Tevis Volter OVEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU Prevod: ilas Vukica Tevis Walter MAN WHO FELL TO EARTH,

1963. Prvi deo: 1985 - IKAR SE SPUTA 1. KENTAUR 1979.

Posle dve milje hoda doao je do varoice. Na rubu varoice nalazila se tabla na kojoj je pisalo HANIVIL: 1400 stanovnika. To je dobro, dobra veliina. Jo je bilo rano jutro - odabrao je jutro za dve milje hoda jer je tad sveije - i jer nema jo nikog na ulicama. Pri slabom svetlu proao je nekoliko blokova, zbunjen tuinom - napet i donekle uplaen. Pokuao je da ne misli na ono to e uiniti. O tome je ve dovoljno razmiljao. U maloj poslovnoj etvrti naao je ono to mu je bilo potrebno, radnjicu nazvanu Kutija za nakit. Na oblinjem uglu nalazila se zelena drvena klupa pa je otiao do nje i seo; telo mu je bridelo od napora zbog dugog hoda. Nekoliko minuta kasnije ugledao je ljudsko bie. Bila je to ena, ena umornog izgleda u bezoblinoj plavoj haljini; epesala je uz ulicu prema njemu. Zabezeknut, brzo je odvratio pogled. Nije izgledala kako treba. Oekivao je da oni budu otprilike njegove visine, ali je ova bila za glavu nia od njega. Lice joj je bilo rumenije no to je oekivao, i tamnije. udnovat je bio izgled, oseaj - iako je znao da videti ih nee biti isto to i gledati ih na televiziji. Konano je na ulici bilo vie ljudi i otprilike su svi bili nalik onom prvom. uo je kako ovek kae prolazei: "...kao to rekoh, takva kola se vie ne prave", i mada je izgovor bio neobian, manje odsean no to je oekivao, oveka je lako razumeo. Nekoliko Ijudi piljilo je u njega, neki od njih sumnjiavo; ali to ga nije zabrinjavalo. Nije oekivao zlostavljanje, a nakon posmatranja drugih bio je uveren da e njegovo odelo izdrati paljivo zagledanje. Kad se juvelirska radnja otvorila ekao je deset minuta i potom uao. Jedan ovek je stajao za tezgom, mali zdepast ovek u beloj koulji i s kravatom; brisao je prainu s polica. ovek prestade da brie prainu, jedan trenutak ga je malo neobino gledao, pa ree: "Izvolite, gospodine?" Oseti se previsok, nezgrapan. I najednom vrlo uplaen. Otvori usta da govori. Nita nije izlazilo. Pokua da se osmehne, a lice kao da mu se sledilo. Duboko u sebi oseao je nekakav poetak panike i za trenutak pomisli da se moe onesvestiti. ovek ga je i dalje netremice gledao, a pogled kao da mu se nije izmenio. Ponovo ree: "Izvolite, gospodine?"

Uspeo je da progovori uz veliki napor volje. "Ja... pitam se da li bi vas zanimao ovaj... prsten?" Koliko li je puta smiljao to nezlobivo pitanje, ponavljajui ga i ponavljajui u sebi? A sada mu je ipak zvualo tue, kao smena skupina besmislenih slogova. Ovaj drugi jo je piljio u njega. "Koji prsten?" ree. "Oh." Nekako je uspeo da se osmehne. S prsta leve ruke skinuo je zlatan prsten i stavio ga na tezgu, plaei se da dotakne ovekovu ruku. "Ja... ja sam u prolazu i kola su mi se pokvarila. Na putu, nekoliko milja odavde. Nemam novaca; mislio sam da bih moda mogao da prodam prsten. Vrlo je skupocen." ovek je prevrtao prsten u rukama, gledajui ga sumnjiavo. Na kraju ree: "Otkud vam?" Zbog naina na koji je ovek to rekao grlo mu se stee. Zar moda neto nije u redu? Boja zlata? Neto u vezi s dijamantom? Ponovo je pokuao da se osmehne. "Poklonila mi ga je ena. Pre nekoliko godina." ovekovo lice je i dalje bilo natuteno. "Otkud ja znam da nije ukraden?" "Oh." Olakanje je bilo veliko. "Moje ime je na prstenu." Izvadio je buelar iz depa na grudima. "Imam i dokumenta." Izvadi paso i stavi ga na tezgu. ovek je pogledao prsten i naglas proitao: "T. D. od Mari Njutn, godinjica, 1982.", a onda: "18 K." Ostavio je prsten, uzeo paso i prelistao ga. "Engleska?" "Da, ja sam prevodilac u Ujedinjenim nacijama. Prvi put sam ovde. Pokuavam da upoznam zemlju." "Mhm", ree ovek, ponovo gledajui paso. "Vid'o sam da govorite s naglaskom." Kad je naao sliku proitao je ime: "Tomas Derom Njutn", a zatim, opet podigavi pogled: "Nema sumnje. Ovo ste sigurno vi." Ponovo se nasmeio i ovaj put je osmeh bio manje napet, iskreniji, iako se jo oseao ispranjene glave, udnovato - uvek je tu bila prisutna ogromna teina sopstvenog tela, teina stvorena olovnom gravitacijom ovog mesta. Ali je uspeo da ljubazno kae: "Pa onda, da li vas interesuje da kupite prsten?"

Za njega je dobio ezdeset dolara i znao je da su mu podvalili. Ali je ovo to sada poseduje za njega bilo vrednije od prstena, vrednije od stotina prstenova koje je imao sa sobom, istih kao taj. Posedovao je prve zaetke samopouzdanja, i posedovao je novac. Delom novca kupio je etvrt kilograma slanine, est jaja, hleb, nekoliko krompira, povre sve u svemu pet kilograma hrane, onoliko koliko moe da ponese. Njegovo prisustvo pobudilo je izvesnu radoznalost, ali niko nije postavljao pitanja, a on nije sam od sebe davao odgovore. Time se ne bi nita promenilo; nee se vraati u tu varoicu u Kentakiju. Kad je napustio varoicu oseao se dovoljno dobro, uprkos svojoj teini i bolu u zglobovima i leima, jer je savladao prvi korak, otpoeo je, sada je imao svoj prvi ameriki novac. Ali kad je bio milju daleko od gradia, idui preko pustog polja ka niskim breuljcima gde se 2

ulogorio, sve to ga iznenada svlada jednim smodujuim okom - ta tuina, opasnost, bol i izmodenost sopstvenog tela - pa je pao na tle i tu leao, a telo i duh su mu jaukali zbog nasilja koje nad njima vri ovo najstranije, najudnovatije i najtuinskije od svih mesta. Pozlilo mu je; bila mu je muka od dugog, opasnog puta koji je poduzeo, muka od svih lekova - od pilula, od vakcina, od udahnutih gasova - muka od brige, od nasluivanja krize, i strana muka od uasnog bremena sopstvene teine. Godinama je znao da e, kad doe vreme, kad konano bude sleteo i otpoeo sprovoenje tog sloenog, dugo pripremanog plana, osetiti neto slino. Ma koliko da ga je prouavao, ma koliko da je uvebavao svoju ulogu u njemu, ovo je mesto bilo tako

nepojamno tue - to oseanje je, sad kad je mogao da osea - to oseanje je sve nadvladalo. Legao je na travu i bilo mu je vrlo zlo. On nije bio ovek; ipak je bio veoma slian oveku. Bio je est i po stopa visok, a neki su ljudi i vii; kosa mu je bila bela kao u albinoa, a lice mu je ipak bilo blago preplanulo; oi su mu bile svetlo plave. Bio je neverovatno sitnih kostiju, krhkih udova, prsti su mu bili dugi, tanki, a koa gotovo prozrana, bez malja. Njegovo lice imalo je neeg vilinskog; krupne, pametne oi imale su fin deaki izraz, a bela kovrdava kosa sada mu je malo prelazila preko uiju. Delovao je vrlo mlado. Postojale su takoe i druge razlike: njegovi nokti su, na primer, bili vetaki, poto mu ih priroda nije dala. Na nogama je imao samo po etiri prsta; nije imao slepo crevo niti umnjake. Bilo bi mu nemogue da dobije tucavicu jer je njegova dijafragma, kao i ostatak njegovog disajnog aparata, bila izuzetno kruta, vrlo razvijena. Udisanjem bi mogao da povea obim grudi za oko pet ina. Teio je vrlo malo, oko etrdeset kilograma. Ipak, imao je trepavice, obrve, simetrine paleve, binokularni vid, i hiljadu fiziolokih odlika normalnog ljudskog bia. Nije mogao da dobije bradavice; ali je mogao da dobije ir na elucu, male boginje i zubni karies. Bio je ljudsko bie; no nije bio pravi ovek. Takoe je, slino oveku, bio podloan ljubavi, strahu, jakom fizikom bolu i samosaaljevanju. Posle pola sata oseao se bolje. eludac mu je jo treperio i inilo mu se da ne moe da uspravi glavu; ali je postojalo oseanje da je prva kriza prola, te je objektivnije poeo da posmatra svet oko sebe. Seo je i pogledao niz polje na kojem se nalazio. To je bio iskren, ravan panjak sa malim oazama smee trave, kadulje, i ostrvcima staklastog, iznova zaleenog snega. Vazduh je bio sasvim ist a nebo oblano te je svetlost bila difuzna i meka i od nje ga nisu bolele oi kao od bletavog sunca pre dva dana. Iza grupe tamnog, ogolelog drvea koje je iviilo baru nalazile su se kua i tala. Kroz drvee je mogao da vidi vodu bare i od tog prizora mu zastade dah, jer je bila tako obilna. I pre ju je viao, za svoja dva dana na Zemlji; ali se na nju jo nije navikao. To je jo jedna od oekivanih stvari koje su, kad ih je ugledao, ipak bile zapanjujue. Znao je, naravno, za velike okeane i za jezera i reke, zna za njih otkad je bio deak; ali od stvarnog prizora obilja vode u jednoj jedinoj bari zastajao mu je dah. Takoe je poeo da sagledava izvesnu lepotu u neobinosti polja. Bilo je sasvim drugaije od onoga to su ga nauili da oekuje - ve je otkrio da su takve mnoge stvari ovoga sveta - a ipak je nalazio zadovoljstvo u njegovim tuinskim bojama i materijama, u njegovim novim prizorima i mirisima. Isto tako u zvucima; jer imao je vrlo izotren sluh i uo mnoge neobine i prijatne zvuke. u travi, raznorazno trenje i krcketanje onih insekata koji su preiveli hladnou ranog novembra; sada, s glavom na tlu, ak i ono tiho istanano mrmorenje same zemlje. 3

Iznenada se vazduh zaleprao od uzleta crnih krila; potom rapavo, alobno dozivanje, pa je tuce vrana preletelo i odletelo preko polja. Antejac ih je posmatrao dok nisu nestale iz vida a onda se osmehnuo. Ovo e, uprkos svemu, biti lep svet...

Njegov logor se nalazio na ogoljenom mestu, briljivo odabranom - na naputenom povrinskom ugljenokopu istonog Kentakija. Na nekoliko milja unaokolo nije bilo nieg osim oglodanog tla, malih zakrpa izbledele utilovke i poneke tree aave stene. Njegov ator bio je postavljen blizu jedne od ovih izboina rude, jedva vidljiv spram stene. ator je bio siv i napravljen od neeg to je izgledalo kao unakrsno tkani pamuk. Kad je stigao bio je gotovo na kraju snaga i morao je da se odmori nekoliko minuta pre no to je otvorio torbu i izvadio hranu. To je uradio paljivo, navukavi tanke rukavice pre no to je dodirnuo zamotuljke, a potom ih je poreao na malom stolu na rasklapanje. Ispod stola je izvukao zbirku instrumenata i poreao ih pored stvari koje je kupio u Hanivilu. Trenutak je posmatrao jaja, krompire, celer, rotkvice, pirina, pasulj, kobasicu i argarepe. Jedan asak se osmehivao, za sebe. Hrana je delovala bezazleno. Onda je uzeo jednu od malih metalnih naprava, uvukao jedan kraj u krompir i otpoeo kvalitativnu analizu... Tri sata kasnije pojeo je argarepu, sirovu, i uzeo zalogaj rotkvice koja mu oljuti jezik. Hrana je bila dobra - krajnje neobina, ali dobra. Zatim je zapalio vatru i obario jaje i krompir. Kobasicu je zakopao - budui da je u njoj naao neke aminokiseline u koje nije imao poverenja. Ali, osim uvek prisutnih bakterija, za njega nije bilo opasnosti u ostalom jestivu. Ba kao to su se nadali. Otkri da je krompir, uprkos svih ugljenih hidrata, vrlo ukusan. Bio je vrlo umoran. Ali je, pre nego to se spustio na leaj, otiao napolje da pogleda mesto gde je pre dva dana - svog prvog dana na Zemlji - unitio maineriju i instrumente svoje letelice za jednog putnika. 2.

Muzika je bila Mocartov klarinetski kvintet u A duru. Tik pred zavrni allegretto Farnsvort podesi basove na svakom od pretpojaala i ovla pojaa zvuk. Onda se svom teinom zavali u konu fotelju. Dopadao mu se allegretto s jakim gornjim tonovima basova; davali su klarinetu zvunost koja kao da je u sebi sadravala nekakvo znaenje. Posmatrao je zastrti prozor koji je gledao na Petu aveniju; ukrstio je svoje debeljukaste prste i sluao kako se muzika grana. Kad je prestala i kad se traka sama od sebe iskljuila, pogledao je ka vratima koja vode u kancelariju i spazio sluavku gde tamo strpljivo stoji, ekajui. Pogledao je porcelanski asovnik na kaminu i namrtio se. Onda pogleda sluavku i ree: "Da?" "Gospodine, ovde je izvesni gospodin Njutn." "Njutn?" Nije poznavo nikakve bogate Njutnove. "ta hoe?" "Nije rekao, gospodine." Onda je malice podigla obrvu. "udan je, gospodine. I izgleda vrlo... znaajno." 4

Razmiljao je trenutak i onda rekao: "Uvedite ga." Sluavka je bila u pravu; ovek je bio vrlo udan. Visok, mrav, bele kose i finih, krhkih kostiju. Imao je glatku kou i deako lice - ali su mu oi bile vrlo neobine, kao da su slabe, preosetljive, a njihov poged je ipak bio star i mudar i umoran. ovek je imao skupo tamnosivo odelo. Doao je do stolice i paljivo seo - spustivi se na sedite kao da nosi ogroman teret. Onda je pogledao Farnsvorta i nasmeio se. "Oliver Farnsvort?" "Gospodine Njutn, hoete li neto da popijete?" "au vode, molim." Farnsvort u sebi slee ramenima te prenese porudbinu sluavci. Kad je otila pogledao je svog gosta i malo se nagnuo napred, onom univerzalnom kretnjom koja znai: Hajde da preemo na stvar. Njutn je, meutim, ostao da sedi uspravno, dugih, mravih ruku prekrtenih na krilu i rekao: "Koliko razumem, va posao su patenti?" U glasu se oseao akcent a njegov izgovor bio je suvie precizan, suvie zvanian. Farnsvort nije mogao da prepozna akcent. "Da", ree Farnsvort, a onda malo osorno: "Gospodine Njutn, moja kancelarija ima radno vreme." Njutn ovo kao da nije uo. Ton mu je bio blag, topao. "U stvari, koliko razumem, vi ste najbolji strunjak za patente u Sjedinjenim Dravama. Takoe ste vrlo skupi." "Da. Dobar sam." "Odlino", rekao je ovaj drugi. Posegao je nadole, pokraj stolice, i podigao svoju torbu za akta. "I ta elite?" Farnsvort ponovo pogleda na asovnik. "Hteo bih da s vama isplaniram neke stvari." Visoki ovek je vadio koverat iz torbe. "Nije li prilino kasno?" Njutn je otvorio koverat i sada izvukao tanki sveanj novanica obmotan gumenom trakom. Podigao je pogled i dobroudno se nasmeio. "Molim vas, da li bi prili i uzeli ovo? Vrlo mi je teko da hodam. Moje noge." Ozlovoljen, Farnsvort se die sa stolice, ode do visokog oveka, uze novac, vrati se i sede. Novanice su bile od hiljadu dolara. "Ima ih deset", ree Njutn. "Vi ste prilino melodramatini, zar ne?" Stavio je sveanj u dep kunog kaputa. "A za ta je ovo?" "Za noas", ree Njutn. "Za otpirilike tri sata vae koncentrisane panje." "Ali sveca mu, zato nou?" 5

Onaj drugi nemarno slee ramenima. "Oh, iz nekoliko razloga. Jedan od njih je neuznemiravanje." "Mogli ste dobiti moju panju za manje od deset hiljada dolara." "Jesam. Ali sam takoe eleo da vas impresioniram znaajem naeg razgovora." "Dobro." Farnsvort se zavali u stolicu. "Razgovarajmo." Mravi ovek je delovao oputeno, a nije se naslonio. "Kao prvo", ree, "koliko zaradite za godinu dana, gospodine Farnsvort?" "Ja ne primam platu." "Pa dobro. Koliko ste novaca zaradili prole godine?" "U redu. Platili ste za to. Oko sto etrdeset hiljada dolara." "Razumem. Onda ste vi, u stvari bogati?" "Da." "Ali biste hteli jo vie?" Stvar je postajala smena. Kao jevtin televizijski program. Ali ovaj drugi je plaao; bie najbolje da povlauje. Izvadio je cigaretu iz kone kutije i rekao: "Naravno da bih hteo vie." Ovog puta se Njutn malo nagnuo napred. "Mnogo vie, gospodine Farnsvort?" ree smeei se; poeo je da nalazi veliko zadovoljstvo u situaciji. I ovo je, naravno, bila televizija, ali je bilo ubedljivo. "Da", rekao je, a zatim: "Cigaretu?" Pruio je kutiju ka gostu. Ne osvrui se na ponudu, ovek s belom kovrdavom kosom ree: "Ja mogu da vas uinim vrlo bogatim, gospodine Farnsvort, ako iskljuivo meni posvetite svojih narednih pet godina." Farnsvort je sauvao lice bez izraza, pripaljivao je cigaretu, za to vreme mu je duh radio brzo, pretresajui ceo ovaj neobini razgovor, zbunjen situacijom i malom mogunou da je ponuda ovog oveka data pri zdravoj pameti. Ali ovek, kakav god da je udak, ima novaca. Bilo bi mudro donekle mu ugaati. Ula je sluavka sa aama i ledom na srebrnom posluavniku. Njutn je oprezno uzeo svoju au vode sa posluavnika, a onda ju je drao u jednoj ruci dok je drugom iz depa izvadio kutiju aspirina, otvorio je palcem i jednu od tableta ubacio u vodu. Tableta se rastvorila, bela i mutna. Drao je au i posmatrao je za trenutak, a onda je, vrlo sporo, poeo da pije. Farnsvort je bio advokat; imao je oko za detalje. Odmah je video da neto nije u redu s kutijom za aspirin. To je bio obian predmet, oigledno kutija Bajerovih aspirina; ali neto s njom nije bilo kako treba. A neto nije bilo u redu ni sa sporim nainom na koji je Njutn ispijao vodu, pazei da ne prospe ni kap - kao da je dragocena. A voda se zamutila od jednog aspirina; to nije

izgledalo kako treba. Morae kasnije, kad ovek bude otiao, da pokua to s aspirinom i vidi ta e se dogoditi. Pre no to je sluavka otila Njutn je zamoli da Farnsvortu doda njegovu torbu za akta. Kad je otila, s Ijubavlju je ispio poslednji gutljaj, pa spustio jo gotovo punu au pored sebe na sto. "U toj torbi ima nekih stvari koje bih voleo da proitate." Farnsvort je otvorio torbu, naao debeo sveanj papira i izvukao ih na krilo. Odmah je zapazio, pod rukom, da je papir neobian. vrst a ipak savitljiv, izuzetno tanak. Gornji list se uglavnom sastojao od hemijskih formula, uredno ispisanih plaviastim mastilom. Prelistao je ostalo: sheme elektronskih kola, tabele, i nacrti neeg to je izgledalo kao fabrika oprema. Alatke i boje. Neke od formula su na prvi pogled izgledale poznato. Podigao je pogled. "Elektronika?" "Da. Jednim delom. Upoznati ste s tom vrstom opreme?" Farnsvort nije odgovorio. Ukoliko ovaj drugi uopte ita zna o njemu, onda zna i da je kao predvodnik grupe od gotovo etrdeset advokata izborio pola tuceta bitki za korporacijski ivot jednog od najveih svetskih koncerna za proizvodnju elektronske opreme. Poeo je da ita papire...

Njutn je sedeo uspravno, gledao ga, bela kosa se presijavala pod svetlom lustera. Smeio se; ali ga je celo telo bolelo. Posle nekog vremena uzeo je au i poeo da pijucka vodu koja je celog njegovog dugog ivota bila najdragocenija od svih stvari u njegovoj domovini. Polako je otpijao i posmatrao Farnsvorta kako ita, a napetost koju je oseao, briljivo prikrivana nelagodnost koju mu je ulivala ova potpuno nepoznata kancelarija u ovom jo tuem svetu, strah to ga je oseao pred ovim debelim ljudskim biem s nabreklim podvaljcima, zategnutom koom na glavi i praseim oicama poeli su da ga naputaju. Sada je znao da je pridobio ovog oveka; doao je na pravo mesto...

Prolo je vie od dva sata pre no to je Farnsvort digao pogled sa papira. Za to vreme popio je tri ae viskija. Oi su mu u uglovima blago pocrvenele. Trepnuo je ka Njutnu, isprva jedva da ga je video, a onda je razrogaenih oica uotrio pogled na njega. "Pa?" ree Njutn i dalje se smeei. Debeli ovek je uzeo dah a onda zatresao glavom kao da pokuava da razbistri misli. Kad je progovorio, glas mu je bio mek, uzdran, izuzetno obazriv. "Ne razumem ba sve", rekao je. "Samo nekoliko. Nekoliko. Ne razumem se u optiku - ni u fotografske filmove." Opet je pogledao papire u ruci, kao da proverava jesu li jo tu. "Gospodine Njutn, ja sam advokat", ree. "Ja sam advokat." A onda mu je glas iznenada oiveo, drhtav i jak; debelo telo i sitne oi bili su napeti, u pripravnosti. "Ali elektroniku poznajem. I boje poznajem. Mislim da razumem vae... pojaalo i mislim da razumem vau televiziju, i..." Zastao je za trenutak, mirkajui: "Boe moj, mislim da e se moi proizvoditi onako kako vi kaete." Polako je isputao vazduh. "Gospodine Njutn, deluju uverljivo. Mislim da e funkcionisati." Njutn mu se i dalje osmehivao. "Funkcionisae. Svi do jednog." 7

Farnsvort izvadi cigaretu i pripali je, smirujui se. "Morau da ih proverim. Metale, elektronska kola..." A onda, iznebuha, prekinuvi samoga sebe, steui debelim prstima cigaretu: "Blagi boe, ovee, znate li ta sve ovo znai? Znate li da ovde imate devet osnovnih - i to osnovnih - patenata?" Digao je uftastom rukom list papira: "Samo ovde, u video-transmisiji i u ovom malom ispravljau? I... znate li ta to znai?" Izraz Njutnovog lica se nije promenio. "Da. Znam ta to znai", ree. Farnsvort je polako uvlaio dim cigarete. "Gospodine Njutn, ukoliko ste u pravu", ree, a glas mu je sad postao smireniji, "ako ste u pravu moete imati Ameriku radio korporaciju, Istman Kodak. Gospode moj, moete imati DiPona. Znate li ta ovde imate?"

Njutn ga je netremice gledao. "Znam ta tu imam", ree.

Trebalo im je est sati da se dovezu do Farnsvortove kue na selu. Njutn je neko vreme pokuavao da odrava razgovor, vrsto se poduprevi u uglu zadnjeg sedita limuzine, ali je velika brzina automobila bila isuvie zaslepljujue bolna za njegovo telo, ve preoptereeno gravitacionim privlaenjem; znao je da e mu biti potrebne godine da se privikne na njega, te je bio prisiljen da kae advokatu kako je vrlo umoran i da hoe da se odmori. Onda je zatvorio oi, pustivi da tapacirani naslon sedita primi to vie moe njegove teine, i odupirao se bolu najbolje to je mogao. I vazduh u kolima bio je za njega vrlo topao - temperatura najvrelijih dana kod kue. Kad su izili iz grada ofer konano poe da vozi ujednaenije, i bolni trzaji prilikom zaustavljanja i ponovnog kretanja poee da jenjavaju. Nekoliko puta je pogledao Farnsvorta. Advokat nije dremao. Sedeo je nalaken na kolena, i dalje preturajui papire koje mu je dao Njutn, a njegove oice bile su blistave, usredsreene. Kua je bila ogromno zdanje, osamljeno usred velikog umovitog podruja. Graevina i drvee izgledali su vlani, prigueno bleskajui pod sivom jutarnjom svetlou koja je veoma liila na svetlo antejskog podneva. Osveavala je njegove preosetljive oi. Dopadale su mu se ume, smireno oseanje ivota u njima, i bleskava vlaga - oseaj vode i plodnosti kojih je bila prepuna ova Zemlja, sve do neprekidnih treperavih i zrikutavih zvukova insekata. Bie to jedan beskrajni izvor zadovoljstva u poreenju s njegovim svetom, s njegovom isuenou, prazninom, s bezglasnou prostranih, praznih pustinja izmeu gotovo naputenih gradova gde je jedini zvuk cviljenje hladnog i neprestanog vetra koji oglaava ropac njegovog umirueg naroda... Na vratima ih je doekao sluga sanjivih oiju u frotirskoj domaoj haljini. Farnsvort ga otposla naruivi kafu, a onda viknu za njim du se za njegovog gosta spremi soba i da najmanje tri dana nee odgovarati na telefonske pozive. Onda ga Farnsvort odvede u biblioteku. Prostorija je bila vrlo velika i nametena jo raskonije od radne sobe u njujorkom stanu. Farnsvort je oigledno itao najbolje asopise za bogatae. Nasred sobe nalazila se bela statua nage ene koja dri kitnjastu liru. Police za knjige prekrivale su dva zida, a na treem se nalazila velika slika religiozne figure u kojoj Njutn prepozna Isusa prikovanog na drveni krst. Lice na slici ga je zaprepastilo na trenutak - onako mravo i s krupnim prodornim oima moglo je biti lice nekog Antejca. 8

Onda je pogledao Farnsvorta koji je, iako zamuenih oiju, sada bio pribraniji; zavaljen u fotelju, malih aka sklopljenih na stomaku, gledao je u svoga gosta. Pogledi su im se susreli za jedan nelagodni trenutak, i advokat odvrati svoj. Onda je, namah, ponovo uzvratio pogled i mirno rekao: "Pa, gospodine Njutn, kakvi su vai planovi?" Nasmeio se. "Vrlo su jednostavni. elim da zaradim to vie novaca. to bre." Advokatovo lice bilo je bez izraza, ali je u njegovom glasu bilo jetkosti. "Gospodine Njutn, vaa jednostavnost poseduje eleganciju. Koliko novca imate na umu?" Njutn je rasejano gledao skupe ukrasne predmete u sobi. "Koliko moemo da zaradimo za, recimo, pet godina?" Farnsvort ga je jedan asak gledao a onda ustade. Umorno se odgegao do police za knjige i poeo da okree male prekidae sve dok se iz zvunika, sakrivenih negde u sobi, nije zaula violinska muzika. Njutn nije prepoznao melodiju, no bila je smirena i sloena. Zatim Farnsvort ree, podeavajui prekidae: "To zavisi od dve stvari." "Da?" "Prvo, gospodine Njutn, u kojoj meri elite da igrate poteno?" Njutn je ponovo usredsredio panju na Farnsvorta. "Sasvim poteno", ree. "Zakonski." "Razumem." Izgledalo je da Farnsvort ne moe da podesi visoke tonove po svom ukusu. "Dobro, onda drugo: koliki e biti moj deo?" "Deset posto neto prihoda. Pet posto od svih akcija." Farnsvort je naglo digao ruke od podeavanja pojaala. Polako se vratio do svoje stolice. Onda se malice osmehnuo. "U redu, gospodine Njutn", rekao je. "Mislim da za pet godina mogu da vam obezbedim neto dobitak od... tri stotine miliona dolara." Njutn je o tome premiljao trenutak. Onda je rekao: "To nee biti dovoljno." Farnsvort je jedan dugi minut podignutih obrva buljio u njega pre no to je rekao: "Nee biti dovoljno za ta, gospodine Njutn?" Njutnov pogled otvrdnu. "Za... istraivaki projekat. Vrlo skup." "U to sam uveren." "Pretpostavimo", ree visoki ovek, "da mogu da vam omoguim proces prerade nafte koji bi bio za petnaest procenata efikasniji od svakog koji je sada u upotrebi? Da li bi to vau cifru podiglo na pet stotina miliona?" "Moe li va... proces da ue u upotrebu za godinu dana?" Njutn klimnu glavom. "Za godinu dana moe da proizvodi vie od kompanije Standard Ojl pretpostavljam da bismo ga mogli njoj iznajmiti." 9

Farnsvort se opet zabulji u njega. Napokon ree: "Sutra u poeti da pravim ugovore." "Dobro." Njutn kruto ustade sa stolice. "Tada emo detaljnije razgovarati o uslovima. Postoje u stvari samo dve vane stavke: da novac dobijete poteno i da ja imam to manje kontakta s bilo kim osim sa vama." Njegova spavaa soba bila je na spratu i naas pomisli da nee moi da se popne uz stepenice. Ali uspeo je, stepenik po stepenik, dok se Farnsvort peo pored njega, nita ne govorei. Onda ga advokat, poto ga je otpratio do sobe, pogleda i ree: "Gospodine Njutn, vi ste neobian ovek. Smeta li vam ako vas upitam odakle ste?" Pitanje je bilo potpuno iznenaujue, ali je ostao pribran. "Ni najmanje", ree, "ja sam iz Kentakija, gospodine Farnsvort." Advokat samo malice podie obrve. "Tako", ree. Potom se okrenuo i teko otiao niz hodnik poploan mermerom od kojeg su, odjekivali koraci... Njegova soba je imala visoku tavanicu i bila kitnjasto nametena. Primeti televizor tako ugraen u zid da se moe - gledati iz kreveta i umorno se nasmei kad je to video - morae ponekad da ga gleda, da vidi kakav je prijem u poreenju s onim na Antei. A bie zabavno ponovo pogledati neke programe. Uvek su mu se dopadali vesterni, iako su kvizovi i obrazovni programi nedeljom timu kod kue pruili najvei deo podataka koje je nauio napamet. Nije gledao televizijski program... koliko je trajao put?... etiri meseca. A na Zemlji je boravio dva meseca nabavljao je novac, prouavao prenosioce bolesti, prouavao hranu i vodu, usavravao svoj izgovor, itao novine, pripremao se za odluujui razgovor s Farnsvortom. Pogledao je kroz prozor sve jasniju svetlost jutra, bledo plavo nebo. Negde na nebu, verovatno tano gde mu je uperen pogled, nalazila se Antea. Hladno mesto na umoru, ali je za njim eznuo; mesto gde su oni koje voli, oni koje nee videti jo dugo... Ali e ih videti ponovo. Navukao je zavese na prozor, a onda je neno spustio svoje umorno, bolno telo na krevet. Kao da je sve uzbuenje nestalo i bio je miran i spokojan. Zaspao je za nekoliko minuta. Probudilo ga je popodnevno sunce, i mada su ga od njegovog sjaja bolele oi - jer su zavese na prozoru bile providne - probudio se oseajui se odmorno i ugodno. Verovatno je to bilo od mekote kreveta u poreenju s onima u zabitim hotelima u kojima je boravio, i verovatno od olakanja zbog sinonjeg uspeha. Nekoliko minuta je leao u krevetu razmiljajui, a onda je ustao i otiao u kupatilo. Tamo je za njega bio spremljen elektrini brija, zajedno sa sapunom, rukavicom za trljanje i pekirom. Na ovo se osmehnuo - Antejci nemaju bradu. Okrenuo je slavinu lavaboa i posmatrao ju je trenutak, kao i uvek opinjen prizorom sve te vode. Onda se umio ne upotrebljavajui sapun - jer mu je nadraivao kou - ve pomadu iz teglice u svojoj torbi. Onda je uzeo uobiajene pilule, presvukao se, i siao da pone zaraivati pola milijarde dolara...

To vee je dugo stajao, posle est sati prianja i planiranja, na balkonu svoje sobe, uivao u sveem vazduhu i posmatrao crno nebo. Zvezde i planete izgledale su tue dok su svetlucale u gustoj atmosferi, i uivao je posmatrajui ih rasporeene na nepoznat nain. Ali je slabo znao astronomiju, i figure su ga zbunjivale - osim one Velikog medveda i nekoliko manjih sazveda. Napokon se vratio u sobu. Bilo bi prijatno znati koja je od njih Antea; ali nije mogao da razazna... 10

3.

Jednog za to godinje doba pretoplog prolenog popodneva profesor Natan Brajs naao je, penjui se stepenicama do svog stana na etvrtom spratu, rolnu dejih kapisli na odmoritu treeg sprata. Setivi se glasnog praskanja pitolja na kapisle, prolog popodneva na stepenitu, podigao ih je, s namerom da ih baci u klozet im stigne kui. Nije isprve prepoznao mali smotuljak jer je bio svetlo ut. Kad je on bio deak, kapisle su uvek imale crvenu, osobeno rastu nijansu, i to je uvek izgledalo kao prava boja za kapisle i 'abice' i sline stvari. Ali sad oigledno prave ute, kao to prave ruiaste friidere i ute ae od aluminijuma i druga slina nedolina udesa. Nastavio je, znojei se, da se penje, mislei sad na neke od hemiarskih tananosti koje su potrebne i za to da se naprave ute aluminijumske ae. Razmiljao je o tome kako su peinski ljudi pijui iz svojih skupljenih uljevitih dlanova mogli sasvim dobro da prou bez sve te sloene nauke o hemijskim procesima - tog vetiarskog, usavrenog znanja o ponaanju molekula i o komercijalnoj preradi a njemu, Natanu Brajsu, plaali su za njeno poznavanje i objavljivanje naunih radova o njoj. Dok je stigao do stana zaboravio je na kapisle. Bilo je suvie drugih stvari o kojima je trebalo razmiljati. Tamo gde se nalazila ve est nedelja, na ivici njegovog velikog, izgrebanog hrastovog pisaeg stola, leala je neuredna gomila studentskih seminarskih radova na koju je bilo uasno i pomisliti. Pored stola je bio prastari, sivo obojeni parni radijator, anahronizam u ovim danima grejanja na struju, a na njegovom potovanja dostojnom gvozdenom poklopcu bila je naslagana neuredna, pretea hrpa studentskih svezaka za vebe. Gomila je bila toliko visoka da je gotovo potpuno zaklanjala malu grafiku Lazanskog koja je visila prilino iznad radijatora. Videle su se samo oi s tekim kapcima - moda oi izmodenog boga nauke kako u nemoj patnji vire preko beleaka s laboratorijskih vebi. Budui ovek sklon neobinoj vrsti uvrnute udljivosti, profesor Brajs je razmiljao o tome. Takoe je uoio injenicu da malu grafiku - bradato ovekovo lice jednu od malobrojnih valjanih stvari na koje je naiao tokom tri godine u ovom gradiu srednjeg Zapada, sada nije mogue videti zbog radova njegovih, Brajsovih, studenata. Na raienom delu stola nalazila se, kao drugi zemaljski bog, pisaa maina - geaki, sitniavi bog s prevelikim zahtevima - u njoj je jo bila sedamnaesta stranica rada o dejstvu jonizirajue radijacije na poliesterske smole, rad nikom potreban, ni od koga cenjen, i koji e verovatno ostati zauvek nedovren. Brajsov pogled se suoi s ovim turobnim neredom: s razbacanim listovima papira nalik na porueni, bombama sravnjeni grad kua od karata, s beskrajnim, zastraujue urednim studentskim reenjima jednaina o oksidaciji-redukciji i o industrijskoj preradi neprivlanih kiselina; s podjednako dosadnim, dosadnim lankom o poliesterskim smolama. S tupom obeshrabrenou zurio je u ove stvari, s rukama u depovima kaputa, punih trideset sekundi. Onda, poto je u sobi bilo toplo, skide kaput, baci ga na zlatnim brokatom presvueni kau, zavue ruku ispod koulje i poea se po stomaku, pa ode u kuhinju i poe da kuva kafu. U sudoperi su bile nagomilane prljave retorte, laboratorijske ae i male posude zajedno sa tanjirima od doruka, a jedan je bio umrljan umancetom. Posmatrajui tu nemoguu zbrku za trenutak je hteo da zavriti od oajanja: ali nije. Samo je odstojao minut, a potom tiho rekao: "Brajse, prokleto si zabrljao." Onda je pronaao umereno istu laboratorijsku au, isplaknuo je, u nju nasuo kafu u prahu i vruu vodu iz slavine, promeao je laboratorijskim termometrom i popio, zagledavi se preko ae u veliku, skupu reprodukciju Ikarovog pada od Brojgela koja je visila na zidu iznad belog tednjaka. Lepa slika. To je slika koju je nekad voleo, a sad se na nju jednostavno navikao. Zadovoljstvo koje mu je sad pruala bilo je samo intelektualno 11

- dopadale su mu se boje, oblici, stvari koje se dopadaju diletantima - a savreno dobro je znao da se to smatra ravim znakom, i da, povrh svega, to oseanje ima mnogo veze sa zlosrenom hrpom papira koja okruuje njegov pisai sto u drugoj sobi. Dovrivi kafu, citirao je blagim, ritualnim glasom, bez ikakvog odreenog izraza ili oseanja, stihove iz Odnove pesme o toj slici:

"...skupi, krhki brod koji je sigurno video neto zapanjujue, deaka dok pada s neba, morao je nekud da stigne i spokojno jedrio dalje."

Spustio je neisplaknutu au na tednjak. Onda je zasukao rukave, skinuo kravatu i poeo da puni sudoperu vruom vodom, posmatrajui deterdentsku penu kako pod pritiskom iz slavine narasta kao neki vieelijski ivi stvor, sloeno oko ogromnog albino insekta. Onda je poeo da stavlja staklariju kroz penu u vruu vodu ispod nje. Naao je suner za pranje sudova i poeo s radom. Od neeg je morao da pone... etiri sata kasnije prikupio je gomilicu ocenjenih seminarskih radova i poeo da pretura po depu traei gumicu kojom bi ih povezao. Tada otkri rolnu kapisli. Izvadio ju je iz depa, za trenutak drao na dlanu, a onda se bleskasto nasmejao. Trideset godina nije opalio kapislu - otkad je, u neko pradavno doba bubuljiave nevinosti s pitolja na kapisle i Vrta dejih stihova preao na dinovski komplet Malog hemiara - izgledao je kao za odrasle - koji mu je poklonio deda kao neposredni podsticaj Sudbine. Odjednom uhvati sebe kako eli pitolj na kapisle; voleo bi da tu, u svom praznom stanu, ispuca kapisle, jednu po jednu. A zatim se prisetio da se jednom, pre bog bi ga znao koliko godina, pitao ta bi se dogodilo kad bi potpalio celu rolnu kapisli - oaravajua, ekstremistika ideja. Ali nikad nije pokuao. Pa, sad je najbolji trenutak. Ustao je, umorno se smekajui, i otiao u kuhinju. Stavio je rolnu kapisli na list bakarne mreice, namestio list na trononi stalak, prosuo na njih malo alkohola iz alkoholne lampe, pedantno mrmljajui: "Paljenje garantovano", uzeo s gomile cepku drveta, zapalio je upaljaem i onda paljivo ispalio kapisle. Bio je iznenaen i zadovoljan rezultatom; oekivao je samo neujednaenu seriju slabih pfrtova i neto sivog barutnog dima, a umesto toga dobio je, dok je rolna divlje poskakivala na ianoj mrei, finu buku glasnih, zadovoljavajuih bangova. Zaudo, iz crnog ostatka se nije digao crni dim. Sagnuo se i pomirisao malo preostale crne mase. Bez ikakvog mirisa. To je neobino. Boe moj, pomisli, kako se to brzo dogaa! Neka druga bedna budala od hemiara ve je pronala zamenu za barut. Na kratko se zapita ta bi to moglo biti, a onda slee ramenima. Moda e to jednom da razmotri. Ali mu je nedostajao miris baruta - fini, opori miris. Pogledao je na sat. Pola osam. Iza prozora je bio proleni sumrak. Prolo je vreme veere. Otiao je u kupatilo, oprao ruke i lice, odmahujui glavom na sopstvenu sivu usukanost u ogledalu. Onda je uzeo kaput sa kaua, obukao ga i izaao. Silazei, neodreeno je motrio po stepenicima za drugom rolnom kapisli, ali nije bilo nijedne. Posle pljeskavice i olje kafe odlui da ode u bioskop. Imao je teak dan - etiri sata rada u laboratoriji, tri sata predavanja, etiri sata itanja onih idiotskih radova. Iao je ka centru nadajui se nauno-fantastinom filmu nekom s oivljenim dinosaurusima to u praznoglavom iuavanju trupkaju Menhetnom, ili s osvajaima-insektoderima s Marsa koji su doli da unite ceo prokleti svet (daleko mu lepa kua), kako bi mogli da pojedu bube. Ali se nije davalo nita slino, pa se 12

zadovoljio mjuziklom, kupivi pre ulaska u malu tamnu salu kokice i filovanu okoladicu i tragajui za izdvojenim seditem pored prolaza. Poe da jede kokice pokuavajui da odagna ukus jevtinog senfa s pljeskavice. Filmske novosti su bile u toku i gledao ih je tupo, s blagom stravom koju su mu ulivale takve stvari. Snimci nereda u Africi. Koliko li ve godina traju neredi u Africi? Jo od poetka ezdesetih? Tu je bio i govor politiara sa Zlatne Obale koji preti upotrebom "taktikog hidrogenskog naoruanja" protiv nekih nesrenih "bundija." Brajs se promekoljio na seditu, stidei se svog zanimanja. Pre mnogo godina, kao diplomac koji mnogo obeava, radio je neko vreme na originalnom projektu hidrogenske bombe. Kao jadnog starog Openhajmera, ak i tada su ga muile ozbiljne sumnje. Filmske novosti su prele na snimke postavljanja rampi za projektile du reke Kongo, onda na trke raketa s pilotima u Argentini, i konano na njujorku modu, prikazujui haljine bez gornjeg dela i muke kitnjasto nabrane pantalone. Ali Brajs nije mogao da prestane da misli na Afrikance; ti ozbiljni crni mladii bili su unuci pranih, natutenih porodinih skupina iz asopisa National Geographic, prelistavanog u bezbrojnim lekarskim ekaonicama i u salonima uvaenih roaka. Setio se enskih otromboljenih dojki, neizbenog crvenog ala ili skerletne marame na svakoj fotografiji u boji. Sada potomci tih ljudi nose uniforme i pohaaju univerzitete, piju martinije, prave sopstvene hidrogenske bombe. Poe mjuzikl u jarkim prostakim bojama, kao da bi da dreavom silom izbrie seanje na filmske novosti. Zvao se Pria o Lesli ari i bio dosadan i buan. Brajs je pokuao da se izgubi u nesuvislom kretanju i bojama, no otkri da ne moe, pa je u poetku morao da se zadovolji utegnutim grudima i dugim nogama mladih ena u filmu. To je samo po sebi bilo dovoljno oamuujue, ali je to bila ona oamuenost koja moe biti bolna a i apsurdna za sredovenog udovca. Vrpoljei se suoen s razmetljivom senzualnou, preneo je svoju panju na fotografiju, i po prvi put postao svestan zadivljujueg tehnikog kvaliteta slike. Konture i detalji, mada poveani na ogromno dupliskopsko platno, izgledali su otro kao na kontakt kopiji. Sad je, videi to, zatreptao, pa zatim obrisao naoari maramicom. Nije bilo sumnje: slika je savrena. Znao je poneto o fotohemiji; ovaj kvalitet nije izgledao potpuno ostvariv pomou onoga to je znao o procesima prenoenja boje i kolor filmu s tri emulzije. Uhvati sebe kako je tiho zviznuo od zapanjenjosti, pa je ostatak filma gledao zainteresovanije - jedino mu je povremeno razbijalo panju to bi neka od ruiastih slika skinula prslue - na tu se stvar u filmovima nikad nije navikao. Dok je kasnije izlazio iz bioskopa na trenutak se zaustavio da pogleda reklame za film, da vidi ta bi mogle da kau o kolor procesu. To uopte nije bilo teko Pronai; preko dreavih reklama epurila se traka na kojoj je pisalo: NOVA, NOVA, NOVA SENZACIJA U BOJI SVETSKIKOLOR. Nije, meutim, bilo nieg vie, osim malog zaokruenog R koje je znailo 'registrovani zatitni znak', a ispod toga, najmanjim moguim slovima, Registrovala S. I. Korporacija. Preturao je po glavi traei kombinaciju koja bi odgovarala inicijalima, ali su zbog povremene naopake udljivosti njegovog duha jedine stvari koje je pronaao bile besmislene: Sanjivi Izrataj, Savremena Ispraznost, Sova Isposnica, Svetski Imalin. Slegnuo je ramenima, i s rukama u depovima pantalona poao niz veernju ulicu u neonsko srce univerzitetskog gradia. Nemiran, pomalo razdraen, jo ne elei da ode kui i opet bulji u one radove, obreo se u traganju za jednom od onih pivnica u kojima se okupljaju studenti. Naao je jednu malu toionicu, zvala se Kod Henrija, nacifrani lokali u ijem su izlogu stajale nemake krigle. Dolazio je u nju i ranije, ali samo izjutra. To je bio jedan od malobrojnih poroka koje je upranjavao. Od onog vremena od pre osam godina kad mu je umrla ena (u blistavoj bolnici s kilo i po tumora u elucu), 13

utvrdio je da se moe rei poneto u korist jutarnjeg pijanstva. Otkrio je pukim sluajem da moe biti ugodno, u suro, turobno jutro - u jutro mlitavog, ostrigasto obojenog vremena - blago, ali temeljno se napijati, pretvoriti melanholiju u zadovoljstvo. No to se mora poduzimati s apotekarskom preciznou; u sluaju pogreke mogu se dogoditi gadne stvari. Postoje bezimene stene sa kojih se moe pasti, a u sure dane tu uvek grickaju, kao revnosni mievi u kutu jutarnjeg pijanstva, samosaaljenje i ojaenost. Ali on je bio mudar ovek, razumeo se u te stvari. Sve to, kao morfijum, zavisi od pravilnog doziranja. Otvorio je vrata Kod Henrija a dobrodolicu mu poele prigueni ropac duboksa koji je gospodario sredinom prostorije, pulsirajui od basova i crvenog svetla, kao obolelo i mahnito srce. Uao je malo nesigurno, izmeu redova plastinih loa, ujutro obino praznih i bezbojnih, sada prepunih studenata. Neki su marljivo mrmorili; mnogi su bili bradati i pomodno otrcani - kao teatralni anarhisti ili 'agenti stranih sila' u starim, starim filmovima iz tridesetih godina. A iza brada? Pesnici? Revolucionari? Jedan od njih, student na njegovom kursu organske hemije, pisao je za studentske novine lanke o slobodnoj ljubavi i "gnjilom truplu hrianske etike koji zagauje izvore ivota." Brajs mu klimnu glavom, a deak mu preko durljive brade uputi postien pogled. Veina su bili deaci sa farmi u Nebraski i Ajovi; potpisuju peticije o razoruanju; raspravljaju o socijalizmu. Za trenutak se oseti nelagodno; umoran stari boljevik u kaputu od tvida usred nove klase. Naao je skuen prostor za ankom i od ene s prosedim ikama i naoarima u crnom okviru poruio au piva. Nikad je ranije nije ovde video; izjutra ga je posluivao mualjiv stariji ovek loeg varenja po imenu Artur. Mu ove ene? Uzimajui pivo neodreeno joj se osmehnuo. Gutao ga je brzo, oseao se neugodno, eleo je da izae. Iz duboksa koji je sad iza njegove glave, poela je sa svirkom ploa folk pesama, sa citrom koja je metalno drndala. O, Bogo, nabrah balu pamuka! O, bogo... Kraj njega za barom bela devojka govorila je tunookoj crnoj devojci o 'strukturi' poezije i zapitkivala ju je da li pesma 'dejstvuje', vrsta razgovora od kojeg se Brajs najei. Kako prokleto sveznajua mogu da budu ova deca? Onda se seti argona kojim je on govorio tokom godine kad mu je engleski bio glavni predmet, bilo mu je dvadeset: 'nivoi znaenja', 'semantiki problem', 'simbolika ravan'. Pa da, postoje mnoge zamene za znanje i poimanje lanih metafora ima svuda. Dovrio je svoje pivo i onda je, ne znajui zato, poruio sledee, mada je eleo da ode, da pobegne od galame i izvetaenosti. I nije li nepravedan prema ovim klincima, nije li uobraeni magarac? Mladi ljudi uvek izgledaju budalasto, zavodi ih spoljanost kao i svakog. Bolje da putaju brade nego da se ulanjuju u studentska udruenja ili diskusione tribine. Uskoro e dovoljno nauiti o toj vrsti umilnog idiotizma, kad svee obrijani iziu iz kole i potrae posao. Ili i tu grei? Uvek postoji mogunost da su oni - bar neki od njih bogomdani Ezre Paundi, nee nikad obrijati brade, postae briljantni i kriavi faisti, anarhisti, socijalisti, i umree u evropskim gradovima za koje niko nije uo, kao pisci dobrih pesama, slikari znaajnih slika, zlosreni ljudi ije e ime neto predstavljati. Dovrio je pivo i uzeo jo jedno. Dok ga je ispijao, kroz glavu mu prolete slika bioskopskog plakata i dinovske rei SVETSKIKOLOR i pade mu na pamet da S u S. I. Korporaciji moe da oznaava Svetskikolor. Ili, moda, Svet. A I.? Izlian? Ismejan? Iskusan? Ili, turobno se osmehnuvi, jednostavno Izlaz? Mudro se nasmei devojci u crvenoj jakni pored sebe, koja je sada priala o 'fakturi' jezika. Nije joj vie od osamnaest. Sumnjiavo ga je pogledala ozbiljnim tamnim oima. I onda oseti da ga je neto zabolelo; bila je tako lepa. Prestao je da se smei, brzo dovrio pivo i krenuo. Dok je na izlasku prolazio pored loe, bradati student organske hemije ree vrlo uljudnim glasom: "Dobro vee, profesore Brajs." 14

Brajs mu klimnu glavom, odmumla i progura se kroz vrata u toplu no. Bilo je jedanaest sati, ali nije hteo da ide kui. Za trenutak je mislio da nazove Gelbera, svog jedinog bliskog prijatelja na fakultetu, ali odlui da ga ne zove. Gelber je bio saoseajan ovek; no izgleda da ba sad nema ta da se kae. Nije eleo da govori o sebi, o svom strahu, o svojoj jevtinoj poudi, o svom uasnom i glupavom ivotu. Nastavio je da hoda. Pred samu pono zaustavio se u jedinom gradskom dragstoru otvorenom cele noi, koji je, osim postarijeg prodavca iza blistave, plastine tezge-anka, bio prazan. Seo je i naruio kafu, a kad su mu se oi privikle na vetaki sjaj fluorescentnih svetiljki, poe dokono da zija po tezgi, itajui etikete na boicama aspirina, priboru za foto-aparate, na paketima ileta... kiljio je, a poela je da ga boli i glava. Pivo; svetlost... Losion za sunanje i depni eljevi. A onda mu je neto privuklo i zaustavilo pogled. SvetskiKolor: film za foto-aparate, lajka format, 35 mm., odtampano na svakoj u nizu etvrtastih plavih kutija, pored depnih eljeva, ispod kartona s reckalicama za nokte. To ga, nije znao zato, zapanji. Prodavac je stajao u blizini i Brajs iznebuha ree: "Molim vas, dajte mi da vidim onaj film." Prodavac zakilji u njega - da li je svetlo smetalo i njegovim oima - i ree: "Koji film?" "U boji. SvetskiKolor." "Oh, nisam vas..." "U redu, znam." Iznenadilo ga je to mu je glas nestrpljiv. Nije imao naviku da prekida ljude. Stari ovek se malo namrti a onda odfulja i skide kutiju filma. Stavi je prenaglaeno vrsto na tezgu ispred Brajsa, ne rekavi nita. Brajs uze kutiju i pogleda etiketu. Ispod velikih slova bilo je odtampano malim slovima: bez zrna; savreno ujednaen kolor film. A ispod toga: osetljivost 200 do 3000 ASA, u zavisnosti od razvijanja. Boe moj! pomisli, Ne moe biti tako osetljiv. A promenljiv raspon? Pogledao je prodavca. "Poto je ovo?" "est dolara. To je za trideset est snimaka. Za dvadeset je dva i sedamdeset pet." Odvagnuo je kutiju, bila je laka na dlanu. "To je prilino skupo, zar ne?" Prodavac napravi grimasu, nekakva staraka mrzovolja. "Nije kad ne plaate razvijanje." "Ah, razumem. Oni ga razviju za vas. Dobijete koverat..." Zaustavio se. Ovo je glupav razgovor. Neko je pronaao nov film. Ba ga briga; nije on fotograf. Posle pauze prodavac ree: "Ne." Zatim, okrenuvi se i polazei ka vratima: "Sam se razvija." "ta?" "Sam se razvija, sluajte, je l' hoete da kupite film?"

15

Ne odgovorivi, okrenu kutiju na dlanu. Na oba kraja upadljivo su bile odtampane rei SAMORAZVIJANJE. To je napravilo utisak. Kako nisam za ovo doznao iz asopisa za hemiju? Nov proces... "Da", ree, rasejano gledajui etiketu. Tu su se, na dnu, nalazila sitna slova: S.I. Korporacija. "Da. Kupiu ga." Ieprkao je novanik i oveku dao est zguvanih novanica. "Kako to funkcionie?" "Vratite ga u metalnu kutiju." ovek pokupi novac. On kao da ga je smirio, uinio manje nadmenim. "U kutiju?" "U metalnu kutiju u koju je zapakovan. Vratite ga u kutijicu kad ispucate sve snimke. Onda pritisnite dugmence na vrhu kutije. Pie tamo. Unutra je uputstvo. Pritisnete dugme jedanput, ili vie puta - zavisi od onoga to zovu 'osetljivost'. To je sve to treba da radite."

"Oh." Ustao je, ne dovrivi kafu, polako stavio kutiju u dep od kaputa. Odlazei, zapitao je prodavca: "Otkad je ovo na tritu?" "Film? Oko dve-tri nedelje. Dobar je. Mnogo se prodaje." Iao je pravo kui, razmiljajui o filmu. Kako neto moe biti dobro, tako jednostavno? Rasejano, je izvadio kutiju iz depa, otvorio je noktom palca. Unutra se nalazila plava metalna kutijica s poklopcem na zavrtanj iz koga je tralo crveno dugme. Otvorio ju je. U list s uputstvima bila je zavijena kaseta s filmom, izgledala je kao obina. Na unutranjoj strani poklopca kutijice, ispod dugmeta, nalazila se mala reetka. Opipa je noktom palca. Kao da je napravljena od porcelana. Kod kue je iz fijoke iskopao prastari foto-aparat marke Argus. Zatim je, pre nego to e ga staviti unutra, izvukao oko trideset cntimetara filma iz kasete, osvetlio ga, a onda otkinuo. Bio je rapav pod rukom, bez uobiajene glatkoe elatinske emulzije. Zatim je ostatak stavio u aparat i brzo ga utroio, nasumce fotografiui zidove, radijator, hrpu papira na svom radnom stolu, snimajui s 800 ASA pri priguenom svetlu. Kad je zavrio razvio je film u metalnoj kutiji, pritisnuvi osam puta dugme, a onda je otvori i pri tom je omirisa. Pojavio se jedva primetan plaviasti gas otrog neprepoznatjivog mirisa. U kutiji nije bilo nikakve tenosti. Gasno razvijanje? urno je izvadio film, izvukao rolnu iz kasete i drei je prema svetlu otkrio niz savrenih slajdova, s finim, prirodnim bojama i detaljima. Zviznuo je i rekao: "Boga mu ljubim." Onda je uzeo komad osvetljenog filma i niz slajdova i s njima otiao u kuhinju. Poeo je da rea materijale za brzu analizu, da postavlja u redove posude, izvadio ureaj za odreivanje jaine rastvora. Naao se u grozniavom radu i nije zastao da se upita zbog ega je ovo u njemu izazivalo tu mahnitu radoznalost. Neto u vezi s tim ga je kopkalo, ali je to zanemario - bio je suvie zauzet...

Pet sati kasnije, u est ujutro, dok je nebo iza prozora bilo sivo i buno od ptica, izmodeno se skljokao na kuhinjsku stolicu, drei komadi filma. Nije s njim ba sve pokuao; ali je pokuao dovoljno da bi saznao kako na filmu nema nijedne od uobiajenih fotografskih 16

hemikalija, nijedne od srebrnih soli. Sedeo je nekoliko minuta crvenih oiju, ukoenog pogleda. Onda ustade, vrlo umorno ode do spavae sobe i polumrtav pade na nenameten krevet. Pre nego to je, jo u odelu, zaspao, dok su ptice pred njegovim prozorom galamile a sunce se uspinjalo, rekao je, jetkim i rapavim glasom: "To mora da je potpuno nova tehnologija... neko je iskopao nauku u ruevinama Maja... ili na nekoj drugoj planeti..." 4.

Proleno obuen svet iao je plonikom u gibajuim, urnim skupinama. Svuda je bilo mladih ena, lupkanja potpetica (mogao je da ih uje ak i u kolima), mnoge su bile upadljivo obuene, odea im je bila neprirodno jarka na jakom jutarnjem suncu. Uivajui u prizoru ljudi i boja - mada su ga preosetljive oi od toga i dalje bolele rekao je oferu da polako vozi Park avenijom. Dan je bio divan, jedan od prvih zaista sunanih dana njegovog drugog prolea na Zemlji. S osmehom se zavalio na posebno dizajnirane naslone za lea, a kola su ila ka centru, malom i ravnomernom brzinom. ofer Artur bio je vrlo dobar; odabran je zbog svoje lake ruke, zbog sposobnosti da odrava ravnomernu brzinu, da izbegava nagle promene kretanja. U centru su skrenuli u Petu aveniju, zaustavivi se ispred zgrade u kojoj se nalazila stara Farnsvortova kancelarija, gde se s jedne strane ulaza nalazila mesingana ploa na kojoj je neupadljivim, ispupenim slovima pisalo: SVETSKA INDUSTRIJSKA KORPORACIJA. Njutn podesi svoje naoari za sunce na tamniju nijansu kako bi se zatitio od spoljanjeg sunca, i izae iz limuzine. Stao je na plonik proteui se, oseajui na licu sunce - za ljude oko njega umereno toplo, za njega prijatno vrue. Artur promoli glavu kroz prozor i ree: "Gospodine Njutn, da li da saekam?" Ponovo se protegao, uivajui u sunevoj svetlosti, u vazduhu. Vie od mesec dana nije izlazio iz stana. "Ne", ree. "Pozvau vas, Arture. Ali sumnjam da ete mi biti potrebni do veeras; ako hoete, moete da odete u bioskop." Uao je, proao kroz glavno predvorje pored niza liftova, sve do specijalnog lifta na kraju hodnika gde ga je oekivao ukrueni posluitelj u besprekornoj uniformi. Njutn se nasmeja u sebi; mogao je da zamisli kovitlac naredbi koji mora da je nastao prethodnog dana poto je telefonirao i rekao da e doi sledeeg jutra. Tri meseca nije bio u kancelariji. Retko je uopte izlazio iz stana. Liftboj mu uputi uvebano i nervozno: "Dobro jutro, gospodine Njutn." Nasmeio mu se i stupio unutra. Lift ga je polako i vrlo glatko dovezao do sedmog sprata gde se nekad nalazila Farnsvortova advokatska kancelarija. Farnsvort ga je ekao na izlasku iz lifta. Advokat je bio kraljevski obuen u sivo svileno odelo, a blistavi crveni dragulj sijao se na debelom i savrenom manikiranom domalom prstu. "Dobro izgledate, gospodine Njutn", ree on, prihvativi sa nenim obzirom njegovu ispruenu ruku. Farnsvort je imao mo zapaanja; vrlo brzo je primetio kako bi se Njutn zgrio ako bi ga dodirnuo na malo grublji nain. "Hvala, Olivere. Oseao sam se izuzetno dobro." Farnsvort ga povede mimo kancelarija niz hodnik u prostorije s tablom S.I. Korporacija. Proli su pored buljuka sekretarica koje su se s potovanjem utiale na njihov nailazak, pa u 17

Farnsvortovu kancelariju na ijim su vratima bila mala mesingana slova. O.V. Farnsvort, Predsednik. Kancelarija je kao i ranije bila nametena raznoraznim primercima rokokoa kojim je dominirao gromadni, groteskno izrezbareni pisai sto od Kafijerija. Soba je, kao i uvek, bila ispunjena muzikom - ovog puta to je bio komad za violinu. Nije prijao Njutnovom uhu, ali nije nita rekao. Sluavka im donese aj dok su oni nekoliko minuta askali - Njutn je nauio da voli aj, iako je morao da ga pije mlak - a onda su poeli da razgovaraju o poslu; o svom pravnom statusu, o postavljanju i premetanju direktora, o kompanijama koje im pripadaju, o zakupninama, licencama i prihodima od patenata, o finansiranju novih fabrika i kupovini starih, o tritima, cenama i kretanju interesovanja javnosti za sedamdeset tri potrona artikla koje su proizvodili televizijske antene, tranzistore, filmove za foto i kino kamere i detektore radijacije - i otprilike tri stotine patenata koje su iznajmljivali, od procesa prerade nafte do bezopasne zamene za barut koja se upotrebljavala za deje igrake. Njutn je imao vrlo jasnu predstavu o Farnsvortovoj zapanjenosti - ak veoj nego obino - zbog njegovog poznavanja ovih stvari, te u sebi ree da bi bilo mudro napraviti nekoliko namernih pogreaka pri pominjanju brojki i pojedinosti. Ipak, bilo je prijatno i uzbudljivo - mada je znao da to zadovoljstvo potie od ispraznog i triavog ponosa koristiti svoj antenski um za takve stvari. To je kao kad bi se neko od ovih ljudi - uvek je o njima mislio kao o 'ovim ljudima', ma koliko im se divio i voleo ih - obreo kako obavlja poslove s grupom vrlo okretnih i snalaljivih impanza. Bili su mu dragi i nije mogao, sa svojom u osnovi ljudskom tatinom, odoleti povrnom uivanju da ispoljava svoju duhovnu nadmo na njihovo zabezeknuto divljenje. Ipak, ma koliko to bilo prijatno nije smeo da zaboravi da su ovi ljudi opasniji od impanza - a prole su hiljade godina otkad je neki od njih video nepreruenog Antejca. Razgovarali su sve dok im sluavka nije donela ruak - za Farnsvorta sendvie s piletinom i bocu rajnskog vina; za Njutna pogaice od ovsenog brana i au vode. Ustanovio je da je ovseno brano jedna od najlake svarljivih namirnica za osobenosti njegovog organizma i esto ga je jeo. Nastavili su jo prilino dugo s razgovorom o sloenom poslu finansiranja raznoraznih i rasprostranjenih preduzea. Njutn je u ovom delu igre poeo da uiva radi nje same. Morao je da je naui od osnova - mnogo ta o ovom drutvu i o ovoj planeti nije se moglo nauiti gledanjem televizije - i otkrio je da za nju ima uroenu sklonost, verovatno atavizam to potie jo od davnih predaka iz onih starih, monih vremena koja su predstavljala sjaj prvobitne antejske kulture. To je bilo u doba kad se ova Zemlja nalazila u svom drugom ledenom dobu - doba okrutnog kapitalizma i ratovanja, pre no to su antejski izvori energije gotovo iscrpeni a voda presahla. Uivao je u igranju etonima i brojkama finansija, mada mu je ta mo pruala mala uzbuenja, mada je u igru uao s napakovanim kartama kakve je moglo da obezbedi samo deset hiljada godina antejske elektronike, hemije i optike. Ali nikada nije ni za trenutak zaboravio zbog ega je doao na Zemlju. To je uvek neizbeno bilo s njim, kao potmuli bol koji jo obitava u njegovim ovrsnutim ali uvek umornim miiima, kao nemogua tuina, ma koliko mogla postati poznata, ove ogromne i raznolike planete. Prijao mu je Farnsvort. Prijalo mu je ono malo ljudi koje poznaje. Nije poznavao nijednu enu, jer ih se plaio, iz razloga koji ni sam nije razumeo. Ponekad je bio tuan to je zbog bezbednosti suvie opasno bolje upoznati ovaj narod. Hedonist kakav je, Farnsvort je bio prepreden, sladostrasan uesnik u igri novcem; ovek koji povremeno iziskuje nadzor; ovek 18

verovatno opasan, ali iji duh ima mnogo finih i tananih faceta. Nije jedino reputacijom stekao svoj ogromni prihod koji mu je Njutn utrostruio. Kad je Farnsvortu dovoljno razjasnio ta eli da bude uinjeno, za trenutak se zavalio u stolicu, odmarajui se, a potom ree: "Olivere, sad kad novac poinje da se... akumulira, elim da preduzmem jednu novu stvar. Govorio sam vam ranije o istraivakom projektu..." Farnsvort nije delovao iznenaeno. Ali verovatno je oekivao da svrha ove posete bude neto znaajnije. "Molim, gospodine Njutn?" Meko se osmehnu. "To e biti poduhvat druge vrste, Olivere. I to, bojim se, skup. Mislim da ete imati neto posla oko njegovog osnivanja - u svakom sluaju oko finansijskog dela." Za asak pogleda kroz prozor; nenametljivi niz sivih radnji u Petoj aveniji; drvee. "To nee donositi profit, i mislim da e najbolje biti da se osnuje istraivaka fondacija." "Istraivaka fondacija?" napui se advokat. "Da." Ponovo se okrenuo ka Farnsvortu. "Da, mislim da emo je osnovati i registrovati u Kentakiju, sa otprilike onoliko kapitala koliko mogu da prikupim. Mislim da e to biti oko etrdeset miliona dolara - ako uspemo da dobijemo pomo od banaka." Farnsvort die obrve. "etrdeset miliona? Gospodine Njutn, vi ne vredite ni pola od toga. Moda kroz est meseci, ali tek smo poeli..."

"Da, znam. Ali mislim da sva svoja prava na Svetski KoIor prodam Istman Kodaku. Vi, naravno, ukoliko elite, moete zadrati svoje deonice. Mislim da e ga Istman inteligentno upotrebiti. Spremni su da idu prilino visoko kako bi ga dobili - uz uslov da narednih pet godina na trite ne iznesem konkurentski kolor film." Farnsvortovo lice je sad poelo da crveni. "Nije li to kao prodavanje doivotne kamate na budet Sjedinjenih Drava?" "Pretpostavljam da je tako. Ali, potreban mi je kapital; a i sami znate da je sa tim patentima spojena stalna opasnost da dou pod udar zakona protiv trustova. A Kodak ima bolji pristup svetskom tritu od nas. U stvari, potedeemo sebe jedne velike gnjavae." Donekle umiren, Farnsvort je odmahnuo glavom. "Kad bih imao autorska prava na Bibliju ne bih ih prodao izdavakom preduzeu. Ali pretpostavljam da znate ta radite. Uvek ste znali." 5.

Na Dravnom Univerzitetu Pendli u Pendliju, drava Ajova, Natan Brajs je svratio u kancelariju efa svoje katedre. To je bio profesor Kanuti, a njegov poloaj je imao naziv Koordinator i savetnik Odseka, to je liilo na nazive veine efova katedri u dananje vreme, jo od razdoblja velike izmene naziva koja je svakog trgovakog putnika pretvorila u zastupnika na terenu, svakog nastojnika u lice zadueno za problematiku zgrade. Potrajalo je malo due dok je

19

dospela na univerzitete. Ali je i do njih dospela i sada vie ne postoje sekretarice ve slubenice na prijemnom i administrativne pomonice, ne pestoje efovi, ve samo koordinatori. Kratko podian i gumastog tena, profesor Kanuti doekao ga je irokim osmehom, puei lulu, ukazao mu rukom preko tepiha plavog kao golubije jaje na plastinu stolicu boje lavande, i rekao: "Milo mi je to te vidim, Nat." Brajs se gotovo vidljivo lecnuo na ovo 'Nat', i pogledavi na sat kao da je u urbi, ree: "Zanima me jedna stvar, profesore Kanuti." Nije se nigde urio - osim da obavi ovaj razgovor; sada, kad su ispiti bili zavreni, nedelju dana nije imao nikakvog posla. Kanuti se ljubazno osmehivao a Brajs u magnovenju opsova samog sebe to je uopte dolazio kod ovog idiota koji igra golf. Ali moda Kanuti zna neto to e mu biti od koristi; barem nije budala kao hemiar. Brajs izvadi iz depa kutiju i stavi je na Kanutijev sto. "Jeste li videli ovaj novi film?" ree. Kanuti je uze mekom, neuljevitom rukom, pa ju je trenutak zaueno gledao. "Svetski Kolor? Da, upotrebljavao sam ga, Nate." Spusti je s izvesnom konanou. "avolski dobar film. Sam se razvija."

"Znate li kako radi?" Kanuti zamiljeno punu na neupaljenu lulu. "Ne, Nate. Ne bih mogao rei. Valjda kao svaki drugi film. Samo je malo... savreniji." Nasmeja se svojoj ali. "Nije ba tako." Brajs se nagnu i dohvati kutiju, odmeravajui je na dlanu i posmatrajui Kanutijevo nezainteresovano lice. "Izvrio sam s njim neke opite i bio sam prilino zapanjen. Znate, najbolji kolor filmovi imaju tri odvojene emulzije, po jednu za svaku osnovnu boju. E, ovaj nema nikakvu emulziju." Kanuti podie obrve. I bolje je da izgleda iznenaeno, idiote jedan, pomisli Brajs. Izvadivi lulu iz usta, Kanuti ree: "Zvui nemogue. Gde je osetljivost na svetlo?" "Oigledno u podlozi. I izgleda da se to postie barijumovim solima - sam bog zna kako. Kristalizovane barijumske soli koje se slobodno rasporeduju. A", uzeo je vazduh, "razvija je gasovit - u maloj auri ispod poklopca metalne kutije. Pokuao sam da otkrijem ta je unutra i jedino u ta sam bio siguran jesu kalijum nitrat, malo hiperoksida i neto to se, sveca mu, ponaa kao kobalt. I sve je blago radioaktivno, to moda neto objanjava, mada mi nije jasno ta." Kanuti mu obezbedi duu pauzu kakvu je nalagala pristojnost posle ovog malog predavanja. Zatim ree: "Nate, zvui sumanuto. Gde ga prave?" "Postoji fabrika u Kentakiju. Ali im je sedite u Njujorku, koliko sam mogao da doznam. Akcije im nisu registrovane na berzi." Sluajui, Kanuti je poprimio ozbiljan izraz lica; verovatno onaj, pomisli Brajs, koji uva za sveane prilike kao to je primanje u novi klub dobrostojeih graana. "Shvatam. Pa to je kakljivo, zar ne?" 20

kakljivo? ta mu to, do avola, znai? Naravno da je kakljivo. Nemogue je. "Da, kakljivo je. Hteo sam da vas zamolim za neto u vezi s tim." Malice je oklevao, opirui se tome to ovog naduvenog malog ekstroverta moli za uslugu. "eleo bih da nastavim, da otkrijem na kakav to vraki nain funkcionie. Pitam se da li bih mogao da koristim jednu od velikih istraivakih laboratorija dole u suterenu - bar u periodu izmeu semestara. A dobro bi mi doao i pomonik student, ako je neki na raspolaganju." Usred njegovog govora Kanuti se zavalio duboko u svoju plastikom presvuenu stolicu, kao da ga je Brajs gurnuo u mekane i valovite suneraste jastuke. "Nate, sve laboratorije su zauzete", ree. "Zna da ne moemo da izaemo na kraj sa svim industrijskim i vojnim projektima koje sada imamo. Zato ne pie kompaniji koja proizvodi film, pa ne pita njih?" Pokuao je da odri smiren ton. "Ve sam im pisao. Ne odgovaraju na potu. Niko ne zna nita o njima. Nema nieg o njima u asopisima - ak ni u asopisu American Photochemistry." Zastade malo. "ujte, profesore Kanuti, sve to mi je potrebno jeste laboratorija... Mogu i bez pomonika." "Volte. Volt Kanuti. Ali Nate, laboratorije su pune. Koordinator Donson bi mi popio mozak kad bih..." "uj... Volte... Ovo je bazino istraivanje. Donson uvek dri govorancije o bazinom istraivanju, zar ne? O kimi nauke? Izgleda da je sve to ovde radimo razraivanje jevtinijih naina proizvodnje insekticida i usavravanje gasnih bombi." Kanuti die obrve, njegovo zdepasto telo i dalje bee utonulo u jastuasti suner. "Nije nam obiaj da na takav nain govorimo o svojim vojnim projektima, Nate. Nae primenjeno taktiko istraivanje je..." "U redu, u redu." Napinjao se da ne die glas, pokuavao da mu ovaj zvui normalno. "Pretpostavljam da je ubijanje ljudi bazino. To je takode deo ivota ove nacije. Ali ovaj film..." Kanutija obli crvenilo zbog sarkazma. "uj, Nate", ree, "ti hoe da se zamlauje s komercijalnim procesom. I, tavie, s procesom koji ve sasvim lepo funkcionie. Zato pada u vatru zbog toga? Pa ta ako je film malo neobian. Tim bolje." "Boe moj", rekao je, "ovaj film je mnogo vie od neobinog. To vidite. Vi ste hemiar bolji hemiar od mene. Zar ne shvatate tehnologiju koju ovo podrazumeva? Gospode, barijumove soli i gasoviti razvija!" Odjednom se priseti rolne filma koja mu je jo bila u ruci, i prui ga kao da je neka zmija ili svete moti. "To je kao da smo... kao da smo mi peinski ljudi, ieavamo buve ispod pazuha, i jedan od nas nae... nae rolnu dejih kapisli..." A onda ga to u magnovenju oinu kao udarac posred grudi i prekinuvi za sekund svoj govor pomisli: Presveti blagi boe - ona rolna kapisli! "...i baci je u vatru. Pomislite na tradiciju, na tehniku tradiciju koja je ugraena u stvaranje papirne trake s ravnomerno poreanim barutnim aurama da bismo mogli da ujemo mala prt, prt, prt! Ili kad biste stanovniku starog Rima dali runi sat, a on znao za sunani asovnik..." Nije dovrio poreenje, sada je mislio na onu rolnu kapisli, na to kako su glasno eksplodirale, kako uopte nisu mirisale na barut. Kanuti se hladno osmehnu. "Pa, Nate, vrlo si reit. Ali ja se ne bih toliko uznemiravao zbog neeg to je smislio nekakav promuurni istraivaki tim." Pokuao je da bude duhovit, da 21

neslaganje okrene na alu. "Sumnjam da su nas posetili ljudi budunosti. Bar ne zato da bi nam prodali film za kameru." Brajs ustade stiskajui kutiju filma u aci. Govorio je blago: "Promuuran istraivaki tim, 'jes' avola! A po svemu to znam - po nainu na koji ovaj film ne primenjuje nijedan hemijski postupak iz vie od stotinu godina razvoja fotografije - ovaj proces moe da bude vanzemaljski. Ili se negde u Kentakiju krije genije koji e nam idue nedelje prodavati perpetuum mobile." Naglo se okrenuo, zgaen razgovorom, i krenuo ka vratima. Kao majka dok dovikuje detetu koje odlazi u nastupu besa, Kanuti ree: "Ne bih previe priao o vanzemaljskom, Nate. Ja, naravno; razumem ta hoe da kae..." "Naravno da razume", ree Brajs, izlazei. Otiao je pravo kui popodnevnim mono-inobusom i poeo da motri - ili, tanije, da oslukuje - tragajui za deacima s pitoljima na kapisle. 6.

Pet minuta poto je napustio aerodrom shvatio je da je napravio veliku greku. Nije smeo da preduzima dolazak na tako daleki jug u vreme leta, ma koliko to bilo neophodno. Mogao je da poalje Farnsvorta, da poalje nekog ko bi kupio zemljite, uglavio poslove. Temperatura je bila preko etrdeset, a budui nesposoban da se znoji jer mu je telo bilo stvoreno za temperature oko deset stepeni, bilo mu je ravo gotovo do nesvestice na zadnjem seditu aerodromske limuzine koja ga je vozila u centar Luisvila, mrvei o svoj tvrdi naslon njegovo na gravitaciju jo osetljivo telo. Ali se, za vie od dve godine koje je proveo na Zemlji i tokom deset godina telesnog prilagoavanja kojem je bio podvrgnut pre no to je napustio Anteu, osposobio da podnosi bol i da snagom volje, jarosno, mada oamueno, ostane pri svesti. Uspeo je da iz limuzine pree u hotelsko predvorje, i iz predvorja do lifta - laknulo mu je to se lift kree ujednaeno, sporo - pa u svoju sobu na treem spratu, gde se sruio na krevet im ga je liftboj ostavio samog. Malo posle uspeo je da se dovue do rashladnog ureaja i podesi ga na vrlo hladno. Zatim se opet skljokao na krevet. To je bio dobar rashladni ureaj; zasnivao se na grupi patenata koje je iznajmio kompaniji koja ga je proizvela. Soba ubrzo postade dovoljno ugodna, ali je ureaj ostavio ukljuen, pun zahvalnosti to je njegov doprinos nauci rashlaivanja omoguio da njemu toliko potrebne rune male kutije budu beumne. Bilo je podne; neto kasnije naruio je telefonom da mu se donesu boca 'ablija' i malo sira. Poeo je tek odskora da pije vino, sa zadovoljstvom utvrdivi da na njega, oigledno, deluje kao i na ljude sa Zemlje. Vino je bilo dobro ali je sir bio pomalo gumast. Ukljuio je televizor, koji je takoe radio na osnovu patenata S. I. Korporacije, i zavalio se u fotelju odluivi da uiva, kad ve ovog vrelog popodneva ne moe da radi nita drugo. Prolo je vie od godinu dana otkako je due gledao televiziju, i izgledalo mu je vrlo neobino to je ponovo gleda u ovom luksuznom i vulgarno modernom hotelskom apartmanu toliko slinom apartmanima u kojima ive televizijski privatni detektivi, sa foteljama lealjkama, policama s nikad korienim knjigama, apstraktnim slikama i sobnim barom s gornjom povrinom 22

od plastike - ovde u Luisvilu, drava Kentaki. Gledati male mukarce i ene ljudskog roda kako se kreu na ekranu onako kako ih je gledao toliko godina kod kue, na Antei. Sad je mislio na te dane, pijuckajui hladno vino, grickajui sir - tuu, neobinu hranu - dok je propratna muzika ljubavne prie ispunjavala prohladnu sobu a jedva ujni glasovi iz malog zvunika su njegovom osetljivom sluhu iz drugog sveta zvuali kao tuinsko grgotanje i trtljanje, to su, u osnovi, i bili. Nimalo nalik mrmorenju njegovog jezika, iako se nekad u davnini jedan razvio iz drugog. Dozvolio je sebi da prvi put posle mnogo meseci misli na tihi razgovor starih antejskih prijatelja, na blagu i krtu hranu kakvu je u domovini jeo celog ivota; na svoju enu i decu. Moda zbog sobne sveine koja ga je tako smirila posle neizdrljivog letnjeg putovanja, moda zbog alkohola koji je jo bio novost za njegove vene, zapao je u duevno stanje tako slino ljudskoj nostalgiji - sentimentalno, samoposmatrako i gorko. Iznenada zaele da uje zvuk svog glasno izgovorenog jezika, da vidi svetle boje antejskog tla, da mirie opori miris pustinje, da uje pune zvuke antejske muzike, i da ugleda tanke, gazi sline zidove zgrada, prainu gradova Anteje. I poele svoju enu, potmulom, antejskom, telesnom seksualnou - pritajen, uporan bol. I, odjednom, ponovo pogledavi svoju sobu, njene diskretne sive zidove i prostaki nametaj, oseti gaenje, zamor od ovog jevtinog i tuinskog mesta, od njegove bune, grlate i senzualne kulture bez korena, od te rulje otroumnih, svrabljivih, sobom obuzetih majmuna - vulgarnih, bezobzirnih, dok se njihova civilizacija rui li rui, kao londonski i svi ostali mostovi. Poeo je da osea ono to je i ranije pokatkad osetio: teku posustalost, umor od sveta, duboku premorenost od ovog toliko uurbanog, razornog sveta i od sve te njegove neskladne galame. Oseao je da bi mogao da digne ruke od svega, da je bilo glupo, neverovatno glupavo to se jo pre vie od dvadeset godina otpoinjalo s ovim. Ponovo umorno pogleda oko sebe. ta on radi ovde - ovde na tom svetu, treem od Sunca, sto miliona milja daleko od svog doma. Ustao je i iskljuio televizor, a onda se opet duboko zavalio u stolicu i dalje pijui vino; sada je oseao alkohol i bilo mu je svejedno. Petnaest godina je gledao ameriku, englesku i rusku televiziju. Njegove kolege prikupile su ogromnu filmoteku presnimljenih televizijskih emisija, i u vreme kad je pre etrdeset godina Amerika poela sa stalnim televizijskim programom ve su, na osnovu kratkotalasnih radio emisija, bili odgonetnuli veinu jezikih tananosti. Svakog dana je radio, uio jezik, obiaje, istoriju i geografiju, sve raspoloivo, dok nije zapamtio, pomou iscrpnog unakrsnog katalogiziranja, znaenje nejasnih rei kao to su 'uto', 'Vaterlo', 'Demokratska republika' - za ovo poslednje nije postojala nikakva protivuvrednost na Antei. I dok je radio i uio i obavljao beskrajne fizike pripreme, dok se godinama muio iekujui, oni su se premiljali da li da se uopte krene na put. Osim sunanih baterija, bilo je tako malo energije u pustinji. Bie potrebno toliko mnogo goriva da bi se samo jedan Antejac poslao preko praznog bezdana, moda u smrt, moda u jedan ve mrtav svet, svet koji do tada moe biti, kao toliko mnogo same Anteje, zagaen atomskim krhotinama, sagorelim ostacima majmunolikog gneva. Ali su mu, najzad, rekli da e preduzeti putovanje u jednom starom, starom brodu koji se jo nalazi u podzemlju. Godinu dana pre puta obavestili su ga da su planovi najzad utvreni; da e, kad planete zauzmu povoljan poloaj, brod biti spreman za prelazak. Nije mogao da vlada drhtavim rukama kad je svojoj eni saoptavao odluku...

Ne pomerajui se sa stolice ekao je do pet sati u hotelskoj sobi. Onda je ustao, telefonirao kancelariji za trgovinu nekretnina i rekao im da ga mogu oekivati u pola est. Izaao je 23

iz sobe, ostavivi polupraznu bocu vina na baru. Nadao se da e vreme sad biti mnogo sveije, ali nije bilo. Odabrao je taj hotel zato to se nalazio samo tri bloka od kancelarije koju se spremao da poseti, kancelarije u kojoj e da otpone ve isplanirane ogromne transakcije zemljitem. Mogao je peice da pree tu razdaljinu, ali je od potmulog, tekog i muiteljski vrelog vazduha koji je poput jastuka poklopio ulice dobio vrtoglavicu, oamutio se i malaksao. Nekoliko trenutaka mislio je kako bi trebalo da se vrati u hotel, pa neka ljudi od nekretnina dou k njemu, ali nastavi da hoda. A onda, kad je naao zgradu, otkri stvar koja ga je uplaila: kancelarija koju je traio nalazila se na devetnaestom spratu. U Kentakiju nije oekivao visoke zgrade; ovo nije predvideo. Peti se stepenicama nije dolazilo u obzir. A nita nije znao o liftovima. Ukoliko se bude vozio nekim koji se suvie brzo penje, ili trza, to moe biti kobno za njegovo od gravitacije ve prenapregnuto telo. Ali liftovi su izgledali novi i dobro napravljeni, a zgrada je bar imala rashladne ureaje. Uao je u jedan u kome nije bilo nikog osim liftboja, starog oveka smirenog izgleda, u duvanom umrljanoj uniformi. Primili su jo jednog putnika, punaku, zgodnu enu koja je zadihano dotrala u poslednjem trenutku. Onda je liftboj zatvorio mesingana vrata, Njutn je rekao: "Devetnaesti, molim", ena je promrmljala "dvanaesti", i starac je lenjo, pomalo s prezirom, stavio ruku na polugu za runo upravljanje. Njutn je u magnovenju uasnuto shvatio da to nije moderni lift u kome se pritiskuju dugmeta, ve nekakav stari, ponovo doteran. Ali je to shvatio trenutak prekasno, jer pre nego to je mogao da se pobuni, oseti kako mu se eludac uvre a miii gre od bola dok se lift cimnuo, zastao, opet cimnuo i potom sunuo uvis u trenutku udvostruivi Njutnovu ve utrostruenu teinu. A zatim mu se uinilo da se sve istovremeno odigralo. Video je da ena bulji u njega i znao da mu nos sigurno krvari, da krv lije po prednjem delu koulje, i pogledavi nadole utvrdi da je tako. Istog trena uo je - ili osetio unutar svog uzdrhtalog tela - krtu lomljavu i noge ga izdadoe i on pade na pod lifta, udovino iskrivljen, ugleda kako se jedna noga stravino preklapa pod njim, dok nije izgubio svest, a duh mu pao u tminu duboku kao bezdan koji ga je razdvajao od kue...

Pre toga je dvaput u ivotu bio bez svesti: jednom kod kue, za vreme obuke u centrifugi, i jednom za vreme najveeg ubrzanja pri poletanju broda. Oba puta se brzo povratio, doavi k sebi sa zbunjenou i bolom. I ovog puta se osvestio u bolovima zlostavljenog tela i uplaeno pometen jer nije znao gde se nalazi. Leao je na leima, na neem glatkom i mekom, a u oi mu je sijala jaka svetlost. Zamurio je, a onda se trgnuo i okrenuo glavu. Leao je na nekakvom kauu. Na drugom kraju sobe jedna ena je stajala za stolom, drei telefon u ruci. Gledala ga je. Zurio je u nju a onda shvati da je to ena iz lifta. Videvi da se osvestio, oklevala je i kao da nije znala ta da uini s telefonom, mlitavo ga drei u ruci. Nesigurno mu se osmehnula. "Gospodine, je l' vam dobro?" Glas mu je zvuao kao da pripada nekom drugom, slab i tih. "ini mi se. Ne znam..." Noge su mu bile ispruene. Bojao se da pokua da ih pokrene. Krv na njegovoj koulji jo je bila lepljiva, ali sada ve hladna. Nesvestica nije mogla dugo potrajati. "Mislim da sam povredio noge..." Posmatrala ga je ozbiljno, klimajui glavom. "Bogami, jeste. Jedna vam se iskrivila k'o da je od stare ice." 24

Nastavio je da je gleda, ne znajui ta da kae, pokuavajui da smisli ta da uini. U bolnicu nije mogao; tamo e biti pregleda, rendgenskih zraka... "Pet minuta pokuavam da vam naem doktora." Glas joj je bio rapav i delovala je uplaeno. "Ve sam zvala trojicu ali su izali." Zamirka na nju pokuavajui da razmilja suvislo. "Ne", ree, "ne! Nemojte." "Da ne zovem doktora? Ali, gospodine, doktor mora da vas vidi. Gadno te nastradali." Bila je u nedoumici, zabrinuta, ali suvie preplaena da bude sumnjiava. "Ne." Pokuao je da kae jo neto ali ga iznenada obuze munina i jedva svestan onoga to ini, oseti da povraa preko ruba kaua, dok mu pri svakom trzaju noge bolno jauu. Onda je ponovo legao na lea, iscrpljen. Ali je svetlost bila suvie jaka, palila mu je oi ak i kroz sputene kapke - tanke, prozirne one kapke - i on, jeei, podie ruku da ih zakloni. To to mu je pripala muka kao da ju je odnekud umirilo. Moda prepoznatljiva ljudskost tog ina. Glas joj je bio smireniji. "Mogu li da pomognem?" ree. "Je l' ima neto ime bi' ja mogla da pomognem?" Oklevala je. "Da vam donesem pie..." "Ne. Nije mi potrebno..." ta da radi? Odjedanput njen glas posta bezbrian, kao da je bila nadomak histerije i tek od nje ustuknula. "Ba ste u sosu", ree. "Pretpostavljam." Okrenuo je lice ka naslonu kaua, pokuavajui da izbegne svetlost. "Moete li... moete li jednostavno da me ostavite samog? Bie mi bolje ako se odmorim." Prigueno se nasmejala. "Ne vidim kako. Ovo ovde je kancelarija; ujutru e tu da se skupi svet. Liftboj mi je dao klju." "Oh." Morao je da uradi neto s bolom, ili nee jo dugo ostati pri svesti. "Sluajte", ree, "u depu mi je hotelski klju, iz hotela Braun. To je tri bloka odavde, kad izaete, krenete..." "Znam gde je hotel Braun." "Oh. Izvrsno. Moete li da uzmete klju pa da iz plakara u spavaoj sobi uzmete crnu torbu za akta? I donesete mi je? U njoj su mi... lekovi. Molim vas." utala je. "Platiu vam..." "Ne sekiram se ja za to." Okrenuo se i otvorio oi da je pogleda za trenutak. Njeno iroko lice natutilo se, namrtenih obrva, kao nekakva parodija dubokog razmiljanja. Onda se, ne gledajui ga, ovla nasmejala. "Ne znam da l' e me pustiti u hotel Braun - ili mi dozvoliti da uetam u sobu kao da je moja." "Zato ne?" Bolelo ga je negde u grudima kad govori. Oseao se kao da e uskoro ponovo izgubiti svest. "Zato ne moete?"

25

"Vi, gospodine, izgleda ne znate mnogo o haljinama? Izgledate kao da nikad niste imali briga. Nemam nita osim cicane haljine, a i ta je pocepana. A moe da im se ne dopadne na ta miriem." "Oh!" rekao je. "Na din. Pa, moda bi' i mogla..." Izgledala je zamiljeno. "Ne, ne bi'." Osetio je kako se opet rasplinjava, telo kao da mu je lebdelo. mirkajui, prisiljavao se da izdri pokuavajui da zanemari malaksalost, bol. "U mom novaniku. Uzmite novanice od dvadeset dolara. Dajte osoblju novac. Moi ete." Soba se uskovitlala oko njega, svetiljke su sada bile priguenije, kao da se u zamagljenoj koloni kreu kroz njegovo vidno polje. "Molim vas." Osetio je kako mu pretura po depu, osetio je njen vreli dah na licu, da bi, trenutak kasnije, uo kako se zagrcnula. "Bogo moj!" ree, "ala ste vi nafatirani...! Pa mogla bi' da uteknem s ovim." "Nemojte", rekao je. "Molim vas, pomozite mi. Bogat sam. Mogu da..." "Neu", ree natmureno. A zatim, veselije: "Dr'te se, gospodine. Vratiu se s vaim lekom, makar morala da kupim hotel. Ni brige vas." Dok je gubio svest uo je kako se vrata zatvaraju za njom... Izgledalo je da se samo asak kasnije vratila u sobu, zadihana, i da na stolu otvara torbu. A onda je, poto je uzeo kapsule protiv bola i pilule koje e pomoi pri sraivanju noge, uao liftboj s ovekom koji ree da je nadzornik zgrade i Njutn je morao da ih umiruje da nikog nee tuiti, da se, zaista, osea dobro i da e sve biti u redu. Ne, nije mu potrebna hitna pomo. Da, potpisae potvrdu kojom zgradu oslobaa odgovornosti. Da li bi sada mogli da mu pozovu taksi? Nekoliko puta tokom ovog unog raspravljanja zamalo to se nije ponovo onesvestio, a kad je sve bilo obavljeno ponovo je izgubio svest. Doao je k sebi u taksiju, sa enom. Blago ga je drmusala. "Kuda hoete da idete?" rekla je. "Gde vam je kua?" Pogledao ju je. "Ja... ja, u stvari, ne znam." 7.

Donekle iznenaen, podigao je pogled sa svog tiva. Nije znao da je ona u sobi. esto bi to radila, pojavljivala se iznebuha, a njen rapavi, ozbiljni glas znao je da mu zasmeta. No bila je dobra ena i nimalo podozriva. Postala mu je vrlo draga tokom etiri nedelje, kao da je nekakva korisna domaa ivotinja. Pre nego to e joj se obratiti namestio je nogu u udobniji poloaj. "Popodne idete u crkvu, zar ne?" Pogledao je preko ramena. Mora da je tek bila ula; nosila je crvenu plastinu torbu za bakaluk, prigrlivi je na svoje velike grudi kao da je dete. Osmehnula mu se iroko, malo blesasto, te je shvatio da je verovatno ve malo pijana, iako je rano popodne. "To sam i mislila, gospodine Njutn. Mislila sam, moda ete eliti da idete u 26

crkvu." Spustila je torbu na sto pored rashladnog ureaja - onog koji joj je kupio tokom svoje prve sedmice u njenoj kui. "Donela sam vam vina", ree. Opet se okrenuo svojoj nozi, podignutoj na klimavo sandue koje su svojom teinom pridravali stari stripovi, njena jedina lektira. Bio je ljut. To to je kupila vino znailo je da bezuslovno namerava da se napije te veeri, i mada je dobro podnosila pie, uvek je strepeo od njenog pijanstva. Iako je esto s udivljenim uenjem spominjala njegovu lakou i lomnost, verovatno i dalje nije imala predstavu o teti koju bi mogla da nanese njegovom telu - njegovim lakim, pticolikim kostima - ako se ma kad saplete o njega, padne na njega, ili ak ako ga samo jae mune. Bila je vrsta, puna ena i bar trideset kilograma tea od njega. "Ba je paljivo od vas to ste doneli vina, Beti Do", rekao je. "Da li je rashlaeno?" "Aha", ree ona. "U stvari, prokleto je hladno." Izvadila je bocu iz torbe i ulo se kako ova zvecka o ostale, jo sakrivene drugarice. Zamiljeno ju je opipala. "Ovaj put ga nisam kupila kod Rejhmana. Danas je dan kad primam ek socijalne pomoi, pa sam je kupila im sam izala iz zgrade socijalnog. Tamo ima radnjica, zove se Kod Goldija s nogu. Mnogi na socijalnom tu pazare." Uzela je jednu iz reda aa za vodu koje su stajale na vrhu prepotopske, crveno obojene police za knjige i stavila je na prozorsku dasku. Potom je, s lenjom odsutnou karakteristinom za njeno ponaanje u vezi s piem, iz torbe izvadila bocu dina, i sad je stajala s bocom vina u jednoj ruci, a s bocom dina u drugoj, kao da ne moe da odlui koju prvo da spusti. "Vino dre u pravom friideru pa se suvie ohladi. Trebalo je da kupim kod Rejhmana." Najzad je spustila bocu s vinom i otvorila din. "U redu je", ree on. "Brzo e se zagrejati." "Staviu je ovde, i kad god budete hteli, samo zatraite, ujete li?" Nasula je sebi pola ae dina i onda otila u kuhinjicu. uo je kako angrlja posudom za eer, kaiicom sipa eer koji je uvek stavljala u din; a trenutak kasnije se vratila, pijui u hodu. "Boga mu, ba volim din!" rekla je samozadovoljno. "Ne verujem da u moi da idem u crkvu." Izgledala je iskreno razoarana. Prila je i nezgrapno sela u otrcanu, jevtinim platnom presvuenu fotelju, naspram njegove, povukavi jednom rukom arenu cicanu suknju preko kolena, dok je drugom drala au. "ao mi je. To je stvarno dobra crkva, a i otmena. Uopte ne biste trali." Prvi put je primetio da nosi dijamantski prsten. Verovatno ga je kupila njegovim novcem. Nije joj to uzeo za zlo; svakako ga je zasluila starajui se o njemu. Uprkos njenih navika i prianja, bila je izvrsna bolniarka. I nije bila radoznala. Ne elei dalje da razgovara o crkvi, utao je, dok se ona udobno smestila u fotelju i otpoela temeljan rad na dinu. Spadala je u onu vrstu neredovnog i sentimantalnog posetioca crkve koga televizijski intervjuisti nazivaju duboko religioznim - tvrdila je kako joj je religija veliki izvor snage. To se uglavnom sastojalo od odlaenja nedeljom popodne na predavanja o linom magnetizmu, i sredom uvee na predavanja o ljudima koji su putem molitve postigli poslovne uspehe. Ova vera zasnivala se na ubeenju da e sve biti dobro, ma ta se dogodilo; njena etika sastojala se u tome da svako mora da odlui za sebe ta je za njega ispravno. Kao i toliki drugi, Beti Do se oigledno odluila za din i socijalnu pomo.

27

Tokom nekoliko nedelja ivota sa ovom enom doznao je mnogo o jednom vidu amerikog drutva o kojem ga televizija uopte nije informisala. Bio mu je poznat opti napredak koji neprestano cveta, etrdeset godina od zavretka drugog svetskog rata, kao cvet neke ogromne i izdrljive travuljine, i znao je kako je ovo bogatstvo raspodeljeno i troeno od strane srednjeg stalea, u koji spadaju gotovo svi, a koji, svake naredne godine, ulae sve vie vremena u sve nereproduktivniji rad i za to dobija sve vie novaca. Gotovo sve televizijske emisije bavile su se tom nakinurenom srednjom klasom i njenim vrlo lagodnim ivotom, tako da je bilo lako dobiti predstavu da su svi Amerikanci mladi, preplanuli, bistrog pogleda i ambiciozni. Upoznavi Beti Do saznao je da postoji veliki drutveni sloj na koji uopte ne utie ovaj graanski prototip, da ogromna i ravnoduna masa ljudskih bia nema nikakvih ambicija i nikakav sistem vrednosti. itao je dovoljno istorije da shvati kako su ljudi kao Beti Do nekad bili industrijska sirotinja, ali su oni sada industrijska nesirotirija koja udobno ivi u stanovima koje gradi drava - Beti Do je iznajmljivala trosoban stambeni prostor u ogromnoj zgradurini od cigala, sada poluzaputenoj - od ekova sluujueg mnotva agencija: Federalne socijalne pomoi, Dravne socijalne pomoi, Pomoi u hitnim sluajevima, Socijalne pomoi za seosku sirotinju. Ovo ameriko drutvo je tako bogato da moe da u gradovima izdrava osam ili deset miliona pripadnika sloja Beti Do u svojevrsnom ofucanom luksuzu od dina i polovnog nametaja, dok gro zemlje suna svoje zdrave obraze kraj svojih bazena u gradskoj okolini i prati poslednju modu u oblaenju i podizanju dece i pravljenju koktela i u enama, beskonano se igrajui religijom, psihoanalizom i 'stvaralakom dokolicom'. Izuzimajui Farnsvorta koji je pripadao jednom drugom, jo reem sloju, sloju zaista bogatih, svi ljudi koje je Njutn upoznao pripadali su ovoj srednjoj klasi. Svi su bili vrlo slini i izgledali su, kad ih ovek zatekne nespremne, kad ne pruaju prijateljski ruku i kad im lice nije nameteno u uobiajenu masku samozadovoljnog i deakog arma, pomalo usplahireno, pomalo izgubljeno. Njutnu se inilo da je Beti Do sa svojim dinom, svojom dosadom, svojim makama i svojim polovnim nametajem bolje prola u tom drutvenom sporazumu. Jednom je priredila sedeljku za neke 'prijateljice' koje su stanovale u istoj zgradi. Ostao je u spavaoj sobi, daleko od pogleda, ali je mogao dovoljno dobro da ih uje dok pevaju stare himne kao to su Stena to vekovima stoji i Vera otaca naih, i opijaju se dinom i sentimentalnou, te mu se inilo da su nale valjaniju vrstu zadovoljstva u toj emotivnoj razularenosti od one koju srednja klasa izvlai iz svojih starorimskih rotiljskih gozbi, iz pijanog pononog plivanja i seksa na brzinu. A ipak je i Beti Do bila neverna tim starim detinjastim himnama, jer kad su se ostale ene pijano vratile u svoje trosobne elije, legla je pored njega na krevet i kikotala se aavosti baptistike, himnopojue religije novog buenja vere u kojem ju je odgojila njena porodica iz Kentakija, ona je "sve to prerasla, iako je ponekad nekako zgodno pevati pesme." Njutn na to nije nita rekao, ali nije mogao da se ne udi. Na starim antejskim tv snimcima nekoliko puta je gledao emisiju 'Starovremsko buenje vere', a gledao je i program 'moderne' crkve koja "stvaralaki primenjuje Boga", a ija se muzika sastojala jedino od trausovih valcera i odlomaka uvertire Pesnik i seljak, odsviranih na elektrinim orguljama. Nije uopte bio siguran da ovi ljudi odista mudro ine to razvijaju te svoje udnovate pojave, tu stvar koju Antea uopte nije imala - a za koju su verovatno krivi Antejci i njihove davne posete ovoj planeti - taj udnovati zbir premisa i obeanja nazvan religija. Meutim, nije je sasvim dobro razumeo. Antejci su, naravno, verovali da u svemiru verovatno postoje bogovi ili bia koja se mogu nazvati bogovima, no za njih to nije bilo od velike vanosti, nita vie no to je u stvari bilo i za veinu ljudi. Mada mu je staro ljudsko verovanje u greh i iskupljenje bilo shvatljivo, a kao i svim Antejcima bilo mu je dobro poznato oseanje krivnje i potreba njenog otkajavanja. No izgleda da sada ljudi grade labave konstrukcije od polovinih verovanja i sentimentalnosti kojima zamenjuju svoje religije, i nije znao kako to da 28

objasni; nije mogao stvarno da dokui zbog ega je Beti Do toliko stalo do navodne snage koju dobija u nedeljnim porcijama od svoje plastine crkve, do jednog vida snage koja je izgledala neizvesnija i nespokojnija od one koju je dobijala od dina. Malo kasnije zamoli je za au vina, koju mu je usluno donela, pruivi mu malu kristalnu vinsku au koju je kupila specijalno za njega i onda mu struno nasuvi iz boce. Ispio ju je prilino brzo. Tokom svog oporavljanja nauio je da prilino uiva u alkoholu. "Pa", ree dok mu je sipala drugu au, "mislim da u idue nedelje moi da se selim odavde." Malo je zastala a zatim dovrila sipanje vina. Onda je rekla: "A zato, Tomi?" Kad bi se napila ponekad ga je zvala Tomi. "Nigde se ne uri." 8.

Gospode, ba je uvrnut. Visok i mrav, a oi mu velike kao u tice; ali moe da se kree kao maka, ak i sa slomljenom nogom. Stalno uzima pilule i nikad se ne brije. Izgleda da ni ne spava; ponekad bi nou ustala, probudivi se suvog grla i sa vrtoglavicom koje bi dobijala od dina ako nije dovoljno pazila, a on bi bio u dnevnoj sobi, poduprte noge, itao bi ili sluao mali zlatni gramofon koji mu je debeli ovek doneo iz Njujorka, ili bi samo sedeo u fotelji, s bradom na rukama, stisnutih usana zurio u zid, a sam bog zna gde bi mu mogle biti misli. Tada je pokuavala da se kree tiho, kako ga ne bi uznemirila, ali ma koliko bila tiha uvek bi je uo i videla je da ga je iznenadila. Ali uvek bi joj se osmehnuo a pokatkad bi rekao re-dve. Jednom, tokom druge nedelje, inio joj se tako izgubljen i usamljen dok sedi i bulji u zid kao da tu pokuava da nae neto s im bi porazgovarao; sa svojom iskrivljenom nogom izgledao je kao ranjeno ptie koje je ispalo iz gnezda. Bio je tako kukavan da je poelela da mu obgrli glavu i majinski ga pomazi. No to nije uradila; ve je znala da on ne voli da ga dodiruju. A tako je lagaan, mogla bi da ga povredi. Nikad nee zaboraviti koliko je bio lak kad ga je iznela iz onog lifta prvi put, na koulji mu krv i noga mu iskrivljena kao savijena ica. Dovrila je etkanje kose i onda poela da mae usne. Po prvi put je upotrebljavala onaj srebrnasti ru i senku za oi kakve nose mlade devojke; kad je zavrila pogledala se u ogledalo s izvesnim zadovoljstvom. Nije loe izgledala za etrdeset, ukoliko sakrije male ljubiaste mrlje oko oiju koje nastaju od dina i eera. Veeras ih je prikrivala minkom kupljenom ba za to. Poto je neko vreme posmatrala svoje lice poela je da se oblai, navukla je tanune zlatne gaice i prslue kupljene tog popodneva, a onda grimizne pantalone i odgovarajuu bluzu u istom tonu. Dreave mindue, i, najposle, srebrnasti prah po kosi. Sada je izgledala kao neko drugi, i, stojei pred ogledalom, isprva se oseti nelagodno. Kakve joj to budalatine padaju na pamet pa se tako obukla? Ali negde u dnu njenog uma, u toj nebuloznoj, retko pregledavanoj kartoteci u kojoj su nemilosrdno bile pobrojane sve boce dina i neprijatne uspomene na blagodarno mrtvog supruga, savreno dobro je znala zato to ini. Ali nije to izvukla na videlo svog duha radi ispitivanja. Bila je strunjak za taj metod. Trenutak potom ve je bila priviknutija na taj novi sredoveni seksi izgled, pa je, uzevi au dina sa stoia jednom rukom i poravnavi uske crvene pantalone drugom, gurnula vrata i ula u sobu u kojoj je sedeo Tomi.

29

Razgovarao je telefonom i mogla je da vidi na malom ekranu lice onog advokata, Farnsvorta. Obino su razgovarali tri-etiri puta na dan, a jednom je Farnsvort doao sa etom mladih ljudi ozbiljnog izgleda i proveli su dan raspravljajui se i svaajui u njenoj dnevnoj sobi, ne primeujui je kao da je deo nametaja. To jest, svi osim Tomija, jer on je bio uljudan i fin i milo joj se zahvalio kad je ljudima donela kafu i ponudila ih dinom. Dok je on razgovarao sa Farnsvortom sela je na kau i uzela neki stari strip, pa je lenjo listala sonije stranice dovravajui svoje pie. Ali joj je to bilo dosadno, a Tomi je jo priao o nekakvom istraivakom projektu koji izvode u junom delu drave i o prodaji akcija ovoga i onoga. Spustila je strip, dovrila pie, uzela jednu od njegovih knjiga koja se nalazila na stoiu. Dobijao je na kuu stotine knjiga, i poele su da zakruju sobu. Pokazalo se da je knjiga nekakva poezija pa je hitro ostavi, uzevi drugu. Ta se zvala Termonaklearni motori i bila je puna linija i brojeva. Opet poe da se osea smena, obuena u ovu odeu. Ustala je i odluno smeala dva dina, jedan ostavila na televizoru a drugi ponela natrag do kaua. Ma koliko se oseala smenom, ipak je zatekla sebe kako na kauu automatski zauzima zavodljivu pozu filmske zvezde i kako lenjo oprua punake noge. Posmatrala ga je preko ruba ae, gledala odsjaj svetlosti lampe na njegovoj beloj kosi i na njegovoj delikatnoj, smekastoj, gotovo prozirnoj koi, a onda njegovu gracioznu, enskastu ruku, nemarno lako poloenu na pisai sto. Toga asa poela je svesno da razmatra svoj naum, i pri blagoj svetlosti, dok joj je din grejao stomak, poe u sebi da osea traak nevaljalog uzbuenja od poigravanja na ivici zamiljanja tog udnovatog, krhkog tela pokraj njenog. Posmatrajui ga i dozvolivi svojoj mati da se zabavlja tom milju, znala je da je posebno uzbuuje njegova neobinost - njegova udna, nemuevna, neseksualna priroda. Moda je kao one ene koje vole da vode ljubav s nakazama i bogaljima. Pa, on je oboje - i sada je nije bilo briga; s uskim pantalonama i puna dina, nije se stidela. Ako uspe da ga uzbudi - ako ga je mogue uzbuditi - ponosie se sobom. A ako ne - svejedno, on je mio ovek i nee se uvrediti. Onda oseti kako joj srce stremi ka njemu, ustrim, toplim oseanjima; dok je dovravala pie oseala je, prvi put posle toliko godina, emociju koja lii na ljubav, zajedno sa udnjom za koju se spremala celog dana - od jutra kad je izala u svojoj staroj cicanoj haljini i kupila gaice i minue, minku i pantalone, ne priznajui samoj sebi krajnje znaenje neodreenog plana koji je uvrtela u glavu. Uzela je jo jedno pie, govorei sebi da se treba umeriti. Ali je ekajui postala nervoznija. Sada je priao o nekom ko se zove Brajs i Farnsvort je rekao kako taj Brajs pokuava da ga vidi, kako hoe da doe da radi za njih, ali prvo eli da vidi Tomija, i Tomi je rekao da je to nemogue i Farnsvort je rekao da su im potrebni svi ljudi Brajsove spreme koje mogu da dobiju. Poela je da biva nestrpljiva. Koga briga za tog Brajsa? A onda je Tomi naglo zavrio razgovor, spustio slualicu i poto je trenutak utao pogledao je prema njoj, obzirno se smeei. "Moja nova kua je spremna; dole u junom delu drave. Hoete li da idete tamo sa mnom? Kao moja domaica?" Pa, to je bio ok. Zamirkala je u njega. "Kao domaica?" "Da. Kua e biti spremna u subotu, ali treba da se razmesti nametaj, da se urede sline stvari. Bie mi potrebna neija pomo za sve to. I", nasmei se ustavi uz pomo tapa i hramljui ka njoj, "znate koliko mrzim susrete s nepoznatim. Moete umesto mene da razgovarate s ljudima." Stajao je nad njom. Treptala je na njega. "Napravila sam vam pie. Na televizoru je." Bilo je teko poverovati u njegovu ponudu. Za kuu je znala od kad su druge nedelje dolazili ljudi iz firme za prodaju

30

nekretnina - ogromna stara kua koju je kupio, i devet stotina jutara zemlje, dole na istoku, u planinama. Podigao je au, omirisao je i rekao: "Din?" "Mislila sam da bi trebalo da probate", rekla je. "Prilino je dobro. Slatko." "Ne", rekao je. "Neu. Ali u rado popiti malo vina s vama." "Naravno, Tomi." Ustala je, malo se zateturala i otila u kuhinju po njegovu bocu Soterna i njegovu kristalnu au. "Nisam ja vama potrebna", doviknula je iz kuhinje. Glas mu je bio ozbiljan. "Ali jeste, Beti Do." Vratila se, stajala je uz njega, pruajui mu au. On je tako fini ovek. Gotovo ju je bilo sramota to je poelela da ga zavede, kao da je on beba. Nije mogla a da joj ne bude pijano smeno. Verovatno uopte nije znao o emu se radi. Bio je verovatno od onih koji su pikili u srebrnu nou kad su bili mali i beali kad bi devojica pokuala da ih dodirne. Ili je moda peder - svako ko sve vreme sedi i ita a izgleda kao on... Ali ne govori kao pederi. Volela je da ga slua kad govori. Sada izgleda umorno. Ali on sve vreme izgleda umorno. Muno je seo u fotelju a tap stavio na pod pokraj sebe. Sela je na kau a onda legla postrance, licem prema njemu. Gledao je ka njoj ali kao da ju je jedva video. Kad bi tako gledao najeila bi se. "Obukla sam nove stvari", ree. "Jeste." "Dabome. Jesam." Nelagodno se zasmejala. "Pantalone su bile ezdeset pet a bluza pedeset, a kupila sam i zlatan ve i mindue." Podigla je nogu da prikae jarko crvene pantalone, a onda je kroz tkaninu poeala koleno. "Od novca koji mi dajete mogla bi' kad bi' htela da se oblaim kao filmska zvezda. Mogla bi' da doteram lice, znate, i da smram i sve." Za trenutak je zamiljeno opipala mindue, cimnula ih i noktom palca prevukla po mekom, zlatastom metalu, uivajui u malim nagovetajima bola u unim resicama. "Ali ne znam. Dugo sam bila aljkava. Jo otkad smo ja i Barni preli na socijalnu i zdravstvenu pomo i ostali, zapustila sam se, i, boga mu, ovek postane takav pa to onda zavoli." Neko vreme je utao pa su sedeli u tiini dok nije dovrila svoje pie. Najzad on ree: "Hoete li da poete sa mnom u novu kuu?" Protegla se i zevnula, poinjui da osea umor. "Sigurni ste da sam vam zaista potrebna?" Trenutak je mirkao u nju, a na licu mu je bio izraz koji nikad ranije nije videla, kao da je preklinje. "Da, potrebni ste mi", ree. "Poznajem vrlo malo ljudi..." "Sigurno", ree ona. "Doi u." Napravila je umoran gest. "I onako bih bila prokleta budala kad ne bih, jer mislim da ete mi plaati duplo od onoga to vredim." "Dobro." Lice mu se malo opustilo; smestio se u fotelju i uzeo knjigu. Pre no to se zadubio, prisetila se svojih sada ve bajatih planova i posle kratke usteue nedoumice napravila je poslednji pokuaj. Ali je bila pospana i nije joj bilo do toga. "Tomi, jeste li enjeni?" upitala je. To bi trebalo da bude sasvim providno pitanje. 31

Ukoliko je uopte imao pojma na ta ona to cilja, nije ga pokazao. "Da, oenjen sam", rekao je, uljudno spustivi knjigu na krilo i pogledavi u nju. Nelagodno je rekla: "Samo sam htela da znam." A potom: "Kako izgleda? Vaa ena?" "Oh, pretpostavljam da lii na mene. Visoka i mrava." Njena nelagodnost se odnekud pretvorila u ljutnju. Ispila je svoje pie i gotovo zaikujui rekla: "Bila sam i ja mrava." Onda je, umorna od svega, ustala i otila do vrata svoje spavae sobe. Cela stvar je i onako bila smena. A moda je peder - to to je enjen ne dokazuje nita. Svejedno je uvrnut. Mio ovek, bogat, ali naopak kao zeleno mleko. I dalje ljuta, ree: "Laku no", i ode u svoju sobu i poe da skida svoje skupe stvari. Potom je za trenutak u spavaici sela na ivicu kreveta, razmiljajui. Bilo joj je mnogo udobnije bez pripijene odee, i kad je najzad legla, sada ispranjene glave, nije imala tekoa da duboko zaspi prijatno ispunjena neuznemiravajuim snovima. 9.

Leteli su iznad planina ali je mali avion bio tako stabilan, pilot tako vet, da nije bilo propadanja, gotovo ni oseaja kretanja. Preleteli su Harlan u Kentakiju, bezbojan grad koji se ratrkano opruio preko breuljaka u podnoju, zatim prostrana neobraena polja, pa se spustili u dolinu. Brajs, s aom viskija u ruci, ugleda daleki blesak jezera ija se nepomina povrina presijavala kao nova, skupocena para; a onda su krenuli nanie, izgubili jezero iz vida i sleteli na iroku novu betonsku traku koja se pruala preko ravnog dna doline, usred strnjike i izrovane crvene gline, kao nesuvisli euklidovski dijagram to ga je tu sivom kredom nacrtao neki geometrijski nastrojen bog. Brajs izae iz aviona u tuptavu buku maina koje riju zemlju, u mete ljudi u mrkim kouljama, lica pocrvenelih od letnje ege, koji se grubo dovikuju dok grade neprepoznatljive graevine. Tu su bila skladita za maine, nekakva ogromna betonska platforma, niz baraka. Napustivi mir i sveinu glatkog, rashlaenog aviona - linog aviona Tomasa Deroma Njutna, poslatog po njega u Luisvil - za trenutak je bio pometen, oamuen egom i galamom, svom tom grozniavom i nerazjanjivom aktivnou. Priao mu je mlad ovek krnog izgleda kao s reklame za cigarete. ovek je nosio rudarski lem; njegovi zavrnuti rukavi otkrivali su obilje preplanulih, mladalakih miia; izgledao je ba kao junak jednog od onih poluzaboravljenih deakih romana koji su u mutno zapameno doba mladalakih tenji uvrstili Brajsovu odluku da postane inenjer - inenjer hemije, ovek od nauke i od akcije. Nije se nasmeio mladiu, mislei na svoj trbui, kosu proaranu sedinama i ukus viskija u ustima; ali mu klimnu glavom u znak pozdrava. Momak prui ruku. "Vi ste profesor Brajs?" Ruku je prihvatio oekujui izvetaeno jak stisak, sa zadovoljstvom je doekao blag. "Nisam vie profesor", ree, "ali Brajs jesam."

32

"Fino. Fino. Ja sam Hopkins. Poslovoa." Mladieva drueljubivost delovala je kuee, kao da moljaka pohvalu. "ta mislite o svemu ovome, doktore Brajs?" Pokazao je na redove zgrada koje se podiu. Pravo iza njih nalazio se visoki toranj, oevidno nekakva radio antena. Brajs se iskalja. "Ne znam." Htede da upita ta to tu prave, ali zakljui da bi njegovo neznanje bilo nezgodno. Zato mu onaj debeli pajac Farnsvort nije rekao za ta ga upoljavaju. "Da li me gospodin Njutn oekuje?" ree, ne gledajui mladia. "Naravno. Naravno." Napreac ispoljavajui delotvornost, mladi ga smuva do drugog kraja aviona gde se nalazila mono-inska kabina, dotle zaklonjena, nasaena na inu priguenog sjaja koja se zmijoliko gubila u brdima na rubu doline kao tanka srebrnasto nacrtana linija. Hopkins povue vrata u stranu, otkrivi gladak koni tapacirung i zadovoljavajue tamnu unutranjost. "Ovo e vas za pet minuta odvesti do kue." "Do kue? Koliko je daleko?" "Oko etiri milje. Nazvau ih pa e vas Briner saekati. Briner je sekretar gospodina Njutna; verovatno e on obaviti razgovor s vama." Brajs je oklevao s ulaskom u kola. "Zar neu videti gospodina Njutna?" Pomisao ga je uznemirila: da posle te dve godine ne sretne oveka koji je izmislio SvetskiKolor, koji je upravljao najveim rafinerijama nafte u Teksasu, koji je usavrio trodimenzionalnu televiziju, fotografske negative koji se ponovo mogu upotrebljavati, novi proces prenoenja boja - oveka koji je ili najvei pronalazaki genije na svetu ili vanzemaljsko bie. Mladi se namrti. "Sumnjam. Ja sam ovde est meseci i nikad ga nisam video, osim iza prozora te kabine u koju ulazite. Otprilike jednom nedeljno doe u njoj ovde dole, valjda da pogleda kako stvari idu. Ali nikad ne izlazi, a unutra je tako mrano da ne moete da mu vidite lice, samo obris kako gleda napolje." Brajs se smesti u kola. "Zar on nikad ne izlazi?" Pokaza glavom u pravcu aviona gde je grupa mehaniara, koji kao da su iz zemlje iznikli, poela da pregleda mlazne motore. "Leti... nekuda?" Hopkins se nasmeja, Brajsu se uini - ludaki. "Samo nou, a onda ne moete da ga vidite. Uostalom, visok je i mrav. To mi rekao pilot, ali je to otprilike sve. Pilot nije ba govorljiv." "Razumem." Dodirnuo je dugme za vrata i ona se beumno klizei zatvorie. Dok su se zatvarala Hopkins ree "Sreno!" pa je brzo uzvratio "Hvala!" ali nije bio siguran da li su mu vrata priguila glas ili nisu. Kola su, kao avion, bila zvuno izolovana i vrlo hladovita. Takoe kao avion, poela su da se kreu s gotovo neprimetnim ubrzanjem, tako sklisko poveavajui brzinu da se kretanje malo osealo. Ublaio je zatamnjenost prozora, okreui malo srebrno dugme koje je oigledno sluilo za to, i posmatrao je aluminijumska spremita krhkog izgleda i skupine radnika - neobian i, smatrao je, zadovoljavajui prizor u ovim danima automatizovanih fabrika i estoasovnog radnog dana. Ljudi su izgledali marljivo, revnosno su radili znojei se pod suncem Kentakija. Pade mu na pamet da moraju biti vrlo dobro plaeni kad su doli u ovu pustaru, toliko daleko od igralita za golf, optinskih kockarnica i ostalih uteha radnog oveka. Ugleda jednog mladia - toliki su izgledali mladi - kako sedi na vrhu ogromnog buldoera, smejui se od zadovoljstva to gura 33

ogromne koliine blata; Brajs mu za trenutak pozavide na poslu i na njegovoj mladalakoj, niim osporavanoj sigurnosti, lagodnoj pod vrelim suncem. asak kasnije napustio je gradilite i vijugao meu breuljcima s gustim rastinjem, kreui se sada tako brzo da se drvee u njegovoj blizini pretvorilo u maglicu sunca i zelenih listova, svetlosti i senke. Zavalio se na izuzetno udobne jastuke pokuavajui da uiva u vonji. No bio je suvie uzbuen da bi se opustio, suvie napet ubrzanim dogaajima i uzbudljivou neobinog, novog mesta sada tako blaeno udaljen od Ajove, od studenata, bradatih intelektualaca, od ljudi kao Kanuti. Gledao je ka prozorima, posmatrajui sve ubrzanije bleskave svetlosti, senki, svetlosti, svetlo zelenih i tamnih senki; a onda je naglo pred sobom, dok su kola preletala uzviicu, ugledao treperenje jezera ispruenog u dolini poput tanke ploe predivno plavo-sivog metala, poput dinovskog, spokojnog diska. Odmah pored njega, u senci planine, uzdizala se ogromna bela kua s tremom na belim stubovima i velikim prozorima sa zatvorenim kapcima, poivajui na ivici prostranog jezera, stamena, u podnoju planine. Onda kua i jezero, vieni u daljini, nestadoe iza drugog breuljka jer se ina uputila nizbrdo i on shvati da kola poinju da usporavaju. Minut kasnije kua i jezero su se ponovo pojavili i kola se zaustavie u irokom, zakrivljenom klienju ivicom vode, blago se nagnuvi po krivini ine, a on vide pored kue oveka kako stoji iekujui ga. Kola se meko zaustavie i Brajs je duboko udahnuo, dotakao kvaku, gledao kako drvetom obloena vrata tiho klize u stranu i izaao napolje, u senku planine i miris borovih iglica i u blagi, gotovo neujni um vode to zapljuskuje obalu jezera. ovek je bio nizak i crnomanjast, imao je male sjaktave oice i brkove. Koraknuo je napred, formalno se osmehujui. "Doktor Brajs?" Govorio je s francuskim naglaskom. Osetivi se odjednom razdragano, odgovorio je: "Monsieur Brinarde?" pruivi oveku ruku. "Enchante." ovek prihvati ruku, malo podigavi obrve. "Soyez bienvenu, Monsieur le Docteur. Monsieur Newton vous attend. Alors..." "Gospodin Brinar?" ... "Drago mi je" ... "Dobro doli, gospodine doktore. Gospodin Njutn vas oekuje. Dakle..."; prim. prev. Brajsu zastade dah. "Njutn e me primiti?" "Da. Pokazau vam put." U kui mu dobrodolicu poelee tri make koje su ga posmatrale s poda gde su se igrale. To su izgleda bile obine make-skitnice, ali uhranjene; rugale su se njegovom ulasku. Nije voleo make. Francuz ga bez rei provede kroz salon, pa uz debelo zastrte stepenice. Na zidovima su visile slike - neobine scene, od slikara koje nije prepoznao. Stepenite je bilo vrlo iroko i zakrivljeno. Primeti jedno od onih sedita s motorom, sada sklopljeno, koje moe da ide gore-dole po ogradi stepenita. Da Njutn nije bogalj? ini se da u kui nema nikog osim njih dvojice i maaka. Osvrnuo se; jo su ga posmatrale, irom otvorenih oiju, znatieljne i drske. Na vrhu stepenica nalazio se hodnik a na kraju hodnika vrata koja su oigledno vodila u Njutnovu sobu. Otvorie se i izae punaka ena prilino tunih oiju, opasana keceljom. Prila im je, zatreptala i rekla: "Vi ste valjda profesor Brajs." Njen glas, ljubazan i grlen, imao je jak seljaki naglasak. Klimnuo je glavom i ona ga povede ka vratima. Uao je sam, obeshrabreno primetivi da se zadihao i da ga noge ba ne dre. 34

Soba je bila ogromna a vazduh u njoj hladan. Svetlost je prigueno poticala od velikog, jedva prozirnog isturenog prozora koji je gledao na jezero. inilo se da svuda unaokolo ima nametaja u oamuujuem spletu boja - teki oblici kaueva, sto, pisai stolovi postajali su plavi i sivi i izbledelo narandasti kako su se oi privikavale na priguenu, ukastu svetlost. Sa suprotnog zida gledale su ga dve slike; bakrorez ogromne ptice, aplje ili belog drala; druga je bila nervozna apstrakcija od nekog nalik na Klea. Moda to i jeste Kle. Dva dela nisu pristajala jedno uz drugo. U uglu se nalazio dinovski kavez za ptice u kome je oevidno spavao purpurno-crveni papagaj. A sada je prema Brajsu polako koraao, sa tapom u ruci, visok, mrav ovek ije lice nije mogao da razabere. "Profesor Brajs?" Glas je bio jasan, s trakom akcenta, prijatan. "Da. Vi ste... gospodin Njutn?" "Tako je. Zato ne bismo malo seli i porazgovarali?" Seo je i razgovarali su nekoliko minuta. Njutn je bio prijatan, oputen, malo previe formalan u ponaanju, ali nije bio ni nadmen ni snob. Posedovao je mnogo uroenog dostojanstva, i zainteresovano i inteligentno govorio o slici - to je ipak bio Kle - koju je Brajs spomenuo. Dok je govorio o njoj ustade za trenutak da bi ukazao na detalj i Brajs je prvi put dobro video ovekovo lice. Bilo je to fino lice, lepih crta, gotovo enstveno, neobinih svojstava. Odmah ga snano obuze misao, apsurdna misao kojom se poigravao preko godinu dana. Dok je posmatrao neobinog, visokog oveka kako nenim prstom pokazuje na stravinu sliku nervoznih linija, tu, pod priguenim svetlom, za trenutak mu opte nije izgledala apsurdna. Ipak jeste; a kad mu se Njutn ponovo okrenuo, nasmeio i rekao: "Mislim da bi trebalo neto da popijemo, profesore Brajs", iluzija je potpuno nestala i Brajsov razum povrati svoja prava. Na svetu ima ljudi koji su izgledali jo udnije od ovog, bilo je i ranije briljantnih pronalazaa. "Voleo bih neto da popijem", ree. A onda: "Znam da ste zauzeti."

"Ni najmanje", oputeno se nasmei Njutn, idui ka vratima. "Bar ne danas. ta elite?" "kotski viski." Zausti da doda: "Ako ga imate", ali se obuzda. Pretpostavljao je da ga Njutn ima. "Viski i vodu." Umesto da pritisne dugme ili udari u gong - u ovoj kui udaranje u gong ne bi izgledalo neprikladno - Njutn samo otvori vrata i viknu: "Beti Do." Kad se odazvala, on ree: "Donesite profesoru Brajsu kotski viski, s vodom i ledom. Ja bih svoj din i amaro." Onda je zatvorio vrata i vratio se u fotelju. "Tek odskora sam poeo da uivam u dinu", ree. Brajs se u sebi najei na pomisao o dinu s amarom. "Pa, profesore Brajs, ta mislite o ovom naem gradilitu? Pretpostavljam da ste videli svu onu aktivnost kad ste izali iz aviona?" Zavalio se u stolicu; sada se oseao oputenije. Njutn je delovao vrlo ljubazno, iskreno zainteresovan da uje ono to e mu rei. "Jesam. Izgleda vrlo zanimljivo. Ali, pravo da vam kaem, ne znam ta to gradite." Njutn se za asak zagleda u njega a onda se nasmeja. "Zar vam Oliver u Njujorku nije rekao?" 35

Brajs odmahnu glavom. "Oliver ume da bude vrlo tajanstven. Nisam, naravno, smatrao da treba da ide tako daleko." Osmehnu se - i Brajsa prvi put neodreeno uznemiri taj osmeh, mada nije tano mogao da odredi ta ga to uznemirava. "Moda ste zbog toga traili da me vidite?" Oigledno je to olako kazao. "Moe biti", ree Brajs. "Ali sam imao i druge razloge." "Da." Njutn zausti da neto kae, ali se zaustavio kad su se otvorila vrata i ula Beti Do nosei na posluavniku boce i bokale. Brajs je paljivo pogleda. Bila je lepukasta, sredovena ena, ona vrsta koju oekujete da vidite na matineu ili u brid-klubu. Ipak, njeno lice nije bilo prazno, glupavo, a oko oiju i u njenim punim usnama bilo je topline; nagovetaj dobrog raspoloenja ili aljivosti. Ali ona se nekako nije uklapala kao jedina vidljiva posluga ovog milionera. Nije nita rekla i spustila je pie, a dok je izlazei prolazila kraj njega zapanji ga razgovetan miris alkohola i parfema. Viski je bio tek otvoren i on sebi nasu pie, a sve ga je ovo pomalo zabavljalo i udilo. Je 1' to ovako izgleda kod naunika-milionera? ovek zatrai pie i polupijana sluavka donese celu bocu? Moda je tako i najbolje. Njih dvojica nasue pie u tiini; onda, posle prvog gutljaja, Njutn neoekivano ree: "To je svemirska letelica." Brajs trepnu, ne shvatajui ta ovaj hoe da kae. "Kako to?" "To to ovde gradimo bie svemirska letelica." "Oh?" To je bilo iznenaenje, ali ne preveliko. Letelice bez posade za istraivanje svemira, ove ili one vrste, bile su sasvim obine... ak je i Kubanski blok izbacio jednu pre nekoliko meseci. "Znai ja u vam biti potreban za metale trupa?" "Ne." Njutn je polako srkutao svoje pie i gledao kroz prozor kao da misli na neto drugo. "Trup je ve potpuno razraen. eleo bih da radite na sistemu rezervoara za gorivo - da naete materijale u kojima mogu da se dre neke hemikalije, kao gorivo i otpaci i slino." Okrenuo se Brajsu, opet nasmeen, i Brajs shvati da je osmeh neodreeno uznemirujui jer nagovetava neki neshvatljivi umor. "Bojim se da vrlo malo znam o materijalima - o toploti i otpornosti na kiseline i izdrljivosti. Oliver kae da ste vi jedan od najboljih ljudi za tu vrstu posla." "Farnsvort me moda precenjuje, ali posao poznajem prilino dobro." Izgleda da je tema ovim iscrpljena i neko vreme su utali. Od trenutka kad je Njutn spomenuo svemirsku letelicu stara sumnja se, naravno, vratila. Ali je sa njom dolo i oevidno pobijanje - ukoliko je Njutn, nekom sumanutom iracionalnou, s neke druge planete, on i njegovi ne bi pravili svermisku letelicu. To je jedna stvar koju zasigurno ve imaju. Nasmeja se samom sebi, jevtinom, nauno-fantastinom nivou sopstvene privatne raspre. Ako je Njutn Marsovac ili Venerijanac, trebalo bi da, po svim pravilima, uvozi zrake smrti u Njujork ili da smera razaranje ikaga, ili da odnosi mlade devojke u podzemne peine zarad prinoenja vanzemaljskih rtvi. Beti Do? Oseajui se sada matovito od viskija i premora, gotovo se glasno nasmejao toj ideji: Beti Do na filmskom plakatu, s Njutnom u plastinoj kacigi koji joj preti zranim pitoljem, glomaznim, srebrnastim pitoljem s velikim konvektorskim perajima iz kojeg izlaze mali sjaktavi cik-cakovi. 36

Njutn je i dalje rasejano gledao kroz prozor. Ve je bio ispio prvu au dina i nasuo je drugu. Pijani Marsovac? Vanzemaljsko bie koje pije din i amaro? Njutn, koji je i malopre progovorio iznebuha - ali nimalo grubo - okrenu se i opet progovori iznenada. "Gospodine Brajs, zato ste eleli da me vidite?" Glas mu nije bio zapovedniki, samo radoznao. Pitanje ga zatee nespremnog, te je oklevao, sipajui sebi novu au kako bi zabaurio pauzu. Potom ree: "Impresionirao me je va rad. Filmovi - u boji, rendgenski - i vae inovacije na podruju elektronske opreme. Smatrao sam da su... da su to najoriginalnije zamisli koje sam video za mnogo godina." "Hvala." Njutn je sad izgledao zainteresovaniji. "Mislio sam da sasvim mali broj ljudi zna da sam... odgovoran za te stvari." Neto u umornom, ravnodunom nainu Njutnovog govora natera ga da se malo zastidi, da se zastidi radoznalosti koja ga je navela da ue u trag Farnsvortu preko S. I. Korporacije, i Farnsvorta prisili da mu ugovori ovaj razgovor. Oseti se kao dete koje je pokualo da privue panju popustljivog oca i omanulo, umesto toga samo uznemirivi i zamorivi oveka. Za trenutak pomisli da je moda pocrveneo, a ukoliko jeste bio je blagodaran za priguenu svetlost u sobi. "Uvek sam se divio prvorazrednim umovima." Nekako se upleo u nelagodnost i znao je, psujui sebe, da zvui kao ae. Ali kad mu Njutn odgovori neim skromnim i uljudnim, Brajs se prenu iz nelagodnosti u magnovenju shvativi da i onaj drugi moe biti pijan. Oslunu udaljeni, apatini, blago zapliui govor, ugleda odsutan, neotar pogled ovekovih velikih oiju i vide da je Njutn, gotovo neprimetno, ili vrlo pijan - tiho, spokojno pijan - ili vrlo bolestan. Iznenada oseti talas nagle naklonosti - je li i on pijan? - prema ovom mravom, usamljenom oveku. Da l' je i Njutn bio majstor tihog jutarnjeg pijanstva, da li trai - traga za onim to bi pametnom oveku u sumanutom svetu pruilo razlog da ne bude izjutra pijan? Ili je ovo samo jedna od ozloglaenih zabludenosti genija, neka nesputana i usamljena udubljenost, ozon elektrine inteligencije. "Oliver se s vama dogovorio oko plate? I zadovoljni ste njom?" "Sve je vrlo dobro sreeno." Ustao je, shvativi da Njutnovo pitanje okonava razgovor. "Platom sam sasvim zadovoljan." A zatim, pre nego to e otii, ree: "Gospodine Njutn, mogu li da vam postavim jedno pitanje pre no to odem?" Njutn kao da ga je jedva uo; i dalje je gledao kroz prozor, krhkim prstima je drao praznu au, lice mu je bilo glatko, bez bora, a ipak je izgledalo tako staro. "Naravno, profesore Brajs", rekao je vrlo tiho, gotovo apatom. Opet se oseao nelagodno, smeteno. ovek je bio tako neverovatno ljubazan. Iskaljao se i primetio da se papagaj u drugom delu sobe probudio, da nekako znatieljno virka u njega, kao pre toga make. Zavrte mu se u glavi i sada je bio siguran da je pocrveneo. Promuca: "Mislim da u stvari nije vano. Ja u... pitau vas drugi put." Njutn ga pogleda kao da ga nije uo ve jo eka da uje. Ree: "Naravno. Drugi put."

37

Brajs se pozdravi, ode iz prostorije i kiljei izae u jarku svetlost. Kad se opet naao u prizemlju, maaka vie nije bilo. 10.

Tokom narednih nekoliko meseci Brajs je imao vie posla nego ikad ranije u ivotu. Od trenutka kad ga je Brinar odveo iz velike kue i poslao u istraivaku laboratoriju na suprotnoj strani jezera, zagnjurio se u mnogobrojne poslove koje mu je spremio Njutn sa spremnou i arom koji su mu bili potpuno strani. Trebalo je odabrati i usavriti legure, izvriti bezbrojna testiranja, postii neuvena idealna svojstva otpornosti na toplotu i kiseline u plastici, metalima, smolama i keramici. To je bio posao za koji ga je njegovo kolovanje idealno opremilo, i vrlo brzo mu se prilagodio. Bio je ef ekipe od etrnaestoro ljudi, imao je ogromnu aluminijumsku graevinu kao laboratoriju za rad, praktino neogranien budet, malu privatnu etvorosobnu kuu i otvoren kredit - koji nijednom nije iskoristio - za avionska putovanja do Luisvila, ikaga ili Njujorka. Bilo je, naravno, nerviranja i zbrke, pogotovu u blagovremenom pribavljanju neophodne opreme i materijala, i povremenih zaevica meu njegovim asistentima, ali te sekiracije nikad nisu bile dovoljno velike da zakoe posao osim u nekoliko od njegovih mnogobrojnih vidova. Ako nije bio srean, bio je suvie zaposlen da bude nesrean. Bio je unesen, zaokupljen, kako to nikad nije bio kao profesor, i bio je svestan da veliki deo njegovog ivota zavisi od ovog rada. Znao je da je potpuno raskrstio s profesurom, ba kao to je mnogo godina ranije raskrstio s radom za vladu, i da bez pogovora mora verovati u svoj sadanji rad. Suvie je star da ponovo omane, da ponovo sklizne u oaj; ne bi se nikad povratio. U sledu dogaaja koji je zapoeo rolnom kapisli i zasnivao se na apsurdnoj, nauno-fantastinoj pretpostavci, uleteo je u posao o kome bi mnogi ljudi sanjali. esto mu se dogaalo da radi do kasno u no, zagnjuren u posao; i vie nije pio ujutro. Trebalo je ispunjavati rokove, pripremiti odreene nacrte za proizvodnju do odreenih datuma, i to ga nije zabrinjavalo. Iao je ispred plana. Ponekad je injenica to posao nije istinsko bazino istraivanje, ve primenjeno istraivanje, bila za njega izvor izvesne zabrinutosti; ali je sada bio malo prestar, malo previe lien iluzija da bi se brinuo o pitanjima asti, problemima ispravnosti. Moda je jedino odista moralno pitanje bilo radi li na nekom novom oruju, novom sredstvu za komadanje ljudi ili razaranje gradova. A odgovor na to bio je negativan. Gradili su letelicu koja e nositi instrumente Sunevim sistemom, a to je samo po sebi bilo, kako se inilo, ako ne korisno, a ono bar bezazleno. Rutinski deo posla sastojao se u proveravanju njegovog napredovanja prema fascikli Njutnovih specifikacija koje mu je dao Brinar. Ovi papiri, o kojima je mislio kao o 'popisu glavnog vodoinstalatera', ponajvie su se sastojali od specifikacija za stotine manjih delova ureaja za hlaenje, sistema za dovod goriva i za upravljanje, specifikacija koje su iziskivale odreene standarde provodljivosti toplote, elektrinog otpora, hemijske postojanosti, mase, temperature paljenja i slino. Brajsov posao bio je da pronae materijale koji najpotpunije odgovaraju, a ukoliko se nisu mogli nai, da pronae ono to bi bila najbolja zamena. To je u mnogo sluajeva bilo sasvim lako, toliko lako da nije mogao a da se ne zaudi Njutnovoj neupuenosti u materijale; ali se u nekoliko sluajeva specifikacije nisu mogle zadovoljiti nikakvim poznatim supstancama. U tom sluaju bivao je prinuen da proelja stvari s glavnim inenjerima i izmisli najpromuurniji mogui kompromis. Kompromis je onda isporuivan Brinaru, a Njutn bi izricao presudu. Inenjeri su mu rekli da su sve vreme imali takve probleme, tokom est meseci otkad je projekt zapoet; Njutn je bio genije konstrukcije, opta zamisao je bila najsavrenija koju su ikada videli i sadrala je 38

na hiljade zapanjujuih inovacija, ali su ve bile napravljene stotine kompromisa, a graenje samog broda trebalo je da otpone tek kroz godinu dana. Bilo je planirano da se ceo projekat dovri za est godina - 1990 - i ini se da je svako gajio sumnje u pogledu verovatnoe da e biti zavren do tog vremena. Ali ove pretpostavke nisu mnogo uznemiravale Brajsa. Uprkos dvosmislene prirode njegovog jedinog razgovora s Njutnom imao je ogromno poverenje u naunike sposobnosti te udnovate linosti. Onda je, jedne svee veeri tri meseca poto je prispeo u Kentaki, Brajs doao do otkria. Bila je skoro pono i naao se sam u svojoj privatnoj kancelariji na kraju laboratorijske zgrade, gde je umorno pregledavao listove sa specifikacijama; jo nije eleo da ide kui jer je vee bilo prijatno i uivao je u tiini laboratorije. Dokono se zabuljio u jedan od nekoliko Njutnovih listova s dijagramima - shematski prikaz sistema hlaenja kojim bi trebalo otkloniti zagrevanje kod ponovnog ulaska u atmosferu - i pratio meusobni odnos delova, kad neka neodredljiva neobinost u vezi s merama i proraunima poe da ga maglovito nervira. Nekoliko minuta grizao je kraj olovke, prvo zurei u uredno rasporeene dijagrame, a zatim kroz prozor koji gleda na jezero. S brojkama je bilo sve u redu, ali ga je uznemirilo neto u vezi s njima. To je i ranije primeivao, u dubini svog uma; no nikad nije uspeo da tano utvrdi u emu se sastoji neusklaenost. Napolju je jasan polumesec lebdeo nad crnim jezerom, a skriveni insekti zrikutali su u daljini. Sve je izgledalo neobino - kao predeo na Mesecu. Opet pogleda papire na stolu ispred sebe. Osnovna grupa brojeva bila je progresija termikih vrednosti - vrednosti u nepravilnom nizu - Njutnova uslovna specifikacija za nekakve cevi. Niz je na neto podseao; delovao je kao logaritamska progresija, a ipak nije to bio. Ali ta je onda? Zato bi Njutn odabrao ba taj odreeni niz vrednosti, a ne neki drugi? Mora da je proizvoljan. Tane vrednosti i onako nisu bile vane. To su bile samo uslovne odredbe; od Brajsa je zavisilo da za materijal nae stvarne vrednosti koje bi najpriblinije odgovarale specifikacijama. Piljio je u brojke na papiru u svojevrsnoj blagoj hipnotisanosti dok nije izgledalo da su se cifre sjedinile i izmeale pred njegovim oima i da za njega gube svako znaenje, da su samo ara. Zamirkao je i onda se naporom volje prisilio da pogleda u stranu, da se ponovo kroz prozor zagleda u no. Mesec se premestio, sad su ga zaklanjala brda iza jezera. Preko crne vode na drugom spratu velike kue gorela je slaba svetlost, verovatno u Njutnovoj radnoj sobi, a nad glavom su zvezde, mnotvo malih rupica iglom, prekrivale crno nebo kao estice svetleeg praha. Iznenada, aba iza prozora poe da krekee bez nekog oiglednog razloga, a Brajs se tre. Nastavila je, bez odziva, bez hora, nekoliko minuta, dozivala je tekim, svrhovitim treperenjem, negde mokro zgrena; mogao je da zamisli njeno zgureno telo polugmizavca s nogama pod bradom, u sveoj, rosno vlanoj travi. Zvuk kao da je neko vreme ritmino trepereo nad jezerom, a onda iznenada prestade, i Brajsove ui su za trenutak bile nezadovoljne u iekivanju zavrnog akorda koji nije nailazio. Ali se insekti vratie u horu, i on umorno ponovo prionu na papir pred sobom i tada, u magnovenju spoznaje, dok je jednostavno automatski pogledom pratio poznate brojke, lako vide ta ga je to muilo. Bile su u logaritamskoj progresiji; morale su biti. Ali to nije bio poznat logaritam - osnov mu nije bio ni broj deset, ni dvojka, ni Pi - ve neka nebuloza. Uzeo je iber sa stola, zamor je nestao, pa je otpoeo deljenje po sistemu pokuaja i pogreaka... Posle jednog sata ustao je, protegnuo se, pa je izaao iz kancelarije i kroz vlanu travu otiao do ivice jezera. Mesec je opet bio vidljiv; neko vreme je posmatrao njegov odraz u vodi, a onda se zagledao u Njutnov prozor i tiho izgovorio pitanje koje je u sebi uobliavao ve dvadeset minuta: "Kakav bi to ovek vrio proraune pomou logaritama ija je osnova dvanaest?" Svetlost Njutnovog prozora, mnogo slabija od meseeve, bezizrazno mu je uzvraala pogled, a pod 39

njegovim nogama voda je blago zapljuskivala obalu u nejasnoj, nesuvisloj kadenci, monotona, tiha, stara koliko i svet.

Drugi deo: 1988 - RUMPLTILCHEN 1.

U jesen su planine oko jezera postale crvene i ute i narandaste i mrke. Voda je bila plavlja ispod hladnijeg neba; mestimice je odraavala boje drvea s planina. Kad je duvao vetar, gurajui pred sobom talasie, crveno i uto bi blesnuli na vodi a lie bi opadalo. esto zadubljen u misli, Brajs bi s vrata svoje laboratorije ponekad preko vode zurio u planine i kuu u kojoj je iveo Tomas Derom Njutn. Kua je bila milju i vie udaljena od polukruga zgrada od aluminijuma i panel-ploa s kojima je spojena laboratorija; na drugoj strani polumeseca, kad bi sijalo sunce, svetlucao je uglaani trup Stvari - Projekta, Letelice ili ta mu ve doe. Ponekad bi prizor srebrnastog monolita u Brajsu izazvao neto nalik na ponos; ponekad bi samo izgledao smean, kao ilustracija iz deje knjige o svemiru; ponekad bi ga plaio. Mogao je da stoji na svom pragu i da pravo preko jezera posmatra nenaseljenu suprotnu obalu i vidi neobian kontrast - primeivao ga je esto, gotovo od samog poetka - graevina na krajevima panorame: desno od njega stara viktorijanska kuerina s isturenim prozorima, belom drvenom oplatom, s ogromnim i beskorisnim stubovima na svoja tri trema, kua koju je s nezgrapnim, ukusa lienim ponosom sagradio neki neznani i odavno mrtav magnat duvana ili uglja ili drvene grae pre vie od jednog veka; a levo od njega najuzdranija i najvie futuristika od svih konstrukcija: vasionski brod. Vasionski brod postavljen na panjak Kentakija, opkoljen jesenjim planinama, vlasnitvo oveka koji je odabrao da ivi u kuerini, s jednom pijanom sluavkom, sekretarom Francuzem, s papagajima, slikama i makama. Izmeu broda i kue nalazili su se voda, planine, sam Brajs i nebo. Jednog novembarskog jutra, kad je od mladalake ozbiljnosti jednog od laboratorijskih asistenata osetio gr svog starog oajanja zbog naunog rada i nadmenosti mladih ljudi koji se njime bave, otiao je do vrata i proveo nekoliko minuta zagledan u poznati prizor. Naglo odlui da proeta; nikad mu ranije nije palo na pamet da proeta oko jezera. Nije bilo razloga da to ne uini. Vazduh je bio hladan, pa za trenutak pomisli da bi trebalo da se vrati u laboratoriju po sako. Ali je sunce bilo toplo, na blag, novembarsko jutarnji nain, i ako se bude drao ivice vode, izvan senke, bie mu sasvim ugodno. Iao je u pravcu velike kue, udaljavajui se od gradilita i broda. Nosio je izbledelu kariranu vunenu koulju, deset godina star poklon njegove pokojne ene; nakon milje hoda morao je da zasue rukave do lakata jer su poeli da ga peckaju zbog zagrejanog tela. Njegove mrave, bele i dlakave ruke izgledale su na suncu poraavajue blede ruke pravog starca. Pod nogama mu behu ljunak i povremeno sitno bunje. Spazio je nekoliko veverica i zeca. Jednom se riba praaknula u jezeru. Proao je pored nekoliko zgrada i nekakve radionice za obradu metala; neki ljudi mu mahnue. Jedan od njih ga pozva po imenu, ali oveka nije prepoznao. Uzvratio je osmeh i odmahnuo. Ustalio se u laganom hodu i pustio da mu misli besciljno lutaju. Jednom je zastao i pokuao da pravi abice, ali je uspeo samo jednog da natera da odskoi. Ostali su bili pogreno baeni i svi su potonuli im bi dotakli vodu. Odmahnuo je glavom; oseao se budalasto. Visoko nad njim tuce ptica beumno prolete nebom. Nastavio je da hoda. 40

Pred podne je proao pored kue; izgledala je zatvorena i tiha, smetena nekoliko stotina stopa daleko od ruba vode. Za trenutak je posmatrao istureni prozor na spratu, ali nije video nita osim odraza neba u staklu. Kad je sunce bilo onoliko u zenitu koliko moe u to doba godine, iao je nenastanjenom obalom najudaljenijeg dela jezera. iprag i trska su sada bili gui; bilo je bunja i glavoike i nekoliko trulih debala. U magnovenju pomisli na zmije, koje nije voleo, ali odagna pomisao. Video je gutera kako nepomino lei na kamenu, oi su mu bile kao od stakla. Poeo je da osea glad i dokono se pitao ta da preduzme. Zamorivi se, sede na deblo pored obale, otkopa koulju, maramicom obrisa zatiljak i zagleda se u vodu. Za trenutak se oseao kao Henri Toro, i nasmeja se samom sebi zbog toga oseanja. Veina ljudi ivi ivot tihog oajanja. Pogledao je unazad, ka kui sada delimino zaklonjenoj drveem. Neko, jo prilino udaljen, iao je prema njemu. Zamirkao je pod jakim svetlom, asak se zagledao, pa mu polako postade jasno da je to T. D. Njutn. Naslonio se laktovima na kolena i ekao. Postajao je nervozan. Njutn je preko ruke nosio malu korpu. Bio je obuen u belu koulju s kratkim rukavima i svetlosive pantalone. Hodao je polako, visoko telo drao uspravno, ali mu je kretanje posedovalo laku skladnost. U njegovom nainu hoda bilo je neeg neodreeno udnog, neko svojstvo koje Brajsa podseti na prvog homoseksualca kog je ikada video, jo onda kad je bio premlad da zna ta je to homoseksualac. Njutn nije hodao tako, ali nije hodao ni kao bilo ko drugi: istovremeno lako i teko. Kad je priao dovoljno blizu da ga on moe uti, Njutn tee: "Doneo sam sira i vina." Imao je tamne naoari. "Fino." Brajs ustade. "Jeste li me videli kad sam proao pored kue?" "Jesam." Deblo je bilo prilino dugako i polukrunog oblika. Njutn sede na drugi kraj, spustivi korpu pored nogu. Izvadio je bocu vina i vadiep i pruio ih Brajsu. "Hoete li da ga otvorite?" "Pokuau." Uzeo je bocu, a pri tom zapazi da su Njutnove ruke mrave i blede kao i njegove, samo bez malja. Prsti su bili vrlo dugi i mravi, njihovi zglavci najmanji koje je ikad video. Dok mu je Njutn dodavao bocu, ake su mu malo podrhtavale. Vino je bilo Boole. Brajs stavi hladnu i vlanu bocu meu kolena i poe da vadi zapua. Za razliku od igranja abica taj mu je posao prilino iao od ruke. Uz skladno zadovoljavajue plop isprve je izvadio zapua. Njutn pristupi s dve ae - ne vinske, ve vodene - i drao ih je dok je ovaj sipao. "Budite velikoduni", ree Njutn, osmehujui se nadole na njega, i Brajs je ae napunio gotovo do vrha. Njutnov glas je bio prijatan; traak akcenta delovao je sasvim prirodno. Vino je bilo izvrsno, hladno i prijatno mirisno za njegovo suvo grlo. Smesta mu je ugrejalo eludac ozarenou dobrog starog dvostrukog uivanja u alkoholu telesnog i duhovnog - uivanja koje je odralo mnoge, koje je njega odravalo godinama. Sir je bio opori edar, star i ljuspav. Nekoliko minuta utke su jeli i pili. Nalazili su se u senci pa Brajs spusti rukave. Sada, kad vie nije hodao, ponovo mu je bilo svee. Upita se zbog ega Njutn u svojoj lakoj odei deluje kao da mu nije hladno. Izgledao je kao ovek koji bi sedeo pokraj vatre uvijen u al - ovek kakvog je u starim filmovima igrao Dord Arlis: mrav, bled, smrznut. Ali ko moe da kae kakav je on ovek? Mogao bi da bude kakav inostrani grof u engleskoj komediji, ili Hamlet zaao u godine; ili ludi naunik koji diskretno planira da raznese svet; ili skromni Kortes koji pomou lokalne radne snage mirno gradi svoju citadelu. Pomisao na Kortesa podseti ga na njegovu staru, nikad potpuno zaboravljenu ideju 41

da je Njutn moda vanzemaljsko bie. U ovom asu je gotovo sve izgledalo mogue; nije izgledalo tako blesavo to on, Natan Brajs, moda pije vino i jede sir s ovekom sa Marsa. Zato da ne? Kortes je osvojio Meksiko uz pomo otprilike etiri stotine ljudi; moe li jedan ovek sa Marsa to da obavi sam? Dok je sedeo s vinom u elucu i suncem na licu to je izgledalo mogue. Njutn je sedeo pored njega, delikatno je vakao, onda bi pio, pravih lea. Iz profila je podseao na Ajaboda Krejna. Linost iz pripovetke Legenda o sanjivoj dolini od Vaingtona Irvina (Washington Irving); prim. prev. Kako on, Brajs, moe biti siguran da je Njutn, ukoliko je sa Marsa, jedini odande? Zata mu to ranije nije palo na pamet? Zato ne etiri stotine, ili etiri hiljade Marsovaca? Ponovo ga je pogledao, a Njutn uhvati njegov pogled i ozbiljno se nasmei. S Marsa? Verovatno je Litvanac ili je iz Masausetsa. Oseajui se pripito - koliko je vremena proteklo otkad je bio pijan u podne? - znatieljno se zagleda u Njutna i ree: "Jeste li vi Litvanac?" "Ne." Njutn je posmatrao jezero i nije se okrenuo na Brajsovo pitanje. Onda najednom ree: "Celo ovo jezero pripada meni. Kupio sam ga." "Ba fino." Dovrio je svoju au vina. To je bio kraj boce. "Velika koliina vode", ree Njutn. Onda, okrenuvi se njemu: "Imate li predstavu koliko?" "Koliko vode?" "Da." Njutn rasejano odlomi komad sira i zagrize ga. "Boe. Ne znam. Pet miliona galona? Deset?" Nasmeja se. "Jedva mogu da odredim koliinu sumporne kiseline u laboratorijskoj ai." Pogledao je jezero. "Dvadeset miliona galona. Bogamu, ne moram da znam. Ja sam specijalista." Onda, setivi se Njutnovog ugleda, ree: "Ali vi niste. Vi poznajete sve postojee nauke. Moda i neke koje ne postoje."

"Kojeta. Ja sam samo... pronalaza. Ako sam i to." Dovrio je sir. "Pretpostavljam da sam specijalista vie od vas." "Za ta?" Njutn mu nije odmah odgovorio. Potom ree: "To je teko rei." Opet se osmehnuo, zagonetno. "Volite li ist din?" "Ne ba. Moda." "Imam ovde bocu." Njutn se nae prema korpi podno svojih nogu i izvadi bocu. Brajs se iznenada nasmeja. Nije mogao da se uzdri - Ajabod Krejn s bocom dina u izletnikoj korpi. Njutn mu obilno napuni au, a onda i svoju. Iznenada ree, jo drei bocu: "Previe pijem." "Svako pije previe." Brajs okua din. Nije mu se dopao; din mu je uvek imao ukus parfema. Ali ga je pio. Koliko esto se oveku prua prilika da se napije sa efom? A koliko je efova koji su Ajabod Krejn-Hamlet Kortes, tek to su se iskrcali s marsovskog amca i spremaju se da na izmaku godine osvoje svet svemirskim brodom? Brajsa su titala krsta te skliznu na travu i nasloni se na deblo, nogama u pravcu jezerske vode. Trideset miliona galona? Popio je jo jedan 42

gutljaj dina i onda je iz depa iskopao spljoteno paklo cigareta i ponudio Njutna. Njutn je i dalje sedeo na deblu, a iz Brajsovog niskog poloaja izgledao je jo vii, dalji nego ikad. "Puio sam jedanput, pre otprilike godinu dana", ree Njutn. "Od toga mi je jako pozlilo." "Oh?" Izvadio je cigaretu iz paklice. "Da li biste vie voleli da ne puim?" "Da." Njutn pogleda nanie u njega. "Mislite li da e biti rata?" Drao je cigaretu, premiljajui se, a onda je hitnu u jezero. Plivala je na povrini. "Zar se ve sad ne vode tri rata? Ili etiri?" "Tri. Mislio sam na rat velikim orujem. Devet nacija imaju hidrogensko naoruanje; bar dvanaest - bakterioloko. Mislite li da e biti upotrebljeno?" Brajs ispi povei gutljaj dina. "Verovatno. Sigurno. Ne znam zato se to ve nije dogodilo. Ne znam kako to da ve nismo pomrli od pia. Ili od ljubavi prema samima sebi." Letelica se nalazila na suprotnoj strani jezera ali nije mogla da se vidi od drvea. Brajs mahnu aom u njenom pravcu i ree: "Hoe li ono biti oruje? Ako hoe, kome je potrebno?" "To nije oruje. Zaista nije." Njutn mora da je pijan. "Neu vam rei ta je to." A onda: "Koliko jo ima?" "Koliko jo ima do ega?" Oseti da je i on pijan. Fino. Bilo je divno popodne za pijanstvo. Posle toliko vremena. "Do poetka velikog rata? Do rata koji e sve razruiti?" "A zato ne razruiti sve?" Ispio je pie i pruio se ka korpi, za bocom. "Moda sve i treba razruiti." Dok je uzimao bocu pogledao je navie, u Njutna, ali nije mogao da mu vidi lice jer je sunce bilo iza njega. "Jeste li vi sa Marsa?" "Ne. Za deset godina, ta kaete? Nauili su me da e biti tek za deset godina." "Ko to ui takvim stvarima?" Napunio je au. "Ja bih rekao za pet." "To nije dovoljno dugo." "Dovoljno dugo za ta?" Din sada nije imao tako lo ukus, iako se u ai zagrejao. "Nije dovoljno dugo." Njutn tuno pogleda nadole, u njega. "Ali vi se verovatno varate." "U redu, za tri godine. Jeste li vi sa Venere? S Jupitera? Iz Filadelfije?" "Ne." Onda on odjednom slee ramenima. "Zovem se Rumpltilchen." Patuljak iz jedne bajke Brae Grim. Nauio je vodeniarevu ker da od slame ispreda zlato, te se udala za kralja. Rumpltilchen je za uzvrat traio da ona pogodi njegovo ime inae e joj uzeti sina. Kraljica ga je ula dok se hvalisao i izrekao kako se zove. Od besa to ga je nadmudrila on tako lako udari o zemlju da se u nju zabije do pojasa, a zatim se precepi nadvoje; prim. prev. "Rumpltilchen i jo?" Njutn se sae, uze od njega bocu i nasu sebi jo jednu au dina. "Mislite li da ga moda uopte nee biti?" 43

"Moda. ta e spreiti da ne izbije, Rumplstilskine? ovekovi uzvieni nagoni? Patuljci ive u peinama; da li ivite u peini kad ne idete u posete?" "Trolovi ive u peinama. Patuljci ive svuda. Patuljci imaju sposobnost prilagoavanja izuzetno tekim sredinama, kao to je ova." Mahnuo je drhtavom rukom ka jezeru, prosuvi din po koulji. "Ja sam patuljak, doktore Brajs, i ja svuda ivim sam. Svuda potpuno sam." Zagledao se u vodu. Oko pola milje od njih spustilo se na jezero veliko jato pataka, verovatno umorne selice na putu ka dalekom jugu. Plutale su na povrini vode, slino baloniima, preputene struji kao da su nesposobne da se kreu. "Da ste sa Marsa, odista biste bili sami", ree Brajs, posmatrajui patke. "Ukoliko jeste sa Marsa, onda biste bili kao usamljena patka na jezeru - umorna selica." "Nije to nuno." "ta nije nuno?" "Biti sa Marsa. Pretpostavljam da ste se dovoljno esto oseali usamljeni, doktore Brajs. Otueni. Jeste li vi sa Marsa?" "Ne verujem." "Iz Filadelfije?" Brajs se nasmeja. "Iz Portsmuta, u Ohaju. To je odavde udaljenije nego Mars." Bez vidljivog uzroka patke na jezeru poee unezvereno da kvau. Iznenada uzletee, s poetka u neredu, ali se zatim poreae u neto to je otprilike nalikovalo formaciji. Brajs je posmatrao dok su nestajale iza planina, i dalje poveavajui visinu. Zbrkano je razmiljao o migraciji ptica, o pticama i insektima i malim krznatim ivotinjama, kako se kreu sledei stare, stare staze ka drevnim zaviajima i novim smrtima. A onda ga jato pataka grko podseti na eskadru projektila iju je sliku pre mnogo godina video na koricama nekog asopisa, i to ga navede da opet pone da misli na stvar u ijoj gradnji pomae udnovatom oveku pored sebe, na taj glatki, projektilu slian brod koji e navodno da istrauje ili da eksperimentie ili da snima ili radi neto tako, u ta sada, oseajui se tako lako i pijano pod popodnevnim suncem, nije imao poverenja, nije imao nimalo poverenja. Njutn nesigurno ustade i ree: "Moemo da odetamo do kue. Odande e vas Brinar odbaciti do vae kue, ako hoete." "Hou." Brajs ustade, otresajui lie s odee i onda dovri svoj din. "Suvie sam pijan i suvie star da bih peaio do kue." Hodali su utke, pomalo se teturajui. Ali kad su se pribliili kui Njutn ree: "Nadam se da e potrajati jo deset godina." "Zato deset godina?" ree Brajs. "Ako potraje toliko, oruje e postati jo bolje. Sve e razneti. Celu budalatinu. Moda e ak Litvanci to da urade. Ili oni iz Filadelfije." Njutn udno pogleda nadole, u njega, a Brajsu za trenutak bi nelagodno. "Ako budemo imali deset godina", ree Njutn, "to se moda uopte nee dogoditi. Moda nee moi da se dogodi." 44

"A ta e ga to tada spreiti? Ljudska vrlina? Drugi dolazak Isusov?" Odnekud nije mogao da pogleda Njutna u oi. Njutn se prvi put glasno nasmejao, meko i prijatno. "Moda e to zaista biti drugi dolazak. Moda e to biti lino Isus Hrist. Za deset godina." "Ako doe", ree Brajs, "nek se priuva." "Pretpostavljam da e se setiti onoga to mu se dogodilo proli put", ree Njutn. Brinar izae iz kue da ih doeka. Brajs oseti olakanje: od sunca bee poelo da mu se vrti u glavi. Pustio je da ga Brinar odveze pravo kui, i nije se zaustavljao kod laboratorije. Za vreme vonje inilo mu se da mu Brinar postavlja ogromnu koliinu pitanja, a Brajs bi na svako davao neodreen odgovor. Kad je stigao kui bilo je pet sati. Uao je u kuhinju koja je, kao i uvek, bila u potpunom neredu. Na zidu je visio Ikarov pad, donesen iz Ajove, a u sudoperi su bili sudovi od doruka. Izvadio je iz friidera u zidu hladan pilei batak, i vaui, umorno se oteturao do kreveta, gde je brzo zaspao, a na nonom ormaniu pored njega ostao je polupojeden batak. Sanjao je mnogo raznih snova, svi su bili zbrkani, a mnogi su sadrali let ptica preko hladnog plavog neba... Probudio se u etiri ujutro, potpuno se razbudivi u tami, s odvratnim ukusom u ustima; glava ga je bolela a vrat mu je bio znojav od debele vunene kragne. Noge su mu bile nateene od hoda; bio je vrlo edan. Seo je na ivicu kreveta i nekoliko minuta buljio u svetlei brojanik asovnika, a zatim oprezno upalio lampu kraj kreveta, zatvorivi oi pre nego to e kljocnuti. Ustao je, odmirkao idui do kupatila, napunio lavabo hladnom vodom a dok se ovaj punio popio dve pune ae vode iz ae za pranje zuba. Zatvorio je slavinu, upalio svetlo, i poeo da otkopava kariranu koulju koja ga je pritiskala. U ogledalu je ugledao deo svojih grudi ispod U izreza potkoulje i odvratio pogled. Zamoio je ruke u vodu i drao ih unutra, putajui da hladnoa ubrza krvotok u njegovim runim zglobovima. Onda je skupio ake i oplaknuo zatiljak i lice. Otro se istrljao grubim pekirom i zatim oprao zube, uklonivi gadni ukus iz usta. Oeljao se, otiao u spavau sobu po istu koulju - ovog puta sveanu, ali bez nabranih prsa kakvu nosi veina ljudi. Sve vreme dok je ovo radio kroz glavu mu je prolazila stara fraza: Daj pare pa moe da bira. Spremio je u kuhinji sebi doruak, rastvorivi pilulu kafe u toploj vodi i isprivi omlet, koji je obilato zasuo seckanim peurkama iz konzerve. Struno je preklopio omlet lopaticom, izvadio ga dok je sredina jo bila meka, stavio ga zajedno s kafom na plastini sto, seo i polako jeo, putajui svoj dinom optereeni eludac da se to je blae mogue obavije oko mekane tvorevine. Zadrala se unutra sasvim lepo; i na as je bio zadovoljan sobom to mu nije muka - a od jueranjeg doruka nije jeo nita osim vina, sira i istog dina. Stresao se. Mogao je bar da pojede nekoliko onih PA pilula koje ljudi sada jedu kad ih mrzi da se gnjave s istinskom veerom. PA su proteinske alge - odvratna zamisao, jesti barske gadarije umesto digerice s lukom. Ali moda bi morao da ih upotrebljava, uzevi u obzir prenaseljenost i azijska suna podruja koja su vratila faiste u Kinu - te tako, jo jednom, u 'slobodni svet' diktatora, demagoga i hedonista - i zbog kojih je sve tee i tee doi do digerice s lukom ili govedine s krompirom. Kroz dvadeset godina svi emo jesti barske gadarije i riblji zejtin i ugljene hidrate iz flaica, mislio je dovravajui omlet. Kad vie ne bude mesta za pilie jaja e drati u muzeju. Moda e u Smitsonijanu uvati 45

omlet konzerivran u plastici. Pio je kafu, koja je i sama bila delimino sintetika, i razmiljao o staroj maksimi biologa da je pile nain na koji jaje reprodukuje samo sebe. Zbog toga smrknuto pomisli kako e neki poletni mladi biolog sa sportskom frizurom i lepravim pantalonama verovatno pronai efikasniji nain od onog za jaje prirodnog, potpuno eliminisavi pile. Ali ne, to nee biti neko mlad i poletan; T. D. Njutn bi pre bio ovek kakav bi ispovrteo pupano jaje - kao pupanu pomorandu - uvijeno u plastiku veselih boja, a proizvodi ga Svetska Industrijska Korporacija. Jaje koje reprodukuje samo sebe; stavi ga u ribnjak i ono raste kao niska plastinih inuva, izbacujui svakog dana novo jaje. Ali posle toga ne bi zadovoljno kokodakalo, niti bi ikad proizvelo velelepno gordog bantam-petla, petla za borbe, ili glupavu kokoku da je pojuri dete. Ili peeno pile za veeru. Onda je, ispivi kafu, digao poged i video Ikarov pad, a poto je sada znao ta ta slika poinje da predstavlja za njega spustio je olju i naglas rekao: "Brajse, prestani s intelektualnim igrama." Daj pare pa moe da bira: Mars ili Masausets? Pa pomisli, i dalje gledajui nogu i ruku deaka koji je s neba pao u okean na smirenoj slici na zidu, Prijatelj ili neprijatelj? Nastavio je da zuri u sliku: Ruilac ili uvar? U glavi su mu bile Njutnove rei. "Moda e to zaista biti drugi dolazak." Ali Ikar je propao, sagoreo i utopio se, dok je Dedal, koji nije bio otiao tako visoko, pobegao sa svog samotnog ostrva. Ali ne da bi spasao svet. Moda ak i da bi ga unitio, jer je izumeo letenje; a unitenje e, kad doe, doi iz vazduha. Vazduh je bez sjaja i bez nade, pomisli; bolestan sam, i umreu; smiluj nam se, Gospode. Odmahnuo je glavom, pokuavajui da sprei misli da lutaju. Sada je problem: Mars ili Masausets; sve drugo imalo je drugostepenu vanost. A ta mu je sada poznato? Postoji Njutnov akcenat, izgled, nain hoda. Postoje proizvodi njegovog duha, koji podrazumevaju tehnologiju tuinskiju od ptolemejskog astronomskog sistema. Postoje oni fantastini logaritmi, postoji to to je bio nacvrcan oba puta kad ga je Brajs video, to moe ukazivati na, nepojamnu usamljenost kakvu moe oseati vanzemaljsko bie, ili nemogunost da podnese bubotke kulture u koju je upao. Ali je nacvrcanost tako prokleto ljudska, i ona iskljuuje ostale postavke. Zar je mogue da bi alkohol delovao na vanzemaljsko bie kao na oveka? Ali Njutn mora biti ovek - ili neto slino oveku. Sastav krvi bi mu morao biti slian ovejem; mora biti sposoban da se napije. No i to bi bilo verovatnije da je iz Masausetsa. Ili iz Litvanije. Pijani Marsovac, zato ne? I sam Hristos je pio vino, a on je doao s neba - vinopija, rekoe fariseji. Vinopija iz svemira. Zato mu misli stalno skreu od glavne teme? I Kortesu su verovatno bili dali tekilu; i on je bio Ponovo Doavi: plavooki bog, Kvecalkoatl, prispeo da peone spase od Acteka. Za deset godina? Logaritmi ija je osnova dvanest. I ta jo? I ta jo? 2.

Ponekad mu se inilo da ludi na nain ljudskih bia; a teorijski je ipak bilo nemogue da Antejac poludi. Nije shvatao ta mu se dogaa, ili ta se dogodilo. Pripremili su ga za izuzetnu teinu njegovog posla, odabrali ga za to zbog njegove fizike snage i sposobnosti prilagoavanja. Jo od poetka je znao da ima mnogo naina da propadne, da je cela stvar ogroman rizik, ekstravagantni plan naroda koji nema drugog izlaza; i bio je spreman na neuspeh. Ali nije bio pripremljen za ono to se u stvari dogodilo. Sam plan se tako dobro ostvaruje - zaraene su velike svote novca, gradnja broda je zapoeta gotovo bez tekoa, nikom nije polo za rukom (iako je smatrao da su mnogi posumnjali i da sumnjaju) da uvidi ko je on u stvari - i mogunost da uspe sada je tako blizu. A on, Antejac, superiorno bie jedne superiorne rase, gubi kontrolu, postaje izopaen, pijanica, izgubljen i budalast stvor, otpadnik, a moda i izdajnik svog roda. 46

Ponekad je za to okrivljavao Beti Do, za sopstvenu slabost pred ovim svetom. Koliko je postao slian ljudima, kad racionalizuje na takav nain! Krivio je nju to je postao kao domoroci i to je opsednut neodreenim krivicama i jo neodreenijim sumnjama. Nauila ga je da pije din; i pokazala mu jedan vid monog i lagodnog i hedonistikog i nemisleeg oveanstva o kojem i pored petnaest godina prouavanja televizije nije imao pojma. Pokazala mu je umalu, pijanu vitalnost o kakvoj Antejci, u svom boanski stravinom vanvremenskom trajanju i mudrosti, nisu nikad mogli znati ni sanjati. Oseao se kao ovek koji je bio okruen umereno druevnim, akastim i prilino inteligentnim ivotinjama, i koji je postepeno otkrivao da su njihovi nazori i odnosi mnogo sloeniji no to je mogao da posumnja na osnovu svog obuavanja. Takav bi ovek mogao otkriti, pomou jednog ili vie od mnogih vidova procenjivanja i zakljuivanja dostupnih visokoj inteligenciji, da ivotinje koje ga okruuju i koje zagauju sopstvene jazbine i jedu sopstvenu prljavtinu mogu biti srenije i mudrije od njega. Ili je posredi naprosto injenica da ovek koji je dovoljno dugo okruen ivotinjama postaje ivotinja vie no to bi smeo? Ali analogija nije bila pravedna, nije bila tana. S ljudskim biima delio je poreklo blie od obinog srodstva izmeu familije sisara i krznatih ivotinja uopte. I on i ljudska bia bili su suvisli, prilino racionalni stvorovi, kadri da sagledaju, da predvide, da imaju oseanja s optim nazivima ljubav, saaljenje, potovanje. Mogli su, otkrio je, i da se napiju. Antejci su donekle bili upoznati s alkoholom, iako su eeri i masnoe igrali vrlo sporednu ulogu u ekologiji tog sveta. Postojala je slatka oskorua od koje se ponekad pravila jedna vrsta slatkog vina; bilo je, naravno, vrlo lako sintetizovati ist alkohol, i, vrlo retko, poneki Antejac bi se napio. Ali nije postojalo dosledno pijenje alkohola; nije postojalo neto kao Antejac alkoholiar. Nikad u ivotu nije uo da je neko na Antei pio tako kao to on pije na Zemlji - svakoga dana, postojano. Nije se napijao na sasvim isti nain kao ljudska bia; bar je mislio da nije. Nikad nije poeleo da bude bez svesti, ili sumanuto srean, ili podoban bogu; jedino je eleo osloboenje, a nije bio siguran od ega. Nije patio od mamurluka, ma koliko popio. Najvei deo vremena bio je sam. Za njega bi bilo teko da ne pije. Poto je ostavio Brajsa da ga Brinar odveze kui, uao je u nekorienu dnevnu sobu svoje kue i utke stajao oko minut, uivajui u sveini prostorije i smirenoj polutami. Jedna od maaka lenjo sie s kaua, istee se, prie mu i poe predui da se tare o njegovu nogu. Pogledao ju je s ljubavlju; veoma je zavoleo make. Imale su svojstva koja su ga podseala na Anteu, iako tamo nije postojala neka njima slina ivotinja. Ali nisu izgledale ni kao da pripadaju ovom svetu. Beti Do doe iz kuhinje, opasana keceljom. utke ga je posmatrala jedan trenutak, nenim pogledom, a onda rekla: "Tomi?" "Da?" "Tomi, gospodin Farnsvort te zvao iz Njujorka. Dvaput." Slegnuo je ramenima. "Sad me zove gotovo svaki dan, zar ne?" "Jeste, Tomi, zove." Blago se osmehnula. "Meutim, rekao je da je vano i da mu se odmah javi." Dovoljno dobro je znao da Farnsvort ima problema, ali e morati malo da priekaju. Oseao je da nije dorastao tome da se ba sad bavi njima. Pogledao je na sat. Gotovo pet. "Recite 47

Brinaru da ga zove u osam", ree. "Ako se Oliver opet javi, recite mu da sam zauzet i da u s njim razgovarati u osam." "U redu." Oklevala je trenutak, pa onda rekla: "Hoe da doem da posedim s tobom? Da moda razgovaramo?" Video je njen izraz lica, izraz pun nade, znao je da taj izraz znai kako ona zavisi od njegovog drutva koliko i on od njenog. Ala su oni postali udnovati drugari! Ipak, mada je znao da je usamljena koliko on i da deli njegovo oseanje otuenosti, ak i sad se oseao nemonim da joj podari pravo da posedi s njim u tiini. Osmehnuo se to je prijatnije mogao. "ao mi je, Beti Do. Moram malo da budem sam." Kako mu je postajao teak taj uvebani osmeh! "Naravno, Tomi", ree ona. Okrenula se, prebrzo. "Moram da se vratim u kuhinju." Na vratima se osvrnula. "Kai mi kad bude hteo veeru, uje? Doneu ti je gore." "Odlino." Otiao je do stepenita i odluio da se poveze malom stolicom-liftom koju nedeljama nije upotrebljavao. Poeo je da se osea vrlo umoran. Kad je seo, jedna od maaka mu skoi u krilo, a on je zbaci nevetim trzajem. Beumno je pala na pod, stresla se i nimalo uznemirena odetala, ne udostojivi se osvrtanjem na njega. Pomislio je, gledajui maku, samo da si ti jedina inteligentna vrsta ovog sveta. A zatim, gorko se osmehnuvi, moda i jesi. Jednom prilikom, pre vie od godinu dana, spomenuo je Farnsvortu da ga poinje interesovati muzika. To je samo delimino bilo tano, jer su mu melodije i tonski sistem ljudske muzike uvek bili pomalo neprijatni. Meutim, za muziku se zainteresovao istorijski, budui da je posedovao interesovanje istoriara za gotovo sve vidove ljudskog folklora i umetnosti interesovanje izgraeno godinama prouavanja televizije, i odrano dugim noima itanja, ovde na Zemlji. Farnsvort mu je, ubrzo nakon uzgrednog spominjanja ove injenice, poklonio izvanredno precizan oktofonski zvuni sistem - nekoliko njegovih komponenti zasnivalo se na patentima S. I. Korporacije - i neophodna pojaala, zvune izvore i slino. Tri magistra elektrotehnike ugradili su delove u njegovu radnu sobu. To je bila gnjavaa, ali nije hteo da uvredi Fanrsvorta. Ceo kontrolni mehanizam smestili su na jednu mesinganu plou - vie bi mu se dopalo neto manje nauniki od mesingane plohe; moda delikatno obojeni fajans ili porcelan - na jednom kraju police za knjige. Farnsvort mu je takoe poklonio automatski kasetofon s pet stotina snimaka, svi su bili na elinim kuglicama za koje je S. I. Korporacija imala patente i na kojima je korporacija zaradila bar dvadeset miliona dolara. Pritisnete dugme i kuglica veliine zrne graka sklizne u leite na spravi. Njenu molekularnu strukturu bi onda itao siuni skener koji se polagano kretao, a raspored molekula bi se pretvarao u zvuke orkestra ili grupe ili u gitaristu ili u ljudski glas. Njutn gotovo nikad nije sluao muziku. Na Farnsvortovo insistiranje pokuao je s nekim simfonijama i kvartetima, ali za njega nisu imali gotovo nikakav smisao. Bilo je udno to mu je njihovo znaenje tako nerazgovetno. Neke druge umetnosti, iako su ih obrazovni TV programi (najdosadniji i od svih najpretenciozniji) pogreno tumaili i snishodljivo obraivali, duboko su ga uzbuivale - pogotovu vajarstvo i slikarstvo. Moda je video kao ljudska bia, ali nije uo kao oni. Kad je uao u svoju sobu, premiljajui o makama i ljudima, najednom odlui da pusti neku muziku. Pritisnuo je dugme za Hajdnovu simfoniju za koju mu je Farnsvort rekao da mora da je uje. U trenu naioe zvuci, militantni i precizni, i, za njega, bez ikakvog loginog ili estetskog znaenja. Bio je kao Amerikanac koji slua kinesku muziku. Nasu sebi ist din iz boce s police i ispi ga, pokuavajui da prati zvuke. Ba se spremao da sedne na kau kad se na vratima zau 48

iznenadno kucanje. Iznenaen, ispustio je au. Razbila se kraj njegovih nogu. Prvi put u ivotu viknuo je: "ta je sad to, kog avola?" Koliko je je postao slian ljudima? Glas Beti Do koji se zauo iza vrata zvuao je uplaeno: "Tomi, opet gospodin Farnsvort. Zahteva. Rekao je da moram da te pozovem..." Glas mu je sada bio blai, ali i dalje ljutit. "Recite mu ne. Recite mu da neu nikoga da vidim do sutra; neu ni sa kim da razgovaram." Tiina potraja trenutak. Piljio je u slomljenu au podno svojih nogu, onda utnu krupnije komade pod kau. Potom se zaula Beti Do: "U redu, Tomi. Rei u mu." Zastala je. "Tomi, sad se odmori. uje?" "U redu", ree on, "odmarau se." uo je kako se njeni koraci udaljuju od vrata. Priao je polici za knjige. Nije bilo drugih aa. Zausti da pozove Beti Do, umesto toga uze gotovo punu bocu, odvrnu zatvara i poe da pije iz nje. Iskljuio je Hajdna - ko moe oekivati od njega da shvati takvu muziku? - i onda ukljuio zbirku folk muzike, starih crnakih pesama, muziku s obala June Karoline, Dordije, Floride. Bar je u reima tih pesama bilo neeg to je ovek poput njega mogao da razume. Pun i umoran glas zau se iz zvunika:

Uvek kad odem do kue gospa Lulu Ujede me stari pas, Uvek kad odem do kue gospa Seli Ujede me buldog...

Nasmei se zamiljeno; rei pesme kao da su dotakle neto u njemu. Smestio se s bocom na kau. Poe da razmilja o Natanu Brajsu i o razgovoru koji su vodili tog popodneva. Od njihovog prvog susreta pretpostavljao je da Brajs sumnja u njega; sama injenica da je hemiar zahtevao razgovor odavala ga je. Uverio se, putem skupe istrage, da Brajs ne zastupa nikog drugog do sebe samog - da ne radi za Federalni Biro za Istraivanje, to ine bar dva radnika na graenju letelice, niti za bilo koju drugu vladinu agenciju. Ali, onda, ukoliko je Brajs odnekud posumnjao u njega i u njegove namere - kao to su, svakako, posumnjali Farnsvort i verovatno jo nekolicina drugih - zbog ega se on, Njutn, potrudio da neguje popodnevno druenje s ovim ovekom? I zbog ega je pravio nagovetaje o sebi, priajui o ratu i drugom dolasku, nazvao sebe Rumplstiltskinom - tim zlobnim malim patuljkom koji se pojavio ko zna odakle da bi ispreo zlato od slame i pomou svog nepojamnog znanja spasao princezi ivot, tuincem iji je krajnji cilj bila kraa princezinog deteta? Jedini nain da se Rumplstiltskin porazi bio je: razotkriti njegov identitet, znati mu ime.

49

Ponekad ja sam kao dete bez majke; Ponekad ja sam kao dete bez majke; Slava tebi, aleluja!

I, pomislio je odjednom, zbog ega li je Rumplstiltskin princezi dao mogunost da izbegne pogodbu? Zato joj je dao onaj rok od tri dana da otkrije njegovo ime? Da li je to jednostavno bilo preveliko samopouzdanje - jer ko bi ikad pogodio ili pomislio na takvo ime? - ili je eleo da ga otkriju, uhvate, da ga lie cilja njegovih varki i arolija? A da li on, Tomas Derom Njutn, ije su arolije i varke vee od onih ma kog opsenara ili patuljka iz bajki - a sve ih je proitao - sada eli da ga otkriju, da ga uhvate?

Ovaj ovek dode do mog praga Ne voli me kae on, Doe; na mom pragu stoji Ne voli me kae on.

Zato bih ja, razmiljao je Njutn s bocom u ruci, eleo da me otkriju? Zagledao se u etiketu na boci, oseao se udno, smueno. Snimak se naglo zavrio. Nastala je pauza, dok se druga kuglica otkotrljala u leite. Potegao je dug, silan gutljaj. Uto iz zvunika zatreta orkestar silujui mu ui. Umorno ustade i mirnu. Oseao se vrlo malaksalo inilo mu se da nije bio toliko malaksao od onog dana, pre toliko godina, kad je uplaen i usamljen povraao na golom polju, u novembru. Otiao je do ploe, iskljuio muziku. Onda je otiao do prekidaa za televizor i ukljuio ih - moda e vestern... Velika slika aplje na suprotnom zidu poe da bledi. Kad je iezla njeno mesto zauze glava naoitog oveka s lano ozbiljnim pogledom kakav neguju politiari, iscelitelji verom i evanelisti. Usne su mu se pokretale bez uma, dok mu je pogled bio ukoen. Njutn pojaa ton. Glava zadobi glas, rekavi: "...Sjedinjenim Dravama kao slobodnoj i nezavisnoj naciji, moramo se muki opremiti za borbu, sa slobodnim svetom svrstanim iza nas i suoiti se s iskuenjima, nadama i strahovanjima sveta. Ne smemo zaboraviti da Sjedinjene Drave, bez obzira na to ta kau naobaveteni, nisu drugorazredna sila. Ne smemo zaboraviti da e sloboda pobediti, ne smemo..." Njutn najednom shvati da je ovek koji govori predsednik Sjedinjenih Drava, i da izgovara visokoparnosti beznadnih. Okrenuo je prekida. Na ekranu se pojavila scena iz spavae sobe. Mukarac i ena, oboje u pidamama, pravili su neke izanale dvosmislene viceve. Ponovo okrete prekida, nadajui se vesternu. Voleo je vesterne. Ali je ono to se pojavilo na ekranu bio propagandni spot koji plaa vlada, o amerikim vrlinama i moima. Pojavljivali su se snimci belih 50

crkava iz Nove Engleske, radnika na poljima - u svakoj grupi po jedan nasmejani Crnac - i javorovog drvea. Ovi filmovi su u poslednje vreme izgledali sve prostakije; i, kao toliki popularni asopisi, sve besomunije ovinistiki - vie nego ikad odani fantastinoj lai da je Amerika nacija bogobojaljivih varoica, efikasnih gradova, zdravih farmera, ljubaznih lekara, zanetih domaica, filantropskih milionera. "Boe moj", ree naglas. "Boe moj, vi plaljivi, samosaaljivi hedonisti. Laovi! ovinisti! Budale!" Opet je okrenuo prekida i na ekranu se pojavila scena iz nonog kluba, s tihom muzikom u pozadini. Ostavi je, posmatrajui kretanje tela na podijumu za igru, kao paunove odevene mukarce i ene to grle jedni druge dok muzika svira. A ta sam ja, mislio je, ako nisam preplaeni, samosaaljivi hedonista? Dovrio je bocu dina i onda pogledao svoje ruke kako dre bocu, sada je zurio u vetake nokte koji su sijali kao prozirni novii pri treperavoj svetlosti televizijskog ekrana. Gledao ih je nekoliko minuta kao da ih vidi po prvi put. Onda je ustao i klimavo otiao do plakara. S police je uzeo kutiju veliku otprilike kao ona za cipele. Na unutranjoj strani plakarskih vrata nalazilo se veliko ogledalo. Jedan asak je posmatrao samog sebe, svoju visoku kotunjavu priliku. Zatim se vratio do kaua i stavio kutiju na niski mermerni sto ispred sebe. Iz nje je uzeo plastinu boicu. Na sto je postavio praznu inijastu pepeljaru od kineskog porcelana, Farnsvortov poklon. Nasuo je tenost iz boice u pepeljaru, spustio boicu, i vrhove prstiju obe ake zamoio u pepeljaru, kao da je inija za pranje prstiju. Drao ih je tako minut, a onda ih izvadio i jako pljesnuo dlanovima. Nokti popadae na mermerni sto uz slab, zveckavi zvuk. Zavreci prstiju su sada bili glatki, vrhovi pokretljivi ali malo nauljeni. Iz televizora su dopirali zvuci deza, u jakom, napadnom ritmu. Ustao je, otiao do vrata sobe i zakljuao ih. Onda se vratio kutiji na stolu i iz nje izvadio grudvicu neeg nalik pamuku, pa je grudvicu za trenutak zamoio u tenost. Primetio je da mu se ruke tresu. Takoe je znao da je pijaniji no to je ikad bio. Ali, oigledno, ni tako nije dovoljno pijan. Zatim je otiao do ogledala i prislonio vlanu grudvicu uz oba svoja uveta sve dok plastine une koljke nisu otpale. Otkopavi koulju, na isti nain je uklonio lane bradavice i malje s prsa. Dlaice i bradavice bile su privrene na tanku, poroznu opnu i uklonio ih je izjedna. Uzeo je ove stvari i poloio ih na niski sto. Idui natrag ka ogledalu, poeo je da govori na svom jeziku, prvo tiho a potom glasno kako bi nadjaao dez s televizora, recitujui pesmu koju je napisao u mladosti. Glasovi mu nisu dobro silazili s jezika. Bio je suvie pijan; ili je gubio sposobnost da izgovara antejske frikative. Onda je, teko diui, iz kutije izvadio instrument slian pinceti pa stao pred ogledalo i iz oiju paljivo izvadio tanke, obojene plastine membrane. I dalje se upinjui da izgovori svoju pesmu, mirkao je u svoj odraz oima ije su duice imale uspravne proreze, kao u make. Dugo je posmatrao samog sebe, a zatim poe da plae. Nije jecao, ali su mu iz oiju tekle suze - suze potpuno iste kao i ljudske suze - i slivale se niz njegove uske obraze. Plakao je od oajanja. Onda glasno ree samome sebi na engleskom. "Ko si ti?" rekao je, "I gde spada?" 51

Pogled mu je uzvraalo sopstveno telo; ali ga nije prepoznao kao svoje. Bilo je tue i zastraujue. Uzeo je drugu bocu. Muzika je prestala. Spiker je govorio: "...balska dvorana hotela Silbah, u centru Luisvila, koju vam uivo prenosi Svetski Kolor - dobro poznati vam filmovi i razvijai za ono to je najbolje u fotografiji..." Njutn nije gledao ekran; otvarao je bocu. enski glas poe da govori: "Da sakupite uspomene na predstojee praznike, decu, tradicionalne praznine svetkovine na Dan zahvalnosti i Boi, nema nieg lepeg od prirodnih snimaka u Svetskom Koloru, ispunjenih blistavim i jedrim ivotom..." A na kauu je sada leao Tomas Derom Njutn i pio, s otvorenom bocom dina, njegovi prsti bez noktiju su podrhtavali, njegove staklaste makolike oi namueno su piljile u tavanicu. 3.

U nedeljno jutro, pet dana nakon svog pijanog razgovora s Njutnom, Brajs je bio kod kue, pokuavajui da ita kriminalistiki roman. Sedeo je pored elektrine grejalice u svojoj maloj dnevnoj sobi od montanih elemenata, obuen samo u zelenu flanelsku pidamu i pio je treu olju kafe. Odjutros se oseao bolje nego u poslednje vreme; njegova zaokupljenost Njutnovim identitetom nije ga proganjala onoliko kao poslednjih nekoliko dana. I dalje mu je to pitanje bilo pre svega na umu; ali se odluio za jednu vrstu taktike - ako se smotreno ekanje moe zvati taktikom - i uspeo je da otkloni problem, ako ne iz svojih misli ono bar od stalnog preispitivanja. Kriminalistiki roman je bio sasvim prijatno dosadan; vreme napolju pretvorilo se u otru zimu. Bilo mu je udobno pored tobonjeg kamina, i nije se ni zbog ega urio. Levo od njega je na zidu visio Ikarov pad. Pre dva dana premestio ga je tu iz kuhinje. Doao je do polovine knjige kad se na ulaznim vratima zaulo slabo kucanje. Ustao je, pomalo razljuen, pitajui se ko mu to do avola dolazi u posetu u nedelju ujutro. Osoblje je vodilo prilian drutveni ivot, ali ga je on strogo izbegavao i imao je malo prijatelja. Nije imao nijednog dovoljno bliskog prijatelja koji bi navratio u nedelju do podne, pre ruka. Iz spavae sobe je uzeo kuni kaput i onda otvorio ulazna vrata. Napolju, usred sivog jutra, drhtei u tankom najlonskom mantilu stajala je Njutnova domaica. Osmehnula mu se i rekla: "Doktor Brajs?" "Da?" Nije mogao da se seti njenog imena, mada ga je Njutn jednom spomenuo pred njim. O Njutnu i ovoj eni irile su se raznorazne glasine. "Uite i zagrejte se", ree. "Hvala." Ula je brzo, ali kao da se pravda, zatvorivi za sobom vrata. "Poslao me je gospodin Njutn." "Oh?" Uputi je do grejalice. "Potreban vam je deblji kaput." Kao da je pocrvenela - ili je to samo bilo rumenilo njenih obraza od hladnoe. "Ja ne izlazim mnogo."

52

Poto joj je pomogao da skine mantil, nagnula se nad grejalicu i poela da zagreva ruke. Brajs je seo i zamiljeno ju je posmatrao, oekujui da iznese razlog svoje posete. Nije bila neprivlana - pune usne, crna kosa, puno telo ispod jednostavne plave haljine. Mora da je njegovih godina, a oblai se staromodno, kao i on. Nije bila naminkana, ali joj, obraza zarumenelih od hladnoe, to nije ni bilo potrebno. Grudi su joj bile teke, kao u seljanki iz ruskih propagandnih filmova, a imala bi savren, spomeniki izgled 'majke zemlje' da nije njenog stidljivog, povuenog pogleda i seoskog ponaanja i govora. Na rukama ispod rukava do lakta bilo je nenih crnih maljica, mekog i prijatnog izgleda. To mu se dopadalo, kao to mu se dopadalo i to to ne upa obrve. Naglo se uspravila, nasmeila mu se, sada lagodnije, i progovorila. "Nije kao vatra od drva." Nije isprva razumeo na ta je mislila. Onda, pokazavi glavom na crveno uarenu grejalicu, ree: "Ne, sigurno nije." A zatim: "Zato ne sednete?" Sela je na stolicu naspram njega, naslonila se i podigla noge na otoman. "I ne mirie kao vatra od drva." Izgledala je zamiljeno. "ivela sam na farmi i jo pamtim vatre od drva, ujutro kad bi' cupkala unaokolo pokuavajui da se obuem. Poloila bi' odeu na ognjite da se zagreje i stajala bi' i grejala lea spram vatre. Seam se kako je vatra mirisala. Ali miris vatre od drva nisam osetila - bog bi ga znao - dvadeset godina." "Ni ja", ree on. "Nita ne mirie onako lepo kao nekad", ree ona. "ak ni kafa, ovako kako je prave. Veina stvari vie uopte ne mirie." "Hoete li olju? Kafe?" "Naravno", ree ona. "Hoete ja da napravim?" "Ja u", ustao je, ispijajui olju. "I onako sam se spremao za jo jednu." Otiao je u kuhinju i napravio dve olje, upotrebivi pilule kafe koje su praktino jedino to se sada moe kupiti, otkad je drava prekinula odnose s Brazilom. Uneo ih je na posluavniku, a ona mu se prijatno osmehnula dok je uzimala svoju olju. Vrlo se udobno smestila, kao stari, dobroudni pas - lien i gordosti i filozofije da mu ometaju udobnost. Seo je, otpio. "U pravu ste", ree, "gotovo nita ne mirie kao nekad. Ili smo moda prestari da bi se tano seali." Nastavila je da se smei. Zatim je rekla: "On bi hteo da zna hoete li da idete s njim u ikago. Idueg meseca." "Gospodin Njutn?" "Mhm. Imaju skup. Rekao je da vi verovatno znate za to." "Skup?" Trenutak je, premiljajui, pio kafu. "Oh. Institut inenjera hemije. Zato hoe da ide na to?" 53

"Ne znam", rekla je. "Rekao mi je da e, ako elite da idete s njim, popodne navratiti da razgovara o tome. Neete raditi?" "Ne", ree, "neu. Ne radim nedeljom." Nije promenio svoj nezaintereosvani ton, ali je munjevito razmiljao. Tu mu se prua prilika, prosto mu pada u krilo. Postoji plan koji je dopola skovao pre dva dana, a ukoliko e Njutn zasigurno doi u kuu... "Vrlo rado u s njim porazgovarati o tome." A onda uurbano dodade: "Da li je rekao kad e doi?" "Ne, nije." Dovrila je kafu; olju je stavila na pod kraj svoje stolice. Zaista se smestila kao kod svoje kue, pomislio je, ali mu nije smetao nain na koji je to inila. To je bila istinska prirodnost, ne od one izvetaene vrste kakvu su upranjavali ljudi kao profesor Kanuti i sva njegova kratko potiana sabraa tamo u Ajovi. "U poslednje vreme nije mnogo govorljiv." Kad je to rekla u glasu joj se javio prizvuk napetosti. "U stvari, jedva ga i viam." U glasu joj je bilo i neke ljutine, a Brajs se zapita ta to moe da postoji izmeu ovo dvoje. I onda shvati da je njeno prisustvo mogunost - kakvu moda nikad vie nee imati. "Je l' bio bolestan?" Ako je samo navede da pria... "Kol'ko znam nije. udan je. Hvataju ga stanja." Zurila je u zaarenu grejalicu pred sobom, nije gledala u njega. "Ponekad razgovara s onim Francuzom, zove se Briner, a drugi put opet razgovara sa mnom. Ponekad samo sedi u svojoj sobi. Danima. Ili pije; ali mu se teko poznaje." "ta radi Briner? ta je njegov posao?" "Ne znam." Pogledala ga je letimice, a onda opet vatru. "Mislim da je on telohranitelj." Ponovo se okrenula k njemu, lice joj je bilo zabrinuto, nespokojno. "Znate, gospodine Brajs, on nosi pitolj. I posmatrajte kako se kree. Brz je." Odmahnula je glavom, kao to bi uinila majka. "Ne verujem mu i mislim da ni gospodin Njutn ne bi trebalo da mu veruje." "Mnogi bogatai imaju telohranitelje. Uostalom, Briner je i neka vrsta sekretara, zar ne?" Nasmejala se, kratko, jetko. "Gospodin Njutn ne pie pisma." "Ne. Pretpostavljam da ne pie." Zatim je, i dalje zagledana u grejalicu, boleivo rekla: "Mogu li da dobijem jedno malo pie, molim vas?" "Naravno." Ustao je, gotovo prebrzo. "Din?" Pogledala ga je. "Da, molim, din." Bilo je neeg alosnog u njoj i Brajs odjednom shvati da ona mora biti vrlo usamljena, da stvarno nema s kim da razgovara. Oseti saaljenje prema njoj izgubljenoj, anahroninoj eni sa sela - i istovremeno uzbuenje zbog saznanja da je zrela da se od nje izvuku informacije. Podmazae je s malo dina, pustie je da malo pilji u vatru, i ekati da progovori. Osmehnuo se za sebe, oseajui se makijevelistiki. Dok je bio u kuhinji i uzimao bocu dina s police iznad sudopere, ona ree iz dnevne sobe: "Molim vas, hoete li da stavite malo eera unutra?" "eera?" To je ve prilino otkaeno. 54

"Jeste. Otprilike tri kaike." "U redu", ree, odmahujui glavom. A zatim: "Zaboravio sam kako se zovete." Njen glas je jo bio napet - kao da pokuava da se uzdri od drhtanja, ili od plaa. "Zovem se Beti Do, gospodine Brajs. Beti Do Moer." U nainu na koji mu je odgovorila bilo je nekog mirnog dostojanstva koje ga posrami to joj nije zapamtio ime. Stavio je eer u au i poeo da sipa din, a potom se jo vie zastideo zbog onoga to se spremao da uini - da je zloupotrebi. "Jeste li iz Kentakija?" ree, najuljudnije to je mogao. Napunio je au gotovo do vrha i promeao. "Da. Ja sam iz Ervina. Oko sedam milja od Ervina. To je severno odavde." Donese joj au i ona je uze sa zahvalnou, ali pokuavajui da izgleda uzdrano, to je bilo i dirljivo i komino. Ova ena je poela da mu se dopada. "Jesu li vam ivi roditelji?" Seti se da bi trebalo da je ispituje o Njutnu, ne o njoj. Zato mu misli uvek odlutaju od sutine, od prave sutine? "Majka je umrla." Otpila je gutljaj dina i zamiljeno ga promuljala u ustima, progutala, mirnula. "Ba volim din", ree. "Tata je vladi predao farmu za... za hidro..." "Hidroponsku stanicu?" "Tako je. Tamo gde prave onu gadnu hranu iz rezervoara. Uglavnom, tata sada prima pomo - tamo u novogradnji u ikagu - tako sam i ja, u Luisvilu, dok nisam srela Tomija." "Tomija?" Ironino se osmehnula. "Gospodina Njutna. Ponekad ga zovem Tomi. Mislila sam da mu se to dopada." Uzeo je dah, i ne gledajui je rekao: "Kad ste ga upoznali?" Otpila je jo gutljaj dina, sladila ga, progutala. Onda se tiho nasmejala. "U liftu. Vozila sam se u tom liftu u Luisvilu da uzmem ek okrune socijalne pomoi i Tomi je bio unutra. Gospode, to je udno izgledao! Odmah sam videla. A onda je u liftu slomio nogu." "Slomio nogu?" "Tako je. Zvui dozlaboga smeno, ali to mu se desilo. Valjda je lift bio prebrz za njega. Da samo znate koliko je lak..." "Koliko je lak?" "Gospode, jeste, lak je. Mogli biste ga dii jednom rukom. Mora da mu kosti nisu jae od ptijih. Kaem vam, on je udan ovek. Gospode, on je fin ovek, i tako je pametan i bogat i tako strpljiv. Ali, gospodine Brajs..." "Da?" "Gospodine Brajs, ja mislim da je on bolestan, mislim da je vrlo bolestan. Mislim da je u telu bolestan - boe moj, samo da vidite koliko pilula uzima! - i mislim da ima... da ga neto mui. 55

Htela bi' da pomognem, ali nikad ne znam odakle da ponem. A on nikad ne bi pustio doktora ni blizu." Dovrila je svoju au dina i nagnula se napred, kao da govori u poverenju. Ali joj je lice bilo ojaeno - jad suvie istinit da bi bio krivotvoren kao izgovor za ogovaranje. "Gospodine Brajs, ja mislim da on nikad ne spava. S njim sam ima ve skoro godina, i nikad ga nisam videla da spava. On prosto nije ovek." Brajsov um se otvarao kao blenda. Jeza mu se od zatiljka preko ramena sputala niz kimu. "Hoete li jo dina?" upita. I onda, oseajui neto to je pola smeh a pola grcanje, ree: "Pridruiu vam se..." Popila je jo dva pia pre nego to je otila. Nije mu jo mnogo toga ispriala o gospodinu Njutnu - verovatno zato to vie nije eleo da je zapitkuje, nije oseao da je to nuno. Ali kad je odlazila - nimalo ne posrui, jer je pie podnosila kao mornar - dok je oblaila mantil ree: "Gospodine Brajs, ja sam brljiva ena, neznalica, ali zaista cenim to sam porazgovarala s vama." "Meni je bilo zadovoljstvo", ree on. "Slobodno doite kad god zaelite." mirkala je u njega: "Mogu li?" Nije to mislio bukvalno, ali sada ree, zaista iskreno: "elim da doete opet." A potom: "Ni ja nemam mnogo ljudi s kojima mogu da razgovaram." "Hvala", ree ona, pa onda, dok je izlazila u zimsko podne: "To znai da nas ima troje, zar ne...?" Nije znao koliko e asova imati do Njutnovog dolaska, no znao je da mora brzo da dela ukoliko hoe da sve obavi na vreme. Bio je strano uzbuen i nervozan, a dok se oblaio mrmljao je: "Nije to Masausets, to mora biti Mars. To mora biti Mars..." Da li je eleo da to bude Mars? Kad se obukao, navue kaput i ode iz kue ka laboratoriji - pet minuta hoda. Napolju je sada padao sneg i hladnoa mu za trenutak obuze panju, odvrativi je od ideja koje su se kovitlale u njegovoj glavi, od zagonetke koju e jednom za svagda reiti, ako samo aparat namesti kako treba i namesti ga na vreme. U laboratoriji su bila tri njegova asistenta, i mrgodno im se obratio, odbijajui da odgovara na njihove komentare o vremenu. Mogao je da oseti njihovu ljubopitljivost kad je poeo da demontira mali aparat iz laboratorije za metale - spravu koju su upotrebljavali za rendgensko snimanje optereenja i zamora materijala i analizu - ali se pretvarao da ne primeuje njihove dignute obrve. Nije dugo trajalo; imao je samo da odvrne zavrtnje koji su kameru i laki generator katodnih zraka uvrivali u njegovim leitima. Mogao je sasvim lako sam da ih ponese. Proverio je da li je kamera napunjena visoko osetljivim rendgenskim filmom S.I. Korporacije - i onda je izaao, nosei u jednoj ruci kameru, u drugoj spravu za katodne zrake. Pre nego to je zatvorio vrata rekao je ostalima: "ujte, zato vas trojica ne biste uzeli slobodno popodne? Vai?" Izgledali su malo smueno, ali jedan od njih ree: "Vai, naravno, doktore Brajs", i pogleda ostale. "Fino." Zatvorio je vrata i otiao. 56

Pored imitacije kamina u Brajsovoj dnevnoj sobi nalazio se otvor za vazduno hlaenje koji se sad nije koristio. Nakon dvadeset minuta rada i poneke psovke uspeo je da iza ianog poklopca instalira kameru s blendom otvorenom do kraja. Sreom, film S.I. Korporacije imao je, kao toliki Njutnovi patenti, ogromne tehnike prednosti nad svojim prethodnicima; obina svetlost uopte nije delovala na njega. Mogli su da ga eksponiraju jedino rendgenski zraci. Cev u generatoru takoe je bila produkt S.I. Korporacije; radila je kao blic, isputajui trenutani, koncentrisani blesak rendgenskih zraka - izuzetno koristan za prouavanje vibracija visoke uestalosti. Moda je jo korisnija za ono to je sada Brajs bio naumio. Instalirao ju je u kuhinji, u fijoci za hleb, uperivi je kroz zid, prema otvorenom objektivu kamere. Zatim je izvukao elektrini gajtan kroz otvor fijoke i ukljuio ga u utika iznad sudopere. Ostavio je fijoku delimino otvorenu kako bi mogao da zavue ruku i pritisne prekida na strani malog transformatora koji cev napaja energijom. Vratio se u dnevnu sobu i paljivo namestio najudobniju fotelju tano izmeu kamere i katodne cevi. Onda je seo u drugu fotelju da eka Tomasa Deroma Njutna. 4.

ekanje je potrajalo. Brajs je ogladneo; pokuao je da pojede sendvi, ali nije mogao da ga dovri. etao je po sobi, ponovo uzeo kriminalistki roman, nije mogao da se usredsredi na itanje. Svakih nekoliko minuta odlazio je u kuhinju i proveravao poloaj katodne cevi u fijoci za hleb. Jednom, iznebuha odluivi da se osigura radi li instrument pravilno, pritisnuo je prekida na 'ukljueno', saekao da se zagreje pa onda pritisnuo dugme koje stvara nevidljivi blesak - blesak koji e proi kroz zid, kroz fotelju; kroz objektiv kamere i eksponirati film u njegovom leitu u zadnjem delu kamere. I im je pritisnuo dugme nemo i pogano opsova samog sebe; glupaki se zamlaujui, eksponirao je film. Bilo mu je potrebno dvadeset minuta da skine poklopac s otvora i izvadi kameru. Onda je morao da izvadi film sad je bio smekaste boje to je znailo da je pravilno eksponiran - i zameni ga novim listom iz kasete kamere. Onda je, sav u znoju od straha da Njutn svaki as moe zakucati na vrata, ponovo namestio kameru u otvor, proverio objektiv, drhtavo ali paljivo uperio kameru prema stolici i vratio reetku na mesto. Uverio se da je objektiv u istoj ravni s prorezom na reetki kako mu ne bi zasmetao metal. Rukavi u mu bili zavrnuti i prao je ruke kad se na ulaznim vratima zaulo kucanje. Prisilio se da do vrata ode polako, jo nosei pekir u rukama, i otvorio ih. Na snegu je stajao T.D. Njutn, imao je naoare i tanku jaknu. Malice se smeio, reklo bi se ironino, a izgleda da mu, za razliku od Beti Do, uopte nije bilo hladno. "Dobar dan", ree Njutn. "Nadam se da vas nisam prekinuo." Brajs se trudio da mu glas zvui smireno i samog sebe zaudi to u tome uspeva. "Ni najmanje. Nisam nita radio. Hoete li da sednete?" Napravio je pokret u pravcu fotelje kraj otvora za provetravanje. Dok je to inio, pomisli na Demokla, na presto ispod maa.

57

"Ne", ree Njutn. "Hvala, neu. Sedeo sam celo pre podne." Skinuo je jaknu i prebacio je preko naslona fotelje. Kao i uvek, nosio je koulju s kratkim rukavima. Rukavi su tako trali u stranu da su mu ruke izgledale kao tanke cevi. "Da vam donesem pie." Moda e sesti ako bude imao pie. "Ne, hvala. Ja... trenutno ne pijem." Njutn je otiao do bonog zida i razgledao Brajsovu sliku. Stajao je utke za trenutak, dok Brajs nije seo. Onda je rekao: "Krasna slika, doktore Brajs. To je Brojgel, zar ne?" "Da." Pa naravno da je to Brojgel. Svako zna da je to Brojgel. Zato Njutn nije seo? Brajs poe da pucketa zglavcima prstiju pa onda prestade. Njutn odsutno otrese nekoliko kapi istopljenog snega iz kose. Da je bio malice vii, zglavcima bi se oeao o tavanicu. "Kako se zove?" ree Njutn. "Slika." Njutn bi to morao znati; slika je bila dovoljno uvena. "Zove se Ikarov pad. Ono u vodi je Ikar." Njutn nastavi da je gleda. "Vrlo je lepa", ree. "A predeo je vrlo slian naem. Planine; sneg i voda." Okrenuo se, sada gledajui Brajsa. "Ali, naravno, polje na slici neko plui, a sunce je nie. Mora da je kasnije doba dana..." Ljut, jo nervozan, Brajs se obrecnu. "Zato ne ranije?" ree. Njutnov osmejak bio je vrlo udan. Pogled kao da mu je bio uperen u neto daleko. "To se nikako nije moglo dogoditi u jutro, zar ne?" Brajs nije odgovorio. Ali je Njutn, naravno, bio u pravu. Kad je Ikar pao sunce je bilo u zenitu. Mora da je dugo padao. Sunce na slici je upola zalo za horizont, a Ikar, ija je noga mlatarala nad vodom - nad vodom u kojoj samo to se neprimeen nije udavio, zbog svoje nepromiljenosti - bio je prikazan u trenu nakon udara o vodu. Mora da je padao od podneva. Njutn je prekinuo ova razmiljanja. "Beti Do mi je kazala da hoete da idete sa mnom u ikago." "Da. Ali recite mi, zato idete u ikago?" Njutn napravi pokret koji je izgledao veoma neobian za njega - slee ramenima i okrenu dlanove nagore. Mora da je to preuzeo od Brinara. Onda ree: "Oh, potrebno mi je jo hemiara. Mislio sam da bi to bio dobar nain da ih unajmim." "A ja?" "Vi ste hemiar. Ili, tanije, inenjer hemije." Brajs je oklevao pre no to e progovoriti. Ono to se spremao da kae bie nepristojno, ali Njutnu, izgleda, nije smetala otvorenost. "Imate silesiju personalaca, gospodine Njutn", ree. Onda se na silu nasmeja. "Morao sam da se probijem kroz itavu armiju pre no to sam uspeo da vas upoznam." 58

"Da", ree Njutn. Okrenuo se i na as ponovo pogledao sliku, a potom rekao: "Moda je odmor to to mi je zapravo potrebno... Da posetim novo mesto." "Niste nikad ranije bili u ikagu?" "Ne, bojim se da sam ja, u ovom svetu, pomalo pustinjak." Brajs je gotovo pocrveneo zbog ove primedbe. Okrenuo se prema vetakoj vatri i rekao: "ikago u vreme Boia nije ba najbolje mesto na svetu za odmor." "Meni ne smeta hladno vreme", ree Njutn. "A vama?" Brajs se nervozno nasmeja. "Nisam na njega imun koliko ste, kako izgleda, vi. Ali mogu da ga podnesem." "Dobro." Otiao je do fotelje, uzeo jaknu i poeo da je oblai. "Milo mi je to ete ii sa mnom." Videvi da se ovek - da li je ovek? - sprema da ode, Brajs se unezverio. Moda mu se nikad nee pruiti jo jedna prilika. "Samo minut", ree slabano, "idem da... da naspem sebi pie." Njutn outa. Brajs izade iz sobe i ode u kuhinju. Prolazei kroz vrata, okrenuo se da pogleda stoji li moda Njutn jo pored fotelje. Obeshrabri se: Njutn se vratio slici, opet je stajao pred njom, ozbiljno zagledan. Napola se sagnuo jer mu je glava bila bar za stopu via od slike. Brajs nasu sebi dupli viski i dopuni au vodom iz slavine. Nije voleo led u piu. Stojei kraj sudopere sunu jedan gutljaj, psujui u sebi baksuzluk to je Njutna naveo na odluku da stoji. Onda, kad se vratio u dnevnu sobu, ugleda Njutna kako sedi. Okrenuo je glavu kako bi mogao da pogleda Brajsa. "Pretpostavllam da bi bilo bolje da ostanem", ree. "Treba da porazgovaramo o naim planovima." "Naravno", ree Brajs. "Mislim da bi trebalo." Za trenutak je stajao kao zaleen, a onda uurbano ree: "Ja... zaboravio sam da uzmem led. Za pie. Izvinite." Vratio se u kuhinju. Ruka mu se tresla kad je posegao u fijoku za hleb i okrenuo prekida. Dok se sprava zagrejavala, otiao je do friidera i uzeo led iz posude. Kao retko kad u ivotu bio je blagodaran usavrenijoj tehnologiji; bogu hvala vie nije potrebno navlaiti se s ledom zaglavljenim u anie s pregradicama. Stavi dve kocke u pie, prosuvi malo na koulju. Onda se vrati fijoci za hleb, duboko udahnu i pritisnu dugme. ulo se gotovo neprimetno, trenutano zujanje, i potom tiina. Iskljuio je prekida i vratio se u dnevnu sobu. Njutn je jo bio u fotelji, sada zagledan u vatru. Brajs neko vreme nije mogao da odvoji oi od otvora za provetravanje iza kojeg se nalazila kamera, sada s eksponiranim filmom. Odmahnu glavom pokuavajui da odagna oseanje nespokojstva. Bilo bi smeno da se oda sad kad je stvar obavljena. I shvati da se osea kao izdajnik - kao ovek koji tek to je izdao prijatelja. 59

Njutn ree: "Pretpostavljam da emo leteti." Nije mogao da se odupre. "Kao Ikar?" ree, ironino. Njutn se nasmeja. "Pre kao Dedal, nadam se. Ne bi mi prijalo davljenje." Sad je na Brajsa bio red da stoji. Nije eleo da sedne i time bude prisiljen da Njutna pogleda u oi. "Vaim avionom?" ree. "Mislio sam da idemo na Boi, izjutra. To jest, ukoliko Brinar uspe da obezbedi prostor na ikakvm aerodromu. Pretpostavljam da e biti guve." Brajs je bio pri kraju svog pia - mnogo bre nego obino. "Nije obavezno da bude na sam Boi", ree. "On kao da je izmeu razdoblja najveih guvi." Onda je rekao, ne znajui tano zbog ega to pita: "Hoe li i Beti Do s nama?" Njutn je oklevao. "Nee", rekao je. "Samo nas dvojica." Oseao se malice iracionalno - kao to se oseao onog dana kad su njih dvojica pored jezera pili din i razgovarali. "Zar joj neete nedostajati?" zapitao je. To, naravno, nije bila njegova stvar. "Verovatno." Pitanje kao da nije uvredilo Njutna. "Pretpostavljam da e i ona meni isto tako nedostajati, doktore Brajs. Ali nee ii." Jo trenutak je utke posmatrao vatru. "Moete li da budete spremni za polazak izjutra na Boi, u osam? Brinar e doi po vas kui, ako elite." "Fino." Zabacivi glavu, stresao je ostatak viskija. "Koliko dugo ostajemo?" "Bar dva-tri dana." Njutn ustade i ponovo poe da oblai jaknu. Brajs oseti talas olakanja; poeo je da osea kako vie nee moi da se obuzdava. Film... "Pretpostavljam da e vam biti potrebno nekoliko istih koulja", ree Njutn. "Za trokove u se ja pobrinuti." "Zato da ne?" nasmeja se malo nervozno Brajs. "Vi ste milioner." "Tano", ree Njutn, zatvarajui patent zatvara na jakni dok je Brajs jo sedeo, i pogledavi navie ugledao Njutna kako se, preplanuo i mrav, uzdie nad njim kao statua. "Tano. Ja sam milioner." Onda je izaao, sagnuvi se ispod dovratka, te lagano odetao u sneg... Prstima drhtavim od uzbuenja i duha posramljenog to su prsti tako uzbueni, Brajs je uklonio reetku s otvora, izvadio kameru, stavio je na kau i izvadio kasetu. Onda je obukao kaput, paljivo stavio film u dep i uputio se, kroz sad ve debeli sloj snega, ka laboratoriji. Jedva se uzdrao da ne potri. Laboratorija je bila prazna - hvala bogu to je ranije razjurio asistente! Uputio se pravo u prostoriju za razvijanje i projekciju. Nije se zaustavio da ukljui grejanje, mada se laboratorija bila vrlo rashladila. Ostao je u kaputu. 60

Kad je izvadio negativ iz dozne s gasovitim razvijaem ruke su mu toliko drhtale da gotovo nije mogao da stavi film u mainu. Ali je nekako uspeo. Tada, kad je okrenuo prekida projektora i pogledao ekran na suprotnom zidu, njegove ruke prestadoe da se tresu i dah mu zasta u grlu. Buljio je u ekran itav minut. Onda se naglo okrenuo i izaao iz sobe za projekcije u samu laboratoriju - u ogromnu, dugu prostoriju, sada praznu i vrlo hladnu. Zvidukao je kroz zube, a melodija je odnekud bila Da ste znali Suzi k'o to sam Suzi znao ja... Tada se, sam u laboratoriji, poeo smejati naglas ali prigueno. "Dabome", rekao je, a re se odbila o udaljeni zid na kraju prostorije natrag do njega, odbila se pomalo uplje, preko polica s epruvetama i Bunzenovih lampi, staklarije i posuda za topljenje i pei za preiavanje i maina za testiranje. "Dabome", ree, "dabome, gospodine Rumplstiltskine." Pre no to e izvaditi film iz projektora opet se zagledao u sliku na zidu - sliku nemogueg kotanog sklopa u jednom nemoguem telu, uokvirenog obrisom fotelje nema grudne kosti, nema trtine kosti, nema slobodnih rebara, nema rskaviavih vratnih prljenova, malih iljatih lopatica, spojenog drugog i treeg rebra. Boe moj, pomislio je, boe moj. Venera, Uran, Jupiter, Neptun ili Mars. Boe moj! I ugledao je, dole u uglu snimka, malu, jedva primetnu sliku rei S. I. Korp. A njihovo znaenje, koje mu je bilo poznato jo otkad se prvi put raspitivao za poreklo onog kolor filma, pre vie od godinu dana, vrati se sa zastraujuim nizom implikacija: Svetska Industrijska Korporacija. 5.

U avionu su vrlo malo razgovarali. Brajs je pokuao da ita neke broure o metalurkim istraivanjima, ali je sebe zatekao kako se vrpolji, kako mu misli lutaju. Pokatkad bi kroz uzani salon pogledao tamo gde je sedeo Njutn, staloen, s aom vode u jednoj, s knjigom u drugoj ruci. To su bile Sabrane pesme Valasa Stivensa. Njutnovo lice bilo je spokojno; izgledao je zadubljen. Zidove salona ukraavale su velike kolor fotografije vodenih ptica - dralova, flaminga, aplji, pataka. Kad je prethodni put bio u avionu, za vreme svog prvog putovanja na gradilite, Brajs se divio fotografijama zbog ukusa koji ih je tamo postavio; sada se zbog njih oseao nelagodno, delovale su gotovo zlokobno. Njutn je pijuckao vodu, okretao stranice, jednom ili dvaput se osmehnuo Brajsu, ali nije nita rekao. Kroz mali prozor iza Njutna Brajs je mogao da vidi pravougaonik prljavosivog neba. Trebalo im je manje od sata da stignu do ikaga i jo deset minuta za sletanje. Izali su u zbrku sivih, neodreenih kamiona, gungulu ljudi odlunog izgleda, i staklasti izrovani sneg, smrznut i prljav. Vetar ga udari u lice kao vrea iglica. Uvukao je bradu u al, digao kragnu kaputa, nabio jae eir. inei to, pogledao je Njutna. Hladni vetar je izgleda delovao ak i na njega, jer je zavukao ruke u depove i stresao se. Brajs je nosio debeli zimski kaput; Njutn - sako od tvida i tofane pantalone. Bilo je neobino videti ga tako odevenog. Pitam se kako bi izgledao u eiru, pomisli Brajs. Moda bi ovek s Marsa morao da nosi polucilindar. Zatupasti kamion vukao je avion s piste. Skladni mali mlaznjak mrgodno je pratio kamion, kao da je ogoren na bruku to se nalazi na zemlji. Neko nekome doviknu "Srean Boi!" i Brajs, trgnuvi se, shvati da je danas zaista Boi. Njutn je proao ispred njega, zadubljen u misli, i on 61

krenu za njim, koraajui polako i briljivo preko sleenih ravnina i kratera, koji su mu pod nogama liili na prljavi sivi kamen ija je povrina nalikovala meseevoj. Aerodromska zgrada bila je vrela, znojna, buna, prepuna. Nasred ekaonice stajalo je dinovsko boino drvo; okretalo se; plastino, pokriveno plastinim snegom plastinim ledenicama i zlobnim, treptavim sijalicama. Nevidljivi sladunjavi hor pevao je, uz zvonca i elektrine orgulje, Beli Boi, u navratima nadglaavajui graju gomile: "Sa-anjam o Boiu beelom..." Ta fina, stara boina pesma. Odnekud iz sakrivenih otvora zapahnjivao je miris borovine ili ulja od borovine, od one vrste koja se upotrebljava za javne klozete. Piskave ene u bundama stajale su u grupicama; mukarci su vano stupali prostorijom nosei torbe za akta, pakete, kamere. Pijanac s licem posutim ljubiastim peatima izvalio se u fotelju od vetake koe. Negde blizu Brajsa jedno dete vrlo vatreno ree drugom: "I ti si isto to." Brajs nije uo odgovor. "Nek ti dan bude blistav i veseo, nek svaki tvoj Boo-ooi bude beeeeo!" "Na auto treba da je ispred zgrade", ree Njutn. U njegovom glasu bilo je neeg to nagovetava bol. Brajs klimnu glavom. utke su proli kroz gomilu, a onda izali napolje. Hladni vazduh doneo je olakanje. ekala su ih kola s uniformisanim oferom. Kad su uli i udobno se smestili, Brajs ree: "Kako vam se dopada ikago?" Njutn ga je asak gledao, pa ree: "Zaboravio sam na sve te ljude." A onda je, s krutim smekom, citirao Dantea: "Ne pomiljah da je smrt tolike odnela." Ako si ti, pomisli Brajs, Dante meu prokletima - a verovatno jesi - onda sam ja Vergilije. Posle ruka u hotelskoj sobi sili su liftom u predvorje gde su se unaokolo muvali delegati, pokuavajui da izgledaju sreno i vano i oputeno. Predvorje je bilo puno nametaja od aluminijuma i mahagonija u moderno japanskom stilu, toj tekuoj zameni za eleganciju. Nekoliko sati su proveli razgovarajui s ljudima koje je Brajs prilino dobro poznavao - i od kojih mu se veina nije dopadala - i nali trojicu koji su izgledali zainteresovani da dou i rade za Njutna. Ugovorili su sastanke. Sam Njutn je malo govorio. Prilikom upoznavanja klimnuo bi glavom i nasmeio se, a ponekad bi neto rekao. Privukao je izvesnu panju - kad se unaokolo proneo glas ko je - ali to kao da nije primeivao. Brajs je stekao jasan dojam da se on prilino napree, no lice mu je ostalo smireno kao i uvek. Pozvani su na koktel u jedan od apartmana, taj rashod koji se odbija od poreza prireivala je neka proizvodaka firma i Njutn je prihvatio poziv za obojicu. ovek lasijeg lica koji ih je pozvao izgledao je oaran pristankom, i gledajui navie u Njutna, za glavu vieg od njega, ree: "Biemo zaista poastvovani, gospodine Njutn. Zaista je ast imati mogunost za razgovor s vama." "Hvala", ree Njutn, osmehujui se svojim uvek istim smekom. Zatim, kad je ovek otiao, ree Brajsu: "Sad bih voleo da se malo proetam napolju. Hoete li sa mnom?" Brajs klimnu glavom s olakanjem: "Da uzmem kaput." Na putu do lifta proao je pored grupe od tri oveka, svi su bili dobro obueni u konzervativna odela, govorili su vano i glasno. Dok je Brajs prolazio, jedan od njih ree: "...ne samo u Vaingtonu. Pa, ne moete mi govoriti da hemijsko naoruanje nema budunost. To je podruje kojem su potrebni novi ljudi." 62

Iako je Boi bilo je otvorenih radnji. Ulice su bile pune ljudi. Veina je gledala pravo ispred sebe, ukoenog izraza. Njutn je sada delovao nervozno. Izgledalo je da prisustvo ljudi prima kao da su talas; ili opipljivo energetsko polje od hiljadu elektromagneta, koje samo to ga nije progutalo. inilo se da mu je neophodan napor da bi nastavio da se kree. Uli su u nekoliko radnji gde su ih napastvovali jarko svetlo s tavanice i lepljiva vruina. "Mislim da bi trebalo da kupim poklon za Beti Do", ree Njutn. Na kraju joj je u juvelirskoj radnji kupio skladni mali stoni asovnik od belog mermera i zlata. Brajs mu ga je nosio natrag do hotela, u kutiji uvijenoj u blistavi papir. "Mislite li da e joj se dopasti?" upitao je Njutn. Brajs slee ramenima. "Naravno da e joj se dopasti." Poeo je da pada sneg...

Tokom popodneva i veeri bilo je mnogo skupova, ali ih Njutn nije spominjao i Brajsu je laknulo to ni na jedan ne mora da ide. Nikad nije video svrhu tih budalatina - tih diskusija o 'izazovima' i 'izvodljivim konceptima'. Ostatak popodneva proveli su u razgovorima s tri oveka koji su pokazali interes da rade u Svetskoj Industrijskoj. Dvojica su prihvatila posao, koji je trebalo da pone u prolee - to i nije bilo udno, kad se uzme u obzir kolike je plate davao Njutn. Jedan od njih e raditi s tenim rashlaivaima za motore letelice; drugi, vrlo bistar, pristupaan momak radie pod Brajsovim rukovodstvom. Bio je strunjak za koroziju. inilo se da je Njutn prilino zadovoljan to je dobio tu dvojicu, ali je takoe bilo oevidno da mu je u stvari svejedno. Sve vreme razgovora bio je rasejan, neodreen, te je Brajs bio prisiljen da sam obavi najvei deo. Kad je sve bilo gotovo Njutnu kao da je laknulo. No bilo je vrlo teko sa sigurnou tvrditi ta on osea o ma emu. Bilo bi zanimljivo znati ta se odvija u tom neobinom, tuinskom umu, i ta prikriva taj automatski osmeh - taj blagi, mudri, setni osmeh. Koktel je prireen u apartmanu na krovu. Iz kratkog hodnika uli su u prostranu, plavo zastrtu prostoriju, punu sveta, uglavnom mukaraca, koji su tiho razgovarali. Jedan zid prostorije bio je sav u staklu i svetlosti grada rasprostrle su se po njegovoj povrini kao prikaz neke sloene molekularne sheme. Sav nametaj bio je u stilu Luj XV, to se Brajsu dopalo. Slike na zidu bile su dobre. Barokna fuga, priguena ali razgovetna, dopirala je odnekud iz zvunika; Brajs nije poznavao tu kompoziciju ali mu se dopala. Bah? Vivaldi? Soba mu se svidela i bio je voljan da pregura sedeljku da bi se nalazio u njoj. Ipak je bilo neeg nedolinog u staklenom zidu po ijoj su povrini svetlucala svetla ikaga. Jedan ovek se izdvojio iz grupe i priao da ih pozdravi, prijatno se osmehujui. Trgnuvi se, Brajs shvati da je to onaj iz predvorja od hemijskog naoruanja. Imao je izvrsno saiveno crno odelo i delovao ugodno razdragan. "Dobrodoli u nae utoite od prigradske amotinje", ree, pruajui ruku. "Ja sam Fred Benedikt. Bar je tamo." Zavereniki pokaza glavom u pravcu vrata. Brajs prihvati ruku, donekle srdit zbog proraunato vrstog stiska i predstavi sebe i Njutna.

63

Benedikt je bio vidljivo impresioniran. "Tomas Njutn!" ree. "Boe, prieljkivao sam da se pojavite. Znate da vas bije glas da ste..." za asak mu je bilo nelagodno, "...pustinjak." Nasmejao se. Njutn ga pogleda odozgo s nepromenjenim mirnim smekom. Benedikt nastavi, njegova nelagodnost je sada nestala. "Tomas D. Njutn znate, teko je poverovati da zaista postojite. Moja firma iznajmljuje sedam procesa od vas - odnosno, od Svetske - i jedina predstava koju sam ikad imao o vama bila je kao o nekom kompjuteru." "Moda ja i jesam raunar", ree Njutn. A onda: "Koja je vaa firma, gospodine Benedikt?" Benedikt je za trenutak izgledao kao da se boji da se s njim tera ega. to se, pomisli Brajs, verovatno i zbiva. "Ja sam u Budunosti bez granica. Uglavnom hemijsko naoruanje, mada smo neto radili i s plastikom - kontejnere i slino." Malo se nakloni u struku, pokuavajui da bude zabavan. "Vai domaini." Njutn ree: "Hvala." Koraknuo je ka vratima u pravcu bara. "Ovde vam je vrlo lepo." "I mi tako mislimo. A sve se odbija od poreza." Poto je Njutn hteo da umakne, on ree: "Da vam donesem pie, gospodine Njutn. Voleo bih da upoznate neke nae goste." Izgledao je kao da nije naisto s tim ta da radi s ovim visokim i neobinim ovekom, ali se plai da mu ovaj ne pobegne. "Nemojte se uznemiravati, gospodine Benedikt", ree Njutn. "Pridruiemo vam se malo kasnije." Benedikt nije delovao zadovoljno, ali se nije bunio. Uavi u prostoriju s barom, Brajs ree: "Nisam znao da ste tako slavni. Kad sam ja pokuavao da vas pronaem pre godinu dana, niko nije bio uo za vas." "Tajna se ne moe veito uvati", ree Njutn; sada se nije smeio.

Prostorija je bila manja od prethodne, ali podjednako elegantna. Iznad uglaanog bara visio je Maneov Ruak na travi. Barmen je bio sed, postariji, jo dostojanstvenijeg izgleda od naunika i poslovnih ljudi u drugoj sobi. Sedei za barom Brajs postade svestan izanalosti svog sivog odela, kupljenog u robnoj kui, pre etiri godine. Znao je da mu je i kragna na koulji iskrzana, da su rukavi predugaki. Naruio je martini, a Njutn obinu vodu bez leda. Dok je barmen spremao pie, Brajs pogleda unaokolo po sobi i ree: "Znate, ponekad mislim da je kad sam doktorirao trebalo da se zaposlim kod firme kao to je njihova." Suvo se nasmejao. "Sada bih zaraivao osamdeset hiljada godinje i iveo ovako." Pokaza rukom na prostoriju pustivi da mu se pogled za as zadri na velelepno odevenoj sredovenoj eni s promiljeno ouvanom linijom i licem koje je nagovetavalo novac i uivanje. Zelena senka za oi i usta za seks. "Mogao sam da usavrim novu vrstu plastike za lutkice ili maziva za vanbrodske motore..." "Ili otrovni gas?" Njutn je dobio svoju vodu i otvorio srebrnu kutijicu, izvadio pilulu.

64

"Zato da ne?" Brajs je uzeo svoj martini, pazei da ga ne prospe. "Neko mora da pravi otrovni gas." Otpio je. Pie je bilo tako oporo da mu je oprljilo grlo i jezik a glas mu podiglo za celu oktavu. "Zar nije reeno da su nam stvari kao otrovni gasovi potrebne kako bismo spreili ratove? To je dokazano." "Je li?" ree Njutn. "Zar niste radili neto na hidrogenskoj bombi - pre nego to ste otili u profesore?" "Da, radio sam. Otkud znate za to?" Njutn mu se osmehnu - ne automatskim smekom ve osmehom iskrene veselosti. "Naredio sam da se ispita vaa prolost." Otpio je vei gutljaj. "Zato? Zbog moje lojalnosti?" "Oh... radoznalost." Zastao je sekundu, pa upitao: "Zato ste radili na bombi?" Brajs razmisli minut. Onda se nasmeja svom poloaju: upotrebljava Marsovca u baru za ispovednika. Ali, moda je to prikladno. "U poetku nisam znao da e to biti bomba", ree. "A u ono vreme verovao sam u istu nauku. Dohvatiti zvezde. Tajne atoma. Naa jedina nada u haotinom svetu." Dovrio je martini. "I vie ne verujete u te stvari?" "Ne." Muzika u drugoj prostoriji prela je u madrigal koji je maglovito prepoznao. Kretala se delikatno, prepleteno, uz lano podrazumevanje prostodunosti kakva je, izgleda, za njega postojala u staroj polifonoj muzici. No da li je bilo lano? Nisu li postojale prostodune umetnosti i promiljeno sloene umetnosti? A i korumpirane umetnosti? I zar to ne moe biti istina i za nauke? Moe li hemija biti korumpiranija od botanike? Ali nije tako. Postoje primene, ciljevi... "Pretpostavljam da ni ja ne verujem", ree Njutn. "Mislim da u uzeti jo jedan martini", ree Brajs. Zgodni, nesumnjivo korumpirani martini. Odnekud mu se u mislima naoe rei: O vi bez imalo vere. Nasmeja se samome sebi i pogleda Njutna. Njutn je sedeo pravo, ukoeno, pijui svoju vodu. Drugi martini mu nije toliko oprljio grlo. Naruio je trei. Na koncu, plaa onaj od hemijskog naoruanja. Ili poreski obveznici. Zavisi s koje strane pogledate. Slegnuo je ramenima. I onako e svi platiti za sve - Masaustes i Mars; svuda e svi platiti. "Da se vratimo u drugu sobu", ree, uzimajui novi martini u ruku i paljivo otpivi da ga ne bi prosuo. Primeti da mu manetna potpuno izviruje iz rukava sakoa, kao iroka i otrcana narukvica. im su proli kroz vrata u veliku prostoriju prolaz im je prepreio mali, zdepasti ovek koji je govorio s pripitom uzrujanou. Brajs se hitro okrete u nadi da ga ovek nee prepoznati. To je bio Volter Kanuti s Univerziteta Pendli iz Pendlija, drava Ajova. "Brajs!" ree Kanuti. "avo da me nosi! Natan Brajs!" 65

"'vee, profesore Kanuti." Nespretno je premestio au martinija u levu ruku, pa su se rukovali. Kanuti je bio zajapuren; oevidno je sasvim pijan. Imao je sako od zelene svile i mrku koulju s malim, diskretnim karneriima po kragni. Odelo je bilo suvie mladalako za njega. Osim ruiastog, mekog lica, izgledao je kao maneken s korica asopisa za muku modu. Brajs se trudio da tonom ne pokae gaenje. "Lepo to vas ponovo vidim." Kanuti je upitno gledao Njutna, i nije se imalo kud osim da ih upozna. Brajs se saplitao o imena, besan zbog sopstvene nespretnosti. Ako nita drugo, Njutnovo ime je ostavilo vei utisak na Kanutija nego na onog drugog, Benedikta. Obema ruka ma je protresao Njutnovu, govorei: "Da, da, naravno. Svetska Industrijska. Najvea stvar posle Generalne Dinamike." Ulagivao se kao da se nada masnom ugovoru za istraivanja na Pendliju. Brajs se uvek uasavao kad bi video profesore kako ene pred poslovnim ljudima - onim istim ljudima koji su se podsmevali u privatnim razgovorima - kad god bi u izgledu mogao biti ugovor za istraivanja. Njutn je mrmljao i osmehivao se, a Kanuti najzad pusti njegovu ruku, pokua da se deaki nasmeje, pa ree: "E pa!" A onda, spustivi ruku na Brajsovo rame: "E, pa, mnogo je vode proteklo, Nate." Iznenada kao da mu se upalila sijalica i Brajs se lecnu iznutra, u sebi, iekujui. Kanuti pogleda obojicu, Brajsa i Njutna, i ree: "Zar ti radi za Svetku Industrijsku, Nate?" Nije odgovorio, znajui ta je sad na redu. Onda Njutn ree: "Doktor Brajs je s nama ve vie od godinu dana."

"E, pa, avo da me..." Kanutijevo lice postajalo je crvenije iznad nacigovane kragne. "E, pa, avo da me nosi. Radi za Svetsku Industrijsku!" Izraz neobuzdane veselosti razli se po njegovom bucmastom licu, a Brajs jednim gutljajem ispi martini, oseajui se spremnim da u to lice zabije on. Smeh postade podrigujue kikotanje, a zatim se Kanuti okrete Njutnu i ree: "Ovo je pravi biser. Moram ovo da vam ispriam, gospodine Njutn." Opet se zakikotao. "Siguran sam da se Nat nee naljutiti, jer je sve to sad prolo. Ali znate li, gospodine Njutn, kad je Nat ostavio nas iz Pendlija, iv se jeo zbog onih istih stvari koje vam sad verovatno pomae da pravite, tamo u Svetskoj." "Odista?" ree Njutn, popunjavajui pauzu. "A tos je u ovome." Kanuti isprui trapavu ruku i poloi je na Brajsovo rame. Brajsu je dolo da je odgrize, ali je opinjen sluao ono to, znao je, sledi. "tos je u tome to je ovaj tu stari Nat mislio da sve to proizvodite pomou nekih vradbina. Je l' tako, Nate?" "Tako je", ree Brajs. "Pomou vradbina." Kanuti se nasmeja. "Nat je jedan od najboljih u struci, to vi, siguran sam, znate, gospodine Njutn. Ali mu je to moda udarilo u glavu. Mislio je da su vai kolor filmovi izum sa Marsa." "Oh?" ree Njutn. 66

"Dabome. Sa Marsa ili tako negde. Rekao je 'vanzemaljski'." Kanuti stisnu Brajsovo rame, da pokae kako ne misli nita zlo. "Kladim se da je kad vas je ugledao oekivao nekog s tri glave. Ili s pipcima." Njutn se srdano osmehnu. "To je vrlo zabavno." Zatim pogleda u Brajsa. "ao mi je to sam vas razoarao", ree on predusretljivo. Brajs skrenu pogled. "Nisam ni najmanje razoaran", ree. Ruke su mu drhtale, pa stavi au na sto i zabi ake u depove sakoa. Kanuti je opet govorio, sada o nekom lanku koji je proitao, neto o Svetskoj Industrijskoj i njenom doprinosu nacionalnom bruto produktu. Brajs ga naglo prekide. "Izvinite", ree, "mislim da u jo jedno pie." Onda se okrenuo i brzo vratio u prostoriju s barom, ne pogledavi nijednog od njih dvojice. Ali, kad je dobio pie, nije mu se pilo. Bar je poeo da ga pritiska; barmen vie nije izgledao dostojanstveno, ve samo kao pretenciozni lakej. Muzika iz druge sobe sada jedan oktet bila je uzrujana i piskava. Za barom je bilo previe ljudi i glasovi su im bili prejaki. U oajanju je pogledao unaokolo: svi mukarci su bili uglaeni, samozadovoljni; ene kao harpije. Nek' ide do avola, pomisli, nek' sve ide do avola. Kroz guvu se udaljio od bara, ostavivi netaknuto pie, i odluno se vratio u glavnu sobu. Njutn ga je ekao, sam. Brajs ga pogleda pravo u oi, pokuavajui da ne ustukne. "Gde je Kanuti?" ree. "Rekao sam mu da odlazimo." Slegnu ramenima na neverovatni francuski nain, kretnja koju je Brajs ranije zapazio. "On je nametljiv ovek, zar ne?" Brajs za trenutak nastavi da gleda u njega, u njegove nepronikljive oi. Potom ree: "Hajdemo odavde." Izali su utke i koraali uporedo; nita ne govorei, niz dugaak, debelo zastrti hodnik do svoje sobe. Brajs je otkljuao vrata i kad ih je za njima zatvorio, rekao je, sad mirno, staloenim glasom: "Pa, jeste li?" Njutn je seo na rub kreveta, umorno mu se nasmeio i rekao: "Naravno da jesam." Nije se imalo ta odgovoriti. Brajs uhvati sebe kako mrmija. "Isuse Hriste. Isuse Hriste." Sede u fotelju i zabulji se u svoja stopala. "Isuse Hriste." inilo mu se da je tako sedeo vrlo dugo, buljei u sopstvena stopala. Znao je, ali je potres to je to naglas izgovoreno bio neto sasvim drugo. Tada Njutn ree: "Hoete li neto da popijete?" Podigao je pogled i najednom se nasmejao. "Oh, boe, dabome." Njutn je posegao za telefonom kraj kreveta i pozvao poslugu. Zatraio je dve boce dina, vermut i led. Onda, sputajui slualicu, ree: "Hajde da se napijemo, doktore Brajs. Ovo je izuzetan trenutak." 67

Nisu govorili sve dok nije doao konobar nosei pokretni stoi s piem, ledom i bokalom za meanje martinija. Na posluavniku se nalazila inija s mariniranim patuljastim glavicama crnog luka, koricama limuna i zelenim maslinama. U drugoj inijici bili su lenici. Kad je konobar otiao, Njutn ree: "Hoete li vi da naspete? Ja bih ist din." I dalje je sedeo na rubu kreveta. "Naravno." Brajs ustade; oseao se smueno. "Je li to Mars?" Njutnov glas je zvuao neobino. Ili je samo to on, Brajs, pijan? "Da li bi to neto promenilo?" "Siguran sam da bi. Jeste li iz... ovog Sunevog sistema?" "Da. Koliko znam, drugi ni ne postoje." "Nema drugih sunanih sistema?" Njutn je uzeo au dina koju mu je pruio Brajs i drao ju je, zamiljen. "Jedino sunca", ree, "planeta nema. Bar ja ne znam za njih." Brajs je meao martini. Ruke su mu sad bile savreno mirne; prebrodio je nekakvu prepreku. Oseao je da nita vie ne moe da ga dodirne, da ga uzdrma. "Otkad ste ovde?" zapitao je, meajui, sluajui kucanje leda o ivice bokala. "Niste li dovoljno dugo meali to pie?" ree Njutn: "Bolje ga popijte." Otpio je gutljaj. "Pet godina sam na vaoj Zemlji." Brajs prestade s meanjem i nasu pie u au. Onda je, oseajui se razdeeno, unutra ubacio tri maslinke. Malo martinija pljusnu po belom lanenom aravu na stoiu, pravei mokre mrlje. "Nameravate li da ostanete?" ree. Zvualo je kao da u pariskom kafeu zapitkuje drugog turistu. Njutn bi oko vrata morao da nosi kameru. "Da, nameravam da ostanem." Sada sedei, Brajs uhvati sebe da mu pogled luta po sobi. Soba je bila ugodna, zidovi su bili svetlo zeleni a na njima su visile bezazlene slike. Vrati pogled na Njutna. Tomas Derom Njutn sa Marsa. Sa Marsa ili ve odnekud. "Jeste li vi ovek?" zapita. Njutnovo pie bilo je dopola popijeno. "Stvar definici je", ree. "Meutim, dovoljno sam ovek." Hteo je da zapita: Dovoljno ovek za ta? ali nije. Moe odmah da pree na drugo vano pitanje, kad je ve postavio prvo. "Zbog ega ste ovde?" ree. "ta nameravate?" Njutn je ustao, nasuo jo dina u au, otiao do fotelje, seo. Gledao je u Brajsa, delikatno drei au u mravoj ruci. "Nisam siguran da znam ta nameravam", rekao je. "Niste sigurni da znate?" ree Brajs. Njutn stavi au na sto pored kreveta i poe da skida cipele. "U poetku sam mislio da znam zato sam ovde. A onda sam prve dve godine bio u poslu, u vrlo velikom poslu. Prole 68

godine sam imao vie vremena za razmiljanje. Moda isuvie vremena." Uredno je stavio cipele pod krevet, jednu do druge. Zatim je ispruio duge noge na prekriva i naslonio se na jastuk. U tom poloaju je svakako dovoljno liio na oveka. "Zbog ega se gradi brod? To je brod, zar ne, nije samo istraivaka stanica?" "To je brod. Ili, da budem precizniji, trajekt." Ve neko vreme, jo od razgovora s Kanutijem, Brajs je bio oamuen; sve je izgledalo nestvarno. Ali je sad poeo da ovladava dogaajima, i naunik u njemu poe da se iskazuje. Spustio je au, odluivi da zasad vie ne pije. Vano je sauvati bistru glavu. No dok je sputao au ruka mu je drhtala. "Znai da nameravate da dovedete jo... svojih ljudi ovamo? Trajektom?" "Da." "Ima li jo vaih ovde?" "Ja sam jedini." "Ali zato ovde gradite svoj brod? Tamo, odakle ste doli, sigurno ima brodova. Pa vi ste doli ovamo." "Da, doao sam ovamo. Ali letelicom za jednu osobu. Vidite, problem je u gorivu. Bilo ga je dovoljno da se poalje samo jedan od nas, i za samo jedan prelazak." "Atomskog goriva? Uran ili neto slino?" "Da. Naravno. Ali nam gotovo nita nije ostalo. A nemamo ni benzina, ni uglja, ni hidroelektrine energije." Nasmeja se. "Verovatno ima na stotine brodova, mnogo savrenijih od ovog koji gradimo u Kentakiju, ali nema naina da se dopreme ovamo. Nijedan od njih nije upotrebljavan preko pet stotina vaih godina. Onaj kojim sam doao nije ak ni bio predvien za interplanetarno vozilo. Prvobitno je planiran kao letelica za hitne sluajeve - kao amac za spasavanje. Nakon sletanja unitio sam motore i kontrolnu tablu, a trup sam ostavio na poljani. Proitao sam u novinama da neki farmer tamo ljudima naplauje pedeset centi da bi ga videli. Postavio ga je u atru i prodaje bezalkoholna pia. elim mu svako dobro." "Zar nema u tome neke opasnosti?" "Da me otkrije Federalni Biro za Istraivanje ili tako neko? Ne verujem. Najgore to se dogodilo bila je neka glupost u nedeljnom dodatku o moguim osvajaima iz svemira. Ali za itaoce nedeljnog dodatka ima vema iznenaujuih zanimljivosti nego to je trup svemirskog broda pronaen na povrinskom kopu u Kentakiju. Ne verujem da je iko znaajan to shvatio ozbiljno." Brajs ga paljivo pogleda. "Da li su 'osvajai iz svemira' samo kojetarija?" Njutn otkopa dugme na kragni. "Mislim da je tako." "Pa zbog ega onda vai dolaze ovamo? Kao turisti?" 69

Njutn se smejao. "Ne sasvim. Moda moemo da vam pomognemo." "Kako?" Nekako mu se nije dopadao nain na koji je Njutn to rekao. "Kako da nam pomognete?" "Mogli bismo da vas sauvamo od toga da sami sebe unitite, ako budemo dovoljno brzi." A onda, kad Brajs zausti da neto kae, ree: "Pustite me da malo govorim. Mislim da ne znate kakvo mi zadovoljstvo priinjava to govorim o tome - to malo due govorim." Otkad je legao na krevet nije ponovo uzimao au. Sklopio je ruke na stomaku i, blago gledajui Brajsa, nastavio. "Vidite, mi smo imali sopstvene ratove. Mnogo vie od vas, i jedva smo ih preiveli. Eto kuda je otiao najvei deo naih radioaktivnih materijala - u bombe. Bili smo vrlo moan narod, vrlo moan; ali to je odavno prolo. Sad jedva ivotarimo." Pogleda nadole u svoje ake, kao da premilja. "udno je da najvei deo vae fantastike o ivotu na drugim planetama uvek pretpostavlja da na planetama postoji samo jedna inteligentna rasa, samo jedan tip drutva, samo jedan jezik, samo jedna vlada. Na Antei - zovemo se Antea, iako to ime, naravno, nije u vaim udbenicima astronomije - u jednom trenutku imali smo tri inteligentne vrste i sedam znaajnih vlada. Sada je ostala samo jedna vrsta od neke vanosti, a to je moja. Mi smo oni koji su preiveli pet ratova voenih radioaktivnim orujem. I nema nas mnogo. Ali znamo puno o oruju. I imamo puno tehnikih znanja." Njutnov pogled je i dalje bio prikovan za sopstvene ake; glas mu je, postao monoton, kao da recituje unapred pripremljen govor. "Ovde sam proveo pet godina, i posedujem imovinu koja vredi preko trista miliona dolara. Za pet godina e se udvostruiti. A to je tek poetak. Ukoliko plan bude sproveden, u svakoj veoj zemlji ovog sveta e na kraju postojati ekvivalent Svetske Industrijske. Onda emo prei na politiku. I vojsku. Znamo mnogo o oruju i odbrambenim sredstvima. Vaa su jo primitivna. Mi, na primer, moemo da onesposobimo radar - stvar neophodna kad sam prizemljivao svoju letelicu i jo neophodnija pri povratku trajekta. Takoe moemo da uspostavimo energetski sistem koji bi spreio detoniranje svakog vaeg nuklearnog oruja u preniku od pet milja." "Da li je to dovoljno?" "Ne znam. Ali moji pretpostavljeni nisu glupi, a, kako izgleda, smatraju da je to moguno. Dokle god pod sopstvenom kontrolom budemo drali svoje izume i svoje znanje, pa u jednoj maloj zemlji unapreujemo ekonomiju, na drugom mestu kupujemo kritine vikove hrane, negde zasnivamo industriju, jednoj naciji dajemo oruje, a drugoj odbranu od njega..." "Ali, do avola, vi niste bogovi." "Ne. Ali jesu li vas vai bogovi ikad spasli?" "Ne znam. Ne, naravno da nisu." Brajs pripali cigaretu. Bila su mu potrebna tri pokuaja; ruke su otkazivale poslunost. Duboko je uvukao dim, pokuavajui da se smiri. Oseao se kao student druge godine koji raspravlja o sudbini ljudskog roda. Ali ovo ba nije bilo apstraktno filosofiranje. "Zar oveanstvo nema pravo da odabere sopstveni vid unitenja?" ree. Njutn prieka trenutak pre no to e progovoriti. "Da li zaista verujete da oveanstvo ima to pravo?" Brajs u pepeljari kraj sebe izmrvi samo dopola popuenu cigaretu. "Da. Ne. Ne znam. Zar ne postoji neto kao ljudska sudbina? Pravo da se do kraja ostvarimo, da ivimo sopstveni ivot i snosimo sopstvene posledice?" Dok je ovo govorio, iznenada mu sinu da je Njutn jedina spona 70

kako bee? - s Anteom. Ako Njutn bude uniten, taj plan nee biti sproveden; sve e biti gotovo. A Njutn je loman, tako loman. Ova ga je misao opinjavala pun minut; on, Brajs, je potencijalni heroj nad herojima - ovek koji jakim udarcem pesnice verovatno moe da spase svet. To je trebalo da bude vrlo zabavno; ali nije bilo. "Moda neto kao ljudska sudbina postoji", ree Njutn, "ali pre mislim da to lii na sudbinu izumrlih golubova-selica. Ili na sudbinu onih velikih spodoba sa siunim mozgovima mislim da su se zvali dinosaurusi." To je ve delovalo pomalo nadmeno. "Neemo neminovno izumreti. Pregovara se o razoruanju. Nismo ba svi poludeli!" "Ali veina jeste. Dovoljan broj jeste - potrebno je samo nekoliko ludih, na pravim mestima. Pretpostavite da je onaj va Hitler posedovao fuzione bombe i interkontinentalne projektile? Zar ih ne bi upotrebio, bez obzira na posledice? Pred kraj nije vie imao ta da izgubi." "Kako ja da znam da vai Antejci nee biti Hitleri?" Njutn odvrati pogled. "To je mogue, ali nije verovatno." "Da li dolazite iz demokratskog drutva?" "Na Antei nemamo nita nalik demokratskom drutvu. A nemamo ni demokratske drutvene institucije. Ali ne nameravamo da vladamo nad vam, ak i kad bismo mogli." "Pa kako onda nazivate", ree Brajs, "to to grupa Antejaca namerava da manipulie ljudima i vladama irom Zemljine kugle?" "To nazivamo tako kako ste ga vi upravo nazvali - manipulacijom ili usmeravanjem. A to moe da ne uspe. Moe uopte da ne uspe. Moda ete prvo razneti svoj svet u paramparad, ili ete nas otkriti i otpoeti lov na vetice - znate, mi jesmo ranjivi. Ili, ak i ako se domognemo velike moi, neemo uspeti da kontroliemo svaki nesreni sluaj. Ali moemo da umanjimo verovatnou pojave Hitlera, i moemo da zatitimo vae najvee gradove od razaranja. A to je", slee ramenima, "vie nego to vi moete da uinite." "I to elite da uradite samo da biste nam pomogli?" Brajs je uo sarkazam u sopstvenom glasu i nadao se da Njutn to ne primeuje. Ukoliko ga je primetio, Njutn to nije pokazao. "Naravno da nije tako. Ovako dolazimo da spasemo sebe. Ali", osmehnu se, "ne elimo da Indijanci spale na rezervat poto se u njemu smestimo." "Od ega se spasavate?" "Od izumiranja. Nemamo gotovo nimalo vode, ni goriva, ni prirodnih bogatstava. Imamo slabanu sunanu energiju - slabu jer smo toliko udaljeni od Sunca - i jo imamo velike zalihe hrane. Koje se smanjuju. ivih Antejaca ima manje od tri stotine." "Manje od tri stotine? Boe moj, vi ste se odista potpuno unititli!" "Zaista jesmo. Kao to ete, ini mi se, i vi uskoro, ukoliko mi ne doemo." 71

"Moda biste morali doi", ree. "Moda biste morali." Brajs oseti kako mu se grlo stee. "Ali ako bi se vama neto... dogodilo pre no to brod bude zavren? Zar to ne bi bio kraj svega?" "Da. To bi bio kraj." "Nema goriva za jo jedan brod?" "Nema goriva." "ta me onda", ree Brajs, oseajui napetost, "zadrava da spreim tu - tu invaziju, ili manipulaciju? Zar ne bih morao da vas ubijem? Znam da ste vrlo slabi. Prema onome to mi je rekla Beti Do, pretpostavljam da su vam kosti kao u ptice." Njutnovo lice bilo je potpuno smireno. "Da li elite da to spreite? Sasvim ste u pravu; mogli biste da mi zavrnete iju kao piletu. Da li to elite? Sad, kad znate da se zovem Rumplstiltskin, da li elite da me oterate iz palate?" "Ne znam." Pogledao je u pod. Njutnov glas je bio blag. "Rumplstiltskin je odista ispreo zlato od slame." Brajs podie pogled, najednom je bio ljut. "Jeste. I pokuao da ukrade princezino dete." "Naravno da je pokuao", ree Njutn. "Ali da nije ispreo zlato od slame princeza bi umrla. A deteta ne bi ni bilo." "U redu", ree Brajs. "Neu vam zavrnuti iju da bih spasao svet."

"Znate li", ree Njutn, "da sad gotovo elim da moete. To bi tako pojednostavilo stvari za mene." Zastao je. "Ali ne moete." "Zato ne mogu?" "Nisam doao na va svet neopremljen za otkrie. Iako nisam oekivao da u ikome rei ono to sam vama rekao. Ali, mnogo je toga to nisam oekivao." Opet je gledao dole, u svoje ake, kao da razgleda nokte. "U svakom sluaju, ja sa sobom nosim oruje. Uvek ga nosim." "Antejsko oruje?" "Da. Vrlo efikasno. Ne biste nikad stigli odatle do mog kreveta." Brajs naglo uze vazduh. "Kako deluje?" Njutn se nasmeja. "Zar jedna firma otkriva svoje tajne drugoj?" ree. "Moda u ipak morati da ga upotrebim na vama." Neto u nainu na koji je Njutn to izgovorio - ne ironino ili pseudozlokobno svojstvo same izjave, ve neka sitna neobinost u ponaanju - podseti Brajsa da on, na kraju krajeva, razgovara s nekim ko nije ljudsko bie. Uvebana povrinska ljudskost koju je Njutn usvojio mogla je biti ba to: vrlo tanak povrinski sloj. to god da je ispod povrine, Njutnova sutina, njegova izrino antejska priroda moe vrlo lako biti nedohvatno za njega, Brajsa, ili, uostalom, za svakoga na 72

Zemlji. Ono to Njutn zaista osea i misli moe biti van domaaja njegovog poimanja, potpuno nedostupno. "Kakvo god bilo vae oruje", sada je paljivije govorio, "nadam se da neete morati da ga upotrebite." A onda je opet pogledao oko sebe po velikoj hotelskoj sobi, u gotovo netaknut posluavnik s piem, pa opet u Njutna, opruenog na krevetu. "Boe moj", ree, "teko je u to poverovati. Sedeti u ovoj sobi i verovati da razgovaram sa ovekom s druge planete." "Da", ree Njutn, "i ja sam na to pomislio. Znate, i ja razgovaram sa ovekom s druge planete." Brajs ustade i protee se. Onda ode do prozora, razmae zastore, pogleda dole, na ulicu. Svuda su bila automobilska svetla, jedva su se kretala. Ogromni osvetljeni pano, upravo naspram hotela, prikazivao je Deda Mraza kako pije koka-kolu. Grozdovi treptavih sijalica inili su da DedaMrazove oi blistaju, da bezalkoholno pie svetluca. Brajs zau kako zvona negde prigueno sviraju Adeste Fideles. Okrenu se Njutnu, koji se nije pomerio. "Zato ste mi rekli? Niste morali." "eleo sam da vam kaem." Smeio se. "Protekle godine nisam bio potpuno siguran u svoje pobude; nisam siguran zato sam poeleo da vam kaem. Nije obavezno da Antejci sve znaju. Uostalom, i onako ste znali za mene." "Govorite li o onome to je rekao Kanuti? To je s moje strane moglo da bude samo pipanje u mraku. Nije moralo nita da znai." "Nisam mislio na ono to je rekao profesor Kanuti. Mada me je zabavljala vaa reakcija na to; mislio sam da e vas udariti kap kad je rekao: 'Mars'. Ali to to je rekao vas je nateralo da pokaete karte, nije mene." "Zato ne vas?" "Pa, doktore Brajs, ima vrlo mnogo razlika izmeu vas i mene, kojih teko da ste svesni. Jedna od njih je da je moj vid mnogo otriji od vaeg, a efektivni opseg njegovih frekvenci mnogo vei. To znai da ja ne mogu da vidim boju koju vi zovete 'crvena'. Ali mogu da vidim rendgenske zrake." Brajs zausti da neto kae, ali onda ne ree nita. "im sam video blesak", ree Njutn, "Nije mi bilo teko da odredim ta radite." Pogledao je upitno Brajsa. "Kako je ispao snimak?" Brajs se oseao glupavo, kao ak uhvaen na delu. "Slika je bila... izuzetna." Njutn klimnu glavom. "Zamiljam. Kad biste mogli da vidite moje unutranje organe bili biste takoe iznenaeni. Jednom sam u Njujorku otiao u muzej prirodnih nauka. Vrlo zanimljivo mesto... za turistu. Tamo mi je palo na pamet da sam ja jedini zaista jedinstveni bioloki uzorak u toj zgradi. Mogao sam sebe da zamislim u alkoholu, u tegli, s etiketom Extraterrestrial humanoid. Brzo sam otiao."

73

Brajs nije mogao da se odupre smehu. A Njutn je, sada kad se tako rei ispovedio, izgledao raspoloen, izgledao, paradoksalno, jo vie kao 'ovek', sada kad je obelodanio da zapravo nije nita slino. Lice mu je bilo izraajnije, ponaao se oputenije no to je to Brajs ikad ranije video: ali je i dalje postojao nagovetaj drugog Njutna, potpuno antejskog Njutna, nedosenog i tueg. "Da li nameravate da se vratite na svoju planetu?" ree Brajs. "Brodom?" "Ne. Nee biti potrebno. Brodom e se upravljati neposredno sa same Anteje. Bojim se da sam ovamo zauvek prognan." "Da li vam nedostaju... vai ljudi?" "Nedostaju mi." Brajs je otiao do svoje fotelje i ponovo seo. "Ali ete ih uskoro videti?" Njutn je oklevao. "Verovatno." "Zato verovatno? Neto moe da omane?" "Nisam mislio na to." A zatim: "Rekao sam vam ranije da uopte nisam siguran ta nemeravam." Brajs ga pogleda u nedoumici. "Ne razumem ta hoete da kaete." "Pa", ovla se osmehnu Njutn, "ve neko vreme razmatram mogunost da plan ne privedem kraju, da brod nikud ne aljem - da ak i ne dovrim gradnju. Potrebno je samo jedno nareenje." "Za ime boje, zato?" "Oh, plan je bio pametan, mada oajniki. Ali, ta smo drugo mogli?" Njutn je gledao u njega, no kao da ga ne vidi. "Meutim, u meni su se javile sumnje u njegovu krajnju vrednost. Ima u vaoj kulturi, u vaem drutvu, stvari za koje nismo znali na Antei. Znate li, doktore Brajs", promenio je poloaj na krevetu, nagnuvi se blie Brajsu, "da ponekad mislim da u kroz nekoliko godina poludeti? Nisam siguran da bi moj narod mogao da podnese va svet. Dugo smo vremena boravili u kuli od slonovae." "Ali mogli biste da se izdvojite od sveta. Novac imate; mogli biste da budete sa svojima, da izgradite sopstveno drutvo." ta on to radi - nalazi opravdanja za antejsku... invaziju? A tek to ga je preplaila i zaprepastila? "Mogli biste da napravite sopstveni grad u Kentakiju." "I da ekamo da padnu bombe? Bilo bi nam bolje na Antei. Tamo bar moemo da ivimo narednih pedeset godina. Ako treba da ivimo ovde, neemo da budemo izolovana kolonija udakih nakaza. Morali bismo da se ratrkamo irom vaeg sveta, da se postavimo na uticajne poloaje. Inae bi bilo glupo da dolazimo." "to god uinili, izloiete se velikoj opasnosti. Zar ne moete da raunate na to da emo sami reiti svoje probleme, ako se bojite prisnijeg kontakta s nama?" Gorko se osmehnu. "Samo izvolite." "Doktore Brajs", ree Njutn a na licu mu sad nije bilo osmeha, "mi smo mnogo mudriji od vas. Verujte mi, mudriji smo vie no to moete da zamislite. I ubeeni smo, van svake razumne 74

sumnje, da e kroz ne vie od trideset godina va svet biti gomila atomskih ruevina, ukoliko budete preputeni sami sebi." Tmurno je nastavio: "Da vam pravo kaem, baca nas u veliko oajanje kad gledamo ta se spremate da uinite s tako divnim, plodnim svetom. Mi smo svoj odavno razorili, ali smo na poetku imali mnogo manje nego vi ovde." Glas mu je sada delovao uznemireno, ponaanje intenzivnije. "Da li shvatate da neete samo razoriti svoju civilizaciju takvu kakva je, i pobiti najvei deo svog stanovnitva, ve da ete takoe potrovati ribe u svojim rekama, veverice na vaem drveu, jata ptica, tle, vodu? Ima trenutaka kad nam izgledate kao majmuni puteni u muzej, koji nose noeve, rasecaju platna, ekiima razbijaju statue." Brajs nije nekoliko trenutaka progovorio. Onda je rekao: "Ali ljudska bia su naslikala te slike, napravila te statue." "Samo nekoliko ljudskih bia", ree Njutn. "Samo nekoliko." Naglo se die i ree: "Mislim da mi je dosta ikaga. Hoete li kui?" "Sada?" Brajs pogleda na sat. Boe moj, pola tri ujutro. Boi je proao. "Zar mislite da ete noas lako zaspati?" ree Njutn. Slegnuo je ramenima. "Ne bih rekao." A zatim, setivi se onoga to je govorila Beti Do: "Vi uopte ne spavate, zar ne?" "Ponekad spavam", ree Njutn, "ali ne esto." Seo je pored telefona. "Morau da probudim naeg pilota. I bie nam potrebna kola da nas to bre prebace do aerodroma..." Bilo je teko nai auto; stigli su na aerodrom tek u etiri. Do tada je Brajsa poela da hvata vrtoglavica, a u uima mu je blago zujalo. Njutn nije pokazivao znake umora. Kao uvek, njegovo lice nije pokazivalo ta misli. Bilo je zbrke i nekoliko zastoja dok su dobili dozvolu za uzletanje, a kad su najzad krenuli, preleui jezero Miigen, ve je bila poela da se uobliava ruiasta i umilna zora. Kad su stigli u Kentaki bio je dan, poetak vedrog zimskog dana. Prva stvar koju su ugledali dok su sleteli bio je blistavo sjajni trup broda - Njutnovog trajekta - koji je na jutarnjem suncu izgledao kao uglaani spomenik. A kad su se nali iznad aerodroma ugledali su neto iznenaujue. Na udaljenom kraju piste, pored Njutnovog hangara, elegantno se ugnezdio prekrasno aerodinamini, beli avion, dvaput vei od onog u kojem su se oni nalazili. Na krilima je imao oznake Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Drava. "Pitam se ko nam je doao u posetu", ree Njutn. Morali su da prou pored belog aviona, idui ka monoinskim kolima, i, u prolazu, Brajs nije mogao a da ne bude impresioniran njegovom lepotom - finim proporcijama i gracioznou oblika. "Kad bismo samo sve pravili tako lepo", ree. I Njutn je paljivo posmatrao avion. "Ali ne pravite", ree. utke su se vozili kolima. Brajsu su bridele ruke i noge od potrebe za spavanjem, no duh mu je bio pun otrih, hitrih slika, ideja, napola uoblienih misli.

75

Trebalo je da ode svojoj kui; ali kad ga je Njutn pozvao na doruak, prihvatio je. To e mu biti lake nego da sam sebi pronalazi hranu. Beti Do je bila ustala, obuena u narandasti kimono, kose povezane svilenom maramom; lice joj je bilo zabrinuto a oi crvene, naduvenih podonjaka. Otvarajui vrata, ree: "Gospodine Njutn, ovde su neki ljudi. Ja ne znam..." Glas joj je zamro. Proli su pored nje u dnevnu sobu. Unutra su sedela petorica; kad su Njutn i Brajs uli, hitro ustadoe. Brinar je bio u sreditu grupe. Trojica su bila u odelima, a etvrti, koji je imao plavu uniformu, oigledno je bio pilot vojnog aviona. Brinar ih predstavi, ponaao se poslovno, bezlino. Kad je to obavljeno, Njutn, jo stojei, ree: "Da li ste dugo ekali?" "Ne", ree Brinar, "nismo. U stvari, zadrali smo vas na ikakom aerodromu dok ne stignemo ovamo. Vrlo dobro usklaeno vreme. Nadam se da niste imali previe neprijatnosti zbog zadravanja u ikagu." Njutn nije pokazivao nikakva oseanja. "Kako vam je to polo za rukom?" "Pa, gospodine Njutn", ree Brinar, "ja sam u Federalnom Birou za Istraivanja. Ovi ljudi sa mnom su moje kolege." Njutn je malice oklevao. "To je vrlo zanimljivo. Pretpostavljam da to znai da ste vi... uhoda?" "Mislim da je tako. U svakom sluaju, gospodine Njutn, naloeno mi je da vas uhapsim i privedem." Njutn polako, duboko, vrlo ljudski uzdahnu. "Zbog ega me hapsite?" Brinar se utivo osmehnu. "Optueni ste za ilegalan ulazak u zemlju. Smatramo da ste stranac, gospodine Njutn." Njutn je malo due utao. Onda je rekao: "Molim vas, mogu li prvo da dorukujem?" Brinar je oklevao, zatim se iznenaujue dobroudno osmehnu. "Ne vidim zato ne biste, gospodine Njutn", ree. "Mislim da bi i nama dobro dolo da neto pojedemo. Oni su jutros u Luisvilu ustali u etiri kako bismo izvrili ovo hapenje." Beti Do im je napravila kajganu i kafu. Dok su jeli, Njutn uzgred zapita moe li da pozove svog advokata. "Bojim se da ne moete", ree Brinar. "Zar ne postoji ustavna odredba o tome?" "Postoji." Brinar spusti svoju olju. "Ali vi nemate ustavnih prava. Kao to sam rekao, smatramo da vi niste ameriki graanin." 6.

76

Njutn spusti knjigu. I onako mu se nije italo, a za nekoliko minuta doi e lekar. Tokom dve nedelje svog zatoenitva osim itanja je malo ta drugo radio. To jest, kad ga nisu sasluavali, ili kad ga nisu pregledali strunjaci s doktorskim titulama - lekari, antropolozi, psihijatri - ili ljudi u konzervativnim odelima koji su sigurno bili vladini slubenici, iako mu, kad bi ih zapitao, nikad nisu odgovarali ko su. Ponovo je proitao Spinozu, Hegela, penglera, Kitsa, Novi zavet, a trenutno je itao neke nove knjige o lingvistici. Donosili su mu sve to zatrai, prilino brzo i uljudno. Imao je i gramofon, koji je retko koristio, zbirku igranih filmova, televizor Svetske Industrijske, i bar, ali ne i prozore da kroz njih gleda Vaington. Rekli su mu da se nalazi negde u blizini tog grada, mada nisu naznaili koliko blizu. Uvee je gledao televiziju, delimino zbog nostalgije, ponekad iz radoznalosti. Povremeno bi u vestima spomenuli njegovo ime - bilo je nemogue da vlada pritvori tako bogatog oveka, a da to nema izvesnog publiciteta. Ali su ta spominjanja uvek bila neodreena, poticala su iz neimenovanih zvaninih izvora, a upotrebljavane su fraze kao 'oblak sumnje'. Prialo se da je 'neprijavljeni stranac', ali nijedan zvanini izvor nije jasno rekao odakle je doao - ili odakle misle da je doao. Jedan televizijski komentator, poznat po svom reskom humoru, jetko je rekao: "Ma ta tvrdio Vaington, mora se smatrati da je gospodin Njutn, koji je sada pod nadzorom i u pritvoru, posetilac ili iz Mongolije ili iz svemira." Takoe je shvatio da e ove emisije pratiti njegovi pretpostavljeni na Antei, i pomalo se zabavljao mislei na njihovu zapanjenost kad doznaju za njegov poloaj, na njihovu ljubopitljivost da doznaju ta se u stvari dogaa. Pa, ni on sam nije znao ta se u stvari dogada. Oigledno je vladi bio vrlo sumnjiv - kako i ne bi, uza sve one podatke koje im je Brinar morao dati tokom godinu i po dana dok je radio kao njegov sekretar. A Brinar, koji mu je bio desna ruka na projektu, sasvim sigurno je smestio poprilino pijuna na sve vrste poslova u organizaciji, tako da vlada ima na raspolaganju mnogo informacija o njegovim aktivnostima i o samom projektu. Ali postojale su stvari koje je sakrio od Brinara, stvari za koje je malo verovatno da su im poznate. Ipak, nemogue je odrediti ta smeraju. Ponekad se pitao ta bi se dogodilo ako bi svojim ispitivaima rekao: "Ja u stvari jesam iz svemira, i nameravam da osvojim svet." To bi moglo proizvesti zanimljive reakcije. No teko da bi neka od njih bilo verovanje. Ponekad se pitao ta se dogada sa Svetskom Industrijskom, sad kad je potpuno odseen od komuniciranja s njom. Da li njome rukovodi Farnsvort? Njutn nije primao potu, ni telefonske pozive. U dnevnoj sobi se nalazio telefon, ali nikad nije zazvonio, i nije mu bilo dozvoljeno da s njega zove izvan zgrade. Telefon je bio svetlo plav i stajao je na stoiu od mahagonija. Nekoliko puta ga je oprobao, ali bi, kad god je podigao slualicu, glas - oigledno snimak - rekao: "ao nam je, ali za ovaj telefon postoje ogranienja." Glas je bio prijatan, enski, vetaki. Nikad nije rekao koja su ogranienja za taj telefon. Kad bi se ponekad oseao usamljen, ili bio pripit - mada nije pio tako mnogo kao ranije, sad kad je deo pritiska bio odstranjen - podizao je slualicu samo da bi uo kako glas izgovara: "ao nam je, ali za ovaj telefon postoje ogranienja." Glas je bio vrlo ujednaen; nagovetavao je beskrajnu uljudnost i neku neodreenu elektroniku. Lekar je kao i uvek bio taan; straar ga je pustio unutra tano u jedanaest. Nosio je torbu a pratila ga je bolniarka namerno bezizraajnog lica - onog koje kao da kae: "Ba me briga od ega ete umreti, nameravam da dobro obavim svoj udeo u tome." Bila je plavua i, po ljudskim merilima, zgodna. Lekar se zvao Martines; bio je fiziolog. "Dobar dan, doktore", ree Njutn. "ta mogu da uradim za vas?" 77

Doktor se nasmei s uvebanom nehajnou. "Jo jedan test, gospodine Njutn. Jo jedan mali test." Govorio je s prizvukom panskog akcenta. Njutnu se prilino dopadao; bio je manje zvanian od veine ljudi s kojima je imao posla. "Mislio sam da ste dosad o meni saznali sve to ste eleli da znate", ree Njutn. "Iao sam na rendgen, uzeli ste mi krv i limfu, zabeleili ste moje modane talase, merili me, uzeli uzorke mojih kostiju, jetre i bubrega. Ne verujem da imam jo neko iznenaenje za vas." Lekar odmahnu glavom i udostoji Njutna smehom tek reda radi. "Sam Bog zna da ste za nas bili... zanimljivi. Imate vrlo aavu garnituru organa." "Doktore, ja sam udo prirode." Lekar se opet nasmeja, ali je smeh bio usiljen. "Ne znam ta bismo uinili kad biste dobili zapaljenje slepog creva ili neto slino. Teko da bismo znali gde da ga potraimo." Njutn mu se nasmei. "Ne bi trebalo da se trudite. Ja nemam slepo crevo." Zavalio se u stolicu. "Ali pretpostavljam da biste me svejedno operisali. Verovatno biste bili oarani da me otvorite i pogledate kakve bi nove zanimljivosti mogli pronai." "Oh, ne znam", ree lekar. "U stvari, jedna od prvih stvari koje smo saznali o vama - to jest, poto smo vam izbrojali prste na nogama - bila je da nemate slepo crevo. Zapravo, postoje mnoge stvari koje nemate. Znate, koristili smo vrlo usavrenu opremu." Onda se naglo okrete bolniarki. "Hoete li da gospodinu Njutnu date nembukain, gospodice Grigs?" Njutn se tre. "Doktore", ree, "ve sam vam rekao da anestetici ne deluju na moj nervni sistem, osim to od njih dobijam glavobolju. Ukoliko elite da sa mnom radite neto bolno, nema svrhe da to inite jo bolnijim." Bolniarka, koja se uopte nije osvrtala na njega, poe da priprema pric. Doktor Martines mu se pokroviteljski nasmei, osmehom oito rezervisanim za nespretne napore pacijenata da shvate obrede medicine. "Moda niste svesni koliko bi to bolelo kad ne bismo upotrebljavali anestetike." Njutna poe da ubuzima gnev. Njegovo oseanje da je inteligentan ovek opkoljen radoznalim i nadmenim majmunima postalo je vrlo stvarno tokom proteklih nedelja. Osim to se, naravno, u kavezu nalazio on, dok su majmuni dolazili i odlazili, pregledali ga i pokuavali da se prave pametni. "Doktore", ree, "zar niste videli rezultate testova inteligencije koje sam reavao?" Doktor je na pisaem stolu otvorio svoju torbu i vadio neke obrasce. Na svakom listu bio je razgovetni ig STROGO POVERLJIVO. "Gospodine Njutn, testovi inteligencije nisu moj fah. I kao to verovatno znate, svi ti podaci su strogo peverljivi." "Da. Ali su vam poznati." Lekar se iskalja. Poeo je da popunjava jedan od obrazaca. Datum; vrsta pregleda. "Pa, poneto se pria." Njutn je sad bio ljut. "Pretpostavljam da se pria. Takoe pretpostavljam da ste svesni injenice da je moja inteligencija priblino dva puta vea od vae. Zar ne moete da mi verujete da znam hoe li ili nee na mene delovati lokalna anestezija?" 78

"Do tanina smo prouili sastav vaeg nervnog sistema. ini se da nema razloga zbog kojeg nembukain ne bi delovao isto tako dobro na vas kao i na... na ma koga." "Moda ne znate onoliko o nervnim sistemima koliko mislite da znate." "Moe biti." Lekar je ispunio obrazac i na njega stavio olovku kao pritiskiva. Nepotreban pritiskiva jer nije bilo ni prozora ni promaje. "Moe biti. Ali, opet, to nije moj fah." Njutn letimice pogleda bolniarku koja je ve pripremila pric. inilo se da se trudi da izgleda kao da ne primeuje njihov razgovor. Za trenutak se zapita kako e se postii da ovi ljudi ne govore o svom neobinom zatvoreniku, kako e ih sauvati od novinara - ili, to se toga tie, od kartanja s prijateljicama. Moda vlada svakoga ko dolazi s njim u dodir dri u izolaciji. Ali to bi bilo teko i nezgodno. Ipak, oigledno se mnogo trude oko njega. Gotovo ga je zabavljalo to je, mora biti, povod za sumanute pretpostavke meu nekolicinom ljudi kojima su poznate njegove osobenosti. "ta je va fah, doktore?" Lekar slee ramenima. "Uglavnom kosti i miii." "To zvui prijatno." Lekar uze pric, a Njutn, pomiren sa sudbinom, poe da zavre rukav. "Bie bolje da koulju odmah i skinete", ree lekar. "Ovoga puta emo se baviti vaim leima." Nije se pobunio, nego je poeo da otkopava koulju. Kad ju je upola svukao, uo je kako se bolniarka zagrcnula. Pogleda je. Oigledno joj nisu mnogo rekli, jer se briljivo trudila da ne pilji u njegova prsa bez malja i bradavica. Brzo su, naravno, prozreli njegovo preruavanje i vie ga nije koristio. Pitao se kakva bi bila reakcija bolniarke kad bi prila dovoljno blizu da zapazi njegove zenice. Kad je skinuo koulju, bolniarka mu dade injekciju u meso s obe strane kime. Pokuala je da bude nena, ali je bol, za njega, bio velik. Kad je obavljen taj deo posla, on ree: "ta ete sada da radite?" Lekar je u svoj obrazac zapisao vreme davanja injekcije. Onda je rekao: "Prvo u da saekam dvadeset minuta dok nembukain... pone da deluje. Onda u uzeti uzorke sri iz vaih kimenih prljenova." Njutu ga je utke gledao trenutak. Zatim je rekao: "Zar jo niste nauili? U mojim kostima nema sri. One su uplje." Lekar zatrepta. "Haj'te, molim vas", ree, "kotana sr mora da postoji. Crvena krvna zrnca..." Njutn nije imao obiaj da prekida ljude, ali ovoga puta je to uinio. "Ne znam o crvenim zrncima i kotanoj sri. A o fiziologiji znam verovatno koliko i vi. Ali u mojim kostima nema sri. I ne mogu da kaem da uivam u podvrgavanju nekom bolnom eprkanju s vae strane tako da biste se vi - ili vai pretpostavljeni, ko god oni bili iivljavali nad mojim... osobenostima. Sto puta sam vam rekao da sam mutant - anomalija. Zar nikad ne moete da mi verujete na re?" 79

"ao mi je", ree lekar. Izgledao je kao da mu je zaista ao. Njutn se za trenutak zagleda mimo lekareve glave u lou reprodukciju Van Gogove ene iz Arla. Kakve veze ima vlada Sjedinjenih Drava sa enom iz Arla? "Voleo bih da jednog dana upoznam vae pretpostavljene", ree. "I dok ekamo da pone dejstvo tog vaeg nedelotvornog nembukaina, eleo bih da pokuam sa sopstvenim anestetikom." Lekarevo lice bilo je bezizraajno. "Din", ree Njutn. "Din s vodom. Hoete li da mi se pridruite?"

Lekar se automatski nasmei. Svi dobri lekari osmehuju se na viceve svojih pacijenata - ak se i od psihologa dobro proverene lojalnosti oekuje da to ine. "ao mi je", ree, "sad sam na dunosti." Njutna je iznenadila sopstvena ozlojeenost. A mislio je da mu se doktor Martines dopada. "Hajde, doktore, uveren sam da ste vrlo skup specijalista u svom... u svom fahu, da u ordinaciji imate bar obloen mahagonijem. I uveravam vas da vam neu dati mnogo alkohola kako bih time prouzrokovao drhtanje vae ruke dok mi eprkate po kimi." "Ja nemam ordinaciju", ree lekar. "Radim u laboratoriji. Normalno, ne pijemo na poslu." Njutn se iz neobjanjivih razloga zagleda u njega. "Da, pretpostavljam da je tako." Pogledao je bolniarku, ali kad je ona, sad vidljivo uznemirena, zaustila neto da kae, on ree: "Da, pretpostavljam. Propisi." Onda ustade i osmehnu im se odozgo. "Piu sam." Bilo je ugodno biti vii od njih. Ode do bara u uglu i nasu sebi punu vodenu au dina. Odluio je da izostavi vodu, jer je bolniarka, dok je govorio, reala instrumente na prekriva koji je prostrla na sto. Tu je bilo nekoliko igala, skalpel, i nekakva kleta, sve od nerajueg elika. Lepo su se presijavali...

Kad su lekar i bolniarka otili, vie od sata je leao niice na krevetu. Nije obukao koulju i lea su mu, osim zavoja, bila gola. Bilo mu je malo hladno - oseaj za njega neobian - ali se nije ni pomerio da se pokrije. Bol je nekoliko minuta bio vrlo jak, i, mada je sad sve gotovo, izmodio ga je, zajedno sa strahom koji mu je prethodio. Uvek ga je plailo iekivanje bola, jo od detinjstva. Pomisli da moda znaju koliko mu bola zadaju, da ga moda mue nekim loe smiljenim vidom ispiranja mozga, nadajui se da e slomiti njegov duh. Ta misao je bila posebno zastraujua, jer ako je tako, onda su tek poeli. Ali to je bilo malo verovatno. Uprkos izgovoru o neprekidnom hladnom ratu, i uprkos vrlo opipljivoj tiraniji koja se u takvim vremenima tolerie u demokratiji - bilo bi suvie teko da im to poe za rukom. A bila je i izborna godina. Ve su tokom kampanje drani govori koji su aludirali na osionost vladajue partije. U jednom takvom govoru pomenuto je njegovo ime. Nekoliko puta je upotrebljena re 'zatakavanje'. Jedini logian razlog zbog koga je podvrgnut bolnim pregledima mora da je nekakav oblik birokratske radoznalosti. Verovatno su to opravdavali eljom da pouzdano dokau da nije ljudsko bie, da dokau da je odista ono to su sumnjali da je - sumnja koju nisu mogli da priznaju zbog njene besmislenosti. Ukoliko se njihovo razmiljanje kretalo u tom smeru, a vrlo verovatno jeste, od poetka su pravili oiglednu greku. Jer ma koliko ne-ovekovih osobina pronali, uvek e biti 80

verovatnije da je on fiziki izopaen ovek, mutacija, udo, nakaza, no da potie s neke druge planete. Izgleda da ipak nisu uvideli tu tekou. ta li se to nadaju da e otkriti u pojedinostima to ve, uopteno, nisu znali? I ta mogu da dokau? I, na kraju, ako to nesumnjivo dokau, ta mogu da urade? Ali mu ba i nije bilo stalo - nije mu bilo stalo do toga ta e otkriti o njemu, nije mu ak bilo naroito stalo ni do toga ta e se dogoditi s tim starim, starim planom, smiljenim pre dvadeset godina na drugom kraju Sunevog sistema. Pretpostavljao je, ne razmiljajui mnogo o tome, da je s tim ionako svreno, i oseao je malo ta drugo osim olakanja. Ono do ega mu je najvie stalo bilo je da zavre sa svojim paklenim eksperimentima i pregledima i pitanjima i da ga ostave na miru. To to je zatvoren nije za njega predstavljalo problem - to je u mnogo emu bilo prirodnije za njegov nain ivota, i prijatnije, od slobode. 7.

FBI je bio sasvim pristojan i blag, no posle dva dana besmislenih pitanja Brajs je bio vrlo iscrpljen, nesposoban ak i da se razgnevi zbog prezira koji je nasluivao iza njihove uljudnosti. Da ga treeg dana nisu pustili, poludeo bi. Ipak na njega nisu vrili neki vei pritisak; zapravo, kao da ga nisu smatrali vanim. Treeg jutra ovek je kao i uvek doao po njega u Hriansku zajednicu mladih Ijudi i odvezao ga etiri bloka dalje, do zgrade Federalnog Biroa u centru Sinsinatija. HZML doprinela je njegovoj iscrpljenosti. Da je verovao u matu FBI, svoj boravak tamo pripisao bi nameri da ga deprimiraju ofucanom veselou koja je ispunjavala drutvene prostorije zajedno s prljavim nametajem od hrastovine i bezbrojnim neproitanim hrianskim brourama. Ovoga puta ovek ga je odveo u jednu drugu sobu u zgradi Federalnog, sobu koja je liila na zubarsku ordinaciju, tu mu je tehniar dao injekciju, izmerio mu broj sranih otkucaja i krvni pritisak, i ak mu snimio glavu rendgenskim aparatom. Te su stvari obavljene, kako je neko objasnio, kao 'uobiajeni postupak identifikacije'. Brajs nije mogao da zamisli kakve veze broj otkucaja njegovog srca ima s njegovom identifikacijom; znao je da je bolje ne pitati. Onda su, najednom, bili gotovi i ovek koji ga je doveo ree mu da, to se FBI-a tie, moe da ide. Brajs pogleda na sat. Bilo je pola jedanaest pre podne. Kad je izaao iz sobe i poao hodnikom ka glavnom ulazu, doiveo je jo jedan ok. U sobu iz koje je tek izaao uvarka je uvela Beti Do. Osmehnula mu se; ali nije nita rekla, a uvarka je smuva mimo njega u sobu. Zapanjila ga je sopstvena reakcija. Uprkos zamoru oseti uzbuenje u stomaku, nekakvu ushienost zato to ju je video - jo veu zato to je tu punaku osobu otvorenog lica video u tom apsurdnom, nadmeno strogom hodniku Federalnog Biroa za Istraivanje. Napolju je seo na stepenice obasjane hladnim decembarskim suncem i ekao da ona izae. Bilo je gotovo podne kad je izala i, teko i srameljivo, sela pored njega. Njen parfem je u hladnom vazduhu delovao toplo - snaan i sladak. ustar mladi ovek s torbom za akta peo se krupnim koracima uz stepenice i pretvarao se da ih ne vidi kako tu sede. Brajs se okrete ka Beti Do i iznenadi se kad je video da su joj oi naduvene, kao da je nedavno plakala. Nervozno je pogleda. "Gde su vas drali?" 81

"U HZM." Stresla se. "Nije ba bilo prijatno." Bilo je logino to su je tamo smestili, ali na to nije pomislio. "Ja sam bio u onoj drugoj", ree. "Za mlade hriane. Kako su se ponaali prema vama? Mislim na FBI?" Izgledalo je blesavo upotrebljavati sve te inicijale - HZML, FBI. "Dobro, valjda." Odmahnula je glavom i potom ovlaila usne. Brajsu se dopadao taj pokret; imala je pune, nenaminkane usne, sada crvene od hladnog vazduha. "Ali su postavljali strano mnogo pitanja. O Tomiju." To pominjanje Njutna bilo mu je odnekud neugodno. Nije ba sad eleo da razgovara o Antejcu. Izgleda da je osetila njegovu nelagodnost - ili ju je delila. Posle pauze rekla je: "Hoete li da ruamo?" "To je dobra ideja." Ustao je i umotao se u kaput. Onda se nagnuo i pomogao joj da ustane, uzevi je za obe ruke. Sreom, nali su dobar, tih restoran, i oboje pojeli obilan obed. Sva hrana je bila prirodna, bez sintetike, a posle su ak pili pravu kafu, iako je olja kotala trideset pet centa. Ali su oboje imali puno para. Za vreme jela malo su govorili i nisu pominjali Njutna. Upitao ju je ta su joj planovi i doznao da ih nema. Kad su zavrili s jelom, ree: "ta emo sad da radimo?" Izgledala je sada bolje, pribranija i vedrija. "Zato ne bismo ili u zooloki vrt?" ree. "Zato da ne?" Ideja je zvuala dobro. "Uzeemo taksi." Verovatno zbog boinih praznika u zoolokom vrtu je bilo vrlo malo ljudi, to je Brajsu savreno odgovaralo. Sve ivotinje su bile unutra, pa su njih dvoje bazali od zgrade do zgrade, prijatno razgovarajui. Dopale su mu se velike, drske make, pogotovu panteri, a njoj su se dopadale ptice, one jarkih boja. Bio je zahvalan i zadovoljan to joj se majmuni, kao i njemu, nisu dopadali - smatrao je da su skaredni sitni stvorovi - jer bi ga obeshrabrilo da ih je, kao tolike ene, smatrala slaunim i smenim. Nije nikad uspeo da vidi nita smeno u majmunima. Takoe mu se dopalo to je otkrio da mogu da kupe pivo u kiosku pored - ko bi to rekao ulaza u akvarijum. Poneli su svoje pivo unutra, iako im je natpis izriito nareivao da to ne ine, pa su u mutnoj svetlosti sedeli pred ogromnim akvarijumom u kome se nalazio golem som. Som je bio krasan, solidan stvor smirenog izgleda, s mandarinskim brkovima i sivom, gotovo slonovskom koom. alosno ih je posmastrao dok su lagano pijuckali pivo. Poto su neko vreme sedeli utke, posmatrajui soma, Beti Do iznenada ree: "ta mislite da e da rade s Tomijem?" Shvati da je ekao da ona nane tu temu. "Ne znam", ree on polako. "Ne verujem da e ga povrediti ili neto slino." Beti Do otpi iz svoje papirne ae. "Kau da on nije... da nije Amerikanac." 82

"Tako je." "Doktore Brajs, znate li vi ta je on?" Htede da joj kae da ga zove Natan, ali mu se inilo da to ba u tom trenutku ne bi bilo u redu. "Pretpostavljam da su u pravu", ree, pitajui se kako e ga, pobogu deportovati ako doznaju ta je. "Mislite li da e ga dugo zadrati?" Setio se rendgenskog snimka Njutnovog skeleta i temeljnosti s kojom je FBI njega pregledao u onoj maloj zubarskoj ordinaciji i iznenada shvatio zato su to uradili. eleli su da se uvere da nije i on Antejac "Da", ree, "mislim da e ga verovatno dugo zadrati. to god due mogu." Nije odgovorila te je pogleda. Drala je papirnu au na krilu, obema rukama, i piljila u nju, kao u bunar. Ujednaena, rasprena svetlost iz akvarijuma za soma nije osenivala njeno lice, a neizborana jednostavnost njenih crta i njen odmeren, vrst stav na klupi inili su da izgleda kao lep i stamen kip. utke ju je, inilo mu se dugo, posmatrao. Onda je pogledala u njega i postade mu jasno zbog ega je ranije plakala. "Pretpostavljam da e vam nedostajati", rekao je. Zatim dovri svoje pivo. Njen izraz se nije promenio. Glas joj je bio blag. "Bogami hoe", rekla je. "Hajdemo da vidimo ostale ribe." Videli su ostale ribe, ali mu se nijedna nije dopala toliko kao stari som. Kad je dolo vreme da se taksijem vrate u grad, shvatio je da nema adresu koju bi rekao vozau, da ne postoji odreeno mesto kuda bi otiao. Pogleda u Beti Do koja je stajala kraj njega, sada na suncu. "Gde ete odsesti?" upita je. "Ne znam", ree ona. "Nemam nikog poznatog u Sinsinatiju." "Mogli biste da se vratite svojoj porodici u... kako se zove?" "U Ervin. To nije predaleko." Pogleda ga setno. "Ali mislim da neu. Nikad se nismo slagali." Jedva svestan toga to govori, ree: "Hoete li da ostanete sa mnom? Moda u hotelu? A onda, ako elite mogli bismo da naemo stan." Za trenutak je izgledala zapanjena, i uplaio se da ju je uvredio. Ali mu je onda prila korak blie i rekla: "Boe moj, da. Mislim da treba da ostanemo zajedno, doktore Brajs." 8.

Tokom drugog meseca svog zatoenitva opet je poeo mnogo da pije, a nije mu ba bilo jasno zato. To nije bilo zbog usamljenosti, jer je sad, kad se tako rei ispovedio Brajsu, njegova elja za drutvom bila mala. Nije imao ni ono oseanje intenzivne napetosti s kojim se borio 83

godinama, sad kad su problemi jednostavniji a odgovornosti gotovo nepostojee. Imao je samo jedan krupan problem koji bi mogao posluiti kao izgovor za napijanje: problem hoe li ili nee nastaviti ostvarivanje plana, hoe li mu vlada ikad to dozvoliti. Ipak se nije esto muio oko toga bio pijan ili trezan - jer je mogunost da ima neki izbor u tom pogledu izgledala daleka. I dalje je mnogo itao, u njemu se razvilo novo interesovanje za avangardnu knjievnost, a naroito za teku, strogo formalnu poeziju u asopisima - za sestine, vilanele i balade - koje su, mada prilino slabane u pogledu ideja i spoznaja, esto bile lingvistiki opinjavajue. ak je i sam pokuao da napie pesmu, petrarkistiki sonet u aleksandrincima, ali je, pre nego to je s mukom stigao do kraja oktave, utvrdio da je zapanjujue netalentovan. Pomislio je da bi jednom mogao da pokua na antejskom jeziku. Takoe je mnogo itao naune knjige i istoriju. Njegovi tamniari bili su podjednako velikoduni u snabdevanju i knjigama i dinom; nije bilo nijedne podignute obrve ili jednodnevnog zastoja za ma ta to bi zatraio od posluitelja zaduenog da ga hrani i da isti njegov stan. Pokazivali su zadivljujuu vetinu zadovoljavanja njegovih potreba. Jednom je, da vidi ta e se dogoditi, zatraio Prohujalo sa vihorom u arapskom prevodu, a posluitelj ga je ravnoduno nabavio za pet sati. Poto nije znao arapski, a ni romane nije mnogo mario, podupro je njime knjige na jednoj od polica; bio je monumentalno teak. Jedina ozbiljna zamerka zatoenitvu bilo je to to mu je ponekad nedostajala priroda, i ponekad bi voleo da vidi Beti Do ili Natana Brajsa, jedino dvoje ljudi na planeti za koje bi mogao tvrditi da su mu prijatelji. Oseao je neto i za Anteu - na Antei je imao enu, decu - no to je oseanje bilo maglovito. Vie nije esto mislio na svoj zaviaj. Postao je slian domorocima. Po isteku dva meseca izgleda da su bili gotovi sa svojim pregledima, ostavivi mu nekoliko neprijatnih uspomena i slab bol u leima koji se povremeno javljao. Tada su se njihova sasluanja ve dosadno ponavljala; oigledno im je ponestalo pitanja. A ipak mu niko nije postavio najoiglednije od svih pitanja; niko ga nije zapitao da li je s druge planete. Dotad je bio siguran da u to sumnjaju, ali ga nikad nisu otvoreno upitali. Da li su se bojali da e im se smejati, ili je to deo neke razraene psiholoke tehnike? Ponekad bi gotovo odluio da im kae celu istinu, u koju ionako ne bi poverovali. Ili bi mogao da tvrdi da je sa Marsa ili Venere i da to uporno ponavlja dok ne budu ubeeni da je lud. Ali teko da bi bili toliko glupavi. A onda su jedno popodne naglo promenili svoju tehniku postupanja s njim. To je bilo veliko iznenaenje i, konano, olakanje. Sasluanje je poelo na uobiajen nain; njegov ispitiva, izvesni gospodin Bouen, od poetka mu je postavljao pitanja bar jednom nedeljno. Mada mu nijedan od raznoraznih zvaninika nije saoptavao svoj in, Njutn je uvek imao utisak da je Bouen vanija linost od ostalih. Njegov sekretar je delovao trunicu efikasnije, njegovo odelo trunicu skuplje, njegovi podonjaci za nijansu tamniji. Moda je bio podsekretar, ili znaajna linost u Centralnoj Informativnoj Agenciji. Oigledno, je, takoe, bio vrlo inteligentan ovek. Kad je uao, srdano je pozdravio Njutna, seo u fotelju i pripalio cigaretu. Njutnu se nije dopadao miris cigareta, ali je odavno prestao da se buni protiv njih. Osim toga, soba je imala rashladni ureaj. Sekretar je seo za Njutnov pisai sto. Sreom, sekretar nije puio. Njutn ih sasvim utivo pozdravi; nije, meutim, pokuao da ustane s kaua kad su uli u sobu. U svemu tome, 84

uoio je, postoji nekakva sitniava igra make i mia; ali nije imao nita protiv uestvovanja u toj igri. Bouen je obino urno prelazio na stvar. "Gospodine Njutn", rekao je, "morau vam priznati da ste za nas ostali zagonetka kao i dosad. Jo ne znamo ko ste ili odakle ste." Njutn pogleda pravo u njega. "Ja sam Tomas Derom Njutn iz Ajdl Krika u Kentakiju. Ja sam fizika anomalija. Videli ste moj upis u matine knjige suda basetskog okruga. Tamo sam se rodio 1918. godine." "To bi znailo da imate sedamdeset godina. Izgledate kao da vam je etrdeset." Njutn slee ramenima. "Kao to rekoh, ja sam anomalija. Mutant. Verovatno nova vrsta. Ne verujem da je to nezakonito, zar ne?" Sve je ovo bilo ve ranije reeno, ali mu nije mnogo smetalo da to ponavlja. "To nije nezakonito. Ali mi smatramo da je upis u knjige falsifikovan. A to jeste nezakonito." "Moete li to da dokaete?" "Verovatno ne. Vi ono to radite uradite veoma dobro, gospodine Njutn. Ako ste mogli da izmislite film Svetski Kolor, pretpostavljam da vam je bilo dovoljno lako da falsifikulete krtenicu. Upis iz 1918. godine bilo bi teko proveriti. Niko vie nije iv, i slino. Ali i dalje ostaje problem da ne moemo da pronaemo nijednog druga iz detinjstva. A jo je udnija stvar to ne moemo da pronaemo nikog ko vas poznaje due od pet godina." Bouen ugasi cigaretu i poea se po uvetu, kao da su mu misli odlutale. "Hoete li da mi opet kaete zato je to tako, gospodine Njutn?" Njutn se dokono pitao da li ispitivai pohaaju specijalne kole u kojima ue svoju tehniku, na primer ekanje po uvetu, ili su to pokupili u bioskopu. Dao je isti odgovor kao i ranije. "Zato to sam bio takva nakaza, gospodine Bouen. Moja majka gotovo nikom nije dozvoljavala da me vidi. Kao to ste moda primetili, ja nisam od onih koje pritvor uznemirava. A u ono vreme nije bilo naroito teko drati dete zatvoreno. Pogotovu ne u tom delu Kentakija." "Nikad niste ili u kolu?" "Nisam." "A ipak ste jedan od najobrazovanijih ljudi koje sam ikad sreo." A onda, pre nego to je Njutn mogao da odgovori: "Da, znam da je i va um anomalija." Bouen prikri zevanje. Izgledalo je da se grdno dosauje. "Tako je." "I krili ste se u nekoj zabitoj kuli od slonovae u Kentakiju dok vam nije bilo ezdeset pet godina, i niko vas nije nikad video ili uo za vas?" Bouen se umorno osmehnu. Cela ta zamisao je, naravno, bila besmislena, ali on tu nita nije mogao da uini. Oigledno bi u nju poverovala samo neka budala, ali je morao da ima kakvu-takvu priu. Mogao je malo vie da se potrudi, stvori nekakve dokumente i podmiti neke slubenike kako bi sebi stvorio uverljiviju 85

prolost; ali je odlueno da se to ne ini, davno pre odlaska s Anteje, jer bi rizik bio vei od koristi. ak je i pronalaenje strunjaka koji je falsifikovao krtenicu bila teka i opasna rabota. "Tako je", osmehnu se. "Do moje ezdeset pete godine niko nikad nije uo za mene, osim nekoliko odavno mrtvih roaka." Bouen iznebuha ree neto novo. "I onda ste odluili da od grada do grada prodajete prstenje?" Glas mu postade rezak. "Napravili ste - od lokalnih sirovina, pretpostavljam - oko sto zlatnih prstenova, potpuno jednakih. I onda ste najednom, u ezdeset petoj, odluili da ih rasprodate?" Ovo je dolo iznenada; ranije nisu pominjali prstenove, iako je pretpostavljao da moraju znati za njih. Njutn se osmehnu na pomisao o besmislenom objanjenju koje e dati. "Tako je", ree. "I zlato ste, pretpostavljam, iskopali u dvoritu, i onda ste pomou kompleta za malog hemiara napravili drago kamenje, i lino ste vi urezali natpis vrhom zihernadle? A sve to da biste prestenje prodali malim juvelirnicama jevtinije no to vredi samo drago kamenje?" Njutna je ovo i nevoljno zabavljalo. "Gospodine Bouen, ja sam i ekscentrik." "Niste vi toliko ekscentrini", ree Bouen. "Niko nije toliko ekscentrian." "Pa kako to onda objanjavate?" Bouen napravi pauzu da bi pripalio novu cigaretu. Uprkos svem glumljenju razdraenosti, ruka mu je bila potpuno sigurna. Zatim ree: "Mislim da ste prstenje doneli sa sobom, svemirskim brodom." Malice je podigao obrve. "Kako pogaam?" Njutn je, protiv svoje volje, bio uzdrman, ali je uspeo da to ne pokae. "To je zanimljivo", ree. "Jeste. Jo je zanimljivije kad uzmete u obzir da smo nali ostatke neobine letelice otprilike pet milja od gradia u kom ste prodali svoj prvi prsten. Gospodine Njutn, moda vam ovo nije poznato, ali trup letelice koji ste tamo ostavili jo je bio radioaktivan, zraenje je imalo oekivane frekvence. Proao je kroz Van Alenove pojase." "Ne znam o emu govorite", ree Njutn. To je bilo jadno, ali nije imao ta drugo da kae. FBI se pokazao temeljniji no to je oekivao. Nastala je podua pauza. Potom Njutn ree: "Ako sam doao svemirskim brodom, zar ne bih naao bolji nain pribavljanja novca od prodaje prstenja?" Iako je neko vreme mislio da mu nije naroito stalo do toga hoe li oni ili nee otkriti istinu o njemu, Njutna iznenadi otkrie da se nelagodno osea zbog ovih novih pitanja i njihove neposrednosti. "ta biste radili", ree Bouen, "kad biste, recimo, bili s Venere, a treba vam novaca?" Gotovo prvi put u ivotu Njutn je imao muke da zadri spokojan ton. "Ako Venerijanci mogu da sagrade svemirske brodove, verujem da mogu da falsifikuju novac." "A gde ete na Veneri nai novanicu od deset dolara koju biste kopirali?"

86

Njutn nije odgovorio i Bouen zavue ruku u dep sakoa, izvadi neki mali predmet i stavi ga na sto kraj sebe. Sekretar za asak podie pogled, ekajui da neko neto kae, oigledno zato da bi to mogao pribeleiti. Njutn zamirka. Stvar na stolu bila je kutija aspirina. "Gospodine Njutn, falsifikovani novac odvodi nas do neeg drugog."

Sada je znao o emu e Bouen da govori, a tu odista nije mogao bogzna ta da uini. "Gde li ste to nali", ree. "Jedan od naih ljudi naiao je na nju dok smo pretresali vau hotelsku sobu u Luisvilu. To je bilo pre dve godine - neposredno poto ste slomili nogu u liftu." "Otkad pretresate moje sobe?" "Odavno, gospodine Njutn." "Onda mora da ste mnogo ranije imali razloga da me uhapsite. Zato to niste uradili?" "Pa", ree Bouen, "prvo smo, naravno, eleli da otkrijemo ta nameravate. S onim brodom to ga pravite u Kentakiju. A i sami ste svesni koliko je cela stvar osetljiva. Gospodine Njutn, vi ste postali vrlo bogat ovek, a mi ne moemo da idemo okolo i nekanjeno hapsimo bogatae pogotovu ako imamo vladu koja treba da je mentalno zdrava i ako je naa jedina optuba protiv bogataa da je on s nekog mesta kao Venera." Nagnuo se napred a glas mu je postao blai: "Gospodine Njutn, da li je to Venera?" Njutn se osmehnu umesto odgovora. U stvari, nov podatak nije nita bitno izmenio. "Nikad nisam rekao da je to ma koje drugo mesto osim Ajdl Krika u Kentakiju." Bouen zamiljeno pogleda nanie, u kutiju za aspirin. Podigao ju je, odmeravao joj teinu na dlanu. Potom ree: "Kao to, siguran sam, ve znate, ova kutija je napravljena od platine, to je, moraete priznati, iznenaujue. Takoe je iznenaujue, kad se uzmu u obzir... kvalitet materijala i izrada, kako se to ve kae, to je ona vrlo neveta imitacija kutije Bajerovih apsirina. Na primer, vea je za dobrih etvrt ina, i boje su drugaije. A ni zglob za zatvaranje nije onakav kakav se pravi kod Bajera." Pogledao je Njutna. "Nije da je taj nain zatvaranja bolji - samo je drugaiji." Ponovo se osmehnuo. "Ali gospodine Njutn, ono to najvie pada u oi verovatno je injenica da na kutiji nema uputstava napisanih sitnim slovima - tu su samo neotre linije koje izgledaju kao sitna slova." Njutn se oseao nelagodno, i bio je ljut na sebe to je zaboravio da uniti kutiju. "I ta ste iz svega toga zakljuili?" ree, znajui vrlo dobro ta su zakljuili. "Zakljuili smo da je neko falsifikovao kutiju najbolje to je mogao prema slici televizijske reklame." Kratko se nasmejao. "Sa televizora na podruju vrlo slabog prijema." "Ajdl Krik", ree Njutn, "predstavlja podruje izuzetno loeg prijema." "Venera takoe. A kutije Bajerovog aspirina prodaju se, zajedno s aspirinima, u apoteci u Ajdl Kriku, za dolar. U Ajdl Kriku nema potrebe da ih sami pravite." "ak ni ako ste uvrnuti ekscentrik s vrlo udnovatim ospesijama?" 87

Izgledalo je kao da se Bouen jo divi - verovatno samom sebi. "To je malo verovatno", ree. "U stvari, ba bih mogao i da okonam svo to nadmudrivanje." Paljivo je pogledao Njutna. "Jedna od fascinantnih stvari u ovome jeste to... da je osoba vae inteligencije mogla da napravi toliko greaka. ta mislite, zbog ega smo dok ste bili u ikagu odluili da vas privedemo? Imali ste dva meseca da o tome razmiljate." "Ne znam", ree Njutn. "Upravo to hou da kaem. Izgleda da vi - Antejci, je l' tako? - niste ba prilagoeni naem nainu razmiljanja. Verujem da bi svako obino ljudsko bie, italac kriminalistikih pria, shvatilo da smo morali imati mikrofon u vaoj sobi u ikagu, kad ste doktoru Brajsu objanjavali o sebi." utao je pun minut, zapanjen. Onda napokon ree: "Ne, gospodine Bouen, Antejci oigledno ne misle kao vi, ljudi. Ali mi ne bismo nekog drali zatvorenog dva meseca kako bismo mu postavljali pitanja na koja ve znamo odgovore." Bouen slee ramenima. "Moderne vlade delaju na tajnovite naine kako bi svoja uda izvele. Uostalom, ideja o vaem hapenju nije bila moja, ve Federalnog Biroa za Istraivanje. Neko od glavetina se upaniio. Bojali su se da ete razneti svet tim vaim trajektom. To je, u stvari, od poetka bila njihova teorija o vama. Njihovi agenti su slali izvetaje o projektu a pomonici direktora su pokuavali da procene kad ete ga usmeriti na Vaington ili Njujork:" S podsmeljivom tugom klimnu glavom. "Jo od Edgara Huvera ta sluba je prokleto apokaliptina." Njutn naglo ustade i ode da spremi pie. Bouen ga zamoli da spremi tri ae. Onda je i sam ustao, i, s rukama u depovima, neko vreme zurio u svoje cipele dok je Njutn sipao pie. Poto je dodao ae sekretaru i Bouenu - uzimajui pie sekretar je izbegavao njegov pogled - Njutnu neto pade na pamet. "Ali kad je FBI jednom uo va snimak - pretpostavljam da ste snimali - mora da su promenili miljenje o mojim namerama." Bouen otpi gutljaj. "U stvari, gospodine Njutn, nismo dozvolili da FBI uopte dozna za taj snimak. Jednostavno smo im naredili da za na raun izvre hapenje. Traka nikad nije izala iz moje kancelarije." To je bilo jo jedno iznenaenje. Ali su iznenaenja tako brzo nailazila da se na njih privikavao. "Kako ete ih spreiti da ne trae traku?" "Pa", ree Bouen, "ba i moete da znate da imam tu sreu da budem direktor Centralne Informativne Agencije. Na izvestan nain, ja sam iznad FBI." "Onda mora da ste vi - kako bee, Van Brug? uo sam za vas." "Mi u Centralnoj smo nedokuiva druina", ree Bouen - ili Van Brug. "Uglavnom, kad smo jednom imali traku, znali smo o vama ono to smo eleli da znamo. Takoe smo na osnovu vae ispovesti zakljuili da biste, ako vas FBI privede - a, kao to sam vam rekao, bili su na ivici da to uine - mogli njima ispriati celu priu. Nismo eleli da se to dogodi jer ne verujemo Federalnom Birou. Ovo su opasna vremena, gospodine Njutn; problem s kojim smo se muili oni su mogli da ree tako to bi vas ubili." "A vi ne nameravate da me ubijete?" 88

"To nam je, naravno, padalo na um. Nisam bio za, uglavnom zbog toga to bi - ma koliko da ste opasni - ubiti vas znailo ubiti gusku koja nosi zlatna jaja." Njutn dovri pie, onda opet napuni au. "Kako to mislite?" "Ve sad imamo, u Ministarstvu odbrane, mnoge projekte za oruja zasnovane na podacima koje smo za tri godine pokupili iz vae privatne arhive. Ovo su, kao to rekoh, opasna vremena; ima mnogo naina na koje moemo da vas upotrebimo. Pretpostavljam da vi Antejci znate mnogo toga o oruju." Njutn je neko vreme utao, zagledan u svoju au. Onda je rekao, mirno: "Ako ste me uli dok razgovaram s Brajsom znate ta smo mi Antejci sebi uinili svojim orujem. Nemam nameru da uinim Sjedinjene Amerike Drave svemoguim. Niti bih, zapravo, to mogao i kad bih eleo. Ja nisam naunik. Odabran sam za ovo putovanje zbog svoje fizike izdrljivosti, ne zbog svog znanja. Znam vrlo malo o oruju - imam utisak, manje od vas." "Na Antei ste morali videti oruje i sluati o oruju." Njutnu se sad vraala pribranost, verovatno od pia. Nije se vie povlaio. "Gospodine Van Brug, vi ste videli automobile. Moete li, onako na brzu ruku, da objasnite afrikom uroeniku kako da napravi automobil? Samo od materijala dostupnog na licu mesta?" "Ne. Ali divljaku mogu da objasnim princip unutarnjeg sagorevanja. Ukoliko se u modernoj Africi moe pronai divljak. A ukoliko je to bistar divljak, mogao bi sa tim neto i da uradi." "Da se ubije, verovatno", ree Njutn. "U svakom sluaju, ne nameravam da vam kaem ma ta iz te oblasti, ma koliko to imalo vrednosti za vas." Ispio je drugo pie. "Pretpostavljam da biste mogli pokuati jo i to da me muite." "Gubljenje vremena, bojim se", ree Van Brug. "Vidite, razlog zbog kojeg smo vam dva meseca postavljali glupava pitanja bilo je obavljanje neke vrste psihoanalize. Imali smo tu kamere koje su beleile uestalost treptanja i sline stvari. Ve smo zakljuili da muenje ne bi delovalo na vas. Od bola biste vrlo lako poludeli, a jednostavno ne moemo da saznamo dovoljno o vaoj psihologiji - o krivicama i anksioznosti i slinim stvarima - da bismo vas podvrgli ma kojem nainu ispiranja mozga. Takoe smo vas kljukali drogama - hipnoticima, narkoticima - ni one ne deluju." "Pa ta ete onda da radite? Da me streljate?" "Ne. Bojim se da ak ni to ne moemo. Ne moemo bez Predsednikove dozvole, a on je nee dati." Onda se tuno nasmeio. "Vidite, gospodine Njutn, nakon svih kosmikih inilaca koji se moraju uzeti u obzir, ispostavlja se da je onaj koji je bitan, odluujui stvar praktine, ljudske politike." "Politike?" "Dogodilo se da je ovo 1988. godina. A 1988. je izborna godina. Predsednik ve vodi kampanju za novi mandat, i pouzdani izvori mu vele - znate li da Votergejt nije nita izmenio nita - Predsednik koristi nas, iz Centralne, za pijuniranje druge partije? - da republikanci smeraju da celu ovu stvar pretvore u neto kao Drajfusova afera, ukoliko protiv vas ne iznesemo ili odgovarajue optube ili vas ne pustimo, uz obilata izvinjenja svima i svakome." 89

Njutn se naglo nasmeja. "A ako me streljate, Predsednik moe da izgubi na izborima?" "Republikanci su ve dobro nahukali vau sabrau industrijalce iz Nacionalnog udruenja poslovnih ljudi. A ta su gospoda, kao to verovatno znate, vrlo uticajna. I, uz to, tite svoje." Njutn poe da se smeje jo jae. Prvi put u ivotu se odista smejao naglas. Nije se smejuckao ili smejuljio ili frktao; smejao se glasno i grohotom. Na kraju ree: "Znai, moraete da me pustite?" Van Brug se smrknuto nasmei. "Sutra. Sutra vas putamo." 9.

Ve vie od godinu dana bilo mu je sve tee da zna svoja oseanja prema mnogim stvarima. Ta tekoa nije bila osobina njegovog naroda, ali ju je odnekud stekao. Tokom onih petnaest godina nauio je da govori engleski, nauio je da zakopava dugmeta, da vezuje kravatu, nauio rezultate bezbola, marke automobila i nebrojene druge estice informacija od kojih su se mnoge pokazale nepotrebne, tokom sveg tog vremena nikad nije patio od sumnji u samog sebe, nikad nije preispitivao plan za ije je sprovoenje odabran. A sada, nakon pet godina stvarnog ivota s ljudskim biima, nije kadar da kae ta osea u pogledu jedne tako jasne stvari kao to je putanje iz zatvora. to se tie samog plana, nije znao ta da misli te je stoga o njemu jedva i razmiljao. Postao je vrlo slian ljudima. Ujutro su mu opet dali njegove stvari za preruavanje. Bilo je neobino ponovo ih upotrebiti, pre nego to se vrati u svet, a takoe smeno, jer pred kim se to sada sakriva? Ipak mu je bilo milo to ponovo ima kontaktna soiva, soiva koja su njegovim oima davala ljudskiji izgled. Filteri za svetlost ublaavali su napor njegovih oiju izazvan blistavou od koje ak ni tamne naoari, neprekidno noene, nisu mogle da ga sasvim zatite. I kad ih je stavio i pogledao se u ogledalo, laknulo mu je to ponovo izgleda kao ljudsko bie. ovek kog ranije nije viao izveo ga je iz sobe, pa du hodnika koji su osvetljavale svetlee ploe - ploe napravljene po patentima S. I. K. - i gde su straarili vojnici naoruani pitoljima. Uli su u lift. Svetlost u liftu bila je nasilno jaka. Stavio je tamne naoari. "ta ste rekli novinama o svemu ovome?" zapita, mada mu je u stvari bilo svejedno. Iako je dotle bio utljiv, ovek se sad pokazao prilino govorljiv. Bio je nizak, zdepast, imao je runu kou. "To nije moj odsek", ree ljubazno, "ali mislim da su rekli kako vas dre u zatitnom pritvoru, zbog bezbednosti. Va rad je neophodan za narodnu odbranu. I tome slino." "Hoe li biti novinara? Kad izaem?" "Ne verujem." Lift se zaustavio. Vrata se otvorie u drugi hodnik pod straom. "Da tako kaem, smuvaemo vas na sporedni izlaz." "Sad odmah?"

90

"Za otprilike dva sata. Prvo treba da se obave neki rutinski poslovi. Moramo da vas razduimo odavde. Zato sam ja tu." Nastavili su da idu kroz hodnik koji je bio vrlo dugaak i, kao i ostatak zgrade, suvie jarko osvetljen. "Kaite mi", ree ovek, "zbog ega su vas bili zatvorili?" "Ne znate?" "Ovde su o tome prilino utljivi." "Zar vas gospodin Van Brug ne obavetava o takvim stvarima?" ovek se osmehnu. "Van Brug nikome nita ne govori, osim moda Predsedniku, a i njemu govori samo ono to sam nae za shodno." Na kraju hodnika - ili tunela, nije bio siguran ta je nalazila su se vrata kroz koja su uli u neto to je izgledalo kao prevelika zubarska ordinacija. Bila je zapanjujue ista, u svetlo utim ploicama. Tu je bila stolica, od onih kakve upotrebljavaju zubari, s obe strane nalazilo se nekoliko maina neugodno novog izgleda. Unutra su stojei ekali dve ene i mukarac, utivo su se smeili, obueni u svetlo ute mantile u tonu s ploicama. Oekivao je da vidi Van Bruga - nije bio siguran zato - ali Van Brug nije bio u sobi. ovek koji ga je dopratio pokaza mu na stolicu. Nasmejao se: "Znam da izgleda grozno, ali vam nee raditi nita bolno. Neki rutinski pregledi, najvie zbog identifikacije." "Boe moj", ree Njutn, "zar me niste dovoljno pregledali?" "Mi nismo, gospodine Njutn. ao mi je ako se ponavlja neto to je radila Centralna. Ali mi smo iz Federalnog Biroa za Istraivanja, i ovo moramo da dobijemo za svoju arhivu. Znate, krvna grupa, otisci prstiju i slino." "U redu." Seo je u stolicu, pomiren sa sudbinom. Van Brug je rekao da vlade delaju na tajnovite naine kako bi svoja uda izvele. Uostalom, nee trajati suvie dugo. Neko vreme su ga bockali i ispitivali iglama, fotografskim priborom i raznim metalnim spravama. Stavljali su mu tipaljke na glavu da bi izmerili njegove modane talase, tipaljke na doruje da bi mu izmerili broj sranih otkucaja. Znao je da neki od dobijenih rezultata moraju predstavljati iznenaenje za njih, ali nisu ga pokazivali. Sve je to bio, kako ree ovek iz Federalnog, rutinski posao. A onda su, otprilike sat kasnije, dogurali ispred njega mainu, postavili je vrlo blizu i zamolili ga da skine naoare. Maina je imala dva soiva razmaknuta poput oiju, koja kao da su ga znatieljno gledala. Oko svakog soiva nalazila se crna gumena navlaka, slino aici za ispiranje oiju. Smesta ga obuze strah. Ako im nisu poznate osobenosti njegovih oiju... "ta ete s tim da radite?" Tehniar u utom mantilu izvadi iz gornjeg depa mali lenjir i postavi ga preko hrbata Njutnovog nosa, premeravajui. Glas mu je bio bezlian. "Samo emo snimiti nekoliko fotografija", ree. "Nee vas boleti." Profesionalno se osmehujui jedna od ena je posegla za njegovim naoarima. "Eto, gospodine, samo emo ovo da skinemo..." 91

Trgnuo je glavu dalje od nje, podigavi ruku da zatiti lice "Samo trenutak. Kakve fotografije?" ovek za mainom je malice oklevao. Onda je pogledao u oveka iz Federalnog, koji je sada sedeo blizu zida. ovek iz Federalnog ljubazno klimnu glavom. ovek u utom mantilu ree: "U stvari, gospodine, dve vrste fotografija, istovremeno. Jedna je uobiajena identifikacijska fotografija vae mrenjae, kako bismo dobili obrazac rasporeda krvnih sudova. To je najbolja postojea identifikacija. Druga je rendgenski snimak. Potrebne su nam brazde s unutranje strane vae potiljane kosti zadnjeg dela vae lobanje." Njutn pokua da ustane sa stolice. "Ne!" ree. "Vi ne znate ta radite." Bre no to bi poverovao da je mogue, ljubazni ovek iz Federalnog obreo se iza njega i gurao ga natrag u stolicu. Nije mogao da se pomeri. ovek iz Federalnog verovatno nije toga bio svestan, ali je i ena mogla lako da ga dri. "ao mi je, gospodine", govorio je ovek iza njega, "ali moramo da dobijemo te snimke." Pokuao je da se smiri. "Zar vas nisu obavestili? Zar vam nisu rekli o mojim oima? Oni svakako znaju..." "ta je sa vaim oima?" ree ovek u utom mantilu. Delovao je nestrpljivo. "Osetljive su na rendgenske zrake. Ta sprava..." "Niije oi ne mogu da vide rendgenske zrake." ovek skupi usta, oigledno iznerviran. "Niko ne vidi na tim talasnim duinama." Klimnuo je glavom eni, a ona je, nelagodno se osmehujui, skinula Njutnu naoare. Svetlost u prostoriji naterala ga je da zamuri. "Ja vidim", ree, mirkajui. "Ja vidim sasvim drugaije od vas." Zatim: "Dajte da vam pokaem kako su ustrojene moje oi. Ako me pustite, izvadiu svoja... svoja kontaktna soiva." ovek iz Federalnog ga nije putao. "Kontaktna soiva?" ree tehniar. Nagnuo se sasvim blizu i podue piljio u Njutnove oi. Onda se odmaknuo. "Vi ne nosite kontaktna soiva." Oseao je ono to ve dugo vremena nije osetio - paniku. Bletavost prostorije poela je da ga pritiska; inilo mu se da pulsira oko njega, usaglaena s otkucajima njegovog srca. Imao je utisak da govori nerazgovetno, pijano. "To je... nova vrsta soiva. Membrana, nisu plastina. Ako me za trenutak pustite, pokazau vam." Tehniareva usta su i dalje bila zgrena. "To ne postoji", ree. "ja se dvadeset godina bavim kontaktnim soivima i..." Iza njega je ovek iz Federalnog rekao neto predivno. "Neka pokua, Arture", rekao je, naglo mu pustivi ruke. "Na kraju krajeva, on plaa porez." Njutn odahnu. Onda ree: "Bie mi potrebno ogledalo." Poe da pretura po depovima i iznenada ga ponovo obuze panika. Nije imao pri sebi specijalnu malu pincetu predvienu za vaenje membrana... "ao mi je", ree, ne obraajui se nikom od njih posebno. "ao mi je, ali bie mi potreban jedan instrument. Moda je tamo, u mojoj sobi..."

92

ovek iz Federalnog se strpljivo nasmei. "Haj'te, molim vas", ree. "Nemamo ceo dan. A u onu sobu ne bih mogao da uem ak i kad bih hteo." "U redu", ree Njutn. "Imate li onda dve male pincete? Moda u moi da to njima obavim." Tehniar napravi grimasu. "Samo asak." Promrmljao je jo neto, onda je otiao do fijoke. Za trenutak je prikupio zapanjujuu zbirku blistavih instrumenata pincete, pincete-hvataljke i pincetama sline alatke nepoznate namene. Stavio ih je na sto pored zubarske stolice. Jedna od ena je Njutnu ve bila dodala okruglo ogledalo. Uzeo je sa stola malu pincetu zatupastih krajeva. Nije mnogo liila na onu napravljenu za taj posao, ali e moda valjati. Radi probe je njome nekoliko puta uhvatio u prazno. Moda je malo prevelika, ali morae da poslui. Onda je utvrdio da ne moe mirno da dri ogledalo. Zamolio je enu koja mu ga je dala da ga pridri. Prila je blie i uzela ogledalo, drei ga suvie blizu njegovom licu. Rekao joj je da se malo odmakne, zatim da popravi ugao kako bi mogao dobro da vidi. I dalje je mirkao. ovek u utom mantilu poe da lupka nogom o pod. Lupkanje kao da je bilo u ritmu s pulsiranjem svetlosti u prostoriji. Kad je oima prineo ruku u kojoj je drao pincetu, prsti poee nekontrohsano da podrhtavaju. Brzo je povukao ruku. Ponovo je pokuao, ali stvar nije mogao ni da priblii oku. Ruka mu se sad estoko tresla. "Izvinite", ree, "samo jo minut..." Ruka mu se nehotice povue dalje od oka, iz straha od tog instrumenta i od prokleto drhtavih prstiju koji su se nekontrolisano tresli. Pinceta mu iz ruke pade u krilo. Nespretno je posegnuo za njom, a onda, s uzdahom, pogledao oveka iz Federalnog, ije je lice bilo neopredeljeno. Iskalja se, i dalje mirkajui. Zbog ega svetlost mora da bude tako bletava? "Mislite li da bih mogao da dobijem neto za pie? Din?" ovek se iznenada nasmejao. Ah ovaj put smeh nije delovao ljubazno. Zvuao je resko, hladno, grubo, i odzvanjao je u sobi obloenoj ploicama. "Haj'te, molim vas", ree ovek, osmehujui se popustljivo, "haj'te, molim vas." Zgrabio je pincetu, sad s oajanjem. Kad bi mogao samo delimino da skine jednu od membrana, makar povredio oko, videli bi... Zbog ega Van Brug ne doe i ne kae im? Za njega e biti bolje da upropasti jedno oko nego da oba izloi toj maini, tim soivima koja bi htela da bulje u njegovu lobanju, da broje, iz nekog idiotskog razloga, brazde na unutranjoj strani njegovog potiljka, da ih broje kroz njegove oi; njegove osetljive oi. Najednom, ruke oveka iz Federalnog ponovo su se sklopile oko njegovih doruja i ruke su mu - te ruke u kojima je bilo tako malo snage kad se protivstave snazi ljudskog bia - jo jednom povuene iza lea i stegnute. A onda mu je neko stavio zategu oko glave i uvrstio je na slepoonicama. "Ne!" rekao je, tiho, drhtavo. "Ne!" Nije mogao da pomeri glavu. "ao mi je", ree tehniar, "ao mi je, ali za ovo glava mora da vam bude nepomina." Uopte nije zvualo kao da mu je ao. Gurnuo je mainu tik do Njutnovog lica. Onda je okrenuo prekida koji je soiva s gumenim navlakama pribliio Njutnovim oima, nalik dogledu. A Njutn je, drugi put u dva dana, uinio neto novo i potpuno ljudsko. Vrisnuo je. Krik je u poetku bio bez rei, a onda je uo sebe kako ih oblikuje: "Zar ne znate da ja nisam ovek? Ja 93

nisam ljudsko bie!" Kupaste navlake uklonile su svu svetlost. "Nije mogao nita da vidi, nikoga. Ja uopte nisam ljudsko bie!" "Haj'te, molim vas", ree iza njega ovek iz Federalnog. A tada blesnu srebrna svetlost koja je, za Njutna, bila blistavija no to je podnevno sunce usred leta za oveka koji je izaao iz mrane sobe i sebe prisilio da otvorenih oiju gleda u to sunce dok mu se pred oima ne zatamni. Onda je osetio kako mu pritisak nestaje s lica i znao da su odgurali mainu. Tek poto je dva puta pao, pregledali su mu oi i otkrili da je slep. 10.

est nedelja su ga drali bez ikakvog dodira sa spoljnim svetom, u vladinoj bolnici, gde vladini lekari nisu ba nita mogli da uine za njega. elije njegove mrenjae koje reaguju na svetlost bile su gotovo potpuno sprene. Nisu bile nita sposobnije da razaznaju no to bi bila strahovito preeksponirana fotografska ploa. Posle nekoliko nedelja mogao je nejasno da razabira svetlost i tamu, i mogao je da kae, kad bi ispred njega stavili neki veliki, taman predmet, da je to, zaista, veliki, taman predmet. Ali je to bilo sve - nije se videla nijedna boja, nikakav oblik. I u tom periodu ponovo je poeo da misli na Anteu. Njegov um je najpre poeo da se prisea starih i ratrkanih uspomena, ponajvie iz detinjstva. Setio se jedne igre sline ahu koju je voleo kao dete - igre koja se igrala providnim kockama na okrugloj tabli - i naao se u priseanju sloenih pravila prema kojima su svetlo zelene kocke imale prednost nad sivim kad bi uobliile mnogougaonike. Setio se muzikih instrumenata na kojima je uio da svira, knjiga koje je proitao, naroito knjiga o istoriji, i automatskog okonanja detinjstva u svojoj trideset drugoj antejskoj godini - brakom - ili, po ljudskom raunanju vremena, etrdeset petoj. Svoju enu nije sam odabrao, iako se ponekad i to inilo, ve je dopustio porodici da je izabere. Brak je bio dobar i sasvim prijatan. Nije bilo strasti, ali Antejci nisu strastan narod. Sada je, slep, u bolnici u Sjedinjenim Dravama, mislio o svojoj eni s vie nenosti no ikad ranije. Nedostajala mu je, i poeleo je da ona bude tu, s njim. Ponekad je plakao. Poto nije mogao da gleda televiziju, ponekad bi sluao radio. Doznao je da vlada nije uspela da zadri u tajnosti njegovo slepilo. Republikanci su ga mnogo koristili u okviru svoje predizborne kampanje. Ono to se njemu dogodilo nazivali su primerom administrativne osionosti i neodgovornosti. Nakon prve nedelje nije bio kivan na njih. Kako da se ljuti na decu? Van Brug je davao smetena izvinjenja; sve je to bila greka; nije znao da FBI nije bio obaveten o Njutnovim osobenostima. Bilo mu je jasno da je Van Brugu u stvari svejedno, da ga jedino brine ta bi on, Njutn, eventualno mogao rei tampi, koja bi imena naveo. Njutn ga je umorno uveravao da nee rei nita osim da je to bio neizbean nesrean sluaj. Niija greka - nesrean sluaj. Onda mu je Van Brug jednog dana rekao da je unitio traku. Rekao je kako je od poetka znao da u nju ionako niko ne bi poverovao. Smatrali bi da je falsifikat, ili da je Njutn lud, ili ma ta osim da je istinita. 94

Njutn ga zapita veruje li on da je istinita. "Naravno da verujem", mirno ree Van Brug. "Bar est ljudi za nju zna i veruje joj. Jedan od njih je Predsednik, a tu je i dravni sekretar. Ali unitavamo dokaze." "Zato?" "Pa", hladno se nasmeja Van Brug, "izmeu ostalog, ne elimo da uemo u istoriju kao najvea skupina blesana koja je ikad upravljala ovom zemljom." Njutn spusti knjigu s kojom je uvebavao Brajovu azbuku. "Onda mogu da nastavim svoj rad? U Kentakiju?" "Moda. Ne znam. Motriemo na vas svaki minut, do kraja vaeg ivota. Ali ako republikanci dou na vlast, smenie me. Ne znam." Njutn ponovo uze knjigu. Za trenutak, prvi put posle mnogo nedelja, poeo je da se interesuje za ono to se dogaa oko njega. Ali je zainteresovanost nestala brzo kao to se i pojavila, ne ostavljajui tragove. Blago se nasmejao. "To je zanimljivo", ree. Kad je naputao bolnicu, vodila ga je medicinska sestra, a pred zgradom je ekala gomila. Na jarkoj svetlosti sunca mogao je da nazre njihove siluete i da uje njihove glasove. Kroz gomilu su, verovatno policajci, napravili prolaz za njega, i bolniarka ga je provela do kola. uo je slabaan aplauz. Dvaput se spotakao, ali nije pao. Bolniarka ga je struno vodila; ostae uz njega mesecima ili godinama, dok god mu bude potrebna. Zvala se irli, i koliko je mogao da utvrdi bila je debela. Neko ga iznenada uze za ruku i on oseti blag stisak. Pred njim se nalazio neko velik. "Lepo je to ste opet s nama, gospodine Njutn." Farnsvortov glas. "Hvala, Olivere." Osetio je velik umor. "Moramo da porazgovaramo o nekim poslovima." "Da. Znate, gospodine Njutn, snima vas televizija." "Oh, nisam znao." Osvrnuo se, bezuspeno pokuavajui da pronae konture kamere: "Gde je kamera?" "Desno od vas", ree Farnsvort, sotto voce. "Okrenite me prema njoj, molim vas. Da li neko eli neto da me pita?" Glas, oigledno televizijskog komentatora, progovori kraj njegovog lakta. "Gospodine Njutn, ja sam Djuen Vajtli, sa CBS televizije. Moete li mi rei kako se oseate, kad ste opet napolju?" "Ne mogu", ree Njutn. "Jo ne." Izgleda da se voditelj nije pomeo. "ta su", ree, "vai planovi za budunost? Posle onog kroz ta ste upravo proli?" Njutn je najzad uspeo da razabere kameru, i sad joj je bio okrenut licem, gotovo sasvim nesvestan prisustva ljudske publike, i tu u Vaingtonu i pred ekranima irom zemlje. Mislio je na drugu publiku. Malo se osmehnuo. Antejskim naunicima? Svojoj eni? "Kao to znate", ree, 95

"radio sam na projektu istraivanja svemira. Moja kompanija se bila posvetila jednom prilino zamanom poduhvatu, da uputi letelicu u Sunani sistem kako bismo izmerili radijacije koje su do sada onemoguavale meuplanetarna putovanja." Zastao je, da uzme dah, i shvatio da ga bole ramena i glava. Moda je to opet gravitacija, posle toliko vremena provedenog u krevetu. "Tokom pritvora - koji nije bio nimalo neprijatan - imao sam prilike da razmiljam." "Da?" ree voditelj, popunjavajui pauzu. "Da." Nasmeio se blago, znaajno, ak sreno, prema kameri, prema zaviaju. "Zakljuio sam da je projekat suvie ambiciozan. Obustaviu ga."

Trei deo: 1990 - IKAR SE DAVI 1.

Natan Brajs je prvi put otkrio Tomasa Deroma Njutna preko rolne kapisli. Ponovo ga je otkrio preko gramofonske ploe. Plou je naao isto tako sluajno kao to je naao kapisle, ali je njen smisao - bar delimino - namah bio mnogo uoljiviji no to je bio smisao kapisli. To se dogodilo oktobra 1990. godine, u radnji meovitom robom Valgrin, u Luisvilu, nekoliko blokova od stana u kojem su zajedno iveli Brajs i Beti Do Moer. To se dogodilo sedam meseci nakon Njutnovog malog oprotajnog govora na televiziji. I Brajs i Beti Do utedeli su najvei deo svojih plata zaraenih u Svetskoj Industrijskoj, i Brajsu nije bilo stvarno neophodno da zarauje za ivot, bar ne godinu-dve. Meutim, zaposlio se kao konsultant jednog proizvoaa naunih igraaka - s izvesnim zadovoljstvom je oseao da je tim zaposlenjem zaokruio svoju karijeru hemiara. Vraajui se s posla kui jednog popodneva, zaustavio se pred radnjom. Nameravao je da kupi pertle, ali je zastao kod ulaza kad je ugledao veliku metalnu korpu gramofonskih ploa ispod natpisa koji je glasio: RASPRODAJA 89 centi. Brajs je uvek tragao za popustima. Pogledao je nekoliko tabli-omota, trenutak se poigrao ovom ili onom, a onda je naiao na jednu amaterski opremljenu, koja ga smesta zapanji svojim naslovom. Otkako su gramofonske ploe postale eline loptice proizvodai su ih obino pakovali u male plastine kutije privrene za veliku plastinu tablu. Tabla bi bila 'umetniki' islikana i nosila uobiajen smean komentar kakav se nalazio na starim kvadrafonskim albumima. Ali je tabla za ovu bila od obinog kartona, i nije bilo slike. U jevtinom pokuaju da se postigne neophodan 'umetniki' efekt, za naslov ploe iskorieno je ono otrcano sredstvo da sve bude napisano malim slovima. Glasio je: pesme iz svemira. A na drugoj strani kartona: budite uvereni da neete znati ovaj jezik, ali da ete poeleti da ga znate! sedam pesama koje nisu sa ovog sveta! od oveka koga nazivamo 'posetilac'. Bez imalo oklevanja Brajs odnese plou u kabinu za presluavanje, stavi lopticu u leite i okrete prekida. Jezik koji se zauo odista je bio udnovat - tuan, tean, s produenim samoglasnicima, dizao se i sputao u neobinim tonovima, potpuno nerazumljiv. Ali glas je nesumnjivo pripadao T. D. Njutnu. Iskljuio je prekida. Na dnu kartona bilo je odtampano: snimila 'trea renesensa' salivenova ulica dvadeset tri, njujork... 96

'Trea renesansa' nalazila se u potkrovlju. Njeno kanceIarijsko osoblje sastojalo se od samo jedne linosti, ustrog mladog Crnca s ogromnim brkovima. Ovaj je, sreom, bio druevno raspoloen kad je Brajs doao u kancelariju, te je rado objasnio da je 'posetilac' sa ploe bogati ludak koji se zove Tom ovo-ili-ono a ivi tamo-ve-negde u Vilidu. Taj ludak je, izgleda, lino stupio u vezu sa studiom za snimanje i snosio trokove izrade i distribucije ploe. Moete ga nai u kafani iza ugla, lokal se zove Klju i lanac... Klju i Ianac bio je zaostatak starih kafanica koje su nestale sedamdesetih godina. Uspela je da preivi, uz nekoliko slinih, tako to je namestila bar i poela da prodaje jevtino pie. Nije bilo bongo bubnjeva i najava veeri poezije - to je davno prola era - ali je bilo diletantskih slika na zidovima, po prostoriji su nasumice bili poredani jevtini drveni stolovi, a ono malo prisutnih gostiju namerno su bili obueni kao skitnice. Tomas Derom Njutn se nije nalazio meu njima. Brajs je za barom poruio viski sa sodom i pio ga je polako, spreman da eka bar nekoliko sati. Ali je tek bio naeo svoje drugo pie kad ude Njutn. U prvi mah Brajs ga nije prepoznao. Njutn je bio malo poguren i hodao je tee no ranije. Imao je svoje uobiajene tamne naoare, ali je sada nosio beli tap, a na glavi najveu besmislicu - siv filcani eir. Debela uniformisana bolniarka vodila ga je za miicu. Dovela ga je do usamljenog stola u dnu prostorije, posadila ga i otila. Njutn okrete lice ka baru i ree: "Dobar dan, gospodine Elbert." A barmen ree: "Odmah dolazim, iko." Onda je barmen otvorio bocu Gordonovog dina, stavio je na posluavnik s bocom angosture i aom i posluavnik odneo do Njutnovog stola. Njutn je iz depa na koulji izvadio novanicu, pruio mu je, neodreeno se osmehnuo i rekao: "Zadrite kusur." Stojei uz bar, Brajs je netremice posmatrao Njutna dok je napipavao au, pronaao je i nasuo do pola dina, pa obilno dodao angosturu. Nije uzeo leda i nije promeao pie, ve je odmah poeo da pije. Brajs je najednom, gotovo izbezumljen, poeo da se pita ta da kae Njutnu sada kad ga je pronaao. Moe li da jurne od bara, drei viski sa sodom, i kae: "Tokom ovih godinu dana promenio sam miljenje. Ipak elim da Antejci uzmu vlast. itam novine, i sada elim da Antejci uzmu vlast." Sve je izgledalo tako smeno, sad kad je stvarno ponovo s Antejcem - a Njutn sada deluje tako patetino. Kao da se onaj zapanjujui razgovor u ikagu dogodio u snu ili na drugoj planeti. inilo mu se da je dugo posmatrao Antejca, seajui se kako je poslednji put video gradilite, Njutnov trajekt, ispod aviona Ratnog vazduhoplovstva koji ga je, zajedno s Beti Do i pedeset drugih, odnosio s radilita u Kentakiju. Za trenutak je, razmiljajui o ovome, gotovo zaboravio gde se nalazi. Seao se onog lepog apsurdnog broda koji su svi gradili tamo dole u Kentakiju, seao se zadovoljstva koje je nalazio u radu na njemu, naina na koji je, izvesno vreme, toliko bio zaokupljen reavanjem onih problema s metalima i keramikom, s temperaturom i pritiskom, kako je oseao da mu je ivot doista ukljuen u neto znaajno, neto to vredi. Verovatno su sad delovi broda poeli da raju - ukoliko FBI nije celu stvar ve zapeatio u termoplastiku i otposlao da se arhivira u podrumu Pentagona. Ali to god da se dogodilo, to svakako ne bi bilo prvo sredstvo mogueg spasenja koje je vlast sredila po kratkom postupku.

97

Onda je, u raspoloenju u koje ga je doveo ovaj pravac razmiljanja, pomislio nek' ga nosi avo, ustao, otiao do Njutnovog stola, seo i rekao mirnim i odlunim glasom: "Dobar dan, gospodine Njutn." Njutnov glas zvuao je podjednako smireno. "Natan Brajs?" "Da." "Pa", Njutn ispi au koja mu je bila u ruci, "milo mi je to ste doli. Mislio sam da ete moda doi." Iz nekog razloga ton Njutnovog glasa, verovatno ta nemarna nezainteresovanost, uznemiri Brajsa. Najednom se oseao nelagodno. "Otkrio sam vau plou", ree. "Pesme." Njutn se neodreeno osmehnuo. "Je li? Kako vam se dopadaju?" "Ne mnogo." Pokuao je da bude smeo tom izjavom, ali se oseti kao neko ko je jedino postigao da bude sitniav. Iskalja se: "Zato ste je uopte snimili?" Njutn se i dalje osmehivao. "Zapanjujue je koliko ljudi ne promisle do kraja o stvarima", ree. "Bar je to ono to mi je rekao ovek iz Centralne." Poeo je sebi da sipa din, i Brajs primeti da mu ruka pri tom drhti. Nesigurno je spustio bocu. "Na ploi uopte nisu antejske pesme. To je neto kao pismo." "Pismo kome?" "Mojoj eni, gospodine Brajs. I nekim mudrim ljudima u domovini koji su me obuavali za... za ovaj ivot. Nadao sam se da e je jednom emitovati na kratkim talasima. Znate, jedino kratki talasi dopiru do planeta. Ali, koliko mi je poznato, jo je nisu emitovali." "ta pie u pismu?" "Oh, 'Zbogom'. 'Idite do avola'. Takve stvari." Brajs se oseao sve nelagodnije. Za trenutak poele da je doveo Beti Do. Beti Do bi bila sjajna za vaspostavljanje zdravog razuma, za to da stvari postanu razumljive, ak podnoljive. Ali je Beti Do smatrala da je zaljubljena u T. D. Njutna, a to bi moglo biti jo nelagodnije od ovoga. Nastavio je da uti, nemajui pojma ta bi rekao. "Pa, Natane - pretpostavljam da vam ne smeta ako vas zovem Natan. Sad kad ste me pronali, ta hoete od mene?" Smeio se, ispod naoara i blesavog eira. Njegov osmeh je izgledao drevan kao Mesec; to jedva da je bio ljudski osmeh. Brajs se odjednom oseti postien zbog tog osmeha, zbog ozbiljnog, umornog, uasno iscrpljenog tona Njutnovog glasa. Pre no to je odgovorio nasu sebi pie, sluajno lupivi grliem boce o au. Onda je poeo da pije, usredsredivi pogled na Njutna, na nerefleksne zelene plohe Njutnovih naoara. Drei providnu plastinu au obema rukama, oslonjen laktovima na sto, ree: "Gospodine Njutn, elim da spasete svet." Njutnov osmeh se nije promenio, a njegov odgovor je doao smesta: "Vredi li ga spaavati, Natane?" 98

Nije ovamo doao da razmenjuje ironinosti. "Da", ree, "mislim da ga vredi spaavati. U svakom sluaju, ja hou da proivim svoj ivot." Njutn se naglo nae napred u stolici, u pravcu bara. "Gospodine Elbert", pozvao je, "gospodine Eibert." Barmen, nizak ovek tunog, suvonjavog lica, prenu se iz svojih sanjarija. "Da, iko?" ree, blago. "Gospodine Elbert", ree Njutn, "jeste li svesni da ja nisam ljudsko bie? Znate li da sam sa druge planete, po imenu Antea, i da sam ovamo doao svemirskim brodom!" Barmen slee ramenima. "uo sam", ree. "E, ja jesam s druge planete, i doao sam svemirskim brodom", ree Njutn. "Oh, zaista sam doao." Zastade, a Brajs je buljio u njega zapanjen ne onim to je Njutn rekao, ve detinjastom, deakom, luckastom bojom njegovog glasa. ta su mu to uinili? Da li su ga samo oslepeli? Njutn opet doviknu barmenu. "Gospodine Elbert, znate li zato sam doao na ovaj svet?" Ovog puta barmen ga ak nije ni pogledao. "Ne, iko, nisam uo", ree. "Eto, doao sam da vas spasem." Njutnov glas je bio precizan, ironian, ali je u njemu bio nagovetaj histerije. "Doao sam da vas sve spasem." Brajs je mogao da vidi kako se barmen osmehuje za sebe. Onda je, i dalje za barom, rekao: "Onda bolje pouri sa tim, iko. Spas nam je hitno potreban." Njutn je tada oborio glavu, Brajs nije razabrao da li od stida, oajanja ili umora. "Oh, da", rekao je, gotovo apatom. "Spas nam je hitno potreban." Potom je podigao glavu i osmehnuo se Brajsu. "Viate li Beti Do?" zapitao je. Ovo ga zatee nespremnog. "Da..." "Kako je? Kako je Beti Do?" "Dobro je. Nedostajete joj." Zatim: "Kao to ree gospodin Elbert, spas nam je hitno potreban. Moete li to da uinite?" "ao mi je. Ne." "Zar ne postoji neka mogunost?" "Ne. Naravno da ne postoji. Vlada zna sve o meni..." "Rekli ste im?" "Mogao sam im rei, ali nije bilo potrebno. Izgleda da su dosta dugo znali. Mislim da smo bili naivni." "Ko? Vi i ja?" 99

"Vi. Ja. Moj narod, u domovini, moj mudri narod..." Tiho je dobacio: "Bili smo naivni, gospodine Elbert." Elbertov odgovor bio je isto tako tih, "Je l' to injenica, iko?" Zvuao je istinski zabrinuto, kao da je za trenutak stvarno poverovao u ono o emu je Njutn govorio. "Daleko ste dospeli." "Oh, zaista jesam. I to malim brodom. Plovio sam, plovio i plovio... Natane, bio je to vrlo dug put, ali sam najvei deo vremena proveo u itanju." "Da. Ali nisam mislio na to. Mislio sam kako ste daleko dospeli otkad ste ovde. Novac, novi brod..." "Oh, zaradio sa mnogo para. I dalje mnogo zaraujem. Vie no ikad. Imam para u Luisvilu i para u Njujorku i petsto dolara u depu i invalidsku penziju od vlade. Natane, sad sam ameriki dravljanin. Dali su mi dravljanstvo. A moda bih mogao i da primam pomo za nezaposlene. Oh, Svetska Industrijska napreduje, a da ja njome uopte ne upravljam, Natane. Svetska Industrijska." Zgroen Njutnovim neobinim izgledom i govorom, Brajs otkri da mu je teko da zadri pogled na njemu, pa je umesto toga gledao nanie, u sto. "Zar ne moete da dovrite brod?" "Mislite da bi mi dozvolili?" "Uz sav va novac..." "Mislite da to elim?" Brajs podie glavu. "Dobro, elite li?" "Ne." Onda je Njutnovo lice najednom poprimilo svoj stariji, pribraniji, ljudskiji izgled. "Ili da, pretpostavljam da elim, Natane. Ali ne dovoljno. Ne dovoljno." "A ta je s vaim narodom? S vaom porodicom?" Njutn se ponovo smeio onim nezemaljskim osmehom. "Pretpostavljam da e svi umreti. A, opet, verovatno i vas nadiveti." Brajsa iznenadie sopstvene rei. "Da li su vam unitili duh kad su vam unitili oi, gospodine Njutn?" Njutnov izraz je ostao isti. "Natane, vi ba nita ne znate o mom duhu. Zato to ste ljudsko bie." "Promenili ste se, gospodine Njutn." Njutn se tiho nasmeja. "U ta, Natane? Da li sam se promenio u neto novo ili sam se vratio na neto staro?" Brajs nije znao ta da kae na ovo, pa outa.

100

Njutn nasu malo pia u au i stavi je na sto. Onda ree: "Ovaj svet je izvesno osuen na propast, kao i Sodoma, i ja tu nita ne mogu da uinim." Zastao je. "Da, jedan deo mog duha je uniten." Pokuavajui da se usprotivi, Brajs ree: "Brod..." "Brod je beskoristan. Trebalo je da bude zavren na vreme, a sada nema dovoljno vremena. Narednih sedam godina nae planete nee biti dovoljno blizu jedna drugoj. Ve se udaljuju. A Sjedinjene Drave mi nikad ne bi dozvolile da sagradim brod. Ukoliko bih ga sagradio, nikad mi ne bi dozvolili da ga lansiram. A ukoliko bih ga lansirao, pohapsili bi Antejce koji bi se vratili na njemu i verovatno bi ih oslepeli. I unitili njihov duh..." Brajs ispi svoje pie. "Rekli ste da imate oruje." "Da, rekao sam. Lagao sam. Nemam nikakvo oruje." "Zato biste lagali..." Njutn se nagnuo napred, paljivo stavivi laktove na sto. "Natane. Natane. Tada sam vas se bojao. I sad vas se bojim. Bojao sam se svih moguih stvari svakog trenutka koji sam proveo na ovoj planeti, na ovoj udovinoj, prelepoj, ali i zastraujuoj planeti sa svim njenim udnim stvorovima i njenim obiljem vode, i svim njenim ljudskim biima. Bojim se sada. Bojau se do kraja da ovde umrem." Zastao je, a onda, poto Brajs i dalje nije nita rekao, nastavi da govori. "Natane, zamislite est godina ivota s majmunima. Ili zamislite ivot s insektima, ili ivot sa sjaktavim, vrednim mravima bez pameti." Ve nekoliko minuta Brajsova glava postajala je krajnje bistra. "Mislim da laete, gospodine Njutn. Za vas mi nismo insekti. Moda smo bili u poetku, ali sada nismo." "Oh, da, ja vas volim, naravno. Neke od vas. Ali ipak ste insekti. Meutim, moda sam ja sliniji vama nego sebi." Nasmeio se svojim starim, gorkim osmehom. "Na kraju krajeva, vi ste podruje mog prouavanja, vi ljudi. Celog ivota sam vas prouavao." Barmen im najednom doviknu: "Hoete li iste ae?" Njutn ispi svoju. "Naravno", ree, "donesite nam dve iste ae, gospodine Elbert." Dok je gospodin Elbert bcisao sto velikom narandastom krpom, Njutn ree: "Gospodine Elbert, na kraju sam ipak odluio da nas ne spasavam." "To je vrlo loe", ree Elbert. Stavio je iste ae ns mokar sto. "ao mi je to to ujem." "teta, zar ne?" Pipajui je traio bocu dina ije je mesto bilo promenjeno, pronaao je, nasuo. Sipajui din, ree: "Vidate li esto Beti Do, Natane?" "Da. Beti Do i ja sad ivimo zajedno." Njutn otpi gutljaj. "Kao ljubavnici?" Brajs se tiho nasmeja. "Da, kao ljubavnici, gospodine Njutn." 101

Njutnovo lice postade bezizraajno. Bila je to ona bezizraajnost koja je, kako je shvatio Brajs, bila maska za Njutnova oseanja. "ivot, znai, tee dalje." "Pa ta, za ime boga, oekujete?" ree Brajs, "Naravno, ivot tee dalje." Njutn iznenada poe da se smeje. Brajs je bio zapanjen; nikad ga ranije nije uo da se smeje. Onda, jo podrhtavajui od ostatka smeha, Njutn ree: "To je dobra stvar. Sad nee biti usamljena. Gde je?" "Kod kue, u Luisvilu, sa svojim makama. Verovatno pijana." Njutnov glas je opet bio miran. "Volite li je?" "Pokuavate da budete glupavi", ree Brajs. Smeh mu se nije dopao. "Ona je dobra ena. Srean sam s njom." Njutn se sad neno osmehnuo. "Natane, nemojte pogreno shvatiti moj smeh. Ja mislim da je divno to to ste vas dvoje zajedno. Jeste li se venali?" "Ne. Razmiljao sam o tome." "Svakako se njome oenite. Oenite se i idite na medeni mesec. Treba li vam novaca?" "Nije to razlog zbog koga se nisam njome oenio. Ali, da, dobro bi mi dolo malo para. Da li elite neto da mi date?" Njutn se opet nasmeja. Izgledao je vrlo zadovoljan. "Da, naravno. Koliko elite?" Brajs otpi gutljaj. "Milion dolara." "Napisau vam ek." Njutn je preturao po depu na koulji, izvadio ekovnu knjiicu, stavio je na sto. To je bila knjiica banke ejs Menhetn. "Gledao sam na televiziji onu emisiju o eku na milion dolara", ree. "Tamo, kod kue." Gurnuo je ek prema Brajsu. "Vi ga ispunite, ja u potpisati." Brajs je izvadio iz depa jevtinu hemijsku olovku i na eku napisao svoje ime, a zatim brojke $ 1.000.000. Onda je paljivo ispisao jedan milion dolara. Gurnuo je knjiicu preko stola. "Ispunjen je", ree. "Moraete da mi vodite ruku." I tako je Brajs ustao, obiao sto, stavio pero u Njutnovu ruku i pridravao je dok je Antejac ispisao Tomas Derom Njutn, itkim, vrstim rukopisom. Brajs stavi ek u novanik. "Seate li se", ree Njutn, "filma, davao se na televiziji, zove se Pismo trima enama?" "Ne." "Pa, nauio sam da piem pisana slova pomou fotografije tog pisma, pre dvadeset godina na Antei. Imali smo dobar prijem tog filma na nekoliko kanala." "Imate dobar, itak rukopis." 102

Njutn se nasmei. "Naravno da imam. Mi sve radimo izuzetno dobro. Nita nam nije promaklo, i vrlo marljivo sam radio na tome da postanem imitacija ljudskog bia." Podigao je lice prema Brajsu, kao da zaista moe da ga vidi. "I, naravno, uspeo sam." Brajs se, ne rekavi nita, vratio na svoje mesto. Oseao je da bi trebalo pokazati sauee, ili tako neto, ali nije nita oseao, pa nastavi da uti. "Kuda ete otii, vi i Beti Do? S ovim novcem?" "Ne znam. Moda na Pacifik, do Tahitija. Verovatno emo poneti rashladni ureaj." Njutn opet poe da se osmehuje, onim irokim osmehom, nezemaljskim antejskim osmehom. "I ne trezniti se, Natane?" Brajsu bi nelagodno. "Moda emo i pokuati", ree. U stvari nije znao ta e uraditi s milion dolara. Ljudi su se, navodno, pitali ta bi radili kad bi im neko dao milion dolara, ali on to sebe nije nikad zapitao. Moda e zaista da odu na Tahiti i pijani sede u kolibi, ako na Tahitiju jo uopte ima koliba. Ako nema, mogu odsesti u Tahiti Hiltonu. "Pa, elim vam sreu", ree Njutn. A zatim: "Milo mi je to mogu neto da uradim s novcem. Imam uasno mnogo novaca." Brajs ustade da krene, seao se umorno i pripito. "I nema mogunosti...?" Njutn mu se nasmei jo udnije nego malopre; usne su ispod naoara i eira izgledale kao nezgrapno iskrivljena crta-osmeh s dejeg crtea. "Naravno, Natane", ree. "Naravno da postoji mogunost."

"Pa", ree Brajs, "zahvaljujem vam na novcu." Brajs nije mogao da vidi Njutnove oi iza tamnih naoara, ali mu se inilo kao da Njutn gleda negde drugde, "Kako dolo, tako prolo, Natane", ree. "Kako dolo, tako prolo." Njutn poe da drhti. Njegovo uglasto telo poe da se naginje napred i filcani eir beumno pade na sto, otkrivi njegovu kredasto belu kosu. Onda se njegova antejska glava zagnjuri u njegove mrave antejske ruke i Brajs vide da on plae.

Jedan trenutak Brajs je stajao mirno, gledajui ga. Zatim je obiao sto, i, kleknuvi, obgrlio Njutnova lea i neno ga privio uza se, oseajui kako lagano telo podrhtava u njegovim rukama kao telo krhke, uzlepetane, namuene ptice. Barmen je doao do stola, a kad je Brajs podigao pogled, barmen ree: "Bojim se da je tom oveku potrebna pomo." "Da", ree Brajs, "Mislim da je tako."

103