perioda neshvatljivih za smrtnike koji se slue zemaljskim po
redenjima sa ivotnim dobima. Vreme j e Salurnova oma. Moe sc
skupiti do najmanje take ili iriti dok ne obuhvati Venost, ali je tl
osnovi i dalje Oma i oni koji naue kako da dre njen evor i mani
pul iti njenim Konopccm e ovladati tajnom Satura i stei besmrt
nost. evor je SADA, Konopac je UVEK. Nikada ne smemo pustiti
vor.
i
Stepenice svetlosti
Da bismo zali dublje od Satura u veliko morc Bine, moramo
kroiti u teritoriju Andela i pozabaviti se njima. "nl teritorija je:
JETCIR, Svet formacije: Andeoski red, ALIMI
Re "Aralimi" je prevodena kao "Prestali" oznaava Onc koj su
Snani, Moni ili Herojski. Moda je najbolje znaenje "podrava"ili
"poborik" . Ovde postoji implikacija hrabrosti koja se dobro uklapa u
kontekst majinstva Bine. Majci je potrebna njena sopstvena nepreva
zidena hrabrost i ne smero zaboraviti titulu Bine to je Korsia (Khor
sia}-Presto. Ona je Presto mudrosti jer Cokma (Mudrost) zavisi od nje.
Dobro je poznata izreka koja kae da dui nijedno iskuenje ne
dolazi bez milosti potrebne da se ono izdri. Aralimi pruaju tu po
drku i predstavljaju ograniavajue faktore i najteih potekoa. Oni
su donosioci udnovate poruke da nema niega posle Pakla osim Ne
ba. Bilo bi pogreeno pretpostaviti da je ovo njihov jedini posao, jer
presto slui odmoru tokom vladavine, odnosno on je ono to je ispor
onoga koji se slui Mudrou. Aralimi 5\ podravaoci diktata Mlldro
sti i formiraju ih u najpraklinije naine primene na njihove ciljeve.
Da bi smo razumeli funkciju Prestola, moramo se setiti njego
vog znaenja i vanosti U drevnim vremenima. Presto je potovan ako
sedite Boanstva odavana mu je pota u odsustvu ljudskog okupan
ta. Vladar koji je govorio ili delovao odvojeno od svog trona inio je
to sam ali sedei za prestolom, smatralo se da njegove rei dolaze iz
Boijih usta. Cak i danas kada neko daje zvaninu ili vanu izjavu, ka
emo da govori "ex cathedra"-van prestola. Ovaj koncept nas vraa
tano u vreme kada je neki sveti kamen smatran Boanskim prebiva
litem i samo najbolji i najplemenitiji posveenici su mogli biti iza
brani da sede na kamenu i dele Boga sa ostatkom ljudskog plemena.
Nai monarsi se jo uvek kruniu iznad svetog kamena, a takozvana
"Augllstinova stolica" u Kenterburkoj katedrali je oc istog kamena.
Presto je posmatran kao Boije scdite.
Tron ne samo da je sadravao Boansko bie, ve je funkcioni
sao i kao nekakav sud za spiritualnu energiju dajui joj nain da sc 10-
l69
Vilijam G. Gnj
kalizuje II specifinim mestima i periodima. Jedan od velikih Simbo
la Bine jc Pehar koji, naravno, sadri vino koje sc koristi M Svetim mi
sterijama, to sadri svoj lanac simbola vezanih za Boanstvo. Analog
no, Aralimi su sadraoci boanske energije II smislu da 51 rezeorvari
ili kondenzori spiritualne moi. Uistinu, ovo jc veoma nephodna fu
nkcija. Oni rade na, vie manje, isti nain kao i rezervoari na fizikim
nivoima, reguliu i stabilizuju zalihe njihovog sadraja tako da njiho
vo korienje bude kontrolisana.
Obilan izliv energije iz Oinske Cokmc rnora biti suzbijen i de
finisan od strane Majinske Bine. Aralimi sprovode ovaj proces. Mo
gli bi smo ih opisati kao "Boanske drae" koji operiu na svim ni
voima bia. Bilo da su mrani drai svetlosti, tihi drai zvka, suvi
sadravaoci tenosti ili hladni sadravaoci toplote, oni funkcioniu
kao zadravaoci i obuzdavaoci potencija. Kada Vreme ne bi "sadra
lo" Prostor, objektivno postojanje bi prestalo i bez Materice da "sadr
i" seme, ne bi bilo Livota, niti boanskog niti ljudskog. Bina je bo
anska majka jer ona nije niko drugi do Majka Boga i Arallmi su de
lovanje njene materice u svakom svetu.
Boanstvo kome je neophodno da naini sopstvenu Majku mo
da deluje kao nemogua anomalija onima koji su nenaviknuti na raz
miljanje van ljudskog konteksta, ali ovde se bavimo konceptima koji
su van domaaja bilo kog ljudskog uma osim pomou simbolikogje
zika sposobnog za beskrajnu apstrakciju. Kao ljudsko bie, ovek mo
e uzeti enu i nainiti je majkom koja e reprodukovati ivot u obli
ku drugog mukarca koga emo nazvati sinom prethodnoga. Ali kao
projekcija oca, sin se moe smatrati kontinuacijom takve oinske ener
gije. Lena je na taj nain majka sopstvenog supruga u drugom telu. Ka
da bi stvari bile tako ureene da mukarac umre tokom generativog
ina i nastavi ivot sopstvenim semenom u materici svoje supruge,
trehali bismo prepoznati kontinuaciju njegove individualnosti rode
njem. Ovo je princip da se ivot slui sopstvenom ekspresijom 1 po
stojanju bilo fiziki ili drugaije. Individualiua boanska energija
ograniava sebe kroz medij Majke-supruge da izrazi sebe u svim obli
cima postojanja. Parenje na jednom nivou daje ivot na drugom.
Drvo se [onekad poredi sa viestepenom fontanom iji se izvor
170
Stepeuice svetlosti
mlaza nalazi iznad devet tanjira tako da voda svakog tanjira ( ili Sefi
rc) potie iz svih ostalih iznad njega. Svaki tanjir (ili Pehar) jC Matri
ca voda koje iz njega teku to predstavlja delovanje Aralima. Oni Sll
Matrice koje daju oblik istim energijama koje u njih ulaze tako da
one !llogu nastaviti svojim putem u skladu sa prirodom date nlatri
cc. Aralimi sadre ali oni ne nakupljaju; niti na bio koji nain utiu
na njihov sadraj osim to im pruaju smetaj po potrebi. Soivo ni
ta ne ini svetlosti koja kroz njega prolazi ,di svetlost menja svoje po
naanje zbog formacije soiva. Ako Ara!ime zamislimo kao ne previ
e razliite od soiva u tome da menjaju izgled i kvantitet svog sadr
aja ali ne i njegovu sutinu, dobiemo neke praktine ideje kako da
ih koristimo u meditaciji.
Matrica, dodue, je ograniena II tome da jedino moe da iz
nova i iznova reprodukuje svoj dizajn, to na mehanikom nivou is
kljuuje evolutivni razvoj. Aralimi, budui da su Andeli, su van evo
lucije ali njihove granice 5U savrsensho za sve tipove postojanja. Pe
har ne mora obavezno biti pun niti se neka posebna vrsta Aralima mo
ra koristiti do svog punog potencijala. Kada neko evoluirajue bie do
segne granice svog napretka, ono se presipa U drugaiji sud i nastavlj a
razvoj pod drugaijim uslovima. Kako prerastarna vrste Aralima jed
nu za drugom, tako se [Jribli avamo Jednoj matrici Bille koja ih je sve
proizvela i iz Koje emo se vratiti do naeg jednog Izvora.
Kao to nae due moraju biti sipa ne u tela iz Pehara ljudske
materice, tako moraju i biti sipa ne nazad u DlIh iz kog su proistekle.
Ovo je Mistino rodeIlje simbolisano krtenjem kada se voda sipa na
sa glave Kandidata pridrui izvoru iz kog je potekla. Ovde Aralimi
predstavljaju umoivae koji nam donose Vode venog ivota, medu
tim kada uspinjui sc uz Drvo stignemo do samih voda II Materici Bi
ne, treba da smo podrani od strane sopstvenih Aralima dok izranja
mo na spiritualnoj strani Ambisa. Oni su "Prestali" usavrenih dua
na kojima Drutvo nebesa sedi nosei njihove Keterike krune. Sto se
nas tie, oni su najvii oblik individualnog suda koji emo stei ali te
ko da moemo provesti ostatak venosti ne radei nita osim da se
dima na prestolu. Da bi 5O nauili vie o njihovoj funkciji moramo
se upoznati sa njihovim Arhandelom.
71
BRIJA, Svet keacije: Ahaneo CAKEL
Ovo se ponekad prevodi kao "Posmatra Boga" u smislu neko
ga ko kontemplctira Boanstvo, ali moe da znai i Osmatra, Gleda
ili Spijun Boga. Sve zavisi da li je dotino Bie okrenuto ka Keteru ili
Malkutu.
Ovo odgovara Posmatrakom jastvu u nama, sposobnosti da
jednostavno preorjcnticll1o svcst od jedne take ka drugoj bez me
njanja njene prirode. To je glavna vez' izmedu Znanja i Cinjcnja. U
Cafkielu imamo sliku Ambisa koja j e okrenuta obema stranama, to
omoguava i Bogu i Coveku da jedan drugog posmatraju.
Stari Semili su Boije osmatrae povezivali sa Sotonom (ili Sa
turom) jer su ih se plaili smatrajui da oni prenose informacijc o
ljudskim grehovima. 'nlkvo pijuniranje je lako moglo doneti "Boiji
bes" ljudskim krivcima. Cafiel bi obavestio svog kolegu Kamaeb ko
ji bi odmah udario na nepravednike. Stavie, kada su Deca posmatra
a dola na zemlju nainila su toliko tete svetu da j e Gabriel poslat
da ih zauzda i savlada. Tako legenda kae.
Tajno uenje povezalo je Pad oveka sa Sotoninim, ukazujui
da Sotona ostaje zarobljen u plamteim regij ama zbog pakosti oveka.
Kao Lucifer, Salona je postao Svetlost vezana Tamom ili Inteligencija
baena u Ncznanje. Samo uzdiz1nje Coveka iznad njegove najgore
prirode moe spasiti Sotonu od venih muka. U ovom starom mitu
postoji jedna divna istina. SOlana je predstavljen kao davljee bie u
boanskom okeanu Bine. Ko god da pokua spasavanje e verovatno i
sam biti povuen i udavljen Sotoninom borbom. Samo najjai medu
jakima ga mogu spasiti njihovom sposobnou da se odupru njego
vom naporu. Ovde dobijamo sliku energije koja prevazilazi inerciju ilj
transmutacijsku alegoriju zlata koje nastaje iz Saturovog olova.
"Spasenje Sotone" formira osnovu opskurog i uglavnom ori
jentalnog okultizma. Na alost lako ga je pogreno razumeti i moe
da krene veoma naopako. Jezidi imaju verovatno najbolji pristup tom
problemu. Jedan ludi ishod takvih verovanj a bila je Klisti sekta kojoj
je pripadao Rasputin. Tvrdili su da ako je Isus doao na zemlju da
spaava grenike, to jc vie neko greio to e biti vie spascnja. Ovo
172
Stipenice svetlosti
nalikuje detetu koje namerno biva nevaljalo to jc vie mogue ne bi
li privuklo panju odraslih. Da bi "spasli Salonu", ljudi uistinu mora
ju: "prevazii zlo dobrim". Nema drugog naina osim ovog najteeg.
"Spasavanje Sotone" moe biti najopasnija igra na svetu ako to
5U mnogi otkrili na svojoj koi. Niko nije spreman da drugome po
mogne u ovolll zadatku koje sam to ve obavio. Oni koji nisu sposob
ni da plivaju U Okeanu Bine se nepogodni da sami pokuavaju ope
racije spasavanja. Beskr'lj no strpljenje i Razumevanje su uslovi za
svakoga ko eli da preivi II slovima nametnutim od strane Bine i
Vena budnost mora bit lozinka medu Osmatraima. Kae se da ka
da bi Vrhovni zatvorio jedno oko, makar i na sekundu, itavo Posto
janje bi odmah nestalo. Cafiela 1 ovom kontekstu moemo posma
trati kao Oko neprestane svesnosti ili Neprestanu svest u kojoj smo
zauvek sadrani.
U drugaijem smislu Cafkicl je Boasnko oko u svima nama
koje sagledava nau istinsku prirodu II odnosu na Veliku realnost. Po
stoje momenti kojima m07
.
cmo videt i sebe sa frakcijom tnkvog vi
da i takvo iskustvo moe potresti duu do njenih dubina. Ako niko
nije video Boga i preiveo, ko je video Coveka i ostao zdravog razu
ma? Tek kada budemo preli Ambis i stekli bezbednost Velikih maj
inskih ruku Bine, usudiemo se da bez strnha osvremo. Retrospek
cija nikada nije mudra dok se ne oslobodimo uslova koji su iza nas.
Cak i tada, najbolji put U Bini je kontemplacija Mudrosti i Postignu
a ispred nas, to moramo uiniti kroz Cafkiela.
Pre bilo kakvog dela trebali bi biti Svesl i Misao, fokusirani Op
servacijom. Ovo su Tri superala na svakom stepenu Postojanja. Od
luujui faktor izmedu delovanja i nedelovanja je Dat sa svoj im Mo
stom maa kao kontaktom izmedu SlIperainog sveta apstraktne sve
sti i Spoljanjeg sveta konkretne kreacije. Cafk.icl je upozoravaj ue
Oko koje nas savetlIje o svim s'lglednim takama datog pitanja. On
nikada ne donosi odluke, ve omoguava njihovo donoenje. Bez nje
ga ne bi bilo o emu odluivati jcr ne bi bilo pitanja izbora. Dok Stub
leve ruke nije nastao u Bini, nije bilo divergencije polarizovane svesti.
Ovde se vraamo mitu o Postanku i asocijaciji Prve majke (Eve)
sa takozvanim "Zlom". Ovo je Mit na svom najviem nivou. Da bi
173
Vilij3n1 G. Grcj
smo ga razumeli II kontekstu Drveta, najbolje je da zamislimo rotira
jui disk sa ivicom \ vertikalnoj ravni zajedno sa posmatracm. Na
takav nain on predsavija energetsko kolo Kelera koje proizilazi iz sa
mog sebe jedino putem Cokme i odmah nazad. Od delovanja, pro
mena brzine bi bila jedina mogua varijacija poto kretanje diska ne
bi poscdovalo nijednu drugu dimenziju. Nita ne bi moglo da pOSIO
ji osim Postojanja koje prihvata samo sebe tahim kakvo jeste i nika
ko drugaije. I)a bismo proirili Postojanje dalje od samog scbe, po
trebno mu je dodati jo jednu dimenziju, a zaetna taka toga je Bi
na. Zamislimo sada jo jedan rotirajui disk pod pravim uglom U od
noslI na prvi. Ovo postie fiziki nemogu zadatak presecanja kreta
nja uspravnog diska. Kombinujui brzine ta dva zamiljena diska
"
broj
"
svih stvari postaje mogu.
Dok granica Leve ruke enske Bine ne stupi u postojanje, nita
se dalje ne moe kreirati urom niti materijom. Dakle, tehniki je isti
na rei da enski princip omoguava znanje o Dobru i Zlu (Dat), ali
istovremeno omoguava i svo ostalo znanje. Jednom kada Bina na
stane, sa njom dolaze i distinkcije izmedu levog i Desnog, Crnog i Be
log, Ovoga i Onoga itd. Kada Monada postane Dijada, Trijade auto
matski nastaju to se kombinuje u Tetradu i tako Mono imc (lHVH)
biva "izgovoreno".
Kao analogija Svetlu, Keter j e sama Svetlost, Cokma je mogu
nost vid,, Bina nain videnja, a Dat je ono to j e videno. Cafkiel, Onaj
koji osmatra, predstavlja budnost Majke koja svoju decu uvek vidi u
najboljem moguem svetlu. Cafel j e takoe enska radoznalost u
svom najviem obliku i nita iz postojanja se ne moe sakriti od nje
govog pogleda. Gde god da se oko, ljudsko ili drugaije, otvori, Caf
kiel gleda. On je Vid svetlosti kroz koji samo Boanstvo "sve vidi i
Zna, ak i nae najtajnovitije misli". On je prirodni zatitnik medita
cije i kontemplacije kome treba da se obraamo radi pomoi i vod
stva oko ove veoma vane mistine prakse. Kao Oko izmedu Svetova,
Cafiel je u stanju da nas dovede u kontakt sa drugim sferama osim
nae, ali ovo samo po sebi nije dovoljno. [ dalje moramo znati ta da
uinimo povodom onoga to smo videli i dobro bi bi ja z<lpamtiti da
pored Razumevanja stoje Znanje i Mudrost.
174
Stepenice svetlosti
Da bismo Razumeli Razumevanje, moramo stii do Boanskog
aspekta Bine U.
ACI LUT, Svet originacija: Bo7.nsk aspekat IV ILO HIM
lako je ovo ime prevodcno kao "Gospodar Bog" ili slinim
mukim terminima, njegovo sutinsko znaenje jc "Bog majka" na
spram "Boga oca". Patrijarhalni lIticaj dosee do ranih dana semitskih
plemena kada su oni na jugu Palestine oboavali Oca JAVE (YAWE) a
oni na severu Majku IlOI-1 (ELOI-I). Vremenom je nainjen kompro
mis konceptom Boanstva kao istog Duha. JA i II su "venani" kao
JOll (IOEl) mada je muki aspekat Semit izma otvoreno trijumfovao
kada se radi o religijskim pitanjima. Kabala je nastavila da poduava
tajnu da jc Boanstvo ista Potencija sa dvostrukim potencijalom,
Mukim i enskim. Ovo je bio najlaki nain za ljudski um da poima
ideju polarizovanih sila. Bini, budui da predstavlja najvii koncept
boanske enstvenosti, treba dati Imc ALOAT ILOHIM (ALOATH
ELOHIM). Boginja nad loginjam'l ili Velika majka.
Ako je enski boanski aspekat. laj koji omoguava nesavreno
sti putem niz Drvo, s,lmo Ona je ta koja ini savrenstvo dostinim
na Putu ka gore. "Niko nee dostii Oca osim putem Majke" kae sta
ra izreka i ovo je U Kabalizmu veoma istinito. Bet majinskog koncep
ta Bo
.
. mstva neemo dosegnuti nae ponovno spiritualno rodenje.
Ako ne dostignemo Matericu Bine i ne prodemo kroz trudnou na
Supernainom nivou, neemo istinski postati "preporodeni Duhom".
Izali smo iz njene materice da bismo stekli Iskustvo, U sada sc O nju
moramo vratiti da steknemo Razumevanje. Nemogue je opisati obi
nim reima o kakvom se Razumevanju radi kod Bine ali ini se da je
ono tako potpuno da sa njime ne postoji dalja potreba 7a iskustvom.
Kao ljudi mi ne moemo zamisliti kako bilo ko moe ita savr
eno da raZlme bez nekakvog prethodnog iskustva. Kako je mogue,
na primer, razumeti ljubav, bez emocija i oseanja? Za oveka, narav
no, tako neto ne bi bilo mogue. ali za Boanstvo to bi bila prirodna
175
Vilija M G. Grej
sposobnosl. Istina, Razumevanje jeste Obuhvaenost ili Ukljuenost
Razumenog itavim Biem onoga ko Razume. Takva je boanska
majka koja sobom sve obuhvata. To je Intuicija ili "Unutranje ue
nje". Jednostavno "rasti oko" stvari dok one ne postanu deo onoga ko
ih obuhvata. To je nain ene i majinski metod.
Magina slika Bine jc, prirodno, zrela ena ili Matrona, pone
kad prikazana kako izranja iz okeana drei Pehar. Ponekad se koristi
simbol L'unpe jer obuhvata sve Supernale, Keler kao Plamen, Cokmu
kao ulje, Binu kao sud i Dat kao ono to je asvelljeno. Neupaljena
Lampa (to se reLko koristi) predstavlja Binu u plodnom ili sterilnom
SLanju II zavisnosti od toga da li je lampa puna ulja (Seme svetlosti) ili
.
Je prazna.
Samo po sebi Razumev'l1lje Bine ne iskuava nita. Mi, njena
deca smo ti koji prolaze kral iskustva koja njeno Rammevanje kon
stantno apsorbuje. Kada se budemo uzdigli na njen nivo i raZmeli
njen nain rada, neemo morati sami da stiemo Znanje deo po deo,
ve emo moi kroz druge da celo obuhvatimo. Fizika analogija bi
bila iskustva koja oseaju telesni ekstremiteti kao to su prsti ali ih
raltlmc samo mozak koji odjednom zna ta se deava sa svima njima.
Tako i boanski aspekat ALOAT ILOHIM shvata ta se deava sa svim
ivotima i postojanjima ija je Ona Matrica.
Bina je ponekad simbalisana kovegom koji pluta Venim oke
anom. U njoj su semena svih oblika ivota i njihovo Razumevanje.
Ovo nas odmah podsea na egipatski ekvivalent koj i sadri teJa Oli
risa i Zavetni koveg sa svojim Simbolima. Svi kultovi Misterija kori
ste kovege la dranje stvari bilo da su puni bez otvora ili oblika kor
pe kao kod boginje Bast, ija je korpa sadrala mieve i maie da ilu
struje ivot koji se prehranjuje ivotom u beskonanost. Majinski
simboli su bukvalno svuda. U Kamenom dobu leei kamenovi su bi
Ii "Majke", a uspravni "Oevi". Zemlja je bila Majka, a Nebo Otac,
dok je kia predstavljala oevo spulajue seme. Ne moemo pobei
od ovih prirodnih koncepta Boanstva gde god da odemo, a i zato bi
smo? Samo budalasti mrze ili lanemaruju osnovne majinske mit.ove
svog bia. Oni su kljuevi Superna!nog kraljevstva.
U hebrejskoj Kabali tri slova A.M.Sh. se zovu "majinska slo-
176
Stepenice sve1losli
va", pripisuju se Bini i mnog'l mistina znaenja se mogu dobiti nji
hovim kombinovanjem. Jednostavnije objanjenje je to da su ta slova
lVUC; koje majke prave svoj im bebama. Zvuk Ah Ah ( A A) je opomi
njui i upozoravajui, Mm Mm je prisan i blag dok je Sh Sh ( 5 S) ute
an i umiruju. Taj jelik je zajedniki za majke svih doba jer njegova
lvunost prevazilazi rei, a ima li potrebe za reima ako je Razume
v.mje pravilno ustanovljeno? Veina takozvanih "Maginih" reCi ili
"Imena moi" su savreno prirodni zvuci koji imaju svoje mesto II ra
znim aspektima ivota. U dod:ttku majinskim zvucima, na primer,
A.M.Sh nalikuje zvuku mora iji sc talasi razbijaju O obalu. Okeanska
majka koja govori sa zemaljskom majkom.
U ovoj konekciji trebali bi smo primetiti da iako je Velika maj
ka prikalana kao beskonani Okean 1 Bini, voda se ne pomera svo
jom voljom. Ona je po prirodi mirna i tiha. Vodu pomera veliki broj
sila ali ona je, sama po sebi, nepokretna. Jedan od moda najivopi
snijih opisa Bine je dao arls Kingsli o "Majci Keri" II "Vodenim be
bama". Prouavaoci Kabalc koji nislI upoznati sa ovim bie dobro na
graden i ako se potrude da ga pronadu i proitaju. U svakom sluaju
vredi ga se podsetiti prilikom bilo kog istraivanja ve:mlOg zn Binu.
Da se vratimo Kreaciji na supernainom nivoll i analogiji rotira
jueg diska, sada vidimo kako se trei uklapa. Prvi je vertikalni iz Ke
tera, drugi je horizontalni iz Cokme, a trei je boni iz Bine. Prostira
nje diskova ili sfera predstavlja Prostor, a njihova brzin<l okretanja da
je Vreme. Ovaj kinetiki kre<lcijski simbol jc od velike Kabalistike va
nosti u bavljenju Superalima, jer ilustruje delovanje njihovih sila
pod medu.obno pravim uglovima, odnosno sa maksimalnim stepe
nom varijacije. Njihova mecusobna veza je savrena jer predstavlja
potpuno samo-odrivi i samo-regencrativni Kosll1os u bclgrcnoj rav
notei kao kompletnu Celinu. Kreacija kakva bi trebalo da bude, a ne
kakvu je mi znamo.
Kada rall1otrimo Binu i njen Boanski aspekat, trebalo bi da
shvatimo ideju Majinstva u njenom Superainom st<lnju radije ne
go da je samo uporedujemo sa fizikim majinstvom kakvo ga vida
Illa n:1 zemlji. Ako bacimo pogled na bioloku sliku ove planete pri
metiemo da se principijelno nii oblici ivota najvie razmnoavaju
177
Vilij:lI11 G. Grej
dok je ka vrhu razmnoavanje manje uestalo ali bolje. Ovde defini
tivno postoji veza izmedu Vremena i kvaliteta vrste, i ljudska rasa je
dobar dokaz ovoga. Inferiorni ljudi sc mnoe brzo II velikim kolii
nama ali i poseduju najviu prirodnu stopu smrtnosti da bi se to
uravnotciilo. Kako se l1zdiemo ljudskom evolutivnom lestvicom po
injemo da uviamo shemu manjeg broja kvalitetnijih radanja kako
se pribliavamo vrhu savrenstva. Ako poguramo ovu emu do nje
nog teoretskog vrhunca dobijamo sliku Raja. Muko-enska polari
sana osoba u samo-dovoljnom stanju postojanja, kako edenski mit i
ukazuje.
Majinstvo Bine se oigledno ne sastoji od zemaljske prirode
koja se razmnoava do istrebljenja. Ono je jedinstveno u sopstvenom
stanju, ispoljava Sebe iz Sebe i apsorbuje Se(be) u Sebe u savrenom
kontinuumu Kreacije ili kosmike konstantnosti. Kada bismo napra
vili poredenje sa ljudima izgledalo bi otprilike ovako. Mukarac i ena
sc pare to rezultira mukim potomkom. Prvobitni mukarac umire II
sina. Sin i majka se parc i proizvode erku. Prvobitna majka umire u
erku koja se pari sa bratom i ovaj ciklus se veno nastavlja. Ovo je
ustvari auto-regenerativno kolo ili ideal perpetual nog pokreta.
Nema niega abnormalnog U ovom idealu majinske funkcije
poto on funkcionie kao zatvoreni kosmos. Ve neki broj godina na
i naunici pokuavaju da dobiju takve uslove unutar svemirskih kap
sula tako da bi ivot astronauta mogao nastaviti da se odrava sop
stvenim mogunostima. Batensko jezerce je jo jedan primer samo
odrivosti, ne bez mane dodue, poto mu je potrebna ekstera sun
eva energija da bi se odrao. Na Supernainim nivoima Drveta, Veli
ka majka konstantno obnavlja Oca ivota kroz Sina ivota i tako sc
boanska besmrtnost nastavlja.
Do "Pada" je dolo preko Znanja (Dat) projekcijom iz Bine
preko Ambisa u objektivnu manifestaciju ka materiji. Kada se ovo
dogodilo, prvobitna ravnotca je bila naruena i jo uvek se borimo
da j e povratimo. Neki kau da je Na1lir dostignut i prebroden i da
smo trenutno na uzdiuclll Putu do naeg Prvobitnog savrenstva.
Kako god, prvi "Pad" nije bio pad oveanstva ve Boanstva. Ukrat
ko reeno Bog je "pao" u i kao Coveanstvo. Okean Bine se prelio i
178
Stepenice svetlo5ti
Pehal je prevrut. Ovim prekidom prvog Kosmikog kola kod Bine
(enski aspekat) sirenje Egzistencije se odigralo preko Ambisa i osta
t<lk sheme drveta je oformljen. Na zadatak j e da pratimo Put povrat
ka dok ponovo ne postanemo deo Prvobitne sheme.
Koncepti Bo,\llstva u SlIperainim terminima su uvek nezado
voljavajUi na ljudskim nivoima usled nae potpune nesposobnosti
da mislimo drugaije nego na formalizovane naine. Moramo biti
spremni da priznamo to i da budemo zadovolj ni bilo kakvim simbo
likim jednainama koje SIlO II stanju da koristimo. Da bismo se pri
bliili ALOAT ELOHIMl Bine potrebni su nam Njeno beskrajno str
pljenje, istinska poniznost i kapacitet z razumevanje koji se zasniva
na potpunom prihvatanju onoga to razumemo. Naa najstabilnija
podloga pristupa je vera deteta u njegovu Majku.
Uprkos beskrajnoj koliini materijala vezanog za Binu kojim se
nismo bavili, moramo nastaviti na uspon ka vrbu Drveta i stii l:
!V
Poglavlje dvanaest
SEFIRA OKMA, MUDROST, 2.
ASIJA, Svet ekspresije: Zodijak
Konano smo stigli do vrha Belog stuba i susreli se sa Ocem
Mudrosti. Neki moderni Kabalisti ovde Neptuna gledaju kao Zemljo
U'esca (Silu) i oinsku figuru ali osim radi pravljenjn razlike izmedu
okeanskog oca kod Cokme i Okeanske majke kod Bine, neplunska
asocijacija nam nee biti od mnogo pomoi.
Cokmn (izgovara sc vie kao Hokma) se izjednauje sa grkom
Sofjom ili Duhom mudrostI. Identifkuje sc sa korcnskim Principom
svih religija i predstavlja kapacitet kojim Boanstvo realizuje Svoje
postojanje. Putem niz Drvo, Mudrost je prvi korak za Boga ali na na
em putu to je poslednja osobina koju stiemo. Boanstvo je mudro
pre a Coveanstvo posle tog dogaaja.
Simbolisana Zodijakom, Mudrost j e prikazana kao sveobuhvat
nost svih sIvari iz svake take. tavie, Zodijak se moe asocirati sa
svim simbolima Mudrosti kao to su Heksagram, Okrueni krst itd.
Sputajui se niz Drvo, centralnu taku dobijamo kod Ketem, zatim
Krug kreacije kod Cokme, a na kraju su planetare atribucije ostalih
Sefrota. Istina, Neptun se posmatra kao Bog sposobnosti Rasuiva
nja i astroloki on predstavlja velikog podsIrekivaa Unutranje sve
sti, ali stara atribucijn Zodijaka vezuj e prostor za Cokmu naspram
elementa Vremena kod Bine. Originalno j e postojalo deset zodijakih
znakova, jedan za svaku Sefru. Sadanjih dvanaest su na razne nai
ne rasporedeni po Stazama na najneprikladnije naine od strane za
padnjakih Kabalista sa malo astrolokog iskustva. Uopte sc ne ukla
paju u ravnu shemu drveta.

Steptnicc svetlosti
Da bismo Drvo prilagodili sistemu od Dvanaest zodijakh
znakova (i l i Znakova drveta), monlnlO se posluiiIi dinaminom she
mom. Keter i MaUmt su okretne take, Cokma je zodijaki Spoljni pr
sten dok ostali Sefiroti orbiliraju oko Ti(ereta odgovarajuim puta
njama. Ovo daje veoma instruktivan model za one koji 5U dovoljno
spretni da ga kot1struiu, pogotovo ako je unutranji okvir mobilan.
Takva upotreba Drveta Illogla bi iznenaditi ili ak okirati sta
rije tipove Kabalista ali fatalna je greka misliti o Drvetu samo kao o
ravnoj obojenoj slici na paretu papira. Ogranieno na taj oblik Dr
vo nas moe poduiti malo emu jer ostaje rigidno kao i limovi koji
ne mogu da ga vide drugaije. Oc Caim (Ot1 Chaiim) je esencijalno
proivijel svim osobinama ivota. Kree se, raste, menja izgled u skla
du sa sezonom i pomla sc na sebi svojstven nain. Njegovi principi
su konstantni ali praktini dco varira u beskraj. 'lb je razlog zato je
glupo napraviti fiksni 'Iarol i druge prikaze njegovih Staza ili ak za
misliti granicu od tirdeset i dve Staze. Drvo ima mnogo vie da po
nudi od toga. Nema razloga zato Staze ili bilo koj e druge atribucije
ne bi trebale biti napravljene, pod uslovom da postoji razumevanje
da one samo predstavljaju nain pogodnijeg svesnog kontakta sa ra
znim taka ma Drveta od strane onih koji ih trae. Drvo ne proizvodi
nikakvu Simboliku da bi objasnilo sebe. Mi sami proizvodimo sim
bole i imamo pravo da ih koristimo na najmudrije naine koje smo
sposobni da dostignemo. Ako ikad dopremo do (okme, stei emo
princip same Mudrosti.
Mora se razumeti (kroz BillU), cl:l Mudrost Cokme nije nikakav
vid uenja, sposobnosti pamenj:l ili bilo kakve akumulacije mental
nih energija. Cokma nije oblik iega, ve je Sila, ista, nepokvarena
Mo na najviem nivou. Pritisak primenjen do maksimuma. Puni po
tencijal primenjene Energije koja nae Postojanje odrava L manife
staciji. Kada ne bi bila dovedena na niu skalu pomou ostalih Sefi
rota, nai sadanji ivotni oblici ne bi postojali. Kakvi jesmo, tl naim
ljudskim formama, ne bi smo mogli iveti \! stanju iste Mudrosti ni
ta vie nego to bi smo mogli plivat i L kazanu punom kipeeg meta
la. Teimo da o "mudroj" osobi mislimo kao nekakvom mirom sta
rom filozofu ali to je pogrcno. Mudnr jc onaj ko pravilno prirenju-
O
Vilijam G. Grcj
je mo, a najmudriji od svih jc onaj ko primenjuje najveu mo na
najbolji mogui nain. Takvo delovanje je vie Boansko nego ljudsko
i ukorenjeno je II Cokmi.
MudroSl uistinu lci u adekvatnoj primeni Moi i istinska Mu
drost se ne moe ispoljavati bei Moi, mada se mo moe koristiti
bez Mudrosti kao to smo nauili na na raun. Mi moemo razume
t i koritenje moi i znati kako da je koristimo ali samo zaist' Mudri
imaju sposobnost da je pravilno prirnene. Tu lei razlika i to j e zna
enje Cokme; Sveta mudrost kao in ustanovljavanja Egzistencije u
njenom najboljem obliku (Cokma koja deluje u Bini). Nema mnogo
poente raspravljati kako i zato je Postojanje "palo" iz svoje prvobit
ne Forme. Na zadatak je ponovno ustanovljavanje Savrenstva ili,
drugim reima, sticanje istinske Mudrosti II Cokmi.
Shcma Mudrosti u Svetu ekspresije je takode i shema Moi, od
nosno ciklinog napretka ili Zodijaka: Prostora nad Vremenom. Dva
naest zodijakih znakova pokriva sve mogue uglove Bia i ne treba
da mislimo o Zodijaku kao o uzanom ekvatorskom pojasu, ve vie
kao o segmentima narande koj i predstavljaju odredene zone jedne
Celine. Oni bukvalno zahvataju sve jer oni jesil sve. U njihovoj raspo
redenosti i meusobnom odnosu sadrana je Mudrost u vidu Zako
na, Reda i Kosmosa.
Ovde moemo videti simboliku estara i Pravog ugla na delu.
Keter otvara estar do odredenog stepena, Lokma iscrtava krug, Bina
ga pokree a Dat ga postavlja pod prave ulove U odnosu na svoju oso
vinu. Ajntajnova [ormu!;l E = MC odnosi se na Supernale na Drve
tu ljvota. E je Keter. M je Cokma, e je Bina, a 2 predstavlja Dat. Dru
gim reima mogli bismo rei da jc Ziva energija jednaka Masi-Mudro
sti pomnoenoj sa Vremenom-Razumevanjem na Kvadrat Znanja.
Krug svesti sadran u ovoj formuli je kompatibilan sa Zodijakom.
Kao to Kljuna shema Horoskopa, koja pedstavlja odnos izme
du Nebeskih teb i Zodijaka, ukazuje na rasporedenost energija to
kom ljudskog ivota, tako postoji i slina boanska shema. Dobro je
reeno da je Bog krug ija se periferija nalazi svuda < centar nigde. S,I
boanskom periferij om kao sopstvenim Zodij<lkom i Keterol1 kao
njegovim Centrom, raspored Sefi rota dnje ono to bi ezotcrini Astro-
t82
Stepenice svetlosti
log mogao nazvati "Boiji horoskop". Vrhovna mudrost se moe pro
nai studiranjem ovog Sve-shvatajueg nacrta.
Uspinjui se Drvetom, Cokma sa svojim Krugom mudrosti llam
prua beskrajno Proirenje koje emo pratiti kroz Taku Ketera do
beskrajnog Skupljanja. Ovo je delovanje Heksagrama. Imamo sputa
jui trougao otvaranja do granice Postojanja i uzdiui trougao zatva
ranja do Krajnje take iz koje Sve proizilazi. Operativna svest deluje iz
centra ovog Simbola. Pratei ovaj princip moemo konstruisati kori
sno orude Z meditaciju ako iscemo obian trougao iz karte (oboje
ne ako elimo) i dovedemo ivicu u kontakt sa ogledalom pod pravim
uglom. Panju sada okreemo granicama real nosti i odrazu dok ne
steknemo oseaj njihovog identiteta u dva potpuno drugaija stanja
postojanja. Solidna koliina vrednih okultnih informacija se moe ste
ti ovom metodom pomou raznih simbola. Moemo doi do realiza
cije da je Krug Cokmine beskrnjne l1ludrosti tek Taka Ketera proire
na do granica Postojanja i da koliko god mudri da postanemo, sve se
mora vratiti do Jedne take svoje Svrhe. Sve i Nita su jedno i isto.
Hebrejska re za Zodijak je Mazlot (Mazioth) - Stanice, to bi
Ilas trebalo podsetiti da je svrha bilo kog Zodijaka da prui relativan
stator LI odnosu na koji se planetare putanje rotiraju. Ipak, ne mo
emo zamisliti Mudrosti kao statinu. Njena prividna staz1 je potpu
no relativna u odnosu na sve ostalo ali kada Principi mudrosti ne bi
odravali njihovu medusobnu konstantnost, Kosmos ne bi mogao da
izroni iz Haosa. Moraju postojati fiksne vrednosti II odnosu na koje
se Kreacija svesno kree. Fiziki mi prihvatamo Svetlost kao kOllStan+
tu. Spiritualno mi prihvatamo njen ekvivalent kao Svetlost Ketem
prema koliini Cokmc stopom Bine. Ako izgubimo dodir sa naim
spiritualni m konstantama (kao to velika koliina oveanstva ini),
na svet i mi sami emo patiti. Istina, mi uvek pronalazimo nove ob
like Venih istina ali bilo kakav kontakt jc bolji od nikakvog.
H ram Mudrosti je podupret sa dvanaest, ne sedam, stubova ko
ji predstavljaj u Zodijaku podcILI postojeeg Univerzuma U svim di
menzijama, bez obzira na nomenklaturu kojom sc sluimo. Ne smc
mo ih identifkovati samo sa Zn<lcima naeg Solarog sis lema, ve ih
prihvatiti stepene boanskog periretra koji obuhvat<l SVE.
183
Vllijam G. Grc)
Poto je Cokma oinska figura, ralusna pr;v;! linija ili slOjei
kamen joj sc pripisuje kao Simbol. Svaki kolarac zna definiciju pra
ve linije kao "najkrae razdaljine izmedu dve take" to je takode sa
vren opis bo7.anske mudrosti. Vrhovno bie je najdirektnija veza iz
medu dve take Postojanja. U protivnom bi vladao I laos. Pre nego to
pravu liniju shvatimo suvie bukvalno, treba da uvidimo njene munje
oigledne implikacije.
Obino sc pretpostavlja CI:! sc krajevi prave linije nikada nee
sllsresti ali ovo je isti n:! S:!1l10 lj naoj trenutnoj kosmikoj okolini.
Produite liniju U beskraj i ona e postati krug nezamislivog preni
ka koji moemo nazvati i boanskim zodijakom. Ovo je "magija" Pa
lice moi. Uvidanje da kada se ona uzdigne tokom bilo kog Rituala,
uzima se ,,11lera Boga" i priznaje se Prisustvo univerzalnog zakona.
Mo palice je Mudrost. Oni koji ne vide dalje od falusnog znaenja
Palice su suvie kratkovidi.
Mudrost je oduvek smatrana za krujnje postignue u svim
Oku1 Lni m kolama i Sistemima inicijacije. Dodue, teko da sc bilo
koje dve Skale slau ta je Mudrost ili kako je stei. Neke Skale uisti
nu tvrde da mi uopte ne stie Illa Mudrost -ve da Ona stie nas. Da
li sc Mlldrost moe ili ne moe nauiti u uobiajenom smislu objek
tivnog prouavanja je otvoreno za raspravu. Inicijant jednostavno po
5U|TC Mudar. Mudrost je status postojanja. Najvii mogui. Mi jesmo
mudri - ili nismo. Za nas smrtnike, Mudrost je ono ka emu napre
dujemo i to postajemo na vrhu Drveta ivota. Za Boanstvo, Mu
drost je poetak, za oveanstvo kraj.
Moda se Mudrost donekle moe definisati kao stanje potpu
nog shvatanja. Prvobitno Svewanje je sveobuhvatna Svest svega to
jeste. Primaino Oinstvo. Trenutna Inteligencija. Vremenom (Primai
no majinstvo), Mudrost je "pala" u Znanje koje je moralo biti stee
no serijskim iskustvom jedne stvari za drugom. Kako sc mi "llzdie
mo" ili uspinjema Drvetom, tako sc pribliavamo krajnjoj Mudrosti
koju emo dostii \ istom stanju Cokme koja prevazilazi i Znanje i
Rawll1cvanjc. Tada neemo morati da znamo stvari da bismo bili
mudri, ve \I naoj mudrosti emo zllati sve to je potrebno.
Ovo je prist u
p koji se poduava l n icija ntima. "Nelnudri" t raga-
1G4
Stepenice sVclloli
ju za Znanjem deo po deo, kao svrake. Njihova mala nakupina se ne
moe preneti preko Ambisa niti e ih ekati dok sc ne vrate. Inicijant
Svetlosti ne gubi vreme jurei po Univerzumu za modanim inror
macijama Znanja,jer to je nalik pokuaju da pincetom, zro po zrno
peska, sakupite celu morsku obalu. Prevazilazei Vreme, Inicijant se
identifkuje sa Prostorom Mudrosti koji sadri Vreme i time odjed
nom zahvata sva zrna Postojanja.
Nikada ne bismo trebali pomeati Mudrost i Znanje. Sutinska
razlika je tome to Mudrost uvek deluje pravilno jer proizilazi is
kljuivo iz Venog dobra. Znanje moe da deluje pravilno ili pogre
no, jer Covek nije pao zbog Principa Dobra ili Zla, ve zbog njego
vog Znanja o njima. Istinska Mudrost je iznad mogunosti pogrenog
iti zlogjcr potie direktno iz Krajnje pravinosti i bukvalno ne zna za
greke. Ovo je autentina Nevinost u svom rajskom Slanju. Smerom
uz Drvo, Znanje e nas dovesti do Ambisa i Mosta maa, ali ako Mu
drost i Razumevanje ne smire Ma za nas, neemo moi da predemo
Ponor. U obnovljenom Kraljevstvu, Dal je Hoklica, Bina je Presto,
Cokma je ezlo, a Keter je Kruna, "i samo jedan Gospodar vern i kralj
vlada iz Svoje svete palate U venosti".
Magina slika Cokmc je, naravno, bradata muka figura oin
skog lika. Brade se povezuju sa mudrou jedino iz razloga to se
pretpostavlja da ovek ija brada nije narasla duga nije ivca dovoljno
dugo da stekne pravu mudrost. Stari Kabalisti su uveliko nainili Sim
bol brade i nairoko spekulisali o svakoj dlaci i konformaciji Brade
Makroprosopusa ( koja je formirala Staze mudrosti). Orijentalnom
umu brada je sinonim za Mudrost a Boanska brada se eufimistiki
nazivala "istinom svih istina". Njenih trinaest "konrormacija" su Dva
naest znakova kao Jedan, a trinaest je naravno lik Gospodara i dvana
est uenika prihvaanih od strane veine Mudrosnih grupa u Svetim
misterijama. Kabatistiki, trinaest oznaava Deset Sefirota i Tri vela.
Moda je od znaaja da je hebrejska re za "Oca", Aba to poti
e od AB, prva dva slova abecede a Otac, Mudrost, je druga Scfira. U
konvencionalnim znaenjima, Mudrosti sc pripisuje enski pol ati Ka
ba!;1 je postavlja na vrh Belog mukog pozitivnog stuba zajedno sa
Oinskom slikom. Ovo uredno kontrastira n;lizgled mukom slikom
185
\'ilij:111l G. Grcj
Satura na vrhu enskog stuba, jer prikazuje promenu polariteta na
razliitim nivoima postojanja. Tradicija nalae da dua razvija supro
tan polaritet od tela u kom obitava ali sutinsko znaenje ovoga je da
savrenstvo dolazi iz ravnotce izmedu obe granice. Sema drveta ovo
konstantno istie.
lako Cokma numeriki prctie Binu na Drvetu, ona nije via,
ve je jednaka sa Velikom majkom. Treba ih smatrati nerazdvojnim,
kao dva kraja iste Palice. Kao to smo nauili, ako dovoljno produi
!O Palicu krajevi e postati jedno. Tako je i sa Cokmom i Binom. Ci
tavo Drvo se moe produiti po krunom principu i naa svest e se
proiriti sa njime. Konstantno nam se govori da je jedan od glavnih
ciljeva inicijacije proirenje svesti. Zato bi smo se onda plaili da Lo i
inimo?
Otac ne moe postojati bez Majke da ga rodi i promena iz Oca
(ABA) 1 Majku jednostavno menja srednje slovo (AMA). Bet (Beth),
Kua, menja sc u Mem, Voda t o je trinaesta slovo Abecede i Ll hebrej
skom i Ll latinskom. Ovde dobijamo simboliku Velike glave Makro
prosopusa (Mukarca) koja se izdie iz Voda (Zena) do stepena gde
brada dobija trinaest konfiguracija (ili koraka II Lunarir mesecima
da naini kompletni ciklus). Kako god da posmatramo ONU Misteri
ju, ona predstavlja duaInu vezu muko-enskog radije nego izolovani
muki princip. Ako nameravamo da dublje prodremo u ovu Misteri
ju, moramo se upoznati sa Andclima agentima koji njome operiu iz
njihovog sveta po imenu:
J ETCI R, Svet formacije: Aneoski red, AUFANIMI
Re Aufanim (Auphanim) oznaava tokove ali dolazi iz kore
na AVPh, "opkoliti ili okruiti, j koritena je da opie mrvei valjak
vralice. U biblijskim danima to je bila nekakva vrsta nezgrapnog ba
tovanskog valjka nainjenog od kamena (falusni slub) koji je volom
kruno vuen preko it.1. Simbolika ovog ina Ici 1 priliskanju scme
na od strane Oca preko Majke (Zemlje) i njena slika je seksualna. Ta
kode postoji i veza sa sporim mlevenjem Boanskih mlinova, to je vc-
\
Stepenice svetlosti
oma drevni seksualni eufimizam koji je takode i fatalistiki.
Na viim nivoima, ipak, Auf'lIlimi su "opkoljivai" Formativ
nog ehivalenta Zodijaka. Sva aktivnost je ciklina i Aufanimi se ba
ve odravanjem Manifestacije II pokretu. Onj lIsmeravaju Silu ka For
mi i zapoinju zakrivljenja Vremena-Prostora. Na Toak ivota i snu
ti. Solari cikJusi i svaka cirkulara i cirkuliua energija Z wisi od Ju
fanima. Oni su Tokovi univerzuma zbog kojih ti mehanizmi funkci
oniu, spajajui poetke i krajeve tako da sve evoluira samo iz sebe.
Spirala evolucije je njihovo stepenite i oni su izvijajua Zmija mu
drosti obmotana oko Drveta.
Primara energija Ketera izranja kao sjaj koji nita ne bi posti
gao kada ne bi bio programiran i ubaen \! emu II skladu sa kontro
liuim i pozitivnim zakonima. Ova sekundarna modifikacija Prvo
bitne sile se deava u okmi gde se ona "savija" ili "prelama" tako da
ponavljajua progresija energije postane mogua. Taka Ketcra se i
ri u liniju i nastavlja kao krug usled aktivnosti Aufanima. Oni rukuju
Boijom mudrou jer kada Prinurna sila ne bi znala ta da radi sa
samom Sobom, Kosmos ne bi mogao nastati.
Kae se: "Ono to kree mora se u sebe vratiti". Kao Boiji mli
novi, Aufanimi upravljaju pokrctanjcm Sudbe ili Karme kao akcije
koja izaziva sopstvenu reakcij u. O Karmi je verovatno napisano vie
nego o veini Okultnih tema iako se veoma malo komentatora slae
u vezi bilo ega osim O njenoj neizbcnosti. Naim isto ljudskim ide
jama O rctribuciji i .,plaanju karmikih dugova" je potrebna prilina
i1mena. Svako ko zamilja da zato iO je A ubio B \ jednom ivotu, A
mora doiveti isto ili gore u narednome, trebalo bi da se z. lgleda du
blje od ovog plitkog nivoa misli. Ako ni A ni B ne prihvate alternativ
no delovanje, radosno e sc medusobno ubijati dok se oboje zauvek
ne apsorbuju u Ambis. CikJus radnje koji pOSlane odseen od svog iz
vora energije izbledee u nepostojanje kao ugaeni motor koji uspo
rava i lO se deava onima koji se odseku od boanske mudrosti.
Karma dolazi pre svega iz Sile, a ne Forme. Ako je Sila izjedna
ena na svojim najviim nivoima, nije neophodno za nju da utie na
forme na niim. Mi doivlj:lVamo delovanje Karre. odnosno Aurani
ma \! ovom svetu jedino zato to se nismo uzdigli dovoljno visoko da
17
Vilijam G. Grej
sc nosimo sa njihovim energijama i pretvorimo ih \ superiorne ci
kluse radije nego fizike. Karma sc moe prevazii i zemaljskim ter
minima, ta Sudbinska sila kojoj mogu biti potrebni mnogi ivoti na
. kg vremena da se u potpunosti realizuje moe se spiritualno sakupi
ti ! sekunde naeg vremena. Ovo je istinsko "opratanje greha" bazi
rano na naem sopstvenom uzdizanju iznad reakcija na njihove naj
gore efekte. Sto smo blii boanskoj mudrosti Cokme, to smo blii i
zatvaranju aufanimskih cikl usa koji kontroliu nau sudbinu i utoli
ko vie energije moemo izjednaiti na najviem nivou.
Krug je krug. Recimo da pokuamo to fiziki kreui se naim
sopstvenim maginim krugovima prenika od par metara. Zatim
drugim unutar prvog i tako dok ne stignemo do centra gde je nae
kruenje ogranieno n<l okretanje oko nae ose. Konano prestanimo
da se okreemo fiziki jer prostorne granice ine ovo nemoguim ve
nastavimo da se okreemo mentalno dok ne dostignemo mentalne
granice i budemo primorani da kruimo spiritualno. Moda neemo
zaista sii tako daleko ali ovo demonstrira delovanje Aufnima. Teo
retski, trenutni centralni krug obuhvata Celinu minimumom kreta
nja u nepostojeim ciklusima.
To je umetnost takozvane "Magije". Relativno mali ciklus ener
gije koji poseduje m<lksimalni intenzitel blizu iZvora svoje energije e
proizvesti uveliko poveani ciklus efekala sa skladno ttmanjenim in
tenzitetom u udaljenijirn delovima Prostora-Vremena. Sto je taka
oslobadanja energije na Drvetu via, to e raireniji njen uticaj biti
osim ako nije fokusiran na posebno vreme-mesto-svrhu. Okultni i
magini trening je usmeren ka kontaktiranju i kontrolisanju energet
skih ciklusa sa najviih nivoa. Sto se vie pribliimo Superalima, to
e ishod drugde biti povoljniji. Na primer, da bi se lanac manjih do
gaaja desio na zemlji jedino bi bilo neophodno da na "nebu" nasta
ne poetna energija jednom kada su adekvatne karike obezbecene.
Jedan udarac u Gong proizvodi mnogo buke i jedan dobar poguraj
moe zapoeti itavu lavinu.
Na sreu za nas ostale, puna mo Lokme je nedostina za lju
de. Uistillu malo njih ik<lda dostigne njen ekvivalent na naem nivou
ili ak i pokua da stekne makar i deli njene moi. Kada razmotrimo
188
Stepenice svetlosti
da je Prvobitni ciklus moi (predstavljen boanskim imenom), doveo
itav Univerzum u Postojanjc, nije ni udo da je Ime opisano kao Ne
izgovorivo za ljude. Ipak, andeoski red Aufanima deluje unutar naeg
dosega i utie na svaki ivotni ili energetski ciklus na zemlji-ili drugde .
Uspinjui se Drvetom, AlIfanimi su uistinu "Hoiji mlinovi"
koji melju sve sitnije. Oni u stvari razlau razne sheme diferenci ranih
energija i vraaju ih II njihove prvobitne sheme primaIne moi tako
da mogu biti ponovo apsorbovane u njihov Keterini izvor. Ako mo
emo zamisliti svaki eho Jednog kreativnog usklika kako se rekombi
nuje \\ prvobitni zajedniki Zvuni ciklus, dobiemo ideju o tome
Aufanimi funkcioniu smerom uz Drvo. Ovo bi moglo biti ilustrova
no putanjem snimka krika ili gonga unazad usporenom brzinom,
to ne znai da Aufanimi rade unazad. Ivica toka sc uvek okree na
pred da bi se kod zenita pridruila samoj sebi.
Takav proces moemo posmatrati na ljudskom nivou dok gle
damo ivote bezbroj individualnih dua kako se unaokolo zajedno
kotrljaju od jedne inkaracije do druge dok se postepeno ne prilago
de jedna drugoj i ne steknu medusobnll toleranciju. Isto moemo vi
deti i na obali mora iji je pesak rezultat miliona godina valjanja pod
naletima mora. Aufanimi su univerzalni u svom delovanju. Cirkula
cija nae krvi i srani ciklusi su allfanini. Ako budemo pratili njihov
tr<lg uz Drvo ivota, oni e nas vremenom odvesti do Krajnjeg, odno
sno oni e ono to je vredno u nama odvesti do njegovog Izvora. Ako
uspemo da odrimo na proces usavravanja dostii emo njegov Vrh
u Keterll. U suprotnome Aralimi e se pobrinuti za nae ukl<njanje
drugim kanalima.
Zasigurno je otkrie toka ono to je zapoelo ljudsku civiliza
ciju. Moda e jc Ciklotron (vrsta estinog akceleratora) zavriti pa
e Aufanimi ostati da prave nove virove od nae Kosmike praine. Ko
zna? Samo Sama mudrost kod Lokme zna. Pre ili kasnije moramo
stii do kraja naeg ciklusa na ovoj planeti to moe biti tek poetak
novog drugaijim uslovima. Sta god da nam se desi, neemo pobe
i od boanskih mlinova sa ove strane Mudrosti od koje smo jo uvek
veoma daleko.
Rezonance, ritmovi, frekvencije i ta uasna pseudo-okultna re
189
Vitijalll G. Grcj
"Vibracije" su sve aufanike aktivnosti na fzikim i drugim nivoima.
[sto vai i za repet iciju "beskraj no ponavljajueg eksperimen ta" za ta
se insistira da je autentini nauni dokaz bija ega. Ovo ne moe bili
u potpunosti istinito posto niko nikada nije neki eksperiment. nau
ni ili drugaiji, ponovio vie od ogranienog broja puta. Taj diktum
je trebalo da glasi: "koji sc moe ponoviti u praktine svrbe" iako su
Aufanimi aktivna spiritualna pokretaka mo a ne besmisleno odo
bravanje nekog ivog delovanja. Ne smcmo zaboraviti da su oni agen
ti Mudrosti.
Sada, sami Aufanimi su nas doveli do take gde moramo upo
znati njihovog Arhandela oblasti koja je:
BRIJA. Svet kreacije: Arhaneo RATCIEL
Rateicl (Ratziel) sc moe prevesti kao Glasnik ili Poslat od stra
ne Boga. Ovo implicira izaslanika kome jc povere na neka posebna
misija i od kog sc oekuje da sc vrati svom Principu kada njegov za
datak bude bio izvren. Za njega se kae da svaki dan stoji na vrhu
planinc !-Ioreb gde proklamuje tajne sveta glasom koj i odzvanja ita
vom planetom. Kada je Adam izgnan iz Edenske bate, Arhandeo Ra
cie! se sprijateljio sa njime i dao mu j e divnu knjigu punu tajni da ga
vodi. Rei su bile uklesanc II safir i Adam jll j e dao Noi, koji su j e pre
neo preko Abrahama, Jakova, Levija, Mojsija i Doue do Solomona,
Kralja mudrosti.
Nita manje ni ne bi smo oekivali od Arhande!a Coke. On sto
ji na vrhu Belog stuba, Simbol svete planine je, naravno, alterativa
Drvetu ivota. On ini Mudrost dostupnu svima koj i su U stanju da
uju njegov glas koj i konstantno okruuje svet njegovom rezonant
nom energijom. Onje takode agent koj i je u oveka posle "pada" usa
dio instinkt Mudrosti koji je odgovoran za njegov napredak. Njegova
"knjiga" je trajna kao i safir, ili drugim reima, traje dok god ira i
vota na zemlji. Sa svim zajedno, Raciel je u potpunosti simbolisana
Figura mudrosti.
190
Za _. Knjigu Racicla" sc kac da krije tajne zvezda. Danas bi smo
Stepenice svetlosti
jc zvali kosmikom astrologijom. Ona je davala informacije o putanja
ma (ili ciklusima) nebeskih tela j njihovom lIticaju na itavu Kreaciju,
ukljuujui i sudbinu oveanstva. individualnu i kolektivnu. U njoj se
nalaze Glavne sheme Staza moi koje se kriju iza svih aspekata Mani
festacije. Ci tava Mudrost univerzuma na jednom mestu. "Knjiga" je bi
la korisna Adamu koliko i renik hebrejskog neobrezanoj bebi, ali obo
je nisu postojali pre njih, Adam nikada ne bi postao mudar niti bi be
ba nauila svoj materji jezik. Mudrost nije novina. Stara je koliko i Po
stojanje. Mudrost jeste bila nova jednom-i samo jednom. Kako posta
jemo mudriji mi se uzdiemo umanjujuim spiralama uveavajue
moi do istog nivoa Svetlosti iz kog smo pali. Naa st;\1;\ je put otkria.
Da nam Racicl nije ponudio Knjigu (b je proitamo, ne bi bilo Mudro
sti za nas da steknemo jednom kada nauimo njenu abecedu.
Mudrost je uistinu u Zvezdama. Odakle smo jo mogli saznati
za nju? Covek je uvek oseao da mu jc sudbina vezana za zvezde. Iz
astrologije iznikla je astronom ija, a sada ast ronautika. J pak, koliko god
mudri da postanemo u procesu doseganja zvezda, nikada neemo pre
vazii Primainu mudrost Cokme. ak i ako postanemo Gospodari Ra
delove "Knjige". Ako, tokom meditacije, budemo sluali njegov glas
kako u svako doba proklamuje svoje tajne, pribliiemo se Mudrosti
na mudar nain, Oni koji se potrude da oslunu, mogu uli njegov
glas svuda u svetu. Glas Raciela izgovara "Poruku zvezda" zemlji iz
Spoljanjeg i Unutranjeg univerzuma. On je, da tako kaemo, radio
stanica za svest koja prima signale sa svih drugih dimenzija i emituje
ih nama na ovoj planeti. Starija i mudrija bia od Ilas nam govore
kroz usta Raeiela.
Mudrost j e za nas kao Zvezda U tome da moemo biti svesni
njenog postojanja, iskusiti njen uticaj i uvideti njenu vanost bez da
je zaista dostignemo. Mudrost Cokme je odvojena od nas veim Ja
zom od onog koj i nas odvaja od. recimo, Siri usa. ISli instinkt u nama
nas navodi da poseemo ka Unutranjosti za Cokmoll1 i ka Spolja
njosti ka Zvezdama. Veina ljudi veruje da je to zato to ljudi stalno
tragaju za neim novim, ali II realnosti radi se o vrsti priseanja. Mi
elimo da odemo kui gde i pripadamo, a Racic[ nas na to svo vreme
podsea. On nam pokazuje Zvezdu koju moramo pratiti duhom da
191
Vilijam G. Grcj
bismo preplovili na put kroz Kosmiko morc.
U vreme Boia mi postavljamo Drvo i Simbol zvezde na vrhu
dok se seamo legende o Mudracima koji su pratili Zvezdu da bi pro
nali Boanstvo u ovenstvu. ak i pevama:
"Zvezda mudrosti, Zvezda svetla
Zvezda kraljevske ]cpotc i sjaja".
A ipak, koliko njih uvida kabalistiku vanost ovog draesnog malog
rituala? Moda se Raeiel sme i deci iz ijih lista izlazi takva Mudrost.
Jer na kraju, ona, na svoj nain, ponavljaju njegove rei, a Jule (pagan
ski praznik u vreme zimske kratkodnevice) je vreme kada ova zemlja
stupa na Stazu povratka svetlosti. Zvezda je od najvie vanost u bo
inim mitovima, bukvalno i figUf<llivno. Bez nje Mudrost ne bi funk
cionisala niti bi Boanstvo moglo biti dosegnuta. Ako odrasli ovo ne
shvate II vreme Boia, njihova deca hoe, ak i ako ne umeju to da iz
raze reima. Ona su blia tipu svesti koji nije ogranien na zvunu
simboliku.
Ako budemo ekali da Racicl progovori na obinom engle
skom. ekaemo zauvek. Zvuk Mudrosti je pesma samog ivota koji
prati Illuziku Sfera. Nila manje. Mi smo slobodni da prevodimo Ra
cielove "rei Mudrost" u koj i god jezik elimo aJi 10 e bili samo
aproksimacija njegove poruke. Istinska Mudrost je uveliko van doma
aja ljudskog govora ili metode zapisivanja. Prave okultne tajne se ne
mogu prenet i iz jednostavnog razloga to ih n ikakve postojee ljudske
rei ne mogu izraziti nita bolje nego to bismo pismeno mogli obja
snili plavu boj u.
Ovo je razlog to Kabala nije zapisivana U stara vremena, ve se
na nju uvek referiralo kao na "primljeno uenje". Niko nije podlll(l
U Kabalu, ve je ona. kao to i treba, primflll(l iz njenih Unutranjih
izvora. Stari Kabalisti su savreno dobro znali da je Kabala nazapisi
va, tako da osim nekoliko glifova nisu pokuavali da je stave na papir.
Tek posle mnogo vekova kada su umovi mnogih ljudi na zemlji for
mirali nekakvu vrstu rezervoara izmedu unutranjeg i spoljanjeg
postojanja, nainjeni su llpori da sc Kabala povee sa itljivim rei
ma na papiru. Moramo ostati apsolutno vrsti U tvrdnji da nikaha
>2
Oc[cHlLc 5vtt\osli
knjiga nikada nije, niti e bili. napisana koja "poduava" o bilo ka
kvoj kabalistikoj mudrosti. Tako neto je nemogue, ne iz nedostat
ka volje. ve naina. Sve to bilo koji napisani rad O Kabali moe da
uini jeste da predstavi ideje drugih umova. Nita vie.
Svako ko pretpostavlja da moe nauiti Kabalu \\ deset (ili de
set hiljada) lakih lekcija, \I tolikoj su zabludi da ih nita osim najtu
nijeg linog iskustva tokom dueg perioda nee izvui iz njih samih
ka Mudrosti. Mudrost nije nauka ve s/@je. Niko se ne "ui" Mudro
sti kao da je lekcija, ve se uivi u nju. svi moraju stei Mudrost iz sop
stvenog Izvora koji moraju nai. Ne postoje nikakve divne "Okultne
knjige" pune "Skrivenog znanja" koje bi se mogle stei bilo kakvom
koliinom novca. One ne postoje izvan fantazije jer se autentine
"Okultne tajne" ne ni1li1ze na stranicama nijedne knjige osim Racie
lovc, a ak i kada bi smo razumeli njen jezik mogli bismo itati samo
jednu re po svakom ivotnom dobu.
Jedine "tajne" o kojima bi se moglo pisati kao o "okultnim", Sll
organizacione, doktrinaIne ili druge informacije u vezi sa raznim mi
sterijskim grupama. Tako neto bi se moglo smatrati izdajom povere
nja koje zasluuje sopstvenu nagradu ali nikako otkriem od neke ve
like vanosti na polju boanske mudrosti. Svejedno, ono to je izree
no ili podeljeno kao poverljivo treba potovati kao takvo. Ne bi tre
balo "uludo izgovarati boanska imena" isto kao to ne bi trebalo pu
tati u opticaj velike koliine lanog novca,jer takav in umanjuje nji
hovu vrednost do take beskorisnosti. Tek kada Misterije budu posta
le od najvee vrednosti za nas emo od njih imati najvee koristi.
"OkuItna tajnovitost" nije uluda fraza ali je esto veoma neshvaena.
Kada budemo postali dovoljno mudri da vrednlljell10 neophodnost
diskrecije, Raciel e nam ponuditi jo Mudrosti-ali ne na papiru.
Sad" uviamo progresiju tokme. U Svetu ekspresije boanska
mudrost je prikazan" bo sveobuhvatni Zodijak. U Svetu formacije ci
kline putanje Aufanima prikazuju njene energetske forme. a u Svetu
kreacije Arhandeo Racicl pokazuje na same Zvezde kao slova Abece
de mudrosti. Iza Zvezda, njihov Stvoritelj i Originalor je Mo sveta:
193
AClLUT, Svet originucija: Boanski aspekal JHVH, rH
Ovde se susreemo sa Svetim tetragrarnom lino. Ncizgovorlji
vim Boijim imenom. Verovatno je vie pokuaja nainjeno od stra
ne oklutista i komentatora da ga objasne ili izgovore nego to sve to
protraeno vreme ukazuje. Recite ljudskom umu da sc neto ne mo
e uiniti i on e provesti ostat;lk venosti pokuavajui na opovrgne
tu tvrdnju. Na kraju e i uspeti.
Zvuni simbol ili alfabetski Glif JHVH (YHWH) bi treba da
oznaava [me tako mono da kada bi ikada bilo izgovoreno svet bi
bio uniten. Ovo je bukvalno i strogo tuna, jer ono predstavlja eks
plozivnu silu Primarog "Prasku" koji je pratio poetak nae Kreaci
je. Ekvivalentni .. Prasak" ili "izgovaranje" Imena e biti ul (dodue
ne od strane nas) kada naa trenutna planeta bude eksplodirala u ko
smiku prainu na kraju svog postojanja. JI-IVH e izgovoriti jl-IVI-[ i
To e biti To.
Na malo pristupanijim nivoima, Imc JH je predmet velike
fascinacije za Kabaliste. Mozda je to zato to se Kabala zasniva na e
tvorostrukoj shemi. Na prvi pogled Drvo izgleda kao da je suinjeno
od Trijada, ali one su ustvari tri t<lke Tetrade. Kada Malkut bude vra
en na Dat poziciju, tri Tetrade koje formiraju Dvanaest uredenja
Imena (Zodijak) e biti evidentne.
Kao osnova lIredivanja svih naih oklJllnih i drugih ideja i kao
Kljuna re itavog procesa nae aktivne svesti, re JHVH je nepreva
zidena. Jednom kada je postavimo u centar naeg Maginog kruga
(ne onog na podu Hrama ve unutar nas samih) i krenemo da gradi
mo oko njega, zapoeemo kreaciju naeg sopstvenog Kosmosa. U
isto vreme, praktini Kabalisti bi bili pametni da nameste rei Imena
1 fziki centar njihovog Kruga i da krenu da grade iz njega. Mudro
sti se moe pribliiti na taj ili druge naine. Unutar Imena, naravno,
treba ostaviti prostora za A 1 I 1 i ArN.
1H\l1-I je eksplozivna Pozitivna (Muka) mo koja je Inicijator
svog delovanja. Reeno je da su Bogovi stvorili oveka gromoglasnim
smchoJll, a JI-VII je z:lsiguro to. 10 l [O je sam boanski smeh. Pr
vi ( a takode i Poslednji) smch kosmike ale rezultira ljudskim ivo-
194
StpllliLl' wctlosti
tOI11. I U i [ U su varijante [mena koje oznaavaju "Gospodare svetlo
sti". udno ili moda prikl adno, moderi prevodi starih molitva e
sto g[;lse: ,,0 Boe, Ti koji, itd., itd." Ameriki svetenici, sa m;mjkom
potovanja, referiraju na njihovc nove Breviare bo "Ju l-lu knjige".
Cini se da nisu prepoznali to najdrcvnije Ime njihovog Kreatora.
/J-VH je uistinu Imc Imena jer je ono prva pozitivna sila svesti
II inu zaenja. Z;uniljeni (kontemplirajui) boanski duh se izdie
iz beskrajnog okeana i izgovara Re ( J J-IVI-) svetlosti koja postaje
ivoL Simbolizam ovde je tako dubok i bazian za sve Postojanjc, da
su stari Kabalisti vcrovali da Boansko imc treba izgovarati samo nad
pravom vodom. GlCali su u vodu u pola noi (prvobitna Tama) dok
nivo vode nc bi dosegao njihove usne. Zatim su "vibrirali Imc" dok
su istovremeno nastojali da ne napune usta vodom. Ako bi entuzija
stini pr:lktini Kabalisti eleli da eksperimentiu sa ovom tehnikom,
preporuuje se mira mediteranska laguna u vreme leta. Lokalni
gradski bazeni su veoma neprikladni. U teoriji, Bo:sko ime izgovo
rcno !I1 taj nain bi trebalo da se "prenese" kroz sve okeane sveta. Se
anje na ideju " J me iznad Vode" ostaje danas sa na rna prilikom nazdra
vljanja.
Koncept Originalne kreacije se slstojao od BO:. 1nstva koje izra
nja iz Okeana pozivajui Svetlost njegovim prvim dahom (Ain Sof
AlJI" i Keter) kada je prvo to je video bila njegova slika ! vodi koju je
odmah nazvao JI-VII. Moda je to bila eksklamacija istog oka koju
je proizvela Inicijalna eksplozija Univerzuma (I.E.U.). Kako bilo, Pr
vi kreativni krik "Dobri Boc!" ili njegov ekvivalent su doveli Bivstvo
II Post()j:lnje iz Niega.
U staroj kabalistikoj tradiciji, Boansko imc je prenoeno jed
nom u sedam godina sa Uitl'ija na uenika, "iz usla U uvo". U I- Ira
nm samo Visoki svetenik je imao pravo da "izgovori" Ime jednom
godinje kada je stupao II i nae Lihu Svetinju Ilad svetinjama lj koju
nijedan drugi smrtnik nije mogao prodreti. Nema sumnje da je bilo
U potpunosti shvaeno je Tetragram koriten u takvim prilikama sa
mo ljudska zamena za "Izgubljenu rel" koja bi, ako pronadena, po
vratila boanski status oveanstva. Mogue je da zvuk ove zaklju
ne rei nalikuje atomskoj eksploziji.
195
Vilijar G. Grej
Princip " Rei (ili Imena) moi" je u potpunosti stvaran, kao IO
svaki psihoanalitiar zna. Postoji neto to bismo mogli da nazovemo
.. Glavnim reima" ili "Kljunim frekvencijama" koje prodiru do du
bina nae svesti i izazivaju reakcije naih najunulranjijih izvora ener
gije. Mi svi razliito reagujemo na nae razne Kljueve. U kabalisti
koj potrazi za "Maginim imenima" cilj su ovi spiritualni "zvuci" ko
ji su proraunati da razbude najbolje vidove energije dostupne ove
anstvu. Nazivaju .e "boanska imena" zato to pobuuju boanske
energije koje ljudska priroda skriva, pod uslovom da smo U stanju da
odgovorimo na njihavlI rezonancu naom sopstvenom. Ovo je umet
nost i tehnika koja zasluuje zasebnu studiju.
JHVH je koren kabalistike mudrosti. Da bi nam bio od pomo
i prilikom llspona jednostavno treba da tretiramo Rei kao etiri
take nacg ivotnog kruga (i l i Zodijaka) i oko njih konstruiemo
nae spiralno stepenite, neto nalik astra kompas karti. Ovo zahteva
pozamanu panju, poto emo graditi energetski centar za nae ita
vo M;gino bie. Greka U ovom primarom stadijumu e 'L auto
matski ponavljati u svakom narednom ciklusu. Ako je na centar do
bar, takav e nam biti i ostatak Kosmosa.
Nije udno to Kabalista JI-IVH tretira sa najveim potova
njem poto Ime predstavlja kompasne take njegovog itavog unutra
njeg postojanja na "maginim" nivoima bia_ Kako se U materijalni
svet rada m o iz fizikih roditelja, tako se moramo iznova i spiritualno
roditi iz nas samih kao to sc za Boanskoga kae da je stvorio sam
Sebe. Iz AINa nastavljamo kao Dete svetlosti u Keter koji nam daje
Bivstvo, JAVH (YAWl-!) koj i nam daje spiritualne dimenzije kao Ot;IC
u Mudrosti i ALOATH koji nam daje spiritualno tmjanje kao naa
Majka u Razumevanju. Ovo je nae ponovno roenje van tela i preko
Ambisa.
Asocijacija J1-IVl-!-a sa Prostorom dolazi sa Sest ekstenzija: Vi
sinom, Dubinom, Napred, Nazad, Levo i Desno. Razliiti pisci Slovi
ma pridaju veoma razliite atribucije to izaziva mnogo konfuzije
medu previe temeljnim praktinim Kabalistima koji grade svoje ri
tuale. Najjednostavnije reenje je i najdirektnije. Slova se mogu pisa
ti redom ali sc "izgovnmju" istovremeno. Prvo 5L stupa U centralni
196
S!cpCllicc svetlosti
AIN SOF AVR koji se zatim proiruje po Keter-Dat osi Visine-Dubi
nc. Sledea j e JI-IVH ekspanzija koja se deava jednako i istovremeno
ka Cetiri take. J, H, ka S-N (Sollth-North/jug-sever) i W, H, ka E-W
(East-West/istok-zapad) osi. Poto je ovo uinjeno, moemo napravi
ti temporaini krug Bine i nastaviti sa ritu,dnol1l.
Naravno, sve ovo je JlVII koji deluje ka dole u odnosu na osta
le Sefi rote. Poto se sada penjemo Drvetom, moramo razmotriti bo
ansku mo Mudrosti iz drugaijeg ugla. Sla sc deava kad' sc Delo
v;nje vrati u Bivstvovanje? Korisna, iako malo klimava, analogija mo
gla bi biti do kraja popunjena rolna flma. Kontinuiranost je postala
treIlutnost. Sve je Ujedinjeno. Sve to e ikada bili i sve to je ikada bi
lo su postali sve to jeste. Prvobitni energetski ulog sc vraa sebi i do
lazi do izjednaavanja.
Prilikom Prvobitnog izgovaranja Imena (ili LE-U.), oslobodeno
je dovoljno energije da sc celo Postojanje odmota kroz vreme. Jo uvek
ivimo u ehu Prve rei da tako kuzell10 i ako smo zaista Mudri, vrati
emo se njegovom Izvoru ore nego to njegova rezon:lnC;l izbledi u Ti
inu. Spoljnu Tiinu. Boansko unutranje stanje Savrenstva sa druge
strane Ambisa e ostati u samo-regenerativnoj rezonanci svog zatvore
nog Superalnog kola, do svoje krajnje apsorpcije u nemanifestovano.
Uspinjui sc Drvetom d:lkle, Forma sc vraa svojoj originalnoj
Sili II JI-IVH radi preporoda na Vrhovnoj poziciji kod Kelera. Posled
nje postaje Prvo i rep Zmije je dostig;:lo njena usta. Serijska vreme se
pretvara u tmutnu Venost. "Obrtaji tetragramatona" su sc obrnuli.
Reeno je da kada sve mogue kombinacije Rei budu nainjene, Po
stojanje e dosegnuti svoj kraj i njegovo kolo e bili kompletirano.
Kombinacije od JJ-IVH oznaavaju poetak usled delovanja. J HVII
znai "On ini da bude". I IVH samo po sebi znai .. bivstvo", a 1 J 1
(HYH) disati, iveti, postati. Kod Poetne kreacije, VJ;J AVR
(\WHY AWR) kae: "I bee Svetlost". Kako bilo, JI-IVH je izraen,
Tetragram znai ivot. "U Njemu nema smrti, jer On je veni ivot".
lIVA (JWA) je lina zameniea za Ona, Ona, Ono i predstavlj a iZvor
naeg spiritualnog identiteta koji moramo razl11eniti za Veliko jedin
stvo Ketem, odnosno Monada.
Sputajui se niz Drvo, J I IVI J je Jedan koje postaje Mnogi, a
197
Vilijam G. Grej
vraajui 5C U Beskonanos\, ono jc Mnogi koj i sc ujedinjuju II Jed
nog. Ovo ak ima smisla i na engleskom ako zamislimo da I (Yod,
engL Ja) postaje Wc (W, engl. mi) kao Him ( H, engl. on) i Her (H,
engl. ona). Ako obrnemo ovo Manada ponovo postaje rezultat re
kombinacije Mnogih. Postoji veliki broj naina koje moemo ure
diti Tetragram. Predstavljen piktografskim slovima on moe prikazi
vati oveka, ivotinju, drvo, Svastiku i mnogo drugih oblib. Vreme
provedeno na papiru sa TetragrlJlm moe bili prilino nagraduju
e, iako ga treba iveti radije nego gledati.
Cini sc da je JHVH na mnogo naina povezano sa Moi i Mu
drou ali, iznenadujue jc, da sc pojavljuje kao ono, samo \l ,:rao le
Cingu" Lao Cua, Vredi navesti celu njegovu sekciju ovde.
"E. Oiglednost je ono to se ne moe videti gledanjem II njega.
I l E. Mi rnoa je ono to se ne moe uti sluanjem.
VEo (WE) Retkost je ono to sc ne moe osetiti rukovanjem.
ovi pojmovi, budui da se ne mogu razaznati, mogu se posma-
trali kao jedinstvo [HV-a. Ono nije svelio iznad niti je mrno ispod.
Punkcionilli U beskraj, ono je bezimeno. Kreui, ono Ulzi !
sebe. Ovo je prisustvo Neprisutllog, forma Nepostojeeg. Ovo je ne
pojmljiva misterija. Ispred njega, njegovo lice j e nevidljivo, iza njega,
njegov:l leda se ne daju primetiti. Ali regulisati svoj ivot prema drev
noj Mudrosti I . H.Y.-a znai pronai Pul."
Kakva bolji pogled na JHVH bi mogao postojati? Koliko blie moe
mo prii Mudrosti od Same sile mudrosti koja se Tetr<lgramatino
manifestuje U pokretu? Ne kao etiri odvojene energije, ve JEDNA
SILA koja operie 1 svim dimenzijama Prostor-Vremena prema koji
ma se odnosimo etvorostruko.
JHVH j e bukvalno Kljuni simbol Mudrosti i kada budemo
konstruisali sopstveni kompas iz njegovih etvrtina uistinu emo po
stati Bogovi naeg Unutranjeg kosmosa, u pravilnoj vezi sa JHVH
Makrokosmosa. Sav praktini Kabalistiki rad se zasniva na funkcio
nisanju JHVH-a. Ono je 1 Osnovi toliko jednostavno da biva II pot
punos\ i zanemareno od strane "mudrih" ljudi koji nikada nee pro
nai Mudrost. Niko ne pron<lhlzi Svetlost gledajui. Prvo moao
prni _K!<lljevstvo unutar nas koje J 1 V J predstavlja, a zatim "po-
198
StcpClli(c svetlosti
staviti Vernog kralja na Njegov presto" ili izgraditi Kosmos oko cen
tralne Take to je razlika izmedu Bivstva i I bivstva. Reeno je da ni
jedna invokacija koja izostavlj a spominjanje Kraljcvstvn nije isti ns b,
+ /l IVI I iznad Svega asocira na Red, Kontrolu, Vladavinu. Moda ova
bbalistiki ureell<l molitva moe biti od pomoi ! radu sa JHVJ-
forulom. Vrativi se !lazad II AIN idemo idemo ovim redom:
I . Oe n<l koji jesi na llebesim (vertik<lni krug)
2. Sveti se ime voje (JHVH horizontalni krug)
3. Dodi kraljevstvo tvoje (lateralni krug)
4. Budi volja tvoja na zemlji. (osnovna obrtna taka)
S. K<lko i na nebu (gorja obrtna taka)
6. Kruh na nasuni daj llam danas (prednji deo)
7. J oprosti nama duge nae ( poz<ldina)
8. J ne uvedi nas u napast (leva strana)
9. Nego izbavi nas od zlu ( desnn strana)
[O. AMEN. (rezonantni centar)
Svaki praktini Kabalist" trebao hi da je Ustanju da ovo razvije \ fun
kcinalni ritual.
Veoma interesantna, iako slabo poznata, strana zvukov< Super
naInih bo7.nskih imena je njihova asoLijacija sa ritmom seksualnog
ina. Zvuk AHIH-a kao EE I l E EE HE EE HE, je ubrzano disanje.
) l lVI, JA VE JA VE je muka penetraLij ", ALOAI ITI !, EE LOH EE
LOIi je ensko prihvatanje i konano DAATH, D AAAAA
TH je izdisaj po zav!elku kimaksa. DAATi asocij aLija je pogotovo
interesantna kada \Uzmot!imo rei u Postanku, "i Adam je pozl/m'no
Evu". Do d<nas ovaj argon referira Jd telesno poznavanje". Kroz
seksualno znanje je takode doao i "Pad" jer je reprodukcija vrste tre
balo da bude jedinstvena.
U kabalistikim Bo:;lIlskim imenima postoji pozamasna neis
traeno polje tehnika / , a Pranaj<la jogu. pogotovo na SuperaInim
nivoima i trebalo bi sc pokazati veom< korisnim za one koji sc speci
jaliZuj u za takve metode. J J VJ- je uistinu neisLpno jednom kada
ponemo da se gubimo u nje!u. IpakQ vremenom moramo izraniti iz
njegovih energetskih ciklu!a i dostii ekvilibrijum na vrhu Drveta ko-
.= +
J I Je:
199
Poglavlje triaest
SEFIRA KETER, KRUA, VRH, l.
ASIJA, Svet ekspresije: Primum mobile. Nebula
Konano smo na vrhu Drveta! Ovo je najvia taka Srednjeg
stuba sa koje ne moemo dalje napredovati Drvetom ivota a da ga
potpuno ne napustimo i stupimo II Nitavilo iznad njega ili se vrati
mO nazad \ M:11kul i krenemo ispoetka. Osim ako llam nisll izrasla
kIila tokom naeg llspona moemo izabrati jedino drugu opciju.
Keter ne oznaava Krunu 5UIL 1 kraljevskom smislu, ve i vr
hunac svake visine, pogotovo plOltine ili stuba. Poseduje i implicirano
znaenje okruiv:1nja neega na prijateljski nain. Izreka kae: "Raz
boriti stavljaju Znanje (Dat), kao Krunu. Ovo daje lepu sliku Super
nala. u kojoj kruna Kctera ukraava razborite glave (Cokma-Bina) ko
je su dostigle poziv Znanja kod Dat-a.
Neki moderi Kabalisti Keteru pripisuju atribute Urana, mada
ovo teko da je idealan opis. Ipak, mil o Uranu poseduje kClerike
osobine na svom osnovnom nivou. Kao najstariji od Bogova iji su ga
potomci kastrirali, Uran oznaava prvobitni boanski instinkt koji
dosee do oveanstva na najuasnije naine koji su vremenom, uz
razvoj civili7acije, promenjeni u manje drastine. Naa prva boanska
dela na ovom svetu su bila divljaka, okrutna, kruta i nasilna po svim
standardima normalnog moderog ponaanja osim atomskog rato
vanja. Takvo stanje stvari je bilo neophodno. Nita drugo nije moglo
dopreti do ljudi posle pada.
Danas ne moemo mnogo rei o tome kakav je ivol bio u svo
jim najranijim stadijumima osim da mu kontrastiramo suprotnou
atomskog unitenja. Covek je video dokaze boanske moi sa Stra-
200
Stepenice swtlosti
hor pre nego sto je nastupila faza Ljubavi. Zemljotresi, vulkanske
erupcije, oluje i drugi prirodni hororikoje je Covek prCiveo dokom
svog zemalj skog detinjstva usadili su u njega SIrah od Boga to je ui
s

inu
.
bio poetak Mudrosti. Ci tava plemena i porodice su zajedno po
gmuh usled poara, poplava, zemljotresa i drugih nepogoda. Coveku
je prueno mnogo dokazl o boanskom besu iji je cilj. naizgled. bio
unitenje ljudskog ivota. Da li onda zaista deluje ud no to su prve
religije nudile ljudske rtve? Uz jadnu nadu, primitivni svetenici su
Zastraujuem boanstu nudili jedan iivot da bi mnogi mogli biti
potedeni. Smatrali su da je to bolje od potpunog izumiranja.
Danas, oni koji poscuju slube Euharista u njihovim najlep
irn i najarenijim oblicima, bi trebali da se sete krvavih rituala pro
lih vremena kada su na kmenim oltarima ljudski ivoti nudeni Bo
anstvu ednom smrti. Trebali bi da viwali:lllju ritualne komade me
sa koji sc razmenjuju medu verici ma i krvlju napunjene ljudske lo
banje davno, na isti nain, koritene. Nijedan deo tog uasnog ritua
l nije za nameru i mao nanoeje bola il i pruanje nasilnog spekta
kla gledaocima. Takva oseanja su bila veoma strana primitivnom o
veku. Te krvave rtve su injene jedino iz istog straha koji su nai
preci oseali prema Boanstvu za koje su smatrali da sc ne moe za
dovoljiti ni na jedan drugi nain. Iz tog straha smo se uzdigli U mu
drost samo da bi smo sebi stvorili nove strahove. to nudi novu visi
nu mudrosti koju moemo dostii kod drugog Kelem.
Nai rani boanski koncepti moda jeslI bili okrutni po dana
njim standardima, ali su bili izuzetno moni. Naom stalnom deper
sonalil. acijom BL7 Znstva mi smo poinili kastraciju Urana na vie od
jednog naina. Sada moramo nastaviti ciklus dok se ne vratimo naoj
staroj veri na novi nain koj i c sc proiriti van forme u silu a zatim u
samo Vrhovno iskustvo. Strah mora postati Ljubav i kao to nas je strah
gonio ka dole, tako Ilas Ljubav mora ponovo lIldii gore ka Venomc.
Poto je Keter i Prvobitna i Krajnja sila, Uran uistinu poseduje
vew sa njime ali najbolji azijatski atribut je Pritllutn mobile ili Nebu
la, koja vremenom postane Kosmika praina iz koje smo doli i u ko
ju emo se vratiti. Primum mobile ne treba da posmatramo kao cikIi
nu ili rotacionu ekspresiju moi, to sc ne deava pre Cokma-Bine, ve
201
#
Vi!ij;!m G. Grcj
vie kao neregularnu radijaciju ili ak oscilacij u. Neprecizna ali kori
sna analogija je lucanje motora kada se tek pokree, pre nego io se
eksplozivni gas zapali i motor ne nastavi rad M redovnim ciklusima.
Ako Kelcr posmatramo kao pred-eksplozivnu mo iza Kreira
nog postojanja i Cokmu kao iretu eksploziju regulisanu Binom ko
ja rezultira Dat-ol1, dobi emo Supernainu sliku moi, kojoj ne nedo
staje nita osim Onoga koji pritiska dugme. Isti Onaj koji se krije \l
Niemu (Ain) iza Svega.
Nebulc su prvo Neto iz Svega koje je Nita naeg materijalnog
Univerzuma. Ako kaemo da je neto nebulozno mislimo da sc tek je
dva nalazi unutar postojanja. Steta je to smo nebuloznost asocirali sa
neefektivnou poto je sluaj upravo obrnut. Manja mo ne proiz
vodi veu. Kada imamo nebulozne ideje mi ih ustvari kontaktiramo
na njihovom najpotcntnijem nivou. Moda nikada neemo biti u sta
nju da ih materijalizujemo na niim stepenima Drveta ali to je usled
nae nesposobnosti a ne zbog slabosti samih ideja. Svejedno, nae
najncbuloznije ideje SlI te koje nas vode na vee visine nego osta lc.
Sto i trcba da inc ako potiu iz KeteTa. Dakle, zasigurno ih vredi pra
titi ako smo dovolj no mudri da razaznamo njihovu, nalik zvezdama,
Svetlost.
Kada budemo prerasli ovu planetu druge e bili napravljene iz
nebula. Kada nam ideje zaSlare, bolje e bi nainjene iz keterikih za
liha da z,uzmu njihovo mesto. Keler nas vue nazad II Sebe kao to
nas jc u poetku i proizveo. Ovde moemo uti stari usklik I. A.O. (I
JAJ JO).
I . Ono kree.
A.
o.
Ono postaje to eli
Ono se vraa u Sebe
Ovo je bio Zov Ketera koji sve ostale sadri u Sebi. To je Taka U ko
ju se sva energija mora vratiti poto se istroi i priroda Ketera jc ta
kva da reapsorbovana energija bude jednaka prvobitnoj Energij i ko
ja je LI poetku odaslana. Nikakva koliina energije nikada ne moe
postati izgubljena, ve jedino moe biti veno razmenjivana. Taka
Ketera je Vcna raskrsn ica Sadanjosti tl itavom Vremen u ili beskraj
no mala lokacija sveprislltne Ovdanjosti ! celom Prostoru. Ne neko
ZUZ
Sttpenice sveliosti
boanstvo ili Boanstvo, ve prirodno ponaanje istog. Ljudski um ne
moe da zahvati koncept keterike energije. Rei da je u pitanju mo
ultimatnog Alama iza atoma koj e ve poznajemo, j e samo aprok5i
macija. No ipak, tajna atomske eksplozije je tako neverovatno jedno
stavna: nakupite dovoljnu masu bilo kog elementa i on e eksplodi
rati. Ovo se desilo sa moi koju nazivamo "Bogom" U Najviem smi
slu. Kada je Bog postao dovoljno stvaran i intLnzivan u Njemu ili To
me se desila Inicijalna eksplozija (Imc). Ne bismo uopte postojali da
sc ReainoSI boanstva nije manifestovala na ovaj nain. U Keteru Dr
veta dakle, ne smemo misliti samo o Primarnom potencijalu naeg
poetka ve i o Vrhovnom stanju dubokog Mira kome se na kraju
moramo vratiti.
Na usponu uz Drvo, Keler je na'l krajnja taka ekvilibrijuma
izmedu dva Stuba polarisane moi. Kada bi smo iz le take mogli
"uzleteti" i napustiti Drvo da bi smo uli u Veliku nemanifestaciju
ArN SOF AUR-a, stupili bi smo u Nirvanu i Svetlost iz koje nema po
vralka. Ako ne uspemo, mogli bi sro ponovo "pasti" do stepenU ko
ji naa priroda dozvoljava. Gita kae: "Vie od Indre e podii sebe
ili e potonuti dublje od crva ili larvc". Ova reenica je veoma gene
ralna. Niko ne tone nie od najnieg II sebi. Niko nas ne gura,jedno
stavno se sami sputamo u slobodnom padu. Sve zavisi od toga na
kom nivou sc susrelnemo sa Ketcrom. Na manje naine, mi u njega
ulazimo svaki dan i nadamo se da neemo potonuti na prethodne ni
voe svaki put kada padnemo. Nai momenti mira mogu biti kratki, ali
e se vremenom proiriti II beskonanost ili tako barem verujemo.
Kao to se Keler u svom odlasku nalazi U predaktivnom stanju
svoje Moi, tako je i postaktivno stanje energetskog ispunjenja kele
riko. Nikada ne treba o njemu da mislimo kao o potroenoj energi
ji kod povratne take ve kao o energiji obnovljenoj do svog punog
potencijala plus vrednosti njenog "deavanja" .Nije da je ona prevazi
la Sebe, iako se izmenila, kao to smo i mi u sebi isto bie ali moe-
11L postati razliite osobe. ivotni vek Boanstva i oveka imaju
mnogo zajednikog u ovim osnovnim principima.
Kao izmenjujua taka izmedu AktivIlosti i Neaktivnosti, ivo
ta i Neivota, Keter je prvobitna .votna elija u svom poetnom sla-
ZU3
Vilijam G. Grcj
nju imincnlnc deohe i tl svom krajnjem stanju potpune apsorpcije
svakog individualnog ivotnog entiteta. Ako zamislimo jednu eliju
ili primari ivo!, kako sc deli U beskonanost dok sc Prostor i Vreme
potpuno ne ispune nebrojenim ivotima koji se meusobno rckombi
nuju tako da ponovo poslanu jedna elija U skroz drugaijoj dimenzi
ji postojanja. bolje emo razumeti keteriko ponaanje. Keterom se je
dino moemo baviti sa naeg ljudskog statusa paradoksalnim i neo
binim metodama svesnosli, jer on jc Vena novina i Drevan medu
Drevnima. Kada bi smo posmatrali krug pokuavajui da otkrijemo
njegovu poetnu taku imali bi smo manje problema nego pokuava
jui da dosegnemo Keter.
Svastika je pripisivana Keteru i prirodno smo u iskuenju da
mislimo o njoj kao o rotirajuem Krstu moi, kreuem bljesku mu
nje, okreuem dinamu i slinome. Tako moda i jeste U stadijumira
posle Ketcra, gde ona predstavlja iste Principe same moi ili sposob
nost premetanja izmcdu Stubova polariteta. Svastika se moe tuma
iti na vie naina. Jedan od njih je slika etiri para ivotinjskih rogo
va kada su zveri vezane za centralni stub mlina, to jc ovekovo naj
ranije poimanje praktine moi. Drugo znaenje je nepotpuno okru
en Krst koji prikazuje nain kretanja. Jo jedno tumaenje Svastike
je jednostavno prikazuje kao krila vetrenjae, jer Keter uvek asocira
na Dah ivota. Kako god da je razmotrimo, Svastika uvek predstavlja
plan moi. Tako je i Keter plan moi za itavu Egzistenciju koji pred
odreduje shemu ivota i vraa je u Iljena prvobitno uredenje posle
zavretka njenih ciklusa. Svastika je Toak ivota U stanju zavretka
svog sastavljanja pre nego iO krene da sc okree i Ji u poetku rasta
vljanja poto se okreti zavre.
Moramo zapamtiti da sc Keter nalazi na vrhu Drveta ivota i da
vrh drveta poseduje dosta jedinstvenih atributa. On je taka iz koje se
drvo "pojavljuje niotkuda", da tako kaemo, iako ono U stvari izranja
iz samoga sebe to je metafiziki isla stvar. Ako pogledamo i najmanju
mladicu kako alje svoje liUe iz sopstvenog nevidljivog srca, moemo
nauiti ndto o KCleru. Otisak Neba je esto vidljiv na zemlji ako sc po
trudimo da potraimo ta prirodna nebeska slova. Vrhovi drvea jasno
govore o Keteru ako ih sluhmo u vetru i njihovi pokreti ocrtavaju
Z9
Skpcnicc .vetlosti
njegovu shemu bilo da mi to primeujemo ili ne.
Da bismo uli Kelcr ne treba da URADIMO nita, ve moramo
BITI sve. Prestati da Radimo i poeti da Budemo. Uradivi Sve postaje
mo Ni.ta. Izor i Vrhunac sc ujedinjuju. Konano dolazimo do realiza
cije da nije okvir laj koji ini shemu ve praznina koja j e uokvirena.
Keter JESTE. lb i Nita (Ain) vie. Samo Nita je vie nego Sve.
Da bi smo dostigli Keter sa dna kod Malkula, vredno smo i naporno
radili na nama samima-i drugima-uzdiui sc, raznim granama, ma
Io po malo. Sada, kao nau skoro poslednju lekciju, otkrivamo da ni
smo ni morali raditi nita od loga. Da smo jednostavno otvorili vrh
nas samih ka Keteru kao i mladica, izrasli bi smo keteriki na potpu
no prirodan nain bez da ita inimo. Kao mehur koji se, od prirod
nog gasa, formira 1 moru, otpIlltali bismo na povrinu da pronade
mo osloboenje U velikoj Atmosferi iznad Okeana. ivei kao ljudi 1
Malkutu, mi mislimo da je INJENJE najvanije, ali kada bi smo i
veli II Keteru smejali bi smo se tOllle, jer bi smo shvatali da je BIJE
NJE od krajnje vanosti.
Kada bi smo menjali bilo ta to CINIMO, prvo bi smo morali
promeniti ono to JESMO. Postoji pogreno shvatanje mcu veinom
ljudi da se ne mogu prmenllti izvan njihovih sutinskih priroda, ali to
nijc lako. Mi ne samo d; moemo, ve i moramo konstanino menja
ti scbe dok ne dosegnemo nau prvobitnu shemu. Ona sama se ne
moe menjati jer ona predstavlja na krajnji zbir koj i sc ne moe pre
vazii. Veoma malo ljudskih dua ikada dostigne lu taku. Veina nas
se jo nije ni odvojila od zemlje.
Keler O sebi sadri jednstavnu Prvobitnu shemu iz koje izrasta
itav boanski dizajn u svoj svojoj intrigantnosti. Postoje samo tri pri
marne boje, ali one se kombinuju da naine svaku sliku. Nekoliko slo
va daje dovoljno rei da se izrnze sve misli. Ali u Keteru se moramo
vrai iti Prvobitnoj Potenciji gde je sva mo sadrana 1 Bivstvu. Centar
Kretanja je Miroa i mi joj po poslednji put prilazima kod Ketera.
Hajde da nikada ne napravimo greku zamiljajui Keter kao
neto nedostino. On je ustvari najblii naem Pravom postojanju.
"Keter se nalazi II MalkutlI \l drugaijem obliku", Mi samo treba da
drimo njihov krug zatvorenim u 11;llla samima i pustimo da jedan
:W5
Vilijam G. Grcj
lide II drlli tako da dode do kompletiranja i mi stupimo tl "nebesko
kraljevstvo koje lei unutar nas". Jednom kada budemo preli Ambis
izmedu Delovanja i Bivstvovanja, biem o dovoljno mudri da razu*
metna kcteriki aksiom: "JA SAM ONO STO JESAM", iznad "RADI
STA EU S".
Keler moda jeste vrhunac Drveta, ali jc i dalje jedna od Sefira
koje prolaze krol etiri sveta, tako da moramo nastaviti nae istrai
vanje dalje od keterikog fenomena Ncbulc i sprei U sledei unutra
nji stadijUIll njegovog postojanja koji je:
JETClRA, Svet formacije: Aneoski red, iol ha Kvode
iol ha Kvode (Chiolh ha Qodesh) se moe prevesti kao Sve
La iva bia \ smislu da su jedino oni II slanju da ive II istoj Sveto
sti (ili Celini-Jedinstvu-Uniji) Ketera. Ezekiel ih opisuje govorei:
"Sto sc tie slinosti sa ivim biima, izgledaju kao gorui ugalj i pla
men je bio sjajan, m iz vatre je potekla munja". Drugi vizionar, Sv. Jo
van ih takode opisuje: "i oko Prestola behu etiri zveri sa oima na
pred i nazad i ne odtnarae sc ni nou ni danju stalno govorei: Sve
ti, sveti, sveti Gospodin Bog svemoni Koji je bio i koji e doi".
Ciot ha Kvode 5L1 ZB Keter ono to su Kerubimi za Malkut-mo
i Venih elemenata i njihova funkcija j e da podesc Primalnu shemu
prema kojoj sc ostatak Postojanja razvija. Mi ne moemo zamisliti BCl
oblini oblik i Nesilnu silu ali iot sc bave sa oba. Njih moemo raz
matrati jedinu U simbolikim terminima. Ezekielov opis ini da izgle
daju kao da su radioaktivni, a Jovanovi komentari im pripisuju osobi
ne sveznanja i sveprisutnosti Njihov si mbol krilatog toka koj i nosi
svevidee Oko oznaava ekstenzije itavog Prostor-Vreme postojanja.
Trebalo bi da imilll10 na umu da termin "iot" referira na ivo
tinjske nivoe ivota. Danas bismo mogli rei da izraz "sva Boija stvo
renja" ukljuuje svaki ivi entitet ali iot su Andeli, a ne smrtnici do
vedeni do savrenstva, iako predstavljaju shemu za savreno ivljenje.
Ovo je ivotnost u svom najjednostavnijem i najuzvienijem stanju.
Zivot kao ivot, bez ikakve distinkcije i nagovetenja o tome ta bi
206
Stepenice svetlosti
mogao, ili ne i mogao, poslati. Zivol van svake kompleksnosti ili
eventualnosti. Zivolna jedinica. elija. Jedno koje je sposobno da po
slane Dva, to kada se ponovo podeli daje etvorostruku Zivotnu re.
Celi;a;e ivotinja za sebe, a Svele ivotinje (ili Cio t ha Kvode) su e
lije "Boijeg tela" ili Makroprosopllsa. Moemo ih predstaviti laka
ma, crticama, kupama, sve dok imamo na UMU da 5l\ oni izvan for
me i da se jednostavno sluimo pogodnom simbolikom.
lako su Ciot van forme kako mi razumemo tll re, oni nisu iz
nid vrednosti i smisla. Kao Ivice postojanja, oni su difircncijatori i
vota prilikom njegovog samog poetka. Kabala nas ui etvorostru
kom ivotnom poreklu i u skladno nalae etiri prirode Svetog ivog
bia. Sada ponovo simboliemo ideju o etvorostrukosti. ne rednoj
bo 1 , 2, 3, 4, ve o jednom "trenutnom" ETIRI. U pitanju je "For
ma iz.l pOJmacije" ako mozemo da zmnislimo IDEJU iza ideja. U tom
smislu, Ciot moemo posmatrati kao principe iza take, linije, luka i
ugla iz koji h proizilazi 5N1 Formacija. Ako ih ukombinujemo na naj
jednostavniji nain videemo ideju kupe, prave Svasti ke (koja ima
kruni perimetar) ili moda dva kstara.
Moemo si olakati shvatanje ovog koncepta ako zamislimo e
tvo
.
r

stranu Piramidu koju zatim prelvorimo u kupu pitajui se gde

su JOJ nestale strane. I dalje su "tamo" ali sjedinjene. Stavie mogle bi
se iznova pojaviti na bilo kom delu kupaste obline. Ako pogledamo
niz kupu taka njenog vrha e se proiriti do krajeva postojanja, ali
ako lIsmerimo pogled ka vrhu, sve e nestati u Nitavilu u koje ta ta
ka zasigurno prodire. Kupa je najvrednija meditaciona alatka kada se
bavimo Keterom i sa pravom sc pripisuje vrhu hcrmetikog tapa ko
ji je samo jo jedan simboli za Drvo.
Kao to sav ivot potie iz njegovog Jednog izvora, a zatim sc
diferencira putem iota, tako i povratnim putem uz Drvo Sveta iva
bia rekombinuju razne ivotne oblike nazad u jedinstvo. Ona su sve
ta jednostavno zato Io ine ivot Celim, razmenjujui Materiju i
Znaenje. Oni su sredstvo koj im se boanski ivol izraava U Postoja
nju i povlai u Nemanifestaciju. Ciot su ti koji odravaju kontakte
unutar celog Boanskog ivljenja, kao to se i nae telCSIlC elije kon
Slantno odravaju tokom naih ivota.
207
Vilijan1 G. Grcj
Ova poslednja tvrdnja je interesantna. Oigledno je da elije
naih tda u kasnom ivotu nislI iste one koje smo imali U detinjstvu.
Tc su davno umrle. Ako su tela U kojima smo iveli kao deca mrtva,
1.to smo onda ivi i pod utiskom da imamo samo jedno telo? StOl
nas pokree? Paradoksalno, naa besmrtnost je ta koja smrtne dctove
U nama odrava ivim i kada oni prestanu da slue naoj besmrtnoj
svrsi, .,Zivot naih ivota" nalazi druge sa kojima moemo nastaviti
ako j e to naa Istinska volja. "Celije" naih finiji h tda premouju ja
zove nastaje usled nebrojenih smrti naih fzikih elija i beskrajno
kratkih perioda ponovnog radanja. Fiziki, mi umiremo i radamo sc
takvim tempom da \0 izgleda kao kontinuitet, kao to se i zasebne sli
ke flma sastavljaju u kontinuum za publiku.
iot ha Kvodc ispunjavaju tLl njihovu ulogu za Boanstvo i za
nas na naoj skali postojanja. Oni su besmrtni ivotni atomi koji Bo
ga odravaju L ivotu, od Kreacije do Prestanka. Kabala se bavi ivo
tom i Zivim bogom. Nekabalisli su donekle zbunjeni zbog nedostat
ka spomena smrti ili posmrtnih uslova u Zapisima. Ovo je iz razloga
to je ivot, a ne smrt, smatran normalnim stanjem postojanja. Du
e su ive stvari, bilo da okupiraju fiziko telo ili ne, i Duh ivota je
Vean. Zivot nije ogranien na ovu planetu niti ak na ljudsku rasu.
B07
.
1nstvo ne umire. Ci tava ideja smrti j e strana Kabali. Mi moda
imamo bezbroj ivota \l bezbroj Slanja ili uslova; moemo nadiveti
bezbroj razliitih tela sa nebrojenih svetova, ali kroz sve to-mi ivimo,
ne umiremo. z Kabalistu postoji samo jedna smrt a to je konanost
Ambisa ako se dua dezintegrie. posle ega nema vie ta da se kaie.
Moe biti teko za moderi um da prihvati stajalite da je Zivot
Sve i da je gubitak tela tek prelazak iz jedne "elie" U drugu, no ovo
je kabalist iki stav. Mi koji ivimo nastavljamo da ivimo i zato se Za
pisi ne bave moderim shvatanjem "smrti". ivot ima smisao, smrt
ga nema osim nepostojanja. Cak i u dezintegraciji, ta energija se isko
ritava negde drugde. Smrt nije. Promena jeste. Mi moda ne uiva
mo promenama, ali one idu ruku pod ruku sa ivotom bilo da i
vimo jedan momenat, vie milenijuma ili zauvek. Kabala ne povczu
je "smrl" sa raspadom fizikog ili drugaijeg tela, nili lo ine Zapisi.
Danas konanu smrt poistoveujemo sa gubitkom naeg smrl-
20B
Stepenice svt!os\i
nog tela. Kabala taj dogadaj posmatra kao kariku ivotnom lancu
koji vodi od jednog stanja do drugog. To je intermeca, ambis koji tre
ba prei, promena koju treba nainiti, ,di je jo uvek deo Zivota. En
titet moe potpuno izumreti jedino na duevnom nivou, ne tcle
snoln. Nebesa i Paklovi su iva iskustva. ne mrtva. Iznova i iznova Za
pisi ukazuju na iVOG Boga. Onog koji ivi umllar i kroz Svoja bi
&1, gde su iot ha Kvode Njegovo ziva telo. "Mrtvi ne slave Boga"
kae tekst. to znai da se Ciot (iji je posao priznavanje bo1. .1nskog
prisustva) ne bave smru.
Ova sada neukusna i nevoljena re "slaviti"(praise) koja opisu
je glavIlu funkcij u Ciota, pogreno navodi modere umove. U svom
pravom smislu ona nema veza sa laskanjem ili neim slinim. Ona j e
jednostavno znaila uvideti punu i istinsku vrednost onoga to pro
cenjujemo (appraise). Drugim reima, poznati Boga. Za "iskustvo
Ketera" sc kae da je "znanje o Gogu" i ovo jc procena koju vreme
nom moemo stei iz kontakta sa iol. Njihov posao u Keteru koj i je
na Malkut je tek danas " obavetavaju" ! Bogu da bismo oset ili bli
skost boanskog prisustva.
Iza io t ha Kvode, koji stalno prok1amuju svetost ivota a ti
me i 10ianstva, je carstvo njihovog vlad,lra:
BRlJA, Svet kreacije: Arhaneo METATRON. ili JOEL
Kao to j e sluaj sa Sandalfonom kod Malkuta (jo jedna para
lela) ime najuzvienijeg Arhandela Drveta 1C potie iz hebrejskog ve
iz grkog "meta ton tronos" to znai "kraj Tvog prestola". On je An
deo prisustva koji jedini Vrhovnoga gleda lice \ lice i kroz koga se pri
malna mo fltrira ka ostatku kreacije.
Tradicionalno se kae da je Metatron najmladi od svih Arhan
dela i da je jednom postojao u ljudskom telu kao Enoh koji "nije bio,
jer ga je Bog uzeo". Kada je Metatron postavljen kraj Boijeg presta
la pre svih ostalih Andela oni >\ postaji ljubomori i njihove vode su
protestovale pred Svetim govorei: "Nisu li Drevni pre Tebe dobro re
kii; ne stvaraj oveka". Ipak, Metatron ne samo da j e zadrao svoj 1'0-
209
Vilij m G. Grcj
sao ve je bio i nagraen titulom "Manji J 1 V 1 zadobivi imc 10EL.
Takode je zvan Safra veliki pisar a pridate Sl! ml i druge poasti od
kojih se istie odgovorost nad Neizrecivim imenom. Kae se da je
Metatron oveanstvu preneo Kabalu.
Asocijacija Metatrona sa Enohom je veoma interesantna. Ime
potie iz "anoki"-Ja, Meni, Ego. Istinsko Jastvo na boanskom nivou.
Loveanstvo koje sc lIzdiie do BO:. 1nstva ili Boanstvo koje se pripre
ma da sc spust i u oveanstvo. Dva Enoha se spominju u Postanku.
Prvi je bio sin Kaina i dakle uveni predak oveanstva. Kao sin Ubi
ce on tipifikuje primitivno oveanstvo koje se bori za svoje postoja
nje pod tekim zemaljskim uslovima. Ipak, deskriptivna re koja se
koristi u vezi sa njim (ChNVKh) oznaava poduavanje Inicijacije ili
prosvetlj enja. Rani ovek je morao brzo da ui ili da umre. Kabala je
poela na tci nain. Drugi Enoh je onaj koji je "hodao x Bogom" i
bio je sin Dereda i otac MetlIzelaja. On tipifiklje uzdizanje Coveka
posle Pada i budlli da je dostigao vrh Drveta (gde je postao Meta
tron), nauio je ostatak ove:lnstva kako da ga prati (Kabala).
Kao Enoh ( I ), Metatron je savreno postavljeni Arhandeo is
pred Boanskog aspekta koji oznaava JA JESAM. On je ekvivalent
"Boanskog oseaja" II oveanstvu bez kog se ne bismo uzdigli iznad
ivotinjskog ivota. On nam prua oseaj pomou kog se identifiku
jemo sa Boanstvom koje nas moe ili uzdii ili unititi. "Jastvo iznad
jastva" koje Metalron izraava e nas odvesti pravo do Boga ako bu
demo bili u stanju d'l odrimo uravnoteen kontakt sa takvom Moi.
Ako ne uspemo, "Paemo" na7.ad na dno kod Malkuta. Ovde se po
novo susreemo sa simbolom Demokleovog maa iji vrh je granica
izmedu velianstva i ludila.
Sve zavisi od toga da li pokuavamo da zatvorimo Boanstvo u
nama ili da se proirimo u Boianstvo. Svaki smrtnik koji pokua da
Boansku mo zadri unutar granica svoje zemaljske linosti e biti
dczintegrisan od strane nje, kao to moemo videti na primeru naih
mentalnih bolnica i politikih partija. Metatron koj i je JA Ile moe da
suzbije AI-I! H, JA JESAM, niti moemo nastaviti 1 smeru suprotnom
od boanske moi bez da iskusimo njenu silu. Boanska opijenost je
Covekov najgori otrov. Mi treba da izrastemo \ Boansku mo, nc da
210
Stepenice svet[()sti
je grabimo. Oni koji nastoje da se putem boanske moi uveaju U ze
maljskom smislu e zasiguro biti uniteni istim zakonom zbog koga
eksplodira bojler pod prevelikim pritiskom ili prevelika masa pluto
nijuma. Posle poetne nestabilnosti dolazi konana eksplozija.
Jo jednom imamo sluaj: "Sve stvari postoje II MENI, ne JA u
njima". Deo ne moe biti vei od celine i nijedan smrtnik nije vei od
Boga. Kao to je Gautama istakao, Istina ili JA JESAM prevazilazi ME
NE ili "Jastvo". Boanstvo sc protce Ila oveanstvo da bi nastavilo
proces nazad do Svog bia. Ako pokuamo da skrenemo ovaj proces
to inimo na sopstveni rizik. Naa mala zemaljska "jastva" se moraju
otvoriltl u JA JESAM da bi smo mogli postati ONO. Metatronu je ovo
poznato i voljan je da nas naui ako ga upitamo.
Ovo je jedan od razloga zalo mnogi Inicij'lI1ti amanu na spek
takularne naine. Poto se "otvore" ka prilivll boanske energije, oni
pokutaju da se timc okoriste na isto linoIll ili ljudskom motivacio
nom nivolI. Isto tako bi i mi mogao pokuati da pojede slona u jed
nom obroku. Neizbeni krah usled preoptcreenja mora uslediti. Gre
ka lei u pokuaju da sc nad nedovoljno Illeditiranom boanskom
moi rukuje individualnim smrtnim namerama, koliko god da i za
maskiramo kao plemenite i nesebine. Bol
.
1nska energija je tako uSlle
rena da je njen utroak vel
.
1n za njen priliv kroz Kreacij u. Tako da Ke
tcr bilo kog Drveta moe jedino da kontrolie Malkllt ispod njega O
beskonanost ali nema direktnog uticaja na clemente iznad sebe.
Zato je molitva: "Neka bude volja tvoja, ne moja" od tako veli
ke vanosti. Volja (ili usmerenje) istinskog JA JESAM treba da navo
di "Nie JHVH" ili Melatrona U svakome od nas tako da oba toka Si
le funkcioniu kao jedan. Ovo se oigledno ne deava kako treba kod
ljudi na zemlji ili bi smo bili veoma drugaija bia, a ne vie ljudi.
Metatron je mladi Arhandeo zato to se pretpostavlja da je o
vck najnoviji tip ivota na zcmlji. Kcteriko iskustvo Boanstva je de
finitivno nae poslednje. Donekle ovo je istina i II obinom ivotu.
Tek kada se pribliimo kraju inkaracije se zaista uzdignemo do ose
aja boanske il1lincnlnosti, l,ko da Sll nai lini Metatroni mladi ka
da l1i ostarimo. On tada posIaje Duh ml:ldosti i trai nova tela i sve
tove u kojima bi smo se mogli roditi. On je mladi Stari ili Mladost ko-
1 1
Vjlij1I1 G. Grcj
ja ne moe ostariti. Metalron nam je potreban vie nego bilo ko da
nas uspeno prevede iz jednog ivota \! drugi. Kao to moemo oe
kivati kod Kelera, on predstavlja oba kraja 2ivota koja se spajaju i on
je "JA" O .vemu tome.
Kao Arhaneo prisustva, Metatron je odgovoran za meusob
no upoznavanje Boga i oveka. Cilava Kreacija je njegova provincija
ali posto se ljudi slue hramovima, crkvama, Loama i drugim soci
jalnim ustanovama koje pogoduju njihovoj sposobnosti da pridu Bo
anstvu na zemlji, MClalron ostvaruje neophodne veze O skladu sa
materijalom koji mu oveanstvo prua, fiziki i spiritualno. On (ili
njegov ekvivalent \! nama) je taj koji nam otkriva spiritualni sadraj
inae besmislenih religioznih rituala koji se slue fzikim pomagali
ma. On nas takoe moe dovesti pred Boanstvo na daleko neprijaI
nije naine ako nikakvi drugi ne poslue ostvarivanju kontakta.
Njegovo imc JOEL oznaava odlazak i povratak Boga i bukval
no kaze: "Ja sam Bog". Iza Kreacije mora postojati boanska svest ko
ja se prua od vrha do dna strukture svakog sveta i koja funkcionie
na razne naine. 10 je MetalrOll. U Malkutu smo Sandairana posma
trali kao stopala nekoga toliko visokog da se nita vie ne moe vide
ti. Ovde u Kctcru sc sllsreemo sa glavom istog bia u vidu Metatrona,
ali poto on stoji licem u lice sa Boanstvom, moemo videti samo po
ledinu njegove glave. "Nijedan ovek nije video lice Boga i preiveo".
Istina. Ta Vizija jc daleko van ljudske sposobnosti. Ako je ikad dostig
nemo to e znaiti da smo se uzdigli do statusa Metalrona, Arhandela
nad Arhandelima koji je u najbliem kontaktu sa boanskom sveu a
.,uzdigao se kroz inove" jer u najmanjem je Najvee i od najveeg je
Najmanje. Ovo bi trebalo da jc vidljivo \ interpenetraciji osnove i vr
ha dvaju trouglova Heksagrama. Takode bismo mogli razIllotriti da je
Heksagram formalizovani i shematizovane podvczni vor koji, kako
pesnik kae, predstavlja "Cvor ljudske smrti i Sudbine".
Postoji pobona mala rabinska narodna pria o jednom Rabi
nu koji je uspeo da dostigne najvia Nebesa gde je video Metalrona
(ne i Boga dodue poto je Rabin ipak bio ljudsko bie) i pomislio da
je Metatron ustvari Boanstvo. Tako je Rabin poeo i da ga propisno
oboava. Metatron je pokuavao da ubedi starca da je pogrdio, ali he-
i
Stepenice svetlosti
brejski narod je poznato po svom odbijanju da menja svoja ubedenja.
Na kraju je Metatron poslao po andela nieg ranga da ga opee va
trom. Ovo je ak i Rabina ubedilo da to nije delo pravog Boga. Iako
je prevaziao oveanstvo, Melatron je pokazao ljudske osobine koje
isto Boanstvo ne bi moglo posedavati i oslati ono to jeste.
Ako uzmemo samo arhandeosku emu Srednjeg stuba, dobie
mo korisne meditacione merdevine da se njima uspinjemo. SandaI
fon, Gabriel, Mikal i na kraju Metatron. etiri nivoa istog bia ili e
tiri bia koja povezuju dva nivoa koji se na kraju sjedinjuju u Jedan.
Sve se na kraju sjedinjuje U JEDNO kod:
ACI LUT, Svet originacija: Bonski aspekat AH1H.
Ovde se nalazi Bog-poetak. Prvi i poslednji. Taka svega. JA
JESAM. Veni AMEN (ili AUM). JEDAN. Posvetimo se na momenat
dubokom retleksivnom potovanju da bi smo se prilagodili Boan
stvu Boanstava.
Kako se bilo koj i smrtnik usuduje da definie ono to se ne da
definisati? Kakvo pravo imamo da pravimo pretpostavke u vezi sa
ivotom ivota? Sami po sebi nemamo taho pravo ali imamo Zov
koji je usaden U sve nas od strane Imena iji eho on jeste. Mi se pribli
avamo nepribliivom jer moramo, odgovarajui na poziv koji nikada
nismo uli. Ne moemo izbei Neizbcno. Kao to JEDNO postaje
SVE, tako se i mi svi moramo vratiti U Jedno. ONO je neizbcno .
"Ime" AH 111 se ne izgovara. Ono sc die, jer ono je zvuk udisa
nja i izdisanja. Prvi dah Zivog Boga i Poslednji dah Bia. Dva daha
koja predstavljaju jedan ivot. Dah poetka i dah kraja. Kako izdie
ma O jednom svetu tako izdicll10 \! drugom postojanju. Cetvoro
struko udisanje i izdisanje j e znak Onoga to odlazi i vraa se 1! Sebe,
kao Sveta iva bia.
Dah je uvek smatran vie nego svetim. On je znak Duha i naj
bolji nain koj i smrtnici znaju za izraavanje onoga to sc Neizrazi
vog. Nevidljive i nedodirljive realnosti. Ako moemo verovati dahu da
Z
Vilijam G. Grej
nas odri u ivotu, onda se moemo barem malo pribliiti uvidanju
Daha bia koji odrava nau spiritualnu prirodu. ak i do danas rei
"Primi Sveti duh" se izgovaraju uz disanje iznad glave kandidata. Sve
ti znak nisu ake na glavi ve dah iznad nje. Pre posveenja jo uvek
se die U vodu za krtenje. Ceremonijaini poljubac je predstavljao di
sanje duha od jednog do drugog smrtnika i jo uvek se zove "Polju
bac ivota" kada se koristi U oivljavanju. Babica moe brzo naduva
ti bebi na plua ako dete ne krene samo da die. Nae najdivnije misli
nazivamo inspiracijom-udisajem. Sama re "Duh" (Spirit) znai Dah
i bez daha nc moemo nastaviti sa ivotom.
Nije ni udo onda, da se ivi Bog naziva AIH. Svaki put kada
udahnemo mi "izreknemo" Sveto ime ivota i ne moemo iveti bez
da ga konstantno "izgovaramo".
Ono je uistinu iznad svih frugih Imena, budui da je ono "Zvuk
bez zvka" i "miri mali glas" koji je govorio Mojsiju kao to govori i
nama U naem disanju. itav sistem pranajama joge se zasniva na ovo
me i Zapadni spiritualni sistemi su zanemarili vetinu "boanskog di
sanja" na sopstvenu tetu. Koji je bolji nain da se uvidi boanska re
alnost od !ljenog povezivanja sa dahom Zivota u nama? Osetimo Bo
ga u naim teli ma da bi smo dostigli Boanstvo u naim duama.
Pronalazak Jedne misli koja ukljuuje sve razmiljanje, Jednog
ula koje osea sve i Jedinstvenog bia sposobnog da postane sve je
najvii cilj svakog autentinog okultnog Sistema ili Skole. Kada bi
smo se mogli identifLkovati sa time "postali bismo nalik Bogovima" i
jeli plodove sa Drveta ivota. Stremei k ovom cilju sluimo sc "bo
anskim simbolima" koji nas povezuju sa naim Velikim idealom, a na
sam vrh Krune drveta Kabala postavlja "Sveti dah". Na zemlji misteri
ozni oblak Sekine (Shekinah) io je njegova simulacija. ak su i fizik
naunici postu!irali da je univerzum nastao iz kosmikog gasa koji je
"eksplodirao" (ili idahnuo) na poetku Kreacije. Ovo je bio "Uzvik
boanSKog smeha" koji nas je proizveo.
Sve kole misterija imaju sopstvene ideje o boanskom imenu
povezanom sa rezonantni m disanjem. Neki od primera su AUM Brah
mina, HU Sufija, egipatski, a odatle i hebrejski, AMEN itd. AMEN ko
ji se i danas pogreno zloupotrebljava u konvencialnom hrianstvu
214
Stepenice svetlosti
nije jalova fraza koja jednostavno znai "neka tako bude" ve treba da
predstavlja izricanje moi disanjem. Postoji mnogo naina da sc ovo
uradi. Jedan od slabije poznatih je udisaj kod glasa "A", rezonantna
naduvavanje sa zatvorenim usnama kod "M" i konani izdisaj sa
"EN". Disanje boanskih imena je esencijalna okuItna praksa u svim
Tradicijama.
AMEN moe da znai mnogo stvari. Moramo zapamtiti da je
AM majinska rc LL semitskom. "Majka mene" ili "Ja-Majka" je jed
no od znaenja rei AMEN. Takode moe da oznaava istinu, verost,
vrstinu, pouzdanost, okretanje na desno (right - ispravno-desno) u
bllkvalnom i figurativnom smislu. Postoji nekoliko veza sa Drvetom.
AMNVTH oznaava redove ili Stubove, a AMIR visinu L kontekstu
planinc ili vrha drveta. AMTH je Istina. Ako sakupimo sva ova znae
nja videemo da Ime AMEN ima mnogo toga da nas naui o Keteru.
Kao to AHIH znai iveti i disati, tako AHBH ( B zvui kao V)
znai Voleti. Vrhovno bie zasiguro mora biti Ljubav, jer kako ivot
moe biti istinit bez nekog vida ljubavi? Ljubav je Primaini ivotni
princip i ovo je jasno vidljivo na vrhu Drveta pomou AHIH AHBH
AMEN-a, Velikog izvora i Zbira svog ivota. Trebalo bi da obratimo
posebnu panju na Zivotni akcenat kao neto razliito od svega osta
log to postoji. AH IH je boanski glaveina ivog postojanja a ne spe
cifino itavog Bivstva. AHIH je Zivot iznad Neivota, Rodenje iz Biv
stva, JA iVIM. Ne smemo napraviti uobiajenu greku i pretposta
viti da je Keter univerzalni izvor svega odvojenog od ivota. Ovo je
AlN SVPH AVR ili stanje Nitavila iz koga :ivat izranja kod Ktera i
postaje AlIH ili Prvi dah.
Veoma jc vano pravilno shvatiti ovaj kabalist iki koncept na
poetku jcr e se kasnije nadovezati jo greaka. SVE proizilazi iz NI
EGA (Nijednoga/Nijedno = Sve) kod AIN SVPH AVR-a. Kod Kete
ra, :ivot kako ga mi razumemo izranja iz Svega koje Nije i Kreacija sc
nastavlja u skladu sa lim. Da bi smo ovo ilustrovali treba samo da
AlN (Nita) zamenimo sa ANI (Ja) i JA JESAM. Faze su;
ArN
ANI
Nita
Ja
D
Vilijam G. Grcj
AH I 1
AJ-BI
AMEN
Ja jesam
Ja volim
Majka svega ild.
Bukvalno jc istina da Niko ne moe rei kako j e ivot poe, jer samo
AIN zna kako je postao ANI. Ovo Iniciranje (i Zavravanje) iV0I3
koji zahvata svu Kreacij u kao Svesni kosmos je iVI BOG \ Kome mi
postojimo kao entiteti. Kao Io Bog ivi-tako i mi ivimo i to je gra
nica nae besmrtnosti. Sam ivotni princip je Vrhovno bie.
Nc smcmo ograniiti nae poimanje Zivota samo na organski
ivot. Za sada nismo otkrili ivot sa mineralnom ili drugaijom nco
rganskom stukturom, d kamo l i ivot potpuno odvojen od fzike
strukture, ali ivot je Univerzalnog porekla koje je AHIH Kelem. Ke
tcr nije neko nemogue udaljeno problematino stanje sumnjivog
Boanstva, postavljenog izmedu Nebule i Niega. Sve to ivi kon
stantno dolazi iz i Vf:la se u Ke\er. U Postojanj u nikada nema vie ni
ti manj e ivota nego to je ikada bilo ili e biti. Izraz koji tako olako
upotrebljavamo "Kako bee na Poetku, tako je sada i uvek e biti,
Svet bez Kraja, AMEN", sadri toliko Istine da nikako ne uspevamo
da je uvidimo. Klju je suvie velik da bi smo ga videli, a u svakom
sluaju ivimo u Bravi kojoj on pripada bez znanja o naoj lokaciji.
Poto je titula Ketera "Drevni dani", njegova Magina slika je
profl starog bradatog Kralja. Naravno, u semitskom umu, brada je
nerazdvojiva od dostojanstva i asti. Njeno uredenje i raspored moe
da znai bilo ta. Sve njene zasebne dlake se mogu ukombinovati ta
ko da se dobije svaka zamisliva shema Zivota. Brada je jedna stvar sa
injena od mnogo individualnih delova, svaka dlaka je iva. Zato je
brada dobar simbol za Jedan ivot koji obuhvata sve ivote. "Mi smo
kao dlake II njegovoj bradi" kae stara izreka. Drevni dani j e prikazan
iz desnog profila (kako gleda \ Beli stub) jer: "U njemu nema Staze
leve ruke". Drugim reima spirala evol ucije od Boanstva do Cove
anstva ide na desno. Ovde izranja pitanje skrivene strane l ica. Kako
ga treba zamisliti ili ga ni ne treba vizualizavati? Postoj i dobar razlog
za koritenje profila ovde kod AHIHa. Druga strana lica llije.
Magina slika jednostranog Lica treba da nam pomogne da se
216
Stepenice svetlosti
Boanstvu pribliimo kod Prvobitne take gde e ivot i Neivot su
sreu. Ako budemo bili u stanju da barem priblino shvatimo ideju
Bia ciji se ivot jedins1veno postavljen izmedu Manifestovanog i Ne
manifestovanog, imaemo korisnu sve;u vezu sa samim Vecnim i
vatom. Slika Drevnih dana se nikada ne sme posmatrati ako poluBi
e, ve uvek kao Celoviti kompletni kOncept. Jeste i Nije kao Jedno.
Ovo je bitna poenta.
Donekle i mi sami ivimo u slinom stanju. Mi jesmo ono to
nismo. Kada ne bi smo vie imali ta da budemo iveli bi smo kete
riki. Ovo je znaaj dostizanja vrba Drveta. Biti nita osim isto Bo
anstvo. Keter koji se prua ka dole je Bog koj i trai Coveka i protee
se u smItnost. Malkut koji se prua ka gore je Covek koji trai Boga i
protee se ka Boanstvu kod AI-l' J-[a i dalje. Uvek moramo postajati
Nita da bismo postali Ncto. Sve zavisi od toga da li smo okrenuti
Niemu Ketera ili Malkuta.
Keter unutar nas je pokretaka snaga naih ivota koja nas gll
ra ka Boanstvu ili Smrtnosti u zavi:mosti od naeg usmerenja. Ako se
okrenemo na desnu (pravilnu) stranu, kao to nam prof sa slike na
lae dostii emo krajnje stanje bivstva koje se opisuje kao Jedinstvo
sa Bogom jer neemo biti nita drugo. Ovo je Mistino dostignue za
kojim se taga na toliko mnogo naina. Neemo ga postii nikakvom
koliinom ulroenog truda. Moramo Uasi II njega i poslali ono. Pod
uslovom da "okrenemo nos \ pravom smeru", treba samo da se kre
emo napred i kada ne bude ostalo vise Nita da se postane, biemo
kod AIH-a licem U lice sa jo veim Nitavilom.
Kako ivimo, Keter nas provodi kroz itav okean svesti kao pra
mac broda koj i je sam po sebi pokretan za svoje putnike. Moderno
poredenje bi mogao biti kupasti nos rakete. Ko god, ta god i gde god
da postanemo, Kelcr e nas odvesti do tc take jer to je sama lacka na
eg bia 1 svakom moguem smislu i ona je odmah i krajnje uvek is
pred nas. Ao budemo nauili tajnu odravanja naih trenutnih i kraj
njih laaka u jednoj liniji, moi emo bezbedno da preplivamo Bes
krajni okean. Dok smo II Malklltll, Ketcr If(ba da je tano iznad nas
jer on je Jedna zvezda prema kojoj se nUvodimo i Hko zaplovljavamo
ka NiEMU.
217
Vilijam G. Grcj
AH l H jc dis"njc. Mod" i zcvanje. Boanski zev prilikom bude
nja ili povratka \l Veliki boanski san. Moda je on i zvuk usnulog
ivota van Bivstva. Ritam realnosti u Nekreacij i. Kao to rei jedne
molitvc bu: "Due Svetlosti Koj i si poslao svoj dah i stvorio beskraj
ne mogunosti! Ti Koji uvlai i svc to jc iz Tcbe poteklo U Tebe se
vraa. Bcskrajni pokrete u Venoj stabilnosti, budi blagosloven 7.U
vek". Ko moe opisati neopisivo? Same rei su neadehatni simboli za
izraav"nje ncuporedivih vrednosti to j e razlog zalo sc Svcte miste
rije slue mnogim drugim vidovima simbolizma. Gest i dah pravilno
upotrebljeni mogu imati vie sadraja nego itava biblioteka. Sto jc
nivo svesti vii lO se vie udaljavamo od formalnih rei dok ne stigne
mo do samog Daha koji sve rei izgovara bez zvuka "li s"dri sav smi
sao. AHIl-I. Najvei zvuk je TISI NA.
Kao to su u osnovnoj Jedinici svi Brojevi, tako su u Ketcru svi
Sefi roti, kao to je i itavo Drvo sadrano u svom semenu ili ovek u
svom embrionu. Keter sadri sve to 2ivot ikada moe biti. Pitanje je
da li je bilo prave potrebe da se Zivot izrazi na nivou niem od kelc
rikog. Da li jc trebalo da budemo rodeni ili ne? Zato je potrebna po
stepena evolucija kada krajnji rezultati nee proizvesti nita savrenije
od onoga to ve postoji \l Keteru? U cmu je smisao svega toga osim
Kelera?
Ekspresija postojanja kao evoluirajueg Zivota nema smisao
osim samog Kelera, a van loga, Nita vie. Takav je koncept Nirvane
koji je upravo suprotan onome to z1padni umovi niim. Toje najve
a mogua vrednost svih vrednosti. Mi pretpostavljamo da JESMO
proizvod ono Io smo BI LI, ali smo jednako proizvod i onoga to CE
MO BITI ili ELIMO DA BUDEMO.
Na pragu smo novih dimenzija svesti Ukojima e nae prethod
ne metode formulisanja misli izgledati kao nespretne radnje smota
ne male dece sa njihovim loe nainjenim igrakama. Mi neemo za
miljati misli ve emo BITI misli. Nee biti potrebe da ivimo nae
ivote poto cmo biti sam Zivot. Zato bi smo RADILJ ita ako mo
emo da BUDEMO sve? To je Nirvana ka kojoj AHI H dri Klju.
Na kraju naih ivota, individualnih i kolektivnih, mi otkriva
mo veliku istinu da nismo morali iveti da bi smo bili ivi. Na "Pad
z
Slepcnicc svetlosti
\l meso" ne samo da sc mog"o izbei, ve jc bio i besmislen, jer uda
ljavaj ui se od Ketera odstranili smo se iz same poente naeg POSTO
JANJA. Van Ketcra ne postoji nikakav Smisao.
Poto je Bog pogledao dole, Lovek mora pogledati gore. "Nije
dan ovek nee pogledati lice Boga i preiveti" jer kada krajnja Vizija
bude dostignula, Covek vie nee morati da bude Covek i vie nee
morali da ivi ako hude BIO sam Zivot.
Srednji stub Drvet" govori celu priu. Kada je ovek prvi put
"Pao" na Zemlju kod Malkuta, postali smo bia zemlje i po njoj pu
zali. Zatim se na vidik podigao iznad zemaljskog nivoa i susreo sa
Mesccom kod Jesoda koji smo oboavali ml svoj im kolenima, Vreme
nom smo se usudili da usmerimo pogled na Sunce kod Tifereta i sto
jali smo na nogama dok je Bog sunca vladao. Sada konano gledamo
u Zvezde i dalje traei izvor ivota kod Ketem. Tamo lei naa Be
smrtnost. Tamo je JA JESAM. ovek sc kree ka zvezdama jer lllora.
Nellla vie NiTA da se radi a SVE da se bude,
Na.e Drvo je kao krug \I lome da .'e njegov vrh i korenje ujedi
njuju kao Jedan. Poto na kraj ne moe biti vie od naeg poetka su
oimo se sa njim sa samopouzdanjem jer nam je Pesnik (kao i obi
no) rekao ta moemo oekivati;
"I poto iz Pehara pije, Usnom pritiska,
I U Niemu sve stvari zavravaju ll-Da. (Al I 1I-I=DA)
Veruj da e bili ono to si bio.
Nita. Nee biti nita manje,"
Sada nije ostalo Nita vie da se kae o Drvetu ivota.
z1V
Poglavlje etrnaest
AIN SOF AUR-TRI NEGATIVNA VELA
Poslc Sefirola Kreativne svesti stiemo do najvanijeg koncepta
od svih-NiMavila, koje drugaije moemo nazvati Nirvana. Nita ne
moe definisali Nita, a II isto vreme ono je Sve. Kabala nastoji da
simbolie aranaciju Svega iz Niega sluei se analogijom Svetlosti.
Prvo NI $TA (Ain), zntim stanje BEZGRANINOSTI (Ain SoO, l!
da PROSVETLJENA BEZGRANiNOST (Ain Sof Am) i na posled
njem i prvom mestu je koncentrisana Svctlost Kctera. Tako postepe
no stiemo do Niega.
Zato bi smo eleli da dostignemo Nita? Ako ni iz kakvog dru
gog razloga, zato to njega ima tako puno a nas kao individualnih bi
a tako malo. Uzmimo jedan ljudski ivot. Sto se njegove ive due ti
e sve to je postojalo pre njenog rodenja i to e postojati posle njene
smrti kao smrtnika je NiTA. Kada bi njeno "Ja" (ANI) moglo posta
ti njeno .. Ne Ja" (AIN) ona bi bila SVE. Kada Ani i Ain postanu izjed
naeni, mi istinski postajemo ispunjeni. ovek materijalista provodi
ivot za ivotom grabei hrpice materije kao to bebe grabe pesak ili
blato, mislei da je toliko vei ili vaniji zbog takvih privremenih sti
canja. Prosvetljeni Inicijant prepoznaje vrhovnu vanost sticanja NI
EGA u pravom smislu te rei i posveuje svoj ivot ovom vitalnom
zadatku. U tome lei vanost "ncumeanog rada" ili "odvojenosti".
Samo oni koj i su "van" neega se mogu istinski nositi sa time.
Ovo je suprotno indiferentnosti ili manjku interesovanja. U pitanju
je potpuna briga iz svih uglova ili Obuhvatanje. AJN, Nula ili O \I ko
me SVE JESTE. "Izlazak iz Ilas samih" koji nas vodi do Boanstva. Mo
da moemo pokuati da dademo do koncepta Nitavila meditacijol1l
220
Stptlice svetlost!
na frazu: NiTA JE ONO 5'1'0 SVE NIJE. Tilkade bismo mogli raz
motriti da je bilo ta ncto jer je ostatak svega njegovo nita. Kako god
da pristupimo ovom zadatku siguro jc da AIN SOF AUR konceptu
moramo prii kao neemu to je Sveobuhvatno. Ako j e Keter taka,
onda je Ain Sof Aur krug koji je okruuje.
Nai moderi umovi se opiru konceptu Nitavila zbog straha i
malodunosti. Tako gubimo pristup Svemu to bismo mogli postati
jer Nula je zbir svih brojeva. Kada bismo samo promenili na stav
prema Niemu, sve mogunosti bi nam sc otvorile. Nita je ono to
neemo biti a nikada ono to ne moemo da budemo. Nita ne obez
vrcduje Nitavilo osim nae malodunosti ka njemu. Ne moemo po
slali neto bez niega. Naa itava ideja Niega treba da se redizajni
ra i otvori ka Kljunom konceplu koji e nas odvesti u besmrtni ivot
. . . . .
II vecno) b\1.
Jednom za svagda mOnllnO prekinuti lance neznanja, straha i
gluposti koji nas vezuj u za nae trcllutno beskorislle koncepte Nitn
viln i vratiti Nulu na njen prvobitni poloaj vrhunske vanosti iznad
Drveta ivota. Ovo je od sutinske vanosti za ivot. Uvideti barem
deli istinske vanosti Nitavila (AIN) znai zai u novo postojanje.
Zbog ovoga je stari vid priea u M isterijama imao naizgled negativ
QU formulu: "Ne postoji deo mene koji nije deo-(u zavisnosti od to
ga kom Boanstvu je obraano)". Takode ovo je razlog prazninu
njihovih Hramova koji nisu sadrali nita osim cha Rei koja se izgo
varala svake godine. Stavie, ako obremo Imc Boga (AL ili EL) do
biemo NIL (L, nita).
Naa potekoCa \l pristupanju AIN SOF AUR-u je ta da mi ne
posedujemo oseaj Niega, ve samo Neega. Najbolji nain pristupa
za nas je moda kao to je predloeno Totnu u Vodenim bebama-una
zad, sa psom kao vodiem jer "pas" (dog) je bog (god) unatrake. Ta
ko morarno napredovati dalje od Manifestovanog dozvoljavajui bo
gu u nama da nas vodi sa Bezgraninim svetlom iza nas. Moramo za
pamtiti da je svetlost nevidljiva. Mi ne vidimo svetlost ve samo ono
to ona osvetljava. Jednom kada bL' budemo nali Svetlu biclllo van
vida. Reima starog prizivanja, stanje AIN SOl AUR-a je nalik - "Sve
lu bez Svetlosti ali njome okupanim, svetu bci'. due ali njome ispunje-
221
Vilipm G. Gre)
nim", Ponovo smo dobili poredenje sa "Svetlou koja svetli unazad
otkrivajui Tamu", Takoe postoji i opis Sv. Jovana, "Svetlost koja sija
1 Tami ali je Tami nepoznata". Sve su ovo neopisivo vredne meditaci
one take za kontakl sa AIN SOF AUR-om, barem do nekog stepena.
Nita je ono emu treba tditi. SIn god da budemo bili, to auto
matski implicira da NEEMO biti sve ostalo. Kao skulptor koj i od
bacuje neelj ene komade kamena oko statue koju je ve zamislio 1
svom umu. Nita je Prvo i Poslednje SVEGA, budui da je ono pred
Lslov za Kreaciju i konana sutina Kreacije. Kao takvo, ono je Vrhov
no stanje Duha.
Za obavljanje maginih rituala, praktici on er kOtlslruic Nulti
krug iz kog proteruje sve koncepte osim onih kojima namcrava da se
bavi. Kada bismo nauili da radimo isto i [okom naeg uobiajenog
razmiljanja imali bismo velike koristi od toga. Iz te ideje potie i tre
ning koji se prua Inicijantima u ienju uma do Niega (barem ko
liko je to mogue) a zatim uzimanja jednog koncepta, bavljenja nji
me, a zatim ponovnog vraanja u Nita. U Kabalizmu, na koncept
Nitavila je naravno AIN SOF AUR i osnovne meditacije se sastoje u
dostizanju Nultog stanja prolaskom kroz Unutranja iskustva bia !
Bezgraninoj svetlosti, zatim samo Bezgraninosti i tako sve to Nule
Al N-a. Poto steknemo sposobnost da postignemo stanje Nitavila
po volji, moemo ga koristiti da dovodimo nove koncepte kroz AIN
iz kog svi i potiu. Ex Nihil, Omnis est (Iz Niega, Sve potie).
Mnogi neuspesi okullnom radu proizilaze iz "nevraanja" u
Nulta stanje pre poetka procesa. Takozvano "proterivanje" nema
mnogo veze sa izbacivanjem demona ili zlih duhova. Njegova prava
svrha je da stvori stanje Nitavila oko radne take. Ovo nalikuje pru
anju sterilnog okruenja za razvoj jednog ivotnog oblika. Bilo da
radimo sa magijom ili ne, princip "proterivanja" ima dosta smisla.
Ritual treba poeti sa praznim oltarom i istim umom jer je ispra
njena dua najpogodnija za ulazak Duha. Postizanje Nule je univer
zalno neophodno.
Postoji stara pria o Kraljevstvu koje je patila od takvih napasti
da j e opte miljenje bilo da nita osim ogromnih rtava Bogovima ne
moe spreiti dalja zla. Bogati ljudi su gomilali hrpe zlata i drugih
222
Stepenice sv(tlusli
vrednosti na oltare, ivotinjski, ak i ljudski ivoti, su uzalud nudeni.
Vremenom je stari slepi prosjak dopuzao do vrata hrama i podigavi
svoje ake skupljene \ sud izgovorio molitvu: "O Veliki, nemam nita
da Ti ponudim. Uzmi ga, jer ono je sve to posedujem". Ovu jednu
pravinu molitvu uo je i nevolje su prestale. Poruka je naravno vr
hovna vrednost Niega.
Dok ne budemo uvideli i cenili pravu vrednost Nultog kocepta
i otkrili kako da ivimo kroz njega, neemo brzo napredovati Stazom.
Ovo je zaista glavna razlika izmedu istonog i zapadnog filozofskog
pogleda. Istonjaki Sistemi su lIvideli vanost Nultog koncepta dok
je mali broj zapadnih uopte podigao veu prainu oko toga, osim to
su mu zamutili znaenje van svake nade za razumevanje ili pristupa
nje. Kabala mu pridaje poasno mesto nad celim Zivotom i uinivi
to, dalju istragu ostavlja individualnim inicijantima. Svako moramo
pronai Nitavilo na svoj nain.
Vrednost AIN-a je vezana za Srednji stub ili tanu Nultu taku
izmedu polarnih ekstremiteta. On je apsolutna miroa usred pokre
ta, Nikad koje obuhvata Uvek. Esencija Boga. Mi se samo igramo re
ima pokuavajui da opiemo neopisivo. Ko je ikad opisao miris ru
e verbalnim simbolima? Rei mogu samo da ohrabre ljude da sami
krenu u potragu za takvim eksperimentima i kada bi se makar to de
silo bilo bi to nekakvo malo udo. Objasniti znaenje Niega je nemo
gue i osim ako konstantno ne budemo tragali za nemoguim propu
stiemo na krajnji cilj na Drugom kraju onoga to nije Nigde. Nulti
koncept nas vodi Svuda i nita drugo nee zauzeti njegovo mesto.
Pre ili kasnije tl ivotu moramo pustiti grane Drveta i zasnova
ti nae sopstveno postojanje. Majmun mora postati ptica. Zmija mora
poleteti. Istinsko odvajanje je neophodno pre nego to seme napusti
roditeljsko drvo i krene samo da raste. Gautama je rekao: "Tamo gde
ima Jastva, Nema-Istine. A gde ima Istine, tamo Nema-Jastva". Ovom
diktull1u treba paljivo prii u Svetlu AIN SOF AUR-a i on e pokazati
put koji vodi iza Negativnih velova.
Mi zapadnjaci smo toliko obuzeti jalovol1 naih uurbanih
aktivnosti da smo izgubili kontakt sa Unutranjim realnostima Po
stojanja i dok ne budemo doveli sebe u pravilnu vezu sa ovim Vital-
223
Vilij;ll G. Grej
nim konceptima, neemo iveti U Istinskom miru A1N-a. Ovo je bi
ser pred svinje, odbaeni Kamen, neprimceni Zlatni trotoar kojim
hodimo naim neumornim nogama. Nikada neemo imati Sve dok
ne budemo imali Nita. Istinska vrednost "stvari" je nae izvodenje iz
onoga to one Jesll II ono to one Nisu. Reeno je da jc jednom lopov
ukrao dragi kamen sa svetog kipa. Monasi koji su ga uvali bili su ve
oma uznemireni ali njihov stari Opat im je rekao: "Budalasti lopov jc
ukrao samo ono to e dovesti nevolje i ubistva oko njega zbog glu
posti oveanstva. Ostavio je nae najvee blago, jer ko moe ukrasti
Duboki mir? Vi sie vei lopovi od njega koji je uzeo obian kamen jer
odbacujete nae najvrednije posedstvo. Dakle mir brao".
Skoro se moe rei da uz vetinu istinskog ivljenja moemo bi
ti SVE a raditi NiTA. Nije ba praktino sa smrtnim telima na zemlji
ali mu se ipak da pristupiti. Na kraju, nae pribliavanje najudaljeni
joj zvezdi mora poeti sa obine zemlje. Jednom kad budemo uhva
tili makar sjaj AIN SOF AUR-a moramo ga odrati na naim ekrani
ma i on e nas na kraju odvesti u Svetlost jer jedino stalno posedstvo
koje emo uvek imati je-Nita.
Trend nae civilizacije nam dozvoljava da Nita posmatramo na
potpuno pogrean nain i trebalo bi da obrnemo polaritet tog vide
njao Mi zapostavljamo Nita uz veliku cenu po nas jer ono je Univer
zalni element, Krajnja misao i Jedinstven izvor sve Energije. Jednom
kada ostvarimo dovoljan spiritualni napredak da vuemo energiju iz
Niega mi "postajemo nalik Bogovima" i kada nam sve vie nita ne
znai sve postaje mogue. Vrhovna negacija i omnipotentna afirma
cija su identine.
Ono to smatramo naom "normalnom" sveu ili intelekto\
je potpuno neadekvatno za Nulta funkcionisanje. Ovo je razlog zato
se Bog ne moe _dokazati" bilo kojim ljudskim misaonim metodom
i to je velika slabosl takozvanog "naunog" rezanovanj a. Konvencio
nalna nauka je scbe toliko mentalno okovala da ak i najstarije i naj
zatvorenije religijske dogme ostavljaju vie prostora istraivanju nego
moderna, na materiji zasnovana, mentalizacija. Poto j e ono to mi
smatramo Niim normalno stanje boanskog postojanja u "Miru ko
ji prelazi Razumevanje", mi moramo ili pronai naine da se povea-
224
Sttpcnicc 5vetlosti
mo sa takvim stanjem ili iveti u loijim uslovima.
Moe se rei: "Niko ne moe biti bNestan Niega . 'o je bukval
no istina. Dakle mi moramo postati "Niko", nesvesni Niega ali sve
sni (ako se takva nezamisliva Negacija moe nazvati sveu) pomou,
uz i kroz Nita. Svetlost bez vida. Misao bez razmiljanja. Zivot bez i
vljenja. Svaki Okultni sistem eksperimentie sa metodama Nultog
pristu pa. Od jednostavnog napora da se "isprazni 11 do najkompli
kovanijih rituala proteIivaj a@ mistici svake kole instinktivno tee
AIN-u kako god da su odabraii da zov to Vrhovno stanje. Transevi,
zamrzavanje i mwi drugi trikovi su pokuani od nastanka Misterija.
Prirodno pitanje je zato sc truditi i traiti Nita umesto da jed
nostavno ekamo smrt? Mistici i okultisti ne smatraju smrt Niim,
dokje Kabalisti uopte ni ne priznaju osim kao konani gubitak iden
titela due. Dosegnuti Spiritualni identitet u i sa AIN-om je kabali
stika Krajnost, kao budistika Nirvana. Samo Nita sadri Sve i iz
jednaiti se sa AIN-om je veoma drugaije od privremenog odvajanja
od fzikog tela.
Takav je i odgovor nr ritualno pitanje: "ta Pehar (ili Gral) sa
dri? -Nita! Slualac moe reagovati na dva naina, razoaranjem i
nerazuevanjem ili uvianjem neizraunivog znaaja na koji simbol
praznog Pehara ukazuje. Samo dua koja je spremna da prihvati tako
duboku ideju moe nai SVE u NICEMU. Niko osim Boga ne pravi
'Iotalnost iz Nule. Ono to nismo nas ini onim to jesmo. Glavne za
povesti sve poinju sa "Ne" i Zlatno pravilo glasi "Ne ini drugima
ono to ne eli da oni tebi uine. Iznova i iznova Nulta vrednost se
naglaava II Zapisima i O tradicionalnom uenju.
Nepostojanje mora BIT!. Postojanje mora _NE BITI". To je za
kon SVEGA koji jc van naeg razumevaja. :ivat je konstantno nasto
janje da se postane ono to sc nije. Stara izreka kae ]Dov1ljno je uvek
tek malo vie nego to emo ikad imati". Loveanstvo na zemlji slepo
traga za vie svega. Vie novca, vie svojine, vie prednosti, vie vano
sti, vie bilo ega. Vie unitenja. Vie nestabilnosti. Vie ljudi. Inicijant
traga za vi! Niega, vie Svetlosti, vie Mira. Ovo nije nekakav vid izo
lovane sebinosti niti samoportvovanje bez validne svrhe. Postizanje
AIN-a je beskrajno vee od takve sentimentalnosti. Ono je LJUBAV u
225
Vilijam G. Grej
svojoj istinskoj dimenziji postojanja jer zahvata i odrava SVE.
Samo AIN nas vodi u Krajnje svetlo iz koga nema povratka jer
ono operie u Niemu. Put do AIN-a je nazivan Stazom odricanja ili
odvajanja ali to ne znai samo obino odbacivanje materijalnih po
sedstava jer ako smo za njih vezani i mentalno ili emotivno, ona i da
lje ostaju svojina. Pravo odricanje je unutranje oslobadanje a ne ne
ka spektakularna eksterna rtva. Ono mora biti bezbolan i normalan
proces jer ako odvajanje izaziva patnju to znai da osnovna elja za
pripajanjem i dalje postoji. Srednji put lei u Nultoj taki izmedu bo
la i zadovoljstva i kabalistiki se naziva Kav haEmcai (Kav ha Emt
zai)-Centralna linija, koja predstavlja perimetar Nultog kruga koji
traimo zajedno sa AIN-ol.
Ono to neinicirani nikako ne mogu shvatiti je prednost raz
mene Spoljnih stvari za Unutranje nita. Oni kau sa uasom: "Sta!
Hoe da kae da ivi za Nita i da je Nita jedino to ima da mi
ponudi? Ti si idiot i ne elim da gubim vreme na tebe". Inicijant se
nasmei. Nita ne treba da se shvati, ve uvidi. Nita sc ne moe obu
hvatiti ve se u njega mora urasti. Oko Drveta ivota mora biti Nita
da bi ono uopte moglo da raste. Sta smo mi uopte? Da li smo teia,
umovi, due, duh? Mi smo Nita koje je Svi mi. Ncinicirani Nita sta
vljaju na posledllje mesto, a Inicirani na prvo. Ne moe postojati Je
dan bez Nule pre njega. Keter ne bi mogao biti, osim iz AIN-a, niti bi
Malkut mogao postojati bez svoje anse da postane AIN.
Nulti koncept moe biti opasan za one koji ga vide kao dozvo
lu za apatiju, malodunost ili neodgovornost bilo kakve vrste. To bi
bila negacija Negacije a AIN treba potvrditi a ne poricati. Mi mora
mo BITI AIN, inae neemo biti Nita to ve jesmo. Ovo znai po
stati najglasnija Tiina, najuzburkanija Miroa i najpunija Praznina.
Ono je najbogatije Plus najmonijeg Minusa. Razum, rasudivanje, lo
gika i nauno razmiljanje su potpuno bezvredni alati za pronalae
nje AIN-a. Isto vai i za emocije, oseanja i ula. Cista Vera otvorena
ka Nultoj taki i usmerena ka Beskrajnosti je Covekov najprecizniji
projektil za pogaanje Krajnje mete.
Moda j e Pesnik najblii meti. Gete se pribliio Nuhom kon
226
Stepenice svetlosti
ceptu AIN-a u vidu majinske dubine ili Matrice jz kojc je SVE pro
izila. Mefistofel govori Faustu:
"Nevolj an, otkrivam ti viu Misteriju
U samoi sede uprestoljene Boginje,
Nema prostora oko njih, Mesta i Vrcmena jo manje,
ak i govoriti o njima me je sramota,
One su MAJKE . . .
Nema puta do Nedostinog,
Kojim se nikada ne hodi. Puta do Nepronadivog
Za kojim se nikada ne traga? ..
Nita nee videti u beskrajnoj Praznini dalekoj,
Niti uti tvoja stopala kako padaju, ili se susreu
Sa stabilnom podlogom gde bi ih mogao postaviti ...
Beg od Stvorenog
U bezobline forme u osloboenom prostoru
Uivaj dok god sve ovo ne isezne,
Konani ti gorui tronoae ovo govori,
Da tamo najdublje dno postoji.
Njegovo svetlo e tada MAJKE prikazati.
Neke u njihovim sedilima, neke stojei ili idui
Po njihovoj volji. Formacija, Transformacija,
Venog uma vena rc-kreacija."
Ko moe govoriti o Tiini, prikazati Mirnou pokretom ili SVE
uiniti NIiM? Mi moemo samo da prihvatimo neprocenjivi blago
slov ove Misterije. Kada je Prvo i Poslednje ujedine, Nula ArN-a nas
poziva u Boga. Popeii smo se Drvetom ivota van njega samog kroz
Neogranienu svetlost u Beskraj i na kraju dostigli kompletnost Ni
ega. Sta vie moemo postii? Sve je Odraz. REALNOST jt
227
POGOVOR
Ima li ta vie da se kae posle poto je poslednja taka Drveta
predena? Da. Sve ispoetka iz perspektive vieg Postojanja-Iskustva.
ivot i uenje su veno nerazdvojivi.
Glavno zadovoljstvo Kabalc bi bilo da nikada ne stignemo do
svretka njene beskrajne prie. Svako poglavlje se zavrava sa "Nasta
vie sc", Svaki put kada dodemo do kraja jedne studijske serije veza
ne za Drvo ivota isplati se ostaviti ga lI nesvesnosti AIN-a neko vre
mc, a zatim poeti ispoetka ali ! suprotnom smeru. Beskrajna pria
postaje bolja sa svakim prianjem.
Zamislimo da poinjemo priu iznova od Nule, posmatrajui
svet U svetlu onoga to smo do sada nauili. Kakav bi mogao biti na
prvi utisak? Moda veoma izncnadujui. Moda bi nas navco da kon
cept AIN-a posmatramo na potpuno drugaiji nain nego to smo to
do sada inili.
Ako prokopamo do njenog dubokog korena, ta jednostavna he
brejska re AIN ne znai "Nita" u naem uobiajenom zapadnja
kom smislu, nikada i nije. Ona potie od dve veoma male osnove. El-
NA? Sto znai gde ili ta sada. Sta jo? Drugim reima ona je Vena
enigma. "l3ITI ili NE BITI" venog ivota.
Re AIN je prevedena U engleski kao "Nita" jer ta zdruena
faza ukazuje na taku posle koje nita nije znano u bilo kom datom
trenutku. Nije implicirano da nita vie ne moe i nee biti znano.
Ona je jednostavno oznaavala da sc ogranienje svesti moglo proi
riti tako da odri korak sa napretkom. Moda bi preciznija formula
cija bila "Kraj iskustva" ili "Nita vie znano sada". Simboliki, AIN
jc isti znak pitanja usmeren ka Beskonanosti.
lnicijanti starih Misterija su esto savetavani da " Postanu ivi
upitnici", odnosno d trae sve odivota ali nita da ne zahtevaju. Zbog
ovoga je u starim inicijacijama bilo toliko mnogo pitanja i odgovora.
Cilj je bio da se u umove kandidata usadi ideja stalnog ispitivanja.
Stepenice swtlnSli
Moda bi bilo dobro za zapadnjake da "Nulti" koncept AIN-a
ost,lC po strani i jednostavno usvoje obi<ln upitnik. Nismo ba
spremni da zavrimo II izumrlosti sa kojom tako esto poistoveuje
mo re Nita. Tradicionalno ne elimo da BUDEMO i POSTANEMO
zauvek. AIN je upravo to i znaio sve vreme. On jc tak" kod koje je
na" svest u dovolj no bliskom kontaktu sa Boanstvom da kae, "Do
bro, ta sada? Sta emo da BUDEMO i RADIMO zajedno"? To je la
ka kod koje uistinu postajemo samoodredujua bia U skladu sa Ori
ginalnom namerom. Ovo je AIN, nae Istinsko postajanje ili Zivotni
cilj u SVETLOSTI.
Interesantna interpretacijska nijansa je da reca NA oznaava
oseaj eje i li podstreka. Ona izraava nadu, molitvu ili nameru da se
neto specifno desi za im subjekat osea potrebu. Tako da, ponovo
svedeno na osnovu, AIN moe da znai, "Ja trebam i traim moje sop
stveno Isti nsko sopstva svojom voljom". Traei 1 I N mi traimo upra
vo suprotno od izumiranj". Naime na sopstveni identitet II Beskraj
nom ivotu.
Veno AI NA? je eho fundamentaJnog uzvika svakog ljudskog
srca. Gde si Tl? Gde sam JA? Sta e Ml sc desiti? Nae najstarije bri
ge. Ovo bi mogao biti na najdublji De Profundis (iz dubina). Dete
koje plae za svojim roditeljima. Agonizir<j lIi krik paenika koj i zah
teva smrt. Jecaj usamljene due koja trai lItehu ljubavi. Moda i bri
ga due koju plai nastupajui gubitak tela i koja eli uverenje da za
ista postoji nekakav Boanski duh koga brine ta sc deava sa jadnim
malim ljudima. Sta god da je II pitanju, drevni zov AII111I1I! je jo
uvek izraz najvee hitnosti koji bilo koji smrtnik moe izustiti. To je
AI AIN-a. Na Kosmiki zov oajanja za i sa Boanstvom.
Kada se pribliavamo AIN-u uvek bismo trebali uzeti u obzir
njegove predkoncepte SPH i AVR (SOF i AUR) koji sc obino prevo
de kao Bezgraninost i Svetlost. Recimo da ih umesto toga posmatra
mo kao Slobodu i Osvetljenje. Nae oslobodenje od granica nieg i
vljenj a i Realizacija sveg smisla. Na itav ivot je borba za postizanje
ovih spiritualnih ciljeva. Do manjeg stepena mi ih postiemo, malo
po malo, prilikom svake inkarnacije. Tako da kada se nosimo sa nji
hovim simbolikim Arhetipovima na Drvetu ivota, mi samo posma-
ZZV
Vilij3m G. Grej
tramo preduslove za pribliavanje sutini samog Zivota. Sloboda j
Svetlost. Konano oslobodenje pre nego to postanemo Mi sami.
Da bi smo razmotrili i razumeli sve ove faktore oni bi trebalo
da oslobode pravu poplavu sveih znaenja koja bi oivela svako biv
e polje kabalistikog prouavanja. Dobar predlog bi bio postavljanje
znaka pitanja u centru AIN prostora iznad Ketera na !inom prikazu
Drveta ivota koji bi izgledao otprilike ovako:
A I N
s H
A R
KETHER
Neke veoma interesantne ideje se mogu izvui iz ovog dijagra
ma. Prvo, itava spirala ivota ovde proizilazi iz Krajnjeg l ili Apsolut
ne inicijacije individualnog Entiteta. Uz malo mate, posveeni hri
Uani bi mogli pratiti Konstantinov simbol (Constantine Labarum)
IXP (Iesus Christos) niz centralnu liniju. Ostali bi mogli proitati
slovne kombinacije smerom nadale i pronai ova znaenja.
ASA
IPV
NHR
Biti jak i isceljivati.
Veoma lepo.
Tei. Figurativno znaenje za okupljanje ljudi.
Da l i bi ita moglo biti jasnije od toga? Tok lepe energije koja is
ccljuje (i ni Celim) sve ljude zajedno. Okupljanje svesti. Vrelo samog
ivota. Endoenergija Postojanja.Na arapskom re AIN oznaava iz
vor. pogotovo sveti.
230
Stepenice svetlosti
Veoma esto u konvencionalnim prouavanjima Kabale, itava
poenta toga se izgubi pod morem tehnikih i sporednih pitanja. Svr
ha istinske Kabale nije nekakvo izdvajanje. ve nastojanje da ivimo
bolje. lepe i vie ivote kao individualne due U potrazi za sopstve
nom sumom i izvorom. Dok god to ona ini za svakoga, ona je od ne
procenjive vrednosti. U protivnom ona je samo vremenski zahtevna
slagalica.
Sa tajnom AIN-a na lImlI, prouavalac Kabale bi nekome koga
interesuje njegova motivacija mogao rei, "Ja traim samoga Sebe.
Onoga koji sam prvobitno i trebao biti i koji nameravam da posta
nem na kraju svog ivota. Moji Alfa i Omega. Ne postoji Nita vie to
mogu rei od TOGA".
231