Правни факултет

Универзитета у Београду

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ОСНОВА ЕКОНOМИЈЕ:

КОУЗОВА ТЕОРЕМА

Ментор: Мирољуб Лабус

Студент: Слободан Тривић
08/966
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

Београд, децембар 2009.

Садржај

1. Увод стр. 3
2. Теорема стр. 4
3. Ефикасност и (не)слагањe стр. 10
4. Примена Теореме у праву стр. 12
5. Политички аспект Коузове теореме стр. 13
6. Критике стр. 14
7. Закључак стр. 16
8. Литература стр. 17

1. Увод
Стр. | 2
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

Замислите да имате колеггу у канцеларији, који у времену паузе има навику да

запали цигарету. Вама дим смета, и желели би сте да ваш колега не пуши током
времена паузе. Колико би сте платили вашем колеги у канцеларији да не пуши током
паузе? И када би сте платили, да ли би сте тада остварили нешто корисно за вас? Тема
овог рада је потрага за одговора на питање како пронаћи одговрајуће решење у сукобу
две стране, тако да се обе стране задовоље на прави начин.
Коузова теорема, названа по Роналду Коузу (Ronald Coase) , описује економску
ефикасност економске алокације (или исхода) у присуству екстерних ефеката.1 Наиме,
када имамо две стране које су у преговорима (нпр. два привредна субјекта) крајњи
резултат тих преговора би требао да изнесе минимум позитивног исхода за обе стране.
Међутим, већина ситуација у којима конфликти интереса настају не може се решити
простим преговорима којима сви добијају. Некада се неизбежно мора ићи на штету
једне стране, да би се заштитио интерес друге.
Роналд Коуз не мисли тако, и његова замерка је сте управо на овом начину
решавања сукоба интереса, у којима се штетно деловање једног субјекта на одређени
начин новчано компензује (корективни порези2), фактички изолује (нпр. премештање
на локацију где последице тог деловања неће утицати на друге) или у неким
ситуацијама забрањује. Његова теорема предвиђа да ће алокација ресурса бити
независна од правила одговорсности3 под следећом претпоставком: појединац ће
вредновати право својине на исти начин и у случају добитка или губитка. 4 Тиме се
успоставља однос једнакости између максималне спремности да се плати и минималне
супституције која се може прихватити.5
Оно што је такође један од кључних елемената ове теорије јесте ефекат слагања,
од којег зависи да ли ће се страна која треба да прихвати понуду сложити да трпи
одређено понашање другога за узврат онога што је добила на рачун тог понашања, које

1
Преузето из www.wikipedia.org/Coase_theorem.htm
2
Корективни порези за штетне последице су Пигуова идеја, са покушајем да се
екстерни ефекти интернализују, тј. да се што више смањи разлика између
приватних и друштвених грраничних трошкова. Погледај, Беговић, Лабус,
Јовановић, Економија за правнике, Правни факултет Универзитета у београду,
2008, стр. 341.
3
Правило одговорности каже да ће онај ко је одгововоран за лоше последице да
буде у слабијем положају, када је реч о решавању сукоба интереса
4
The Еndowment Еffect and the Coase theorem, Stephanie Jacques, American Journal of
Agricultural Economics, Vol. 74, No. 5, Proceedings Issue (Dec., 1992), pp. 1316-1323
5
Idem
Стр. | 3
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

на одређен начин утиче на њу. Овај ефект ће бити накнадно објашњен у посебном
поглављу.
Следећа претпоставка која је такође неизоставна јесте да су трансакциони
трошкови сведени на нулу, тј. да не постоје трошкови преговарања. Када је реч о
односу појединаца, тада је постизање договора увек могуће, под условом да постоји и
могућност за побољшање у смислу Парета.
Коузова теорема данас је нашла широку примену, поготово у праву, за
решавање спорова између привредних субјеката. Постоје и критике, које ће бити
изложене, чије становиште

2. Теорема

Идеја ове теореме је настала 1960. године, у Коузовом раду „Проблем

социјалног трошка“ у којем аутор посвећује пажњу оним привредним субјектима чије
понашање штетно утиче на друге.6 Узмимо за пример фабрику која загађује околину и
тиме штетно утиче на становништво у околини. У том случају уобичајено средство
компензације друштвеног интереса јесте корективни порез (у смислу Пигуа),
релокација фабрике на неко изоловано место, или забрана њеног рада, где се,
нормално, штити друштвени интерес. Међутим, оно што је евидентно код ове солуције
јесте то што су њене последице искључиво негативне по фабрику, што може да значи
да фабрика бива кажњена због штетних гасова које емитује у атмосферу, тиме
угрожавајућу животну средину свих. Ово је последица државне регулације, чије се
деловање заснива на задовољењу друштвених интереса, и самим тим интервенције
овог типа су легититмне, али оно што је циљ Теореме јесту управо механизам који би
могао да реши предмет конфликта, и да резултат тог конфликта буде позитиван за обе
стране.

6
The Problem of Social Cost, Ronald H. Coase, Journal of Law and Economics, October,
1960
Стр. | 4
 A
Б

Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

График 17 показује спремност оштећеног да преговара са фабриком, тако што ће

да јој плати одређену суму новца да би смањила емисију штетних гасова. q b је оутпут
оштећеног (тј. количина новца коју јеспреман да плати), z је ниво екстерног ефекта
који проузрокује штетне последице (тј. емисија штетних гасова). Анализа је уперена на
ефекат растућег штетног утицаја на оутпут оштећеног. На графицима се види растућа
маргинална штета од загађивања (са опадајућим оутпутом оштећеног), која ће након
неког времена, у тачки zo бити једнака нули.
График
1

У тачки qb=0, оштећени ће бити спреман да прегвара, и да плаћа одређену суму

новца да би штетник смањио емисију штетних гасова. Како је сума новца коју
оштећени нуди штетнику изнад оне коју би штетник изгубио када би смањио емисију
штетних гасова, штетник смањује емисију, уз надокнаду од оштећеног. Кретање дуж
криве, од тачке А до тачке C показује спремност и једне и друге стране да преговарају,
јер постоји побољшање у смислу Парета. Тачка C представља оптимум у којем се
постиже максимална сума новца коју је оштећени спреман да да за највеће могуће
умањење штетних гасова. Након тога, следи мања спремност обе стране, јер сума
новца коју је оштећени спреман да плати не покрива трошкове емитера штетних
гасова. Тако да од тачке C до тачке B емитер нема подстицаја да преговара, што би
довело до потпуне елиминације штетног екстерног ефекта. Да би дошао до тачке z 0,
оштећена страна мора плаћати суму новца већу од оне коју је спремна дати да би се
смањила емисија, а пошто у том случају неће доћи до побољшања у смислу Парета,
7
The Coase Theorem, Steven G. Medema, Richard O. Zerbe, Encyclopedia of Law and
Economics, www.encyclo.findlaw.com/0730book.pdf
Стр. | 5
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

неће бити ни реговора. У овоме се и састоји критика коју оучава Скарлет (Scarlett) 8,
чија се аргументција заснива на одрживости преговора при промени услова у којима се
преговарачи налазе у току активног преговарања. Међутим, поента Теореме и јесте у
томе да ће преговори тећи док постоји могућност побољшања у смислу Парета, а не
док се не оствари смањење емитовања штетних гасова. Претпоставке дате у Теорији
служе управо да се благостање постигне према обема странама, а у овом случају
смањење гасова свакако производи корисност оштећеном, а новћани прилив користи
штетнику, тако да се може констаовати обострана корисност, док постоји спремност
преговарања обеју страна.
Следећи случај који Коуз наводи јесте конфликт између посластичара и доктора
који води своју ординацију.9 Бука и вибрације коју посластичар прави омета доктора у
вршењу његове делатности, и тиме му смањује ефикасност у раду. Ако суд пресуди у
корист доктора и забрани посластичару вршење његове делатности, посластичар ће
бити искључива страна која ће бити на губитку.
I Претпоставимо да је корист посластичара од обављања своје делатности (и
тиме правећи буку) 60, а да је корист доктора од обављања своје делатности у тихом
окружењу 40. Ако је посластичар одговоран за буку, а његова корисност при обављању
делатности је већа него доктору, тада ће посластичар бити вољан да компензује
докстору причињену штету. Посластичар ће бити спреман да надокнађује ту штету све
док она не пређе границу максималне корисности коју она ућива, бавећи се својом
делатношћу, као што је приказано на табели 1.
Исти механизам важи за обнрути случај, где доктор остварује корисност од 60, а
посластичар 40. Доктор ће плаћати посластичару да не прави буку, у износу не већем
од 60, јер је то максимална корисност коју он ужива, и због које обавља делатност. У
случају да је штета проузрокована делатношћу посластичара већа, преговора не би
било.
Нето корисност

Правни статус Последице Лекар Посластичар Укупно

Одговоран Затварање 60 0 60
посластичарнице
Није одговоран Накнада за штету 60 - P P 60
доктору 40 ≤ P ≤ 60

8
Idem
9
R. Frank, Microeconomics and Behavior, McGraw – Hill, New York, 1994, poglavlje 18,
str. 665
Стр. | 6
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

II Сада претпоставимо да посластичар има могућност да прибави уређај за

елиминисање буке. Цена уређаја је 20, и тиме би његова корисност опала са 40 на 20.
ако је одговоран за штету, посластичар има већи интерес да плати за уграђивање
уређаја, и остане на 20, него да затвори радњу и надокнади штету коју је доктор
претрпео (60). Ако посластичар није одговоран за штету, тада ће бити у докторовом
интересу да плати уграђивање уређаја посластичару, али до цене од 60, јер је то његова
максимална корисност коју ужива. На табели 2 видимо како је из остваривања
појединачних интереса последица увећања заједничке корисности на 80, што показује
побољшање у смислу Парета.
Нето корисност

Правни статус Последице Лекар Посластичар Укупно

Одговоран Посластичар сам 60 20 80
плаћа уградњу
Није одговоран Доктор плаћа за 60 - P 20 + P 80
уградњу

III Следећа претпоставка даје доктору могућност да премести своју собу за

прегледе у другу просторију његове ординације. Соба у којој се чује бука може бити
искоришћена као магацин. Цена премештања је 18.
При овој солуцији, ако је посластичар одговоран, тада ће доктору бити плаћено
за реорганизацију ординације, али само до цене у износу од 20, јер у том случају, сам
посластичар би био способан да угради уређај за елимисање буке у својој радњи, и
тиме реши проблем. Ако посластичар није одговоран за штету, тада ће доктор сам
сносити трошкове реорганизације ординације. Табела 3 нам показује да се
остваривањем овог договора остварила укупна корисност оба преговарача од 82, што је
опет побољшање у смислу Парета, јер су обоје остварили корист.
Нето корисност

Правни статус Последице Лекар Посластичар Укупно

Одговоран Посластичар плаћа 42 + Р 40 – Р 82
реорганизацију
18 ≤ Р ≤ 20
Није одговоран Доктор сам плаћа 42 40 82
реорганизацију

IV У следећем случају претпоставимо да посластичар ужива корисност од 60, а

докстор 40, и при том постоји и опција уграђивања уређаја за елиминацију буке у
вредности од 20. Такође, трошкови преговарања двеју страна износе 25.

Стр. | 7
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

Ако је посластичар одговоран за штету, биће спреман да је надокнађује доктору

до висине од 60, али ће за њега бити много боље да угради уређај о свом трошку, који
га кошта 20. ако посластичар није одговоран за буку, тада ће доктор имати мотивацију
да му плати уградњу уређаја. Међутим, са трошковима преговарања, доктор неће
имати мотивацију да плати трошкове уградње уређаја заједно са трошковима
преговарања, јер тај износ прелази корисност коју он остварује (Р (20+25) > 40). Табела
4 показује како трошкови преговарања умањују спремност страна да преговарају и
постигну задовољавајућу солуцију, и самим тим умањују укупну корисност која се
може остварити.
Нето корисност

Правни статус Последице Лекар Посластичар Укупно

Одговоран Посластичар плаћа 40 40 80
уградњу
Није одговоран Доктор не плаћа 0 60 60
уградњу, већ
затвори ординацију

V Следећа ситуација се разликује од претходне само по опцији реорганизације

ординације.
Ако је посластичар одговоран за штету, он ће бити спреман да надонади
доктору, до висине од 60, тј. његове максималне корисности. У случају да посластичар
није одговоран за штету, тада ће доктор бити спреман да реорганизује сам ординацију
о свом трошку, али ако се појаве трошкови преговарања са којима укупна цена прелази
корисност коју доктор ужива опет неће бити преговора између страна.
Нето корисност

Правни статус Последице Лекар Посластичар Укупно

Одговоран Посластичар плаћа 40 20 60
реорганизацију
Није одговоран Доктор не плаћа 22 60 82
уградњу, већ
затвори ординацију

Табела 5 показује да је најбоља солуција у случају када посластичар није

одговоран за штету, при чему се остварује укупна корисност обеју страна од 82.
наравно, овим је доказано да трансакциони трошкови преговарања представљају
значајан фактор у преговарању, детерминишућу спремност страна да приступе
најбољем могућем решењу.

Стр. | 8
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

Крајем 60 – их година, у САД је постојао проблем радио станица, које су се

уплитале у фреквенције једна другој, тиме наносећи штету једни другима, јер се
њихове услуге нису дистрибуирале на квалитетан начин.10 Проблем који је снашао
ондашње власти јесте био тај како да се регулише емитовање радио станица на тај
начин да једни другима не сметају. Коузова идеја је била поприлично једноставна:
радио станица која емитује свој садржај има интерес да плати другој станици да се не
меша у њену фреквенцију, јер од емитовања на тој локацији она стиче свој профит.
Потпуно је ирелевантно ко је имао изворно право на емитовање на тој локацији, а на
крају ће то право на емитовање припасти оној радио станици која у највећој мери цени
вредност вршења тог права. Наравно, преговарачке стране ће имати интереса у томе
чије је право изворно, јер та чињеница утиче на последице алокације ресурса, али
теорема управо говори о тој ефикасности, и позитивном исходу без обзира на то чије је
право изворно.
Такође, веома је важна претпоставка непостојања трансакционих трошкова, јер
од тога зависи да ли ће се уопште приступити преговорима, и ако се преговорима
приступи, да ли ће се ти преговори завршити успешно. Ова претпоставка подразумева
да се преговарачке стране истинито исказују своје преференције и да су те
преференције јединствене за једну и другу преговарачку страну. У супротном, јављају
се трансакциони трошкови који отежавају преговоре и не доводе до жељених
последица.
Након ове анализе можемо извести следећу дефиницију Коузове теореме, која
обухвата све наведене елементе. Уколико су својинска права јасно и неспорно
додељена и уколико су трансакциони трошкови преговарања и спровољења једнаки
нули, заинтересоване стране ће се договорити око равнотежног обима екстерних
ефеката, а тај равнотежни ниво ће бити оптимум са станвишта друштва.11

3. Ефикасност и (не)слагањe

Екстерни ефекти су разлог зашто две стране седају за преговарачки сто. Интерес
који произилази из спровођења преговора се тичу управо регулисања екстерних
ефеката тако да позитивне последице осете све заинтересоване стране. У томе је Коуз
10
www.wikipedia.org/Coase_theorem.htm
11
Беговић, Лабус, Јовановић, Економија за правнике, Правни факултет
Универзитета у београду, 2008, стр. 339
Стр. | 9
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

назрео проблем реципрочне природе.12 Случајеви који се проматрају говоре следеће:

Субјект А причињава штету субјекту Б. Како треба ограничити субјекта А у том
штетно чињењу? Тиме, долазмо до закључка да ако желимо да Б избегне штетне
последице, А мора трпити штету, јер га спречавамо у његовој профитабилној
делатности. Тиме нарушава реципроцитет у остварењу интереса и вршењу чинидби.
Због тога се мора поставити питање: Да ли А може бити допуштено да наноси штету Б,
и да ли Б може бити допуштено да наноси штету А? Тиме се суочавамо са избегавањем
наношења веће штете.
Коуз користи пример стоке залутале на суседову њиву.13 Ако претпоставимо да
један од суседа је сточар, а други фармер, постоји ризик да стока некада залута на
фармерову и начини штету фармеру. Постоје две могућности у овом случају:
1. Фармер подигне ограду да би заштитио своје усеве, а сточар може да уложи
у механизме навођења, да боље контролише стоку. У овом случају обе
стране ће да трпе губитке, јер ће додатним улагањима смањити профит који
очекују од својих делатних активности. Ако би смо поступили са правно
аспекта, одговорност за штету је на сточару, и стога би он трпео одређене
забране, и био би обавезан да надокнади причињену штету сваког пута када
би стока залутала на суседову њиву. Тиме се смањују финансијске
могућности сточара, што резултује и смањењем капитала којим располаже.
На овај начин ће сточар трпети штетне последице на име причињене штете
за коју је одговоран.
2. Сточар, који има интерес да профитира од меса стоке коју узгаја, ће бити
спремнији да плати фармеру цену нових усева на место штете, јер штета
коју би он трпео по смањеним килограмима продатог меса је већа од
смањене количине жита од којег би фармер профиирао. Тржишна цена
мерне јединице меса је већа од цене мерне јединице жита, стога ће сточар
имати подстицај да плаћа фармеру за насталу штету све док износ те штете у
новцу не превазиђе губитке које би он трпео да смањи продају меса. Фармер
трпи мању штету и њему ће компензација у новцу одговарати све док износ
компензације не оде испод износа штете које трпи од залутале стоке на
његовим усевима.
12
The Problem of Social Cost, Ronald H. Coase, Journal of Law and Economics, October,
1960
13
The Problem of Social Cost, Ronald H. Coase, Journal of Law and Economics, October,
1960
Стр. | 10
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

Тако да од решења – месо или жито, смо споразумом дошли до решења – и месо
и жито. Применом Коузове теореме се постиже ефикасност у алокацији ресурса све
код постоји слагање између преговорних страна око спровођења договорених чинидби,
и заштита интереса обе стране, подразумевајући притом, наравно и нулте трансакционе
трошкове.

4. Примена Теореме у праву

Први случај можемо узети из стварноправних односа, у којем титулар права

својине врши своје право на начин на који наноси штету своме суседу. У домаћој
пракси се поставило питање да ли власник куће има обавезу да се уздржава од
отварања тог прозора, ако то смета његовом суседу. Наша сусдска пракса је дала
негативан одговор, говорећи да на тај начин настаје злоупотреба службености према
власнику послужног добра.14 Међутим, тужилац је тада истакао могући случај у коме,
отварањем прозора клозета, власник наноси штету свом суседу тиме што му наноси
непријатне мирисе и нечист ваздух. У том случају, судска пракса је дала мишљење да
титулар права својине не може вршити у потпуности своје право ако то иде на штету
његовом суседу.15 Посматрано из аспекта Коузове теорије, можемо наћи други начин.
Ако претпоставимо да је сусед спреман да плати 15 динара дневно да би власник држао
прозор затвореним и тиме имао свеж и чист ваздух, а васник би пристао да држи
прозор затвореним за 10 динара и задржао непријатан мирис и нечист ваздух у клозету,
тада имамо основне параметре спремности обе стране по којима можемо започети

14
Решење Гзз. 12/56 од 16. септембра 1956. Године, Збирка судских одлука, књига
I, свезак 3, број 688, Преузето из СТАНКОВИЋ, ОРЛИЋ, Стварно Право, Номос,
Београд, 1993, стр. 187
15
Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 1178/59, Збирка судских одлука, књига I, св.
3, одл. бр. 397
Стр. | 11
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

преговоре. Ако сусед понуди власнику 12 динара да држи прозор затвореним, сусед ће
пристати, јер он вреднује такву активност 10 динара, и тиме је власник у плусу 2
динара. Сами сусед вреднује овакво власниково суздржавање 15 динара, тако да је и он
„уштедео“ 3 динара. Тиме долазимо до закључка да је дошло до побољшања у смислу
Парета. Са правног аспекта, била би досуђена одштета и установљена негативна
стварна службеност на прозору (тј. власник би морао да се уздржи од отварања прозора
на кући), што би ишло само њему на штету, а на овај начин се штите интереси обе
стране.
Други случај се односи на право грађења и заклањање видика.16 Претпоставимо
да власник А има кућу на падини поред мора. Власник Б има кућу испод власника А, и
не заклања му поглед на море. Међутим, власник Б одлучи да надогради један спрат на
сојој кући, чиме би заклонио видик власнику А. Власник а цени свој видик 100€, док
власник Б цени свој видик са једноспратне куће 200€, а са двоспратне 280€. Ако не
постоје законске норме које би иначе регулисале овај случај (servitutis altius non
tolendi17) власник А би имао интерес да власник Б не догради кућу, већи од власника Б.
Тада би власник А био спреман да плати власнику Б износ од 80€, на шта би власник Б,
јер је то износ увећања корисности које би власник уживао да је доградио још један
спрат. Максимум који би власник А био спреман да плати је 100€, јер је то максимална
корисност коју он ужива од свог видика. Случај у којем би власник Б вредновао видик
са двоспратнице више од власника А би се завршио са надокнадом власнику А, од
износа корисности коју ужива власник А, до износа максималне корисности коју ужива
власник Б.
Употреба Коузове теореме у праву чини важан елемент, по којем се одређује
колики је степен корисности регулисања односа власника непокретности, по томе у
каквом се окружењу налазе. На пример, вредност видика који власник ужива из своје
куће много је већа на Азурној обали, него да тај исти власник има кућу у некој
руралној средини у унутрашњости земље, самим тим и закони који регулишу овакве
ситуације ће бити либералнији у другом случају него у првом, јер се не штите интереси
истог интензитета.

16
R. Frank, Microeconomics and Behavior, McGraw – Hill, New York, 1994, poglavlje 18,
str. 676
17
Негативна стварна службеност , по којој власнику послужног добра није
дозвољено да дограђује свој грађевински објекат. Погледај, СТАНКОВИЋ, ОРЛИЋ,
Стварно Право, Номос, Београд, 1993, стр. 186
Стр. | 12
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

5. Политички аспект Коузове теореме

Већ годинама, у Бразилу се спроводи програм рефорестације амазонске

прашуме.18 Овај се програм спроводи сађењем нових стабала, прављењем вештачких
шума, и забрани даље сече. Међутим, проглем настаје када се покушало дефинисати
који је то ефикасан механизам који може да произведе повољне резултате. Тренутним
деловањем се није много постигло на приближавању жељеном циљу. Тада се дошло на
идеју, која је заступљена на међународном плану, а то јесте да се плаћа компанијама
које експлоатишу ове ресурсе, да смање њихове активности.
У многим сличним ситуацијама се дешава да се питање загађивања околине
решава на овакав начин, тако што се одговорни не кажњавају због штете коју
причињавају, већ у улагање у технологије и опоравак околине која је погођена
делатношћу загађивача.
Узмимо пример Аустрије, која је 1991. године, да би одвратила Словачку од
коришћења нуклеарних електрана, позиционираних на 35 километара од границе,
понудила да је снадбева беплатном електричном енергијом. 19 Процењена вредност ове
солуције је била око $350 милиона, на годишњем нивоу. Чешка влада је разматрала
понуду, коју је напослетку одбила, и није постигнут договор око солуције овог
проблема. Овим се примером илуструје значај трошкова преговарања, чак и око
солуција из којих је обострани бенефит евидентан.
Како је једна од преговарачких страна у овим питањима најчешће држава,
дешава се управо то да држава као преговарач алоцира део својих ресурса да би друга
страна испунила свој део договора (нпр. да смањи емисију гасова у атмосферу). Тада се
може рећи да долази до увећања друштвеног благостања, јер држава својим
поступцима штити инерес њених грађана, а грађани такође посредно учествују у овим
преговорима, како у смислу плаћања пореза, тако и у смислу утицаја на вођење
политике државе.

18
Reforestation: Challenges and Opportunities, Ashley L. Camhi, www.mongabay.com,
23. новембар, 2009, www.mongabay.com/2009/123-camhi_reforestation.html
19
R. Frank, Microeconomics and Behavior, McGraw – Hill, New York, 1994, poglavlje 18,
str. 673
Стр. | 13
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

6. Критике Коузове теореме

Постоје два становишта20 са којег потичу критике упућене Коузовој теореми.

Прво становиште говори о постојању трансакционих трошкова који утичу на
ток и исход преговора. Теорема се критикује због занемаривања трансакционих
трошкова, при чему се не долази до реалних исхода преговарања, где се претпоставља
да преговарачи постижу договор без препрека. Ово се поготово истиче код страна које
обухватају шире групе појединаца јер тада долази до нејединствености интереса, при
чему преговор реално тежи ка генералном компромису, на уштрб појединачних
интереса, што према Коузовој теореми не предтавља ефикасно решење.
Друго становиште истиче проблем постизања договора чији су предмет
преговарања јавна добра. Код јавних добара се налази широк круг интересената, и тиме
се отежава кохерентност у изношењу генералног става у преговору, и захтева који
треба да се испуне. Преговарачке стране су у већини случајева фабрике као загађивачи
и власници околних земљишта који трпе штету загађивања. У таквим ситуацијама у
век постоји проблем слепих путника21 који би пренели терет плаћања фабрици да мање
загађује на друге власнике, тако да се не би постигла ефикасна алокација ресурса, јер
би један број власника плаћао више него што би било договорено. Њихова спремност
да на себе преузму терет других би била мања утолико више колико би износ плаћања
достизао корисност коју би они осећали од смањења загађивања. Највећа је
вероватноћа да би износ тих плаћања прешао вредност коју перципирају власници који
плаћају фабрици, тако да не би постојала спремност за спровођење договорених
чинидби.

20
www.wikipedia.org/Coase_theorem.htm
21
Код јавних добара постоји велики број корисника који су дужни да плаћају
накнаду за коришћење тог јавног добра (нпр. водоводне услуге). Појединци који не
плате накнаду за коришћење често не бивају искључени због високих
трансакционих трошкова њиховог исључивања из мреже, тако да последице
њиховог понашања утичу на све кориснике те мреже (нпр. рестрикције због
неплаћања), Погледај, Беговић, Лабус, Јовановић, Економија за правнике, Правни
факултет Универзитета у београду, 2008, стр. 302
Стр. | 14
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

7. Закључак

Коузова теорија се бави ефикасношћу преговарања. Према параметрима које

поставља, и претпоставкама на којима базира своје посматрање, може се рећи да се
концепт преговора у теореми гледа кроз поједностављен модел, што је у потпуности
оправдано, али са собом носи терет критика које преимрима из реалних ситуација дају
аргументе против саме теорије.
Када је реч о заштити интереса свих учесника у преговарању, теорема показује
да је одговорност за штету и идентификација оштећене стране ирелевантна, пошто се
ради о реципроцитету чинидби, при чему се постиже ефикасност у испуњењу
преговарачких прохтева. Резултат оваквих преговора је побољшање у смислу Парета,
што представља друштвено пожељну последицу.
Постоје екерни ефекти чије се последице сигурно не могу избећи преговарањем,
а штета која настаје при томе је неминовна. Такав је пример глобалног загревања, чији
су проузроковатељи индустријски субјекти, и чије се штетне последице не могу
заобићи. Међутим, сврха теореме јесте у томе да се предност увек треба дати
преговору него интервенцији државе. Држава може да санкционише и да стимулише
одређено понашање, али не и да проналази компромис код конфликта ужих интереса,
какве су у већини преговарачке стране.
Сваком преговарању треба дати шансу да проналажењем заједничког интереса
услед екстерних ефеката изроди ефикасно решење насталог конфликта, тиме штитећи
интересе свих преговарача, и самим тим доприносећи друштвеном благостању.
Стр. | 15
 Слободан Тривић, Коузова теорема, децембар 2009

8. Литература

- The Problem of Social Cost, Ronald H. Coase, Journal of Law and Economics,
October, 1960
- The Еndowment Еffect and the Coase theorem, Stephanie Jacques, American
Journal of Agricultural Economics, Vol. 74, No. 5, Proceedings Issue (Dec.,
1992), pp. 1316-1323
- The Coase Theorem, Steven G. Medema, Richard O. Zerbe, Encyclopedia of Law
and Economics, www.encyclo.findlaw.com/0730book.pdf
- R. Frank, Microeconomics and Behavior, McGraw – Hill, New York, 1994,
- СТАНКОВИЋ, ОРЛИЋ, Стварно Право, Номос, Београд, 1993.
- Беговић, Лабус, Јовановић, Економија за правнике, Правни факултет
Универзитета у београду, 2008
- www.wikipedia.org/Coase_theorem.htm

Стр. | 16