Од доласка Словена до 12.

века

Константин Порфирогенит у De administrando imperio наводи следећу поделу српских

земаља – Србија, Захумље, Травунија и Конавли, Дукља (Зета) и Паганија
(Неретљанска област).
По Барском родослову Дукља се састојала од 9 жупа, које се деле у 3 групе –
континентална жупа Горска, жупе око Скадарског језера и приморске жупе. Дукља сеже
до Котора, а у планинским крајевима граничи се са Србијом. На западу се граничила са
Травунијом, а граница је ишла од Рисна преко Кривоштија ка Никшићу. На истоку
граница је ишла од Лима до ушћа Бојане.
Константин Порфирогрнит дели Травунију на праву Травунију и на Конавле. У
Травунији је по Барском Родослову било 9 жупа, које су подељене на 2 групе –
континенталну и приморски групу, у чијем је центру град Требиње. Граница Травуније
према Дукљи ишла је од Рисна према Подгорју ка западу до Никшића. Одавде граница иде
планином Његош, а према Хуму граница је избијала близу Дубровника.
На простору Требињског поља налазила се бенедиктинска опатија Св Петра у којој је
сахрањен краљ Радослав, а у жупи Жрновица у месту Дубац код Дубровника, била је
једнобродна прероманска црква Св Стевана.
 По Барском родослову Захумље је имало 10 жупа које су се делиле у 2 групе – жупе
првог реда ближе мору и жупе другог реда ка северу. Границе Захумља по Порфирогениту
иду ид Дубровника до Неретве и Паганије, а на северу граница је са Хрватима и Србима.
У жупи Стон подигнута је прероманска црква Св Михајла и Црква Св Мартина из 10.
в. У жупу Зажабље у месту Ошље подигнута је централна грађевина са основом у облику
осмолиста.

У 9. в. за време цара Теофила (829 - 842) формирају се архонтије, као последица слабе
повезаности јадранских градова са Цариградом. Из њих су се касније развиле теме, па је у
трећој деценији 9. в. прво основана Драћка тема са циљем да контролише збивања у
српским областима, а потом је основана и тема Далмација са седиштем у Задру.
Подизање архонтије на ранг теме имало је за циљ да организује царску власт у овим
областима.
Један од највећих догађаја у 9. в. је и христијанизација Срба и Хрвата. По Константину
Порфирогениту покрштавање Срба је имало 3 фазе:
1) за време Ираклија (610 - 641) покрштен је непознати архонт који је довео Србе на
Балкан, а покрштавање су вршили свештеници из Рима,
2) за време Василија I (867 - 886) на двор стиже посланство Срба и Хрвата са молбом да
буду покрштени, а покрштавање су вршили грчки свештеници,
3) за време Василија I покрштени су Пагани (Неретљани).
Рашка је покрштена пре 874. г., а у рашкој династији Вишеславића хришћанска имена
се јављају у шестој генерацији – Стеван (син Мутимира) и Петар (син Гојника).
 Процес христијанизације међу словенским становништвом може се пратити и по
подизању цркава по жупама. За време епископа Јована (прва пол. 9. в.) подигнута је црква
Св Петра у Бијелој, а убрзо и Св Тома у Прчању и Св Стеван у Врановићима.
Најстарије цркве 9. в. у приморским градовима су црква у Улцињу, Св Трипун и Св
Петар на Шурању у Котору, Св Марија у Будви, Св Стеван у Дубровнику и Св Михајло у
Стону.
- Захумље до 10. века
Срби који су се доселили под вођством рода Вишевића Константин Порфирогенит
назива Захумљани и каже да су се населили у горњем току Неретве и ушћа Буне.
Археолошки подаци о Вишевићима наслућују се на локалитету Могорјело и Црквине у
Нерезима. У Могорјелу су остаци касноантичке зграде са двема црквама. Утврђење је
правоугаоне основе са четвртастим кулама и у њему је нађена словенска керамика рађена
руком.
Константин Порфирогенит захумског кнеза назива Михајлом сином Вишетиним.
Михајло Вишетић први пут се спомиње 912. г. када је Петра, сина дужда Урза
Партицијска предао цару Симену (893 - 927). Након смрти цара Симеона кнез Михајло
мења оријентацију и окреће се ка Византији. Он је владао Ошљем и Стоном.
- Травунија (Конавли) и Дукља до 10. в.
По De administrando imperio Травуњани и Конављани воде порекло од некрштених
Срба из времена оног кнеза који је за време цара Ираклија дошао на Балкан. Ту
Константин Порфирогенит говори да је рашки владар Властимир удао ћерку за
травунијског жупана Крајину сина Беле. По њему на овај начин Травунија је била у
зависном положају према Рашкој.
Писац Барског родослова наводи да је Рашка зависна од Травуније и да се рашки
жупан Љутомир успротивио власти Беле и битка се одиграла у околини Новог Пазара, а
Љутомир је погинуо на Ибру. По писцу Барског родослова травунијска династија Беле је у
сукобу са Рашком, Босном и Дукљом, а у савезу је са Хрватском.
О Дукљи у 9. в. се мало зна. Она је почетком 10. в. пала под травунијску доминацију.
- Културне прилике у 9. веку
Први елементи писмености у дукљанској држави потичу са поч. 9. в. Реч је латинском
донаторским натписима и надгробним натписима. То су донаторски натпис ктиторке
Гузме са циборијума из Улциња (813 – 820. г.), надгробни натпис Андреација и жене
Марије са саркофага из Св трипуна у Котору (809. г.) и донаторски натпис из цркве Св
Стевана у Врановићима.
- Архитектура 9. века
Црквена архитектура у Дукљи из 9. в. није сачувана изузев катедрале Св Трипуна у
Котору, триконхоса у селу Затону на Лиму, Св Томе у Прчању и Св Петра на Шурању.
Једна од најважнијих цркава је катедрала Св трипуна, коју је 809. г. подигао Андреаци.
Триконхос у селу Затону на Лиму, порекло вуче из касноантичких црквица 6. века.

Основа цркве Св Томе у Прчању је у облику уписаног крста. Све 3 апсиде су споља
четвртасте, а изнутраполукружне. Централно кубе подупиру 4 стуба. Аналогна је са
црквом Сан Сатиро у Милану.
 Из прве половине или средине 9. века је и базилика Св Петра на Шурању у Котору.
Тробродна је са четвртастом апсидом споља, а полукружна изнутра. Аналогије су са
катедралом у Везону.

- Архитектура од 10. – поч. 12. в.

Типичан облик цркава од 10. – поч. 12. в. је једнобродна грађевина са полукружном
апсидом изнутра и четвртастом споља.
Црква Св Павла у селу Муо је једнобродна са полукружном апсидом изнутра, а
четвртастом споља. У њој су нађени фрагменти прероманичке пластике са флоралном
декорацијом из касног 11. века.
 Овакве једнобродне црквене грађевине срећу се и код цркве Св Томе у Кутима код
Херцег – Новог, Св Ђорђа у Подгорици и цркве у млетачкој кули у Старом Бару.

Црква Св Теодора у Старом Бару је тробродне основе са полукружном апсидом споља

и изнутра. Крај апсиде су 2 нише.

Од скулптуре са краја 11. – поч. 12. века издваја се парапетна плоча из цркве Св Томе у
Кутима. На плочи су приказана 2 анђела која обожавају крст. Испод крста су 2 орла, а у
горњој греди у лози су уплетене животиње и птице.