GLAVA I

ZATO PITATI TA?

Za koliko se samo stvari kae da su drutveno konstruisane (tvorevine drutva)! Evo
neki naslova i! "i"liote#ke kartoteke ve!ani !a konstruk$i%e&
Autorstvo ('udmansi i (esi ()oodmansee and *as!i +,,-))
.ratstvo (/loson (0la1son +,2,))
(ete kao 3ledala$ televi!i%e (4uk (4uke +,,5))
O6asnost (7ek /ormik (7$0ormi$k +,,8))
Emo$i%e (9ar (9arre: +,2;))
<in%eni$e (4atur i 'ul3ar (4atour and )ool3ar +,=,))
>od ((%uar ((e1ar? +,2;)@ 4or"er i Aarel (4or"er and Aarrell +,,+))
9omoseksualna kultura (/insman (/insman +,2B))
.olest (4or"er (4or"er +,,=))
Znan%e (7ek /en!i (7a$/en!ie +,2+)? 7a%ers (7Cers +,,5)? .eret (.arrett +,,D)?
Torkin3ton (Torkin3ton +,,;))
Pismenost (/ukEFam6er! (0ookEFum6er! +,2;))
7edikali!ovani imi3rant ('ilkins ()ilkins +,,B))
Priroda (Ider (Eder +,,;))
Gsmena istori%a (Tonkin (Tonkin +,,D))
Postmoderna (7ek 9e%l (7$9ale +,,D))
/varkovi (Pikerin3 (Pi$kerin3 +,2;))
Htvarnost (.er3er i 4akman (.er3er and 4u$kmann +,;;))
Heri%ska u"istva ((enkins (*enkins +,,-))
Tenoloki sistemi (.idker? 9%u! i Pin# (.i%ker? 9u3es? and Pin$ +,2=))
Gr"ano kolovan%e (7a%ron (7iron +,,;))
Iivotna statistika (Emeri (EmerC +,,B))
Iene i!"e3li$e (7usa (7oussa +,,D))
.eskuJnitvo kod mladi (9%uston i 4id%ard (9uston and 4iddiard +,,-))
Ka$ionali!am kod naroda Zulu (Foulan (Folan +,,-))
da ne 6omin%emo FluvoJu? Gm? Paniku? osamdesete i revolu$ionarnu (extraordinary)
nauku (9artli i Fre3ori (9artleC and Fre3orC +,,+)? /aulter (0oulter +,=,)? /e6s i Oks
(0a66s and O$s +,,8)? Frin$va%3 i 7a%eroLer (FruMn!1ei3 and 7aeiroLer +,,D)?
/olins (0ollins +,2D))N Tu s6ada%u i l%udi kao %edinke& na %edno% radioni$i o tine%dersko%
trudnoJi? u!ru%ani direktor neke rimokatoli#ke a3en$i%e !a so$i%alnu 6omoJ %e rekao& I
sam sam? naravno? drutveno konstruisana tvorevina@ svako %eN
+ Zatim 6osto%i iskustvo& Kau#ni$i i aktivisti u o"lasti Leministi#ki 6rava i 6rava li$a s
invaliditetom 6oka!ali su da su iskustva o tome da se "ude ena ili ima invaliditet
drutveno konstruisane tvorevine (E i Aa%n (As$e and Aine +,22? 8L))N
7o% a"e$edni s6isak %e i!vu#en i! naslova kao to su Drutvena konstrukcija X ili
Konstruisanje X. I! s6iska sam i!ostavio X? %er nema kn%i3e ko%a 6o#in%e tim slovom? a i
!ato to mi to omo3uJava da koristim X kao !amenl%ivu re#? 3eneri#ku o!naku !a ono to
%e konstruisanoN (rutvena konstruk$i%a %e 6ostala o6ta kovani$a? dra3o$ena !a 6oliti#ke
aktiviste i 6o!nata svima ko%i se susreJu s aktuelnim de"atama o rasi? rodnosti? kulturi ili
nau$iN Zato?
/ao 6rvo? ide%a o drutveno% konstruk$i%i %e #udesno oslo"ad%a%uJaN >e$imo? 6odseJa nas
da materinstvo i n%e3ova !na#en%a nisu %ednom !auvek utvrd%ena i neminovna? 6osledi$a
rad%an%a i od3a%an%aN Ona su 6roi!vod istori%ski !"ivan%a? drutveni sila i ideolo3i%eND
7a%ke ko%e 6rivata%u vaeJe kanone u 6o3ledu emo$i%a i 6onaan%a mo3u da do!na%u da
to kako "i tre"alo da se oseJa%u ili 6ostu6a%u ne odred%u%e l%udska 6riroda ili "ioloki
6ro$es re6roduk$i%eN Kema 6otre"e da se oseJa%u krivim koliko se to ina#e o#eku%e?
ukoliko ne 6oslua%u stara 6orodi#na ili vaeJa 6siolokoE6edi%atri%ska 6ravila? kakvo %e?
re$imo? ako ne us6ostavi ve!u sa svo%im novorod%en#etom? o"oma vam se $rno 6ieNB
Kaalost? drutvenoEkonstruk$ione anali!e ne oslo"ad%a%u "a uvekN G!mimo anoreksi%u?
6oremeJa% kod devo%aka u 6u"ertetu i mladi ena ko%e vrednu%u mravost vie od sve3a
dru3o3N One %ednostavno neJe da %eduN Iako %e anoreksi%a "ila 6o!nata i u minulim
vremenima? 6a %e #ak i na!iv star nekoliko stotina 3odina? ova "olest %e is6livala u
moderni svet 6o#etkom e!deseti 3odina dvadeseto3 vekaN 7lade ene ko%e su o!"il%no
o"olele od"i%a%u i le#en%eN Pokuava se s ne"ro%enim 6omodarskim? #esto uasnim
lekovima i le#en%em? ali nita ne delu%e 6ou!danoN Po svakom intuitivnom svatan%u
termina drutvena konstruk$i%a? anoreksi%a mora delimi#no "iti neka vrsta drutvene
konstruk$i%eN G svakom slu#a%u? ona %e 6rola!na mentalna "olest (9ekin3 +,,2a) ko%a
na6redu%e samo na nekim mestima u neka vremenaN Ko? to ne 6omae devo%kama i
mladim enama ko%e od n%e 6ateN Ho$ia%alnoEkonstruk$ione te!e su oslo"ad%a%uJe
u3lavnom !a one ko%i su veJ na 6utu da se oslo"ode O !a ma%ke #i%a svest veJ dosti3la
vii nivo? na 6rimerN G6rkos to% n%iovo% oslo"ad%a%uJo% moJi? te iste re#i? drutvena
konstruk$i%a mo3u da delu%u i kao kan$ero3ene Jeli%eN Poto se 6ose%u? one se
umnoava%u "e! ikakve kontroleN (a ra!motrimo neslanu alu Alena Hokala (Alan Hokal)N
Hokal? Li!i#ar na Gniver!itetu K%u%ork? o"%avio %e u#enu kom6ila$i%u trenutno vaeJe
teori%e u vanom akademskom #aso6isu !a studi%e o kn%ievnosti i kulturi? Drutvene
teme (Social ext (Hokal +,,;a))N
Gredni$i su ta% rad ukl%u#ili u s6e$i%alan "ro% 6osveJen ratu naukaN Fotovo
istovremeno? u #aso6isu Lin!ua "ranca# o!"il%ni%o% vari%anti #aso6isa $i%l #i%a su $il%na
3ru6a 6roLesori i ta% so%? Hokal %e 6ri!nao svo%u vra3oli%u (Hokal +,,;")N Hokal %e u svom
6ri!nan%u u6otre"io termin drutvena konstruk$i%a samo dva6ut? u ese%u od 6et strani$aN
Htenli Ai (HtanleC Ais (+,,;))? doa%en teori%e? re6li$irao mu %e u kolumni &jujork
tajmsa. Tu %e u6otre"io ova% ili srodan termin esnaest 6uta u nekoliko 6asusaN /ada "i se
kan$ero3ena Jeli%a tako 6onaala u l%udskom telu? smrt "i "ila trenutnaN Keumerena
u6otre"a 6omodarski re#i %e !amorna? 6a i vie od to3aN
G 6redavan%u ko%e sam odrao u ArankLurtu nekoliko dana nakon to %e 6ri#a o"%avl%ena
ma%a +,,;? rekao sam da %e Hokalova ala do"ila svo%i 6etnaest minuta slaveN /oliko
sam samo 6o3reio! Ka internetu ima nekoliko il%ada odredni$a HokalN Hokal %e
iskristali!ovao neto veoma vano !a ameri#ki intelektualni ivotN I namerno kaem
ameri'kiN Hokalove $il%ne 3ru6e su "ili u3lavnom Lran$uski 6is$i@ 6a i Hokalova kn%i3a na
ove teme %e 6rvo"itno tam6ana na Lran$uskom (.rikmon i Hokal (.ri$mont P Hokal
+,,=a))N /ao od3ovor na to? nastale su dve Lran$uske kn%i3e? o"e s Lran$uskom re#%u
im%ostures u naslovu (Ienere (*enneret +,,2)? Iirdan (*urdant +,,2))N Evro6a %e?
med%utim? rea3ovala 6re !"un%eno ne3o !a"rinutoN Ta#no? "ilo %e mno3o 6rika!a? ali ne i
mno3o strastiN /ra%em +,,=? Hokal ni%e "io naro#ito 6o!nat u *a6anu? iako se
na%inLormativni%i sa%t o Hokalu u $elom svetu u6ravo 6o%avio u %a6anskom svetu
kom6%uterske komunika$i%eN- Prou#avao$i savremeni ameri#ki o"i#a%a (etike) ima%u
o"ave!u da o"%asne neo"i#nu ala"uku ko%u %e Hokal i!a!vao u svo%o% !eml%iN 7o% $il%
ni%e da 6rikaem drutvenu istori%u nae3 do"a ko%a to sve o"%an%ava? veJ da anali!iram
ide%u drutvene konstruk$i%e ko%a %e krenula u osva%an%e vie od tri de$eni%e 6re HokalaN
*a? sto3a? neJu imati skoro nita da kaem na tu temuN <itao$i ko%i ele da se u6o!na%u s
6olemi#kom antolo3i%om ameri#ki radova ko%i su na Hokalovo% strani? mo3u da #ita%u
/er#i%a (/oert3e (+,,2))N
>E4ATI'IZA7
Za mno3e? Hokal %e "io sim"ol !a ono to sada na!ivamo ratovima naukaN >atovi!
Hredite ratova nauka moe "iti drutvena konstruk$i%aN *edna oso"a tvrdi da su nau#ni
re!ultati? #ak i u Lundamentalno% Li!i$i? drutveno konstruisane tvorevineN K%e3ov
6rotivnik? ra!l%uJen? 6rotestu%e tvrdeJi da su ti re!ultati o"i#no otkriJa o naem svetu ko%a
vae ne!avisno od drutvaN 4%udi 3ovore i o ratovima kultura? ko%i se #esto vrte oko
rasni 6itan%a? roda? koloni%ali!ma ili oko !a%edni#ke norme !a istori%u i kn%ievnost ko%u
"i de$a tre"alo da savlada%u itdN Ovi konLlikti su o!"il%niN I!a!iva%u du"oke emo$i%eN .e!
o"!ira na to? sumn%am da "i se termini ratovi kultura? ratovi nauka (a sada i
Lro%dovski ratovi) toliko rairili da nema%u 6ri!vuk 3ladi%atorstvaN To !a6ravo
oamuJeni 3ledao$i 3ovore o ratovimaN
Ava%? u svetu se toliko na3omilalo "es da 3a neJe rasterati nikakva "e!"rinostN G ove
ratove %e ukl%u#eno mno3o vie stvari ne3o to mo3u i da 6omenemN *edna od n%i %e
veliki stra od relativi!maN /akav %e ovo !li vilen%ak? *asne deLini$i%e se teko nala!eN
O"i#no? l%udi ko%i se sumn%i#e !a relativi!am u6orno tvrde da oni nisu n%ime o6sednutiN
7ali "ro%? a takvi su edin"urki so$iolo!i nauke? .eri .arns i (e%vid .lur (.arrC .arnes?
(avid .loor (+,2D)) rado 6rivata e6itet relativistaN Paul Aa%era"end (+,2=)? ko%e3 "i%e
3las da Qsve moeR? us6eo %e da o6ie neki trinaest ver!i%a relativi!ma? ali ova% 6okua%
Q!avadi 6a vlada%R ni%e niko3a u"edioN
7islim da ne moramo da "udemo ovako visokou#eni kao ovi autoriN 9a%de da vidimo ta
kau reak$i%e i! stomakaN <e3a se "o%imo? 7no3o to3aN Imamo vid%en%e 6o ko%em %e
svako mil%en%e do"ro koliko i "ilo ko%e dru3o@ ako %e tako? !ar onda relativi!am ne da%e
do!volu svemu mo3uJem? Aeministi(kin%e) su nas nedavno u6o!orili na o6asnosti od ove
vrste relativi!ma? %er se #ini da ne ostavl%a 6rostora !a kritikovan%e u3n%etava#ki ide%a
(/oud (0ode +,,8))N To 6itan%e i!3leda moe "iti naro#ito vano !a LeministeEkin%e
treJe3 sveta (Kanda +,,=)N
Zatim? 6osto%i istori%ski revi!ioni!amN HledeJa La!a u !lo3lasnom ni!u 6ori$an%a
olokausta mo3la "i "iti kn%i3a s naslovom Drutvena konstrukcija (olokausta# delo ko%e
"i !a3ovaralo te!u da su na$isti#ki lo3ori !a istre"l%en%e 6reterivan%e? a da su 3asne
komore Lik$i%aN Kiko ne eli relativi!am ko%i u6uJu%e na to da takva kn%i3a? "ar kada %e
istina u 6itan%u? ima %ednaku vrednost kao sve dru3eN 7o%e li#no vid%en%e %e da nema
6otre"e da diskutu%emo o takvim 6itan%ima 6od temom Qrelativi!maRN Pitan%e istori%sko3
revi!ioni!ma %e 6itan%e kako 6isati istori%uN8 .arns i .lur (+,2B? D=) %asno isti#u da
so$iolo!i relativisti n%iovo3 reda ima%u o"ave!u da odrede svo%a uveren%a i 6ostu6ke
koristeJi se kriti#ki sa3ledanim standardima i! so6stvene kultureN Aa%era"endove
6osledn%e re#i (+,,-) "ile su da %e svaka kultura %edna kultura? i da tre"a da se
su6rotstavimo u3n%etavan%u "ilo 3deN A %a sam !avrio svo% 6rilo3 u %edno% kn%i!i o
ra$ionalnosti i relativi!mu $itira%uJi Hartrove 6osledn%e re#i ko%ima %e o"%asnio !ato
%evre%ska i islamska tradi$i%a nisu i3rale nikakvu ulo3u u n%e3ovo% misli& %ednostavno !ato
to nisu "ile deo n%e3ovo3 ivota (9ekin3 +,2B)N
Ima %o 3lo"alni "aukovaN Intelektual$i i na$ionalisti se "o%e reli3i%sko3
Lundamentali!ma u Indi%i? I!raelu? islamskom svetu i u H%edin%enim (ravamaN Ki%e li
nuna 6osledi$a relativi!ma to da %e svaka vrsta reli3i%sko3 Lundamentali!ma do"ra
koliko i svaka nauka?
Ili? moda %e 6ravo 6itan%e 6ro6adan%e Za6ada (u HA(? #ita% Amerika)N Pro6adan%e
deLinitivno ora"ru%u neki drutveni konstruk$ionisti? !ar ne? Ponekad se l%udi
usredred%u%u na 3u"itak tradi$i%e? o3or#eno se o6iruJi multikulturali!muN To %e stra
ko%i %a ne mo3u da u!mem !a o!"il%no? moda !ato to %e ova re# "ila u u6otre"i? u #isto
6o!itivnom smislu? u /anadi mno3o 6re ne3o to %e 6reu!eta u ameri#kim ratovima
kulturaN Ta !a"o3a? vlada u 6rovin$i%i u ko%o% ivim ima ministra !a multikulturalnost veJ
3odinama@ !ar to tre"a da me !a"rin%ava?
>elativi!am i 6ro6adan%e %esu velika "ri3a? ali %a se neJu time ne6osredno "avitiN .ol%e %e
drati se 6odal%e od to3a? %er ne mo3u da o#eku%em da us6eno otklonim odnosno reim
6ro"leme tamo 3de %e toliko mudri 3lava na6isalo toliko mudri re#i "e! ikakvo3
u#inkaN Go6teno 3ovoreJi? i!"e3avam da svo%im ra!mil%an%em dodatno do6rinosim
tekom klonuJu ko%e 6otran%u%e danan%e ratove kulturaN *a sam? u na%"ol%em slu#a%u?
nesreJan svedok? tuan !"o3 ono3a to to klonuJe #iniN
KE7O* P>'O (A (EAIKIE? PITA* HE TA *E H7IHAO

(rutvena konstruk$i%a %e odnedavno 6ostala neverovatno 6o6ularnaN Ke mo3u da se
nadam da Ju 6ravi#no !astu6iti sve u#esnikeN G!eJu veJinu 6rimera od autora ko%i
drutvenu konstruk$i%u stavl%a%u u 6rvi 6lan? u svo%e nasloveN Oni moda nisu dali svo%
do6rinos na na%%asni%i? na%ra!"oriti%i ili na%du"okoumni%i na#in? ali se svakako tako
deklariuN (akle ta su drutveni konstruk$ionisti i ta %e drutveni konstruk$ioni!am? H
toliko u!avreli strasti ko%e kola%u? #ovek "i mo3ao da 6omisli da 6rvo elimo deLini$i%u
kako "ismo ra#istili atmosLeruN Ka6rotiv? 6rvo tre"a da se uvatimo u kota$ sa smislom
drutvenoEkonstruk$ioni anali!aN Ke 6ita%te !a !na#en%e? 6ita%te ta %e smisaoN
To ni%e neo"i#na situa$i%aN Ima mno3o re#i ili Lra!a !a ko%e se mora reJi istoN G!mimo
Qeks6loata$i%uN G %edno% novi%o% kn%i!i na tu temu? Alen 'erta%mer (Alan )erteimer
+,,;)) na i!vrstan na#in trai neo6odne i dovol%ne uslove !a istinitost tvrdn%i ti6a QA
eks6loatie .RN Ke us6eva u 6ot6unosti? %er smisao iska!a da ("ra#ni) 6arovi i! sredn%e
klase eks6loatiu suro3at ma%ke? odnosno da koledi eks6loatiu svo%e koarkake !ve!de
ko%e 6rima%u sti6endi%u O to su 'erta%merovi slavodo"itni 6rimeri S tre"a da 6odi3ne
svestN Hmisao ni%e toliko u tome da se o6ie odnos i!med%u koleda i !ve!da ne3o da se
6romeni nae vid%en%e ti odnosaN Ovo se ne oslan%a na neo6odne i dovol%ne uslove !a
tvrdn%u o eks6loatisan%u? veJ na 6lodne analo3i%e i nove 6ers6ekiveN
Ka isti na#in? 6rimarna u6otre"a drutvene konstruk$i%eslui da 6odi3ne svestN; To se
radi na dva i!ra!ito %asna na#ina? 6ri #emu %e %edan sveo"uvatan? a dru3i vie suenN /ao
6rvo? !a3ovara se te!a da veJi deo nae3 6roivl%eno3 iskustva (odnosno svo iskustvo) i
sveta u ko%em ivimo tre"a svatiti kao neto to %e drutveno konstruisanoN Zatim?
6osto%e tvrdn%e ko%e su suene na drutvenu konstruk$i%u neko3 s6e$iLi#no3 X. To X moe
"iti autorstvo ili na$ionali!am kod naroda ZuluN Hveo"uvatni 6ristu6 moe da su3erie
6osto%an%e suene tvrdn%e? ali sutina suene tvrdn%e %e da 6odi3ne svest o sasvim
odred%eno% stvariN Huene tvrdn%e? u 6rin$i6u? ne !avise %edna od dru3eN 7oete "iti
drutveni konstruk$ionista u ve!i s "ratstvom i udruen%ima? ali drati da %e "eskuJnitvo
mladi dovol%no stvarnoN 'eJi deo ove kn%i3e ve!an %e !a suene tvrdn%eN Hto3a sam
6o#eo s 6itan%em? (rutvena konstruk$i%a ko%a se odnosi na ta? i uveo 6ri#u sa
s6iskom ko%i ukl%u#u%e vie taN Htavke na mom a"e$edno%m s6isku su tako ra!li#ite!
O6asnost se ra!liku%e od stvarnosti? ili od ena i!"e3li$aN G 6o!adini ono3a to s%edin%u%e
mno3e tvrdn%e %e ten%a da se 6odi3ne svestN
P>OTI' KE7IKO'KOHTI
>ad u o"lasti drutvene konstruk$i%e kriti#ki %e nastro%en 6rema statusu kvoN (rutveni
konstruk$ionisti ko%i se "ave nekim X ima%u tenden$i%u da smatra%u da&
(+) X ni%e moralo da 6osto%i? ili da uo6te ne mora da 6osto%i takvo kakvo %eN T ili T
takvo kakvo %e trenutno? ni%e odred%eno 6rirodom stvari@ ni%e neminovnoN
'eoma #esto? ide se dal%e i !a3ovara se te!a da&
(D) %e X 6rili#no loe takvo kakvo %e
(B) "i nam "ilo mno3o "ol%e kada "ismo mo3li da eliminiemo X? ili kada "ismo
"arem mo3li da 3a radikalno i!menimoN
Te!a 6od (+) ili neka sli#na tome? 6redstavl%a 6o#etnu ta#ku& 6osto%an%e ili 6riroda X)a
ni%e odred%ena 6rirodom stvariN X ni%e neminovnoN X %e nastalo ili %e o"likovano
drutvenim !"ivan%ima? drutvenim silama? istori%om? 6ri #emu su svi oni mo3li "iti
dru3a#i%iN 7no3e te!e drutvene konstruk$i%e odma !atim isti#u (D) i (B)? 6remda to ne
mora "iti slu#a%N <ovek svata da neto? to i!3leda neminovno u trenutnom stan%u stvari?
ni%e "ilo neminovno? a da i6ak ni%e !"o3 to3a loeN Ali veJina l%udi ko%i s entu!i%a!mom
koriste ide%u drutvene konstruk$i%e ima%u el%u da kritiku%u? men%a%u ili unite neko X
ko%e im se ne do6ada u utvrd%enom 6oretku stvariN
>O(
Ke idu svi konstruk$ionisti ko%i se "ave nekim X do te!e (B) ili #ak (D)N Posto%i vie
stu6n%eva u !a3ovaran%u konstruk$ioni!maN /asni%e Ju i!dvo%iti estN HteJi Jete i!vesnu
6redstavu o 3rada$i%i ako ra!motrite Leministi#ke u6otre"e konstruk$ioni ide%aN
Kesumn%ivo %e da su na%uti$a%ni%e doktrine drutvene konstruk$i%e ve!ane !a rodN= To se
dalo o#ekivatiN Ka%#uveni%i redak i! kanonsko3 teksta Himon de .ovoar? Dru!i %ol# 3lasi&
*n ne na+,t %as -emme. on le devient/ *edinka se ne rad%a kao ena? veJ to 6osta%e ((e
.ovoar +,-,? II? +@ +,8B? D;=)N Ovo takod%e su3erie mno3im #itao$ima da %e rod
konstruisan 2N
>ani%i trud"eni$i u enskim 6okretima su !nali da odnosi sna3a tre"a da se reLormiu? ali
mno3e ra!like i!med%u 6olova nosile su sa so"om oseJa% neminovnostiN Onda su
Leministkin%e mo"ilisale re# rodN Keka %e X U rod u 3orenavednim stavkama (+)O(B)N
Aeministkin%e su nas u"edile (+) da su rodni atri"uti i odnosi kra%n%e slu#a%niN Takod%e su
!a3ovarale te!e (D) da su oni uasni i (B) da "i naro#ito enama? a i l%udskim "iJima
uo6te? "ilo mno3o "ol%e ukoliko "i se trenutni rodni atri"uti i odnosi ukinuli ili radikalno
transLormisaliN To %e sasvim u redu? no ova% osnovni sled (+)O(B) %e 6revie
6o%ednostavl%enN Posto%e mno3o ra!li#iti teori%a med%u Leministkin%ama ko%e koriste ili
aludira%u na ide%u konstruk$i%eN,
*edna kl%u#na ide%a rani teoreti#ara roda "ila %e da "ioloke ra!like med%u 6olovima ne
utvrd%u%u rod? rodne atri"ute ili rodne odnoseN Pre ne3o to su Leministkin%e !a6o#ele svo%
rad? ovo %e "ilo daleko od o#i3ledno3N G 6rvim anali!ama? o rodu se ra!mil%alo kao o
dodatku Li!iolo3i%i? slu#a%nom 6roi!vodu drutvaN >od %e? 6o ovo% kon$e6$i%i?
konstitutivna drutvena konstruk$i%a& N N N >od tre"a savatiti kao drutvenu kate3ori%u
#i%a deLini$i%a u6uJu%e na %ednu iroku mreu drutveni odnosa? i ni%e %ednostavno
6itan%e anatomski ra!lika(9aslen3er (9aslan3er +,,8? +B5))N+5
7no3e konstruk$ionisti#ke u6otre"e roda 6reva!ila!e ova% 6ristu6 rodu kao dodatkuN
Kaomi eman (Kaomi H$eman (+,,B? $N +2)) na3in%e ka Lunk$ionali!mu 6o 6itan%u
roda? t%N ona misli da kate3ori%u roda u6otre"l%avamo da "i 6osluila $il%evima ko%i
#lanovi neke drutvene 3ru6e moda nisu svesni? $il%evima ko%i koriste nekim i samo
nekim #lanovima te 3ru6eN Zadatak %e da se ti $il%evi demaskira%u? da se demaskira
ideolo3i%aN /ada eman kae da %e rod drutveno konstruisan? ona delimi#no smatra da to
6odsti#e 3ledita 6o ko%ima se ene smatra%u da su u "iti? 6o samo% svo%o% 6rirodi?
6odlone muko% domina$i%iN eman eli da reLormie kate3ori%u rodaN (udit .atler
(*udit .utler) %e %o "untovni%aN Ona insistira na tome da %edinke do"i%a%u rodnost 6o
tome ta rade S omil%ena re# %e i!ved"aN Ona od"a$u%e kon$e6t da %e rod konstruisani
dodatak 6olnom identitetuN 7uka i enska tela nisu datostiN 7o%e telo %e? !a mene? deo
mo3 ivota? a na#in na ko%i %a ivim ta% ivot %e deo odluke ve!ane !a to ko%u vrstu tela %a
imamN 7oda %e ova konstruisana tvorevina !vana 6ol isto toliko kulturoloki
konstruisana kao i rodN N N 3de %e 6osledi$a ta da ra!lika i!med%u 6ola i roda i!3leda uo6te
ni%e ra!lika (.atler +,,5? =)N
Ovde se moemo 6odsetiti? samo na trenutak? o6serva$i%a Tomasa 4akera (Tomas
4aVueur +,,5) o tome kako su 6olni or3ani "ili dru3a#i%e 6rika!ani u? i!med%u ostalo3?
Za6adnim medi$inskim radovima i! 6rolo3 mileni%umaN .atler ne ra!matra takve
sisteme !nan%a o teluN Oni su? naravno? oslikali i!vesne mo3uJnosti 6er$e6$i%e vlastito3
"iJa (selL)? i uti$ali na mo3uJnosti !a delan%e? ivl%en%eN Ali n%eno ra!matran%e ide mno3o
dal%e od 4akerovo3N Hvi sistemi !nan%a ko%e on 6redstavl%a 6ret6ostavl%a%u da %e 6ol stvar
Lio!iolo3i%e? datost ko%a 6retodi l%udsko% misliN >a!liku%u se u tome ta %e datostN .atler
6reis6itu%e na#in na ko%i smo stekli 6redstavu o to% datostiN Htari%i kon$e6ti roda ne
6omau da se od3ovori na takva 6itan%aN /ako onda? 6ita ona? tre"a 6reLormulisati
rod tako da o"uvati odnose sna3a ko%i ima%u u#inak 6rediskur!ivno3 6ola i tako sakri%u
samu tu o6era$i%u diskur!ivne 6roduk$i%e? Ka ta% na#in ona eli da u na%man%u ruku
revidira rane Leministi#ke kon$e6te o rodu? i 6o tome kako %a to tuma#im? eli da se
!reli%im ra!mil%an%em udal%i od 6ri#e o konstruk$i%i i nastavi s kom6leksni%om anali!om
ko%a "i? moda? u 6ot6unosti od"a$ila termin Wkonstruk$i%aRN
.atler $itira kao svo3 save!nika? autorku #i%i %e rad revolu$ionaranN 7onik 'iti3
(7oniVue )itti3 +,,D? ,) od"a$u%e Leministi#ku tradi$i%u ko%a aLirmie moJ 6osto%an%a
kao eneN Tre"a o"oriti $eo ni! kate3ori%a ve!ani !a 6ol i rodN Prema 'iti3ovo%? le!"i%ka
%e nosila$ revolu$i%e? %er ivi tako da od"a$u%e da "ude "ilo mukara$ "ilo enaN
eman %e? da u6otre"im ran3iran%e ko%e Ju kasni%e ra!raditi? konstruk$ionista re-ormista
ko%i eli da demaskira neku ideolo3i%uN O"%avl%ene radove .atlerove %a na!ivam
0untovni'kim# dok 'iti3ove na!ivam revolucionarnim. Ali nemo%te misliti da su sve
Leministkin%e 6ri%atel%ski ras6oloene 6rema drutveno% konstruk$i%iN Ka3ovestio sam da
se .atlerova distan$ira od n%e3a? da%uJi 6rednost 6re$i!ni%im i su6tilni%im kon$e6timaN
(eLner Alen (*eLLner Allen) 3a %e i!3leda i!"e3la od 6o#etkaN Ona smatra da 6revie
takve 6ri#e u6liJe u "analne i nar$isti#ne 6ostmoderne Las$ina$i%e o"i#nim re#imaN HkreJe
6an%u sa osnovni stvari? 6o6ut ne%ednakosti u 6latiN Hasvim su6rotno 'iti3ovo%? su3erie
da "i moda "ilo do"ro da se 6reo"liku%e s6e$iLi#no enska osetl%ivostN Gme da "ude
!a%edl%iva 6rema ide%i da %e ona? li#no? drutveno konstruisanaN Ka ko%e to drutvo mislite?
6ita (Alen +,2,? =)N
IEKE IZ.EF4I0E
1ta %e to to %e konstruisano kada 3ovorimo o drutveno% konstruk$i%i roda? *edinke ko%e
su rodno odred%ene? kate3ori%a roda? tela? due? kon$e6ti? kl%u#evi? su"%ektivnost? s6isku
nema kra%aN Za 6o#etak sam u!eo rod kao 6rimerN To %e 6revie 3orl%iva tema da "i se
uklo6ila u neku 6rostu emuN Zato mi do6ustite da 6okuam da dam malo ra!%an%en%e
koristeJi man%e kontrover!nu stavku s mo3 a"e$edno3 s6iska naslova O ene i!"e3li$eN
Zato "i neko u6otre"io naslov Drutvena konstrukcija 2ena i30e!lica# 7usa (7oussa
+,,D)? kada %e sasvim o#i3ledno da su ene 6ostale i!"e3li$e usled ni!a drutveni
!"ivan%a? Hvi smatramo da "i svet "io "ol%i kada ne "i "ilo ena i!"e3li$aN Ke mislimo da
"i svet "io "ol%i ako ene ne "i mo3le da 6o"e3nu od ne6odnol%ivi uslova ili ukoliko "i
i!3u"ile ivot u tom 6okua%uN 7islimo da "i #asni%i svet "io ona% u ko%em se ene ne "i
silom 6roterivale i! so6stveni domova? 6retn%ama silom? ili ona% u ko%em makar ne "i
"ile toliko o#a%ne da mora%u da "eeN Ako X odredimo kao ene i!"e3li$e? 6ostavke (+)?
(D) i (B) su "olno o#i3ledneN /o%i "i? dakle? mo3ao "iti smisao 3ovoriti o drutveno%
konstruisanosti ena i!"e3li$a? (a "ismo na to od3ovorili? moramo? kao i uvek? da
sa3ledamo kontekstN >as6rava ne 6roisti#e i! ideala& ne do!voliti ni%edno% eni da "ude
6rimorana da "eiN Htanovite 7use (+,,D) %e da !eml%a domaJin (u ovom slu#a%u
/anada? ko%a 6osledn%i 3odina? u6rkos svim svo%im manama? ima 6olitiku 6rema
i!"e3li$ama ko%a %e na%6ri"lini%a 6oliti$i sadrano% u re!olu$i%ama o i!"e3li$ama
G%edin%eni na$i%a)N Ono to %e drutveno konstruisano ni%e? u 6rvom redu? ena i!"e3li$a
kao 6o%edina$? veJ klasiLika$i%a E 2ene i30e!lice. 7usa 6ristu6a 6o%mu ene i!"e3li$e
kao da %e to neko 6ose"no l%udsko "iJe? iva vrsta 6o6ut QkitaRN (oka!u%e da %e ova% na#in
klasiLika$i%e l%udi 6roi!vod drutveni !"ivan%a? !akonodavstva? so$i%alni radnika?
imi3rantski 3ru6a? aktivista? advokata i aktivnosti ena o ko%ima 3ovorimoN Ova vrsta
oso"e? kao 6ose"na vrsta oso"e? %este drutveno konstruisanaN Ili 6rosto re#eno& ideja
ene i!"e3li$e %e konstruisanaN
I(E*E G H'O*I7 7AT>I0A7A
Ide%a %e steno3raLski termin i to veoma ne!adovol%ava%uJiN Pro"lem %e u tome to
elimo da nad%emo neki uo6ten na#in da i!vrimo 6otre"nu distink$i%u? ne samo !a X 4
ene i!"e3li$e? veJ i !a dru3e stvari !a ko%e se smatra da su drutveno konstruisaneN >e#
ide%aR Je moda morati da 6oslui? iako neke odred%eni%e re#i kao o su kon$e6t i
vrsta s6remno #eka%u da !au!mu n%eno mestoN Pod Qide%omR ne mislim nita neo"i#no
umnoN Ide%e su (na na#in na ko%i redovno koristimo tu re#) o"i#no tu? u %avnostiN 7o3u se
6redloiti? kritikovati? ra!matrati? 6odravati? od"a$itiN
Ide%e ne 6osto%e u vakuumuN One ive u drutvenom kontekstuN 9a%de da to na!ovemo
matricom u okviru ko%e se o"ra!u%e neka ide%a? kon$e6t ili vrstaN 7atri$a ni%e nita
"ol%e reen%e !a mo%e 6otre"e od re#i ide%aN Ona 6oti#e od re#i ko%a !na#i materi$a
ali %e 6o6rimila mno3a dru3a !na#en%aSu vio% al3e"ri? na 6rimerN 7atri$a u ko%o% se
o"ra!u%e ide%a o eni i!"e3li$i 6redstavl%a kom6leks institu$i%a? !astu6nika? novinski
#lanaka? advokata? sudski odluka? imi3ra$ioni s6orovaN (a ne 6omin%emo materi%alnu
inLrastrukturu? 6asoe? uniLorme? altere na aerodromima? 6rivatne $entre? sudove?
kam6Eodmaralita !a de$u i!"e3li$eN 7oda "iste eleli da i o!na#ite kao drutvene
stvari? %er nama su vana n%iova !na#en%a? ali to su materi%alne stvari? i svo%om #istom
materi%alnoJu uti#u na l%udeN O"rnuto? ide%e o enama i!"e3li$ama uti#u na materi%alno
okruen%e (ene i!"e3li$e nisu nasilne? tako da nema 6otre"e !a 6itol%ima? ali %e velika
6otre"a !a 6a6irom? 6a6irom i 6a6irom)N Teni#ka strana ima uti$a%a na l%ude (3de mno3i
nema%u ra!umevan%a !a toliki 6a6ir? 6a6ir? 6a6ir? ra!ne kan$elari%e? uniLorme)N Huta
materi%alnost? #ak i "o%a na !idovima moe 6oste6eno !a !ameni o6timisti#nu nadu
oseJa%em "e!li#ne mukotr6ne 6otitenostiN
Ova ras6rava o ide%ama i klasiLika$i%i u!ima !dravo !a 3otovo o#itu stvar? a to %e da one
Lunk$iniu samo u matri$iN Ali %a !aista elim da istaknem ono to steno3raLski na!ivam
idejom ene i!"e3li$e? tu klasiLika$i%u? tu vrstu oso"eN /ada #itamo o drutveno%
konstruk$i%i neko3 X# veoma #esto se misli na ide%u X)a (u okviru n%e3ove matri$e)N A
ide%e? svaJene na ta% na#in? %esu vaneN Keko% eni odista moe "iti vano da "ude
klasiLikovana kao ena i!"e3li$a@ ukoliko ni%e tako klasiLikovana? moe "iti de6ortovana
ili se mora skrivati ili udati da "i do"ila dravl%anstvoN 7atri$a moe da naudi eni kao
%edinkiN Potre"no %e da 6ostane ena i!"e3li$a da "i ostala u /anadi@ ona u#i ko%e
karakteristike tre"a da usvo%i? !na kako da ivi svo% ivotN IiveJi tim ivotom? ona
evoluira? 6osta%e odred%ena vrsta oso"e (ena i!"e3li$a)N Hto3a moda ima smisla reJi da
su same %edinke i n%iova iskustva konstruisane u okviru matri$e ko%a okruu%e
klasiLika$i%u ene i!"e3li$eN
PrimeJu%ete koliko %e vano da se od3ovori na 6itan%e (rutvena konstruk$i%a ko%a se
odnosi na ta? *er? u ovom 6rimeru X se ne odnosi direktno na 6o%edine ene i!"e3li$eN
Ke? X se odnosi 6re sve3a na enu i!"e3li$u kao vrstu oso"e? na samu klasiLika$i%u? kao i
na matri$u u okviru ko%e Lunk$ionie ta klasiLika$i%aN Posledi$a takve klasiLika$i%e %e da se
6o%edine ene i n%iov doivl%a% sami se"e men%a%u usled takve klasiLika$i%eN
Ovo delu%e veoma kom6likovanoN Ali lo3ika %e 6rostaN Od"e3le ene su 6roi!vod
drutveni uslova u n%iovim mati#nim !eml%amaN .ilo "i 3lu6o 3ovoriti o drutveno%
konstruk$i%i u tom kontekstu? %er %e sasvim %asno da drutvene okolnosti i!a!iva%u stra od
"oravka kod kuJe i nadu da Je naJi uto#ite u dru3o% !eml%iN Ko? "uduJi da u /anadi 2ena
i30e!lica moe da li#i na direktan i 6rili#no neminovan na#in da se neki l%udi klasiLiku%u?
!aista 6osto%i ra!lo3 !a tvrdn%u da %e ta klasiLika$i%a daleko od neminovneN <ovek takod%e
moe da tvrdi da se ova slu#a%na klasiLika$i%a? kao i matri$a u ko%u %e u3rad%ena? men%a%u
6rema tome kako neke ene i!"e3li$e doivl%ava%u se"e? svo%a iskustva i 6ostu6keN Otuda
su na indirektan na#in sami l%udi 6o3oXeni tom klasiLika$i%om O i? ako "a oJete? sam
6o%edina$ %e drutveno konstruisan kao odred%ena vrsta oso"eN
P>E(GH4O'
PrimeJu%ete kako te!a (+)SX ni%e moralo da 6osto%iS otvara vrata !a 6ri#u o tome da %e
T drutveno konstruisano. Ako svako !na da %e X slu#a%na 6osledi$a drutveno3 6oretka?
iska! da %e ono drutveno konstruisano nema smislaN Od"e3le ene? ili one ko%e su 6red
imi3ra$i%om? nala!e se tu usled drutveni !"ivan%aN Hvako to !na i samo "i se "udala (ili
neko ko se 6ovodi !a modom) trudila da tvrdi da su one drutveno konstruisaneN 4%udi
6o#in%u da tvrde da %e X drutveno konstruisano u6ravo onda kada utvrde da %e&

(5) u trenutnom stan%u stvari? X se u!ima !dravo !a 3otovo@ X i!3leda kao neto
neminovnoN
G mom 6rimeru? i!3leda da %e kon$e6t ene i!"e3li$e neminovan? #im 6osto%i
u6ran%avan%e (6ra$ti$e) na$ionalnosti? usel%enitva? dravl%anstva i od"e3li ena ko%e su
6ris6ele u vau !eml%u traeJi a!ilN Autor %edne kn%i3e o drutveno% konstruk$i%i ena
i!"e3li$a kae da kon$e6t? matri$a 6ravila? u6ran%avan%e i materi%alna inLrastruktura u
ko%u %e ta konstruk$i%a u3rad%ena? nisu uo6te neminovniN
Iska! (5) ni%e tvrdn%a ili 6ret6ostavka o X. On navodi 6reduslov !a te!u o drutveno%
konstruk$i%i X. .e! (5) ne 6osto%i namera (osim ako se ne 6ovodite !a modom) da se
3ovori o drutveno% konstruk$i%i X)a. To se moe 6otvrditi tako to Jete 6roJi kro!
3orenavedeni s6isak od A do 5N Ke 6osto%e kn%i3e o drutveno% konstruk$i%i "anaka?
Liskalno3 sistema? #ekova? nov$a? dolarski nov#ani$a? konosmana? u3ovora? delikata?
Have!ni re!ervi ili "ritanske monari%eN To su sve u3ovorni ili institu$ionalni o"%ekti
(6o%movi)? i niko ne sumn%a da su u3ovori i institu$i%e 6osledi$a istori%ski !"ivan%a i
drutveni 6ro$esaN
Otuda niko i ne !a3ovara te!u da su drutveno konstruisaniN Oni su deo ono3a to (on
Hirl (*on Hearle +,,8) na!iva drutvena stvarnostN K%e3ova kn%i3a nosi naslov
Konstrukcija drutvene stvarnosti ((e 6onstruction o- Social 7eality8# i kao to sam na
nekom dru3om mestu o"%asnio (9ekin3 +,,=) ta kn%i3a nema nikakve ve!e sa
drutvenom konstruk$i%omN
I!ostavio sam slovo 9 u svom a"e$ednom s6iskuN 7o3ao sam da krenem od
konstruisan%aR do otkrivan%a? s kn%i3om *tkrivanje (u smislu i3uma# %rim.%rev.8
9a%ana. Stvaranje %osleratne civili3acije (<e6man E 0a6man +,,+)N 7o3uJe %e da %e
naslov i3ra re#i? na na#in na ko%i %e to kn%i3a *tkrivanje Leonarda (Tarner E Turner +,,B)&
6osleratni *a6an %e i sklon i!umima i i!uml%enN (Posto%e dve kn%i3e 6od naslovom
*tkrivanje 2ena# Pana"e%ker (Pana"aker +,,+)? i /irka6 (/irku6) i /eler (/eller +,,D)@
%edna %e o enama i!umitel%ima? a dru3a %e o tome kako su i!uml%ene ulo3e !a ene u
nau$iN)
/n%i3a o *a6anu %e istori%ska kn%i3a ko%a 6ostavl%a te!uN Ona doka!u%e da %e moderni
*a6an %edan 6ot6uno nov LenomenN Go"i#a%ena tvrdn%a da *a6an ima du"oke korene u
6rastaro% tradi$i%i %e 6o3rena? kae autorN .e! o"!ira na istinitost n%e3ove te!e? Lenomeni
ko%e 6redstavl%a su o#ito drutvene 6o%ave? a niko ne vodi ovu kn%i3u 6od literaturom o
drutveno% konstruk$i%iN To %e delimi#no !ato to ukoliko %e tema savremeni *a6an?
drava? onda uslov (5) ni%e !adovol%enN Kiko ne moe da misli da %e "ilo neminovno da se
rodi moderna dravaN
H dru3e strane? ukoliko %e tema ideja *a6ana? to onda i!3leda kao neto neminovni%eN
G!mimo neke kn%i3e sa sli#nim naslovima& *tkrivanje Amerike (>a"asa +,,B)@
*tkrivanje Australije ('a%t? ()ite +,2+))@ *tkrivanje Kanade (Zeler (Zeller +,2=))@
*tkrivanje :vro%e ((elanti ((elantC +,,8))@ *tkrivanje &ove :n!leske (.raun (.ro1n
+,,8))@ *tkrivanje Indije (/re%n (0rane +,,D))@ *tkrivanje Irske (/i"erd +,,;)N /ada se
osvrnemo una!ad? /n%i3a *tkrivanje 9a%ana i! +,,+N %e i!3leda "ila deo or3i%an%a s
otkriJima s 6o#etka devedeseti 3odina 6rolo3 veka? stvaranim !a l%ude ko%i misle da %e
ide%a na$i%e ili re3iona X# sa svim svo%im konota$i%ama i sa svim svo%im stereoti6ima?
6rili#no neminovnaN Gkratko? !a l%ude ko%i se 6onaa%u kao da %e uslov (5) !adovol%enN
.uduJi da su Aederalne re!erve tako o#i3ledno 6roi!vod slu#a%ni do3ovora? kn%i3a s
naslovom Drutvena konstrukcija "ederalni( re3ervi "i na%verovatni%e "ila "esmislena@
6osumn%ali "ismo da neko 6okuava da 6roLitira na na!ivu drutvena konstruk$i%aN Ko?
moemo da !amislimo !a6an%u%uJe delo? Drutvena konstrukcija %rivrede. Hvako3a dana
#itamo kako %e 6rivreda u us6onu ili 6adu? to "i tre"alo da nas u6lai odnosno usitiN A
i6ak? ovu s%a%nu ikonu? 6rivredu? "ilo %e teko naJi na naslovnim strani$ama novina #ak i
6re #etrdeset 3odinaN Zato se mi tako malo 6itamo o samo% to% ide%i? o 6rivredi? 7o3li
"ismo da tvrdimo da %e ide%a? kao analiti#ka alatka? kao na#in !a 6romil%an%e o
industri%skom ivotu u veliko% meri konstruk$i%aN Ke tvrdimo da %e 6rivreda vedske
D555N 3odine drutvena konstruk$i%a (o#ito %e da %este@ uslov (5) ni%e !adovol%en)? veJ da
se moe tvrditi %e nai!3led neminovna i nei!"ena ide%a? %rivreda# drutveno konstruisana
tvorevinaN
*o strani%e stvoren%e ko%e se 6o%avl%u%e i! Liskalne ume& deLi$itN On nam %e 6o!nat kao i
veliki 6oliti#ki slo3an reak$i%e s 6o#etka devedeseti 3odina 6rolo3 vekaN *o %edan
"esteseler "i "e! 6ro"lema mo3ao da "ude Konstruisanje de-icita. Karavno? deLi$it %e
oiveo usled veliki 6o!a%mi$a u novi%o% istori%i@ ne "i to "ilo u 6itan%uN Tema ovo3
!amil%eno3 "estselera "i "ila konstruk$i%a ideje deLi$itaN 7oemo da 6redvidimo
ar3umentN Ide%a deLi$ita %e konstruisana kao 6retn%a? kao o3rani#ava%uJi element u
ivotima mno3i l%udi? kao instrument !a 6onovno us6ostavl%an%e e3emoni%e ka6itala i
!a sistematsko i nemilosrdno ras6litan%e drutvene mreeN /onstruisana %e kao sredstvo
da se siromani 6odstaknu da do"rovol%no 6ristanu na %o "edni%u sirotin%uN
G dal%em tekstu naro#ito Ju istaJi teko svatl%ivu ra!liku i!med%u o"%ekta i ide%eN
Pola!na ta#ka (5) ne vai !a o"%ekte (deLi$it ili 6rivredu)N O#ito %e da naa trenutna
6rivreda i na trenutni deLi$it nisu "ili neminovniN Oni su slu#a%na 6osledi$a istori%ski
!"ivan%aN Kasu6rot tome? 6o#etna ta#ka (5) vai !a ide%u 6rivrede ili deLi$ita@ ove ide%e? s
mno3im svo%im konota$i%ama? delu%u neminovnoN
*A (.IYE? HOPHT'O? S:L"8
Iska! (5) 6omae da se ra!%asni %edno veoma 6o6ularno mesto !a drutvenoE
konstruk$ione anali!e& %aN *a tu nemam mno3o 6ro"lemaN >etko naila!imo na neko3a
ko 3ovori o %a i!u!ev u visokointelektualnim ra!3ovorimaN To %e 6rili#no dru3a#i%a
situa$i%a ne3o sa enama i!"e3li$ama? to %e sasvim ovo!emal%ska i 6rakti#na temaN Kaa
en3leska re# sel- "ol%e Lunk$ionie kao suLiks (na 6rN (ersel-) i 6reLiks (na 6rN sel-)
im%ortance) ne3o kao imeni$aN To %e !na#a%no? ali ne elim da se ovde "avim Lilo!oLi%om
%e!ikaN 7oramo da 6rivatimo situa$i%u u ko%o% mno3i nau#ni$i !adovol%no ras6ravl%a%u o
W%aRN
Istori%a moderne Lilo!oLi%e 6una %e ras6rava ko%e mo3u da navedu na 6ri#u o konstruk$i%i
%aN Hve one (da na3ovestim temu ko%u Ju ra!raditi u sledeJem 6o3lavl%u) doseu una!ad
do /anta i n%e3ovi vid%en%a o na#inu na ko%i su i moralno $arstvo i okvir !a materi%alno
$arstvo konstruisaniN
G!mimo e3!isten$i%ali!amN /o #ita /ami%a ili rano3 Hartra moe da stvori sliku o Q%aR
"e! a6solutno ikakvo3 sredita? o Q%aR ko%e samo se"e konstruie kro! #inove slo"odne
vol%eN /onstruisano %a mora? meXutim? da 6rivati mukotr6nu od3ovornost !a ono to %e
konstruisanoN Hartr %e kasni%e? u6o!navi se "ol%e s 9a%de3erom i /arlom *as6ersom?
mislio o W%aR kao o ne#emu to %e konstruisano u %edno% drutveno% matri$iN Ovo uka!u%e
na istinsku ra!liku 6o ko%o% su neke konstruk$i%e W%aR drutvene? a neke nisuN Tako 7e%
(7aC +,,D? B) 6ie o 6o3ledu? ko%i on na!iva drutveni e3!isten$i%ali!am? !a ko%i
smatra da %e Qvredan o"navl%an%aR@ to stanovite ko%e 6oti#e od 9a%de3era? *as6ersa i
6o!no3 Hartra Za ko%i[ vidi W%aR kao drutveno konstruisanu tvorevinu? kao Lunk$i%u
med%uso"no3 delovan%a istori%e? drutveno3 uslovl%avan%a i oda"rano3 6onaan%a
6o%edin$aN To %e isto ono vid%en%e? ko%e smo rani%e naveli? a ko%e %e is6ol%io u!ru%ani
direktor a3en$i%e !a so$i%alnu 6omoJ& I sam sam? naravno? drutveno konstruisana
tvorevina@ svako %eN
>a!lo3 !"o3 ko%e3 %e vano reJi drutveno konstruisana tvorevina %e da "i se 6odvukla
ra!lika u odnosu na individualisti#ku (tvorevinu)? a u slu#a%u /ami%a i rano3 Hartra na
3otovo soli6sisti#ku konstruk$i%u %aN PrimeJu%emo da %e kva!iEsoli6sisti#ka konstruk$i%a
W%aR 6rili#no 6rirodno na!vana konstruk$i%aN Imamo sliku W%aR ko%e nasta%e sta6an%em ni!a
slo"odni #inova? 6ri #emu svaki ta% #in mora da se nado3radi na Q%aR ko%e %e i!3rad%eno
od 6retodni slo"odni #inovaN Kasu6rot tome? med%uso"no delovan%e istori%e?
drutveno3 uslovl%avan%a i oda"rano3 6onaan%a 6o%edin$a se teko uo6te moe na!vati
konstrukcijomN Hamo donekle ne6romil%ana u6otre"a termina kakav %e drutveno
konstruisana tvorevinaRSko%a "i "ila re!ultat meani#ko3 6onavl%an%aS navela "i
neko3a da na!ove tako do"i%eno W%aR drutveno konstruisanom tvorevinomN Proi!vodom
drutva O da? ali konstruisanom tvorevinom?
Keki smatra%u da %e drutvena konstruk$i%a Q%aR 6ot6uno ne6rivatl%iva i! sasvim
su6rotno3 ra!lo3aN (aleko od mil%en%a da W%aR 6o#in%e u %ednom sartrovskom vakuumu
"e! sredita? oni deLiniu %a kao %ednu reli3io!nu? misti#nu? metaLi!i#ku ili
trans$endentalnu vi!i%u dueN W*aR ima%u "iti (essen$es)? i O osim samo 6ovrno ili
slu#a%no O nisu konstruisane tvorevineN Hartr %e? i u rano% i u 6o!no% La!i? smatrao da %e to
%ednostavno 3reka? tako da ovde imamo %edno du"oko Lilo!oLsko nesla3an%e ko%e se
skriva i!a etikete konstruk$i%e? "e! o"!ira da li %e !a ili 6rotivN
Posto%i %o %edna osnova !a 6ri3ovor? ko%a %e vie na 6o!i$i%ama em6iri!ma od 6retodneN
(anan%e 6oliti#ke teori%e? 6isane na en3leskom %e!iku? isti#u individualnu slo"odu i
individualna 6ravaN 4%udska "iJa se smatra%u %edinkama ko%a mo3u samostalno da
o"e!"ede svo%e 6osto%an%e i ko%a stu6a%u u odnose s dru3im l%udskim "iJimaN Ailo!oLi%e
6rosvetitel%stva sa svo%im teori%ama o drutvenom u3ovoru su imale takvo !aled%e? kao
to 3a ima%u danan%i 6ristu6i eti$i !asnovani na teori%i i3araN Ovakve slike nas 6o!iva%u
da 6omislimo da 6rvo 6osto%e 6o%edina#na %a? 6a tek onda drutvaN To %e "io 6lodan
model !a 6romil%an%e o 6ravdi? dunosti? dravno% u6ravi i !akonuN 4%udi ko%i 6rivata%u
ova% 6o3led ili strate3i%u? sumn%i#avi su 6rema 6ri#i o drutveno% konstruk$i%iN
(ru3i? ko%ima %e startna 6o!i$i%a "ilo takvo ra!mil%an%e? vremenom svate da %e E u6rkos
n%iovom od3o%u i tvrdn%ama veliko3 dela 6oliti#ko3 diskursa ko%i vlada u drutvima u
ko%ima ive O atomisti#ko 6reddrutveno W%aR %edan tetan mitN Oni sto3a oseJa%u
oslo"od%en%e ako 6ro3lase W%aR !a konstruisanu tvorevinuN To %e %edan ra!lo3 !ato se
toliko mno3o 3ovori o drutveno% konstruk$i%i W%aRN On 6oti#e od l%udi ko%i su nekada
smatrali da %e 6o%am 6reddrutveno3 W%aR 6rirodan? #ak neminovanN Hmatra%u da %e uslov
(5) !adovol%en& u trenutnom stan%u stvari? atomisti#ko W%aR se u!ima !dravo !a 3otovo@
#ini se neminovnimN (A uo6te ni%eN)
Keki mislio$i smatra%u da su atomisti#ki 6o3ledi na l%udsku 6rirodu o#i3ledno 6o3reni? i
da smo mi rod%eni da ivimo u drutvu? da nas drutvo o"ra!u%e? a naa %aR su
o"likovana od sirovo3 "ioloko3 materi%ala stalnom interak$i%om s ostalim l%udskim
"iJimaSda ne 6omin%emo materi%alno okruen%e ko%e su nae ire 6orodi$e i veJe
!a%edni$e stvorileN <arls Te%lor (0arles TaClor (+,,8)) %e %edan od istaknuti Lilo!oLa
ovo3a 3leditaN G ve!i s tim? on se slui nema#kim autorima ko%i su 6rotiv
6rosvetitel%stva S to na!iva osovinom 9amanE9erderE9um"oltN Za takvo3 mislio$a?
nema mno3o smisla 3ovoriti o drutveno% konstruk$i%i W%aR? %er uslov (5) ni%e !adovol%enN
W*aR (ta 3od se !amil%a da %este) ni na%man%e ne i!3leda neminovnoN
EHEK0I*A4IZA7? O >AHI? KA P>I7E>
Iska! (5) kae da se X u!ima !dravo !a 3otovo@ X i!3leda kao neto neminovnoN Ova
Lormula$i%a %e namerno sla"a i ne%asnaN Te!e drutvene kosntruk$i%e #esto se i!nose u!
%a#u 6o!adinu? !aled%eN /oriste se da se 6otko6a ide%a da %e X esen$i%alno? #ak i da X ima
"it (essen$e)N (e"ate o Q%aR 6redstavl%a%u o#it 6rimerN G!mimo rasu kao 6ri!emni%i
6rimerN O#i3ledno? esen$i%ali!am %e naro#ito %ak o"lik 6o!adinske tvrdn%e (5)N Gkoliko
rasa neke oso"e 6redstavl%a esen$i%alni? sutinski element n%eno3 "iJa? onda rasa ni%e
neminovna samo u trenutnom stan%u stvariN Keminovna %e? deLinitivno? samo ukoliko
6osto%e l%udska "iJa s ne#im to li#i na nau istori%u evolu$i%e na !eml%iN Otuda antro6olo3
4orens 9irLeld (4a1ren$e 9irs$Leld (+,,;)) su6rotstavl%a konstruk$ionisti#kaR i
esen$i%alisti#ka vid%en%a raseN Esen$i%alisti (ko%i su o"i#no vie im6li$itni ne3o
eks6li$itni u svo%im uveren%ima) smatra%u da %e rasa deo #ovekove "iti? esen$i%eN
<esto %e esen$i%ali!am 6ot6ora rasi!mu? ali ne mora "itiN 9irLeld? ko%i %e du"oko !a3a!io
u novi%e ko3nitivne 6ristu6e ra!vo%no% 6siolo3i%i? tvrdi na osnovu svo%i
eks6erimentalni 6odataka da de$a ima%u urod%enu sklonost !a svrstavan%e l%udi u rase? te
da su 6ro3ramirani da !au!mu esen$i%alisti#ki stav 6rema i!vesnim kate3ori!a$i%ama
l%udi? stav ko%i se 6rili#no 6o%a#ava kulturnim !aled%emN Ova% 6sioloki esen$i%ali!am
se? delom? nudi kako "i se o"%asnila nadmoJ kon$e6ata rase i lakoJa s ko%om se oni mo3u
6ri6isati rasi!muN 9irLeld tvrdi da nekvaliLikovani konstruk$ioni!am ve!ano !a rasu
!ama3l%u%e 6o3ledN
Ka%tvrd%i drutveni konstruk$ioni!am o rasi daleko %e 6oliti#ki korektni%i od
esen$i%ali!maN 'eJina tekstova 6rotiv rasi!ma osud%u%e esen$i%alisti#ke stavove 6rema
rasiN Entoni E6a%a (AntonC A66ia) i E%mi Fatman to #ine u svo%o% novi%o% kn%i!i o "o%i
koe (+,,;)N Oni moda ne koriste mno3o o!naku drutvena konstruk$i%a? ali se
redovno svrstava%u med%u drutvene konstruk$ioniste ko%i se "ave 6itan%em raseN++
Esen$i%ali!am i!"i%a u 6rvi 6lan i u mno3im dru3im visoko kontrover!nim 6itan%imaN
Aeministi(kin%e) ima%u su6rotstavl%ena vid%en%a ve!ano !a rod? 6a #ak i 6ol? kao sutinsko
(esen$i%alno) svo%stvoN Keke de"ate o 6rirodi omoseksualnosti mo3u se odrediti kao
esen$i%ali!am 6rotiv konstruk$ioni!maN /n%i3a ko%u %e 6riredio Htin (Htein (+,,5"))? ko%a
ima iroko 6otovan%e? 6redstavl%a !"irku radova od ko%i 6ola na3in%e ka
konstruk$ioni!mu? a 6ola ka esen$i%ali!muN Ham Htin %e (+,,5a) i!radio %e!3rovitu
anali!u ovi 6itan%aN /ao i dru3de? vano %e da se ra!vrsta%u ra!na ta !a ko%e se moe
reJi da su drutveno konstruisaniSili esen$i%alniN 9omoseksual$i kao 6o%edin$i?
9omoseksualna kultura? G6ran%avan%e omoseksualnosti? 9omoseksualni 3eni?
9omoseksuala$ kao 6ri6adnik vrste?
/ao Lilo!oL? %a sam u 6o3ledu "iti (essen$es)? kao naslednik (ona 4oka i (ona Ht%uarta
7ila? ske6ti#an 6rema samo% ide%i "itiN Huvie sam na n%iovim 6o!i$i%ama da "i mo3ao
da ne6ristrasno diskutu%em o esen$i%ali!muN Ali nema ni 6otre"eN (ovol%no %e da radimo
6od la"avi%im !a%edni#kim 6o%mom neminovnosti datom u iska!ima (5) i (+)N Za nae
6otre"e? esen$i%ali!am %e 6rosto na%%a#a vrsta neminovnostiN
7ed%utim? tre"a o"ratiti 6an%u na to da esen$i%ali!am ni%e #isto deskri6tivanN 'eJina
l%udi ko%i 3a koriste? koriste 3a kao uvredu ko%om ele da uJutka%u 6rotivnikeN Ke mo3u
da se 6risetim niko3a ko "i ustao i rekao *a sam esen$i%alista 6o 6itan%u raseN <ak ni
(koliko %a !nam) Aili6 >aton ko%i ne6rekidno o"%avl%u%e kn%i3e s nau#nim ar3umentima o
tome da %e rasa o"%ektivna kate3ori%a ko%a svrstava l%udska "iJa u tri osnovne klase?
odred%ene $rnom? "elom i utom "o%omN On smatra da 6ri6adni$i svake klase u3lavnom
ima%u veliki "ro% karakteristika svo%stveni klasi ko%o% 6ri6ada%u? kao to su nivo
inteli3en$i%e? nivo seksualne el%e? s6ortske 6redis6o!i$i%e? drutvenosti i tako dal%eN
(Pili66e >uston +,,8)N Gkratko? rase ima%u ono to Lilo!oLi na!iva%u "iti (essen$es)N
G6rkos tome? iako >aton otvoreno kae na%neverovatni%e stvari u %avnosti? #ak ni on ne
kae *a sam esen$i%alista 6o 6itan%u raseN
E7O0I*E
Emo$i%e su %o %edno 6ol%e 3de 6osto%e nesla3an%aN Keki 6rou#avao$i ove teme misle da
6osto%e osnovne? 6anEkulturne emo$i%e? ko%e se is6ol%ava%u na l%udskom li$u? a ko%e
6re6o!na%u l%udi svi kultura? i ko%e nasta%u u $entrima u mo!3u? 6ri #emu su sve
odred%ene evolutivnom istori%omN (ru3i tvrde da su emo$i%e i n%iovo is6ol%avan%e sasvim
s6e$iLi#ne !a odred%enu drutvenu i lin3visti#ku 3ru6uN Pol Ekman (Paul Ekman (+,,2))?
%edan od na%6osveJeni%i univer!alista? da%e so6stveno vid%en%e o ovom kontrover!nom
6itan%u 6re ere drutvene konstruk$i%eN G to vreme? n%e3ovi neistomil%eni$i su "ile
3romade %o stari%e 3enera$i%e? 7ar3aret 7id i (eLri .e%tsonN (anas su ova s6orna
6itan%a 6renesena u ras6ravu o drutveno% konstruk$i%iN /ada l%udi kau da su emo$i%e
drutveno knstruisane? ili da %e oseJan%e "ola? re$imo? drutveno konstruisana tvorevina?
oni ne misle da %e ideja emo$i%a konstruisana? veJ da su same emo$i%e? sama "ol
drutveno konstruisane tvorevineN Ko? re# konstruisana tvorevina %e ovde i!3u"ila svu
sna3uN Za6ravo? odredni$a emo$i%a u mom a"e$ednom s6isku odnosi se na kn%i3u
>oma 9ara Drutvena konstrukcija emocija (>om 9arre? (e Social 6onstruction o- t(e
:motions (+,2;))N >ekao mi %e da %e 6rvo"itni naslov tre"alo da "ude Drutvena
%roi3vodnja emocija ((e Social $roduction o- t(e :motions8# ali da %e i!dava# insistirao
na re#i konstrukcija smatra%uJi da Je se kn%i3a tako "ol%e 6rodavatiN K%e3ova 6oton%a
antolo3i%a (9arre: and Parrott (+,,;)) sadri veJi "ro% ese%a o drutveno% konstruk$i%i i!
ra!li#iti 6eraN Autori tvrde da se emo$i%e ra!liku%u od kulture do kulture? da se 6riroda
"ola 6romenila u Za6adno% kulturi i da se i danas men%a? a da se Li!ioloki is6ol%avane
emo$i%a ra!liku%e od 3ru6e do 3ru6eN Oni tvrde? na ra!li#ite na#ine? da na#in na ko%i
o6isu%emo emo$i%e uti#e na na#in na ko%i se emo$i%e doivl%ava%uN
/akav %e ta#an i!ra! nala takva te!a !avisi? naravno? od to3a ta autor misli 6od
emo$i%amaN FriLits (FriLLits (+,,=? $N ;)) 6rimeJu%e da Posto%e dva veoma ra!li#ita
modela drutvene konstruk$i%e emo$i%a u literaturiN Posto%i model drutveno! konce%ta?
6o ko%em su emo$i%e urod%eno ko3nitivne i kon$e6tualne? i 6redstavl%a%u kon$e6te
svo%stvene neko% drutveno% 3ru6i? ko%i su Lormirani 6od uti$a%em kulture te 3ru6eN Zatim
6osto%i model drutvene ulo!e? u ko%em %e neka emo$i%a 6rola!na drutvena ulo3a
(Wdrutveno konstituisani sindromR? FriLits $itira Averil (Averill +,25? B+D))N G ovakvim
ras6ravama? etiketa drutvena konstruk$i%a %e 6re iLra (kl%u#) ne3o o6isN Ki3de se
"ukvalno ne kae da %e "ilo viktori%anski kon$e6t ili viktori%anska ulo3a "ola
konstruisana tokom du3e vladavine K%eno3 Ka%"ritanski%e3 'eli#anstvaN (rutveno
konstruisana tvorevina %e iLra !a neuniver!alno? neto to ni%e deo 6anEkulturne l%udske
6rirode? i nemo%te me 3a!iti tim svo%im tekim e3emonisti#kim (rasisti#kim?
6atri%aralnim) #i!mamaN FriLits ra!"orito i!lae da su 6rou#avan%a drutveno3
konstruk$ioni!ma Zo emo$i%ama[ savreno kom6ati"ilna s onim to %e 6o!nato kao
evolutivna Zte sto3a "ioloka? 6retkulturna[ osnova emo$i%e (strN +B2)N .uduJi da ne
3ovorimo ni o #emu to %e "ukvalno konstruisano? ni%e uo6te o#i3ledno da su ta
6rou#avan%a na%"ol%e o6isana konstruk$ioni!momN Ali 6osto%i re!idualna sna3a 6o#etne
ta#ke (5)N /onstruk$ionisti ko%i se "ave emo$i%ama !aista !a6o#in%u (te!u) oseJan%em da
G trenutnom stan%u stvari? emo$i%e se u!ima%u !dravo !a 3otovo@ emo$i%e i nae
is6ol%avan%e emo$i%a #ine se neminovnimN
HTGPK*E'I ZAFO'A>AK*A /OKHT>G/0IOKIZ7A
Hasvim u3ru"o re#eno? 3rada$i%e u !a3ovaran%u konstruk$ioni!ma 6roisti#u i! 6oste6eno
%a#e reak$i%e na na6rednavedene stavke (+)? (D) i (B)& (+) %e tvrdn%a da X ni%e neminovno@
(D) da %e X neto loe@ i (B) da "i svet "io "ol%i "e! X. Hlede na!ivi !a est stu6n%eva
konstruk$ioni!maN
Istori%ski
Ironi#ni
>eLormisti#ki (emaskira%uJi
.untovni#ki
>evolu$ionarni
Ka%man%e !atevan stu6an% konstruk$ioni!ma !a neko X %e istori%skiN Keko 6redstavi
istori%at X i tvrdi da %e X konstruisano tokom drutveni 6ro$esaN (aleko od neminovno3?
X %e slu#a%na 6osledi$a istori%ski !"ivan%aN Istori%ski knstruk$ionista "i mo3ao da "ude
sasvim neutralan u 6o3ledu to3a da li %e X do"ro ili loeN Po #emu se istori%ski
drutveni konstruk$ioni!am ra!liku%e od istori%e? Ke ra!liku%e se mno3o? moda %e to
6itan%e stavaN
HledeJi stu6an% !au!ima ironi'an stav 6rema X. X# !a ko%e smo smatrali da %e neminovni
deo sveta ili nae kon$e6tualne strukture? mo3lo %e da "ude neto sasvim dru3oN G6rkos
tome? ono nam se 6rile6ilo? #ini sastavni deo na#ina na ko%i ra!mil%amo ko%e Je? moda?
evoluirati na svo% na#in? ali mi na to trenutno ne moemo mno3o da uti#emoN Ka!iv !a
ovakvo sta%alite se $r6i i! naslova kn%i3e >i#arda >orti%a Slu'ajnost# ironija i solidarnost
(>i$ard >ortC? 6ontin!ency# Irony and Solidarity8. Ironi%a ve!ana !a X %e 6ri!nan%e da %e
X u veliko% meri slu#a%no? 6roi!vod drutvene istori%e i drutveni sila? a o6et %e neto
#ime ne moemo da se ne "avimo u svo%im sadan%im ivotima? "uduJi da %e deo
univer!uma u ko%em ostvaru%emo interak$i%u s dru3im l%udima? materi%alnim svetom i
so"om samimaN
Po naem oseJa%u? ironi#ar %e ki"i$er? snaan intelekt? sasvim s6oso"an da ra!ume
strukturu sveta ko%em X 6ri6ada# ali %e ironi#no 6risil%en da 3a ostavi u3lavnom takvim
kakav %esteN TreJi stu6an% u!ima stavku (D) veoma o!"il%no& X %e 6rili#no loe takvo
kakvo %eN Ta#no %e? mi trenutno nemamo 6redstave kako da ivimo "e! X# ali 6oto smo
videli da X ni%e neminovno? u trenutnom stan%u stvari mi moemo makar da
modiLiku%emo neke as6ekte X ne "ismo li u#inili X man%e loimN Ovo %e re-ormisti'ki
konstruk$ioni!amN
>eLormisti#ki konstruk$ioni!am ko%i se odnosi na neko X# kao i svaka dru3a vrsta
konstruk$ioni!ma? 6ola!i od (5)N
H dru3e strane ironi%e %e ono to %e /arl 7anna%m (+,D8\+,8D? +-5) na!vao
demaskira%uJi !aokret uma ko%i ne eli da o6ovr3ne ide%e veJ da i 6otko6a
o3ol%ava%uJi n%iovu Lunk$i%uN
7ana%m %e "io u#enik marksi!maN Po tom svatan%u? #im se uo#i ;ekstra)teoretska
-unkcija<< (6odvukao 7ana%m) neke ide%e? ona Je i!3u"iti svo%u 6rakti#nu eLikasnostN
7i demaskiramo neku ide%u ne toliko da "ismo %e Wde!inte3risaliR koliko da "ismo %e
liili 6o3reno3 6ri!vuka ili lano3 autoritetaN Ovo %e demaskira%uJi konstruk$ioni!amN
>eLormista moe "iti neko ko demaskira? ali i ne mora@ a neko ko demaskira moe ali i ne
mora "iti reLormistaN Hto3a %a? u svo%o% malo% ta"eli? 6ostavl%am ova dva stu6n%a
!a3ovaran%a konstruk$ioni!ma %edan 6ored dru3o3N Oni ko%i demaskira%u? "ar 6o onome
kako i ra!ume 7ana%m? ne smatra%u samo da (+) X ni%e neminovno? veJ i da %e (D) X
loe? a verovatno i da (B) "i nam "ilo "ol%e da X ne 6osto%i. (emaskiran%e %e? u6rkos
svemu? intelektualna ve"a !a se"eN >odna 6olitika velikim delom ide dal%e? !au!ima%uJi
nesumn%ivo radikalni%i stav o (+)? (D)? i (B)? "ar to se ti#e rodni odnosaN
/onstruk$ionistu? ko%i !duno dri do (+)? (D)? i (B) !a X# na!vaJemo 0untovnim 6rema X.
Aktivista ko%i se kreJe i!van sveta ide%a i nasto%i da 6romeni svet u 6o3ledu X %este
revolucionaran.
/ako nam se 6oveJava svesnost ve!ano !a rod? neki od nas uvid%a%u da nam se stavovi
6omera%u od istori%sko3 do ironi#no3 i do reLormisti#ko3? a !atim do demaskiran%a
Lunk$i%e rodni odnosaN /ada se maska ukloni? 6osta%emo "untovni@ nemali "ro% 6osta%e
revolu$ionaranN
Prisetimo se 6rivredeN /ako uo6te moemo da 6romil%amo o industri%skom svetu a da
ne ra!mil%amo o 6rivredi? Tu "i moda mo3ao da nastu6i na ironi#ni? moda
demaskira%uJi drutveni konstruk$ionistaN Ironi#ar uka!u%e na to da %e ide%a o 6rivredi
6ustila koren%e@ iako ni%e moralaN Ko? sada %e u toliko% meri deo nae3 na#ina
ra!mil%an%a? da %e ne moemo i!"eJiN Ona% ko%i demaskira o3ol%ava ideolo3i%e ko%e se
nala!e u osnovi ide%e o 6rivredi? i 6oka!u%e ko%im ekstraEteoretskim Lunk$i%ama i
interesima sluiN >ani%e %e "ilo aktivista ko%i "i 6reli u "untovnitvo? 6a #ak i revolu$i%u?
ve!ano !a ide%u o 6rivrediN H 6revlaJu 6osto%eJe3 svetsko3 sistema? n%iov !adatak
6osta%e sve teiN Ono to %e nekad "ilo vidno slu#a%no #ini se kao da %e 6ostalo deo
l%udsko3 umaN Potre"no %e samo malo #vrstine da se "ude "untovni konstruk$ionista kada
%e u 6itan%u ide%a o deLi$ituN Ko? moda %e %edini na#in da 6ostanete konstruk$ionista u
ve!i s ide%om o 6rivredi da od ironi%e smesta 6red%ete na revolu$i%uN
O.*E/TI? I(E*E I GZ(IIGYE >E<I
Za tri ra!li#ite vrste stvari se kae da su drutveno konstruisaneN Podele ko%e i! to3a
6roisti#u toliko su uo6tene? ne%asni ivi$a? da %e teko naJi 6rave re#iN Pored o"%ekata
i ide%a? 6otre"no %e u!eti u o"!ir i 3ru6e re#i ko%e nasta%u i! ono3a to /in (]uine)
na!iva semanti#kim us6onom& istina? #in%eni$e? stvarnostN .uduJi da ne 6osto%i neki o6ti
na#in !a 3ru6isan%e ovi re#i? %a i na!ivam u!diuJim re#ima (elevator =ords)? %er u
Lilo!oLskim ras6ravama one 6odiu diskurs na vii nivoN
*0jekti. Htavke na sledeJem s6isku sasvim neu6oredivi stvari 6osto%e na ovom svetu
u %ednom !dravora!umskom !na#en%u to3 i!ra!a? a ne u matiN
4%udi (de$a)
Htatus (detin%stvo)
Htan%e (!dravl%e? de#i%i auti!am)
G6ran%avan%a (!lostavl%an%e de$e? etn%a)
>adn%e ("a$an%e lo6te? silovan%e)
Ponaan%e (velikoduno? u!vr6ol%eno)
/lase (sredn%a)
Iskustva (!al%u"l%ivan%e? invaliditet)
Odnosi (rod)
7ateri%alni o"%ekti (6redmeti) (kamen%e)
Hu6stan$e (sum6or? dolomit)
Kevidl%ive stvari (3eni? %oni sulLata)
Aundamentalne #esti$e (kvarkovi)
/ao i domovi? 3a!de? 6os6reman%e kuJe? kiri%a? trule? isel%en%e? sudski #inovni$i?
!a6osedan%e na6uteni kuJa (s>uattin!)? 6ole6a? /as6i%sko moreN Id %e o"%ekt? ako id
6osto%i? a ko %o sumn%a da na ovom svetu 6osto%e e3a? i to ona velika? Hve ove stavke i!
veoma ra!li#iti kate3ori%a 6osto%e na svetu? 6a i %a !ovem o"%ektima? %er nemam "ol%u
o!nakuN Prila3od%ava%uJi terminolo3i%u (ona Hirla (*on Hearle (+,,8))? nala!imo da su
neke od ovi stavki ontoloki su"%ektivne ali e6istemoloki o"%ektivneN /iri%a ko%u
morate da 6latite %e vie ne3o o"%ektivna (u svetu? kako sam %a to na!vao) ali !ateva
uvod%en%e u l%udsku 6raksu (u6ran%avan%e) da "i 6osto%alaN Ontoloki %e su"%ektivna? %er
"e! l%udi kao su"%ekata i n%iovi institu$i%a ne "i 6osto%ao takav o"%ekt kakav %e kiri%aN
7ed%utim? kiri%a %e e6istemoloki o"%ektivnaN 'eoma do"ro !nate (i tu nema ni#e3
su"%ektivno3) da vam ^285 dos6eva na 6laJan%e 6rvo3 u mese$uN
Ideje. 7islim na ide%e? kon$e6$i%e? kon$e6te? uveren%a? stavove 6rema ne#emu? teori%eN
One ne mora%u "iti li#ne? ide%e ove ili one oso"eN O ide%ama se ra!3ovara? one se
6rivata%u? dele s dru3ima? iska!u%u? ra!rad%u%u? ra!%an%ava%u? os6orava%uN 7o3u "iti
!"rkane? su3estivne? du"okoumne? 3lu6e? korisne? %asne ili sasvim odred%eneN
Za trenutne 6otre"e? 3ru6isan%e? klasiLika$i%e (na#ini klasiLikovan%a) i vrste (ena
i!"e3li$a)? vodiJemo i kao ide%eN K%iovi 6rodue$i S klase? ni!ovi i 3ru6e (3ru6a ena
i!"e3li$a ko%a se u6ravo sasta%e s ministrom !a usel%enike) S 6redstavl%a%u sku6ove u
svetu? te sto3a s6ada%u u o"%ekteN Hasvim sam svestan da ima man%kavosti u ovom
3ru"om sistemu ra!vrstavan%aN+D
?3di2u@e re'i. 7ed%u stavkama !a ko%e neki smatra%u da su konstruisane su #in%eni$e?
istina? stvarnost i !nan%eN G Lilo!oLskim ras6ravama ove re#i #esto Lunk$ioniu na %ednom
dru3om nivou ne3o re#i !a ide%e ili re#i !a o"%ekte? 6a i %a !ato na!ivam u!diuJim
re#imaN <in%eni$e? istine? stvarnost? 6a #ak ni !nan%e? nisu o"%ekti u svetu? kao to su
vremenski 6eriodi? mala de$a? u!vr6ol%eno 6onaan%e ili to6la l%u"a!nostN >e#i koristimo
da "ismo ka!ali neto o svetu? ili o onome to mi kaemo ili mislimo o svetuN+B One su
na viem nivouN (a? 6osto%i kores6ondentna teori%a istine? 6rema ko%o% istinite 6ostavke
od3ovara%u #in%eni$amaN Zar nisu onda #in%eni$e u svetu? Kisu u svetu na isti na#in na
ko%i su to domovi? 6ole6a i sudski #inovni$iN <ak i ako "ismo se sloili s 'it3enta%nom
da %e svet sa#in%en od #in%eni$a a ne stvari? #in%eni$e ne "i "ile u svetu na isti na#in na
ko%i su u svetu 6ole6a i sudski #inovni$iN
Tre"a o"ratiti naro#itu 6an%u na dve stvari kada 3ovorimo o u!diuJim re#imaN /ao
6rvo? #esto se deLiniu $irkularnoN (a u6oredimo neke re#nikeN <ovek "i %edva 6re6o!nao
da %e re# #in%eni$a? kako %e deLinisana u 'e"sterovom re#niku (Ae0ster<s &e=
6olle!iate8# ista re# kao ona deLinisana u /olinsovom (6ollins8. >e#nik Amerikan
(eritid2 (American Berita!e Dictionary8 6o#in%e ovako +N InLorma$i%a ko%a se
6redstavl%a kao o"%ektivno stvarnaN I3ra na si3urno s one dve re#i na kra%u? ali %e sve
u6rskao s re#%u 6redstavl%aS da li to misli da "i neto mo3lo da "ude #in%eni$a samo
!ato to se %redstavlja kao o"%ektivno stvarno? >e#nik &ju orter *ks-ord (&e= S(orter
*x-ord8 da%e kao %edno od !na#en%a re#i stvaran E ko%i %e !a6ravo i istinski takavN
Pri#a se da %e (N 4N Ostin (*N 4N Austin) sa svo%im 6ri%atel%ima Lilo!oLima %e!ika i!
6edeseti 3odina 6rolo3 veka i3rao i3ru !vanu vi (Vis(8C Pronad%ete re# u re#niku? a
onda 6o3ledate re#i u re#ni#ko% deLini$i%iN /ada dod%ete o6et do re#i ko%u ste 6rvo"itno
6otraili? u!viknete Vis(C (!a#arani kru3? en3lN vicious circle)N Pro"a%te to s odredni$ama
!a QstvaranR u re#niku &e= S(orter *x-ord# o"oriJete vie rekordaN
(ru3a stvar ko%u tre"a 6rimetiti %e da su ove re#i? !a%edno s n%iovim 6ridevima kao to
su o"%ektivan? ideoloki? #in%eni#an? i stvaran (da ne 6omin%emo o"%ektivno
stvaran i! American Berita!e)? 6retr6ele !na#a%ne muta$i%e u smislu i vrednosti ((aston
+,,D? (aston i Falison +,,D? a6in +,,8? Puvi (PooveC +,,2))N Keke od na%iri i
na%otrovni%i de"ata o drutveno% konstruk$i%i !avrava%u s doka!ima ko%i su 6re6uni ovi
re#i? kao da su n%iova !na#en%a stalna i trans6arentnaN Ko? kada istraimo n%iovu
u6otre"u kro! vreme? otkrivamo da su "ile i!ra!ito nestalneN Ovo ni%e mesto !a
ra!matran%e takvi 6itan%aN PotekoJe s ovim imeni$ama i 6ridevima 6redstavl%a%u %edan
od ra!lo3a !a o6re!nost 6rema doka!ima u ko%ma se koriste? naro#ito kada od nas trae
da 6rela!imo s %edno3 na dru3i a da ne 6rimetimo kako %e tanak led 6o ko%em se kreJemoN
G6rkos ovim 6otekoJama? moemo se sloiti da %e te!a o konstruk$i%i neke
#in%eni$e dru3a#i%a 6o svo%o% 6rirodi od te!e o konstruk$i%i deteta ko%e 3leda televi!i%u? %er
se tu ne radi o konstruk$i%i "ilo o"%ekta "ilo ide%eN Posto%i mesto 3de se susreJemo s
navodnom konstruk$i%om #in%eni$a? a to %e u naukama? to se vidi i! 6odnaslova 4aturove
i 'ul3arove kn%i3e La0oratorijski 2ivot. konstrukcija nau'ni( 'injenica# 6o3lavl%e B
(4atour P )ool3ar (+,2;) La0oratory Li-e. (e 6onstruction o- Scienti-ic "acts8N A ta
Jemo sa drutvenom konstruk$i%om stvarnosti? To li#i na drutvenu konstruk$i%u sve3aN
GKI'E>ZA4KI /OKHT>G/0IOKIZA7
Hvatan%e da %e sve drutveno konstruisano naveliko kruiN (on Hirl (+,,8) estoko %e
6rotiv (a 6o mom mil%en%u o6ravdano) univer!alno3 konstruk$ioni!maN On? i6ak? ne
imenu%e ni %edno3 %edino3 univer!alno3 konstruk$ionistuN Heli 9eslen3er (HallC
9aslan3er (+,,8? +D2)) 6ie da %e 6ovremeno mo3uJe naiJi na tvrdn%u da %e sve
drutveno konstruisano i to do kra%aN I! $elo3 o6usa 6o!no3 dvadeseto3 veka? $itira
samo %edan %edini 6ar strani$a s tom alu!i%om (t%N Are%!er +,2,? strN B i 8,? u radu o
Aukou)? kao da se namu#ila traeJi i to3 %edno3 samo6roklamovano3 univer!alno3
drutveno3 konstruk$ionistuN
Potre"an nam %e neko ko tvrdi da %e svaki? "ilo ko%i o"%ekt S Zeml%a? naa sto6ala?
kvarkovi? miris kaLe? "ol? 6olarni medvedi na Arktiku Su nekom netrivi%alnom smislu
drutveno konstruisanN I to ne samo na doivl%a% ti o"%ekata? nae !animan%e !a n%i? veJ
oni sami 6o se"iN Gniver!alni drutveni konstruk$ioni!am 6oti#e od doktrine ko%u sam %a
nekada na!vao lin3visti#ki ideali!am i 6ri6isao 3a? samo na6ola u ali? >i#ardu Kiksonu
(9ekin3 +,=8? +2D (9a$kin3))N 4in3visti#ki ideali!am %e doktrina 6o ko%o% 6osto%i samo
ono o #emu se 3ovori@ nita ni%e stvarno dok se o tome ne 3ovori ili ne 6ieN Ovo
ekstrava3antno svatan%e "atin%eno %e od .erkli%evo3 (.erkeleC) ide%aEi!ma? ko%i mi
na!ivamo ideali!mom& doktrina 6o ko%o% %e sve to 6osto%i 6roi!vod umaN
Gniver!alni drutveni konstruk$ioni!am %e u duu ovakvo3 6oiman%a? ali %o ni%e
6ronaao svo3 .erkli%a ko%i Je 3a i!loitiN 'eJi deo konstruk$ioni!ma ni%e univer!alanN
Autori #i%e su se kn%i3e nale na mom su a"e$ednom s6isku tema? od autorstva do Zulu
na$ionali!ma? i!nosili su sasvim odred%ene i suene tvrdn%eN G #emu "i "io smisao tvrditi
da su o6asnost ili ena i!"e3li$a drutveno konstruisani? ako smatra da %e sve drutveno
konstruisano?
Ko? !ar nema o#ito3 6rimera univer!alno3 konstruk$ioni!ma #ak i na mom a"e$ednom
s6isku? 7islim na H !a stvarnost (7 !a realnost)N Prvu kn%i3u u #i%em naslovu se %avl%a
drutvena konstruk$i%a na6isali su Piter .er3er i Tomas 4akman (Peter .er3er P
Tomas 4u$kmann (+,;;))& Drutvena konstrukcija stvarnosti. Oni tvrde da na doivl%a%
stvarnosti? nae o6aan%e stvarnosti kao dru3osti? sa svim svo%im "o3atim i o6irnim
6o%edinostima? kao ne#e3 to %e ne!avisno od nas? ni%e ni kantovsko a %riori niti #isto
6roi!vod 6sioloko3 sa!revan%aN On %e re!ultat 6ro$esa i aktivnosti !a ko%e su oni
smatrali da "i se mo3li !3odno na!vati drutvenom konstruk$i%omN K%iova kn%i3a ima
korena u Lenomenolo3i%i? naro#ito u radu "e#ko3 drutveno3 teoreti#ara AlLreda u$a
(AlLred H$ut! (+2,,O+,8,)) i! trideseti 3odina 6rolo3 vekaN u$ %e radio u Kovo% koli
!a drutvena istraivan%a nakon +,B,? a Lilo!oLski %e utemel%en Edmundu 9userlu i
7aksu 'e"eruN 9userl %e traio? u svo%im sredn%im 3odinama? da ra!mil%amo o kvalitetu
ne6osredni iskustava? 'e"er nas %e u6uJivao na ra!umevan%e se"e i dru3i 6omoJu tkiva
drutva? a u$ %e ova dva s6o%ioN K%e3ov 6ro%ekat se sasto%ao u tome da ra!ume svet ko%i
u!imamo !dravo !a 3otovo i iskustveni svet? ko%i svaka oso"a u drutvu deli sa ostalimaN
To %e tema kod .er3era i 4akmana? ko%i su i sami "ili tesno 6ove!ani s ArankLurtom i
Kovom kolomN
K%iova kn%i3a %e? dakle? o drutveno% konstruk$i%i nae3 o6aan%a? oseJa%a? doivl%avan%a
i u!dan%a u !dravora!umsku stvarnostN Odnosno %o 6re$i!ni%e? kako su to ovi autori %asno
istakli na samom 6o#etku? (o konstruk$i%i) ra!li#iti stvarnosti ko%e se %avl%a%u u
kom6leksnim drutvenim svetovima u ko%ima ivimoN K%iova kn%i3a %e sto3a
su6rotstavl%ena 6siolokim vid%en%ima o 6oreklu nae3 6oiman%a 6rostora? "ro%a?
stvarnosti i sli#no? ko%e su !a3ovarali Ian Pi%ee i n%e3ove kole3eN Po .er3eru i
4akmanu? doivl%a% sveta kao dru3osti se kod svako3 6onaoso" Lormira u drutvenom
okruen%uN Ova dva autora su krenula sa is6itivan%em ono3a to su na!vali svakodnevna
stvarnost? ko%a %e 6roeta kako drutvenim odnosima tako i materi%alnim o"%ektimaN
Odatle su odma 6reli na neto !a ta su smatrali da %e 6rototi6ski 6rimer drutvene
interak$i%e? situa$i%a %edanEnaE%edanR i! ko%e se? 6o n%iovom mil%en%u? mo3u i!vesti svi
ostali 6rimeriN
.er3er i 4akman se nisu !ala3ali !a "ilo ko%i vid univer!alno3 drutveno3
konstruk$ioni!maN Kisu tvrdili da %e sve drutveno konstruisana tvorevina? ukl%u#u%uJi i?
re$imo? ukus meda i 6lanetu 7ars O misleJi na sam ukus i 6lanetu? nasu6rot n%iovim
!na#en%ima? naim doivl%a%em ili #uvstvima ko%a u nama 6o"ud%u%uN /ao to kae n%iov
6odnaslov? oni su na6isali Htudi%u o so$iolo3i%i !nan%a (A reatise in t(e Sociolo!y o-
Kno=led!e8. Kisu tvrdili da nita ne moe da 6osto%i osim ukoliko ni%e drutveno
konstruisanoN
(ETE /AO F4E(A4A0 TE4E'IZI*E
Prola!eJi kro! mo% a"e$edni s6isak? #ini se da on sadri ono to na!ivam o"%ektima? ima
tu i nekoliko u!diuJi re#i? ali da nema ide%aN To %e? i6ak? samo varka? %er nakon malo
"ol%e3 uvida? ovde se ra!matra ide%a o strau? ili klasiLika$i%a %edinki kao to su ene
i!"e3li$eN *edna od 6rvi kn%i3a o drutveno% konstruk$i%i? o"%avl%ena nakon .er3era i
4akmana? "ila %e kn%i3a (eka (a3lasa (*a$k (ou3las (+,=5)) Devijantnost i
res%ekta0ilnost. Drutvena konstrukcija moralni( 3na'enja. I! to3a se le6o vidi da su
!na#en%a? a ne sama devi%atnost i res6ekta"ilnost? 3lavna tema ras6raveN Karavno? sami
devi%antnost i res6ekta"ilnost se Lormira%u u drutvenom okruen%u? ali to ni%e tema ove
inteli3entne kn%i3e ko%u %e na6isao autor 6o!nato3 dela o samou"istvuN 7no3o kasni%e
ovo 6itan%e Je se o"rad%ivati 6od man%e %asnim naslovom? Drutvena konstrukcija
devijantnosti (Fud (Foode +,,-))N
Ka%"analni%i 6rimer na mom s6isku %e dete 3ledala$ televi!i%eN Predo#ava se da %e sama
ide%a ovako ta#no odred%ene vrste oso"e? deteta kao 3ledao$a T'? konstruisana tvorevinaN
Iako de$a 3leda%u televi!i%u od n%eno3 6o%avl%ivan%a? ne 6osto%i (tvrdi se) nekakva ta#no
odred%ena klasa de$e ko%a su de$a 3ledao$i T' dok ne 6o#ne da se smatra da %e dete
3ledala$ televi!i%e drutveni 6ro"lemN (ete 3ledala$ T'Ea? o3re!lo u slikama nasil%a?
6otaknuto na ulo3u kon!umenta? ko%e traJi vreme daleko od !dravo3 s6orta i
o"ra!ovan%a? 6osta%e 6redmet istraivan%aN Prosto re#eno? ono to %e u ovom slu#a%u
drutveno konstruisano %e ideja# ide%a o detetu 3ledao$uN I o6et nam na um 6ada kitR@
dete ko%e 3leda T' 6osta%e iva vrstaN Ide%a %e 6roradilaN G nekom 6odrumu u
'ankuveru i!mil%eni su 'E#i6ovi? ured%a%i ko%i do!vol%ava%u de$i da 3leda%u samo emisi%e
ko%e su odred%ene roditel%skom !atitom (ili >oditel%skom Zatitom)? #i6ovi ko%i se 6otom
u3rad%u%u u T' a6arate? dok 6ri#a o #i6ovima 6osta%e deo retorike u 6redsedni#ko%
kam6an%i u H%edin%enim (ravamaN
Pri#a se nastavl%aN G %ednom trenutku dok sam se "avio drutveno konstruisanim
tvorevinama? odran %e svetski kon3res o de$i kao 3ledao$ima T'EaN+- Pre to3a?
istraivan%e %e "ilo s6rovedeno samo u na6rednim industri%skim !eml%ama? i to u3lavnom
na en3leskomN Fodine +,,=? istraiva#i i! <ilea i Tunisa do"ili su 6riliku da kau svo%e
mil%en%e rame u! rame sa svo%im 6o!natim kole3amaN I!vesna odsustva su u6ala u o#i&
de$a? 6rodu$enti? o3laiva#i? 6roi!vodi i T'Ea6arati kao 6redmeti 6rou#avan%a (!a ra!liku
od o"i#ni sredstava ko%a su se u6otre"l%avala na konLeren$i%i)N G6rkos tome? (ete
Fledala$ %e u!na6redovaloN (e$a? ko%a vie nisu 6asivne rtve? 6redstavl%ena su kao
aktivni (u#esni$i)? kao 3os6odari ekrana i svo3 sveta? ili u na%man%u ruku? kao
ravno6ravni u#esni$i sa onima ko%i stvara%u slikeN
Imamo 6ret6ostavku (5)& (ete 3ledala$ T'Ea %e i!3leda neminovna kate3ori%a nae3 do"a
i ereN /onstruk$ionista tvrdi (+)& KikakoN (e$u kao 3ledao$e T'Ea ni%e "ilo nikada ni
6otre"no kon$e6tuali!ovati kao 6ose"nu vrstu l%udski "iJaN Ono to se #ini da %e
ra!"orita klasiLika$i%a u ra!mil%an%u o aktivnostima de$e? 6odmeJe nam se? mo3lo "i se
tvrditi? delom !"o3 odred%eni moralni 6ridikaN Otuda se takod%e im6li$itno nameJe (D)
O da ova kate3ori%a ni%e naro#ito do"raN A moda se su3erie i (B) O da "i nam "ilo "ol%e
da %e nemaN >as6rava o detetu kao 3ledao$u T' ni%e sasvim 6o3rena? ali se slui
ne6rikladnom ide%omN Ona 6ret6ostavl%a da 6osto%i neki koerentan o"%ekt? dete ko%e
3leda T'N (a? moemo da 6riku6imo 6odatke o 3ledan%u televi!i%e? 3oditu? 6olu?
roditel%skom statusu? emisi%ama? duini 3ledan%a? 6an%i? re!ultatima u koliN 7ed%utim? ti
6oda$i nema%u veliki !na#a%& to su tvorevine %edne konstruk$i%e "e! ko%i "i nam "ilo
mno3o "ol%e? "ar tako kae 6ristali$a demaskiran%aN
<im imamo Lra!u? etiketu? dola!imo do svatan%a 6o kome 6osto%i %edna %asno odred%ena
vrsta oso"e? dete 3ledala$? iva vrstaN Ova vrsta oso"e se otelotvoru%eN Keki roditel%i
6o#nu da ra!mil%a%u o svo%o% de$i kao o de$i 3ledao$ima T'Ea? 6ose"nom ti6u de$e (ne o
svom detetu ko%e 6rosto 3leda T')N
Po#in%u 6ovremeno da stu6a%u u interak$i%e sa svo%om de$om ko%u ne 6osmatra%u kao
svo%u de$u veJ kao de$u 3ledao$eN .uduJi da su de$a stvoren%a ko%a su tako svesna se"e?
ona mo3u da 6ostanu ne samo de$a ko%a 6rosto 3leda%u T'? veJ? u svo%o% vlastito% svesti?
de$a 3ledao$iN Ona su sasvim svesna teori%a o detetu 3ledao$u i 6rila3od%ava%u se tako da
rea3u%u 6rotiv n%i? ili da i od"a$eN Htudi%e o detetu 3ledao$u T'Ea moda tre"a
revidirati? %er su se 6redmeti 6rou#avan%a? l%udska "iJa ko%a se 6rou#ava%u? 6romeniliN Ta
vrsta? (ete Fledala$? ni%e vie ono to %e "ila? sku6 neke de$e ko%a 3leda%u T'? veJ %e to
sku6 ko%i ukl%u#u%e samosvesnu de$u 3ledao$eN
Time tvrdn%a o 6osto%an%u drutvene konstruk$i%e 6osta%e kom6leksnaN Ki%e konstruisana
samo i!vesna klasiLika$i%a? i!vesna vrsta oso"e? veJ dete 3ledala$N 7oe se takod%e tvrditi
i da su de$a 6ostala drutveno konstruisana ili rekonstruisana u okviru matri$eN *edan od
ra!lo3a to %e teko uvatiti te!e drutvene konstruk$i%e %e i ta% to u Lra!i drutvena
konstruk$i%a X)a# X moe im6li$itno da se odnosi na ra!li#ite ti6ove su"%ekata? i
drutvena konstruk$i%a moe delimi#no da ukl%u#u%e interak$i%u i!med%u ti ra!li#iti
ti6ova su"%ekataN G mom 6rimeru? 6odatak (reLeren$e) o X %e i!vesna klasiLika$i%a? ili
vrsta oso"e? dete 3ledala$N PomoJni 6odatak mo3u "iti sama de$a? 6o%edina#na l%udska
"iJaN A o6et? ne 6rosto de$a? veJ to kako se is6ol%ava%u kao de$a? /atarina kao dete
3ledala$ T'EaN (akle? vidite da drutvena konstruk$i%a ko%a se odnosi na ta? ne
mora imati %edan %edini od3ovorN To stvara mno3o 6ro"lema u konstruk$ionisti#kim
de"atama? l%udi se ne ra!ume%u %er ima%u ra!li#ita ta na umuN O6et? u6ravo ta
interak$i%a i!med%u ra!li#iti ta #ini temu !animl%ivomN
I konLu!nom? %er ima mno3o interak$i%aN >a!motrimo %edan od ra!lo3a !"o3 ko%i su
nau#ni$i +,,=N 3odine na Hvetskom kon3resu o detetu 3ledao$u na%ednom 6ri!nali da
de$a nisu 6asivne rtveN To %e sto3a to su nove tenolo3i%e navele de$u stu6a%u u
interak$i%u s ekranomN I to ne samo de$a i! sredn%e klase ko%a ima%u 6orodi#ni ra#unar?
veJ i siromana de$a u videoEi3raoni$amaN
Odnos de$e 6rema ekranu se men%a usled 6romena u materi%alnom svetu 6roi!vodn%e i
tr3ovineN Ali se men%a i !"o3 na#ina na ko%i se ove 6o%ave kon$e6tuali!u%uN
Ima mno3o 6rimera !a ove vieslo%ne 6odatke o X u drutveno% konstruk$i%i X)a. G
slu#a%u roda? sve %e %asnoN ta %e konstruisano? Ide%a o rodno odred%enim l%udskim "iJima
(ide%a)? i sama rodno odred%ena l%udska "iJa (l%udi)@ %e!ik@ institu$i%e@ telaN I!nad sve3a?
iskustva da se "ude enskoN *edno od veliki interesovan%a rodni studi%a ni%e samo
na#in na ko%i %e neki od ovi ti6ova su"%ekata konstruisan? ne3o i to kako se konstruk$i%e
6re6liJu i kakve su im interak$i%e? kako su l%udi ko%i ima%u i!vesne esen$i%alneR
karakteristike roda 6roi!vodi i!vesni rodni institu$i%a? %e!ika? u6ran%avan%a? i kako to
odred%u%e n%iov doivl%a% svo3a W%aRN
G slu#a%u deteta 3ledao$a mo3uJe %e da sam nate3nuo stvari da "i 6ronaao vie od
%edno3 6odatka !a X/ u slu#a%u roda ima alu!i%a na mno3o ra!li#iti TEovaN A ta Jemo s
konstruk$i%om omoseksualne kulture? (a li nam se to 6oru#u%e da %e ide%a o 6osto%an%u
takve %edne kulture konstruisana? ili %e sama ta kultura konstruisana? G ovom slu#a%u?
te!a o drutveno% konstruk$i%i Je se odnositi i na ide%u o kulturi i na kulturu? ako ni !"o3
#e3a a ono !ato to %e neka ide%a o omoseksualno% kulturi danas deo omoseksualne
kultureN
ZATO PITATI TA ? P>'I F>EKI/? *A 4I<KO
Zato se uo6te truditi da se 6odvu#e ra!lika i!med%u ide%a i o"%ekata? naro#ito ako mno3i
autori koriste %ednu re#? X# da o!na#e i o"%ekte odred%ene vrste i samu vrstu? ide%u u
okviru ko%e se o tim o"%ektima 6romil%a? Zato to se ide%a i o"%ekt #esto "rka%uN I sam
sam to radioN
G delu $onovno is%isivanje due (7e=ritin! t(e Soul (9ekin3 (9a$kin3 +,,8)) naveo
sam rad %edno3 6edi%atra 6od naslovom (rutvena konstruk$i%a !lostavl%an%a de$e
(Feles (Felles +,=8))N
Od tada %e i!ala i kn%i3a s 6odnaslovom (*anko? +,,-) i te!om (rutvena konstruk$i%a
!a6ostavl%an%a de$e (7aral (7arsall +,,B))? tako da %e ova tema i dal%e aktuelnaN (a
"i 6redu6redio !amorne ras6rave o tome da li %e !lostavl%an%e de$e drutveno
konstruisano ili stvarno? na6isao sam da ono jeste stvarno !lo? i da %e to "ilo i 6re ne3o
to %e kon$e6t konstruisanN Ko? i6ak %e "io konstruisanN Ki stvarnost ni konstruk$i%u ne
tre"a dovoditi u 6itan%e (9ekin3 +,,8? ;=L)N +8 /akva uasna dvosmislenost! ta %e tu
stvarno !lo? O"%ekat? naime 6onaan%e ili u6ran%avan%e !lostavl%an%a de$eN ta %e tu
drutveno konstruisano? /on$e6tN 7o%e 6re"a$ivan%e s o"%ekta (!lostavl%an%e de$e) na
ide%u (kon$e6t !lostavl%an%a de$e) %e vie od o"i#ne nemarnostiN Ko? a%demo 6olakoN
7islio sam? retros6ektivno? da sam kriv !"o3 !"rke nastale i! nemarnosti? a o6et mi %e
veJi "ro% l%udi rekao kako im %e u6ravo ta% 6asus "io od 6omoJiN Kekim #itao$ima %e
6ruio mo3uJnost da vide da ne mora "iti sudaran%a i!med%u konstruk$i%e i stvarnostiN 7i
analiti#ki Lilo!oLi tre"a smerno da 6ri!namo da ono to %e !"rkano 6onekad "ude korisni%e
od ono3a to %e ra!%an%enoN 7i tre"a da di%a3nostiku%emo ovu situa$i%u? a ne da
i!vrdavamoN
7o%a di%a3no!a %e da mo%a 3reka sakriva na%teu stvar u svemuN /ao to ilustru%e #ak i
dete 3ledala$ T'Ea? kon$e6ti? u6ran%avan%a i l%udi stu6a%u u interak$i%eN Ta interak$i%a %e
#esto sama sutina !"o3 ko%e se 3ovori o drutveno% konstruk$i%iN 7o%a 6rvo"itna namera
da 6rou#avam !lostavl%an%e de$e %e velikim delom motivisana 6okua%em da ra!umem
ovu vrstu interak$i%e? to vraJa na mo% 6ro%ekat i!mil%an%a l%udi (9ekin3 +,2;)N
7ed%utim? to to sam %a uvek "io svestan sve3a to3a ni%e nikakvo o6ravdan%eN I 6ored
to3a? %a sam s6o%io dve Lundamentalno ra!li#ite kate3ori%eN
ZATO PITATI TA? (>GFI F>EKI/? HTEK4I AI

Odma nakon Hokalove #uvene ale i samootkrivan%a? Ai %e 6oslao komentar &jujork
tajmsu. 7u#io se da dokae (isto kao i %a? ava%) da neto moe "iti i drutveno
konstruisano i stvarnoN Hto3a (tvrdi Ai) kada se !a drutvene konstruk$ioniste kae da
smatra%u da su kvarkovi drutvene konstruk$i%e? to %e savreno sa3lasno iska!u da su
kvarkovi stvarni? 6a !ato "i se onda Hokal toliko u!ru%avao?
Ai %e "ranio svo% stav tvrdn%om da %e "e%!"ol drutvena konstruk$i%aN G!eo %e !a 6rimer
lo6ti$e i neus6ene udar$e (strikes)N +; *esu li lo6ti$e i udar$i drutveno konstruisani?
6itao %e? (aN *esu li lo6ti$e i udar$i stvarni? (aN Ai %e moda mislio da kae da %e ide%a
o tome ta %e to neus6eni udara$? 6roi!vod drutvaN
(a %e koristio Hirlovu terminolo3i%u moda "i rekao da su neus6eni udar$i e6istemoloki
o"%ektivni& da li %e neko 6romaio da udari lo6tu ili ni%e %este o"%ektivna #in%eni$aN (G"i%
sudi%u! u!viku%emo %er mislimo da %e sudi%a doneo o"%ektivno 6o3renu odlukuN) Ali
neus6eni udar$i su ontoloki su"%ektivniN
Ke "i "ilo nikakvi 6romaeni udara$a (strikes) "e! institu$i%e "e%!"ola? "e! 6ravila i
u6ran%avan%a od strane l%udiN Ai %e eleo da 6ri6omo3ne svo%im save!ni$ima? ali im %e
samo naneo tetuN 4o6te i neus6eni udar$i su stvarni i drutveno konstruisani? 6isao %eN
Analo3no tome? doka!ivao %e? kvarkovi su stvarni i drutveno konstruisaniN (akle? !"o3
#e3a se Hokal i ostalo drutvo toliko u!"ud%u%u? Ka nesreJu 6o Aia? situa$i%a s
kvarkovima %e Lundamentalno dru3a#i%a od one sa neus6enim udar$imaN Keus6eni
udar$i su sami 6o se"i evidentno ontoloki su"%ektivniN .e! l%udski 6ravila i
u6ran%avan%a? ne "i "ilo lo6ti$a ni udara$a ni 6o3reakaN /varkovi nisu sami 6o se"i
evidentno ontoloki su"%ektivniN /varkovi kratko3 veka (ako 6osto%e) nala!e se svuda?
6ot6uno ne!avisno od "ilo kakvi l%udski 6ravila ili institu$i%aN Keko moe "iti
univer!alni konstruk$ionista? 6a su u tom slu#a%u kvarkovi? 6romaeni udar$i i sve ostalo
drutveno konstruisani? ali se ne moe tek tako reJi da su kvarkovi isto kao i 6romaeni
udar$i? i stvarni i konstruisaniN /ako %e Ai mo3ao da "rani svo% 6rimer?
7oda %e ide%a o kvarkovima? a ne kvarkovi? ta ko%a %e drutvena konstruk$i%aN Istori#are
nauke !anima i 6ro$es otkrivan%a kvarkova i 6roi!vod? kon$e6t kvarka i n%e3ove Li!i#ke
6rimeneN Hli#no vai i !a ide%e i !a teori%u ko%a %e u 6o!adini 7aksvelovi %edna#ina?
(ru3o3 !akona termodinamike? "r!ine svetlosti i klasiLika$i%e dolomita kao vane vrste
kre#n%akaN Hve te ide%e ima%u istori%u? kao i svaka ide%a? a ima%u i ra!li#ite vrste istori%e?
ukl%u#u%uJi i drutvenu istori%uN Ali kvarkovi? sami o"%ekti? nisu konstruisane tvorevine?
ni drutvene ni istori%skeN
Ovde Ju dati se"i odred%enu slo"odu? to Ju is6raviti u III 3laviN (elo Endrua Pikerin3a
Konstruisanje kvarkova (Andre1 Pi$kerin3? 6onstructin! Duarks (+,2;)) %edino %e
sistematsko delo o drutveno% konstruk$i%i kvarkovaN Ako "i 6okuao da 3a 6rikaem
samo kao drutvenu i materi%alnu istori%u ide%e kvarka? u#inio "i trivi%alnim $entralne
teme to3 delaN Ke neo#ekivano? Pikerin3 %e na6isao? u 6ismu od 5;N %una +,,=N 3odine&
Kikada ne "i rekao da se Konstruisanje kvarkova odnosi na ide%u o kvarkovimaN To %e
moda vae vid%en%e o konstruk$ioni!mu u 6rirodnim naukama? ali ne i mo%eN 7o%a %e
ide%a da ako neko 6ristu6i svetu na odred%eni na#inSvaa etero3ena matri$aSonda on
moe da i!vu#e odred%ene Lenomene ko%i mo3u "iti konstruisani kao doka! o 6osto%an%u
kvarkovaN
Pro"lem s 6osledn%om re#eni$om %e ova%& ko se ne "i s n%om sloio? Pikerin3ova
!animl%iva tvrdn%a %e su6rotnost onome to %e na6isao& ako "i 6ristu6io svetu na neki
dru3i na#in? mo3ao "i da i!vu#e neke dru3e Lenomene ko%i "i mo3li da se tuma#e kao
doka! !a neku dru3a#i%u (ne Lormalno nekom6ati"ilnu? veJ dru3a#i%u) us6enu Li!ikuN
Pikerin3 dri da %e evolu$i%a Li!ike? ukl%u#u%uJi ide%u o kvarku? u 6ot6unosti slu#a%na? te
da %e mo3la da se ra!vi%e u dru3im 6rav$ima? 6remda samo 6od uslovom da 6osto%e
veoma ra!li#ite vrste ot6ora ne3o to %e? re$imo? kon!ervati!am i3ra#a "e%!"olaN 'eJina
Li!i#ara? nasu6rot ovome? smatra da %e kvarkovsko reen%e "ilo neminovnoN Prili#no su
si3urni da su ukoren%eni delovi Li!ike "ili neminovniN Ovde %e s6orno %edno !na#a%no
6itan%e? ko%e skriva Aiovu ne6rikladnu 6omirl%ivostN G 3lavi III %a to na!ivam nesla3an%e
oko slu#a%nosti E s6orna ta#ka "rN + u ratovima naukaN .uduJi da ni6oto ne elim da %e
stavim 6od te6i? elim da %e 6ostavim kao $entralni komad nameta%a u salonu de"ateN
Za ra!liku od Htenli%a Aia? %a ne elim mir i!med%u konstruk$ioniste i nau#nikaN Ielim da
"ol%e svatim na ko%i na#in se ne slau? i !ato se? moda? ova% dvo%a$ nikada neJe sastatiN
IKTE>A/0I*E
'ideli smo da neki o"%ekti i ide%e mo3u da stu6a%u u interak$i%eN Ide%a o detetu 3ledao$u
T'Ea %e u interak$i%i s detetom 3ledao$emN Ka#ini klasiLikovan%a l%udski "iJa su u
interak$i%i s l%udskim "iJima ko%a se klasiLiku%uN Posto%e ra!ni ra!lo!i !a ovoN 4%udi
moda misle o se"i kao o 6ri6adniku vrste? ili od"a$u%u klasiLika$i%uN Hvaki nai #in
6odvodi se 6od neki o6is? a svaki #in ko%i nam %e otvoren? na #isto Lormalan na#in !avisi
od o6isa ko%i su nam dostu6niN Povr to3a? klasiLika$i%e ne 6osto%e samo u 6ra!nom
6rostoru %e!ika veJ i u institu$i%ama? kao u6ran%avan%e? materi%alna interak$i%a sa
stvarima i dru3im l%udimaN Iena i!"e3li$a O ta QvrstaR oso"e ili iva vrstaR? a ne li#no
oso"a O ni%e samo vrsta oso"eN Ona %e i 6ravni su"%ekt? a to %e %o vani%e i 6ravni
savetnik? ko%e3 koriste od"ori? kole? so$i%alni radni$i? aktivisti S i i!"e3li$eN Hamo u
okviru takve matri$e mo3la "i da 6osto%i o!"il%na interak$i%a i!med%u vrsteR oso"e i
l%udi ko%i eventualno 6ri6ada%u to% vrstiN
(o interak$i%a ne dola!i tek takoN One se deava%u u okviru matri$a ko%e ukl%u#u%u mno3e
o#i3ledne drutvene i mno3e o#i3ledne materi%alne elementeN G6rkos tome? 6rvo
6o%ednostavl%eno !a6aan%e se #ini nekontrover!nimN Ono 6oti#e i! #in%eni$e? ko%a %e
toliko dosadna da %e skoro ne vredi ni 6omin%ati? da su l%udi svesni ta se !a n%i 3ovori?
ta o n%ima misle? ta im se #iniN Oni misle o se"i i kon$e6tuali!u%u se"eN Keiva "iJa? 6o
deLini$i%i? nisu svesna se"e na isti na#inN G!mimo ekstreme? ene i!"e3li$e i kvarkoveN
Iena i!"e3li$a moe da ima sa!nan%e da ona 6ri6ada odred%eno% vrsti oso"e i da se
sodno tome 6onaaN /varkovi ne mo3u da ima%u sa!nan%e da 6ri6ada%u neko% odred%eno%
vrsti su"%ekta i ne mo3u da se sodno tome 6onaa%uN Ko? ne elim da 6rena3lasim
svesnost neke oso"eN Iene i!"e3li$e ko%e ne !na%u ni re# en3lesko3 mo3u i6ak? kao deo
3ru6e? da 6o6rime karakteristike ena i!"e3li$a "a !"o3 to3a to su tako klasiLikovaneN
Iena i!"e3li$a (kao vrsta klasiLika$i%e) moe se na!vati interaktivnom vrstom# %er %e u
interak$i%i s "iJima te vrste? t%N l%udima? ukl%u#u%uJi i 6o%edina#ne ene i!"e3li$e? ko%e
mo3u 6ostati svesne to3a kako su klasiLikovane i sodno tome men%ati svo%e 6onaan%eN
Kasu6rot tome? kvarkovi ne o"ra!u%u interaktivnu vrstu@ ide%a o kvarku ni%e u interak$i%i s
kvarkomN /vark ni%e svestan da %e kvark? i ne men%a se na6rosto !ato to %e klasiLikovan
kao kvarkN Ima mno3o 6itan%a ve!ani !a ovu distink$i%u? ali to %e osnovnoN Keke
vari%a$i%e to3a #ine Lundamentalnu ra!liku i!med%u 6rirodni i drutveni naukaN
/lasiLika$i%e drutveni nauka su interaktivneN /lasiLika$i%e i kon$e6ti 6rirodni nauka
nisuN G drutvenim naukama 6osto%e svesne interak$i%e i!med%u vrste i (6o%edina#ne)
oso"eN Interak$i%a ovo3 ti6a nema u 6rirodnim naukamaN Ke i!nenad%u%e to to se na#ini
na ko%i se konstruk$ionisti#ka 6itan%a %avl%a%u u 6rirodnim naukama ra!liku%u od 6itan%a o
konstruk$i%i u drutvenim 6redmetimaN
9oJu da sada 6ostavim dve odvo%ene 3ru6e 6itan%a& (+) ona ko%a se ti#u slu#a%nosti?
metaLi!ike i sta"ilnosti@ i (D) 6itan%a ko%a su "ioloka? ali i6ak interaktivne vrsteN
('E O.4AHTI PITAK*A
Istori%a nauke 3ovori o %asno odred%enim merilima? utvrd%enim #in%eni$ama? otkrivenim
o"%ektima? si3urnim !akonima? i! #i%i osnova 6roisti#u dal%a 6itan%a? makar !a neki "itan
vremenski 6eriodN Ai!ika utvrd%u%e? 6o#evi od >aderLorda? da se atom moe $e6ati@
idemo dal%e? od kvantne elektrodinamike? sla"i neutralni stru%a do kvarkovaN
9i3sovi "osoni i le6toEkvarkovi vre"a%u 6rovokativno u "uduJnosti? 6ri #emu se %edan
6redvid%a teori%om? a dru3i od"a$ivan%em teori%eN
Po te!i drutvene konstruk$i%e u 6rirodnim naukama? i to u 6ot6uno netrivi%alnom smislu?
neka us6ena nauka ne "i morala da se ra!vi%e na na#in na ko%i %este? veJ %e mo3la da
dod%e do dru3a#i%i dosti3nuJa ko%a "i se ra!vila u dru3im 6rav$ima ko%i se ne "i slili na
6ut ko%im se u sutini krenuloN Ki 6retodni ni! merila ni sam svet ne odred%u%u ta Je "iti
sledeJi ni! merila u visokoener3etsko% Li!i$i ili "ilo kom dru3om 6ol%u istraivan%aN I
meni samom teko 6ada da i!nesem ovu ide%u? a kamoli da u n%u 6overu%emN *edno
6itan%e vredno ras6rave %este na ko%i na#in tre"a i!neti ide%u ko%a se im6li$itno %avl%a u
Pikerin3ovom radu a da "ude svatl%iva onima ko%i u n%u sumn%a%u? Potom dola!i 6itan%e
o tome da li %e to do"ra ide%a? istinita ide%a? uverl%iva ide%a? korisna 6ers6ektivaN
Gkoliko %e slu#a%nost 6rva s6orna ta#ka? dru3a %e vie metaLi!i#kaN /onstruk$ionisti su
skloni mil%en%u da klasiLika$i%e nisu odred%ene time na ko%i na#in svet 6osto%i? veJ da su
6rikladni na#ini da se on 6rikaeN Oni smatra%u da se svet ne %avl%a la3ano umotan u
#in%eni$eN <in%eni$e su 6osledi$e na#ina na ko%i mi 6redstavl%amo svetN Fledite
konstruk$ioniste %e ovde i!u!etno staromodnoN Ono %e svo%evrsna vrsta nominali!maN
Kasu6rot tome %e %ak oseJa% da svet ima svo%u 6rirod%enu strukturu ko%u mi otkrivamoN
TreJa s6orna ta#ka %e 6itan%e sta"ilnostiN Za ra!liku od tema /arla Po6era i Tomasa /una?
t%N o6ovr3avan%a i revolu$i%a? veliki deo moderne nauke %e sta"ilanN 7aksvelove
%edna#ine? (ru3i !akon termodinamike? "r!ina svetlosti i su6stan$e kakav %e dolomit
6osto%e i neJe nestatiN Kau#ni$i smatra%u da %e sta"ilnost 6osledi$a neo"orivi doka!aN
/onstruk$ionisti smatra%u da %e sta"ilnost re!ultat eksterni Laktora ko%i nema%u ve!e s
o#i3lednim sadra%em naukeN To #ini treJu s6ornu ta#ku? interna 6rotiv eksterni
o"%an%en%a sta"ilnostiN
Hvaka od ove tri s6orne ta#ke 6redstavl%a osnovu !a istinsko i Lundamentalno nesla3an%eN
Hvaka %e lo3i#ki ne!avisna od dru3iN tavie? svaka se moe i!reJi "e! u6otre"e
u!diuJi re#i kao to su #in%eni$a? istina ili stvarnost? kao i "e! n%ima "liski
6o%mova kakvi su o"%ektivnost ili relativi!amN 9a%de da 6okuamo da ostanemo to
dal%e od oni !atu6l%eni ko6al%a ko%ima se Lilo!oLske rul%e med%uso"no na6ada%u u
ve#itom dvo"o%u ide%aN
(ru3a 3ru6a 6itan%a 6roisti#e i! drutveni a ne toliko i! teoretski i eks6erimentalni
6rirodni naukaN 'ideli smo da kada 3ovore o drutveno% konstruk$i%i X)a# l%udi veoma
#esto ima%u na umu nekoliko stvari ko%e su u interak$i%i? 6ri #emu su sve o!na#ene kao X.
'raJa%uJi se na mo% a"e$edni s6isak? mno3e stavke? kao to su autorstvo ili "ratstvo su
i!3rad%ene na vrstama oso"a kao to su autori i "raJa (u smislu solidarnosti? ne krvi)N
Autor i 0rat su vrste l%udi? kao to su i dete !ledalac i 5ulu. 4%udi ko%i 6ri6ada%u tim
vrstama mo3u 6ostati svesni da su klasiLikovani na ta% na#inN 7o3u da na#ine 6reJutne ili
#ak eks6li$itne i!"ore? da 6rila3ode svo% na#in ivota ili da 3a usvo%e ne "i li se uklo6ili
ili i!"e3li u6ravo onu klasiLika$i%u ko%a %e na n%i 6rimen%enaN G6ravo ti i!"ori?
6rila3od%avan%a ili usva%an%a ima%u 6osledi$e 6o samu 3ru6u? 6o vrstu l%udi o ko%o% se
3oviriN >e!ultat mo3u "iti naro#ito %ake interak$i%eN Ono to se !nalo o l%udima ko%i
6ri6ada%u odred%eno% vrsti moe 6ostati 6o3reno? %er su l%udi te vrste 6romenili usled
ono3a to veru%u o se"iN *a sam na!vao ova% Lenomen e-ekat %ovratne s%re!e ljudski(
vrsta (9ekin3 +,,8)N
ELekti 6ovratne s6re3e su svudaN Pomislite samo ta %e kate3ori%a 3eni%a u#inila onim
romanti$ima ko%i su se"e smatrali 3eni%ima? a ta %e 6ak n%iovo 6onaan%e u#inilo samo%
kate3ori%i 3eni%aN Pomislite na transLorma$i%e do ko%i %e dolo !"o3 6o%mova de"eo?
3o%a!an? anoreksi#anN Gkoliko neko 3ovori o drutveno% konstruk$i%i 3eni%a ili anoreksi%e?
on verovatno 3ovori o ide%i? o %edinkama ko%e 6ot6ada%u 6od ide%u? interak$i%i i!med%u
ide%e i l%udi? i ra!li#iti drutveni u6ran%avan%a i institu$i%a ko%e ove interak$i%e
6odra!umeva%u& ukratko? o matri$iN