Ц е н т ра л н и

ба л к а н
од 7. до 11.
ве к а
Археолошка
сведочанства

Перица Шпехар
 Перица Шпехар

Ц е н т ра л н и
ба л к а н
од 7. до 11.
И З Д А ВАЧ / P U B L I S H E D BY
IP BOOK A
ве к а
ЗА И З Д А ВАЧ А / F O R T H E P U B L I S H E R
Иван Бевц / Ivan Bevc

Р Е Ц Е Н З Е Н Т И / R E V I E W E D BY Археолошка
Смиља Марјановић–Душанић / Smilja Marjanović–Dušanić
Мирослав Вујовић / Miroslav Vujović
Дејан Радичевић / Dejan Radičević сведочанства
Л Е К ТО Р / L A N G UAG E E D I TO R
Наташа Миланов / Nataša Milanov

П Р Е В ОД И Л А Ц Р Е З И М Е А / S U M M A RY T R A N S L AT E D BY
Олга Шпехар / Olga Špehar
Perica Špehar
Г РАФ И Ч КО О Б Л И КО ВА Њ Е / G R A P H I C D ES I G N
Милена Савић / Milena Savić
c e n t r a l ba l k a n s f rom
И Л УС Т РА Ц И ЈА Н А КО Р И Ц А М А / C OV E R I L LU S T R AT I O N
Aлександар Савић / Aleksandar Savić t h e 7th t o t h e 11th
Ш ТА М П А / P R I N T E D BY c e n t u ry
Пекограф, Земун / Pekograf, Zemun

Т И РА Ж / P R I N T E D I N Archaeological
250 примерака / copies
testimonies
I S B N 978-86-88335-82-9

Београд / Belgrade, 2017 Београд / Belgrade, 2017

с а д рж ај

007 увод
011 географски оквир
015 историјски оквир
039 историјат истраживања и стање истражености
045 касноантичко наслеђе
051 насеља и утврђења
101 некрополе и фунерарна пракса
131 црквена архитектура
149 покретни налази
149 Керамика
161 Функционални делови одеће
172 Накит
185 Предмети религијског карактера
197 Оружје и коњска опрема
202 Алат и прибор
207 Новац
213 Печати
225 закључна разматрања
237 summary
243 библиографија
у вод

римска власт на централном Балкану, успостављена још крајем

1. века пре нове ере, сломила се под налетом неримских народа по-
четком 7. века. Напори које је Византија, као настављач традиција
Римског царства, предузимала још од времена владавине цара Ана-
стазија I (491–518) како би обновила своју некадашњу моћ на поме-
нутом простору, нису довели до жељеног резултата. Идеја о renovatio
imperii, којој је најпосвећенији свакако био цар Јустинијан I (527–565),
неретко називан и последњим римским царем, на крају није заживе-
ла. Наиме, проглашење Фоке (602–610) од стране војске за цара, дове-
ло је до тога да он узурпира престо у Константинопољу, што је имало
далекосежне последице на некадашње северне пограничне области
Царства. Како би осигурао своју власт, Фока је војску повукао у пре-
стоницу, тако да је дунавски лимес напуштен, а административна,
војна и црквена управа над овим областима је престала да постоји.1
Напуштање дунавског лимеса почетком 7. века одразило се на чи-
таво Царство које се наједном нашло на удару различитих племена и
народа, који су предузимали нападе на Византију са различитим на-
мерама. Тако су се Авари првенствено оријентисани на пљачкашке
походе, док су Словени и Бугари тежили да се трајно населе на Бал-
канско полуострво, те да ту формирају своје државе. Ратови које је
Царство на истоку водило са својим традиционалним непријатељем
Персијом, као и иконоборачка криза која је уздрмала све слојеве

1 Острогорски 1996, 101.

7
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
ромејског друштва,2 онемогућили су да се новопридошли народи
војно сузбију и покоре. Стога је двор у Константинопољу био при-
нуђен да се за своје некадашње северне територије бори различи-
тим политичким потезима који су, између осталог, подразумевали
и покрштавање новопридошлих народа, дакле њихово укључивање
у византијски комонвелт припадањем истој религији и Цркви.
Динамично раздобље раног средњег века на простору централног
Балкана било је предмет пажње бројних стручњака, пре свега исто-
ричара. На основу очуваних и до нас доспелих писаних извора, они
су успели да реконструишу ову веома бурну епоху, током које су се
одиграли догађаји од круцијалног значаја за наше просторе у потоње
време, као што су, на пример, трајно насељавање Словена, њихова
христијанизација и формирање првих словенских држава.3 Иако
драгоцен, след познатих историјских догађаја пружа само парцијал-
ну слику засновану на ограниченој количини и незадовољавајућем
квалитету информација, које се пре свега односе на појединачне до-
гађаје, по правилу готово искључиво везане за владаре и владајућу
класу локалне аристократије, о чему сведочи покрштавање Бугара.
Како би се макар у одређеној мери попуниле постојеће празнине у
нашем знању о раносредњовековном периоду на простору централ-
ног Балкана, неопходно је окренути се расположивој археолошкој
грађи, која обухвата како покретне налазе тако и архитектонске
остатке различитих структура.
Доступни остаци материјалне културе резултат су археолошких
истраживања разноликог карактера, која се спроводе већ више од
100 година. Нажалост, ископавања готово никад нису била усме-
рена на систематско истраживање једног раносредњовековног на-
лазишта, већ се првенствено ради о ископавањима античких, кас-
ноантичких или средњовековних локалитета на којима су уочени
насеобински хоризонти или некрополе који се могу определити
у раздобље раног средњег века, а којима најчешће није поклањана
адекватна пажња. Резултати ископавања првенствено су објављива-
ни у форми извештаја, док су резултати истраживања раносредњо-
вековних хоризоната каткад публиковани сумарно, у оквиру мо-
нографија посвећених одређеним локалитетима из већ поменутих
раздобља. Треба ипак поменути да постоји известан број обимнијих
2 Brubaker 2012.
3 Ћирковић 1994a.
8 9
у в од
студија из пера стручњака из Србије, које су биле усмерене на област
Подунавља и Посавине, док су се у последње време појавили и радо-
ви у којима су проучавани поједини сегменти раносредњовековне
прошлости централног Балкана.4
Због свега наведеног наметнула се потреба за свеобухватним
прегледом до сада публикованих археолошких трагова из раздобља
од 7. до 11. века на простору централног Балкана. Географски оквир
монографије обухвата онај део Балкана који је био поприште број-
них сукоба, пре свега између Византинаца и Бугара, али у којима
су неретко учествовали и Срби, а на коме, током раздобља дугог
више од четири стотине година, ниједна страна у сукобу није успе-
ла да успостави неоспорну превласт или трајну доминацију. Што се
хронолошког оквира тиче, он је омеђен сломом рановизантијског
Царства почетком 7. века, те поновним успостављањем трајне ви-
зантијске власти над овим простором у 11. веку.
Идеја водиља књиге која је пред читаоцем јесте да се на једном
месту обједине сви расположиви археолошки подаци, како би се
пружио увид у тренутно стање истражености и публикованости,
а са циљем да се овом недовољно познатом периоду у историји
централног Балкана пружи заслужена пажња. Анализа покретних
налаза и архитектонских остатака, уз коришћење података распо-
ложивих у историјским изворима, омогућава сагледавање бројних
процеса који су се на простору централног Балкана одвијали током
раносредњовековног периода. Због скромне количине расположи-
ве грађе, добијени резултати свакако неће моћи да одговоре на сва
питања, којих је међу истраживачима свих профила одиста много,
али ће указати на могуће правце будућих ископавања и научних ис-
траживања. Стога је књига првенствено намењена студентима свих
нивоа студија археологије, како би се што боље упутили у сложену
проблематику проучавања раног средњег века на централном Бал-
кану, али и подстакли на самостална размишљања о овом раздобљу.
Осим тога, будући да представља скуп најрелевантнијих расположи-
вих података, сваком појединцу, био он стручњак или не, ова књига
ће омогућити да се упозна са материјалним остацима једног веома
битног сегмента наше прошлости који, због недовољно писаних по-
датака, веома често бива предмет псеудонаучних тумачења.
4 Погледати поглaвље Историјат истраживања и стање истражености у овој књизи.
Географски
оквир

приликом проучавања раносредњовековног раздобља на Бал-

кану, неретко се као проблем јавља утврђивање географских гра-
ница унутар којих се одређени проблем истражује. Tурбулентни
период којим се бави ова књига обележен је доласком нових, пре
свега словенских народа, као и успостављањем њихових првих др-
жава које ће у измењеном обиму преживети до данашњих дана.
Оскудност и фрагментарност расположивих писаних извора онемо-
гућавају јасно исцртавање граница између држава или области које
су контролисали различити народи. Осим тога, какве год биле по-
стојеће границе, оне су веома често, и то у кратком временском раз-
добљу, биле померане у корист једне или друге стране. Стога је веома
тешко ослонити се на тадашње линије разграничења, будући да из
свега познатог произилази да је власт над одређеним делом тери-
торије неретко била само привременог карактера. Из истих разлога
се као географска одредница не могу узимати ни данашње админи-
стративне поделе, будући да се границе модерних држава не покла-
пају са територијама којима су господарили њихови средњовековни
преци. Како је период раног средњег века на Балкану повезан са про-
цесом настанка нација, потребно је бити изузетно опрезан како се не
би зашло у опасне воде национализма и већ поменуте псеудонауке.5
Услед свих поменутих ограничења, окренули смо се ка једном
геополитичком термину, данас веома често коришћеном у науци,

5 О псеудонаучним тумачењима прошлости упоредити: Радић 2003; Радић 2015.

11
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а г е о г раф с к и о к в и р

који нам се чини најмање погрешним. Наиме, после немилих до- специфичност овог простора огледа се и у чињеници да од почетка
гађаја с краја 20. века, за различите делове Балканског полуострва 7. па све до последње четвртине 11. века ниједна од страна које су
чије је границе још у 19. веку јасно утврдио Јован Цвијић,6 користе се ратовале за превласт над њим, није успела да оствари управо оно
термини попут западни, централни или источни Балкан. Употреба због чега је ратовала – неоспорну и дуготрајну власт. Стога је управо
ових кованица је постепено нашла свој пут и у српској археолошкој овај простор одабран за географску област на чијем примеру би се,
заједници, па се неретко у насловима радова и монографија јављају на основу археолошког материјала, показали сви они турбулент-
управо поменуте одреднице. Тако се, на пример, термин „централни ни процеси карактеристични за рани средњи век, који су конач-
Балкан“ у стручној литератури углавном односи на територију дана- но резултирали стварањем потпуно другачије геополитичке карте
шње Србије без Војводине. Његова употреба главно упориште има у „Старог континента“.
чињеници да реке Сава и Дунав низводно од Београда чине линију
разграничења између Војводине и Карпатског басена са једне, и Бал-
канског полуострва, са друге стране. Ова природна граница је кроз
историју представљала и линију разграничења између различитих
културних група, народа и држава, те је као таква прихваћена и у
овом истраживању. Као потврда исправности оваквог геополитичог
омеђења теме, можда најбоље може послужити историјска чињени-
ца да се током касноантичког периода северни лимес Римског цар-
ства налазио управо на обали Дунава. Тада је, у оквиру спроведених
административних реформи, на Балканском полуострву формирана
префектура Илирик. Она се састојала од две мање административне
јединице, дијацезе: Дачке, која се највећим делом поклапала са те-
риторијом данашње Србије јужно од Саве и Дунава, и Македонске,
која се налазила јужно од Дачке.
У стручној литератури, која се бави касноантичким периодом,
неретко се среће и термин „северни Илирик“ који подразумева про-
стор Дачке дијецезе, а коме се може прикључити и северни део дије-
цезе Македоније, тј. област око Стоба.7 Међутим, ни тај термин не
може се искористити за географско одређење теме која као хроно-
лошки оквир има рани средњи век. Будући да се простор дефинисан
као централни Балкан одликује специфичностима које дозвољавају
да га кроз раносредњовековни период посматрамо као засебну це-
лину, биће најпоузданије употребити термин „централни Балкан“.
То је територија на којој су се трајно населила новопридошла пле-
мена, сусрећући се са постојећим, и то веома богатим, касноантич-
ким наслеђем, будући да је простор централног Балкана управо у
касној антици добио изузетно велики значај у Царству. Коначно,

6 Цвијић 1966, 6.
7 Максимовић 1980, 19.

12 13
Историјски
оквир

политичка историја централног Балкана била је непосредно

везана за превирања на читавој територији Балканског полуострва.
Стога је неопходно дати преглед дешавања на читавом овом великом
простору како би се у одговарајућем контексту сагледали процеси
који су довели до коначног формирања раносредњовековних држава
новопридошлих народа.
Опоравак Византијског царства од хунског продора крајем прве
половине 5. века8 везује се првенствено за активности царева Ана-
стазија I и Јустинијана I, при чему се улога и значај Анастазијевих
реформи неретко занемарују или, у најмању руку, недовољно нагла-
шавају.9 Идеја renovatio imperii практично је била водиља готово свих
подухвата у време владавине Јустинијана I, а била је праћена одгова-
рајућим реформама, пре свега правним, али и веома успешним вој-
ним походима који су за циљ имали поновно освајање некадашњих
територија Царства, пре свега ослобађање Апенинског полуострва од
Острогота и повратак старе престонице, Рима, под окриље римског
цара.10 Упоредо са тим вршено је и поновно утврђивање лимеса, об-
новом старих и подизањем нових утврђења. На простору централ-
ног Балкана јача и црквена организација, која је очигледно доживе-
ла крах управо у време хунских продора. О њеном снажењу сведоче

8 Prisci Fragmenta 1, 1b. 7–8. Lemerle 1954, 279–280.

9 Cameron 1993, 118.
10 Cameron 1993, 104, 113–115.

15
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
бројни остаци сакралне архитектуре.11 Ипак, овај поновни узлет Ви-
зантије захтевао је велике финансијске издатке, али и упошљавање
великог броја људи, што Царство на дуже стазе није могло да поднесе,
будући да су и новац и људство били неопходни за одбрану граница.
Ту су прилику искористили народи који су желели да се настане на
територији Византије, те су нам познати бројни напади на дунавски
лимес још током Јустинијанове владавине, попут, на пример, продо-
ра словенских племена која зиму између 550. и 551. године проводе на
територији провинције Далмације.12 Управо се тај догађај у стручној
литератури најчешће наводи као почетак словенске колонизације
Балканског полуострва.
Проблеми на дунавском лимесу у северном Илирику временом
су се додатно умножавали, јер су германска племена покушавала да
запоседну провинцију Другу Панонију.13 У покушају да се томе оду-
пре, Царство је распиривало и подржавало сукоб између Лангобарда
и Гепида, вековних непријатеља међу Германима. Тај сукоб окончан
је на помало неочекиван начин. Наиме, Лангобарди су под тешким
условима као савезнике ангажовали Аваре, уз чију су помоћ 567. го-
дине коначно покорили гепидску државу. Том приликом је град Сир-
мијум, као престоница Гепида, предат у руке Византије која је, осим
шире околине тог града, контролисала и источни и североисточни
део Друге Паноније уз десну обалу Дунава. Пораз Гепида, који је из-
међу осталог и последица тога што им је Византија ускратила војну
помоћ, вратио је Сирмијум под јурисдикцију цара Јустина II (565–578),
што је овај владар прославио свечано, измећу осталог, и тако што је
својој царској титули додао епитет Gepidicus.14 Уместо међусобно су-
кобљених Германа, на северним границама Царства су се појавили
Авари, нови и добро организовани противник, који се убрзо намећу
као апсолутни и неоспорни господари читаве Панонске низије. Го-
дине 568. Авари су послали 10.000 њима потчињених Кутригура да
опљачкају провинцију Далмацију, а од Царства су испословали данак
од 800 номизми, као гаранцију да неће нападати подунавске про-
винције. Снага Авара заплашила је и Лангобарде, који исте године са
припадницима различитих племена напуштају Панонију и одлазе
11 Шпехар, О. 2012.
12 Bellum Gothicum III 40, 475–477,10.
13 Mirkoví 2008, 99–103.
14 Rusu 1975, 124–126; Ковачевић 1977, 41–42; Pohl 1988, 48–57.
16
и с То р и Ј с к и о к в и р
на север Италије где ће се трајно населити у данашњој Ломбардији,
која је по њима и добила име.15
Сирмијум, који је од времена Јустина II био у рукама Византије,
представљао је „кост у грлу“ аварском кагану Бајану који је био
одлучан у намери да га освоји, сматрајући га делом аварске терито-
рије након победе над Гепидима. Упоредо са покушајима освајања
Сирмијума, са циљем коначног учвршћивања власти на простору
некадашње провинције Друге Паноније, Авари су од Царства, као
залог за ненападање подунавских провинција, добијали данак који
је достигао износ од 80.000 златника.16 Проћи ће готово две деце-
није пре него што Авари коначно освоје Сирмијум. О недаћама кроз
које су житељи некадашње царске престонице пролазили током
бројних сукоба и опсада, сведочи опека са молитвом урезаном грч-
ким алфабетом, коју непознати становник града упућује Господу за
лични спас и спас Сирмијума. Помоћи, међутим, није било. Будући
да је становништво након трогодишње опсаде било изнурено глађу,
заповедник Сирмијума је 582. године био принуђен да град преда
Аварима, у замену за слободан одлазак преосталог становништва.17
Сукоб Авара и Византије настављен је и у наредним годинама, с
тим што су се борбе преселиле на простор Балкана, те су 584. године
освојени, између осталих, Сингидунум и Виминацијум,18 да би 586.
године аварске снаге, уз помоћ Словена, опседале чак и седиште пре-
фектуре, Солун.19 Из свега наведеног јасно је да је последња деценија
6. века била обележена интензивним сукобима Авара и Византије,
који су имали различит коначан исход. Назнаке окончања њиховог
рата започињу на самом крају века, то јест на Ускрс 599. године, када
је византијски војсковођа Приск кренуо у освајање Сингидунума,
док су Авари прешли у Мезију и код Ремесијане победили визан-
тијску војску. Међутим, због појаве куге закључили су примирје и
данак који је Византија морала да им плаћа повећали су на 120.000
златника.20 Наредне године, након читавог низа сукоба, византијска
војска је однела победу на аварској територији код Тителског брега,
и том приликом заробила 3.000 Авара, 8.000 Словена и још 6.200
15 Rusu 1975, 126; Ковачевић 1977, 41–42.
16 Ковачевић 1977, 47, 49; Pohl 1988, 61–62.
17 Menandros 220, 12–15; Theoph. Sim. I 2-4; Милинковић 2015, 113, сл. 70а–б.
18 Theoph. Sim. I 3–4.
19 Mir. I 13–15.
20 Theoph. Sim. VII 12, 15; Ковачевић 1977, 58–59.
17
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
припадника других варварских племена.21 Две године касније, Ви-
зантија предузима превентивни напад на Словене на левој обали
Дунава. И поред успешних операција, византијска војска одбија да
презими на непријатељској територији, што доводи до побуне и
проглашења новог цара Фоке (602– 610)22 који је све своје активно-
сти усмерио на учвршћивање власти и на ратове са Персијом, те је
дунавска граница изгубила свој некадашњи значај.
Иако међу историчарима преовладава мишљење да је почет-
ком 7. века дунавски лимес престао да постоји, због чега је простор
Балкана био изложен аварским и словенским освајањима и пусто-
шењима, постоје и мишљења по којима је током Фокине владавине
на поменутим просторима владао мир.23 Чини се да смо још увек
далеко од коначног одговора на ово питање, мада ваља истаћи да
се последњих неколико година увећава количина покретних на-
лаза који су препознати као рановизантијски и опредељени у прву
половину 7. века. Томе у прилог сведочи и чињеница да, судећи
према оскудним нумизматичким налазима, циркулација ранови-
зантијског новца на простору централног Балкана престаје око 615.
године, када се највероватније десило неколико напада Авара и Сло-
вена. Можда присуство становника Наиса и Сердике, који су се као
избеглице нашли у Солуну у време аварске опсаде, управо потврђује
тезу о нападима Авара и њима потчињених племена на централни
Балкан.24 Ти напади нису престали, те тако долази и до похода на
Константинопољ 617. године.25
Аварски пљачкашки походи на југ доживели су своју кулмина-
цију 626. године. Тада савез разнородних аварских племена ступа
у коалицију са Персијанцима предвођеним војсковођом Шахрба-
разом. На тај начин се актуелни византијски цар Ираклије (610–641)
нашао у престоници окружен непријатељима са свих страна. Ипак,
шаренолики састав опсадника, као и непостојање јединствене војне
команде омогућили су Константинопољу да се одбрани и то пре
свега захваљујући премоћи на мору, где је византијска флота по-
разила словенска пловила. Стога су Словени означени као главни
кривци за пораз, те убрзо долази до раскола између њих и Авара,
21 Theoph. Sim. VIII 3.
22 Theoph. Sim. VIII 5–6.
23 Баришић 1956.
24 Баришић 1956; Milinkoví 2008, 554.
25 Острогорски 1996, 103, 110–112.
18
и с То р и Ј с к и о к в и р
као и до престанка опсаде византијске престонице. Током наредних
неколико година уследиле су крупне промене на политичкој сцени
раносредњовековне Европе. Тада се и Срби и Хрвати досељавају на
Балкан, док се у црноморским степама око 635. године формира
савез Бугарских племена под вођством Куврата.26
Иако су Авари претрпели велики пораз код Константинопоља,
који је озбиљно уздрмао њихов дотадашњи положај, и даље су на
располагању имали богате резерве које су им још извесно време
омогућавале опстанак. Наиме, укупан данак који им је Византија
исплатила до 626. године, према неким прорачунима, износио је око
6.000.000 солида, односно 27.000 кг злата.27 То велико богатство омо-
гућило им је да се учврсте упркос сукобљавању са различитим по-
буњеним племенима, па чак и да освоје Салону у четвртој деценији
7. века. Ипак, овај поновни узлет Авара био је кратког даха, будући
да у то време долази до трајног насељавања различитих словенских
племена на Балкан. Такође, у периоду између 670. и 680. године,
крупне промене догодиле су се и у самом Каганату, досељавањем
нове популације Авара. Од тада, па све до аварске пропасти, њихове
активности су биле усмерене искључиво на западну Европу.28
Стварање могућности за трајно насељавање Словена на Балкан
био је један од резултата неуспеле опсаде Константинопоља. Тако су
се на простору касноантичке провинције Далмације населили Хрва-
ти под вођством кнеза Порге,29 док су се на Балканско полуострво,
после краћег лутања и премишљања, населили Срби. Наиме, сло-
венска племена су најпре била насељена у околини Солуна, у об-
ласти која је називана Сервија.30 Према речима византијског цара
и историографа Константина VII Порфирогенита (945–959), Срби
одлучују да напусте територију Царства и да се врате у своје земље.
Након што су прешли реку Дунав, предомислили су се, и од цара
Ираклија, посредством стратега града Београда, затражили да им
додели земљу коју би населили.31 У науци још увек није постигну-
та сагласност око тога да ли је постојао стратег у тадашњем Синги-
дунуму, који се у време Порфирогенита већ назива Београд. Реч је
26 Острогорски 1996, 118–121.
27 Ковачевић 1965, 126.
28 Поповић, В. 1986, 107–110, 113–119; Ферјанчић 1996, 120; Pohl 1991, 47.
29 DAI: 31.
30 DAI: 32.
31 DAI: 32.
19
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
највероватније о титули војног заповедника, а не заповедника теме.
Уз сагласност Ираклија, како се чини, негде око 630. године, Срби
су насељени на Балкан. Том приликом је цар послао свештенике
из Рима да покрсте придошлице јер су, према тадашњој црквеној
организацији, поменуте области припадале јурисдикцији римског
папе. У Порфирогенитово време живели су југоисточно од Хрвата у
областима Србије, Паганије, Захумља, Травуније и Конавла.32
Неколико деценија касније на Балкан стиже нови народ, који ће у
каснијем раздобљу играти значајну улогу и на простору централног
Балкана. Реч је о једном од бугарских племена, које се под вођством
Аспаруха, а бежећи пред Хазарима, доселило у делту Дунава. Њихово
насељавање се највероватније одиграло 668/669. године. Користећи
чињеницу да су поменуте области биле лоше брањене због ратова
које је Византија водила на истоку, овога пута против све опаснијих
Арабљана, Бугари предузимају пљачкашке нападе и полако шире
своју територију. Деценију након досељења на територију Царства,
дакле између 679. и 680. године, Бугари су победили војску цара Кон-
стантина IV Погоната (668– 685). Прешавши Дунав, спустили су се
до Варне и Одесе, где су покорили тамошње Словене. На тај начин су
ударени темељи будуће бугарске државе.33 Отприлике у исто време,
између 680. и 685. године, Кувер се са преосталим Ромејима хришћа-
нима и припадницима других племена одметнуо од аварске власти
и, после борби, прешао на територију Царства, настанивши се на Ке-
рамесијском пољу34 које још увек није поуздано убицирано.
Користећи кризу у којој се налазила Византија, Бугари у на-
редном периоду додатно увећавају своје територије, ширећи се ка
истоку и југу. Тако кан Тервел (701–718), као награду због тога што
је помогао византијском цару Jустинијану II да поврати престо, до-
бија област око данашње Загоре. Након периода под поновном до-
минацијом Византије, у време Константина V (741–755), Бугарска
почетком 9. века још једном прелази у офанзиву. То се догодило под
вођством кана Крума (803–814), а резултирало је освајањем Тракије
и Македоније (долина Струме), као и области око реке Тисе. Тако
Бугари залазе и на територију Паноније коју су вековима контроли-
сали Авари, али који су од последње четвртине 7. века били заузети
32 DAI: 32; Баришић 1955, 12–13.
33 Theophanes I, 356; Поповић, В. 1986, 119; Pohl 2003, 579.
34 Mir. II 116.
20
и с То р и Ј с к и о к в и р
сукобима са својим западним суседима. Пет година након доласка
на власт, Крум осваја Сердику, а 811. године је у заседи потукао ви-
зантијску војску у кланцима Старе планине. Наиме, те године је цар
Нићифор I (802–811) успео да заузме бугарску престоницу Плиску,
али се његов успех убрзо претворио у катастрофу, будући да је поги-
нуо у поменутој бугарској заседи. Према легенди, Крум је наредио
да се од Нићифорове лобање направи пехар за вино. Понет војним
успесима, бугарски кан је желео да опседне и Константинопољ, али
га је у томе спречила неочекивана смрт.35
Крај 8. века коначно је донео и пораз Авара. Франачки владар
Карло Велики (768– 814) у више наврата је успео да потуче њихову
војску, те да 796. године спали и опљачка главни ринг, то јест авар-
ску престоницу, након чега су се Авари повукли у Банат. Тада је из-
вршено и покрштавање Авара, које се одвијало уз велике побуне.
Христијанизација је, како се чини, имала известан одзив само код
владајућег слоја, јер је аварски капкан Теодор, који се помиње 805.
године, био хришћанин. О томе сведочи и његово хришћанско име,
али и имена његових наследника Абрахама и Исака. Они, међутим,
нису самостални владари, већ су владали као вазали Карла Великог.
Исак је последњи именом познати каган, који се помиње 811. године.
Последњи помен Авара из 822. године сведочи о посланству које је
послато на франачки двор.36 И Бугари су били принуђени да своје
територије у Панонији бране од веома моћних Франака. У време
кана Омуртага (814–831), словенска племена Браничеваца и Абодри-
та желела су да се приклоне Лудвигу Побожном (814–840), због чега
их Бугари нападају у периоду између 826. и 829. године. Током тог
похода, дејствовала је и бугарска флота на Дунаву и Драви, док су се
главни сукоби одвијали дуж реке Тисе, у којој се, судећи према јед-
ном епиграфском споменику, удавио један од бугарских војсковођа,
чије је име било Онегавон или Негавон.37
Ипак, историјске околности нису дозволиле ни Бугарима ни
Францима да учврсте своју власт у Панонској котлини, будући да
према општеприхваћеним мишљењима крајем 9. века, највероват-
није 896. године, почињу мађарска освајања овог простора. Међутим,
према најновијим истраживањима, чини се да постоје и поуздани
35 Острогорски 1996, 200; Божилов 2008, 74–75.
36 Ковачевић 1977, 94–98.
37 Божилов 2008, 76–77.
21
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
докази који указују на њихово нешто раније присуство, током 60-их
и 70-их година истог века.38 У стручној литератури посвећеној мађар-
ском насељавању Паноније, неретко се поставља питање да ли су, и
у којој мери Авари преживели пропаст каганата и да ли су успоста-
вили директан контакт са придошлицама.39 Иако појединачни на-
лази мађарског културног круга у касноаварским гробовима, као и
аварских у раномађарским, указују на такву могућност,40 досадашња
археолошка истраживања не омогућавају поуздану археолошку по-
тврду да је до суживота ова два народа заиста дошло. Поређењем по-
писа касноаварских налазишта у Војводини са пописом локалитета
у Војводини на којима су неоспорно констатовани раномађарски
налази, уочава се да је само у неколико случајева забележено да су
Авари, током позне фазе, и Мађари, приликом освајања Паноније,
користили иста места за насељавање. Непоуздан контекст, пре свега
раномађарских налаза, не дозвољава да се донесу коначни и дефи-
нитивни закључци, али се чини да у Војводини највероватније није
дошло до преклапања Авара и Мађара.41
Разлог због кога се Византија није могла активно укључити у до-
гађања на Балкану и у Панонији лежи, између осталог, и у чиње-
ници да је током 8. и 9. века Царство проживело тешке тренутке,
будући да се у то време одвијала жестока верска борба између ико-
нобораца и иконофила, која се завршила победом иконобораца. По-
менути сукоб онемогућио је политичку стабилност унутар озбиљно
уздрманог Царства, које је у исто време било изложено нападима
споља, пре свега Арабљана које је двор у Константинопољу доживља-
вао као главне непријатеље.42
Упоредо са сузбијањем Арабљана на истоку, Византија се сукобила
и са Русима, који су 860. године допрли до Константинопоља. Уви-
девши да употребом силе неће постићи жељене резултате, Византија
је приступила ширењу хришћанства међу Русима, али и међу дру-
гим, пре свега словенским народима, које је имало за циљ да ојача
њен културно-политички утицај. Тако је млади Константин (Ћирило)
из Солуна, син византијског друнгарија Леона, био послат у мисио-
нарску мисију Хазарима. Убрзо потом, заједно са братом Методијем
38 DAI: 39–40; Fodor 1996, 16–17; Takács 2010, 51–53; L̋rinczy, Straub, Türk 2015.
39 Radǐeví, Špehar 2015.
40 Bálint 1991, 99.
41 Бугарски 2014а, карта 2; Шпехар, Стругар Бевц 2016, 104, сл. 3.3.
42 Острогорски 1996, 218–224; Карташов 2009, 495–584.
22
и с То р и Ј с к и о к в и р
упутио се у Моравску, на позив кнеза Растислава, како би ширењем
хришћанства из Византије био сузбијен франачки утицај. У циљу лак-
шег ширења нове вере и како би новопокрштеним народима било
што више приближено богослужење, Константин је створио прво сло-
венско писмо (глагољицу) и превео Свето писмо на словенски језик.
Може се претпоставити да је из Моравске, преко Паноније, глагољица
стигла и на Балкан, и то највероватније у време Методијевог еписко-
пата над Панонијом у периоду између 869. и 885. године.43
Из приближно истог периода потиче нешто више података за-
бележених о Србима на простору централног Балкана. Наиме, у
поменутом делу Константина Порфирогенита наводи се да су Ср-
бима након досељавања владали архонти који су потицали из исте
породице. Из скромних података који нам пружа поменути извор
може се закључити да је први српски архонт непознатог имена пре-
минуо пре досељавања Бугара 679/680. године. После низа година
током којих су владали данас непознати наследници првог архонта,
на власт долази Вишеслав, кога наслеђује Радослав, њега Просигој,
а њега пак Властимир, који је остао забележен по томе да га је напао
бугарски архонт Пресијам.44 Ни за једно од поменутих имена није
могуће дати прецизнију хронологију, сем за последњег Властими-
ра, за кога се зна да се сукобио са Пресијамом у неком тренутку из-
међу 836. и 852. године, вероватно око 840. године, да је сукоб трајао
три године, те да се завршио поразом Бугара. Након Властимирове
смрти, распарчаним деловима првобитних српских територија вла-
дала су његова три сина, Мутимир, Стројимир и Гојник. Против њих
је у поход кренуо бугарски кнез Борис-Михаило (852– 889), најверо-
ватније на почетку своје владавине, али су га Срби потукли и том
приликом заробили његовог сина Владимира и 12 великих бољара.
Бугарска страна је убрзо склопила мир са Србима, у оквиру кога је
предвиђено да се Владимир са властелом врати на бугарски двор. У
страху да Срби негде на путу не нападну и не убију његовог сина, Бо-
рис-Михаило је тражио да у пратњи буду и синови кнеза Мутимира,
Бран (негде у изворима Борен) и Стефан. Они су и спровели Влади-
мира до границе српске територије, то јест до Раса, где су га предали
бугарском кнезу. Борис-Михаило је младиће богато даривао, на шта
43 Soulis 1965, 21–22, 27–29; Döpmann 1992; Острогорски 1996, 225–227; Максимовић 1996, 156.
44 DAI: 32.
23
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
су му они узвратили даром који се састојао од два роба, два сокола,
два пса и осамдесетак „крзнених хаљетака“.45
Негде у време када се одиграо описани српско-бугарски сукоб,
бугарски кнез Борис-Михаило позвао је франачке свештенике у
своју земљу, како би спровели покрштавање становништва. Не же-
лећи да се понови неуспех мисионарске мисије у Моравској, Ви-
зантија је под претњом оружја 864. године приморала Бугаре да
приме хришћанство од византијских свештеника. Том приликом
Борис-Михаило је добио своје друго, хришћанско име Михаило, по
византијском цару Михаилу III, који му је био кум на крштењу. Бу-
гарска властела није радо прихватила покрштавање, тако да је убрзо
дошло до побуне бољара, коју је Борис-Михаило угушио, убивши 52
главна завереника и њихове породице.46
Иако су свештеници из Рима први пут покрстили Србе у 7. веку,
хришћанство по свему судећи није пустило корене, те долази до
поновног покрштавања, овога пута од стране свештеник̄ из Кон-
стантинопоља. Иако се у писаним изворима не наводи тачан тре-
нутак евангелизације Срба током 9. века, претпоставља се да је до
њега дошло недуго након покрштавања бугарског кнеза и племства,
највероватније на почетку владавине Василија I. Томе у прилог све-
дочи и чињеница да се хришћанска имена код чланова српске вла-
дарске породице јављају тек од Мутимировог сина Стефана и Гој-
никовог сина Петра, који су по свој прилици рођени у исто време,
односно у неком тренутку између 870. и 874. године. У новије време
у научним круговима преовладава мишљење да покрштавање Срба
и суседних Хрвата није спроведено одједном, већ да се ради о ду-
готрајном процесу, на шта управо указује поновно покрштавање
Срба. У сваком случају, о постојању христијанизованих Словена у
9. веку сведочи и чињеница да се Београд 878. године помиње као
епископско седиште, на челу са епископом Сергијем који је био
словенског порекла.47 Борба за верски и политички примат између
Константинопоља и Рима водила се вековима, тако да је сукоб око
верске јурисдикције над новопридошлим племенима био само
45 DAI: 32; Живковић 2002, 387-388.
46 Responsa Nicolai I, cap. 17, 78: Извори за Бьлгарската история VII, 82–84, 112–113; Поповић, В.
1978а, 33– 34, са наведеном литературом; Гюзелев 1981, 215, 218; Снегаров 1995, 3; Остро-
горски 1996, 227–229; Оболенски 1996, 103–105.
47 DAI: 32; Theoph. Cont. 291–292; Поповић, В. 1978а, 33; Ћирковић 1994а, 151; Максимовић 1996,
156; Ферјанчић 1997, 11–12, 24.
24
и с То р и Ј с к и о к в и р
наставак ранијих борби. Константинопољ се позивао на стање успо-
стављено 732. године, по коме је папи ускраћено да се духовно стара
о некадашњим илирским провинцијама, док је Рим упркос томе по-
лагао право на Илирик, на основу успостављања солунског понти-
фикалног викаријата у 5. веку. Стога не чуде писма папе Јована VIII
(872–882) упућена бугарском и српском кнезу, у којима је бугарског
кнеза Бориса-Михаила критиковао због окретања Константинопољу
и претио му да ће његова дела бити проглашена за „ђаволска“, док је
од српског кнеза Мутимира захтевао да се врати под окриље римске
курије.48 Сукоб Константинопоља и Рима око верске јурисдикције
прикривао је стварне разлоге неслагања, који су лежали у ширењу
политичког утицаја. Један од примера за то је однос према бугарској
цркви, која је желела да се осамостали. Будући да му Византија није
услишила молбу за осамостаљење већ формиране бугарске цркве,
кнез Борис-Михаило се обратио папи Николи I (858–867), те је он
866. године послао римске свештенике у Бугарску. Са друге стра-
не, византијски патријарх Фотије се, уз подршку цара Михаила
III, супротставио Риму и одбио римску претензију на супрематију
над Бугарском, али се поставио и као судија по питању литургике
и црквене дисциплине, одбацивши и западнохришћанско учење о
происхођењу Светог духа од Оца и Сина. У лето 867. године, на тзв.
Фотијевом сабору којим је председавао цар лично, бачена је анатема
на папу Николу I, учење о происхођењу Светог духа проглашено је
за јерес, а мешање Рима у питање византијске цркве проглашено
незаконитим. Током тог сукоба дошло је до промене на престолу у
Константинопољу, будући да је Василије I (867–886) преузео власт и
засновао династију Македонаца.49
Како бугарска црква и даље није добијала своју аутономију од
папе, поново се окренула Византији 869/870. године. Као награда
за то, успостављена је аутокефална архиепископија која је, иако по-
тчињена Константинопољу, ипак била у извесној мери аутономна
и поседовала виши ранг од других византијских архиепископија и
митрополија. Њеног архиепископа рукоположио је лично констан-
тинопољски патријарх Игњатије (847–858, 867–877). Тако је окон-
чан сукоб Рима и Византије око Бугарске, која је у верском смислу
48 Johanis VIII, Fr. 7, p. 277/15–17, 23–39, Fr. 8, p. 282, 16–17, 24–30; Извори за Бьлгарската исто­
рия VII 1960, 137–139; Поповић, В. 1978а, 33.
49 Annales Fuldenses, 380/1–5; Извори за Бьлгарската история VII 1960, 45; Острогорски 1996,
229–230.
25
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
дефинитивно потпала под утицај Константинопоља. Ипак, треба
напоменути да је поменути папа Јован VIII 874. или 875. године по-
слао још неколико писама Борису-Михаилу, саветујући га да одбаци
грчке свештенике, а 878. године је захтевао да београдски епископ
Сергије буде смењен. Наредне године папа је поново покушао да из-
врши притисак, шаљући још једно писмо у коме позива Бориса-Ми-
хаила да се врати под окриље Рима.50
Из аката VIII васељенског сабора, одржаног 879–880. године у
Константинопољу, познато је пет епископа потписника чије су се
епископије налазиле на територији Бугарске. Реч је о представни-
цима Охридске епископије, у којој је кнез Борис-Михаило подигао
саборну цркву, Дарданске епископије са седиштем у Скопљу, Нишу
или Софији, као и о епископијама Тибериополиса (Струмица), Мо-
раве-Браничева (Костолац) и Проватона (Овеч) у источној Бугар-
ској. Поменути црквени центри би, уз Преслав, Дристру и Девол,
могли представљати места у којима је подигнуто седам првих бугар-
ских саборних цркава за време владавине кнеза Бориса-Михаила.
Тој групи могли би припадати и Пловдив (Филипопољ) и Београд,
премда се то не може са сигурношћу тврдити. Грчки натпис из Чер-
вена у источној Бугарској, датован у 870. или 871. годину, можда све-
дочи о постојању још једне ране бугарске епископије, док је црква у
Брегалници била задужбина Бориса-Михаила из последњих година
његовог живота, тј. између 886. и 889. године, а након увођења сло-
венског језика у богослужење.51
Судећи по подацима из писаних историјских извора, то је било
време када су Бугари и Ромеји водили велике борбе око превласти
над централним Балканом. У тај сукоб српска страна је ушла ос-
лабљена, јер су се три Властимирова сина, Мутимир, Стројимир и
Гојник, три независна кнеза, убрзо међусобно сукобили, будући да
је сваки од њих желео да постане једини владар српске државе. Му-
тимир је задао први ударац, заробивши своју браћу и пославши их
у Бугарску кнезу Борису-Михаилу као заточенике, док је лично као
таоца задржао Гојниковог сина Петра који је потом успео да побегне
50 Johanis VIII, Fr. 37, p. 294/13–295/8, Еp. 66, p. 58/24–26, 30–60/31, Еp. 182, p. 146/9–10, 14–37, Ep.
183, p. 147/1–2, 6–18, Ep. 192, p. 153/30–32, 36–38 – 154/1–27, Ep. 198, p. 158/24–26, 30–37 – 159/1–
26: Извори за Бьлгарската история VII 1960, 144–145, 147–151, 160–161, 165–167; Поповић, В.
1978а, 33–34; Калић 1979, 29; Ћирковић 1994, 151–152; Снегаров 1995, 3; Острогорски 1996,
227–231; Оболенски 1996, 107, 113, 118–119.
51 Поповић, В. 1978а, 34 и напомене 12–19; Пириватрић 1997, 179–181.
26
и с То р и Ј с к и о к в и р
у Хрватску. Мутимир је владао Србијом све до 891/892. године. Имао
је три наследника, Прибислава, Брана и Стефана. Међутим, његов
брат Стројимир се у Бугарској оженио женом бугарског порекла и
из тог брака добио сина Клонимира, који је и сам претендовао на
српски престо.52
Након Бориса-Михаила на бугарски престо долази његов старији
син Владимир (889–893) који је убрзо свргнут, будући да је тежио
паганству. Наместо Владимира устоличен је његов млађи брат Си-
меон (893–927), који је ратујући против Византије успео да прошири
територију своје државе, те се 917. године, после битке код Анхијала,
прогласио за цара Бугара и Ромеја. Током наредне деценије, Симе-
он је безуспешно покушавао да заузме Константинопољ. Иако није
успео да до краја спроведе своје владарске претензије, пошло му је за
руком да успостави Бугарску патријаршију, коју је византијски цар
Роман Лакапин (920–944), неколико месеци пре Симеонове смрти,
признао за канонску.53
Упоредо са јачањем бугарске државе на Балкану, и Мађари учвр-
шћују своју власт у Панонији. Нажалост, не постоји историјски
извор савремен досељавању Мађара. Стога као главни извор пода-
така служи нешто каснији спис анонимног нотара краља Беле, који
сведочи да убрзо по доласку Мађара у Панонију започињу њихови су-
коби са Бугарима.54 Због оскудности података, хронологија бугарско-
-мађарских ратова није у потпуности јасна. Ипак, будући да је у
њима учествовао и мађарски вођа Арпад, који је умро 907. године,
сматра се да су се први сукоби одиграли у периоду између 896. и 907.
године, највероватније пред сам крај Арпадове владавине. Мађа-
ри су том приликом код Алпара потукли бугарског вођу Салана,
који је побегао у Београд. Будући да су га мађарске снаге пратиле,
до новог сукоба дошло је у близини Београда. Град том приликом
ипак није пао у руке Мађара, захваљујући пристиглом појачању.55
Судећи према расположивим подацима, до првог похода на бугар-
ске и византијске територије дошло је 934. године, када су Мађари
преко Тракије стигли и до Цариграда. Ширење Мађара у правцу за-
пада окончано је пак 955. године када им је немачки краљ Отон I
52 DAI: 32; Ћирковић 1994а, 149.
53 Снегаров 1995, 4–5, 8; Острогорски 1996, 248–257.
54 Gesta Hungarorum, chap. 11.
55 Gesta Hungarorum, capt. 11, 38–41, 44; Калић-Мијушковић́ 1967, 32–33; Димитров 1998, 5.
27
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
(936–973) нанео пораз на Леховом пољу.56 Након поменутих похода,
Мађари полако почињу да се као битан фактор укључују у дешавања
на простору централног Балкана будући да се њихова земља током
10. века, према наводима Константина Порфирогенита, простире од
моста цара Трајана (Костол), до Сирмијума (Сремскa Митровицa),
иза кога се пружа Велика Моравска. Како спис наводи, поједине об-
ласти које контролишу Мађари називају се према рекама које кроз
њих протичу: Тимисус (Тамиш), Тутис (Бегеј?), Морисос (Мориш),
Крисос (Караш) и Тиса. На крају овог опсежног Порфирогенитовог
описа сазнајемо и да се граница Мађара (Турака) према Бугарима
налазила на реци Истар (Дунав), док су источно од мађарских обла-
сти били смештени Печењези, западно Франци, а на југу Хрвати.57
Упоредо са јачањем Мађара, на простору централног Балкана
наставља се сукоб између Бугара и Византије, који се осећао и у Ср-
бији, у којој су и једни и други на власт доводили своје штићенике.
Након смрти кнеза Мутимира 891/892. године, власт преузима његов
најстарији син Прибислав (893/894), кога после свега годину дана
смењује Гојников син Петар (893/894–917). Прибислав са браћом спас
проналази у Хрватској. Прво искушење Петар доживљава у трећој
години своје владавине, 896/897. године, када је Мутимиров средњи
син Бран покушао да за своју породицу поврати престо. Овај покушај
се, међутим, завршио неславно, будући да је Бран у борби поражен
и ослепљен, чиме је искључен из даљих династичких борби. Две го-
дине потом, 898/899. године, Стројимиров син Клонимир долази из
Бугарске и покушава да узурпира престо, тако што је са војском ушао
у Достиникон, један од српских градова које помиње Константин
Порфирогенит.58
Неколико успешних битака и осигурана власт код Петра су про-
будили жељу за додатним јачањем свог положаја. Наиме, око 913. го-
дине обновљени су византијско-бугарски сукоби, па је у склопу раз-
личитих политичких активности уговорен састанак између кнеза
Петра и стратега теме Драч, који се одиграо негде између Цетине
и Неретве. Кнез Захумљана, Михаило Вишевић, сазнао је за саста-
нак, те обавестио бугарског краља Симеона да Византија покушава
да наговори Србе да, заједно са Мађарима, нападну Бугаре. Разлог
56 Moravcsik 1970, 55–56. За попис мађарских похода, као и разлоге због којих су подузима-
ни, упоредити Bíró, Langó 2013.
57 DAI: 40; Ћирковић 1997, 27–37.
58 DAI: 32.
28
и с То р и Ј с к и о к в и р
за такав Михаилов поступак вероватно лежи у чињеници да је био
уплашен због могуће даље Петрове експанзије и могућег губитка
сопствених територија. Ови догађаји непосредно су претходили 917.
години и поменутој бици код Анхијала, после које се Симеон прогла-
сио за цара. Бугарски владар је послао у Србију војску под вођством
Сигрице Теодора и Мармаја, који су са собом довели и Павла, сина
ослепљеног Брана. Обећавши Петру кумство са бугарским царем, а
уз гаранцију да му се никакво зло неће десити, Бугари су на превару
заробили српског кнеза и одвели га у Бугарску, где је и преминуо.
На престолу Србије се од 917. до 920/921. године налазио поменути
Павле као бугарски штићеник.59 Византија је пак покушала да врати
Србију под свој утицај преко Прибислављевог сина Захарија али га
је Павле заробио и предао Бугарима. Убрзо се и Павле окреће против
Бугара и прилази Византији. Као одговор на такав развој ситуације,
цар Симеон шаље у Србију поменутог Захарија, који уз помоћ Бу-
гара успева да се докопа престола. Међутим, и он се убрзо окренуо
Византији, због чега је Симеон 920. или 921. године послао у Србију
војску коју су поново предводили Сигрица Теодор и Мармај. Неоче-
кивано, Захарије је успео да их победи у директној борби. Након из-
војеване победе, као српски дарови Византији послати су заробље-
но оружије и главе бугарских војсковођа. Симеон је као одговор на
пораз, највероватније 923/924. године, у Србију послао нову војску,
која је са собом водила још једног члана српске владајуће породице,
Часлава Клонимировића, рођеног и одгајеног у Бугарској. Војска је
очигледно била велика, те се Захарије уплашио, па је и он побегао у
Хрватску.60 Часлав, међутим, није постављен на српски престо као
бугарски савезник, већ је послужио као мамац како би се похватали
сви они који су могли имати икаквог утицаја у Србији. Константин
Порфирогенит наводи да је тада велики број заробљеника одведен
у Бугарску, док су неки побегли у суседну Хрватску, тако да је земља
остала пуста. Убрзо је уследио и поход Бугара на Хрвате, који се окон-
чао без успеха. Симеонова смрт 927. године и промена на бугарском
престолу омогућиле су Чаславу да се са четири пратиоца врати у Ср-
бију, где је затекао, како Порфирогенит обавештава, само 50 муш-
караца самаца, без жена и деце, који су живели од лова. Уз помоћ
богатих дарова које је добио од византијског цара Романа Лакапина,
59 DAI: 32; Ћирковић 1994б, 157–158.
60 DAI: 32; Ћирковић 1994б, 158.
29
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Часлав је успео да приволи Србе расељене у Хрватску и Бугарску да
се врате. Покорност Србије Византији се више није доводила у пи-
тање. Судећи по сачуваним легендама, Часлав Клонимировић се у
Босни, која је чинила саставни део његове државе, сукобио са мађар-
ским кнезом Кизом, поразио га и убио. Мађари су покренули нови
сукоб који се, како се чини, одвијао јужно од Саве. Тада је, у ноћном
препаду, Часлав заробљен, а потом, по наређењу Кизове удовице,
удављен у Сави заједно са својим рођацима. И даље остаје нејасно
тачно време када су се одиграли поменути сукоби. Извесно је једино
да је Часлав Клонимировић последњи именом познати владар из
најстарије српске владарске породице. Проћи ће око два века, пре
него што се у сачуваним историјским списима поново сретну имена
српских владара.61
Симеона је на челу бугарске државе сменио син Петар (927–969)
који је убрзо склопио мир са Византијом и потврдио га својим бра-
ком са унуком Романа Лакапина, ћерком његовог најстаријег сина.
Петар је признат за цара Бугара, а бугарска патријаршија је поново
потврђена. На дуже стазе, поменути политички потези су ипак зна-
чили победу Византије и снажење њеног културног и политичког
утицаја међу Бугарима. Током овог периода у Бугарској јача и црк-
вена организација, али се истовремено јавља и веома снажна секта,
чији се припадници називају богумили, бабуни, патарени, ката-
ри или албигојци, а чије се деловање проширило и на Македонију,
Босну, Италију и јужну Француску.62
После неколико деценија честих смена на византијском престо-
лу, у Константинопољу је за цара проглашен војсковођа Нићифор II
Фока (963–969). Он је 965. године грубо одбио бугарско посланство
које је дошло по данак, за који су сматрали да им припада још од
времена цара Симеона,63 а затим је и напао Бугарску. Ипак, како је
у то време Византија већ водила рат на истоку, као помоћ у борби
против Бугара позван је руски кнез Свјатослав (964–972) који је тре-
бало да их казни. За време трајања тог сукоба, из кога су као побед-
ници изашли Руси, Нићифор Фока је убијен у једној дворској завери,
а на престо у Константинопољу долази Јован Цимискије (969–976).64
Иако некадашњи византијски савезник, Свјатослав склапа нови
61 DAI: 32; Ћирковић 1994б, 158–167.
62 Острогорски 1996, 257–260.
63 Према писаним изворима, бугарско посланство је избичевано и протерано у Бугарску.
64 Ioannis Scylitzae p. 434/20–438/2; Острогорски 1996, 272–279.
30
и с То р и Ј с к и о к в и р
савез са Бугарима и супротставља се Византији. Априла 971. године
византијска војска на јуриш осваја Велики Преслав и прихвата Бо-
риса II (969–972) као бугарског владара, премда постоји и мишљење
да су Византинци заправо заробили Бориса, те да је он владао Бу-
гарском као византијски вазал. Услед промењених околности,
Бугари окрећу леђа Свјатославу и прикључују се Византији која је
971. године, у бици код Преслава, потукла Русе. Током поменутих
борби, бугарска патријаршија, чији се центар налазио у Дристри,
престала је да постоји и сведена је на ниво митрополије, потчињене
Константинопољу. Седиште бугарске цркве пребачено је том при-
ликом најпре у Софију, потом у Воден, затим Моглен и на крају у
Охрид, иако постоје мишљења да је уместо Моглена за седиште била
изабрана Преспа. Током владавине Јована Цимискија, искористив-
ши превирања у Бугарској, Византија је заузела тврђаву Рас у Ср-
бији, у којој је био смештен и катепан, заповедник вишег ранга од
стратега Мораве.65
Пет година касније Јован Цимискије умире, а наслеђује га леги-
тимни члан македонске династије, Василије II (976–1025), који са-
мостално влада од 985. године. Убрзо по доласку на власт, а услед
бугарског незадовољства изазваног понашањем византијских трго-
ваца, Василије II се суочио са тзв. устанком кометопула, током кога
се као главни вођа на страни Бугара наметнуо Самуило (976–1014).
Устаници су за кратко време неколико пута победили Византију,
проширили своје територије и преместили престоницу из Водена у
Преспу. Самуило је поново успоставио бугарску патријаршију са 14
епископија, при чему је данас познат положај само њих седам. Реч
је о Видинској, Кефалонијској (Главенишкој), Веријској, Ираклијској
(Пелагонијској), Скопској, Сердикијској (Софијској) и Селасфор-
ској (Деволској) епархији, док се 990. године помињу и епископије
Орејска, Чернишка, Химарска, Дринополска, Ботротска, Јанинска,
Козилска, Сервијска, Сташка и Петрска.66
У првом раздобљу Самуилове државе 976–996/997. године, тач-
није до битке на Спархеју, сукоби против Византинаца углавном су
вођени у области Тракије, Македоније и Грчке. Једна од кључних
битака одиграла се 981. године, када је Самуило започео поход на
65 Поповић, В. 1978а, 35–36 и напоменe 27–29; Снегаров 1995, 8–9; Острогорски 1996, 281–282;
Максимовић 1997, 35; Пириватрић 1998, 31, 50–51.
66 Снегаров 1995, 22–24, са наведеном литературом; Острогорски 1996, 283–288.
31
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Тесалију и Епир. Након заузимања града Ларисе 985. године, Саму-
ило је у Преспу пренео мошти св. Ахилија, у катедралну цркву која
је њему и посвећена. Све до почетка 20. века на цркви је био сачуван
натпис са именима епископија: Видин, Кефалонија (Главиница),
Верија (Бера), Хераклеја код Битоља, Селасфора (Девола), Скопље и
Сердика (Софија), док се две епископије, протумачене као Присди-
ану и Петра, можда могу везати за Охрид и Едесу-Моглен. Уколико
се прихвати врло вероватно тумачење да натписи потичу из времена
Самуиловог боравка у Преспи, можемо их датовати у период између
989. и 991. године, односно 996. и 1002. године, дакле свакако пре
преноса црквеног седишта у Охрид. Иако имена четири епископије
са преспанског натписа нису протумачена, њихов географски рас-
поред се поклапа са територијом Самуилове државе. На основу сачу-
ваних извора, види се да 986. године Самуило као северну границу
чврсто држи струмичко подручје, Сердику и софијски басен све до
Видина. У том периоду, не зна се тачно када, освојена је и источна
Бугарска, будући да је између 999. и 1004. године Самуило са војском
нападао област Сердике, а 1000. године и територију између Дунава
и Балкана, тј. Велики и Мали Преслав, Плиску и Дристру.67
Нешто другачије тумачење организације бугарске цркве за време
Самуила нуди Иван Снегаров, по коме је око 995. године, на врхунцу
моћи Самуиловог царства, патријаршија била подељена на 23 епар-
хије: Преспанску (обухвата и Охридску област), Деволску, Главе-
нишку, Пелагонијску, Моровиздску, Магленску, Струмишку, Вериј-
ску, Лариску, Наупатску, Дирахијску (Драчку), Скопску, Липљанску,
Призренску, Рашку, Сремску, Београдску, Браничевску, Видинску,
Триадишку (Средашку), Нишку, Велбуждску и Преславску.68
Из свега наведеног види се да је успон Самуилове државе био
силовит. Управо стога је, убрзо по ступању на престо 986. године,
Василије II кренуо у поход на Балкан, али је у бици код Трајанових
врата претрпео тежак пораз. Наредне године у Византији је букнуо и
грађански рат. Василије II је успео да опстане на власти захваљујући
помоћи руских војника. У знак захвалности за пружену помоћ, ру-
ском кнезу Владимиру дао је своју сестру Ану за жену, што пред-
ставља први случај да се принцеза рођена у пурпуру удаје за странца.
67 Поповић, В. 1978а, 36 и напомене 30–37.
68 Снегаров 1995, 25.
32
и с То р и Ј с к и о к в и р
На тај начин је успостављен јак политички и културни утицај Кон-
стантинопоља на Русију.69
Током 991. године Василије поново креће у поход на Балкан,
али га прекида због немира на истоку, угушених тек 999. године.
У оквиру политичке акције којом би сузбио Самуила, византијски
цар је 992. године покушао да склопи савезништво са Јованом Вла-
димиром из Зете. Тај потез није дао очекиване резултате, будући да
је током византијских ратова на истоку Самуило упао на терито-
рију Грчке, продирући све до Пелопонеза. Ту га је 996/997. године у
одлучујућој бици на реци Спархеј потукао византијски војсковођа
Нићифор Уран. Том приликом је Самуило био рањен. Иако није
успео да оствари своје намере везане за освајање Грчке, Самуило је
током овог похода успео да освоји Рашку и Зету и да склопи савез са
Јованом Владимиром, дојучерашњим византијским штићеником,
оженивши га својом кћерком. Недуго затим, највероватније после
997. године, Самуилу је пошло за руком да освоји Драч.70
Византијска војна офанзива на Самуилово царство започиње 1001.
године, односно тек по сређивању прилика на источним границама
Царства. Предводио ју је лично византијски цар. Војска најпре упада
у област Сердике, а потом осваја Плиску, Велики и Мали Преслав.
Убрзо потом, Василије II креће на Македонију, освојивши најпре Бер
и Сервију, а после тешких борби и Воден и Видин. Иако је изгубио
неколико упоришта, Самуило је успео да освоји и опљачка Једрене,
али не и да их задржи. До наредног већег сукоба долази 1004. године
у близини Скопља, где је византијска војска потукла Самуилове је-
динице и освојила град. Тада је, након готово непрекидних четворо-
годишњих борби, Василије II отишао у Константинопољ.71 Наредне,
1005. године, и Драч је прешао на страну Константинопоља. Уследи-
ла је готово читава деценија мањих сукоба између Бугара и Визан-
тије. Одлучујућа битка између Василија и Самуила одиграла се 1014.
године. Тада је у кланцима Беласице Самуилова војска опкољена и
уништена, док се Самуило једва спасао побегавши у Преспу. Током
сукоба, Византинци су заробили око 14000 хиљада непријатељских
69 Leonis Diaconi 171, 1–173, 13; Острогорски 1996, 286–290; Пириватрић 1998, 73–78.
70 Ферлуга 1964, 119; Поповић, В. 1978а, 36–37 и напомене 38–43; Острогорски 1996, 293; Пи-
риватрић 1998, 103.
71 Поход Василија II карактеристичан је, између осталог, и по томe што император није с
јесени прекидао борбу и одлазио у Константинопољ на одмор, како је до тада био обичај,
већ је у близини непријатеља боравио све време.
33
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
војника, који су, како сведоче очувани извори, ослепљени, при чему
је тек сваком стотом остављено по једно око. Видевши своју униште-
ну и унакажену војску, Самуило је, након два дана, умро.72
Након Самуилове смрти долази до унутрашњих борби у Бугар-
ској. Самуиловог сина и наследника, Гаврила Радомира, убио је брат
од стрица Јован Владислав, син Самуиловог брата Арона, који је на
исти начин уклонио и Самуиловог зета Јована Владимира. Након
што и Јован Владислав гине у опсади Драча 1018. године, Василије
II свечано улази у Охрид, означавајући тако да је рат против Бугара
успешно завршен. И док је у рату био немилосрдан, у миру се пока-
зао као помирљив и тактичан цар. Охридску патријаршију, која је
у том тренутку бројала само 15 епископија (Охридску, Главенишку,
Деволску, Магленску, Пелагонијску, Струмишку, Морозвидску, Вел-
буждску, Средашку, Рашку, Нишку, Браничевску, Београдску, При-
зренску и Липљанску), претворио је у аутокефалну архиепископију,
са укупно 33 подређене епископије, која је, зарад лакше контроле
новоосвојених области, била потчињена лично цару.73
Истовремено, цар је пружио и руку помирења покрштеним Сло-
венима који су чинили већину становништва на новоприпојеним
територијама, именујући Словене за архиепископа и епископе који
су вршили богослужење на словенском језику. Територију коју је за-
узимала Симеонова држава Василије је поделио на неколико тема:
тему Бугарска са центром у Скопљу, тему Паристрион или Параду-
навон са седиштем у Силистрији, затим тему око ушћа Саве у Дунав
са седиштем у Сирмијуму и тему Далмација са седиштем у Задру.
Насупрот томе, Дукља, Рашка, Захумље и Босна су, попут Хрватске,
остале у власти локалних кнежева, као вазалне државе. За време
владавине Василија II, уместо Раса и Мораве, као управне области
помињу се Србија (Σερβ́ας) и Сирмијум, којима је највероватније
управљао Константин Диоген.74 После Василијеве смрти, визан-
тијско царство је почело да слаби. У склопу фискалне политике,
којом су желели да економски ојачају Царство, Василијеви наслед-
ници, уместо дотадашњег плаћања пореза у натури, уводе новчани
порез и за Словене. Ова је мера окарактерисана као антисловенска,
72 Ioannis Scylitzae p. 461/5–464/22; Острогорски 1996, 294–295; Пириватрић 1998, 122–124.
73 Грамоти на Василия II; Notitia 13, 822–838.
74 Ioannis Scylitzae p. 457/9–476/24; Gelzer 1893; Новаковић 1908; Поповић, В. 1978a, 35 и напо-
мена 22; Максимовић 1997, 38–39; Снегаров 1995, 25–26, 55–59; Острогорски 1996, 295–298;
Живковић 2004, 173– 174, са наведеном литературом.
34
и с То р и Ј с к и о к в и р
као и постављање грчког архиепископа Лава на чело Охридске ар-
хиепископије 1037. године, наместо дотадашњег архиепископа, Сло-
вена Јована.
Непопуларност ових мера међу Словенима условила је неколико
устанака. Најпре се 1034. године побунио зетски кнез Стефан Војис-
лав, али је његов устанак угушен 1036. године. Вођа је заробљен и
одведен у Константинопољ. Већ крајем наредне или почетком 1038.
године, Стефан Војислав је побегао из заточеништва и подигао нови,
по Византију опаснији устанак. Једна од успешнијих акција изведе-
на је 1039/1040. године, када је Стефан Војислав опљачкао злато из
насуканог византијског брода. После неуспешних молби и претњи
да се украдени новац врати у Константинопољ, уследио је поход. На
челу Царства тада је био цар Михаило IV Пафлагонац (1034–1042),
који је у циљу враћања покраденог новца послао експедицију на
чијем челу се налазио евнух Георгије. Експедиција је завршена по-
разом византијске војске 1042. године, када је на византијском пре-
столу био нови цар, Константин IX Мономонах (1042–1055), те губит-
ком Травуније и Захумља које је прикључено Зети. Тако је Стефан
Војислав из Стона управљао територијом од Бојане до Неретве. Како
би двор у Константинопољу очувао макар привид власти на Балка-
ну, области којима је Војислав владао укључене су у византијски ко-
монвелт као вазална држава. Исте године устанак подиже и Петар
Дељан који је 1040. године у Београду проглашен за цара. Устанку се
убрзо прикључио Алусијан, наводни син Јована Владислава, пред-
водећи неуспелу опсаду Солуна. Недуго затим је дошло до раскола у
побуњеничкој војсци, те је Алусијан ослепео Дељана, а затим побегао
у Константинопољ. Оставши без обојице вођа, устаници су се 1041.
године разишли.75
Период нестабилне власти на двору у Константинопољу резул-
тирао је и, како се касније испоставило, коначним расколом цркве
1054. године, међусобним анатемисањем папе Лава IX (1049–1054) и
константинопољског патријарха Михаила Керуларија (1043– 1058).
Даље опадање моћи Византије настављено је за време цара Кон-
стантина X Дуке (1059–1067), када Сицилију осваја Роберт Гвискард,
а Београд Угари. Исте године савез Печенега и Уза, под притиском
Кумана, врши упаде на Балкан, али их је страшна епидемија де-
сетковала и спречила њихова даља надирања. Ни наредни владар,
75 Острогорски 1996, 304–309.
35
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а

Роман IV Диоген (1068–1071), није битно поправио ситуацију у Цар-

ству, будући да су га сарадници издали, те су га у бици код Манци-
керта 1071. године заробили Селџуци, уништивши том приликом
и византијску војску. Невоље у које је запало византијско царство
искористили су и Мађари који су убрзо подузели походе на северне
границе Царства и привремено освојили и Београд, док Нормани
заузимају Бари. Користећи се насталом ситуацијом, син Михаила
Зетског, Константин Бодин, прогласио се за цара у Призрену, али
га је Византија убрзо поразила. Његове аспирације су ипак уроди-
ле плодом, јер је 1077. године од папе из Рима добио титулу краља.
Хаос који је Византијским царством владао дуже од педесет година
окончан је доласком на власт Алексија I Комнина (1081–1118) и његове
династије.76 Управо у време ове династије консолидује се и поли-
тичка ситуација на централном Балкану, а на српски трон долази
династија Немањића.

76 Ioannis Scylitzae p. 527/5–533/18, 543/11–545/2; Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1978; Снегаров 1995,
63–65; Острогорски 1996, 309–330.

36
Историјат
истраживања и
стање истражености
проучавање средњовековне прошлости на простору централ-
ног Балкана започиње знатно пре археолошких ископавања, будући
да су драгоцени подаци добијени заправо ненаучним методама.
Тако је, на пример, гроф Л.Ф. Марсиљији, приликом израде вој-
них мапа за потребе аустријске војске, направио попис постојећих
касноантичких и средњовековних утврђења на Дунаву и израдио
њихове скице.77 Иако том приликом није идентификовано нијед-
но раносредњовековно налазиште, каснија археолошка истражи-
вања појединих тада уочених утврђења резултирала су и открићем
раносредњовековних остатака. Вредне податке о споменичком
наслеђу наших крајева оставили су нам у својим делима, између
осталих, и А.Ф. Гиљфердинг,78 А. Еванс79 и Ф. Каниц.80 У тим дели-
ма су поменута и нека раносредњовековна налазишта која ће тек
касније бити археолошки истраживана. Нужно је осврнути се и на
активности Е. Свободе и В.Ј.Фјукса који су непосредно пред поче-
так II светског рата направили пресек дотадашњих сазнања о ви-
дљивим остацима касноантичких утврђења на Дунаву.81 До даљег
помака у истраживању долази средином 20. века, када настаје

77 Marsigli 1726.
78 Giljferding 1972.
79 Evans 1972.
80 Каниц 1985.
81 Swoboda 1939; Fewkes 1939, 9–11.

39
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
двотомни попис археолошких споменика и налазишта на терито-
82
рији Србије.
Археолошко проучавање материјалних остатака раздобља раног
средњег века на простору централног Балкана повезано је са бројним
потешкоћама, које су пре свега последица начина живота тадашњег
човека. Наиме, камене фортификације су реткост, а за становање су
коришћени трошни стамбени објекти који су били подложни брзом
пропадању. Стога нема лако уочљивих остатака архитектуре, што
отежава уочавање раносредњовековних локалитета. Подједнако је
лоша и ситуација са покретним налазима, будући да постоји огра-
ничен репертоар предмета које је могуће поуздано типолошки и
хронолошки определити. Осим тога, само у појединим случајевима
могуће је понудити нешто поузданију етничку атрибуцију одређене
врсте налаза, што додатно отежава јасно сагледавање периода раног
средњег века на простору централног Балкана. Стиче се утисак да
управо из наведених разлога српски археолози нису посвећивали
довољну пажњу овом раздобљу, будући да о касноантичком пери-
оду, који му претходи, али и средњовизантијском периоду, који му
следи, постоји знатно више података. Научно интересовање за ар-
хеологију раног средњег века готово по правилу произилазило је из
пројеката усмерених на проучавање неког другог раздобља, током
којих су уочени и остаци из овог периода. Стога је нужно системати-
зовати и на једно место окупити све расположиве податке добијене
током поменутих ископавања.
Прве археолошке податке о остацима средњовековних кућа на
простору централног Балкана оставио нам је М. Васић почетком 20.
века, што се у неку руку може сматрати и почетком изучавања наци-
оналне археологије у Србији.83 Тек након више од пола века долази
до већег интересовања за проучавање раносредњовековног раздобља,
пре свега у оквиру два велика истраживачка пројекта. Први је био
усмерен на проучавање српског дела Подунавља, од Београда до ушћа
Тимока, и одвијао се у две фазе. Прва фаза, везана за изградњу ХЕ
Ђердап I, одвијала се током 60-их година 20. века. Том приликом
спроведено је рекогносцирање угроженог простора, као и заштитна
ископавања мањег обима.84 Тада је констатован локалитет Велики
82 Aрхеолошки споменици 1953; Aрхеолошки споменици 1956.
83 Васић 1906.
84 Špehar, P. 2010а, 13–14, са наведеном литературом.
40
и с То р и ЈаТ и с Т ра Ж и в а Њ а и с Та Њ е и с Т ра Ж еН о с Т и
Градац на коме су спроведена обимна ископавања.85 Други пројекат
се бавио проучавањем југозападног дела Србије, где прва истражи-
вања, првенствено рекогносцирања, започињу средином 20. века под
руководством Ђ. Бошковића.86 Археолошка ископавања утврђења
Рас, али и области која га окружује, започела су 1965. године под ру-
ководством Ј. Нешковића. Наставком истраживања руководила је од
1972. године академик Ј. Калић, у склопу истраживачког програма
Византолошког института „Рас у средњем веку“. Од 1977. године руко-
вођење истраживањем тврђаве Рас преузима М. Поповић у име Ар-
хеолошког института у Београду. Током 1984. године формиран је и
Одбор за споменичку целину Старог Раса са Сопоћанима, преко кога
су била финансирана даља истраживања овог простора све до 1995.
године. Тада су спроведена рекогносцирања већег броја утврђења,
махом из рановизантијског периода, али су издвојена и утврђена
насеља са средњовековним хоризонтима, попут оног на локалите-
ту Градина на Врсеницама.87 Отприлике у исто време истражују се
раносредњовековни слојеви Београдске тврђаве, у склопу истоиме-
ног пројекта.88 Паралелно са проучавањима у области Раса долази и
до спровођења друге фазе у проучавању српског Подунавља, у време
изградње ХЕ Ђердап II. У наредних неколико година, почев од 1979.
године, спроведена су знатно опсежнија ископавања,89 током којих
је на неколико локалитета, као што су Костол (Понтес), Ушће Сла-
тинске реке, Љубичевац итд., осим античког и касноантичког слоја,
констатован и раносредњовековни хоризонт. Осим два велика поме-
нута пројекта, истраживање раносредњовековног периода спроводи
се и на другим локалитетима. Такав је, на пример, локалитет Felix
Romuliana (Гамзиград), на коме су, осим богатих касноантичких оста-
така, уочени и остаци средњовековног насеља.
Током 90-их година 20. века интензитет археолошких истра-
живања у Србији опада, услед немилих догађаја који су задесили
просторе некадашње СФРЈ. Упркос томе, управо током ове кризне
деценије спровођена су ископавања на неколико раносредњовеков-
них локалитета. Ископавање тврђаве Рас било је у завршној фази,90
85 Јанковић, М. 1981, 12.
86 Popoví, Bikí 2009, 9.
87 Popoví, M. 1999, 15–21; Popoví, Bikí 2009, 9–12, 21–22, са наведеном литературом.
88 Marjanoví-Vujoví 1973.
89 Špehar, P. 2010а, 13–14, са наведеном литературом.
90 Popoví, M. 1999, 15–21.
41
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а и с То р и ЈаТ и с Т ра Ж и в а Њ а и с Та Њ е и с Т ра Ж еН о с Т и

а отпочета су и систематска ископавања на поменутом локалитету са налазиштима Велики Градац,96 Рас–Пазариште97 и Врсенице.98
Градина на Врсеницама, где су истраживања спровођена сондажно Осим тога, раносредњовековни хоризонти су били и предмет једног
још од 1987. године. Систематска ископавања спроведена су 1995. и сегмента монографије о локалитету Градина на Јелици,99 као и збор-
1996. године, а потом и 2000–2001. године.91 У групу малобројних ника радова о Гамзиграду.100 Треба поменути и први рад о Слове-
налазишта из раносредњовековног раздобља, која се систематски нима у некадашњем југословенском делу Подунавља.101 Осим тога,
истражују, спада и локалитет Градина на Јелици. Истраживања на неопходно је поменути и неколико монографија посвећених проу-
њему спроводе се од 1984. године, а трају и данас. Осим доминант- чавању некропола на локалитетима Мачванска Митровица,102 Трња-
них рановизантијских слојева, на Градини су констатовани и оста- не,103 Хајдучка воденица и Бољетин,104 или Равна код Књажевца.105
ци материјалне културе 9–10. века.92 Као значајна, треба издвојити И покретни налази из овог раздобља били су предмет проучавања у
и археолошка ископавања већег обима, спроведена на локалитету чланцима и монографијама, и то пре свега накит,106 али кроз дужи
Маргум/Морава спроведена 2011. године,93 која су била праћена временски период, а не искључиво у раном средњем веку. Иако су
и LiDAR снимањима на ширем простору око ушћа Велике Мораве у последњих десет година археолошка ископавања раносредњове-
у Дунав.94 ковних налазишта веома ретка, постоји неколико радова насталих
Из предоченог историјата археолошких истраживања налазишта у новије време, у којима аутори покушавају да синтетишу и презен-
раносредњовековног раздобља на простору централног Балкана тују сазнања о различитим аспектима живота током раносредњове-
може се уочити да она, готово по правилу, нису представљала почет- ковног периода на простору централног Балкана.107 То нам указује
ни циљ истраживања. Изузетак представљају једино они локалитети на несмањено интересовање које период који је тема ове књиге кон-
који су констатовани приликом проучавања области Раса. У складу стантно побуђује.
са чињеницом да су истраживања раносредњовековних налазишта
углавном проистекла из пројеката чији је циљ био неки други пе-
риод, степен публикованости је изузетно низак. Најчешће се ради о
извештајима са ископавања локалитета из неког другог историјског
периода, који могу бити мањег или већег обима, при чему остаци
материјалне културе из периода раног средњег века представљају
само један њихов сегмент. Мора се истаћи да је ситуација са нала-
зиштима истраженим на десној обали Дунава нешто боља, будући да
су обимнији извештаји објављени у оквиру серије Ђердапске свеске,
као и у часопису Старинар XXXIII–XXXIV, у потпуности посвећеном
резултатима поменутих ископавања, који због бројности овом при-
ликом неће бити навођени појединачно.95
Малобројне монографске публикације посвећене овом раз-
добљу махом се односе на појединачне локалитете. Такав је случај 96 Јанковић, М. 1981, 12.
97 Popoví, M. 1999.
98 Popoví, Bikí 2009.
99 Милинковић 2010.
100 Јанковић, Ђ. 1983.
101 Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990.
91 Popoví, Bikí 2009, 17–21. 102 Ercegoví-Pavloví 1980.
92 Милинковић 2010, 18. 103 Марјановић-Вујовић 1984.
93 Bikí, Špehar, Bugarski, Brankoví 2012. 104 Ерцеговић-Павловић 1986.
94 Иванишевић, Бугарски 2012, 249–251, сл. 6–8. 105 Jovanoví, Vuksan 2005.
95 Ђердапске свеске I 1980; Ђердапске свеске II 1984; Ђердапске свеске III 1986; Ђердапске свеске 106 Накит на тлу Србије 1982; Бајаловић-Хаџи-Пешић 1984; Bikí 2010.
IV 1987; Старинар XXXIII–XXXIV 1984. 107 Špehar, P. 2012б; Špehar, P. 2015а; Špehar, P. 2015б; Радичевић 2015; Bugarski, Radiší 2016.

42 43
Касноантичко
наслеђе

иако је почетком 7. века византијска власт на простору Балка-

на престала да постоји, трагови античке, а посебно касноантичке
цивилизације и те како су били видљиви словенским и бугарским
племенима која су га колонизовала. Постепено укључивање цен-
тралног Балкана у састав Римског царства током 1. века н. е. било је
пропраћено подизањем великих легијских кампова у Сингидуну-
му108 и Виминацијуму,109 oко којих су се развила и насеља. Једна од
највидљивијих последица јачања римске власти било је формирање
градова, попут, на пример, Маргума, Аква, Ремесијане, Наисуса или
Сирмијума, који је једно време коришћен чак као тетрархијски sedes
imperii, а потом и као седиште префектуре Илирик. Осим легијских
кампова, подизана су и мања војна упоришта различитих димензија
и облика, која су имала задатак да спрече продор непријатеља. По-
себно велики значај поменута територија добија у време тетрархије,
дакле на самом крају 3. и почетком 4. века. Управо из тог периода
потичу и нека од изузетно значајних налазишта, попут Феликс Ро-
мулијане110 или царске палате у Сирмијуму.111 Монументална архи-
тектура ових здања, иако више пута преправљаних током наредних
неколико векова, очувала се у довољној мери како би импресиони-
рала придошлице вештином градитеља, уметника и клесара.

108 Popoví, М. 1997а; Popoví, M. 2006, 32–47.

109 Поповић, В. 1968; Спасић-Ђурић 2002; Спасић-Ђурић 2015.
110 Felix Romuliana 2010.
111 Поповић, В. 2003.

45
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Слом римске власти који су донела хунска разарања крајем прве
половине 5. века112 оставио је далекосежне последице. Иако се може
претпоставити да је одређени део популације наставио да живи на
простору централног Балкана и после хунских продора, велики број
људи се одселио на безбедније локације, на пример, у Солун.113 До
обнове живота у правом смислу те речи долази тек током 6. века.
Најпре у време владавине Анастазија I, a највећим делом током ве-
лике обнове под Јустинијаном I, административна и црквена управа
су на извесно време поново биле учвршћене. Да обнова живота може
одиста да се веже за поменути период, најречитије сведочи анализа
оптицаја новца на простору северног Илирика.114
Renovatio imperii, коме се најизразитије посветио Јустинијан I у
свим сферама свог политичког и културног деловања, резултирао је,
између осталог, и подизањем нових градова, утврђења и села, али и
обновом постојећих бедема. Ипак, структура насеља се знатно проме-
нила у односу на период који је претходио разарањима из средине 5.
века. Иако за то немамо поуздане доказе, од раније постојећих градова
се током 6. века највероватније одржао још само Наисус, док су остали
урбани центри претрпели знатна оштећења те је живот у њима, све
до Јустинијанове обнове, био замро. Таква је, на пример, била ситу-
ација са Улпијаном, касније преименованом у Друга Јустинијана, у
којој је Јустинијанов дворски историчар Прокопије као најважнији
градитељски подухват забележио управо обнову порушених бедема
у запустелом граду.115 Иако Прокопије бележи бројне градове које Ју-
стинијан обнавља, посебан значај придаје оснивању нових градова у
читавом Царству, а на централном Балкану посебно наглашава зна-
чај оснивања Прве Јустинијане, као царске задужбине подигнуте у
близини места царевог рођења.116 Велика већина поменутих градова
је већ током 6. века била изложена процесима, како их В. Поповић
назива, рурализације и дезинтеграције.117 У насеља са јасно препо-
знатљивим траговима урбаног живота, може се уврстити и Градина
на Јелици, такође новоподигнуто утврђено насеље,118 које је имало
112 Prisci Fragmenta, 1–1b, 7–8; Lemerle 1954, 279–280.
113 Iust. Nov. XI.
114 Špehar, P. 2010a, 152, са наведеном литературом, Графикон 2.
115 De Aedif., 104,20–107,2.
116 De Aedif., 104,20; Кондић, Поповић 1977.
117 Поповић, В. 2003.
118 Милинковић 2010.
46
к ас Н оа Н Т и ч ко Н асл е Ђ е
функцију регионалног центра. Истој врсти насеља највероватније
припада и Ромулијана у којој се на слоју постојеће царске палате фор-
мирало насеље са бројним хришћанским црквама.119
У односу на релативно малобројне градове, знатно је већи број
рановизантијских утврђења, која су се првенствено налазила на дес-
ној обали Дунава, као природној граници Царства. Поглавито је реч
о обновљеним постојећим фортификацијама, мада је одређени број
утврда подигнут изнова. Треба, међутим, имати на уму чињеницу
да оне нису искључиво војне постаје, будући да се у њима јављају по-
кретни налази који указују на присуство цивилног становништва,
међу којима је било и жена, и то у броју који превазилази број откри-
вених налаза војног наоружања и опреме.120
Највећа промена у структури и положају насеља јавља се у уну-
трашњости Балканског полуострва. Услед опасности која се среди-
ном 5. века надвила над Царством и која је остала у сећању станов-
ништва, током 6. века насеља се више не подижу у равницама поред
речних токова, како је било најчешће у доба античког Рима, већ су
грађена у брдима, на теже доступним положајима. Ова појава ока-
рактерисана је у науци као вертикална миграција, јер се насељавају
зоне које се налазе на већој надморској висини. Основано је више
стотина утврђених насеља, за која се сматрало да су имала функцију
рефугијума или висинских утврђења. Ипак, њихова бројност сведо-
чи у прилог претпоставци да је реч о утврђеним селима.121
Касноантичко градитељство није било усмерено искључиво на
војну и стамбену архитектуру. Као посебан вид градитељске ак-
тивности издваја се градитељство сакралних објеката намењених
обављању хришћанских богослужења, будући да је од едикта изда-
тог 313. године у Милану хришћанима дозвољено слободно испове-
дање вере. Број хришћана растао је великом брзином, па је на самом
крају 4. века хришћанство проглашено за званичну религију Цар-
ства. Ширење хришћанства било је праћено успостављањем снажне
и хијерархијски устројене црквене организације, као и подизањем,
намењених различитим потребама све бројније хришћанске по-
пулације. Њихова изградња изменила је изглед античких градова,
119 Petkoví 2011; Шпехар, О. 2011, 29, са наведеном литературом; Милинковић 2015, 249–257,
са наведеном литературом.
120 Špehar, P. 2010а; Милинковић 2015, 46.
121 Milinkoví 2008; Милинковић 2012; Милинковић 2015, 258–263, са наведеном лите-
ратуром.
47
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а

будући да долази до формирања потпуно другачије сакралне топо-

графије, зависне непосредно од потреба хришћанске заједнице.122
Привремени слом ромејске власти, па и црквене организације сре-
дином 5. века на централном Балкану, оставио је трага и у црквеном
градитељству које је неколико деценија било потпуно запостављено.
Обнова царства у време Јустинијанове владавине била је праћена,
између осталог, и јачањем Цркве и повећавањем броја хришћанских
храмова. О томе колико је број хришћана нарастао до времена Јусти-
нијанове владавине најбоље сведочи пример Царичиног града, са
кога потиче једанаест до сада констатованих цркава, од којих је само
осам археолошки истражено.123 Преостале три хришћанске цркве
откривене су геофизичким методама на простору Доњег града. Још
један битан сведок значаја Цркве у 6. веку је локалитет Градина на
Јелици, где је археолошки истражено пет хришћанских богомоља.124
Хришћански храмови нису подизани само у урбаним центрима, већ
се могу наћи у готово сваком утврђеном селу, некада чак и по две
цркве, попут примера на локалитету Лишка Ћава,125 откривеном
недалеко од Градине на Јелици. Осим тога, сакралне грађевине су
подизане и на тешко доступним и за живот изазовним надморским
висинама од преко 1000 м. Најизразитији пример таквог градитељ-
ства представља локалитет Небеске столице на Копаонику, где је от-
кривена црква са остацима подног мозаика саграђена на висини од
преко 1500 м изнад нивоа мора.126
Повлачење ромејске војске са ових простора резултирало је и опа-
дањем утицаја Цркве. Међутим, некадашњи значај касноантичке
црквене организације неће бити у потпуности заборављен током
касније епохе, о чему, на пример, сведочи чињеница да је поглавар
Охридске архиепископије, основане након што је Василије II пора-
зио Самуила, у склопу своје званичне титулатуре носио и титулу
архиепископа Прве Јустинијане.127

122 Шпехар, О. 2012.

123 Кондић, Поповић 1977; Ivaniševí 2016a, 118; Ivaniševí 2016б.
124 Милинковић 2010.
125 Шпехар, П. 2014, 70.
126 Тошић, Рашковић 2007.
127 Љубинковић Р. 1967.

48
Насеља
и утврђења

током касноантичког периода, стамбени објекти су грађени

од камена и опеке, са малтером као везивним материјалом. Ипак,
током овог раздобља било је и кућа грађених од материјала склоног
брзом пропадању, попут оних констатованих на локалитету Све-
тиња. У случају тог локалитета ради се, додуше, о кућама припадни-
ка варварских племена, који су се на територију Царства населили
у својству федерата.128 Остаци сличних кућа уочени су и Сирмијуму,
на просотру некадашњег хиподрома.129 Придошлице се нису успеш-
но прилагодиле животу у урбаним срединама, будући да је такав
живот подразумевао постојање добро организованог државног апа-
рата и централне управе. Управо су стога најчешће и избегавали да
се насељавају у градовима. Најупечатљивији пример је Сирмијум,
који су Авари, после великих напора, коначно освојили 582. године.
С обзиром на то да нису били прилагођени урбаном начину живота,
напустили су га само годину дана касније, будући да нису били у
стању да угасе велики пожар који је избио у граду.130
Доселивши се на Балкан, словенска племена су почела да подижу
насеља, о чијем изгледу сведоче скромни али драгоцени подаци у
писаним изворима. Тако, на пример, на основу једног Прокопијевог
описа из друге четвртине 6. века сазнајемо како изгледају словенска

128 Поповић, М. 1988.

129 Ivaniševí 2016, 91, igs. 3–4.
130 Mirkoví 2008, 111.

51
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

насеља на левој обали доњег Подунавља. Реч је о мањим неутврђе- С

ним насељима, тј. насељима отвореног типа, у којима су раштрка-
не колибе биле начињене од плетера и лепа. Из тог описа се може
закључити да су се Словени још увек држали одређених номадских
навика, будући да су често мењали положај својих насеља.131 С краја
6. или почетка 7. века, из сачуваног војног приручника потичу по-
даци о територијама на левој обали Дунава, тј. изван граница Цар-
ства. Описујући на који начин би византијска војска требало да се
сукоби са словенским племенима, непознати писац пружа пода-
так да су племена Словена и Анта многољудна и да су по начину
живота ближа сточарском, него номадском народу. Своја насеља, и
даље неутврђена, подизали су углавном у близини река, мочвара и
шума. Села су била једна близу других, готово да није постојао про-
стор између њих. У случају опасности, из сваког од ових села могло
се побећи кроз више излаза. Становници су живели у земуницама,
међусобно повезаним прокопима и наткривеним ходницима.132
Подаци који се односе на изглед словенских насеља почетком
7. века, после слома лимеса, такође су скромни. Тако, на пример, у
опису једног догађаја који се одиграо у периоду између 680. и 685.
године, а тиче се преласка извесног броја аварских отпадника под
вођством Кувера на територију Царства, налазимо податак да Сло-
вени живе у колибама, највероватније начињеним од плетера и
лепа.133 Наредни податак потиче тек с краја 9. века, из пера арапског
путописца Харуна бен Јахиба, који говори о свом путовању из Кон-
стантинопоља у Рим. Путујући од Солуна до Сплита, око 880. године,
уочио је словенске куће начињене од дрвета.134 Неколико деценија
касније, почетком 10. века, Јован Егзарх, описујући изглед Пресла-
ва, јасно раздваја градску архитектуру од сеоске, у којој доминирају
куће са сламнатим крововима.135 Средином истог века, јеврејски
писац из Шпаније Ибрахим Ибн Јакуб, обавештава нас да Слове-
ни у западном делу Балкана живе у дрвеним кућама.136 Преглед
расположивих историјских података завршићемо наводима Ибн
Руста, арапског географа из 10. века. Он сведочи о начину становања
0 150 км

131 Bellum Gothicum III, 14. Сл. 1 / Насеља и утврђења централног Балкана од 7. до 11. века поменута у тексту:
132 Mauricii Strategicon, XI/4. Fig. 1 / Settlements and fortiications on the central Balkans from the 7th to the 11th century mentioned in the text:
133 Mir. II 116. 1. Београд; 2. Вајуга–Песак; 3. Велесница; 4. Велики Градац; 5. Гамзиград; 6. Грабовица; 7. Градина на Врсеницама;
134 Јиричек 1978, 22. 8. Градина на Јелици; 9. Градиште у Гобељи; 10. Костол; 11. Љубичевац–Обала; 12. Мачванска Митровица;
135 Милошевић 1997, са наведеном литературом. 13. Михајловац–Kула; 14. Морава; 15. Пањевачки рит; 16. Прилипац; 17. Рас–Пазариште; 18. Рас–Постење;
136 Миятев 1965, 72. 19. Ритопек; 20. Ушће Слатинске реке

52 53
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
источних Словена, који живе у полуземуницама чији сводови под-
сећају на хришћанске храмове. Према њему, становништво је у овим
кућама, које су га добро штитиле од хладноће, боравило до пролећа.
Према његовим речима, њихова унутрашњост грејала се тако што се
ужарено камење поливало водом.137
Писане податке о насељима на простору централног Балкана у
знатној мери потврђују и археолошки остаци датовани у период од
7. до 11. века. Јасно се уочава да од 7. до 9. века доминирају неутврђена
насеља сеоског карактера, која се формирају углавном на високим
терасама уз велике реке, или пак у брдима у близини шума. Стам-
бени објекти у тим селима били су збијени или расути, мада треба
истаћи да ни у једном случају није постојало планско подизање ста-
ништа. Број села се временом постепено повећавао. Од 9. века фор-
мирају се и протоурбани утврђени центри који су углавном смеш-
тени унутар постојећих рановизантијских утврда.
Излагање материје у оквиру овог поглавља следиће хронолош-
ки принцип, односно представљаћемо насеља од најстаријих ка
најмлађим, и географски, од истока ка западу и од севера ка југу
(сл. 1). Такође, неће бити наведени сви познати локалитети са несе-
обинским хоризонтима 7–11. века, већ само они који су археолошки
истражени и добро документовани. Појединачни налази биће де-
таљно обрађени у поглављу посвећеном покретним налазима.138 Ово
поглавље биће подељено на два дела – Насеља и Утврђења. Разлог за
овакав поступак лежи у томе што сматрамо да се морају раздвојити
сеоска насеља отвореног типа од утврђених протоурбаних регио-
налних центара. Хронолошки посматрано, насеља претходе форми-
рању утврђених центара, те се стога и њихов развој мора пратити
одвојено.
НАСЕЉА
Најранија раносредњовековна насеља констатована су на десној
обали Дунава, у близини тада још увек видљивих бедема касноан-
тичких фортификација. Реч је о неутврђеним селима, у којима веро-
ватно није постојало планско подизање стамбених објеката. Судећи
према археолошкој грађи која из њих потиче, могу се датовати у
137 Милошевић 1997, 15, са наведеном литературом.
138 Упоредити поглавље Покретни налази у овој књизи.
54
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
период 7–8. века. Занимљиво је приметити да ова насеља по правилу
нису ницала унутар постојећих бедема који би им могли пружити
потребну заштиту, већ у њиховој непосредној близини. Таква појава
може се објаснити већ помињаном чињеницом да се новопридошли
народи очигледно нису добро сналазили унутар урбаних, дакле ни
утврђених средина. Други разлог би могао лежати у могућности да
је одређени део старије ромејске популације преживео пад лимеса,
те да су се унутар још увек очуваних бедема налазиле њихове мање
енклаве. За сада остаје непознаница да ли је између староседелаца
и придошлица успостављен суживот и каквог је он карактера био.
Насеља отвореног типа наставила су да живе током раздобља од 9.
до 11. века, чак су се постепено и ширила, мада је приметно да су
становници имали потребу да их утврде.
Ритопек–Река
Модерно насеље Ритопек смештено је на десној обали Дунава низ-
водно од Београда, од кога је удаљено 15-ак км у правцу југозапада.
На његовом месту се, током античког периода, налазило насеље
Трикорнијум (Tricornium). Међутим, исти простор био је очигледно
настањен и у средњем веку, будући да је у самом Ритопеку, као и у
његовој околини, уочено неколико налазишта са остацима средњо-
вековних насеља. На потесу Река, смештеном изнад ушћа Болечице
(Завојничка река) у Дунав, делимично су истражени остаци села от-
вореног типа (сл. 2/1). На благој падини констатовани су стамбени
објекти подигнути у низу, као и остаци керамичарске и металуршке
пећи. Трагови насеља датовани су у дуг временски период, од 6. до 11.
века, мада се највероватније ради о објектима из периода 7–9. века.
Куће 1 и 4 налазе се на међусобној удаљености од око 2 м, док је кућа
13 смештена на око 12 м од куће 1 у правцу запада. У источном делу
насеља налазио се део насеља у коме се одвијала занатска делатност
становништва, о чему сведоче остаци поменутих пећи.139
Откривене куће су полуукопане и имају готово квадратну основу.
Зидови тих објеката су у доњим деловима били начињени од камена
повезаног блатом, док су горње зоне биле начињене од дрвета. Обје-
кат бр. 1 је кућа са једном просторијом, димензија 3,50 х 3,10 м, уко-
пана на дубини од 0,70 м (сл. 2/2). Улаз се највероватније налазио у
139 Mirkoví 1968, 95; Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990, 82–84; Милошевић 1997, 28.
55
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
С С
0 10 м 0 5м
Сл. 2 / Ритопек:
1 – Кућа 1;
2 – План насеља источном зиду, док је калотаста пећ откривена у западном углу куће.
(према: Милошевић
У доњим деловима јужног зида су, осим камена везаног блатом, уо-
1997, сл. 13–14)
Fig. 2 / Ritopek: чени и секундарно употребљени античка опека и камени жрвањ,
1 – House 1; највероватније из истог периода. Откриће металних грађевинских
2 – Ground plan of
елемената указује на могући начин спајања дрвених делова куће
the settlement (after:
Милошевић 1997, клиновима и кламфама. Друга кућа, означена као објекат 3, такође
сл. 13–14) је имала само једну одају. Била је укопана на дубини од 0,55 до 0,90 м,
али су њене димензије нешто веће и износе 3,90 х 3,70 м. У јужном
углу налазила се камена калотаста пећ, док се, по свему судећи, улаз
налазио у супротном, северном углу просторије. Кућа 4 била је уко-
пана у земљу на дубини од 0,50 до 0,80 м, димензија 2,60 х 2,90 м. У
северном углу се налазила калотаста пећ потковичасте основе, под
куће био је поплочан каменом и античком опеком, док је улаз био
отворен у северозападном зиду. Oсим тога, у југозападном делу куће
откривени су остаци дрвених стубова, који су носили конструкцију
зидова и крова, док су уз југозападни зид откривени остаци кон-
струкције од камена и опеке, чија намена није јасна. Најудаљенија
кућа у насељу има димензије 4,00 х 4,00 м и камену правоугаону пећ
димензија 1,10 х 0,90 м. Занимљиво је истаћи да су у њој пронађена
56
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
два калупа за ливење, који указују да је овај објекат имао и занатску
намену.140
Љубичевац–Обала
Село Љубичевац налази се око 8 км узводно од Брзе Паланке, а у ње-
говом атару откривено је неколико вишеслојних налазишта. Једно
од њих је Обала, где су констатовани остаци праисторијског, али и
каснијег средњовековног насеља, опредељеног од 7/8. до почетка 11.
века. Истраживачи сматрају да се могу издвојити два хоризонта на-
сељавања, који се датују у период од 7. до 8. века, односно од среди-
не 9. до прве половине 11. века. Ипак, мора се истаћи да приликом
ископавања нису констатовани остаци кућа ни у једном хоризонту,
већ само хлебне пећи, укопане 0,20–0,40 м, које припадају старијем
насељу, а које се налазе око једне велике јаме неправилног обли-
ка (сл. 3/a). Пећи су калотасте, са кружном основом, начињене од
земље, ложиштем окренуте ка поменутој јами. Истражено је девет
пећи пречникâ од око 1,00 м, које су због своје величине опредељене
као пекарске. Само две су очуване у целини. На простору између
пећи откривени су уломци керамике и фрагменти животињских
костију.141
Михајловац–Кула
Око 12 км узводно од Кладова налази се савремено насеље Михајло-
вац, у чијем је ширем ареалу констатовано неколико вишеслојних
археолошких налазишта. Једно од њих, названо Кула, налази се око 1
км узводно од модерног насеља. Ту су констатовани остаци праисто-
ријског и раносредњовековног хоризонта. Према речима истражи-
вача, раносредњовековном периоду припада насеље из периода 7–8.
века, које је делимично уништила река Дунав. Реч је о неутврђеном
насељу сеоског карактера, које се простирало на уској и заравњеној ду-
навској тераси димензија 400 х 15–40 м, мада површина самог насеља
није утврђена те се не мора нужно поклапати са димензијама терасе
(сл. 3/б/1). Приликом ископавања констатован је већи број полууко-
паних кућа квадратне и правоугаоне основе, димензија од 2,00 x 2,50
140 Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990, 82–84; Милошевић 1997, 28–30
141 Popoví, Mrkobrad 1986, 310–311, Fig. 3; Милошевић 1997, 49, сл. 55.
57
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

С С С С

0 3м

0 3м

Сл. 4 / А – Велесница
0 3м 0 3м (према: Милошевић
откривени су различити стамбени објекти, по правилу озбиљно 1997, сл. 54);
Сл. 3 / А - Љубичевац Б – Београд, кућа 4
(према: Милошевић девастирани, те немамо поуздане податке о самом изгледу насеља.
(према: Милошевић
1997, сл. 55); до 3,50 x 3,50 м, које су најчешће у угловима имале земљане калотасте Најпотпуније сведочанство представља простор са пећима распо- 1997, сл. 9)
Б – Михајловац:
пећи потковичасте или кружне основе. Овом приликом поменућемо ређеним у неправилни полукруг и датованим у 8. век (сл. 4/а). Fig. 3 / A – Velesnica
1. План насеља; (after: Милошевић
2. Кућа VII кућу VII (сл. 3/б/2), која је имала квадратну основу димензија 3,00 х Наиме, констатовано је пет кружних калотастих пећи, начињених
1997, сл. 54);
(према: Милошевић 3,00 м, и у чијем се северном углу налазила земљана калотаста пећ од земље и укопаних 0,30–0,40 м, од којих су неке имале и мали пра- Б – Belgrade, house 4
1997, сл. 66–67)
кружне основе. Осим стамбених објеката из поменутог периода, кон- воугаони додатак. Све пећи су биле ложиштима окренуте ка центру (after: Милошевић
Fig. 3 / A – Ljubičevac 1997, сл. 9)
(after: Милошевић статован је и један накнадни укоп са керамиком из периода 10–11. истраженог простора.143
1997, сл. 55); века, за коју, нажалост, не постоје илустративни прилози.142
Б – Mihajlovac:
1: Ground plan of the Београд
settlement;
Велесница
2. House VII Због изузетног стратешког положаја на ушћу Саве у Дунав, још
(after: Милошевић
У близини села Велесница, на десној обали Дунава, око 10 км узвод- током 1. века н. е. на месту модерног Београда подигнут је логор ле-
1997, сл. 66–67)
но од Брзе Паланке, налазе се остаци вишеслојног локалитета. На гије IV Flavia. Око њега се касније развило и насеље, које је, по свему
благим дунавским терасама развило се велико средњовековно на- судећи, опустошено у продору Хуна средином 5. века. Уследила
сеље, које је било у употреби од 7. до 15. века. Приликом ископавања

143 Васић, Ерцеговић-Павловић, Минић 1984, 125–132; Ercegoví-Pavloví, Miní 1986б, 289–
142 Jankoví, Đ. 1986, 443–445, ig. 1–2; Милошевић 1997, 52–53, сл. 67. 301; Милошевић, 48, сл. 53–54.

58 59
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
је обнова утврђења у време Јустинијана I, а тада је, како се чини,
брањени ареал града редукован. Ни ова обнова није имала трајан
резултат, будући да су град 586. године освојили Авари.144 Није јасно
шта се потом дешавало са рановизантијском фортификацијом, мада
Константин Порфирогенит наводи да се током прве половине 7. века
у њој налазио војни заповедник.145 Других писаних извора о Београ-
ду током раносредњовековног периода нема, као ни поузданих по-
датака о постојању бедема. Упркос томе, М. Поповић претпоставља
да је Београд био важно погранично утврђење како у време Првог
бугарског царства тако и током постојања Самуилове државе.146
Судећи према досадашњим истраживањима такозване Београд-
ске тврђаве, само су спорадично констатовани остаци насељавања
из раносредњовековног периода, датовани у 8, односно 9. век. Они
су углавном откривени у мањим зонама Доњег града, тј. у приобаљу,
одакле потичу и најстарији стамбени објекти. Насеље се шири и на
простор античког утврђења, о чему сведоче стамбени објекти кон-
статовани на рушевинама северне капије античког утврђења. Поди-
зање стамбених објеката над слојем рушења античке капије указује,
према речима М. Поповића, да између рановизантијског и средњо-
вековног периода бедеми нису коришћени. Ипак, такав закључак се
мора узети са резервом, будући да се 878. године у Београду налазила
епископија. Стога се може претпоставити да је у близини постојало
и утврђење које је пружало одговарајућу заштиту црквеном вели-
кодостојнику.147 У прилог овој претпоставци говори и један податак
из средине 10. века. Он сведочи о постојању пирга светог Констан-
тина Великог.148 Будући да остаци грађевине која одговара опису
нису археолошки потврђени, остаје питање да ли је пирг био део
средњовековног утврђења или је пак реч о тада још увек видљивом
касноантичком тетрапилону, какви се срећу на лимесу.149 Нажалост,
ни даље не можемо са сигурношћу утврдити где се тачно налази-
ло утврђење из 9. века, нити да ли су га, и у којој мери, користили
Словени, упркос томе што М. Поповић нуди могућу реконструкцију
144 Mirkoví, M. 1968, 37–49; Popoví, M. 1997, са наведеном литературом.
145 DAI: 32.
146 Поповић, М. 2006, 54.
147 Милошевић 1997, 113, 115–122; Marjanoví-Vujoví 1973, 30–39; Бајаловић–Хаџи–Пешић
1992, 30–39; Поповић, М. 2006, 49, 52.
148 DAI: 40.
149 Поповић, М. 2006, 52.
60
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
изгледа и опсега претпостављеног раносредњовековног палисадног
Београдског утврђења.150
Неутврђено словенско насеље чиниле су раштркане куће, међу-
собно удаљене и до неколико десетина метара, које су биле укопа-
не у антички слој на падини према реци Сави. Осим тога, конста-
товани су и остаци пећи које су стајале самостално. Куће су биле
квадратне и правоугаоне, полуукопане или надземне, димензија од
2,00 х 2,00 м до 3,00 х 3,00 м. Њихова величина сугерише да су биле
намењене за становање једне породице. Зидови су били начињени
од дрвета, док се у подовима од набијене земље уочавају јаме сту-
бова који су носили кров. У углу куће се обично налазила камена
пећ са ложиштем окренутим према реци. Једно од ретких потпуно
истражених станишта је кућа 4, која је имала две фазе коришћења
(сл. 4/б). Најпре је подигнут објекат димензија 2,40 х 2,40 м, који је
у углу имао камену пећ у облику ћириличног слова П, и који је да-
тован у 8. век. Потом је та кућа порушена, коришћени простор је ни-
велисан, а изнад њега је подигнута нова, већа кућа, димензија 4,20 х
3,10 м, дужим странама оријентисана у правцу С-Ј. Подница је била
од жуте глине, местимично поплочана секундарно употребљеним
античким опекама, а приликом ископавања откривени су и делови
унутрашње стране дрвеног зида. У источном углу куће налазила се
камена калотаста пећ. Објекат је датован у 10. век. На основу распо-
ложивих описа кућа и њиховог окружења може се закључити да су
куће коришћене за становање једне породице, док се занатска де-
латност одвијала изван кућа, о чему сведоче поменути остаци пећи,
огњишта и ватришта између стамбених објеката.151
Брзи Прун–Позајмиште
Током археолошких истраживања атара села Грабовице у околини
Кладова, на неколико потеса констатовани су трагови материјалне
културе, опредељени у рани средњи век. Један од њих је Брзи Прун–
Позајмиште, који се налази око 2,5 км низводно од Љубичевца и око
100 м од обале Дунава. На њему је откривено насеље, за које истра-
живачи претпостављају да се простирало на површини од око 350–
400 м2. Према репертоару покретних налаза откривених приликом
150 Поповић, М. 2006, сл. 19.
151 Marjanoví-Vujoví 1973; Марјановић-Вујовић 1978, 8, 10–13; Милошевић 1997, 26–28.
61
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

ископавања, може се закључити да је насеље имало најмање две фазе

коришћења. Првој припада један делимично оштећен укоп, који је,
по свему судећи, био у облику правоугаоне јаме димензија 4,50 x
1,30 м, датован у период 8–9. века. Ипак, не треба искључити ни мо-
гућност да се можда ради о остацима полуукопаних кућа.152
Другој фази припада знатно већи број структура, будући да су
констатовани остаци седам полуукопаних кућа, огњиште, пећ и три С
јаме, које се опредељују у период 9–10. века. Слаба очуваност стам-
бених објекта онемогућава утврђивање њихових димензија, као ни 0 50 m
реконструкцију изгледа самог насеља. Куће су биле укопане у земљу
до дубине од око 1,00 м и биле су квадратне или правоугаоне основе
малих димензија, које нису прелазиле 4,00 х 4,00 м. Камен и облуци
у укопаном делу кућа указују да су доњи делови били зидани, док
су горњи били од дрвета. У подницима од набијене црвене или за-
печене мрке земље уочени су трагови јама за стубове који су носили
кров. У једном од објеката, који није сачуван, налазила се калотаста
глинена пећ димензија 0,90 х 0,80 м, док су у структури 10, према
номенклатури истраживача, уочени остаци две пећи од мањих ка- 0 3м
мених плоча, у којима су констатована три нивоа подница, што
сведочи о њиховој обнови. Такође треба истаћи да је у структури 7
истражена кружна калотаста глинена пећ пречника око 1,40 м, која
је мањим делом била унутар објекта, а већим изван њега. Хоризонту С

насељавања припадају и јаме кружног облика, чији су пречници од

0,70 до 1,80 м, а дубина достиже и до 0,70 м.153

Вајуга–Песак

У атару села Вајуга, које се налази да десној обали Дунава узводно од 0 5м

Кладова, констатовано је неколико налазишта из различитих епоха.
На једном од њих, названом Песак, истражени су праисторијски
слојеви, али и остаци раносредњовековног насеља и средњовеков- С

не некрополе. На постојање насеља, које се датује у другу половину 0 5м

8. или прву половину 9. века, указује полуукопана квадратна кућа

димензија 2,20 x 2,50 м (сл. 5/а), која је у југозападном углу имала
пећ озидану од римских опека и камена, док је као везивни еле-
мент коришћен хидростатички малтер. Насељу припадају још две

Сл. 5 / A – Вајуга–Песак (према: Милошевић 1997, сл. 51); Б – Ушће Слатинске реке: 1. План насеља (према: Špehar
2012б, sl. 4/A/1); 2. Кућа 7 (према: Милошевић 1997, сл. 60); 3. Кућа 29 (према: Милошевић 1997, сл. 61)
152 Ерцеговић-Павловић, Минић 1984, 145–146, сл. 136/1–4, 137/3. Fig. 5 / A – Vajuga–Pesak (after: Милошевић 1997, сл. 51); Б – Ušće Slatinske reke: 1. Ground plan of the settlement (Špehar
153 Ercegoví-Pavloví, Miní 1986a, 346–348; Dřa 1986а, 342. 2012б, sl. 4/A/1); 2. House 7 (after: Милошевић 1997, сл. 60); 3. House 29 (after: Милошевић 1997, сл. 61)

62 63
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
порушене камене пећи, које су се највероватније налазиле у кућа-
ма, као и две калотасте пећи за хлеб, које пружају податке о изгледу
занатског дела насеља. Од њих су остале сачуване поднице, као и
делови глинених калота.154
Ушће Слатинске реке
Око 4 км југоисточно од Брзе Паланке, на ушћу Слатинске реке у
Дунав, налазе се остаци античке и рановизантијске фортифика-
ције.155 У непосредној близини утврђења из 6. века, на потесу Дунав
чија површина износи око 600 x 250 м, истражено је, мада не у потпу-
ности, средњовековно насеље (сл. 5/б/1). Том приликом археолошки
је испитано око 3500 м2, те констатовано велико неутврђено насеље
које се датује у период од 7/8. до 11. века. И у случају овог насеља из-
двајају се две фазе коришћења, од 7/8. до 9. века, односно од 9. до прве
половине 11. века. Током ископавања констатовано је око 40 стамбе-
них објеката, од којих седам припада првој фази. Упркос великом
броју истражених кућа, структура самог насеља остала је недефини-
сана, будући да на доступном плану откривене куће нису раздвојене
према фазама коришћења. На основу расположивих података може
се претпоставити да се ради о насељу разбијеног типа, у коме су куће
груписане у оквиру мањих или већих, међусобно удаљених целина.
Према речима истраживача, насеље је могло да броји између 80 и 100
кућа. Откривене су и пећи, подизане као самосталне целине, као и
трапови. Остаци насеља су, осим у близини бедема, констатовани и
унутар утврђења. Судећи по истраживачима, куће нису биле поди-
зане унутар постојећих бедема, већ су их негирале,156 што потврђује
већ изнету хипотезу да новопридошло становништво није било упо-
знато са начином живота унутар фортифицираног простора.
Становници раносредњовековног насеља на локалитету Ушће
Слатинске реке подизали су полуукопане куће, које су, током друге
фазе коришћења могле имати камене или глинене пећи. Реч је о
мањим објектима укопаним 0,40–0,60 м у земљу, у највећем броју
случајева квадратне основе, и димензија од 2 x 2 до 4,50 x 4,50 м. Поје-
дина станишта, попут објеката 9 и 12, имала су рампе у угловима,
154 Marjanoví-Vujoví 1986, 188–192.
155 Špehar, P. 2010, 41–42, са наведеном литературом.
156 Јанковић, Ђ. 1984, 197; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 384; Милошевић 1997, 51.
64
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
како би се омогућио лакши прилаз. Добар пример изгледа кућа је
објекат 7, димензија око 3,50 х 3,50 м, који је имао камену калотасту
пећ у јужном углу (сл. 5/б/2). Нешто је специфичнији објекат 29,
димензија око 3,00 х 3,00 м, који је у северном углу имао камену
пећ, а са спољашње стране, уз југозападни зид, земљану пећ, чије
се ложиште налазило у самом зиду (сл. 5/б/3). Зидови су били на-
чињени од сложених талпи или брвана, а кров је био покривен сла-
мом или шибљем. Осим полуукопаних кућа, откривени су и знатно
плиће укопани објекти неправилног кружног или овалног облика,
са земљаним калотастим пећима, које су се налазиле изван њих.
Претпоставља се да је реч о стамбеним објектима, мада не треба ис-
кључити ни могућност да су у питању радионице или складишта за
храну, попут објеката 20 и 23.157
Приликом ископавања насеља констатоване су и пећи које су
стајале самостално, дакле нису биле везане за појединачне куће.
Откривено их је укупно 18, при чему је 10 било начињено од камена,
а осам од земље. Неопходно је поменути да су се три пећи налазиле
издвојене од самог насеља. Будући да су у њима откривени комади
згуре, може се претпоставити да су служиле за прераду метала, што
може послужити као доказ постојања занатског дела насеља.158
Костол
Костол се налази у ђердапској области, на десној обали Дунава, око 2
км низводно од Кладова. То је уједно и положај античког Понтеса, где
се налазило значајно утврђење које је, између осталог, чувало Траја-
нов мост који се налазио у његовој непосредној близини.159 Постор
је био настањен и током средњовековног периода, од 9. до 15. века,
о чему сведоче остаци насеља, некропола, као и неколико остава.160
Током ископавања, констатовано је да се најстарија фаза рано-
средњовековног насељавања везује за период од 9. до средине 10.
века, чему у прилог сведочи откриће кресива у облику лире у дева-
стираној кући 9.161 Како се чини, истовремено су настала два насеља
157 Јанковић, Ђ. 1984, 197–200; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 384–398; Милошевић 1997, 51–52,
сл. 60–61.
158 Јанковић, Ђ. 1984, 197; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 384–387, ig. 18.
159 Špehar, P. 2010, 31–32, са наведеном литературом.
160 Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 44.
161 Beloševí 1980, 119–120.
65
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

да куће нису биле напуштене истовремено. Наиме, непосредно

изнад поднице куће 7, у слоју којим је испуњена након што је на-
С С
пуштена, откривен је новац Василија II из прве половине 10. века,
који може указати на време када је извршено њено затрпавање, а
С
потом и нивелација. Насупрот томе, у кући 4, такође у слоју затрпа-
вања изнад нивоа поднице, откривен је новац Манојла I Комнина
(1118–1180), тако да се престанак живота у овој кући везује за 12. век.
После дуже паузе, некадашње насеље било је поново коришћено
током 14. и 15. века.162
Што се самог изгледа станишта тиче, најстарије куће укопане су у
антички и касноантички слој који је био делимично нивелисан. Реч
је о полуукопаним кућама, чија се подница налазила на око 0,40 м
од тадашњег нивоа тла. Стамбени објекти су махом имали квадрат-
не и правоугаоне основе мањих димензија, са дрвеним стубовима
побијеним у угловима, који су носили зидове начињене такође од
дрвета. Куће су имале подове од набијене земље, као и камене пећи,
0 1м 0 1м
углавном потковичастог облика, које су се налазиле у угловима. На-
0 50 м жалост, највећи број објеката је оштећен, будући да су раносредњо-
вековни житељи неретко рушили раније објекте и подизали нове,
С С те смо остали ускраћени за бројне податке. Од истражених стамбе-
них објеката издваја се у потпуности очувана и истражена кућа 3
(сл. 6/3), која представља најмлађе истражено станиште. Има тра-
пезоидну основу, а њене димензије износе 3,00–3,25 x 2,90–3,90 м. У
поду, који је био премазан глином, уочавају се јаме за диреке који
су носили кровну конструкцију. У њој су констатоване две калота-
сте потковичасте камене пећи, од којих је једна била у централном
делу куће, а друга у њеном југоисточном делу. Ваља приметити да се
0 3м 0 3м између поменутих пећи налазила мања дрвена преграда, од које је
остало свега шест малих кружних јама у основи. Током ископавања,
поред куће је откривена и јама из истог периода. Овом приликом
Сл. 6 / Костол:
1. Положај биће поменута и кућа 5 (сл. 6/4), која се налазила недалеко од куће 3.
средњовековних (сл. 6/1). Прво се налазило на северној падини испред утврђења, Имала је правоугаону основу димензија 3,70 х 2,40 м. Дужом страном
насеља; 2. Пећи;
где су куће подигнуте једна уз другу, док се друго насеље развија- оријентисана је у правцу И–З. У југозападном делу ове једнособне
3. Кућа 3; 4. Кућа 5
(према: Милошевић ло истовремено уз унутрашње лице источног бедема, који је, како куће пронађена је камена калотаста пећ правоугаоне основе.163
1997, сл. 38–41) се чини, том приликом био делимично и негиран. Нешто касније
Fig. 6 / Kostol:
изграђени су и стамбени објекти у средишњем делу утврђења. Про-
1. Positions of the
medieval settlements; стор испред фортификације коришћен је као насеље до периода 11–12.
2. Kilns; 3. House 3; века, а касније су се у њему одвијале занатске активности, о чему 162 Гарашанин, Васић 1980, 23; Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 45; Милошевић
4. House 5 1997, 43, сл. 38.
сведоче откривене пећи. Тачно време престанка живота у насељу 163 Гарашанин, Васић 1980, 23, 44–45; Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 45;
(after: Милошевић
1997, сл. 38–41) тешко је утврдити. На основу налаза новца може се претпоставити Марјановић-Вујовић 1987б, 118; Милошевић 1997, 43, сл. 39–40.

66 67
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Као што је речено, насеље испред северне капије утврђења убрзо
је напуштено и премештено. Исти простор је потом био нивелисан и
на њему су подигнуте бројне калотасте пећи различитих димензија,
кружне или крушколике основе, које су биле начињене од камена
или опеке. Биле су издвојене или пак груписане у мање или веће
целине (сл. 6/2). На основу покретних налаза, пре свега керамике,
хоризонт са пећима опредељен је у 11. век.164 У насељу су откривени
и остаци неколико јама са костима различитих животиња, које су
имале извесну култну намену. У једној од њих је откривена лобања
овце и два керамичка лонца ограђена каменом. Осим тога, конста-
тована је и јама у којој је откривен цео скелет овце. Посебно се исти-
че левкаста јама, која се налазила испод куће 4. У њој су откривени
скелети два пса оријентисани по оси ЈИ-СЗ, с тим што је једном псу
глава била на југоисточној, а другом на северозападној страни. Оба
пса су била положена на камену конструкцију начињену од два реда
камена, између којих су констатовани и уломци раносредњовековне
керамике, један тег и две кружне плочице начињене од керамике.
Јасни трагови горења уочени су на камењу , као и на шапи једног пса
и на једном астрагалу који је ту откривен. Пси су били покривени
још једним редом камења, у коме су такође откривени уломци кера-
мике из периода раног средњег века, као и керамички тег.165
Мачванска Митровица–Зидине
На територији Мачванске Митровице, на агеру некадашњег Сир-
мијума, откривени су остаци средњовековног насеља и некрополе,
који су коришћени од 10. до 15. века, о чему, између осталог, сведоче
и налази новца.166 Како се изнад средњовековних остатака налази
савремено насеље, обим и след ископавања били су условљени рас-
положивим простором. Истражено је 38 кућа, али и јаме и пећи, које
су стајале самостално. На основу археолошког материјала издвојена
су четири хоризонта насељавања, при чему се први оквирно везује
за другу половину 10. века, други за 11. и почетак 12. века, трећи за
12. и 13. век, а последњи за раздобље 13–15. века.167 Најстаријој фази
припадају полуукопане куће, углавном квадратне основе, чије
164 Гарашанин, Васић 1980, 74; Милошевић 1997, 44, сл. 41.
165 Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 45–46.
166 Miní 1980, 66–67.
167 Miní 1980, 7–14, 74–75.
68
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
С С
С
0 3м 0 3м 0 3м
Сл. 7 / Мачванска
Митровица:
димензије износе од 3,50 x 3,50 м до 4,50 x 4,50 м. Имале су под од 1. Кућа 16; 2. Кућа 22;
3. Кућа 23
набијене земље, укопан 0,30–0,40 м у односу на тадашњи ниво тла
(према: Ercegović-
и веома ретко поплочан уломцима опеке. Пећи су биле или у углу Pavlović 1980,
објекта или прислоњене уза зид. Реч је о калотастим пећима кружне igs. 4b, 5)
Fig. 7 / Mačvanska
или овалне основе, начињеним од земље. Дуж ивица кућа конста-
Mitrovica: 1. House 16;
товани су трагови вертикално постављених облица, који сведоче да 2. House 22;
су горње зоне зидова биле начињене од дрвета. Другом хоризонту, 3. House 23
(after: Ercegović-
опредељеном у 11. и почетак 12. века, припадају такође делимично
Pavlović 1980,
укопана станишта, истог облика и сличних димензија као и у прет- igs. 4b, 5)
ходној фази. Новину представља чињеница да су доње зоне зидова,
очуваних у просечној висини од око 0,40 м, биле озидане од каме-
на и секундарно коришћених уломака античких опека. Током ове
фазе, унутрашњост кућа са једном одајом грејале су пећи начиње-
не од опека везаних блатом. Остаје отворено питање да ли су горње
зоне зидова биле начињене од чврстог материјала или пак од дрвета.
Овом приликом нећемо говорити о изгледу објеката из преостале
две фазе коришћења поменутог насеља, будући да излазе из хроно-
лошких оквира књиге.168
У циљу бољег разумевања изгледа најстаријег насеља на локали-
тету Мачванска Митровица–Зидине описаћемо неколико типичних
примера. Првој фази припада, на пример, објекат 16, који је имао
димензије 3,70 х 3,60 м и био оријентисан у правцу И-З (сл. 7/1). Уз
његов источни зид налазила се овална пећ димензија 1,00 х 0,80 м.
Истом периоду припадају и две делимично очуване куће, означене
као објекти 22 и 23 (сл. 7/2–3). Објекат 22 је имао очуване димензије
168 Miní 1980, 9–11, 12–16, 76, igs. 4–7.
69
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
2,50 х 2,00 м и пећ димензија 0,90 х 0,80 м, која се налазила у север-
ном углу. Објекат 23 је имао очуване димензије 3,70 х 3,50 м, као и
овалну пећ димензија 1,10 х 0,96 м, која се такође налазила у север-
ном углу.169 Увид у изглед стамбених објеката друге фазе омогућа-
вају нам остаци две куће. Објекат 25 је делимично уништен, тако
да његове очуване димензије износе 2,70 х 0,75 м. У једном његовом
углу налазе се остаци разрушене пећи. Приликом ископавања от-
кривен је анонимни фолис кован између 976. и 1030–1035. године,
који нам олакшава датовање. Од објекта 26 очувани су северни зид
у дужини од 3,90 м, и источни зид у дужини од 0,40 м.170
УТВРЂЕЊА
Истовремено са покрштавањем Бугара и поновном христијани-
зацијом Срба средином 9. века,171 на простору централног Балка-
на почињу да се јављају и прва утврђена насеља, која представљају
неку врсту средњовековних протоурбаних центара. Чини се да
постоји неколико разлога који објашњавају њихову појаву. Најпре,
у Византији је окончана иконоборачка криза због чега је Царство
било у могућности да се активније укључи у дешавања на својим
некадашњим северним пограничним територијама. Осим војних
похода, предузимају се и бројни дипломатски потези, попут поме-
нуте евангелизације, у циљу јачања културног и политичког утицаја.
Осим тога, и бугарска држава се територијално шири ка западу Бал-
кана, те на простору централног Балкана покушава да се наметне
као водећа сила, или бар као незаобилазан фактор. Поменута поли-
тичка ситуација доводи и до интензивирања сукоба, што резулти-
ра појавом утврђених насеља која представљају регионалне центре
моћи. У појединим случајевима, из њих ће се касније развити прави
средњовековни градови.
Београд
Већ је поменуто да током 8/9. и 10. века на простору Београдске
тврђаве, тачније на Савској падини, настаје мало неутврђено насеље.
169 Miní 1980, 9–11, ig. 4а, 5а–b.
170 Miní 1980, 12, ig. 6а–b.
171 Јанковић, Ђ. 1983, 142–144; Милошевић 1997, 54; Јанковић, Ђ. 2010, 203–204, 206–207;
Petkoví 2011, 276.
70
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
Оно наставља да се развија и током 11. века, ширећи се у правцу исто-
ка, а формира се и некропола са спољашње стране некадашњег ан-
тичког северозападног бедема.172 На читавом простору Горњег града,
као и у Калемегданском парку, констатовани су археолошки остаци
другог насеља хронолошки савременог поменутом.173 О експанзији
живота на простору Београдске тврђаве током 11. века сведоче пре
свега налази византијског новца кованог у време владавине царева
Василија II и Манојла IV (1034–1041), као и новац мађарског краља
Андрије I (1046–1060).174 Осим тога, током ископавања, у слоју 11.
века, откривен је и драгоцени налаз буле византијског званичника
Стефана, коју је он упутио у Београд.175 Сви поменути налази указују
на постојање административне и војне власти у Београду у 11. веку,
што се може везати за Василија II, када је успостављена нова органи-
зација на територијама које је освојио од Бугара.176
Године 1071/1072. Мађари су, предвођени краљем Саломоном,
извршили успешну опсаду Београда. Нажалост, не постоји опис
борбе из тог времена, већ располажемо сведочанством које је на-
стало знатно касније, у 14. веку.177 Стога се подаци о току битке не
могу сматрати потпуно поузданим. Ипак можемо издвојити детаљ
из описа који указује на то да је Београд имао јаке бедеме и бројну
војну посаду, са којом су Мађари водили тешку борбу. Како током
археолошких истраживања Београдске тврђаве нису констатовани
бедеми из 11. века, изнета је претпоставка да су коришћени оста-
ци некадашње велике римске утврде,178 чему би у прилог могао
да говори и положај некрополе на Савској падини изван анти-
чких бедема.
Морава
На десној обали Велике Мораве, неколико километара узводно од
њеног ушћа у Дунав, у атару модерног села Дубравица, на потесу
Орашје, откривени су остаци античког Маргума (Margum). Изузетан
172 Поповић, Бикић 2004, 45–47; Поповић, М. 2006, 56.
173 Поповић, М. 2006, 56; Бикић, Иванишевић 1996, 262–264.
174 Иванишевић 1987, 93–94; Бајаловић-Хаџи Пешић 1992, 39–47; Бикић, Иванишевић 1996,
262–264.
175 Максимовић, Поповић 2008б, 475-476.
176 Калић-Мијушковић 1967, 35–36.
177 Динић 1951, 10–11.
178 Поповић, М. 2006, 56–58.
71
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

значај контролисања ушћа Велике Мораве, чијом се долином стиже

у унутрашњост Балкана, препознат је још током латенског периода,
те су Римљани током 1. века н. е. на том месту подигли значајно ут-
врђење, око кога се потом развило и урбано насеље. Био је то један
у низу градова који су пострадали у хунским продорима средином
5. века.179 На који начин и у којој мери је град потом обновљен остаје
нејасно, премда се зна да је током средњег века прерастао у епи-
скопско седиште Морава,180 које је у једном тренутку пресељено у
Браничево.
Нажалост, простор на коме су се развијали антички Маргум и
средњовековна Морава у великој мери је уништен меандрирањем
Велике Мораве.181 Стога је за археолошка ископавања на распола-
гању остало свега неколико локација које нису биле девастиране
плављењем.182 Оне су истражене у оквиру мањих кампања, чији ре-
зултати нису публиковани на адекватан начин. Тако, на пример, ис-
копавања из средине 20. века указују на постојање средњовековних
насеобинских слојева, али нема ближих података о изгледу кућа
или некрополе.183 Током ископавања из 80-их година истог века
делимично је истражена некропола на којој је констатован новац
Јована Цимискија,184 док је 2004. године констатован и део некро-
поле на којој су откривене монете Константина VII Порфирогенита
и мађарског краља Андрије I (1046–1060).185
Током 2010. године на неколико локација на локалитету Маргум–
Морава спроведена су обимнија ископавања која су трајала шест
месеци. Најобимнији радови су изведени недалеко од места где су
средином прошлог века истражене велике терме. Том приликом от-
кривени су остаци античког зида, као и низ средњовековних стамбе-
них објеката са његове спољашње стране, који се датују од средине 10.
до 13. века, а који припадају различитим хоризонтима насељавања.
Констатовано је да су морала бити најмање четири таква хоризонта
(сл. 8/1). Како су резултати археолошких ископавања за сада објавље-
ни само сумарно, напоменућемо да из периода 10–11. века потиче

179 Prisci. Fragmentа 2.

180 Пириватрић 1997, 173–201. Сл. 8 / Морава: 1. Сонда 1/2010 у току ископавања (према: Bikić, Špehar, Bugarski, Branković 2012, sl. 1);
181 Иванишевић, Бугарски 2012, сл. 7. 2. Обрађени DTM ушћа Велике Мораве у Дунав; 3. Обрађени DTM ушћа Велике Мораве у Дунав, детаљ
182 Иванишевић, Бугарски 2012, сл. 8. (према: Иванишевић, Бугарски 2012, сл. 7–8)
183 Мано–Зиси, Марић, Гарашанин 1950, 162–163. Fig. 8 / Morava: 1. Probe 1/2010 during the excavations (after: Bikić, Špehar, Bugarski, Branković 2012, sl. 1); 2. Processed
184 Јовановић, Цуњак 1994, 120–121. DTM of the conluence of the Grear Morava and the Danube; 3. Processed DTM of the conluence of the Great Morava and
185 Црнобрња 2007, 205. the Danube, detail (after: Иванишевић, Бугарски 2012, сл. 7–8)

72 73
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

неколико полуукопаних кућа квадратне основе са пећима начиње-

ним од камена или земље, као и више отпадних јама, од којих је једна
датована новцем Василија II из прве четвртине 11. века.186
Упоредо са ископавањима извршено је и LiDAR снимање ширег
простора око ушћа Велике Мораве у Дунав, које је дало драгоцене
податке о локалитетима Маргум/Морава и Кулич. Добијени ре-
зултати су указали да се изнад плавне зоне налази површина од
око 7– 8 ха, на надморској висини изнад 72 м, при чему највиша
тачка достиже 74 м надморске висине. Неопходно је напоменути да
је ниво Дунава, а самим тим и висина зона подложних плављењу,
после изградњи ХЕ у области Ђердапа, знатно повишен. Приликом
обраде резултата добијених LiDAR снимањем уочено је да се у југо- С С

источном делу простора који није био угрожен плављењем налазе

остаци зида, за који је накнадним сондажним истраживањем ут-
врђено да представља антички бедем (сл. 8/2–3). Такође, конста-
товано је да је поменути простор подељен ровом на два неједнака
дела, при чему се ров може испратити у дужини од око 200 м по
приближном правцу И-З, а његова ширина на неким местима до-
стиже и око 50 м. Археолошки трагови античке епохе јављају се са
обе стране рова, док су само у мањем, северном делу неплављене
зоне констатовани средњовековни остаци.187 На основу тога може се
претпоставити да је ров био део одбрамбене средњовековне струк-
туре, те да је њим, као и већином других познатих средњовековних
утврђења из периода 9–11. века у Србији, редукован брањени ареал
некадашњег античког утврђења. О самој средњовековној линији од-
бране не може се рећи више, осим можда да се са унутрашње стране
овог рова налазио палисадни бедем.
Велики Градац
У близини данашњег Доњег Милановца, око 2 км узводно од ушћа
Поречке реке у Дунав, налази се локалитет Велики Градац, на месту
где се у античко време налазила Талиjата (Taliata). Погодан стра-
тешки положај тог места довео је током 1. века до подизања великог
утврђења, које је имало димензије 115 x 125 м, а у које се улазило кроз
четири капије смештене у сваком од бедема (сл. 9/1). Током 3. и 4.
0 50 м 0 5м
Сл. 9 / Велики Градац:
1. Основа утврђења;
века утврда је претрпела знатне грађевинске интервенције. Најпре, 2. Кућа 9
(према: Јанковић,
увећана је ширина самих бедема који су првобитно имали дебљи-
М. 1981, сл. 7, 16)
ну од 0,75 м, а изграђене су и квадратне куле. Како се чини, услед Fig. 9 / Veliki Gradac:
опасности, крајем 4. века зазидане су све капије осим северне. Није 1. Ground plan of the
fortiication 2. House 9
познато какву је судбину утврда доживела током хунског продора
(after: Јанковић,
средином 5. века. Ипак, јасно је уочљива обнова у време Јустинијана М. 1981, сл. 7, 16)
I, када су на угловима утврђења подигнуте кружне истурене куле и
када је саграђена једнобродна црква са нартексом. Кула, која је флан-
кирала западну капију, президана је и претворена у баптистеријум
са крстообразном писцином, на који се у правцу истока надовезива-
ла црква. Упркос доданог ојачавања бедема и повећања броја војника
у посади, о чему сведоче знатно заступљенији рановизантијски на-
лази у односу на оне из римског периода, утврда је освојена крајем 6.
века, највероватније око 596. године. Судећи по налазима из периода
7–8. века, утврђење наставља да живи и после аварског освајања.188
Расположиви археолошки подаци сугеришу да утврђење неко време
није коришћено, као и да је поново заживело током 9. и 10 века,

186 Bikí, Špehar, Bugarski, Brankoví 2012.

187 Иванишевић, Бугарски 2012, 249–251, сл. 6–8. 188 Popoví, V. 1975а, 483–485; Минић 1969, 240; Јанковић, M. 1981, 9–21, сл. 6–7.

74 75
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
судећи по налазима који потичу из средњовековних кућа откри-
вених intra muros. Касноантички бедеми су, како се чини, још увек
били добро очувани, те је средњовековно становништво склониште
потражило унутар њих. Уочене су ипак и одређене интервенције
на фортификацији – подизање нове полукружне куле на југоисточ-
ном углу утврђења у 11. веку. Судећи према откривеним остацима 18
кућа, ту је била насељена бројна популација.189 Становници су, чини
се, били хришћани, будући да је била обновљена рановизантијска
црква са крстионицом, а подигнута је једна црква мањих димен-
зија.190 Утврђено насеље престаје да постоји крајем 11. века, а уну-
тар њега, на простору око веће цркве, формирана је некропола, која
је била у функцији до 13. века.191 М. Јанковић, која је публиковала
остатке средњовековне материјалне културе са локалитета Велики
Градац,192 претпоставља да би се то налазиште могло поистоветити
са Бродариском, насељем које се, према повељи Василија II,193 јавља
као парохија при Браничевској епископији, мада ову тврдњу треба
узети са резервом.
Код поменутих 18 стамбених објеката углавном су остале очува-
не само поднице, те можемо претпоставити да су зидови најверо-
ватније били начињени од дрвета и лепа. У појединим случајевима,
куће су се наслањале на постојеће античке зидове, попут, на при-
мер, куће 18 која је била прислоњена уз северни бедем. На основу
покретних налаза, пре свега керамике, могуће је издвојити две фазе
насеља, при чему су за старију фазу биле карактеристичне посуде
рађене на ручном, а за млађу на ножном витлу. Што се тиче стамбе-
не архитектуре старије фазе, реч је о полуукопаним кућама покри-
веним сламом или дрветом, које су имале по једну просторију. Куће
су имале квадратну и правоугаону основу различитих димензија, од
3,50 х 3,50 м (кућа 1), преко 4,00 х 3,00 м, до 5,50 х 3,50 м (кућа 3). Под-
нице кућа су могле бити разнолике, начињене од набијене земље,
премазане глином, или пак поплочане античким опекама. Као што
је речено, о изгледу зидова немамо довољно података, осим чиње-
нице да су на појединим местима очуване доње зоне начињене од
крупних облутака сложених у сухозиду. Унутар кућа су се, обично у
189 Jankoví, M. 1981, 17–23, сл. 9–10.
190 За податке о ове две цркве погледати поглавље Црквена архитектура у овој књизи.
191 Јанковић, М. 1981, 46.
192 Јанковић, М. 1981, 63–64.
193 Грамоти на Василия II; Gelzer 1893; Новаковић 1908.
76
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
углу, налазиле камене пећи правоугаоне основе, димензија око 1,20
х 1,00 м, чије су поднице биле поплочане античком опеком. Између
стамбених објеката откривене су отпадне јаме.
Током млађе фазе долази до одређених промена у изгледу стам-
бених објеката. Осим полуукопаних, користиле су се и надземне
куће нешто већих димензија него у претходној фази. Поједине су
имале квадратну основу димензија око 4,00 х 4,00 м, док су друге
имале правоугаону основу димензија од 5,00 х 3,00 м (кућа 11) и 5,00
х 3,50 м (кућа 12) до 7,70 х 4,85 м (кућа 10). У овој фази све куће су
имале поднице поплочане античким опекама, испод којих се на-
лазила подлога од малтера, глина или слој нивелације изведене
шутом. О изгледу зидова имамо нешто више података, будући да
су грађени од камена везаног блатом или малтером. Максимална
ширина зидова достизала је око 0,70 м, као што је констатовано у
случају куће 10. Кровна конструкција била је истоветна као и у првој
фази. Исти је био и начин загревања кућа, с тим што су коришћене
нешто мање пећи, димензија 1,10 х 0,50 м или 1,10 х 0,80 м. Судећи
према налазу калупа за израду крстоликих привезака, који је от-
кривен у разрушеној кући 9 (сл. 9/2), у неким од објеката налазиле
су се и мале радионице. Из млађе фазе потиче и неколико отпадних
јама, констатованих на простору између кућа. Према запажањима
истраживача, насеље из млађе фазе пружало се и изван бедема, на
простору који гравитира према Дунаву.194
Гамзиград
Око 5 км западно од Зајечара налази се модерно село Гамзи-
град, у чијем су атару откривени остаци Феликс Ромулијане (Felix
Romuliana), утврђене тетрархијске палате цара Галерија (293–312).195
Током касноантичког периода бедеми палате служили су најверо-
ватније као заштита становништву првобитно насељеном изван
њих. Поједини истраживачи сматрају да је касна антика време ру-
рализације Ромулијане,196 међутим велики број хришћанских цр-
кава саграђених унутар и изван бедема, као и помињање насеља у
194 Јанковић, M. 1981, 20–23, 26, 31, 37–39, 47–55, сл. 15–17.
195 За податке о касноримском утврђеном царском комплексу упоредити Срејовић 2010,
са наведеном литературом; Чанак-Медић, Стојковић-Павелка 2010, са наведеном
литературом.
196 Јанковић, Ђ. 1983, 128–130.
77
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

писаним изворима 6. века,197 пружају могућност да ипак није реч о

потпуној рурализацији насеља, већ о томе да је оно имало карактер С

регионалног центра.198 Будући да су импозантни бедеми и бројне

куле из времена настанка утврђене царске палате Феликс Ромулија-
не остали очувани до данас, можемо претпоставити да су били јасно
уочљиви и током средњег века. Остаје, ипак, нејасно да ли је и када
ареал који је брањен у античко време био у средњем веку додатно
смањен неким бедемом, којим би се насеље одвојило од истовремене
некрополе, формиране такође унутар тетрархијских бедема.
О обнови живота у раном средњем веку сведочи поновни проток
новца, као и остаци кућа.199 Судећи према расположивим подацима,
унутар некадашњих бедема уочене су три зоне насељавања. Једна од
њих налази се изнад и око Малог храма, друга у југозападном углу
на простору Галеријевих терми, а трећа зона у југоисточном углу
на простору хореума. Изнад саме палате оформљена је некропола
(сл. 10).200 Остаци средњовековних кућа веома су скромни, тако да
је тешко рећи нешто више о самом насељу, осим да је коришћено
током 10. и 11. века. Истраживачи сматрају да се могу издвојити две
хронолошки блиске фазе, једна из 10. и почетка 11. века, а друга из 11.
века. Куће из прве фазе су углавном полуукопане, имају квадратну
основу и димензије између 3,00 х 3,00 м и 4,00 х 4,00 м. Углавном
су имале једну просторију коју је загревала камена пећ смештена
у углу. Подница им је била од набијене земље, мада је могла бити
поплочана и секундарно употребљеном античком опеком. Зидови
су били начињени од дрвета или плетера и лепа. У другој фази су
коришћени тада још увек очувани остаци античких грађевина, те
се јављају и објекти на спрат. Потребно је напоменути да су дело-
ви грађевине који су у другој фази наново подизани такође имали
дрвене зидове.201
Сл. 10 / Гамзиград
Као нешто боље очуване и истражене примере раносредњове- – основа утврђења
ковних кућа навешћемо два објекта. Кућа 5, која потиче из друге неког од старијих античких зидова. Објекат 2 је такође кућа из друге са положајем
средњовековних
фазе, била је квадратне основе и имала је димензије 3,50 х 3,50 м. фазе, прислоњена уз постојећи западни зид атријума палате. И она насеља и некрополе
У североисточном углу постојала је камена пећ, саграђена од мер- има квадратни облик, али је нешто већих димензија, 4,00 х 4,00 м. (према: Милошевић
мерних плоча и тесаника од пешчара, који представљају сполије са Доње зоне зидова грађене су од секундарно употребљеног камена 1997, 69)
Fig. 10 / Gamzigrad
и ломљене мермерне пластике, док су горње зоне биле начињене – ground plan of the
од дрвета.202 fortiication with
197 De Aedif., IV, 4. the positions of the
198 Шпехар, О. 2011, 28–29. medieval settlements
199 Јанковић, Ђ. 1983, 142; Petkoví 2011, 276. and necropolis
200 Милошевић 1997, 54, сл. 69. (after: Милошевић
201 Јанковић, Ђ. 1983, 142–146. 202 Милошевић 1997, 54. 1997, 69)

78 79
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Градина на Јелици
На планини Јелица, ваздушном линијом на 8 км југоисточно од
Чачка, налази се вишеслојно налазиште Градина. Не улазећи у
анализу праисторијских слојева констатованих на овом простору,
пажњу ћемо усмерити на материјалне остатке рановизантијског
периода, који су најважнији за сагледавање каснијег раносредњо-
вековног слоја. Наиме, током касне антике ту се налазио велики
урбани регионални центар, на коме је до сада откривено више
од 10 стамбених објеката и пет цркава.203 Слом византијске вла-
сти почетком 7. века није мимоишао ни ово насеље. За сада остаје
нејасно да ли се током 7. века овде већ населила нека нова попула-
ција, или је прошао одређени временски размак пре него што је
обновљен живот.
Током досадашњих истраживања нису констатовани јасно из-
двојени средњовековни слојеви, као ни остаци стамбене архитек-
туре, који би се могли везати за овај период. Спорадично су уочени
једино уломци средњовековне керамике на готово читавом нала-
зишту. Према појединим тумачењима, део керамичког материјала
могао би се датовати у 7. век, док би највећи број налаза припадао
раздобљу 8–9. века.204 Ипак, треба напоменути да постоје и другачија
мишљења205 која те налазе опредељују у нешто каснији период, тј. у
9. и 10. век.
Упркос непостојању раносредњовековних објеката, на простору
Горњег града уочени су бедеми начињени од камена везаног белича-
стим кречним малтером, који се разликује од малтера коришћеног
у рановизантојском периоду. Ова конструкција је била наслагана на
дрвене греде, што је карактеристика раносредњовековних фортифи-
кација. Његова очувана ширина варира и креће се од 0,80 до 2,20 м.
Иако није у потпуности истражен, може се претпоставити да прати
касноантички бедем Горњег града, али је у поређењу са њим бранио
знатно мању површину, мање-више ограничену на најдоминант-
нији плато насеља неправилног облика. Претпостављене димен-
зије платоа износе око 55 х 95 м, што би значило да је брањени ареал
средњовековног насеља био око 0,50 ха.206 Будући да се поменути
203 Милинковић 2010, са наведеном литературом; Милинковић 2015, 143–190, са наведеном
литературом.
204 Булић 2004; Милинковић 2010, 203.
205 Милинковић 2014, 50.
206 Милинковић 2010, 205–206.
80
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
фрагменти керамике, према одговарајућим аналогијама, везују за
период 9–10. века,207 и остатке бедема би требало определити у овај
период. Такво датовање је у складу са ситуацијом на другим лока-
литетима у Србији, попут локалитета Градина на Врсеницама или
Рас-Пазариште о којима ће речи бити у даљем тексту, а на којима се
средњовековни бедеми подижу управо у поменутом периоду.
Градина на Врсеницама
У унутрашњости централног Балкана, у југозападном делу данашње
Србије, око 15 км југоисточно од Сјенице, налази се локалитет Гра-
дина на Врсеницама. Смештен је на јужном ободу Сјеничког поља.
Заузима врх купастог брега, чија највиша кота достиже 1330 м над-
морске висине, и плато неправилног облика испод њега, који је са
северне стране готово неприступачан због вертикалне падине, те је
прилаз најлакши из правца југоистока. Током истраживања конста-
товани су антички слојеви из прве половине 4. века, као и трагови
насељавања из каснијег периода, који се, према речима истраживача,
могу поделити на две фазе. Старија фаза је опредељена у другу по-
ловину 5. века, а млађа у време обнове под Јустинијаном I, у 6. век.
Осим тога, констатован је и раносредњовековни хоризонт, датован
у период од 9. до 10. века.208
Најстарија је римска војна постаја, откривена у централном делу
налазишта. Реч је о трапезастом објекту чије су две стране биле дуге
12,50 м, а преостале две 10,50 и 11,30 м. Грађевина је имала више одаја,
а у оквиру ње се налазила и мања цистерна за воду. Око ове грађе-
вине формирано је касноантичко утврђење, које, као што смо већ
рекли, има старију и млађу фазу. У старијој фази бедеми обухватају
површину од око 0,5 ха, тј. средишњи плато, док се кула квадрат-
не основе и димензија 4,60 х 4,80 м налази на јужном бедему. Она
је имала најистакнутији положај и подигнута је како би бранила
најлакши прилаз фортификацији. Бедеми и зидови кула, чија се ши-
рина кретала од 1,50–1,80 м, били су грађени од ломљеног камена по-
везаног беличастим малтером. Поред елемената војне архитектуре,
констатовани су и стамбени објекти, од којих су неки коришћени
током ове, али и током наредне фазе. Услед земљотреса, постојећи
207 Упоредити поглавље Покретни налази у овој књизи.
208 Popoví, Bikí 2009, 13–16, 20, са наведеном литературом.
81
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
С
0 50 м
С положај могао би указати и на место где се налазила капија, чије по-
0 5м
0 10 м
Сл. 11 / Градина на Врсеницама: 1. Основа средњовековног утврђења; 2. Основе средњовековних кућа;
3. Хипотетичка реконструкција јужног бедема (према: Popović, Bikić 2009, sl. 78, 83, 106)
Fig. 11 / Gradina on Vrsenice: 1. Ground plan of the medieval fortiication; 2. Ground plans of the medieval houses;
3. Hypothetical reconstruction of the southern rampart (after: Popović, Bikić 2009, sl. 78, 83, 106)
82
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
бедеми и грађевине су оштећени, те је уследила обнова, током које
су подигнути нови бедеми. Они су са североисточне, источне и ју-
гоисточне стране били истурени од 10 до 20 м у односу на бедеме из
претходне фазе, па је брањени ареал увећан. Нови бедеми су се спаја-
ли са постојећим бедемима западно од куле. На тај начин формира-
но је типично висинско рановизантијско утврђено насеље сеоског
карактера. Бедеми су грађени истом техником као и у претходној
фази, а њихова ширина износи око 1,40 м. Истој фази припадају и
стамбени објекти, као и једнобродна црква са нартексом димензија
15 х 7,60 м, делом подигнута изнад некадашње римске осматрачни-
це. Начињена је од камена везаног кречним малтером.209
Утврђење је, попут других фортификација из истог периода,
престало да живи почетком 7. века, највероватније стога што га је
становништво напустило. С обзиром на то да није било насилно
освојено, може се претпоставити да су рановизантијски бедеми,
макар делимично, и касније били функционални. После двовековне
паузе, утврђење је поново коришћено од 9. века (сл. 11/1). Обновљена
је постојећа кула чији је горњи део могао бити и од дрвета, а која је
и даље била главни носилац одбране, као и западни бедем, прво-
битно подигнут још у другој половини 5. века. Стиче се утисак да су
касноантички бедеми током средњовековног раздобља коришћени
као грађевински материјал. Уочено је да је делимично обновљен и
јужни бедем рановизантијске утврде, после чега се новоподигнути
раносредњовековни бедем пружао праволинијски ка истоку, чиме
је у брањени ареал укључена и источна блага падина. На терену га је
било могуће испратити у дужини од око 80 м, будући да се заврша-
вао на једном истуреном гребену. Тако је обим брањеног простора
увећан на 0,85 ха. Истражена траса бедема на једном месту је пре-
сечена модерним шумским путем ширине преко 2,00 м, какав је,
према мишљењу истраживача, постојао и током средњег века. Његов
стојање, нажалост, није потврђено археолошким ископавањима.210
Бедем је приликом изградње био фундиран директно на стену, без
додатног усецања, а првобитна ширина му је износила 3 м. Грађен је
од крупног камена, повезаног мркоцрвеном земљом. Очувана виси-
на варира и креће се од 1,20 м, до максималних 2,50 м. Уз унутрашње
209 Popoví, Bikí 2009, 31–95.
210 Popoví, Bikí 2009, 95–99.
83
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
лице бедема, испод осутог материјала, на нивоу здравице, уочава се
слој црне земље са траговима гарежи, ситних комада горелог дрвета
и неколико уломака керамике. Тај слој указује на пожар који је прет-
ходио изградњи раносредњовековног бедема, мада он не мора све-
дочити о освајању, већ можда и о крчењу простора на коме је бедем
требало да буде изграђен. На основу количине осутог камења, ис-
траживачи су претпоставили да је бедем изворно био висок између
3,50 и 4,00 м. Иако за тако нешто нема археолошке потврде, истра-
живачи сматрају да су се у основи бедема налазиле дрвене облице.
Остаје нејасно да ли је горњи део бедема имао дрвену галерију каква
се среће и код зиданих бедема, или је пак имао шетну стазу са пали-
садом (сл. 11/3).211
Осим остатака раносредњовековног бедема, на локалитету Гра-
дина на Врсеницама констатовани су и истовремени остаци стам-
бене архитектуре. У централном делу платоа откривени су објекти
чији се положај готово у потпуности поклапао са положајем старијих
грађевина (сл. 11/2). Западни део брањеног платоа био је знатно више
коришћен него у ранијим фазама. Кућа 1, која се налазила на падини
у западном делу утврђења, имала је подницу са три стране усечену
у стену. Реч је о објекту правоугаоне основе, димензија 5,00 х 3,00 м,
који је имао зидове од плетера облепљеног блатом. Кров је био двос-
ливан, на шта указују откривене јаме за два дирека који су га носи-
ли. У кући су откривени алат за обраду дрвета и комади згуре, који
потичу из једне јаме унутар куће. Претпоставља се да је реч о радио-
ници. Својим изгледом и димензијама истиче се кућа 4, квадратног
облика, откривена у централном делу платоа уз унутрашње лице
касноантичког бедема. Њене димензије износе 12,00 х 12,00 м. Реч је
заправо о очуваној супструкцији брвнаре, коју је камени зид ширине
око 1 м делио на два једнака дела. Некадашња рановизантијска кућа
2 у западном делу платоа обновљена је током раносредњовековног
раздобља. Такође је реч о брвнари готово квадратне основе, чије су
димензије знатно мање у односу на претходну и износе 3,50 х 3,30 м.
Очувана је супструкција начињена од камена везаног малтером, која
је достизала висину од 1,00 м, а која је носила дрвене зидове куће.
Чини се да је кућа, осим дела за становање, имала и покривене анек-
се са источне и северне стране. Током истраживања уочено је да је
можда обновљен још један рановизантијски стамбени објекат, кућа
211 Popoví, M. 1999, 162–163; Popoví, Bikí 2009, 99–100.
84
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
3, док је откриће веће количине средњовековних покретних налаза
унутар рановизантијске цркве указивало на могуће постојање још
једног станишта, означеног као кућа 5. Постојање стамбеног објекта
унутар цркве значило би да она током раносредњовековног периода
није имала своју првобитну функцију.212
Рас–Постење
У групу средњовековних локалитета који су у области Раса уочени
приликом рекогносцирања спада и вишеслојни локалитет Постење,
који се налази у атару истоименог села недалеко од Новог Пазара,
на обронцима планине Рогозна.213 Због доброг стратешког положаја
тај простор је био насељен још у праисторији, да би у 3. веку н. е. на
источној страни платоа била подигнута бенефицијарна станица и
још један објекат. Током наредног века они су повезани бедемима,
при чему је бенефицијарна станица добила функцију истурене куле
у СИ углу утврђења. Том приликом су и на преосталим странама
платоа подигнути бедеми, који су делимично истражени. Трагови
обнове везују се и за Јустинијанову градитељску делатност, током
које су додатно ојачани источни бедеми, а на североисточном бе-
дему подигнута је капија. Осим тога, према речима истраживача,
подигнуто је неколико стамбених објеката, као и две цркве, од којих
је мања имала спољашње димензије од свега 4,10 х 2,30 м, те се по-
ставља питање да ли се заиста радило о хришћанској богомољи.
Већа црква је једноставна једнобродна грађевина са нартексом,
димензија 15,20 м х 6,40 м, начињена од камена везаног кречним
малтером.214
Утврђење у Постењу је, попут већине висинских утврђења на
простору централног Балкана, напуштено почетком 7. века. До новог
насељавања долази после дужег времена, током 9. века (сл. 12/1).
Тада су делимично обновљени касноантички бедеми, при чему је
постојећа капија зазидана, а нова постављена на споју куле и севе-
роисточног бедема. Такође су обновљени и стамбени објекти, као и
већа црква, о чему сведочи нова подница која лежи на слоју нивела-
ције изнад поднице из 6. века. Унутар цркве, са унутрашње стране
212 Popoví, Bikí 2009, 101–107.
213 Мркобрад 1997, 204, са наведеном литературом.
214 Мркобрад 1997, 204–212, сл. 1–3.
85
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

Рас –Пазариште

С С
Унутар области средњовековног Раса налази се знатан број средњо-
вековних налазишта. Једно од њих је Пазариште, које обухвата не-
колико локација на којима се налазе остаци средњовековне тврђаве
и одговарајуће подграђе, манастир архангела Михаила, комплек-
си испосничких пећина, као и касноантичка и средњовековна
некропола.216
Остаци средњовековне тврђаве налазе се на месту које носи име
Градина. Реч је о вишеслојном локалитету на коме се срећу остаци
материјалне културе праисторијске, античке, касноантичке, као и
средњовековне епохе.217 Занемарујући овом приликом остатке пра-
историјског раздобља, напоменућемо да је највероватније током
3. века на овом месту подигнут римски спекулум (осматрачница).
Затим су изграђени касноантички бедеми, и то вероватно почетком
6. века, када су фортифицирани само приступачнији делови тере-
на, док су они изнад стрмих литица остали неутврђени. Бедеми су
грађени од камења везаног кречним малтером и њихова ширина се
кретала између 1,20 и 1,30 м. На северном бедему је постојала право-
угаона истурена кула VI, димензија 5,00 х 4,60 м, док се у источном
делу утврђења, које је и најбоље очувано, налазе правоугаона истуре-
на кула VII, димензија око 6,00 х 3,00 м, и полукружна истурена кула
0 100 м 0 100 м VIII, чији пречник износи 6,00 м. У утврђење се улазило са јужне
стране, кроз капију коју формирају смакнути краци бедема. Поред
Сл. 12 / Рас – остатака војне архитектуре, касноантичком периоду припадају и
Постење: 1. Основа остаци 22 куће откривене intra muros, као и црква и некропола, које
утврђења током 9. и јужног зида наоса, констатован је гроб озидан каменом, димензија се налазе изван бедема, на ушћу Себечевске реке.218
10. века; 2. Основа
утврђења током 11. 1,80 х 0,80 м, у коме су откривени остаци особе високе око 1,70 м, Након, по свему судећи, добровољног напуштања утврђења по-
и 12. века (према: старосне доби од око 40 година, чији пол није било могуће утврди- четком 7. века, оно није коришћено више од 200 година, а после дуге
Мркобрад 1997, ти. Још један гроб откривен је изван цркве, уз јужно раме апсиде, а паузе ти положаји су поново заузети. Остаци материјалне културе
сл. 4–5)
Fig. 12 / Ras - Postenje: у њему су били сахрањени остаци мушке особе високе око 1,55 м и истражени приликом археолошких ископавања опредељени су
1. Ground plan of the старости око 50 година. Антрополошка анализа је показала да нијед- као средњовековни хоризонт I и датовани у период од 9. до 11. века
fortiication during на јединка не припада аутохтоном, динарском становништву, већ (сл. 13/1). Чини се да је новопридошла популација затекла релатив-
the 9th and the 10th
century; 2. Ground некој новопридошлој популацији. Датовање је извршено на основу но добро очуване рановизантијске бедеме. У добром стању су биле
plan of the fortiication керамичких налаза бугарског порекла, опредељених у 9. и 10. век.215 јужна и северозападна страна утврђења, као и полукружна кула
during the 11th and the Утврђење је имало још једну фазу обнове крајем 11. и током 12. века VII и бедеми око ње, док је источни бедем био оштећен. Управо је
12th century
(after: Мркобрад 1997, (сл. 12/2), када је и добило свој коначни изглед, али тај период није
сл. 4–5) предмет наших проучавања.

216 Popoví, M. 1999, 34.

217 Popoví, M. 1999, 59–62.
215 Мркобрад 1997, 212–214, сл. 4. 218 Popoví, M. 1999, 63–138.

86 87
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

Сл. 13 / Рас– на источној страни утврђења откривен камени зид који је, према
Пазариште: 1. Основа
речима истраживача, грађен техником сухозида, мада није искљу-
утврђења из 9. и
10. века; 2. Кућа 24 чена ни могућност да је као везивни материјал коришћена земља.
(према: Popović, M. Истражен је у дужини од преко 7 м, а његова ширина износила је
1999, sl. 85, 91)
између 0,90 и 1,00 м. Истој фази можда припада још један зид грађен
Fig. 13 / Ras–Pazarište:
1. Ground plan of техником сухозида, који се налази у јужном делу утврђења и који
the fortiication from дели некадашњу тврђаву на два неједнака дела ила је пак редукује.
the 9th and the 10th
Уколико је заиста редукује, брањени ареал је имао површину од
century; 2. House 24
(after: Popović, M. око 200 х 200 м. Зид, који се пружа у дужини од око 30 м у прав-
1999, sl. 85, 91) цу И-З, широк је 2,75 м у основи, док му је у горњим зонама ши-
рина нешто мања и износи 2,10 м. Сматра се да је достизао висину
од око 2,50 м, а претпоставља се, мада за тако нешто нема архео-
лошких доказа, да се у његовом горњем делу налазила палисадна
конструкција.219
Осим остатака бедема, током ископавања је откривено и неко-
лико стамбених објеката. Издваја се кућа 23, смештена уз источни
бедем, која је била квадратног облика и димензија око 4,00 х 4,00 м
(сл. 13/2). Реч је о брвнари која је својом западном страном била нас-
лоњена на бедем. Очувана је само супструкција за брвнару у висини
до два реда камења, која уоквирује под од набијене глине. У кући
је откривено и огњиште уз јужни зид, као и уломци од најмање 25
различитих посуда, које се датују у 9. век. Вредна је помена и кућа 24,
откривена уз јужни бедем, на месту касноантичке куће 15. То је пра-
воугаона грађевина чије димензије износе око 4,20 х 3,50 м, а која се
0 100 м
С
дужом страном ослањала на унутрашње лице јужног бедема. Остаци
античког објекта који се налазио испод ње делили су је на два при-
ближно једнака дела. У западном делу су констатовани остаци каме-
не пећи полукружног облика, поред које је био и жрвањ. На основу
релативно бројних налаза, датована је у 10. век. Осим стамбених
објеката, на простору који је некада заузимала касноантичка кућа 20
откривени су и остаци великог ватришта, укопаног у касноантичку
подзидану супструкцију, које је брзо било затрпано и нивелисано.220
Осим кућа унутар бедема, откривени су и остаци кућа изван њега,
који се такође везују за средњовековни хоризонт I. Поменућемо и
кућу 30, која је обухватала површину од око 20 м2 и унутар које се
налазила камена пећ. Кућу 31 пресекли су млађи бедеми. Реч је о

0 5м 219 Popoví, M. 1999, 139–142.

220 Popoví, M. 1999, 142–150.

88 89
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а

објекту правоугаоног облика, димензија 5,82 х 4,80 м, полуукопаном Сл. 14 / Рас–

Пазариште: 1. Основа
на дубини од око 0,20 до 0,30 м. Будући да из њега потичу налази
утврђења с краја 11.
жрвњева, могуће је да се ради о објекту занатске намене. Оба објекта века; 2. Куће 32–33
куће везују се за средину 11. века. Пошто се налазе ван брањеног аре- (према: Popović, M.
1999, sl. 107, 116)
ала, указују или на постојање неке врсте подграђа, или на чињеницу
Fig. 14 / Ras–Pazarište:
да су бедеми постепено губили свој значај.221 1. Ground plan of the
Тврђава је поново обновљена крајем 11. века, када се подиже fortiication from the
end of the 11th century;
бедем са западне и јужне стране градине (сл. 14/1). Поред њега се С 2. Houses 32–33
са унутрашње стране налазио пут, који је служио да браниоци брзо (after: Popović, M.
стигну на положаје. Сам бедем није имао јединствену конструкцију, 1999, sl. 107, 116)

већ се издвајају делови бедема начињени од сухозида са дрвеном

арматуром, од земљаних насипа обложених дрвеним оплатама, као
и палисадна ограда. Поменуте елементе било је тешко испратити
током ископавања јер су били уништени каснијим фортификацио-
ним радовима. Сухозидни бедем је констатован у западном делу ут-
врђења, где се одвајао од касноантичких бедема и пружао у правцу
југа у дужини од преко 30 м, док се његова ширина кретала између
3,50 и 4,00 м. Како је камен којим је био грађен коришћен и за из-
градњу каснијих бедема, очуван је у висини од само два до три реда
камења. Између правилно озиданих лица зида налазила се испуна
од ситног камења, као и дрвена арматура. У испуни бедема откривен
је сребрни трахеј Алексија I Комнина (1081–1118), кован 1092. године,
датује време изградње бедема. На основу сачуваних елемената, из-
вршена је могућа реконструкција бедема са подзидом од камена, 0 50 м

ојачаног дрвеним роштиљима. Како би се обезбедила боља статика,

на овај бедем се наслањао слој запеченог земљаног набоја дебљине
0,50–0,60 м, а на њега је налегао још један слој камена. Дрвену арма-
туру су чиниле храстове облице пречника 7–10 цм, али су откривени
и већи примерци пречника 15 цм. На подужно постављене облице
налегале су густо распоређене попречне облице, и то на растојању
не већем од 25 до 30 цм. Ти хоризонтални низови били су додатно
ојачани вертикалним дирецима, пречника између 10 и 15 цм. И док
је изглед носећег дела бедема јасно дефинисан, његови горњи делови
су нам непознаница. Упркос томе, може се претпоставити да се на
њима налазила дрвена галерија. Средишњи део бедема, дугачак око
60 м, веома је лоше очуван, али се претпоставља да је реч о земљаном
бедему који је имао оплату од по три међусобно ужлебљене облице.

0 10 м
221 Popoví, M. 1999, 150–153.

90 91
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
У јужном делу бедема констатовани су остаци палисада, о чему
сведоче рупе међусобно удаљене 1,50–2,00 м, пречника око 0,40 м и
дубине 0,50–0,80 м. У њих су били постављени диреци који су но-
сили платформу. На платформи су стајали браниоци, док се испред
те конструкције, на удаљености од око 2,00 до 2,50 м, налазио пали-
сад од једног или два низа храстових облица пречника 0,20–0,25 м.
Палисад је био додатно утврђен валумом удаљеним 10–15 м, испред
кога се налазила фоса у облику латиничног слова V. Камени беде-
ми, саграђени у исто време техником сухозида, констатовани су и у
централном делу Подграђа, у дужини од око 70 м, као и у источном
сектору у зони око куће 29, која је својом задњом страном била при-
слоњена на касноантички бедем.222
Насупрот релативно бројним подацима о бедемима, подаци о
изгледу кућа знатно су скромнији (сл. 14/2), па тако на основу очу-
ваних подница и камених подзида знамо за постојање брвнара у
Подграђу. Слична ситуација је и у унутрашњости утврђења, где су
констатовани остаци кућа, углавном њихових подница, површине
од око 20 м2.223 Локалитет Пазариште је свој највећи успон доживео
током 12. и 13. века, када је на том месту никла камена фортифика-
ција, која хронолошки излази из оквира нашег истраживања.
******
Имајући на уму предочене податке о локалитетима са археолошки
документованим траговима насељавања у раздобљу од 7. до 11. века
на централном Балкану, као и покретне налазе који потичу са њих,
насеља се могу разврстати у две основне фазе. Старија се датује у
период од 7. до 9. века, а млађа се везује за раздобље од 9. до 11. века.224
Поменута периодизација не представља само пуке оквире издвоје-
не на основу хронолошки осетљивих налаза. Напротив, она одра-
жава и промене у начину насељавања Словена који су најпре били
усмерени на формирање насеља отвореног типа, да би у другој фази
уследила реокупација некадашњих рановизантијских фортифика-
ција.225 Распоред средњовековних насеља пружа податке о просто-
рима који су насељавани у раздобљу дугом више од четири века, те
се на централном Балкану јасно издвајају две зоне са већим бројем
222 Popoví, M. 1999, 162–168.
223 Popoví, M. 1999, 162–168.
224 Špehar, P. 2012б; Špehar, P. 2015а.
225 Bugarski, Radiší 2016.
92
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
локалитета. Једна је област српског Подунавља, истражена углавном
приликом изградње ХЕ Ђердап I и II, док се друга налази на простору
југозападне Србије, који је проучен приликом истраживања области
Рашке.226 Тренутна ситуација указује да су, изван поменуте две зоне,
односно у долинама Западне и Велике Мораве, насеља констатована
само спорадично, попут, на пример, Прилипца код Пожеге227 или
Пањевачког рита код Јагодине.228
На простору који је предмет изучавања ове књиге, постојало је бо-
гато архитектонско наслеђе античке и касноантичке епохе, на које
су новопридошли народи наишли почетком 7. века. Суочили су се са
њима непознатом ситуацијом, будући да је простор на коме су се на-
сељавали био изложен процесу романизације, што је подразумевало
постојање утврђених насеља и грађевина начињених од постојаних
материјала, попут камена и опеке. Иако се у научним круговима
сматра да се током прве четвртине 7. века, са нестанком админи-
стративне и црквене управе у северним деловима Царства, станов-
ништво раселило, мора се нагласити да је известан број становника
сасвим сигурно остао крај својих огњишта. Будући да ће у каснијим
поглављима књиге бити више речи о византијским покретним на-
лазима из прве половине 7. века,229 на овом месту ћемо поменути
само неке од примера који сведоче о претрајавању једног дела рано-
византијског становништа. Такви су, на пример, покретни налази
откривени у ђердапским утврђењима,230 на другим подунавским
утврђењима изван Ђердапске клисуре, али и у унутрашњости Бал-
кана,231 као што је случај са Гамзиградом,232 Царичиним градом,233
Градином на Јелици234 или Давидовцем код Врања.235 Осим тога,
неопходно је споменути и појединачне налазе новца из околине
Ниша, попут хексаграма Ираклија I 236 или пак солида Констанса II
226 Упоредити поглавље Историјат истраживања и стање истражености у овој књизи.
227 Манојловић-Николић 2001; Радичевић 2003.
228 Трифуновић 1997.
229 Упоредити поглавље Покретни налази у овој књизи.
230 Јанковић, М. 1981, 129–130, 194; Špehar, P. 2010а, 154, са наведеном литературом.
231 Bugarski 2012, 234–235, 240–243, са наведеном литературом.
232 Јанковић, Ђ. 1983, 120.
233 Ivaniševí 2012, 62.
234 Милинковић 2010, 203–204.
235 Петковић 2012, 26, сл. 9.
236 Црноглавац 2005.
93
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
(641–668), кованог између 661–663. године.237 Обе откривене монете
сведоче о постојању извесне циркулације новца и током 7. века.
Током прве фазе насељавања Словена, која oбухвата период 7–9.
века, новопридошла популација се углавном везивала за област
Подунавља, мада се остаци насеља срећу и у унутрашњости Балка-
на.238 Приликом запоседања десне обале Дунава, насеља су готово
по правилу подизана у близини постојећих касноантичких ут-
врђења, мада су у неким случајевима куће констатоване и унутар
њих, уз негацију постојећих бедема. У унутрашњости централног
Балкана насеља су била отвореног типа, будући да није било рано-
византијских утврђења, јер су се током 6. века Ромеји померили у
сигурније брдско-планинске зоне, те је простор у великим речним
котлинама запустео.
Откривена раносредњовековна словенска насеља на простору
централног Балкана највећим су делом била мала и раштркана, а
унутар њих су куће биле, или збијене у мање групе, или подизане у
правилним низовима.239 У једном словенском селу углавном је било
мање од 10 стамбених објеката. Од тог правила одудара насеље ис-
тражено на ушћу Слатинске реке, које је, према процени истражи-
вача, могло имати између 80 и 100 кућа.240 Мора се ипак истаћи да
те куће нису коришћене истовремено. Насеља величине поменутог
ретко се срећу током раздобља од 7. до 9. века на простору Балкан-
ског полуострва. Изузетак су локалитети Батковићи код Бијељине у
источној Босни241 и Гарван код Силистре у Бугарској.242
Стамбени објекти су били квадратне или правоугаоне основе,
малих димензија, са једном просторијом. Имали су површину из-
међу 15 и 20 м2, што указује да су били намењени за становање једне
породице. Могли су бити надземни или полуукопани, до дубине од
око 0,5 м. Зидови су били грађени техником плетера и лепа или су
били начињени од дрвета, при чему су коришћене талпе или даске,
које су са спољашње стране такође биле облепљене лепом. Крово-
ви су били на две воде, покривени сламом или дрветом. Поднице
237 Bugarski 2012, 234–238, са наведеном литературом, Fig. 1/3, Fig. 2/1–4.
238 Трифуновић 1997; Манојловић-Николић 2001; Берић, Рашковић 2002, 142, Т. I/2; Ради-
чевић 2003.
239 Čremošnik 1977, 298–299, Plan 2; Милошевић 1997, 116–118.
240 Јанковић, Ђ. 1984, 197; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 384; Милошевић 1997, 51.
241 Čremošnik 1977, 231–251, 279–292.
242 Въжарова 1965, 9–114; Въжарова 1986. О изгледу насеља у бугарском Подунављу упореди-
ти: Henning 2005, 45, Fig. 1.4.
94
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
кућа су биле начињене од набијене земље, глине или пак поплоча-
не секундарно употребљеним античким опекама, док се у углу или
уз један од зидова кућа налазила купаста пећ, израђена од камена
или земље. Пећи су имале функцију грејних тела, а биле су кружне,
потковичасте или правоугаоне основе. Осим кућа, из периода 7–9.
века потичу и занатски делови насеља, којима припадају, на при-
мер, хлебне пећи откривене на локалитетима Велесница и Љуби-
чевац–Обала, које су биле груписане на малом простору. Осим тога,
констатоване су и пећи са комадима згуре, које су можда служиле за
обраду метала, попут примера са налазишта у Батковићу, на коме су
пронађене пећи датоване у 8. и прву половини 9. века.243
Од средине 9, а посебно током 10. и 11. века, повећава се број на-
сеља на централном Балкану. Она се више не формирају искључиво
на отвореном простору у долинама река, као што је, на пример, слу-
чај са Мачванском Митровицом, већ долази и до реокупације кас-
ноантичких фортификација. Према статистичким подацима које је
израдио Д. Булић, у средњем веку је обновљен живот на око 30% ан-
тичких и касноантичких утврђених локација, мада је, према њего-
вом мишљењу, тај проценат био и већи.244 Такав је случај, на пример,
са локалитетом Костол, премда је још увек нејасно да ли су стамбени
објекти откривени у источном делу утврђења прислоњени на бедем
или га негирају. Формирање насеља унутар касноантичких бедема
поуздано је потврђено у Подунављу и његовом ужем залеђу,245 о чему
најбоље сведочи Велики Градац, где је утврђено да су обновљени
бедеми и подигнута једна угаона кула. Уследила је обнова ранови-
зантијске цркве са крстионицом, као и изградња још једног мањег
хришћанског храма. Нема примера који сведоче о подизању нових
утврђења на средњем и доњем делу Подунавља у 10. и 11. веку, уз из-
узетак локалитета Пакулуи луи Соаре (Pacului lui Soare), где је подиг-
нуто потпуно ново утврђење.246 Управо је стога изградња нове куле
на локалитету Велики Градац изузетно вредно сведочанство о вој-
ним архитектонским решењима из тог периода. Иако је унутар ут-
врђења констатовано око 20 стамбених објеката, њихов изглед нам
је непознат, будући да су остале очуване само поднице које су, као
и током претходног раздобља, биле од набијене земље, премазане
243 Čremošnik 1977, 293–298.
244 Bulí 2013, 191–208, 225.
245 Špehar, P. 2015б.
246 Diaconu, Popa, Vilceanu 1972.
95
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
глином или поплочане античким опекама. Истраживања унутар бе-
дема на локалитету Гамзиград показала су да су каткад новоподиг-
нути објекти једним својим делом били прислањани на постојеће
касноантичке зидове. Културно-историјске околности од средине 9.
до 11. века сугеришу да су поменуту реокупацију утврђења у српском
делу Подунавља, као и у његовом залеђу, спровела највероватније
бугарска држава, што потврђују и налази керамике.247
Поновно запоседање рановизантијских утврђења у западном и
југозападном делу Србије одвија се на нешто другачији начин него
што је то био случај у области Подунавља. На локалитетима Градина
на Јелици, Градина на Врсеницама и Рас–Пазариште обнављани су
постојећи касноантички бедеми, али су упоредо са тим подизани и
нови. Ти нови фортификациони елементи имали су у доњим зонама
језгро од камена, у коме су се налазили дрвени роштиљи, а изнад
њих је била дрвена шетна стаза или палисада. Њихов изглед се знат-
но разликује од бедема из истог периода у Мађарској, Пољској и Ру-
сији, где се у основи налазио земљани насип, или је, у најбољем слу-
чају, камено језгро, које носи конструкцију, било насуто земљом.248
Разлика у начину израде носећег дела бедема повезана је са располо-
живошћу камена као градитељског материјала, кога је знатно више
на простору Балкана него у поменутим областима. На локалитету
Рас–Постење није констатовано подизање нових бедема, већ само
обнова постојећих, премда је обновљена рановизантијска црква.
Што се тиче стамбених објеката, располажемо само подацима за
Рас–Пазариште и Врсенице, где су констатоване надземне куће, брв-
наре, са каменом супструкцијом. Реч је о малим једнособним објек-
тима који су се грејали помоћу пећи, уз изузетак велике квадратне
грађевине у средишњем делу платоа Градине на Врсеницама, која је
била знатно већа и подељена на два једнака дела. Готово је извесно
да је реч о објекту који је припадао најзначајнијим становницима
тог утврђења. Неопходно је истаћи да су током периода 9–11. века ко-
ришћене и касноантичке куле, унутар којих су констатовани остаци
огњишта, попут оних у Великом Градцу или на локалитету Градиште
у Гобељи код Бруса.249 Присуство огњишта унутар кула не мора нужно
значити да се у њима и живело, тј. да су куле имале функцију куће,
247 Погледати поглавље Покретни налази у овој књизи.
248 Раппапорт 1956, 66–105; Fügedi 1986, 26–31; Poleski 2004.
249 Богосављевић–Петровић, Рашковић 2001, 106–108, Цр. 5, Т. III, IV.
96
Н ас е Љ а и у Т в р Ђ еЊ а
већ може указивати и на њихово коришћење у војне сврхе. Управо
у прилог тој тврдњи сведочи и чињеница да је реч о времену када се
поново користе некадашње фортификације, те је мало вероватно да
би се унутар одбрамбених кула нашли стамбени објекти.
Поновно запоседање касноантичких утврда доводи и до форми-
рања протоурбаних средњовековних центара. У контексту исто-
ријских података и расправа које се у научним круговима воде
око правца пружања бугарско-српске границе и граница пружања
средњовековне области Рас у овом раздобљу, од изузетне важности
су три археолошки истражена локалитета: Градина на Врсеницама,
Рас–Пазариште и Рас–Постење. Најмање контроверзи изазива први
локалитет, подигнут на ободу Пештерске висоравни, за који је из-
нета претпоставка да се може поистоветити са Дестиниконом који
је, према подацима Константина Порфирогенита, једна од шест
„насељених тврђава“ у покрштеној Србији. Употреба поменуте син-
тагме сведочи о томе да је аутор текста био свестан да постоји већи
број још увек добро очуваних касноантичких утврђења, од којих
су само нека била запоседнута током 10. и 11. века. Судећи према
расположивим историјским подацима, Дестиникон је очигледно
био кључан за успостављање и одржавање власти над тадашњом Ср-
бијом, будући да га је, уз помоћ бугарске војске, заузео Клонимир
приликом неуспелог покушаја узурпације српског престола. Чиње-
ница да је Клонимир најпре кренуо на поменуто утврђење, може
сугерисати то да је оно било најближе бугарским територијама,
тј. да се налазило у источним пограничним областима покрште-
не Србије. Иако још увек нема поузданих доказа да се заиста ради
о Дестиникону, треба истаћи податак да на локалитету Врсенице
није констатован ниједан фрагмент керамике типичне за бугарску
популацију или неки други налаз који би припадао бугарском кул-
турном кругу.250 Пандан утврђењу на Врсеницама могла би бити
археолошки истражена тврђава на градини у Мартинићима неда-
леко од Подгорице у Црној Гори. За њу се сматра да је Лонтодокла,
коју Константин Порфирогенит наводи као једно од три насељена
утврђења у области Дукље. Треба ипак истаћи да је утврда у Мар-
тинићима знатно веће површине од Врсеница, као и да су у њој
250 DAI: 32; Премовић-Алексић 1996, 306–308; Ћирковић 1998; Popoví, M. 1999, 298, са наве-
деном литературом; Popoví, Bikí 2009, 132–134, са наведеном литературом.
97
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а

констатовани и остаци цркве богато опремљене архитектонском

пластиком.251
Имена два локалитета, Рас–Пазариште и Рас–Постење, указују на
њихову везу са средњовековном облашћу Рас, чије нам тачне грани-
це ни данас нису познате. Порфирогенитов податак о Расу, у коме
је обављана размена заробљеника између Срба и Бугара средином
9. века, изазивао је велику полемику будући да није јасно да ли се
термин „Рас“ односи на област или на одређено утврђење. Уколи-
ко се подаци односе на утврђење, и локалитет Постење недалеко од
Новог Пазара, као и локалитет Пазариште, смештен нешто источ-
није на ушћу Себечевске реке, могли би се са подједнаком поузда-
ношћу поистоветити са тврђавом из које су Бугари предузимали
походе на Србију. Томе у прилог сведочи и чињеница да су оба ут-
врђења обновљена средином 9. века, као и да се унутар оба срећу
налази бугарске провинијенције, пре свега керамика. Познато је да
је у време владавине бугарског цара Петра основана епископија Рас
како би се извршио снажан културно-политички утицај на Србију.
На основу Летописа Попа Дукљанина, М. Поповић изводи закључак
да је седиште новоуспостављене епископије морало бити Петрова
црква код Новог Пазара,252 коју је бранило утврђење на локалитету
Рас–Постење. Слом Бугарског царства 971. године резултирао је крат-
котрајном обновом византијске власти у области Раса, о чему сведо-
чи и налаз печата са локалитета Пазариште. Међутим, Срби су убрзо
потисли Византинце.253 Успостављање поновне византијске власти
на Балкану, у време слома Самуиловог царства, морало се осетити и
у области Раса, премда о томе немамо поузданих археолошких све-
дочанстава, чак ни анонимних фолиса типичних за период влада-
вине Василија II. Крајем 11. века цар Алексије I Комнин још једном
обнавља ромејску власт на Балкану, па и у области Раса. Стога М. По-
повић сматра да би и обнова бедема на локалитету Рас–Пазариште,
која се датује управо у тај период, можда била последица чињенице
да је Византија у журби утврдила постојеће положаје најбоље што
је могла.254

251 DAI: 32; Кораћ 2001; Поповић, М. 2003; Stevoví 2014, 102–105.
252 Упоредити поглавље Црквена архитектура у овој књизи.
253 DAI: 32; Максимовић 1979; Максимовић 1982; Nesbitt, Oikonomides 1991, No. 33, 100–101;
Мркобрад 1997; Popoví, M. 1999, 298–299.
254 Максимовић 1997, 39–41; Поповић, М. 1997б, 129–131, са наведеном литературом; Popoví,
M. 1999, 299–301.

98
Некрополе и
фунерарна пракса

погребни обичаји се у свакој заједници мењају споро и тешко,

неретко уз велики отпор.255 Разлог за то је чињеница да они пред-
стављају једну од најконзервативнијих социо-културолошких од-
лика заједнице, дубоко усађену у њену колективну свест. Ипак, и
они су се мењали из различитих разлога. Тако је, на пример, појава
хришћанства у 1. веку н. е. резултирала тиме да инхумација постане
једини вид сахрањивања међу поштоваоцима ове нове религије. Та-
кође, као још један од резултата све масовнијег хришћанства може
се издвојити и престанак полагања гробних прилога. Његово јачање
након Миланског едикта из 313. године утицало je на све слојеве ста-
новништва у Царству. До краја 4. века, број хришћана био је доми-
нантан у односу на припаднике свих других религија, а хришћан-
ство се чврсто укоренило и у царској породици. Стога је на самом
крају 4. века прихваћено за званичну религију. Један од најупечатљи-
вијих резултата било је повећање броја цркава, унутар и око којих су
се вршила сахрањивања. Та пракса има своје порекло у најранијем
хришћанском depositio ad sanctos, што подразумева сахрањивање по-
којника што ближе телу мученика или светитеља верујући да ће им
њихова близина прибавити бољу интервенцију на Страшном суду.256
Престанак стављања прилога у гроб покојника, као једна
од најдрастичнијих промена у фунерарној пракси коју доноси

255 Brather 2008, 255.

256 Brоwn 1981, 33–34.

101
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
хришћанство, условио је потребу да се на другачији начин истакне
социјални статус преминулог. Значај и углед појединца од тада ће
се рефлектовати кроз изглед места на коме је сахрањен. За најниже
социјалне категорије било је уобичајено директно полагање покој-
ника у земљу, уз повремену употребу дрвених сандука. Припадници
богатијих слојева практиковали су сахрањивање у гробовима са зи-
даном конструкцијом начињеном од опеке или црепа, док се камен
јављао знатно ређе. Најбогатији слој се сахрањивао у саркофазима
или зиданим гробницама, при чему су меморије економски нај-
моћнијих појединаца биле и богато украшене зидним сликама или
штуко-декорацијом.
Сеоба народа крајем 4. века довела је и до евангелизацијe припад-
ника неримских, пре свега германских племена, која су хришћан-
ство најчешће примила у аријанском облику.257 Прихватање нове
религије осликава се најречитије у промени изгледа гробног места
припадника германских племена, који су се на централном Балкану
сахрањивали у озиданим гробовима или, знатно ређе, у саркофа-
зима.258 Осим тога, констатоване су и германске сахране које сведоче
о сахрањивању ad sanctos, чему у прилог говори, на пример, женски
германски гроб из Улпијане.259
У трећој четвртини 6. века на простор данашње Војводине стижу
Авари који убрзо постају господари Карпатске котлине. Долазак
нове, номадске и нехришћанске популације, хетерогене по свом
етничком саставу, која ће владати знатним делом Европе више од
два века,260 био је праћен и појавом нових погребних обреда. За-
хваљујући резултатима анализе преко 60.000 гробова са простора
Панонске низије,261 познато нам је да се првенствено практикује
скелетно сахрањивање директним полагањем у земљу, ређе у дрве-
ним сандуцима, при чему су гробови могли бити оријентисани
било у правцу С-Ј било у правцу И-З. Осим делова одеће и накита,
као гробни инвентар срећу се и обележја занимања преминулог,
на пример, оружје, коњска опрема, разне врсте алата. Такође, могу
се уочити и прилози у храни, о чему сведоче остаци различитих
257 Милинковић 2003, 172–173.
258 Милинковић 1998, 108–110, са наведеном литературом; Ivaniševí, Kazanski 2002, 112–113,
127–128, Fig. 2, Pl. I/1, II/6.
259 Милинковић 2003.
260 Pohl 1988.
261 ADAM 2002, maps 3–5.
102
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
животињских костију и љуски од јаја, односно прилози у пићу, на
шта упућују керамичке посуде у гробовима. Као најкарактери-
стичнији вид сахрањивања Авара јављају се коњанички гробови,
у којима се поред скелета покојника и његове ратне опреме могу
наћи и целокупни скелети коња.262 Хришћанство ће свој пут до дела
аварске популације, углавном до аристократије, наћи тек у заврш-
ној фази постојања аварске државе, тачније непосредно пред њену
пропаст.263 На то указују малобројни налази предмета личне побож-
ности, углавном крстолики привесци, који се, судећи према цели-
нама које су датоване налазима новца, на аварским некрополама не
јављају после владавине Константина IV (668–685).264 Њихово прису-
ство, по правилу у женским гробовима, може се двојако објаснити:
или као показатељ социјалног статуса или као симбол вере у једног,
хришћанског Бога.265
Иако историјски подаци сведоче о нападима Авара на територију
Царства током прве половине 7. века, који су кулминирали опсадом
Константинопоља,266 као и о насељавању различитих словенских
племена,267 археолошка грађа која нам је на располагању скромна је
и ограничена. На присуство Авара указују првенствено случајни на-
лази накита и делова одеће,268 док о присуству Словена на простору
централног Балкана сведоче насеобине.269 Насупрот томе, не постоје
подаци о некрополама, а самим тим ни о фунерарним обредима
Авара и Словена на поменутом простору током 7. века. О погреб-
ним обичајима Авара сведоче нам већ помињани примери са про-
стора Панонске низије, где су констатоване и словенске некрополе
у Новом Сланкамену и у Челареву.270 На њој је откривено неколико
гробова са урнама у које су били положени спаљени остаци покој-
ника, али подаци о томе нису адекватно публиковани. О постојању
словенских некропола на којима се практикује сахрањивање спаље-
них покојника сведочи и локалитет Дворови у околини Бијељине.271
262 Ковачевић 1977, 200–201; Трбуховић 1980; Бугарски 2014а, са наведеном литературом.
263 Ковачевић 1977, 98, 206–209; Трбуховић 1980, 128; Pohl 1988, 203–204.
264 Ковачевић 1977, 206–208; Трбуховић 1980, 126.
265 Bugarski 2009, са наведеном литературом.
266 Острогорски 1996, 118–121.
267 DAI: 31, 32.
268 Bugarski 2012.
269 Špehar, P. 2012; Špehar, P. 2015a; Радичевич 2015; Bugarski, Radiší 2016.
270 Јанковић, Ђ. 2003. Нови Сад – Стара варош 2008, 22.
271 Čremošnik 1970, 100–102, T. I/1–3, T. II/4–5.
103
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Будући да на централном Балкану нема података о некрополама са
кремираним покојницима, морамо се првенствено ослонити на
резултате истраживања спроведених у суседној Бугарској272 или у
Хрватској,273 где се најбоље може пратити и постепена промена у
фунерарном обреду. Она се огледа у преласку са кремације на ин-
хумацију, као и у постепеном укидању праксе стављања гробних
прилога.
О томе да је пре прихватања хришћанства спаљивање било ос-
новни вид сахрањивања код Словена сведочи и један писани извор,
који описује опсаду Константинопоља 626. године. У њему се, између
осталог, говори и о томе како су Словени испод зидина престонице
спаљивали своје покојнике.274 Међутим, иако се инхумација јавља
касније од кремације, неопходно је поменути да је била спорадично
присутна у словенским заједницама и пре прихватања хришћанства,
углавном као резултат римског, аварског или франачког утицаја.275
Покрштавање новопридошлих племена на Балкану није пред-
стављало чин, већ дуготрајан процес који се није свуда равномерно
одвијао. Наиме, судећи према расположивим писаним подацима,
римски свештеници покрстили су Србе и Хрвате у време владави-
не цара Ираклија. Tешко је рећи у којој је мери хришћанство тада
пустило корене, нарочито код Срба, будући да је било неопходно
покрстити их још једном у трећој четвртини 9. века, недуго после
Бугара.276 О томе колико је процес прихватања хришћанства био ду-
готрајан најбоље сведоче археолошки истражене некрополе са тери-
торије Хрватске и Бугарске, на којима промене у фунерарној пракси
указују на поступно ширење и прихватање нове религије од стране
све већег броја верника.
Непосредно по насељавању Балканског полуострва, Словени су на-
ставили да спаљују своје покојнике, а потом да их полажу у урне или
пак директно у гробне јаме. Такав вид сахрањивања констатован је у
бугарском делу Подунавља, у периоду од 6. до 9. века. У Хрватској се
идентичан начин сахрањивања може определити најраније у 8. век.
Након некропола са кремираним покојницима уследила је појава
биритуалних некропола. На њима се, осим остатака кремираних
272 Fiedler 1992.
273 Petrinec 2009.
274 Analecta avarica, p. 14/40–15/20; Филиповић 1959, 121.
275 Ниедерле 1954, 61–64; Филиповић 1959, 121; Petruhkin, Pushkina 1997, 249.
276 DAI: 31–32.
104
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
покојника, могу уочити и они који су инхумирани према паганским
обичајима. Реч је о сахранама код којих оријентација по правцу З-И
није била обавезујућа, а поред тела преминулог стављани су разли-
чити прилози. У Хрватској се такве некрополе датују од средине 8.
до средине 9. века, а у Бугарској од 8. до 10. века. Упоредо са бири-
туалним некрополама, јављају се и гробља на редове, са инхумира-
ним покојницима, било према паганским, било према хришћан-
ским обичајима. Појава таквих некропола у Хрватској везује се за
другу половину 9. века, док се на територији Бугарске оне срећу и
током 10. века. Током прве половине 10. века постепено се напушта
пракса полагања прилога у храни и пићу, и искључиво се практикује
сахрањивање по хришћанским обредима.277
Ипак, неопходно је истаћи да се, чак и у случајевима када је
сахрањивање обављано искључиво по хришћанским ритуалима, по-
некад и даље јављају реликти паганских обичаја. Тако се, на пример,
у оквиру истог гроба могу наћи предмети хришћанског карактера
(крст–привезак), али и гробни прилози (оружје, оруђе, керамика),
који су одлика паганства.278 Треба, међутим, имати на уму да ар-
хеолошка сведочанства која потичу из одређене гробне целине не
указују искључиво на верско опредељење покојника, већ и оних који
спроводе сахрану, дакле чланова породице или припадника заједни-
це. Управо стога се пагански елементи могу јавити и унутар гроба
једног хришћанина, будући да су покрштени чланови једне поро-
дице и њихови рођаци паганских веровања често живели заједно.279
Иако су погребни обичаји хришћана зависили од прописаних
хришћанских канона, у раној фази покрштавања бројни су приме-
ри да та правила не само да нису била поштована, већ су очито и
кршена. Наиме, било је строго забрањено молити се за душе оних
који су сахрањени као пагани, као и покрштавати преминуле прет-
ке. Међутим, познато је неколико случајева постхумног пресеља-
вања остатака покојника у цркву, иако су били сахрањени по паган-
ским обичајима. Најранији такав поступак представља посмртно
крштење краља Редвалда у 7. веку и пренос његовог тела у цркву.
Наиме, за њега је, како поједини истраживачи помишљају, на лока-
литету Сатон Ху у Енглеској била организована сахрана у броду под
277 Вьжарова 1976, обр. 1, 435–437; Fiedler 1992; Vida, Völling 2000; Petrinec 2009, 271, 278–279.
278 Petrukhin, Pushkina 1997, 250–252.
279 Musin 1997, 277.
105
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

хумком, по паганским обичајима. Како у броду нису нађени његови С

посмртни остаци, претпоставља се да је читав укоп заправо кенотаф
великих размера. У другој половини 10. века, дански краљ Харолд
Плавозуби примио је хришћанство и пребацио посмртне остатке
свог преминулог оца из паганског гроба у цркву у Јелингу. Слично је
урадио и принц Јарослав у Русији 1044. године, преселивши у цркву
у Кијеву земне остатке Олега и Јарополка, браће принца Владимира.
Такође се, а на основу извора, може уочити појава неканонских ри-
туала приликом сахрањивања хришћана. У самом Константино-
пољу је, према сведочењу Теодора Валсомона, у руке преминулог
епископа у тренутку сахрањивања стављен освећен хлеб, како би
отерао зле духове. Сличан случај забележен је и у Шведској, где је у
гроб епископа Адалварда спуштен евхаристијски пехар.280

******
У даљем тексту биће предочене археолошки истражене некрополе
и гробови, који сведоче о различитим фунерарним праксама при-
мењиваним на простору централног Балкана од 7. до 11. века (сл. 15).
Неопходно је истаћи да се расположиви подаци само у једном слу-
чају односе на сахрањивање код Авара, док се највећи део откриве-
них некропола може приписати Словенима. Сакупљена археолош-
ка грађа углавном се односи на период након потпуног прихватања
хришћанства, на шта указују некрополе на редове са скелетним
сахрањивањем по хришћанским правилима, а које се јављају током
9/10. и 11. века. Изузетак представља налазиште Равна код Књажевца,
где је истражена некропола са инхумираним покојницима који су
сахрањивани и као пагани и као хришћани, датована у исти период.
Као посебна појава, која још увек није у потпуности и на задовоља-
вајући начин истражена, издвојени су средњовековни тумули кон-
статовани у југозападној Србији, тачније у околини Сјенице. Подаци
ће бити изложени хронолошки, уз посебан осврт на она налазишта
која пружају најрелевантније информације.281
Већ је наглашено да постоји могућност да су одређени делови
ромејске популације опстали и после слома византијске управе 0 150 км

Сл. 15 / Некрополе централног Балкана од 7. до 11. века поменуте у тексту:

280 Vierck 1972, 46–47; Krogh 1984, 214–216; Рапов 1987, 120; Tegnér 1992, 188, ig. 1; Ципин 1994,
235; Musin 1997, 287–288; Петрухин, Пушкина 2009, 165–166.
281 Покретни предмети откривени приликом археолошких истраживања биће детаљно
обрађени у поглављу Покретни налази у овој књизи, док ће у оквиру овог поглавља бити
поменути само најзначајнији предмети.
Fig. 15 / Necropolises from the central Balkans from the 7th to the 11th century mentioned in the text:
1. Београд; 2. Бољетин; 3. Вајуга–Песак; 4. Велекинце; 5. Велики Градац; 6. Гамзиград; 7. Грабовица; 8. Давидовац–
Градиште; 9. Звечка; 10. Кобиљка; 12. Корбово; 11. Костол; 13. Љубичевац; 14. Матичане; 14. Мачванска Митровица;
15. Миријево; 16. Морава; 17. Ниш–Гласија; 18. Песача; 19. Равна на Дунаву; 20. Равна–Слог; 21. Сугубине;
22. Стублине; 23. Трњане; 24. Хајдучка воденица; 25. Чезава

106 107
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

почетком 7. века. За сада нам нису познате археолошки докумен- могућност да су, у завршној фази постојања Каганата, Авари поно-
товане гробне целине у којима су били сахрањени, мада је по- во своју пажњу усмерили на Балкан. Ипак, будући да располажемо
стојање таквих гробова могуће очекивати на некрополи код Ца- ограниченом количином информација, још увек је рано говорити о
ричиног града,282 или пак на простору Јагодинмале у Нишу.283 њиховом покушају колонизације централног Балкана са циљем да се
Осим тога, треба напоменути да је приликом заштитних иско- спасу од Франака који су надирали са запада. Осим поменутог гроба,
павања на деоници пута Коридор 10, на локалитету Давидовац– за сада је откривен свега још један гроб у коме је покојник сахрањен
Градиште код Врања, откривен усамљени ратнички гроб који је на
основу рановизантијских налаза опредељен у прву половину 7. века
(сл. 16/а).284
За сада не располажемо археолошким подацима о некрополама
из друге половине 7. века, нити из највећег дела 8. века. Прво сведо-
чанство о сахрањивању у периоду раног средњег века на простору
централног Балкана везује се за крај 8. или почетак 9. века, и при-
С
писује се Аварима. Пре неколико година, током заштитних иско-
павања, на локалитету Црквине у атару села Стублине недалеко од
Обреновца, откривена је једноставна гробна рака, оријентисана у
правцу СЗ-ЈИ, чије димензије износе 1,85 х 0,55 м (сл. 16/б/1). У гробу
се налазио скелет положен на леђа, са рукама опруженим поред тела,
који је припадао мушкој јувенилној особи старости између 12 и 18 го-
дина. Поред десне тибије преминулог откривена је једна дуга живо-
тињска кост, а испод његових ногу хумерус одраслог сисара на коме 0 1м
су уочени трагови комадања, што указује да је реч о прилогу у храни.
Осим тога, у пределу карлице су откривени бронзани делови појаса
карактеристични за Аваре: копча, оков у облику пропелера, појасна
петља и апликације (сл. 16/б/2–5). У углу раке, испод десне ноге по-
којника, констатовани су и кородирани гвоздени обручи од ведрице.
Пронађени делови појаса датовани су у раздобље између 750. и 780.
године.285 Предмети који су откривени у гробу указују на статус који
би покојник имао да је доживео своју зрелост, а не на његов социјал-
ни положај у тренутку смрти, с обзиром на то да је преминуо веома
0 5 цм
млад. Откриће тог гроба на територији Балкана, тј. изван граница
аварског каганата, представља први налаз такве врсте и поново враћа
у жижу интересовања питање јужних граница аварске државе. Хро-
нолошко опредељење у крај 8. или почетак 9. века може указати на
0 5 цм

Сл. 16 / А - Давидовац–Градиште: 1. Гроб XXXIII током ископавања; 2–5. Покретни налази (према: Петковић 2016,
282 Јеремић, М. 1995. 29–30); Б – Стублине: 1. Основа гроба; 2–5. Покретни налази (према: Bugarski, Мiladinović-Radmilović, Popadić,
283 Јеремић, Г. 2013. Marjanović 2013, igs. 3, 6)
284 Петковић 2012, 26, сл. 9; Петковић 2016, 343, сл. 29–30. Fig. 16 / A – Davidovac–Gradište: 1. Grave XXXIII during the excavations; 2–5. Small inds (after: Петковић 2016, 29–30); Б –
285 Попадић, Марјановић 2012; Bugarski, Miladinoví-Radmiloví, Popadí, Marjanoví, 2013, Stubline: 1. Ground plan of the grave; 2–5. Small inds (after: Bugarski, Мiladinović-Radmilović, Popadić, Marjanović 2013,
288–294. igs. 3, 6)

108 109
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

констатован је знатан број средњовековних тумула. На око 15 км

Сл. 17 / Кобиљка:
1. Основа Тумула I;
2. Избор покретних према аварским обредима, који се налази на локалитету Ушће код
налаза (према:
Обреновца.286
Šrehar, P. 2010б,
ig. 3)
Fig. 17 / Kobiljka: српској науци још увек није објашњен на адекватан начин. Наиме,
1. Ground plan of the
у југозападном делу Србије, на територији општине Сјеница,
Tumulus I; 2. Selection
of the small inds (after:
Šrehar, P. 2010б, ig. 3)
С
0 5м
0 5 цм
Неопходно је накратко се осврнути и на један феномен, који у
јужно од Сјенице, на падини планине Кобилице, налази се локали-
тет Кобиљка. Приликом његовог рекогносцирања констатовано је
више од 30 хумки, чији се пречник кретао између 4,00 и 10,00 м, а
очувана висина од 0,50 до 1,50 м. У потпуности је истражена само
Хумка I, која има пречник од 7,00 м и очувану висину од 0,70  м
(сл. 17). Том приликом утврђено је да се испод танког слоја хумуса
налази плашт од камена. Након његовог уклањања, у северној по-
ловини тумула констатован је остатак ломаче, оријентисане својом
дужом страном у правцу З-И, која заузима површину од 5,00 х 2,50 м.
Непосредно изнад основе тумула откривен је слој који се састоји од
ситног камена помешаног са већом количином гарежи и пепела,
уломцима керамике и фрагментима животињских костију. Неоп-
ходно је истаћи да је концентрација пепела била нарочито изражена
у југозападном углу ломаче, на површини од 1,50 х 0,50 м. Иако су
током ископавања откривени искључиво ситни уломци керамике,
ауторка је успела да утврди да се углавном ради о лонцима и зде-
лама рађеним на спором витлу, које се датују у раздобље 9–11. века.
Осим тога, откривене су и једноставне бронзане каричице, стаклене
перле, као и фрагментоване стаклене наруквице, гвоздени ножеви,
камени пршљенци и сл. Током ископавања тумула нису констато-
вани остаци људских костију.287
Средњовековни тумули откривени су и у селу Сугубине, које се
налази северно од Сјенице, на падинама планине Јавор. Приликом
његовог обиласка констатовано је 26 тумула пречника 4,00 до 8,00
м и очуване висине између 0,40 и 0,50 м. Спроведена су и ископа-
вања мањег обима, током којих су истражене четири хумке, које
су испод танког слоја хумуса такође имале камени плашт. Хумка I,
која се налази североисточно од видљивих остатака турског хана,
имала је пречник 6,00 м. На њеном западном ободу откривен је ске-
летни гроб оријентисан у правцу З-И. Покојник, чије је тело било
уоквирено комадима камена, био је положен на леђа, са скупљеним
ногама и рукама опруженим поред тела. Ситни уломци керамике,
пре свега лонаца, откривени су приликом ископавања у каменом
плашту и опредељени у 9. век. Око 20 м северозападно од поменуте
хумке истражена је Хумка II, такође насута каменом, чији пречник
износи 5,00 м. Ситни комади керамике откривени приликом њеног

286 Симић, З., Јанковић, М., Михајловић, В. 2012. Касноантичка некропола у селу Ушћу код
Обреновца, Гласник Српског археолошког друштва 28, 179–199. 287 Премовић-Алексић 1997, 337–346, T. I–VI.

110 111
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
ископавања не пружају могућност хронолошког опредељења. Хумка
III је од Хумке I удаљена 33 м у правцу југозапада и има пречник 7,00
м. У њеном каменом плашту констатована је већа количина гаре-
жи и комада горелог дрвета, помешаних са фрагментима керамике
и уломцима животињских костију, међу којима је и коњска вили-
ца. Осим тога, откривени су и уломци жрвња и брусева, гвоздени
ножићи, као и комади згуре. У средишњем делу тумула нађене су,
према речима истраживача, кости мањих димензија које „личе на
кости бебе“. На око 5 м удаљености од Хумке III, у правцу југозапа-
да, налази се Хумка IV, чији пречник износи 6,00 м. Њен плашт се
састојао од камена помешаног са земљом, у којој су се јасно видели
трагови горелог дрвета. Приликом уклањања камена констатовани
су фрагменти керамике, уломци жрвњева и брусева, закивци и врхо-
ви гвоздених стрелица. Поменуте хумке су опредељене у период 8–9.
века, мада се мора скренути пажња да су у њиховој испуни откриве-
ни и уломци турске керамике из периода 17–18. века, без прецизних
података о њиховој позицији, као и уломци рецентне керамике.288
Тумули констатовани на локалитетима Кобиљка и Сугубине
нису усамљена појава на простору централног и западног Балкана.
Наиме, средњовековне хумке познате су са територије Босне и Хер-
цеговине, где се датују у 8. век.289 Број тумула се у последње време
све више увећава, будући да су констатовани и приликом рекогнос-
цирања Полимља.290 Сличан феномен забележен је и на територији
данашње Русије, у некадашњим Новгородским земљама, где су кон-
статовани слични тумули који се везују за тзв. Сопка културу. По-
менута културна група хронолошки се опредељује од 9. до 11. века,
мада се време њеног највећег успона везује за 9. и 10. век, тј. у прве
векове после покрштавања Руса.291 Треба истаћи да новија истражи-
вања у околини Новгорода, која подразумевају употребу савремених
археолошких метода, јасно указују да се у површинским зонама тих
тумула срећу ситни фрагменти људских костију. Ипак, могућност
поређења тумула из југозападне Србије са тумулима Новгородских
земаља треба узети са великом резервом, будући да је реч о области-
ма које су међусобно удаљене хиљадама километара.
288 Премовић-Алексић 2008; Премовић-Алексић 2014, 534, 535–536.
289 Anđelí 1959, 203–209.
290 Податак изнет приликом завршне дискусије на скупу Од Романа до Словена. Археолошки
налази из Србије и њихов контекст, одржаном у Београду 2013. године.
291 Nosov 2001, 23–27.
112
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
Према расположивим писаним подацима знамо да су Словени
спаљивали своје покојнике на ломачи, која се налазила на месту бу-
дућег гроба или у његовој непосредној близини. Спаљени остаци су,
као што је већ речено, полагани у урну или директно у јаму, после
чега је погребни простор насипан. Понекад су остаци спаљеног по-
којника били посипани и по површини тумула, или су пак ставља-
ни у мале посуде постављене на диреке пободене у насип тумула.292
Погребни обред био је праћен и даћом која је подразумевала прилоге
у храни и пићу. Историјски подаци, које су нам пружили Ибн Фад-
лан и Масуди,293 указују на то да су заклане животиње стављане на
ломачу заједно са покојником, или полагане у гроб са кремираним
остацима преминулог.294
Иако за тако нешто немамо поуздане доказе, може се сматрати
оправданом претпоставка Д. Премовић-Алексић да поменути ту-
мули сведоче о фунерарном обреду Словена, највероватније Срба,
пре њиховог покрштавања или из периода који је непосредно сле-
дио покрштавању, из треће четвртине 9. века. Што се тиче открића
скелета одрасле особе у Хумци I на локалитету Сугубине, он се може
двојако протумачити. Наиме, присуство скелетног сахрањивања у
тумулу могло би да сведочи о постепеном преласку са паганске на
хришћанску традицију, мада не треба искључити ни могућност да
је тај скелет и знатно касније укопан, будући да на покојнику и око
њега нису откривени покретни налази, те се не може извршити
прецизно хронолошко опредељење. Као потпору тврдње да тумули
представљају сведочанства паганског начина сахрањивања ауторка
наводи да је у широј околини локалитета Кобиљка откривена и ка-
мена основа објекта из периода 9–11. века, за који се помишља да је
могао бити словенско светилиште.295 Ипак, неопходно је истаћи да
тврдња о постојању светилишта и тумула из периода који претходи
покрштавању Словена на централном Балкану мора бити само по-
лазна тачка за даља истраживања, али не и дефинитивно решење
ове крајње занимљиве појаве.
Отприлике истовремено са појавом тумула на локалитету
Кобиљка, јављају се и сигурно потврђене словенске сахране на
292 Ћоровић-Љубинковић 1959, 127; Ниедерле 1954, 63, 65, 285; Премовић-Алексић 1997, 348.
293 Према: Ћоровић-Љубинковић 1959, 127.
294 Премовић-Алексић 1997, 348, са наведеном литературом.
295 Премовић-Алексић 1997; Премовић-Алексић 2003; Премовић-Алексић 2008; Премовић-
-Алексић 2013.
113
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
простору централног Балкана, које се могу определити у другу по-
ловину 9. века или на његов крај. У уводним разматрањима овог по-
главља наведено је да је на простору данашње Хрватске и Бугарске
уочен постепени прелазак са кремације на инхумацију. На простору
централног Балкана за сада није откривен ниједан словенски гроб
са спаљивањем, већ се као најранија јављају скелетна сахрањивања,
која се врше и по паганским и по хришћанским обичајима, што је
забележено на неколико локалитета.
Најбоље истражена некропола налази се у источној Србији, неда-
леко од Књажевца. Реч је о локалитету Равна–Слог, који се налази око
300 м југозападно од античког утврђења Timacum Minus. У питању
је некропола на редове, на којој се вршило скелетно сахрањивање.
Документовано је 65 гробова, од којих је 12 било мушких, 20 жен-
ских, 29 дечјих, док за скелетне остатке из четири гроба није било
могуће добити прецизније податке. По свему судећи, гробови су
имали надземна обележја, будући да је до преклапања гробних јама
дошло само код гробова 136 и 138. Сахрањивање је најчешће обавља-
но у једноставним правоугаоним ракама, оријентисаним у правцу
И-З, уз одређена одступања. Покојници су каткад бивали положени
у дрвени сандук, на чије постојање упућују остаци карбонизованог
дрвета, какви су констатовани у гробовима 36 и 39. У појединим слу-
чајевима, међутим, утврђено је и постојање камених конструкција.
Такав је био случај са гробом 61, код кога је за један зид искоришћен
источни део старије касноантичке гробнице, те дозидан још један
зид у сухозиду на дужој страни раке. Осим тога, уочена је и пракса
полагања у гроб једног камена или више њих. На подницама гро-
бова 17 и 24 уочен је, на пример, по један камен положен испод ногу
покојника, док су у гробу 115 два камена била постављена код главе и
рамена преминуле жене. У гробу 106 је пак откривено пет каменова,
од којих су три била испод лобање и рамена, а два испод ногу. И гро-
бови 98 и 127 су вредни помена, јер је њихова основа била изложена
дејству ватре, те прекривена пепелом и комадима карбонизованог
дрвета.296 Трагови горења указују на широко распрострањену праксу
присутну на словенским некрополама, која подразумева ритуално
прочишћавање гробног места помоћу ватре.297
296 Jovanoví, Vuksan 2005, 183–203, 233–234, Plan 7.
297 Dostal 1966, 29; Beloševí 1980, 79; Вьжарова 1976, 412; Марјановић-Вујовић 1984а.
114
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
Покојници су у гробове полагани појединачно, с тим што су, како
аутори наводе, забележене и могуће двојне сахране и то у гробовима
70–71 и 109–109 А, у којима су мајке биле сахрањене са својом децом.
Преминули су углавном били полагани на леђа у испруженом поло-
жају са спојеним ногама. Положај руку је донекле варирао, будући
да су могле бити испружене, савијене и положене на карлицу или
савијене и прекрштене на грудима. Изузетак представља скелет
женске особе у гробу 71, поред чијих ногу је било сахрањено дете, а
којој су руке и ноге биле раширене и савијене у лактовима и коле-
нима. Други изузетак је дечји скелет у гробу 135, коме су ноге биле
савијене у коленима и окренуте налево, док су руке биле обавијене
око тела, те су се шаке налазиле испод рамена. Аутори сматрају да је
такав положај скелета последица болести детета,298 мада ту тврдњу
не можемо сматрати поузданом, све док се не спроведу одговарајуће
физичко-антрополошке анализе.
Увид у погребни ритуал на некрополи Равна–Слог пружају нала-
зи из гробова који су констатовани у мање од половине истражених
целина. Пажњу посебно привлаче налази који су имали функцију
гробног прилога (сл. 18). Тако су, на пример, у гробовима 14, 34, 46
73, 74, 83, 122, 127, 133 и 137 констатоване керамичке посуде. Унутар
гробова откривени су лонци који припадају подунавској групи кера-
мике 9–11. века, мада се срећу и налази керамике карактеристичне
за бугарску популацију, тј. амфороидни крчази, који су истоветно
датовани. На некрополи у Равни, лонци се готово искључиво налазе
поред доњих екстремитета покојника, и то између стопала, испод
или поред стопала, или поред потколеница или колена. Неопходно
је истаћи да се таква пракса, премда спорадично, среће и на другим
словенским средњовековним некрополама у Србији, попут дечјег
гроба на локалитету Звечка,299 односно дечјег гроба 1 на локалитету
Вајуга–Песак, који је уз то био оријентисан у правцу С-Ј.300
Осим прилога дариваних преминулом како би му се олакшао за-
гробни живот, срећемо се и са налазима који сведоче о даћи. Реч је о
животињским костима, констатованим у гробу 133. Ту су откривени
делимично очувани скелети прасета и пилета, и то око 10 цм изнад
сахрањене особе. О постојању даће можда сведочи и откриће љуске
298 Jovanoví, Vuksan 2005, 234–235.
299 Бајаловић-Хаџи-Пешић 1977, 82.
300 Премк, Поповић, Бјелајац 1984, 114–115, сл. 104.3, 106.6.
115
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

Поменућемо, на пример, некрополу у Миријеву, где су ритуално раз-

Сл. 18 / Равна-Слог,
гроб 46: А – Покретни
налази; Б – Oснова јајета у гробу 331, при чему се мора нагласити да се јаје као прилог
гроба (према: Špehar
среће и на аварским некрополама. Сведочанства даће су и остаци
2010, ig. 4)
Fig. 18 / Ravna-Slog, ритуално ломљене керамике у гробовима 1, 34, 46, 78, 83, 98, 136 и 137,
Grave 46: A – Small што се такође среће и на другим средњовековним некрополама.301
inds; Б – Ground plan
of the grave (after:
Špehar 2010, ig. 4)
301
бијене керамичке посуде констатоване у гробовима 54 и 68.302
Осим налаза који сведоче о паганским ритуалима, у поједи-
ним гробовима срећу се налази оружја и алата, који највероватније
указују на занимање преминулих. Из гроба 46 потиче секира, из
гроба 120 будак, а нож и врх стрелице из гроба 133. Ножеви су кон-
статовани и у гробовима 16, 39, 46, 61, 63, 118, 122 и 124. Ипак, будући
да су ножеви универзални алат, не може се одбацити могућност да
су били део свакодневне опреме припадник̄ оба пола.303 На некро-
поли у Равни забележена је још једна занимљива појава. Наиме, у
гробовима 11, 24, 37, 73 и 120 констатовани су скелетни остаци змија,
какви постоје и на римској некрополи откривеној на истом лока-
С литету. Првобитно се сматрало да су змије користиле гробове као
своја станишта.304 Према најновијим анализама, положај змијских
скелета у гробовима на римској некрополи, опружених поред по-
којника паралелно са његовим телом, указује да је ипак реч о неком
погребном ритуалу.305 И даље остаје отворено питање да ли се и кас-
нија појава змијских скелета у средњовековним гробовима може
сматрати делом погребног ритуала. У осталим гробовима или нема
гробног инвентара или се пак јавља накит карактеристичан за 10. и
11. век. Обе врсте сахрана се готово по правилу везују за хришћане,
мада непостојање налаза не мора нужно потврђивати верско опре-
дељење преминулог, већ може указивати на његов социјални статус.
Треба имати на уму и поменуту чињеницу да је погребни ритуал
рефлексија веровања преминулих, али и оних који их сахрањују.306
Из свега наведеног може се закључити да некропола у Равни при-
0 5 цм пада раздобљу када се процес христијанизације на простору цен-
тралног Балкана налазио у зачетку. На то указује постојање гробова
у којима је вршено паганско сахрањивање, као и оних у којима су
покопани припадници локалне хришћанске заједнице. Такође, на-
лази откривени на тој некрополи указују на сахрањивање припад-
ника словенске и бугарске популације унутар истог простора, што
је констатовано и на бројним некрополама у Бугарској.307
302 Бајаловић-Бирташевић 1960, 10.
303 Jovanoví, Vuksan 2005, 183–203.
304 Jovanoví, Vuksan 2005, 236.
305 Петковић, Миладиновић-Радмиловић 2013, са наведеном литературом.
Марјановић-Вујовић 1978; Манева 2000, 29; Jovanoví, Vuksan 2005, 133–134; Бугарски 306 О томе ће бити више речи у завршним разматрањима овог поглавља.
2009, 82, са наведеном литературом. 307 Вьжарова 1976; Fiedler 1992.

116 117
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Највећи број некропола са простора централног Балкана може се
везати за завршну фазу у промени фунерарне праксе, када се прак-
тикује искључиво инхумација по хришћанском обреду, а гробови
су организовани у редове. Како је централни Балкан био поприште
великих и дуготрајних борби Ромеја, Бугара и Срба, немогуће је,
за сада, са сигурношћу етнички определити сахране. Упркос томе
што је њихов број велики, подаци којима располажемо углавном су
штури. Како је само мањи део откривених некропола публикован на
одговарајући начин, често смо ускраћени за најосновније податке,
попут површине некрополе, броја и положаја гробова, те постојања
различитих хоризоната сахрањивања. Осим тога, покретни налази
су неретко извађени из контекста и објављивани самостално, без
одговарајуће основе гроба, оријентације и положаја скелета, без илу-
страција, као и без пописа осталих предмета који су у њему откри-
вени, било да се ради о гробним прилозима било о гробном инвен-
тару.308 Стога се откривене некрополе углавном хронолошки опре-
дељују у раздобље дуго по два или три века. Значајан помак у том
правцу начинио је Д. Радичевић, који је понудио могућност нешто
прецизнијих датовања за област Ђердапа. Наиме, ту су препознате
некрополе коришћене од последње трећине 9. до средине 10. века, и
то на локалитетима Грабовица–Брзи Прун и Михајловац, као и оне
из друге половине 10. и прве половине 11. века, попут некропола у
Чезави, Песачи, Костолу, Корбову и Љубичевцу.309 Упркос том пома-
ку, и даље је веома тешко да се са готово 100 познатих некропола,
из периода од 9/10. до 13. века на простору централног Балкана,310
прецизно издвоје гробови који се датују од друге половине 9. до 11.
века. Стога ћемо се осврнути само на она налазишта и на оне гробне
целине, који нам пружају релевантне податке.
С обзиром на лоше стање проучености, непознат нам је број по-
којника сахрањених на свакој од истражених некропола. Углавном
је реч о гробљима мале или средње величине, тако да се на њима
број гробова креће између 10 и 50, док су некрополе на којима је ис-
тражено између 50 и 100, односно преко 100 гробних целина, знатно
ређе.311 Положај некропола зависио је пре свега од положаја насеља
у којима је живело становништво које је ту сахрањивано. Углавном
308 Накит на тлу Србије 1982.
309 Радичевић 2009; Radǐeví 2013.
310 Špehar, P. 2010, 205, Fig. 2.
311 Špehar, P. 2010, Fig. 2.
118
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
су биле формиране на отвореном простору, мада су понекад настаја-
ле и унутар античких и касноантичких бедема, као што је случај
са некрополама на локалитетима Бољетин (Smorna),312 Равна на
Дунаву313 или Гамзиград.314 Иако се то могло очекивати, на већини
некропола нису констатовани остаци цркава.315 Њихово постојање
потврђено је само у неколико случајева. Тако је у Мачванској Митро-
вици откривена више пута обнављана црква,316 док су у Хајдучкој
воденици делимично истражени остаци једне мање цркве која се не
може поуздано датовати.317 Формирање средњовековне некрополе
око хришћанског храма забележено је и у Великом Градцу, и то око
веће цркве, као и изнад њених остатака након што је срушена.318 У
Гамзиграду је констатовано више средњовековних некропола. Једна
од њих налазила се унутар брањеног ареала, на простору око рано-
византијске Базилике II, која је, према мишљењу аутора, коришћена
и у 10. века. Изван бедема Гамзиграда, на простору испред источне
капије, формирана је и једна некропола из 11. века, са преко 100 гро-
бова (сл. 19/а).319
Током раздобља 9/10–11. века, сахрањивање покојника на просто-
ру централног Балкана вршило се најчешће у једноставним гробним
јамама, оријентисаним махом у правцу З-И, уз одређене девијације.
Забележено је и неуобичајено позиционирање гробова, по оси С-Ј,
попут гроба 115 са некрополе у Миријеву. Гробови су могли имати и
једноставну рустичну конструкцију (сл. 19/б), која се јавља у разли-
читим варијантама, у зависности од тога како су камен или опека
постављани око тела преминулог. У Хајдучкој воденици, у гробу 70,
преминули је био окружен трапезастом конструкцијом димензија
2,00 х 0,60 м. Комади камена различитих величина констатовани
су, између осталог, на локалитетима Миријево, Велики Градац,
Равна на Дунаву, Чезава (Castrum Novae), Песача, Ниш–Гласија или
312 Ерцеговић-Павловић 1986, 9.
313 Ерцеговић-Павловић 1984, 227.
314 Јанковић, Ђ. 1983, 144–146; Joвановић, С. 1997, 501–509; Јанковић, Ђ. 2010, 208–209; Petkoví
2011, 277–278.
315 За изглед цркава и њихово датовање погледати поглавље Црквена архитектура у овој
књизи.
316 Поповић, В. 1980б, V–VI.
317 Јовановић, А. 1984, 320; Ерцеговић-Павловић 1986, 48.
318 Минић 1970, 235–236, 238–239.
319 Јанковић, Ђ. 1983, 144–146; Joвановић, С. 1997, 501–509; Јовановић, С. 2000; Јанковић, Ђ.
2010, 208–209; Petkoví 2011, 277–278.
119
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Велекинце. Опека се углавном налазила изнад главе и испод ногу
преминулог, о чему сведоче гроб 140 из Мачванске Митровице, гроб
50 из Хајдучке воденице, као и пет гробова са локалитета Песача. У
неким случајевима, опека је полагана и на преминулог, као, на при-
мер, у гробу 1 са локалитета Вајуга–Песак, где су се опеке налазиле
на глави и на једној нози сахрањеног. Понекад је испод главе преми-
нулог стављано и узглавље од камена или опеке, попут примера са
С
0 15 м
Сл. 19 / А – Гамзиград, план некрополе испред источне капије (према: Petković 2011, ig. 13); Б – Хајдучка воденица,
гробови са рустичним конструкцијама (према: Ерцеговић-Павловић 1986, сл. 13)
Fig. 19 / A – Gamzigrad, ground plan of the necropolis in front of the eastern gate (after: Petković 2011, ig. 13); Б – Hajdučka
vodenica, graves with the rustic constructions (after: Ерцеговић-Павловић 1986, сл. 13)
120
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
локалитета Равна на Дунаву и Бољетин. Осим директног полагања
преминулог у раку, практиковано је и полагање тела покојника на
дрвене даске, што је уочено у гробу 8 откривеном у Београду на Сав-
ској падини, или пак у дрвене сандуке. Од њих су остали очувани ко-
мади дрвета или клинови, попут примера са локалитета Миријево
(гробови 25 и 56), Морава, Бољетин (гроб 38), Хајдучка воденица,
Трњане или Ниш–Гласија.320
Као посебан вид гробних конструкција морамо поменути зи-
дане гробове, за сада констатоване само на локалитету Мачванска
Митровица (гробови 18, 59–62). Најзначајнији је свакако гроб 18,
начињен од опека везаних малтером, који је имао кров на две воде
од истог материјала (сл. 20/а). Гроб је био смештен уз источни део
унутрашње стране јужног зида тробродне базилике и имао је ди-
мензије 2,00 х 0,50 м. У њему је откривен скелет мушкарца, поред
кога је био положен сребрни крст с натписом на грчком језику, који
се може прочитати као Господе спаси онога који ово носи.321 Откриће
крста од племенитог метала можда указује да је реч о свештеничкој
инсигнији.322 Изглед гроба и његов садржај подстакли су поједине
истраживаче да закључе како је у њему био сахрањен словенски про-
светитељ Методије (815–885).323 Такве тврдње аргументовано је побио
В. Поповић, будући да је време изградње цркве у којој се налазио
овај гроб датовао преко налаза фолиса класе А2, откривеног у њеној
подници. Реч је о ковању датованом у период 976–1030/1035. године,
тј. у време знатно касније од времена Методијеве смрти.324
Осим зиданих гробница, на средњовековним некрополама цен-
тралног Балкана констатовани су и други облици гробних конструк-
ција, различитих по начину градње, а који су по правилу служили
као кенотафи. Иако унутар таквих гробова нису констатовани скеле-
ти, на основу труда уложеног у њихову изградњу може се закључити
320 Мано-Зиси, Марић, Гарашанин 1950, 143–160; Бајаловић-Бирташевић 1960, 9–11; Минић
1969, 235–236, 238–239; Ерцеговић-Павловић 1977, 83–84; Ercegoví-Pavloví 1980, 65; Гараша-
нин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 46, сл. 32–33; Ерцеговић-Павловић 1984, 227, 254–255;
Марјановић-Вујовић 1984а, 61–62, 68, са наведеном литературом, 123, сл. 1; Минић 1984,
171–173, сл. 1; Премк, Поповић, Бјелајац 1984, 114–115, сл. 104.3, 106.6; Ерцеговић-Павловић
1986, 26, 68–69, сл. 70; Марјановић-Вујовић 1989, 17–21, 42–43; Јовановић, Цуњак 1994,
120–121; Фидановски 2010, 35–37.
321 Ercegoví-Pavloví 1980, 18, 22, 64.
322 Шпехар, П. 2011, 84, са наведеном литературом.
323 Bobа 1973.
324 Поповић, В. 1975а, 267–268.
121
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

да су највероватније припадали истакнутим појединцима. Кенота-

фи су подизани стога што, из нама непознатих разлога, тела преми-
нулих нису могла бити сахрањена у унапред припремљеним гроб-
ним местима. Тако је у Мачванској Митровици гроб 8 био уоквирен
невезаним опекама,325 док је у Великом Градцу био озидан комади-
ма ломљеног камена везаног малтером.326 Гроб 84 на некрополи у
Бољетину, димензија 1,80 x 0,80 m, био је уоквирен каменим пло-
чама, вертикално укопаним у основу раке (сл. 20/б). То је пример
који од претходно наведених одудара због чињенице да су у њему
0 1м констатовани део жрвња и птичије кости, који су, како се чини, оста-
ци неког погребног ритуала.327 Последњи случај можда указује и на
то да изградња кенотафа није искључиво везана за богате појединце,
као и да је можда у питању реликт старије паганске праксе.
Приликом истраживања некропола 9/10–11. века, уочено је да
веома ретко долази до преклапања гробова, што указује на чиње-
ницу да су гробови имали неку врсту надгробног обележја. На не-
крополи у Бољетину камене плоче усправљене изнад главе покој-
ника указивале су на положај гробова, што је констатовано у девет
случајева.328 Нешто сложенија ситуација се може уочити на лока-
литету Песача, смештеном на ушћу истоимене речице у Дунав. Ту
је откривена средњовековна некропола формирана унутар и око
римске куле из 3. века (сл. 20/в/1). У појединим случајевима над
0 10 цм
гробовима, изнад главе покојника, налазиле су се опеке са уреза-
ним натписом, а изнад ногу покојника се налазила опека са уре-
заним крстом, окренутим ка глави преминулог. Натпис откривен
изнад гроба 1 (сл. 20/в/2), у коме је сахрањена мушка особа може се
двојако тумачити. Према неким мишљењима, натпис гласи До тебе,
а према некима је у питању име покојника Федор (сл. 20/в/3). На
С другој опеци, која се налазила изнад гроба 2, могуће је растумачити
три ћирилична знака, која могу да се читају као Мара или Марија,
док по некима они представљају скраћеницу од Мајка Божија.329
Када се говори о положају преминулих у гробовима, може се
0 10 м
рећи да су они по правилу испружени на леђа, главе положене на
0 10 цм потиљак, са испруженим и спојеним ногама, док су руке углавном

Сл. 20 / А – Мачванска Митровица, гробница 18 (према: Ercegović-Pavlović 1980, ig. 3); Б – Бољетин, гроб 84 325 Ercegoví-Pavloví 1980, 23, 65.
(према: Ерцеговић-Павловић 1986, сл. T. VI/3); В – Песача: 1. Основа некрополе; 2. Гроб 1; 3. Гроб 2 (према: Минић 326 Минић 1969, 235–236, 238–239.
1984, сл. 1–3) 327 Ерцеговић-Павловић 1986, 26.
Fig. 20 / A – Mačvanska Mitrovica, tomb 18 (after: Ercegović-Pavlović 1980, ig. 3); Б – Boljetin, grave 84 (after: Ерцеговић- 328 Ерцеговић-Павловић 1986, 26.
Павловић 1986, сл. T. VI/3); В – Pesača: 1. Ground plan of the necropolis; 2. Grave 1; 3. Grave 2 (after: Минић 1984, сл. 1–3) 329 Минић 1984, 171–175, сл. 1–3, T. II/2.

122 123
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

биле опружене поред тела, прекрштене на карлици или на грудима. Сл. 21 / Трњане,
На некрополи у Трњанима констатован је велики број комбинација положај покојника у
гробовима
положаја руку, за које се не може утврдити да ли су били каракте- (према: Špehar,
ристични за одређену фазу коришћења те некрополе, или током Zorova 2012, ig. 4)
читавог њеног постојања (сл. 21). У гробовима се по правилу нала- Fig. 21 / Trnjane,
grave positions of the
зио само по један покојник, док су у неколико изузетака забележене deceased
двојне сахране, углавном мајке и бебе, као што је случај са гробом (after: Špehar, Zorova
234 на некрополи у Трњанима. Према положају скелета беба у односу 2012, ig. 4)

на мајку, може се претпоставити да су у питању труднице, које су

преминуле у трудноћи или, вероватније, на порођају. Понекад се у
гробовима јављају и остаци скелет̄ у згрченом положају, за који су
ранији истраживачи често тврдили да је последица неке болести,330
премда за тако шта нема доказа.
За сахране са покојницима инхумираним према хришћанским
обичајима карактеристично је одсуство прилога. Стога се као гроб-
ни инвентар јављају само делови одеће и накит, који је у тренутку
сахране преминули имао на себи.331 Као нова врста налаза, по свему
судећи после пораза Самуила и поновног успостаљања византијске
власти на Балкану, јављају се и предмети личне, тј. приватне побож-
ности.332 О појави те врсте налаза сведоче открића крстоликих при-
везака у Мачванској Митровици,333 Београду,334 Бољетину,335 Трња-
нима,336 као и на некрополи Ниш–Гласија,337 док су енколпиони от-
кривени на некрополама Равна на Дунаву338 и Чезава.339

******
Проучавање погребних обичаја и њихових промена представља ве-
лики изазов, будући да се путем научне методологије и аргумената
покушава објаснити лични однос појединца према загробном жи-
воту који се суштински заснива на веровању. Транзиција погребног

330 Бајаловић-Бирташевић 1960, 9–11; Минић 1969, 235–236, 238–239; Ерцеговић-Павловић 1977,
83–84; Ерцеговић-Павловић 1986, 48, 68; Марјановић-Вујовић 1984, 64–65; Марјановић-
-Вујовић 1989, 17–21, 42–43.
331 Марјановић-Вујовић 1984а, 66–67.
332 Упоредити поглавље Покретни налази у овој књизи.
333 Ercegoví-Pavloví 1980, 22, tombe 226.
334 Марјановић-Вујовић 1989, 28–30, 33–34, сл. 28–30, 52–55.
335 Ерцеговић-Павловић 1986, 30–31, sl. 7/1, 10.
336 Марјановић-Вујовић 1984а, 66.
337 Ерцеговић-Павловић 1977, 89–90.
338 Ерцеговић-Павловић 1984, 255.
339 Марјановић-Вујовић 1984а, 123–125.

124 125
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
ритуала у раздобљу 7–11. века на простору централног Балкана, па и
на територији читаве Европе, представља истовремено сукоб, али и
прожимање, хришћанских и паганских елемената. Хришћанство
инсистира на стварању униформног погребног обреда, у коме се
напушта пракса полагања прилога, а посебна пажња се посвећује
изгледу гробног места, односно његовом положају у односу на
оближњи сакрални објекат.
Присуство гробних прилога јасно се уочава у погребној пракси
Авара, који су тек пред слом Каганата прихватили хришћанство. До
слома властите државе почетком 9. века, Авари остају одани својим
веровањима у загробни живот и својим погребним ритуалима,
о чему сведочи за сада јединствено откриће позноаварског гроба
јужно од Саве и Дунава. Са доласком Словена на Балкан, приспео је и
нови начин сахрањивања који се заснивао на кремацији. То је, уз по-
лагање прилога у виду хране и пића, био основни вид сахрањивања
у првим вековима словенске колонизације Балкана. Постепено, а
под утицајем хришћанства, долази до његове модификације, а потом
и до потпуног напуштања, што се интензивира након покрштавања
Срба и Бугара средином 9. века. Већ је поменуто да на централном
Балкану до сада нису констатовани раносредњовековни гробови са
спаљеним покојницима. Постоје одређене индиције да би тумули
откривени у околини Сјенице могли представљати сведочанство о
преласку са кремације на инхумацију након покрштавања. Ипак,
незадовољавајући степен њихове истражености и публикованости
за сада не дозвољавају доношење коначних закључака.
Знатно поузданији показатељ промене фунерарне праксе код
Словена представљају некрополе на којима су покојници инхуми-
рани, али где се истовремено примењују и пагански и хришћански
погребни обреди. За сада је на централном Балкану откривено свега
неколико таквих некропола, међу којима се истичу оне констатова-
не на локалитетима Звечка, Вајуга–Песак и Равна–Слог. Паганским
сахранама припадају једноставни гробови најчешће оријентисани
у правцу И-З, у којима су откривени прилози у виду хране и пића,
који су се налазили у керамичким посудама, трагови даће о којима
сведоче уломци животињских костију, ритуално поломљене кера-
мичке посуде или пак алат и оружје. Сви налази везују се за другу
половину 9. и прву половину 10. века. Неопходно је напоменути да
је само на некрополи Равна–Слог констатован и материјал карак-
теристичан за бугарски културни круг. На три поменуте некропо-
ле уочене су и хришћанске сахране, такође махом у једноставним
126
Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а
гробним ракама оријентисаним у правцу И-З, уз спорадичну појаву
остатака дрвета, који сведоче о постојању дрвених сандука или дрве-
них дасака, на које су покојници полагани. Ти гробови, датовани у
период од 10. до средине 11. века, или уопште нису имали гробни
инвентар, или су у њима пронађени само делови одеће и накит, које
су преминули имали на себи у тренутку сахране. Иако је у стручној
литератури уобичајена претпоставка да гроб без инвентара припада
хришћанину, треба оставити отворену могућност да је ипак реч о
сиромашном паганину.340
На централном Балкану највећи је број некропола са скелетним
сахрањивањем по хришћанском обреду, које се јављају од средине 11.
века. Њих карактеришу гробови без налаз̄ или гробови у којима су
откривени делови одеће и накит. Преминули су сахрањивани у јед-
ноставне гробне раке у којима су понекад откривена узглавља за по-
којнике начињена од камена или опеке, а констатована је и употреба
дрвених сандука или дасака. Осим тога, повећава се и број гробних
конструкција рустичног изгледа, начињених од комада камена или
опека, који су на различите начине ређани око тела преминулог.
Сасвим изузетно се јављају озидани гробови са кровом на две воде,
попут оних из Мачванске Митровице, који су били начињени од
опеке везане малтером. Посебну појаву представљају гробови са
конструкцијом, у којима нису констатовани скелетни остаци. Они
су вероватно имали функцију кенотафа, а могли су бити начињени
од невезаних опека поређаних по ободу гробне раке, као што је кон-
статовано у Мачванској Митровици, или озидани каменом везаним
малтером, као што је случај са гробом у Великом Градцу. Сложенији
облици гробног места имају своје порекло у античком и касноан-
тичком периоду, када су зидани гробови или гробнице указивали на
висок социјални статус преминулог. Изузев поменутог гроба из Ма-
чванске Митровице, који у потпуности опонаша античку традицију,
изградња скромних зиданих гробних конструкција у периоду 10–11.
века мотивисана је истом жељом за истицањем положаја и значаја
који је преминули имао за живота. У истом контексту се и кенота-
фи могу посматрати као гробна места истакнутих чланова заједни-
це, који због неочекиваних околности, као што је смрт приликом
војног похода, нису могли бити покопани на гробно место које је
за њих припремљено. Изузетак је кенотаф из Бољетина, где у гробу
340 Brather 2012, 334, 338, 341.
127
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Н ек р о п ол е и фу Н ера р Н а п ра кс а

уоквиреном каменим плочама није било остатака људског скелета, био спроведен до краја, посебно ако се има на уму да је Византија,
али су откривени гробни прилози, део жрвња и птичије кости. Ти услед недовољног броја војника, била приморана да племенима на
налази указују на практиковање нехришћанских погребних обре- Балкану дозволи задржавање одређених паганских обичаја, као и
да, очуваних у колективној свести заједнице и након покрштавања. нешто слободније тумачење хришћанских канона. Ипак, како за
Остаје отворено питање да ли су откривени прилози сведочанство сада располажемо само делимичним подацима о археолошки кон-
обреда спроведеног у част важног појединца, чији су земни остаци статованим некрополама, изнесени закључци морају се сматрати
остали негде далеко, или се пак ради о обреду подузетом како би се само смерницама за даља истраживања, која би, пре свега, подра-
уклониле претње мрачних сила које су се надвиле над заједницом. зумевала публиковање грађе са некропола о којима подаци досад
Гробови са некропола 10–11. века на простору централног Балкана нису објављени.
су, по свој прилици, имали надгробна обележја, будући да ретко
долази до преклапање гробних рака. Она углавном нису очувана,
осим у Бољетину, где су констатоване вертикално пободене плоче,
или у Песачи, одакле потичу надгробна обележја од опека, на којима
се налазе натписи на словенском језику. Писана сведочанстава на
гробним обележјима повезана су са јачањем хришћанства и успо-
стављањем црквене организације, баш као и појава предмета личне
побожности у гробовима, који могу да сведоче да је преминули био
хришћанин. Масовно присуство те врсте налаза на некрополама
централног Балкана највероватније је повезано са успостављањем
Охридске архиепископије почетком 11. века.341
На крају, као битан фактор тумачења симбиозе или синкретизма
паганских и хришћанских појава унутар једног гроба, треба узети у
обзир и склоност људи, чак и данас, да напуштају строго поштована
правила, те да се окрену свим „расположивим силама“ у време опас-
ности.342 У прилог томе сведочи и гроб 234 из Мачванске Митровице,
где су у гробу преминуле жене откривени бронзани енколпион и
амулет од медвеђег зуба. Такви случајеви указују на непоузданост
идентификовања преминулог на основу налаза из гробова искљу-
чиво или као хришћанина или као паганина.343
На основу анализе некропола и појединачних гробова, чини се
да је интензитет христијанизације средњовековне популације на
централном Балкану био повезан са социјалном структуром ста-
новништва, те је хришћанство било најбоље прихваћено у град-
ским срединама, из којих потиче веома мали број истражених
некропола. Стога се стиче утисак да процес христијанизације није

341 Шпехар, П. 2011, 354–357, са наведеном литературом; Шпехар, П. 2012а, 214–220, са наве-
деном литературом; Špehar, Zorova 2012, 440–441, са наведеном литературом.
342 Daim 2003, 520–521.
343 Müller-Wille 1998.

128 129
Црквена
архитектура

најупечатљивије грађевине касноантичког раздобља на просто-

ру централног Балкана биле су хришћанске цркве, као одраз снажне
црквене организације засноване на епископијама.344 На челу епи-
скопија налазили су се епископи, који су, осим духовних, имали и
бројне профане функције.345 На основу података којима располаже-
мо, седишта античких и касноантичких епископија налазила су
се у Сирмијуму, Сингидунуму, Виминацијуму, Маргуму, Aквама,
Наисусу, Ремесијани, Улпијани/Јустинијани Секунди, Јустинијани
Прими.346 Када је царска управа почетком 7. века доживела слом, на
овим просторима престаје да постоји и организована црква. Судећи
према писаним изворима, до њене обнове долази тек од друге поло-
вине 9. века, односно након покрштавања Срба и Бугара.347 Ширење
хришћанства и успостављање црквене организације брже се одвија-
ло међу Бугарима, који су се 869/870. године изборили за самосталну
архиепископију, која је у време Симеона,348 а потом и Самуила,349
била уздигнута и на ниво патријаршије. Сматра се да су централ-
нобалканска епископска седишта бугарске архиепископије у време
владавине Бориса-Михаила били Београд, Морава–Браничево и

344 Упоредити поглавље Касноантичко наслеђе у овој књизи.

345 Rapp 2005, 16, 288–289.
346 Iust. Nov. CXXXI; Zeiller 1967, 144–147, 150, 155, 159, 234, 261, 360–362, 382, 385–386, 391.
347 Упоредити поглавље Историјски оквир у овој књизи.
348 Снегаров 1995, 4–5, 8.
349 Снегаров 1995, 22–24.

131
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
можда Ниш,350 док се оснивање Рашке епископије везује највероват-
није за бугарског цара Петра.351 У време врхунца Самуилове државе,
око 995. године, у склопу тадашње бугарске патријаршије на цен-
тралном Балкану помињу се Липљанска, Призренска, Рашка, Срем-
ска, Београдска, Браничевска и Нишка епископија.352 Неколико го-
дина после Самуиловог пораза, 1014. године, Василије II је коначно
поново успоставио византијску власт над источним и централним
Балканом, али и нову црквену организацију. Неколико година пред
његову смрт, а после три издате повеље, коначно је формирана Ох-
ридска архиепископија, подређена лично цару, која је бројала 33
епископије.353 Судећи према првој повељи, на простору централног
Балкана постојале су епископије Видин, Ниш, Браничево, Београд,
Срем, Призрен и Липљан, док се у другој повељи помиње и Рас.
Трећа повеља тиче се епископија које не улазе у географске оквире
нашег истраживања.354
Већ и летимичан поглед на спискове касноантичких и каснијих
средњовековних епископија указује да се они на централном Бал-
кану добрим делом преклапају. То значи да се, где год је то могуће,
тежило обнови некадашњих епископских седишта, попут Сирмију-
ма, Сингидунума, Виминацијума, Маргума, Наисуса или Улпија-
не, при чему су, у највећем броју случајева, задржана и некадашња
имена. До промене назива епископија долази, на пример, у случају
Сирмијума, који је добио нови назив - Сремска епископија. Маргум
пак добија име Морава, а потом је седиште епископије из тог места
пресељено у Браничево. Осим тога, успостављају се и нове еписко-
пије, попут оних у Расу и Призрену. О њиховој величини, границама
и броју парохијских цркава постоје само оскудни историјски пода-
ци. Највише информација потиче из времена након успостављања
Охридске архиепископије, те тако знамо да су Београдској и Нишкој
епископији припадала још по четири црквена центра, Браничевској
шест, а Призренској три.355
350 Поповић, В. 1978а, 34, са наведеном литературом; Пириватрић 1997, 179–181.
351 Popoví, M. 1999, 298–299, са наведеном литературом.
352 Снегаров 1995, 25.
353 Грамоти на Василия II; Notitia 13, 822–838.
354 Gelzer 1893; Новаковић 1908; Поповић, В. 1978а, са наведеном литературом; Снегаров
1995, 55–59; Пириватрић 1998, 98–99, са наведеном литературом; Живковић 2004, 173–174,
са наведеном литературом.
355 Gelzer 1893, 52–54; Новаковић 1908, 33–45, 48–51; Поповић, В. 1978а, 35 са наведеном лите-
ратуром; Снегаров 1995, 180–182, 184.
132
Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра
Успостављање црквене организације на Балкану у средњем веку
праћено је и обновом црквеног градитељства, које је од 6. века било
готово у потпуности запостављено. Будући да је византијска црквена
архитектура била предмет изучавања у многим обимним студијама
из пера историчара архитектуре, у даљим разматрањима се нећемо
детаљно бавити одликама, новинама у архитектонским решењима,
нити њиховим пореклом, већ ће пажња бити усмерена на оне остат-
ке црквене архтектуре који су археолошки истражени, односно на
чије могуће постојање указује археолошка грађа , иако је њихов број
свакако био већи.
После слома иконоклазма и завршетка верских сукоба, почет-
ком 9. века, византијска црквена архитектура доживљава поновни
узлет. Прва обимнија градитељска активност везује се за владавину
Василија I (867–886), који је подигао преко 30 цркава у Константино-
пољу и околини. Од тада, па све до коначног пада у руке Османлија
1453. године, доминантан архитектонски тип биле су цркве уписа-
ног крста са куполом. И док су у Византији подизане монументалне
грађевине као слика и прилика моћи Царства, дотле су цркве грађе-
не у суседству биле одраз жеље локалних кнежева да подизањем цр-
кава прикажу величину и сјај нове вере поданицима који још нису
у потпуности прихватили хришћанство.356
Упркос развоју новог архитектонског типа, у периоду од 9. до 11.
века, на територији данашње Бугарске и даље се најчешће граде тро-
бродне базилике, које су реминисценција на рановизантијску црк-
вену архитектуру. Одабир тог типа храма често се назива „ренесан-
сом базилика“, али истовремено представља и својеврсни анахро-
низам, с обзиром на то да се у Византији још од 6. века граде цркве
са куполом. Највише података о бугарској црквеној архитектури
9–11. века пружају две престонице, Плиска и Преслав, при чему се
најречитијим примером те врсте архитектуре сматра Велика бази-
лика у Плиски. Међутим, једна од последица укључивања Бугарске
у Константинопољску патријаршију био је и продор престоничких
утицаја у црквено градитељство. Новину представљају цркве са ос-
новом у облику уписаног крста са куполом. Прелазак на нови тип
цркава био је поступан. О томе сведочи податак да је у Плиски, пр-
вобитном центру Бугарске државе, констатовано око 30 базилика
356 Mango 1976, 11, 161, 194–198, 249; Krautheimer, Ćuří 1986, 331–332, 336, 343; Bouras 2002,
539–541.
133
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра

С
и само две цркве са куполом, док је у Преславу, који је седиште
Царства постао нешто касније, откривено 25 куполних цркава и
5 базилика.357
Када је реч о простору централног Балкана, изразито је скроман
број цркава из периода 7–11. века. Располажемо са свега неколико де-
лимично археолошки истражених цркава, које су углавном очуване
у висини од неколико редова камења. Осим тога, постоје и поједини
локалитети на којима би могле да се нађу средњовековне цркве, на
основу одређених индиција, али о којима нема података. Само су
црква у Горњем Матејевцу недалеко од Ниша и Црква Св. Петра код
Новог Пазара у мање или више измењеном виду остале до данашњег
дана. Локалитети на којима су откривени археолошки остаци црк-
вене архитектуре поменутог раздобља биће наведени географски,
од истока ка западу и од севера ка југу (сл. 22).

Мачванска Митровица

У агеру античког Сирмијума, на локалитету Мачванска Митровица

0 150 км
Сл. 22 / Цркве централног Балкана од 9. до 11. века поменуте у тексту:
Fig. 22 / Churches on the central Balkans from the 9th to the 11th century mentioned in the text:
1. Београд; 2. Велики Градац; 3. Горњи Матејевац; 4. Мачванска Митровица; 5. Нови Пазар; 6. Призрен; 7. Прокупље;
8. Рас–Постење; 9. Хајдучка воденица
–Зидине, откривени су остаци црквених грађевина из различи-
тих периода , подигнутих једна над другом. Нажалост, археолошка
истраживања била су ограничена на источне делове сукцесивних
храмова, у оквиру ископне површине димензија око 16 х 10 м. При-
ликом ископавања констатована је сложена стратиграфија која све-
дочи о коришћењу овог простора још од 3. века, када је ту формирана
биритуална некропола (сл. 23/а). Током 4. века подигнута је црква
непознате основе, о којој има веома мало информација. Изнад руше-
вина античке цркве покривених стерилним слојем, подигнута је у
10. веку скромна једнобродна грађевина, чија је апсида, полукруж-
на са спољашње и унутрашње стране, била подигнута уз спољашњу
ивицу апсиде из 4. века. Тој скромној цркви припада и рустично
израђена крстионица у наосу. Не постоје елементи који би могли
помоћи у њеном прецизнијем датовању, мада В. Поповић износи
претпоставку да је била подигнута након слома Бугарског царства
971. године, те да су у њој боравили мисионари са Запада. Црква
из 10. века, истовремена са најстаријим полуукопаним кућама
357 Миятев 1965, 78–91, ig. 69; Чанева-Дечевска 1980, 11; Ваклинов 1981, 426–430; Krautheimer,
Ćuří 1986, 369; Ćuří 2010, 280–292.

134 135
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра

откривеним на истом локалитету, убрзо је изгорела,358 а на њеном

месту подигнута је нова црква са три апсиде на истоку, које су биле
полукружне и са унутрашње и са спољашње стране. Њено датовање
извршено је на основу налаза анонимног фолиса класе А2, кованог
између 976. и 1030–1035. године. Најпре је изнета претпоставка да су
цркву подигли Ромеји након победе над Самуилом, да би касније
то мишљење било ревидирано, те је подизање цркве повезано за пе-
риод највећег успона Самуилове државе, нешто после 1000. године.
Обе претпоставке подједнако су могуће. Приликом изградње треће
цркве на локалитету Зидине, подигнут је и помињани зидани гроб
18, начињен од опека везаних малтером, који у потпуности опонаша
изглед касноантичких зиданих гробова.359 Начин на који је озидан,
његов положај у цркви и налаз сребрног крста са грчким натписом
Господе спаси онога који ово носи, указују на могућност да је ту био
сахрањен важан члан црквеног клира, можда и сам епископ. Трећа
црква на локалитету била је дуго у употреби, о чему сведоче и бројни
гробови. У 13. веку била је изграђена последња црква на локалитету,
С
намењена бенедиктинским монасима.360

0 10 м
Београд

Током досадашњих истраживања средњовековног Београда нису

констатовани остаци црквене архитектуре из раздобља 7–11. века.
Ипак, приликом ископавања Унутрашњег утврђења констатовано
је неколико камених фрагмената, који су можда представљали део
архитектонске пластике неке раносредњовековне црквене грађеви-
не. Један од њих је био камени надвратник трапезоидног облика,
чији је доњи део био заобљен (сл. 23/б/1). Према речима истражи-
вача, на њему је, у грубом рељефу, била исклесана композиција са
два конфронтирана лава извијених репова, између којих се налазио
латински крст са краковима чији су углови на крајевима били раз-
вучени. На пресеку кракова налази се још један равнокраки крст.
Налаз је опредељен у дужи временски распон, од 9. до 11. века. Сли-
чан довратник, датован у период 10–11. века и украшен сличном
0 10 цм композицијом, с тим што се између лавова налази дрво кипариса

Сл. 23 / A – Мачванска Митровица, градитељске фазе цркве (према: Popović, V. 1980б, V); Б – Београд, делови 358 Упоредити поглавље Насеља и утврђења у овој књизи.
камене пластике (према: Бајаловић-Хаџи-Пешић 2001, сл. 3–4) 359 Упоредити поглавље Некрополе и фунерарна пракса у овој књизи.
Fig. 23 / A – Mačvanska Mitrovica, construction phases of the church (after: Popović, V. 1980б, V); Б – Belgrade, fragments of 360 Boba 1973; Поповић, В. 1975а; Попoвић, В. 1980а, VI–VII; Поповић, В. 1980б, V–VI; Ercegoví-
the architectural decoration (after: Бајаловић-Хаџи-Пешић 2001, сл. 3–4) -Pavloví 1980, 23, tombe 18, 64–67.

136 137
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра

које представља дрво живота, искоришћен је као сполија на цркви Сл. 24 / A – Велики
св. Михаила у Бељини, око 30 км јужно од Београда.361 Откривен је Градац, основе
цркава (према:
и део мермерног стубића олтарске преграде, украшен орнаментом Јанковић, М. 1981, сл.
карактеристичним за византијску архитектонску пластику 11. века 18–19); Б – Прокупље,
(сл. 23/б/2), каква се, између осталог, среће и на олтарској прегради основа цркве (према:
Милошевић, Ђурић
Цркве Богородице Перивлепте у Охриду.362 1988, 16)
Fig. 24 / A – Veliki
Gradac, ground
Велики Градац plans of the churches
С С (after: Јанковић, М.
Унутар утврђења на Великом Градцу археолошки су истражени
363
1981, сл. 18–19); Б –
остаци две средњовековне цркве. Старија црква подигнута када и 0 10 м 0 6м Prokuplje, ground plan
of the church (after:
старији хоризонт насеља, била је једнобродна грађевина која је на Милошевић, Ђурић
источној страни споља и изнутра имала полукружну апсиду (сл. 1988, 16)
24/a/1). Црква је била дугачка 12,50, а широка 6,50 м. Дебљина зидо-
ва начињених од камена и малтера износила је између 0,60 и 0,70 м,
а максимална очувана висина 0,30 м. Улаз се налазио на западном
зиду и био је широк 1,50 м, а под је био поплочан секундарно упо-
требљеним античким опекама. У унутрашњости цркве пронађена
су два новчића. На поду апсиде откривена је монета Василија II, која
указује или на време изградње или на време када је црква коришће-
на. У нивоу круне зида наоса откривено је ковање Манојла I Комни-
на, чији положај у тренутку открића указује на то да црква средином
12. века више није била у употреби.
Друга, млађа средњовековна црква представља заправо обнову
касноантичког хришћанског храма (сл. 24/a/2). У питању је једно-
бродна грађевина укупне дужине 19,00 м и ширине 8,00 м. Током
рановизантијског периода некадашња римска кула на западном
С
бедему адаптирана је и претворена у крстионицу, која се налазила
западно од нартекса цркве. Димензије крстионице биле су 10,50 м
х 6,60 м, што значи да је била шира од остатка цркве. У њеном јуж-
ном делу налазила се писцина неправилног кружног облика, у коју 0 10 м
се улазило степеницама са источне и западне стране. Писцина је
била уоквирена са четири ступца у облику ћириличног слова Г, на-
чињених од опеке везане малтером. Крстионица је имала подницу
од опека, док је писцина била премазана хидрауличним малтером.
Кроз врата ширине 1,25 м у источном зиду крстионице, улазило се
361 Вујовић 1973, 43, сл. 7; Симић 1983, 336, сл. 2; Бајаловић-Хаџи-Пешић 1992, 38–39, сл. 12/1–3; у припрату димензија 4,50 x 8,00 м, која је у сва четири зида имала
Бајаловић-Хаџи-Пешић 2001, 243, сл. 2–3; Поповић, М. 2013, 467–471 са наведеном лите- пролазе, при чему је онај који је водио у наос био широк 1,60 м. Наос
ратуром, црт. 2–3.
362 Николајевић 1958, 180–181, сл. 20; Бајаловић-Хаџи-Пешић 2001, 243, сл. 4.
се на истоку завршавао полукружном апсидом пречника 6,30 м.
363 Упоредити поглавље Насеља и утврђења у овој књизи. Јужно од њега налазио се анекс квадратне основе, димензија 5,00

138 139
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
х 5,00 м, који има све одлике рановизантијске технике градње, али
није био подигнут истовремено са црквом, већ нешто касније. Сама
црква била је саграђена од камена и опеке везаних малтером, у тех-
ници opus mixtum, при чему је ширина зидова износила око 0,90 м,
изузимајући западни зид крстионице, који је био широк око 2,00 м.
Наос и припрата имали су подницу поплочану опеком. Црква је об-
новљена у средњем веку, на шта упућују делови зидова начињени
искључиво од камена и малтера, који се уочавају у јужном зиду при-
прате и у анексу. Знатно су уочљивије обнове подница, будући да је
у свим деловима цркве, на висини од 0,30 до 0,40 м изнад касноан-
тичке, формирана нова средњовековна подница, такође поплочана
опекама. Интервенисано је и у писцини, која је добила нови премаз
од хидрауличног малтера, који се по својој структури разликује од
старијег. Налази керамике указују на то да црква припада млађој
фази постојања насеља, када је дошло до повећања популације, те
је у функцију стављен још један хришћански храм. На време ко-
ришћења те цркве указује и откриће новца угарског краља Лади-
слава I (1077–1095), који је пронађен у наосу, изнад поднице.364
Хајдучка воденица
У Хајдучкој воденици су констатовани остаци једне мање цркве око
које се формирала некропола. Очувана је само у темељним зонама.
Темељи су били начињени од камена везаног кречним малтером.
Реч је о једнобродној грађевини са нартексом на западу, и са споља
и изнутра полукружном апсидом на истоку. Будући да грађевина
није у целости истражена, једина поуздана димензија је дужина
унутрашњег лица наоса, која износи 5,00 м. Ширина спољашњих
зидова била је 0,90 м, преградног зида 0,70 м, док је сама апсида била
широка 1,00 м.365
Прокупље
Испод средњoвековног Хисара и североисточно од њега налазе се
остаци више црквених грађевина. Једна од њих, Црква Св. Проко-
пија, подигнута је изнад касноантичке гробнице. Данас тај храм
364 Јанковић, М. 1981, 41–46.
365 Јовановић, А. 1984, 320; Ерцеговић-Павловић 1986, 48.
140
Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра
има изглед петобродне грађевине са припратом широком 9,50 м,
која одговара ширини три брода (сл. 24/б). Међутим, првобитно је
црква била тробродна базилика, којој је са северне стране дозидан
још један брод, а са јужне низ анекса око гробнице светитеља, који
су створили изглед петог брода. Црква на истоку има три апсиде,
које су споља и изнутра полукружне. Унутрашње димензије читаве
грађевине износе 18,50 х 16,00 м, а висина средњег брода достиже
6,30 м. Црква је грађена неправилно слаганом опеком и комадима
камена, који су били везани малтером. Током археолошких истра-
живања у јужном броду и ђаконикону, откривени су трагови ра-
нијих градитељских фаза. Најстаријој фази, опредељеној у крај 10.
века, припадају делови апсиде ђаконикона, западни зид главног, и
вероватно зидови јужног и северног брода. Иако је изнета могућ-
ност да је у тој фази црква имала облик уписаног крста са куполом,
за такву тврдњу нема довољно поузданих података. Такође, откри-
вен је и сасвим мали део живописа. У наредној градитељској фази,
опредељеној у прву половину 11. века, уметнута су два низа стубаца
између апсиде и западног зида наоса, а измењен је и изглед њене
западне фасаде. Том приликом начињена је и нова подница, подиг-
нута за око 0,20 м у односу на претходну. Осим тога, сачуван је и
део живописа на источној страни другог ступца, на коме се налази
стојећа фигура светог ратника. Наредна обнова цркве уследила је у
14. веку, и за њу се везује очувана фреска св. Пахомија.366
Горњи Матејевац
У селу Горњи Матејевац, на брду Метох, око 8 км североисточно од
Ниша, налази се средњовековни храм који мештани називају „Ла-
тинска црква“. Највећи део храма преживео је до средине 20. века, а
крајем 60-их и током прве половине 70-их година 20. века грађевина
је конзервирана и делимично рестаурирана, што се пре свега одно-
си на њене горње зоне и куполу (сл. 25/а). Саграђена је од опеке, уз
спорадичну употребу камена, а има основу сажетог уписаног крста
са куполом и полукружном апсидом на истоку. Димензије цркве из-
носе око 9,20 х 4,80 м. Са западне стране касније је додата припрата,
која је само делимично очувана. Унутрашњост храма је пиластрима
подељена на три травеја. Хронолошко опредељење цркве није лако
366 Милошевић, Ђурић 1988; Милошевић 1999, 161–165; Ćuří 2010, 397.
141
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра

утврдити. Наиме, у њој се не налазе очувани натписи нити живо-

пис, који би помогли у њеном датовању. Постоје мишљења да црква
никада није ни била осликана. Управо стога су многи аутори на раз-
личите начине покушавали да утврде време њеног настанка, смеш-
тајући је углавном у период између 11. и 13. века, да би тек В. Ђурић
изнео претпоставку да она представља једно од ретких сведочанста-
ва црквеног градитељства 9–11. века на простору централног Бал-
кана. У покушају да се ближе одреди њено датовање, пажња је по-
свећена изгледу фасаде типичном за архитектуру Константинопоља
с почетка 10. века, о чему, између осталог, сведочи Црква Мирелеон
(Бодрум џамија), коју је подигао византијски цар Роман I Лакапин.367

Призрен

У Призрену се и данас налази делимично очувана задужбина краља

Милутина (1282–1321), Црква Богородице Љевишке. Реч је о базилици
у коју је у време Милутинове обнове узидана црква основе развије-
ног уписаног крста са куполом. Приликом археолошких истражи-
вања на том простору, констатовани су остаци старије цркве чије
се датовање више заснива на спекулацијама, него на поуздано ар-
гументованим чињеницама. Ископавања су показала да се испод
Милутинове задужбине налазе остаци старије тробродне базилике,
чије спољашње димензије износе 26,10 х 21,00 м. Црква је са запад-
не стране имала нартекс и егзонартекс, који су са северне и јужне
стране имали анексе. Констатовано је да је била зидана од облутака
и ломљеног камена везаног малтером, док су лукови били начиње-
ни од опека. Кров је био покривен црепом. У научним круговима
је прихваћена претпоставка да се остаци те цркве могу датовати
у 10. век и да они представљају обнову раније рановизантијске ба-
зилике. Претпоставка о постојању цркве из 6. века заснива се на
метричком односу између ширине централног и бочних бродова,
карактеристичном за касноантички период. Током теренских ис-
траживања, у слоју рушења цркве која претходи Милутиновој за- 0 10 м
дужбини, откривен је новац Романа I Лакапина, који би је могао
датовати у прву половину 10. века, мада С. Ћурчић сматра да је по-
дигнута у првој половини 11. века, у време владавине Василија II, Сл. 25 / А – Горњи Матејевац, црква (фотографија у јавној употреби); Б – Нови Пазар,
Црква св. Петра: 1. Основа (Шупут, Кораћ 2010, сл. 310–311); 2. Спољашњи изглед
(према: Чанак-Медић, Тодић 2013, сл. 13)
Fig. 25 / A – Gornji Matejevac, church (photography in public use); Б – Novi Pazar, Church of
367 Ракоција 1991, са наведеном литературом; Krautheimer, Ćuří 1986, 382–383, 385; Кораћ, St. Peter: 1. Ground plan (after: Шупут, Кораћ 2010, сл. 310–311); 2. Exterior appearance
Шупут 1998, 144; Ćuří 2010, 402. (after: Чанак-Медић, Тодић 2013, сл. 13)

142 143
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
када је у Призрену успостављена епископија потчињена Охридској
архиепископији.368
Нови Пазар
Као што смо већ рекли, очуване цркве из периода непосредно после
покрштавања Срба и Бугара на простору централног Балкана су
права реткост (сл. 25/б/1). Управо је таква Црква Св. Петра у не-
посредној близини Новог Пазара, саграђена над праисторијским
тумулом, датованим у крај 6, односно почетак 5. века пре н. е. На
основу ранијих тумачења, у касноантичком периоду, највероватније
током 6. века, најпре је подигнута кружна грађевина са четири пи-
ластра, који су највероватније носили куполу (сл. 25/б/2). Касније
је на источној страни додата полукружна апсида. Поред југоисточ-
ног пиластра откривени су остаци писцине. Централни простор,
унутрашњег пречника 7,60 м, био је са спољашње стране окружен
потковичастим бродом/амбулаторијумом, чија је унутрашњост била
радијално подељена зидовима. Према поменутим тумачењима,
грађевина је престала да функционише крајем 6. или почетком 7.
века, а обновљена је поново крајем 9. или почетком 10. века. Црква је
задржала свој првобитни облик, али су између пиластара подигнуте
полукалоте на које је налегала купола. Њен тамбур је изнутра био
кружног облика, а са спољашње стране осмоугаон. Централни део
цркве је у горњем делу поткуполног простора имао галерију. Север-
ни зид спољашњег брода је дограђиван, док јужни зид није сачуван.
У централном делу цркве, као и у тамбуру, очувани су остаци ори-
гиналног живописа, датовани најраније на крај 9. века, односно на
почетак 10. века. Осим тога, констатоване су и касније фреске, на
којима се јавља и патрон цркве, а које се датују на крај 11. и почетак
12. века. Очуван је и слој сликарства из 13. века. Међутим, на основу
анализе архитектонски сличних цркава из рановизантијског пери-
ода, као и оних из раздобља од 9. до 10. века, С. Поповић је дошла до
закључка да црква није подигнута у 6. веку, јер њен облик не одго-
вара оновременим ротондама. Насупрот томе, за архитектуру 9/10.
века постоје релативно бројне аналогије, пре свега на источној обали
Јадранског мора. Стога она нуди решење по коме је црква подигнута
крајем 9. века, да би убрзо уследила обнова почетком 10. века, током
368 Ненадовић 1963, 23–24, 55–65; Ненадовић 1980, 133, сл. 237; Ćuří 2010, 397–398.
144
Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра
које је настао и најстарији очуван живопис. Морамо додати да рас-
положиви подаци не омогућавају дефинитиван одговор на питање
датовања ове грађевине, али да свакако пружају смернице за даља
истраживања.369
Иако најстарија фаза ове цркве још увек није поуздано опредеље-
на, извесно је да је она функционисала током друге половине 9. века
и у 10. веку. Претпоставља се да је имала функцију катедралне цркве
чија је изградња била повезана са успостављањем епископије Рас,
коју је основао бугарски цар Петар. Могуће је да су подаци о њеном
подизању сачувани у Летопису попа Дукљанина, али у оквиру описа
догађаја који се везују за легендарну личност Белу-Павлимира, те се
морају прихватити са извесном резервом.370
Рас–Постење
Утврђење на локалитету Постење налази се недалеко од Цркве Св.
Петра. Унутар њега је констатована рановизантијска једнобродна
црква са нартексом, димензија 15,20 м х 6,40 м, која је била начиње-
на од камена везаног кречним малтером. Током 9. и 10. века она је
обновљена, о чему сведочи подизање нове поднице, која належе на
слој нивелације изнад поднице из 6. века. Унутар цркве констатова-
на су два каменом озидана гроба, један са унутрашње стране јужног
зида наоса, димензија 1,80 х 0,80 м, и други уз јужно раме апсиде.371
********
На простору централног Балкана постоје веома скромни остаци са-
кралне архитектуре из периода који следи непосредно после покр-
штавања Срба и Бугара. На основу расположивих података, сви су
датовани у период од краја 9. до прве половине 11. века. Ниво њихове
очуваности варира. Постоје цркве које су очуване, конзервиране и
делимично реконструисане, попут цркава у Горњем Матејевцу и код
Новог Пазара. Известан број констатованих хришћанских храмова
очуван је само у темељним зонама, као што је случај са Мачванском
369 Ћоровић-Љубинковић 1970, 38–44; Ђурић 1974, 25–26, 28; Ненадовић 1980, 19–22, сл. 27;
Ђурић 1981, 231–235; Нешковић, Николић 1987; Поповић, С. 2000, са наведеном литера-
туром; Ćuří 2010, 342–343; Чанак-Медић, Тодић 2013, 30–38; Markoví 2016, 149, са наве-
деном литературом.
370 Шишић 1928, 318–319, 327, 331; Popoví, M. 1999, 298.
371 Мркобрад 1997, 204–214, сл. 1–4.
145
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а Ц р к в еН а а рХ и Т ек Т у ра

Митровицом, Великим Градцем, Хајдучком воденицом, Прокупљем Балканом, немогуће је прецизније датовање откривених цркава, те
или Постењем, које су археолошки истражене у различитом обиму. је стога нејасно да ли су их подизали Бугари или Византинци. Као
За поједине црквене грађевине, попут Богородице Љевишке у При- пример навешћемо Цркву Св. Петра код Новог Пазара, за коју се у
зрену, само је на основу претпоставки закључено да је била у функ- научној литератури углавном сматра да је представљала седиште
цији током поменутог раздобља, док у Београду на постојање цркве Рашке епископије. Претпоставља се да је епископију основао бугар-
указују само фрагментовани делови камене пластике. Ипак, и поред ски цар Петар I. Сходно томе, било би очекивано да су и саму цркву
оскудних података, могу се извести одређени закључци. Цркве су подигли Бугари, мада анализе архитектуре те грађевине указују на
углавном биле мањих димензија, претежно једнобродне или тро- јак утицај Византије из јадранског приобаља, са којим у том периоду
бродне основе. Изузетак представљају Црква Св. Петра код Новог Па- Бугари ипак немају интензивне контакте.
зара, која је била кружне основе, те црква у Горњем Матејевцу, која је
имала основу сажетог уписаног крста са куполом. Остале грађевине
биле су наткривене двосливним кровом. Само су у појединим слу-
чајевима очувани скромни остаци живописа (Прокупље, Црква Св.
Петра код Новог Пазара).
Мали број сакралних објеката може се објаснити слабим стањем
истражености, али и малим бројем верника на простору централ-
ног Балкана у поменутом периоду. Дуготрајни и жестоки сукоби
знатно су смањили популацију, на шта указује и Констатнтин Пор-
фирогенит говорећи о доласку Часлава Клонимировића на власт у
Србији.372 На тaкав развој ситуације индиректно указује и списак
епархија потчињених Охридској архиепископији у време њеног
успостављања, из којег произилази да се само њих седам налазило
на централном Балкану. Такође, пада у очи и чињеница да су епар-
хије обухватале и мањи број парохијских цркава, три или четири,
док је само Браничевска епископија имала шест парохија. Треба ис-
таћи да се истовремено у јужном делу Охридске архиепископије, у
областима које су биле насељеније и под снажнијим византијским
утицајем, јавља знатно већи број епископија.373
Чини се да, осим броја верника, на обим црквене градитељске
делатности утиче и интензитет византијског утицаја. Управо стога у
јадранском приобаљу постоји знатно већи број сакралних грађевина
из истог периода.374 Бурни догађаји на централном Балкану, који су
обележили период 9–11. века, били су пре свега резултат сукоба Буга-
ра и Византије. Будући да су се обе државе смењивале у доминацији

372 DAI: 32.

373 Грамоти на Василия II; Notitia 13, 822–838; Gelzer 1893; Новаковић 1908; Поповић, В. 1978а,
са наведеном литературом; Снегаров 1995, 55–59; Пириватрић 1998, 98–99, са наведеном
литературом; Живковић 2004, 173–174, са наведеном литературом.
374 Markoví 2016, са наведном литературом.

146 147
Покретни
налази

најбројнија археолошка сведочанства сваке историјске епохе

свакако су покретни налази који пружају увид у различите аспекте
некадашњег живота. Према општеприхваћеним поделама, засно-
ваним на њиховој намени, откривени предмети разврстани су у
неколико основних група. Стога су и у овој књизи одвојено обрађе-
ни налази керамике, делови одеће, накит, предмети религијског
карактера, оружје, алат, новац и печати. У даљем тексту, пажња
ће првенствено бити усмерена на материјал који потиче са архе-
олошки добро истражених и документованих налазишта, као и
на случајне налазе који пружају најречитије податке о дешавањи-
ма током периода од 7. до 11. века на простору централног Балкана
(сл. 26). Сакупљени предмети само у ретким случајевима потичу
из целина поуздано датованих налазима новца, тако да је најчешће
веома тешко или чак немогуће понудити њихово прецизно хроно-
лошко опредељење. Стога смо за поједине врсте налаза били при-
нуђени да користимо датовања која обухватају раздобље и од по
два века.

КЕРАМИКА

Керамички материјал представља најчешћу, а често и једину врсту

материјала на налазиштима из периода 7–11. века на централном Бал-
кану. И поред тога, за сада не постоји јединствена типологија кера-
мичких посуда, већ је за сваки локалитет на коме је обрађена та врста

149
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

С
материјала, попут Мачванске Митровице,375 Београдске тврђаве,376
Великог Градца,377 Раса,378 Врсеница,379 успостављена засебна кла-
сификација. Такав приступ последица је пре свега чињенице да је
највећи део откривеног керамичког материјала био локалне израде.
Ипак, и поред тога могуће је уочити одређене заједничке карактери-
стике које указују на начин на који долази до промена у технологији
израде те врсте налаза, као и до промена у типовима посуда које су
биле у употреби.
У научним круговима је општеприхваћено мишљење да су у тре-
нутку доласка на Балкан Словени правили керамику без употребе
витла. Међутим, керамички налази са локалитета Царичин град
указују да је крајем 6, а можда и почетком 7. века и ромејско ста-
новништво производило керамику без употребе витла (сл. 27/а).380
Стога је јасно да керамика рађена на тај начин не мора бити a priori
приписана Словенима. Овом приликом поменућемо само неколико
локалитета са којих потичу налази керамике датоване у крај 6. и
прву половину 7. века, а која је опредељена као словенска. То су пре
свега налазишта на десној обали Дунава,381 као што су Ритопек–Река
(сл. 27/б),382 Доње Буторке383 или Велесница (сл. 27/в),384 мада су
такви налази констатовани и на локалитету Царичин град.385 Када
је у питању керамика са локалитета Градина на Јелици, иако је поје-
дини истраживачи везују за рани период словенског досељавања,386
сматрамо да је она ипак млађа и да се може датовати у раздобље 9–10.
века. Откривени су фрагменти керамике рађене без употребе витла,
махом сиве боје, са дебљим зидовима и грубљом фактуром која
указује на присуство различитих примеса у глини. Најзаступљенији
типови посуда су биконични лонци, мањих или већих димензија, са
равно изведеним ободом који је извучен напоље. Посуде су најчешће

0 150 км

375 Miní 1980.

Сл. 26 / Локалитети централног Балкана са којих потичу покретни налази од 7. до 11. века поменути у тексту: 376 Бикић 1994.
Fig. 26 / Sites on the central Balkans with the small inds from the 7th to the 11th century mentioned in the text: 377 Јанковић, М. 1981.
1. Ада Циганлија; 2. Акве; 3. Ариље; 4. Бела Црква; 5. Београд; 6. Богатић; 7. Богданци; 8. Бољетин; 9. Браничево; 378 Popoví, M. 1999.
10. Брестовик; 11. Брус; 12. Варна; 13. Велбужд; 14. Велесница; 15. Велика Дренова; 16. Велики Градац; 17. Велико 379 Popoví, Bikí 2009.
Градиште; 18. Веље брдо; 19. Винча; 20. Гамзиград; 21. Градац; 22. Градина на Врсеницама; 23. Градина на Јелици; 380 Bjelajac 1990, 164, 185; Бикић, Иванишевић 1997, 167–168; Ivaniševí 2012, 60–61; Bugarski,
24. Гроцка; 25. Деспотовац; 26. Дијана; 27. Доње Буторке; 28. Зајечар; 29. Карабурма; 30. Кладово; 31. Корбово; Radiší 2016, 93–94.
32. Костол; 33. Крушевац; 34. Љубичевац-Обала; 35. Мало Црниће; 36. Мачванска Митровица; 37. Мерошина; 381 Упоредити поглавље Насеља и утврђења у овој књизи.
39. Миријево; 40. Михајловац-Блато; 41. Морава; 42. Неготин; 43. Ниш; 44. Нишавац; 45. Пањевачки Рит; 46. Поповац; 382 Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990, 82–84; Радичевич 2015, 292–294, Рис. 8.
47. Почековина; 48. Преваље; 49. Президијум Помпеји; 50. Призрен; 51. Прилипац; 52. Равна на Дунаву; 53. Равна 383 Јанковић, Ђ. 1997, 134; Радичевич 2015, 295.
Слог; 54. Рам; 55. Рас–Пазариште; 56. Ритопек; 57. Рујковац; 58. Сврљиг; 59. Сталаћ; 60. Стари Костолац; 384 Јанковић, Ђ. 1997, 142; Радичевич 2015, 295–298, Рис. 11.
61. Стублине; 62. Трњане; 63. Уб; 64. Ужице; 65. Ушће Слатинске реке; 66. Хајдучка воденица; 67. Царичин град; 385 Ivaniševí 2012, 60–61; Bugarski, Radiší 2016, 93–94.
68. Чезава; 69. Чечане; 70. Читлук 386 Булић 2004, 165–166, IX/8, XXI/1, XXIII/10, XXVIII/4, Т. XXVII/1.

150 151
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Сл. 28 / A – Ушће
Слатинске реке,
керамика (према:
Радичевич 2015, рис.
10); Б – Љубичевац,
керамика (према:
Радичевич 2015,
рис. 12)
Fig. 28 / A – Ušće
Slatinske reke, pottery
(after: Радичевич
0 15 цм
2015, рис. 10);
Б – Ljubičevac, pottery
(after: Радичевич 2015,
рис. 12)

0 10 цм

0 10 цм

0 15 цм
0 15 цм

0 10 цм

Сл. 27 / A – Царичин град, рановизантијска керамика рађена без употребе витла (према: Ivanišević 2012, ig. 4); Б –
Ритопек: 1–3. Словенска керамика рађена без употребе витла; 4–6. Керамика рађена на брзом витлу (према: Ради-
чевич 2015, рис. 8); В – Велесница, словенска керамика рађена без употребе витла (према: Радичевич 2015, рис. 11)
Fig. 27 / A – Caričin grad, early Byzantine pottery made without the wheel (after: Ivanišević 2012, ig. 4); Б – Ritopek:
1–3. Slavic pottery made without the wheel; 4–6. Pottery made on the fast wheel (after: Радичевич 2015, рис. 8);
В – Velesnica, slavic pottery made without the wheel (after: Радичевич 2015, рис. 11)

неорнаментисане, премда каткад могу бити украшене хоризонтал-
ним равним или таласастим линијама или мотивима изведеним
утискивањем ноктију по ободу. Као посебан тип посуда, карактери-
стичан управо за Словене, јављају се црепуље.387 Реч је о плитким
правоугаоним посудама заобљених углова, израђеним без употребе
витла, од глине каква је коришћена и за већ помињане лонце. Знат-
но ређе су заступљени облици рађени на спором витлу, попут здела
или пехара, који су могли имати дршку.
0 15 цм 0 30 цм 0 15 цм
Број налазишта која се могу везати за раздобље од средине 7. до
краја 8. века, а самим тим и количина керамичког материјала из
истог периода, знатно су већи, мада су и у овом случају подаци ретко
адекватно публиковани. Налази којима располажемо потичу са
десне обале Дунава, са локалитета Ушће Слатинске реке (сл. 28/а),388

388 Јанковић, Ђ. 1984, 196–198; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 387–388; Радичевич 2015, 295,
387 Бабић 1972. Рис. 10.

152 153
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Михајловац–Блато,389 Вајуга,390 Велесница,391 Љубичевац–Обала Сл. 29 / Рас–Пазариште,

(сл. 28/б),392 као и из долине Велике Мораве, са налазишта Пање- керамика (према:
Špehar, P. 2015a, ig. 14)
вачки Рит код Јагодине.393 Још неколико локалитета са керамиком из Fig. 29 / Ras–Pazarište,
тог раздобља констатовано је дуж Западне Мораве, као што су При- pottery (after: Špehar, P.
липац код Пожеге,394 Почековине код Трстеника,395 те Читлук код 2015a, ig. 14)

Крушевца,396 док је у источној Србији она откривена на локалитету

Преваље.397 Неопходно је напоменути да се на налазиштима смеш-
теним на обали Дунава, упоредо са словенском керамиком јављају и
византијске посуде рађене на брзом витлу, пре свега лонци и амфоре.
Репертоар словенских посуда није се битно променио у односу на
претходни период. И даље доминирају посуде сиве боје, израђене без
употребе витла или на спором витлу. Најзаступљенији облици посуда
су лонци различитих величина, међу којима доминирају они мањих
димензија, као и црепуље, док се зделе и пехари јављају знатно ређе.
Зидови посуда израђених без употребе витла су дебљи, а фактура
указује да је коришћена глина са примесама ситног камења. Када се
говори о орнаментици, приметно је да су посуде рађене без употре-
бе витла по правилу неорнаментисане, или се спорадично јављају
водоравне праве линије или валовнице. Код керамике израђене на
спором витлу зидови посуда су нешто тањи, ободи су понекад косо
постављени, а чешће се јављају и орнаменти , који су могли бити из-
ведени помоћу чешља, и то у виду вишеструких таласастих линија.
У раздобљу од 9. до 11. века на простору централног Балкана
јавља се керамички материјал који се може разврстати у две основ-
0 10 цм
не групе. Прву, знатно бројнију скупину чине посуде које се везују
за широко распрострањену балканско-подунавску културну групу.
Другу, малобројнију групу чине уломци керамике типичне за но-
мадске народе, пре свега за Бугаре. У питању су првенствено амфо- Митровица,398 Београдска тврђава,399 Велики Градац,400 Градина на
роидни крчази. Керамички материјал прве групе констатован је на Јелици,401 Гамзиград,402 Врсенице403 и Рас (сл. 29).404 Са последња три
бројним налазиштима, међу којима се количином и релевантношћу локалитета потиче и одређена количина керамике друге групе, која
података добијених приликом обраде керамике истичу Мачванска се везује за Бугаре, а која је констатована и на некрополи Равна–Слог
код Књажевца.405

389 Ercegoví, Pavloví, Miní 1986, 289; Јанковић, Ђ. 1997, 137–138; Радичевич 2015, 295, Рис. 10.
390 Marjanoví-Vujoví 1986a, 188–192. 398 Miní 1980.
391 Ercegoví-Pavloví, Miní 1986, 289–290. 399 Бикић 1994.
392 Popoví, Mrkobrad 1986, 310–312; Јанковић, Ђ. 1997, 136; Радичевич 2015, 298, Рис. 12. 400 Јанковић, М. 1981.
393 Трифуновић 1993, 207–211. 401 Булић 2004; Милинковић 2010, 203–205.
394 Радичевић 2005, 327–339. 402 Јанковић, Ђ. 1983; Јанковић, Ђ. 2012.
395 Берић, Рашковић 2002, 139–141, Т. I/1. 403 Popoví, Bikí 2009.
396 Берић 2001, 114–115, Т. IV/25, 26; Берић, Рашковић 2002, 142, Т. I/2. 404 Popoví, M. 1999.
397 Вуксан 1990, 192–194, Т. I/1–3. 405 Jovanoví, Vuksan 2005.

154 155
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

У технологији балканско-подунавске керамичке производње

посуда током периода 9–11. века готово да нема промена, упркос по-
стојању бројних локалних радионица. За израду посуда користила
се углавном нечиста речна глина са примесама ситног кварцног
песка, лискуна или кречњака. Керамика је обично прављена на спо-
ром ручном грнчарском колу техником плетења, која подразумева
спајање и издуживање обруча од глине. Услед тога, на унутрашњој
страни зидова могуће је уочити трагове прстију, настале приликом
прављења посуде. Као сведочанство употребе спорог витла јављају
се спуштене и задебљане ивице дна. На спољашњој страни дна при-
сутни су различити рељефни знаци у виду крста, петокраке или
шестокраке звезде, ћириличног слова Н итд. Неки истраживачи их
смештају у 8/9. век, мада је вероватније да се јављају од 10/11. века.
Закључено је да ови симболи не представљају ознаке радионица,
иако се и на то помишљало. Најчешће се јавља рељефна представа
крста, за коју се верује да има магијски карактер, те да је повезана са
ватром, као битним елементом у производњи керамике. Треба напо-
менути да постоји и мишљење да је појава крстастог рељефа после-
дица христијанизације. Неопходно је истаћи да се на керамичким
уломцима који се датују у 11. век чешће срећу такви рељефи, као и да
се број мотива на њима повећава. Премда на простору централног
Балкана не располажемо радионичарским центрима, претпоставља
се да се керамика углавном пекла у пећима на периферији насеља,
на температури која није прелазила 800–900° Целзијусових. Неујед-
0 10 цм
наченост у печењу посуда која се често среће, указује да се керамика
није пекла само у пећима, већ и у приручним јамама.406
Када говоримо о врстама посуда, утврђено је да су најчешћи лонци
Сл. 30 / Градина
различитих димензија, док значајан део материјала чине и црепуље на Врсеницама,
и вршници. На основу димензија лонаца, изнета је претпоставка да датовани махом у 9. и 10. век. Керамика са ових локалитета указује керамика (према:
Špehar, P. 2015a,
су највећи могли служити за складиштење, они средње величине да су међу облицима посуда најзаступљеније црепуље и вршници,
ig. 13)
за кување, а најмањи и за конзумирање хране. Нажалост, на разли- који се јављају у готово истоветном односу, док су лонци нешто ређе Fig. 30 / Gradina na
читим локалитетима срећу се различити подаци о висини сваке од заступљени, а зделе само спорадично. Реч је о производима локал- Vrsenicama, pottery
(after: Špehar, P.
поменутих врста лонаца, те у том погледу не постоји усаглашеност. них радионица. Црепуље и вршници су рађени без употребе витла
2015a, ig. 13)
Из југозападне Србије,407 односно са локалитета Рас-Пазариште или веома ретко на спором витлу, од глине обогаћене плевом или
и Врсенице (сл. 30), потичу најбоље обрађени керамички налази, ситним комадићима камена. Код посуда које су рађене без употребе
витла зидови су дебљи, у њиховом прелому се уочава већа количина
примеса, док су код оних рађених на спором витлу зидови тањи, а
фактура указује на знатно пречишћенију глину. Вршници су могли
406 Јанковић, М. 1981, 47, 51–52; Бикић 1994, 40–42, са наведеном литературом. О балканско-
-подунавској керамици упоредити: Kozlov 1990.
бити коничног, калотастог или звоноликог облика, док су црепуље
407 Радичевић 2003, сл. 3/3 коничне и имају коси раван зид, коси заобљен зид или управно

156 157
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

О изгледу керамичких посуда из периода 9–11. века у српском

делу Подунавља низводно од Београда, податке пружају лонци от-
кривени на Београдској тврђави (сл. 31), који су разврстани у пет
основних група. Првој припадају широке посуде са равним ободом и
овално обликованим трбухом, док другу чине издужени лонци ши-
роког отвора са тракастим ободом и уским дном. У ту групу спадају
и лонци лоптастог, односно благо биконичног трбуха. Трећу групу
чине пак мали лонци са ниским трбухом и дебелим зидовима, код
којих су отвори уски и широки, а четврту широки лонци са верти-
кално издвојеним ободом и овалним, понекад лоптастим трбухом.
У пету групу спадају лоптасти лонци са разгрнутим и вертикално
засеченим ободом.409 Слични облици лонаца констатовани су у Ве-
0 15 цм
ликом Градцу410 и Мачванској Митровици,411 мада треба истаћи да
се на тим локалитетима спорадично јављају и зделе.
0 15 цм Што се тиче друге групе керамичког материјала, реч је о импор-
тованој керамици, пре свега амфороидним црвенкастим крчазима,
карактеристичним за Бугаре, који су опредељени у 9. и 10. век.412
На локалитету Рас–Пазариште од таквих посуда остале су очуване
махом само дршке (сл. 32), док са некрополе у Равни потиче један
0 15 цм
у потпуности очуван примерак.413 Та врста керамике рађена је од
добро пречишћене глине, која је после печења добијала црвену боју.
Површина посуда потом је могла бити углачана или превучена пре-
мазом црвенкасте или беличасте боје, који је затим био такође угла-
чан.414 На појединим фрагментима срећу се урези у облику слов̄ А
и М, изведени након печења, али и целе речи. Осим тога, на поједи-
0 15 цм
ним фрагментима среће се и урез у облику латинског крста, као и
симбол у облику латиничног слова Y, који се на тој врсти керамике
Сл. 31 / Београд,
керамика (према: постављен раван зид. Међу налазима се истиче и једна посуда у јавља веома рано.415 Посебно вредан натпис изведен је рунама IYI,
Špehar, P. 2015a, облику ђувечаре, која је, према мишљењу аутора, могла служити мада се и даље воде расправе око тога да ли се заиста ради о рун-
ig. 16)
и за жар. Што се тиче лонаца и здела, они су углавном рађени на ском запису. Реч је заправо о знаку у облику латиничног слова Y које
Fig. 31 / Belgrade,
pottery (after: спором ручном витлу, од глине помешане са песком и комадићи- је углавном уоквиривано са две вертикалне црте, а каткад и са два
Špehar, P. 2015a, ма кречњака. Међу лонцима преовладавају јајасте посуде украшене ромба.416 Тако урезани знаци јављају се на бројним налазиштима.
ig. 16)
водоравним паралелним линијама, као и примерци са лоптастим
реципијентом, украшени урезима и убодима. Обе групе лонаца су
заступљене у готово истом броју. Спорадично се јављају лонци и 409 Бикић 1994, 31–37, 41–42, са наведеном литературом и аналогијама.
410 Јанковић, М. 1981, 48.
зделе рађени на брзом ножном витлу.408 411 Miní 1980, 23–46, 78.
412 Дончева-Петкова 1977, 77–85; Рашев 1992, 96–101; Fiedler 1992, 267–268.
413 Popoví, M. 1999, 153; Jovanoví, Vuksan 2005, 228; Popoví, Bikí 2009, 113–114.
414 Дончева-Петкова 1977, 77–85, 89; Дончева-Петкова 1980, 104; Popoví 1999, 155–156.
408 Popoví, M. 1999, 153–155, са наведеном литературом и аналогијама; Popoví, Bikí 2009, 415 Алаџов 1991; Дончева-Петкова 1980, 49–51; Popoví 1999, 155–157.
110, 112–114, са наведеном литературом и аналогијама. 416 Попконстантинов 1993, 1.

158 159
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Срећемо их у Бугарској на каменим блоковима или опекама у Пли-

ски или Преславу,417 на керамичким посудама,418 или пак на цевима
за воду.419 Значење и функција тог натписа и даље су нејасни. Наиме,
постоје различита тумачења – по једнима они представљају ознаку
врховног прабугарског божанства Тангре,420 док постоје и мишљења
да је реч о ознаци клана,421 или пак владајуће династије.422 Постоје
чак и претпоставке да тај знак представља заправо христограм, те да
сведочи о христијанизацији Бугара,423 мада нам се та претпоставка
чини најмање вероватном.
0 10 цм Керамичке посуде на простору централног Балкана украшава-
не су механички, алаткама у облику назубљених гребена, какве се
срећу на локалитету Гарван у Добруџи,424 или чешљева, мада су ко-
ришћени и дрвени штапићи, појединачно или у сноповима. Орна-
мент се углавном састојао од наизменично изведених хоризонтал-
них равних и таласастих линија, док се понекад јавља и украшавање
утискивањем нокта или косим убодима, углавном на врату и ободу
0 10 цм посуде. Украс најчешће заузима читаву површину посуде, од рамена
до изнад дна, док је украшавање горње две трећине посуде нешто
ређе. Спорадично се јављају и посуде украшене само у горњој поло-
вини, док су неорнаментисани примерци веома ретки.425 Поменути
начини украшавања нису карактеристични само за област централ-
ног Балкана, већ се срећу на читавом Балканском полуострву.426

ФУНКЦИОНАЛНИ ДЕЛОВИ ОДЕЋЕ

Изглед одеће и начин одевања у одређеној епохи или код једног на-
рода неретко остају изван наше спознаје. Наиме, тканина или кожа
услед осетљивости временом пропадају, те до нас углавном доспевају
само функционални делови одеће начињени од различитих врста

417 Алаџов 1991, 86–87.

418 Рашев 1992, 97.
419 Дончева-Петкова 1980, 34–44.
420 Бешевлиев 1979, 17–24; Москов 1987, 15–23.
421 Ваклинов 1977.
422 Атанасов 1993, 167–168.
423 Tryarski 1985, 57–78.
424 Barnea 1955, 107, 118–119, ig. 5/1–2.
425 Јанковић, М. 1981, 48; Бикић 1994, 42–44, са наведеном литературом; Popoví, М. 1999,
Сл. 32 / Рас–Пазариште, бугарска керамика (према: Špehar, P. 2015a, ig. 15/А) 153–155; Popoví, Bikí 2009, 110–112.
Fig. 32 / Ras-Pazarište, bulgarian pottery (after: Špehar 2015a, ig. 13) 426 Вжарова 1976; Чангова 1992, обр. 45, 56/1–2; Zgodni Slovane 2002, 43.

160 161
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

метала или животињских костију. Они нам могу у извесној мери

указати на тадашњу моду, мада у појединим случајевима пружају
и драгоцена сведочанства о изгледу ношње одређене популације, те
стога често служе за етничку атрибуцију онога ко их је носио. Тако
нешто могуће је само у специфичним ситуацијама, када се за од-
ређену врсту налаза поуздано зна да је била првенствено коришћена
код једног народа. Ипак, и у том случају мора се бити опрезан, јер
увек постоји могућност да је и припадник неког другог народа ко-
ристио одређене делове одеће, било зато што су му се допадали, било
зато што је и сам желео да се прикључи одређеној групацији.427 Осим
тога, материјал од кога су делови одеће били начињени указује и на
социјалну структуру једне заједнице, као и на њену економску моћ.
Током досадашњих археолошких проучавања спроведених на про- Сл. 33 / 1. Сингидунум, копча типа Јаси Ада (према: Bugarski 2012, ig. 4); 2. Царичин град, копча типа Салона-
-Хистрија (према: Баван, Иванишевић 2006, кат. бр. 17); 3. Сингидунум, копча типа Печуј (према: Иванишевић,
стору централног Балкана, откривена је одређена количина функ-
Казански 2002, 157); 4. Царичин град, појасни језичак типа Мартиновка (према: Bugarski 2012, ig. 4); 5. Градина на
ционалних делова одеће, који се могу поделити на фибуле, копче, Јелици, појасни језичак (према: Градина на Јелици 2014, кат. бр. 105)
разноврсне делове појаса и дугмад. У даљем тексту пажња ће бити Fig. 33 / 1. Singidunum, buckle of the Yasi Ada type (after: Bugarski 2012, ig. 4); 2. Caričin grad, buckle of the Salona-Histrja
type (after: Баван, Иванишевић 2006, кат. бр. 17); 3. Singidunum, buckle of the Pecs type (after: Иванишевић, Казански
искључиво усмерена на оне налазе који су подложни прецизнијем
2002, 157); 4. Caričin grad, strapp end of the Martinovka type (after: Bugarski 2012, ig. 4); 5. Gradina on Jelica, strapp end
хронолошком опредељењу. (after: Градина на Јелици 2014, кат. бр. 105)
Наш преглед започињемо кратким освртом на функционалне
делове одеће који би могли сведочити о претрајавању ромејске по-
пулације на простору централног Балкана после слома лимеса. Међу типа Печуј, на некрополи у улици Тадеуша Кошћушка у Београду
таквим предметима издвајају се бронзане, ливене копче типа Јаси (сл. 33/3).437 У исту групу налаза уврстили смо и бронзану ливену
Ада,428 које се у стручној литератури опредељују у другу половину копчу за торбицу, опредељену као тип Папа, пронађену на локали-
6. и прву половину 7. века.429 Такви примерци потичу, између оста- тету Дијана.438 Појава таквих копчи, које имају две конфронтиране
лог, из Сингидунума (сл. 33/1),430 као и са локалитета Светиња,431 зооморфне представе, смешта се у сам крај 6. века, мада је највише
Царичин град432 и Градина на Јелици.433 Истоветно се датују и копче примерака опредељено у прву половину 7. века.439 Поред помену-
типа Салона-Хистрија, које потичу са локалитета Царичин град тих копчи, на присуство Ромеја током прве половине 7. века указује
(сл. 33/2),434 из Дијане и Хајдучке воденице.435 Осим тога, откриве- и бронзани појасни језичак типа Мартиновка, који је откривен на
не су и копче типа Коринт са локалитета Ритопек,436 као и копча Царичином граду (сл. 33/4).440 Када је реч о налазу са Градине на
Јелици (сл. 33/5).441, сматрамо да се највероватније ради о језичку
украшеном тзв. тачка-зарез орнаментом.
Хронолошки посматрано, истовремено са претходном групом
427 О разлици између моде и ношње, као и о могућностима етничке атрибуције делова
одеће и накита, упоредити: Милинковић 2004, са наведеном литературом. предмета византијске провенијенције, у 6. и 7. век датују се и брон-
428 Bugarski 2012. зане лучне фибуле са полукружном главом, на чију су спољашњу
429 Womer Katzev 1982, 277, MF 21, Fig. 12–5.MF 21; 12–6.MF 21; Fagerlie 1982, 145.
430 Bugarski 2012, 240, ig. 4.2.
431 Поповић, М. 1988, 31, сл. 19.4.
432 Кондић, Поповић 1977, 192–193, кат. бр. 19–22. 437 Ivaniševí, Kazanski 2002, 127, Pl. VII.82; IX.2, Fig. 5.1–7.
433 Милинковић 2010, 72, Т. XII/6; Градина на Јелици 2014, 105, кат. бр. 46. 438 Špehar, P. 2010, 74, kat. br. 191, sl. 40.
434 Бавант, Иванишевић 2006, 100, кат. бр. 17, сл. 38. 439 Schulze-Dörrlamm, 2002, 224–226.
435 Špehar, P. 2010, 54, kat. br. 45–47, Т. II/45. 440 Кондић, Поповић 1977, 194, кат. бр. 29, Т. X/3; Градина на Јелици 2014, 105, кат. бр. 48.
436 Јанковић, М. 1997, 313, кат. бр. 601, сл. 6.4. 441 Градина на Јелици 2014, 105, кат. бр. 48.

162 163
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

ивицу били управно постављени ваљкасти додаци, чији број вари-

ра, док се трапезоидна стопа завршавала антропоморфном маском.
Сматра се да су ове фибуле користили првенствено Словени, мада
постоје и мишљења која се томе противе, пре свега оно Ф. Курте. Но-
вија проучавања, међутим, указују да се поменуте фибуле могу веза-
ти и за Германе, чији се утицај пре свега огледа у орнаментици, али
и за Турке (Кутригуре) и Сармате (Алане). Будући да се такве фибуле
јављају на широком простору који обухвата Карпатски басен, средње
и доње Подунавље, област Крима, као и простор руских степа, прет-
поставља се да је постојао велики број радионица за њихову израду.
Како нису археолошки потврђене, још увек остаје отворено питање
њиховог порекла.442 Иако постоји обимна литература посвећена овој
врсти налаза, јасно је да и даље остају отворена бројна питања која 0 5 цм 0 5 цм
се тичу њиховог датовања, етничког опредељења, као и места про-
изводње. Ипак, чини нам се да се оне са великом сигурношћу могу
Сл. 34 / Словенске
везати управо за Словене и Анте, који их у својству федерата доносе фибуле: А – Веле-
на територију Царства још током 30-их година 6. века.443 Податке о примерак и три фрагментована.448 На крају, ваља споменути још сница (према:
Bugarski, Radišić
томе имамо пре свега за доње Подунавље, где је насељавање Словена један фрагментовани налаз, за који се зна да потиче из српског дела
2016, ig. 46);
вероватно уследило после аварских похода на утврђења на лимесу, Подунавља, али без ближих података.449 Фибуле откривене на на- Б – Царичин град
до којих је дошло током 80-их и 90-их година 6. века. Стога се при- лазиштима дуж Дунава према својим карактеристикама припадају (према: Ivanišević
2012, ig. 1)
мерци откривени на централном Балкану, на десној обали Дунава, типу IB класификације Ј. Вернера, уз изузетак фрагмента са непозна-
Fig. 34 / Slavic ibulae:
могу определити у крај 6. и почетак 7. века.444 тог налазишта, који припада типу IA исте класификације.450 A – Velesnica (after:
У српском Подунављу поменуте фибуле махом су откривене на Са Царичиног града потичу две бронзане фибуле (сл. 34/б)451 које Bugarski, Radišić 2016,
ig. 46); Б – Caričin
потезу између Гвоздених врата и ушћа Тимока, док су налази исте се разликују од горе наведених примерака, и које су сврстане у ти-
grad (after: Ivanišević
врсте констатовани и у унутрашњости централног Балкана на ло- пове IG и IIC поменуте типологије Ј. Вернера. За први примерак по- 2012, ig. 1)
калитету Царичин град. Када говоримо о налазиштима на десној седујемо одговарајуће аналогије које потичу са локалитета на којима
обали Дунава, један уломак потиче из Кладова.445 За њега не можемо су откривене и керамичке посуде типа Пењковка, карактеристич-
са сигурношћу тврдити да припада словенским фибулама, будући да не за Анте.452 Стога би се можда и налаз са Царичиног града могао
би се могао приписати и Германима. У Велесници су пак откривене приписати поменутом племену. Са другим примерком ситуација је
две фибуле (сл. 34/a),446 а у Корбову један фрагментовани налаз као нешто другачија. Наиме, тип IIC првенствено се среће на територији
и један цео примерак, који још увек није публикован.447 Највише источно од реке Дњепар, у Молдавији, на Криму, у басену реке Тисе,
налаза потиче из Аквиса, где је откривен један у потпуности очуван као и у Панонији, те је наш налаз за сада једини такве врсте на тери-
торији Царства јужно од Дунава.453

442 Werner 1950; Айбабин 1990, 17–22; Гавритухин 1991, 127–137; Vagalinski 1994, 264–265, 293–
294; Vida, Völling 2000, 32, Abb. 9; Вагалински 2003, 336–361; Curta 2001, 247–275; Curta
2005, 101–146; Katsogiannoupoulou 2009, 219–231; Радичевич 2015, 303–304. 448 Јанковић, Ђ. 1981, 194, Т. XVI/12–14, 16.
443 Ангелова, Колева 1995. 449 Радичевич 2015, 303, Рис. 9/Б/1.
444 Јанковић, Ђ. 1981, 64–65. 450 Werner 1950.
445 Радичевич 2016, 303, Рис. 9/Б/6. 451 Popoví 1975a, 455–457, ig. 2.3–3; Ivаniševí 2012, 60.
446 Vinski 1958, 31; Ercegoví-Pavloví, Miní 1986, 289, sl. 1/1–2. 452 Curta 2001, 261–262, igs. 50–52; Curta 2006, 92–123; Приходнюк 2005, 35, сл. 31.11, 34.1.
447 Јанковић, Ђ. 1981, 194, Т. XVI/15. 453 Curta 2001, 266–268, igs. 55–57; Приходнюк 2005, 35, сл. 31.1.

164 165
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Откривени су и функционални делови одеће који се приписују
Аварима. Реч је о препознатљивим металним деловима појаса, одев-
ног предмета који је играо важну улогу у аварском друштву. Наиме, на
њему се носио нож који је био ознака слободних људи. Не улазећи де-
таљно у расправу о могућем изгледу аварских појасева, напоменуће-
мо само да су они означавали и социјални статус у аварском војном
друштву.454 На неколико налазишта, смештених углавном уз десну
обалу Дунава, али и у унутрашњости централног Балкана, констато-
вани су бронзани делови појаса, пре свега појасни језичци и украси,
док је у једном случају пронађен и део копче. Рађени су техником
ливења са проламањем. Готово увек је реч о случајним налазима без
јасног контекста, који су на основу поуздано успостављене серијације
аварских предмета Ј. Забојника455 опредељени као позноаварски, уз
изузетак једног налаза за који се сматра да је византијског порекла. Он
потиче са локалитета Praesidium Pompei, у алексиначком басену.456 Реч
је о матрици за отискивање појасних језичака, који су опредељени као
тип 65 и датовани у период између 675. и 700. године.457 Будући да је
ова матрица откривена унутар касноантичког утврђења, археолошки
контекст из кога потиче подупире теорију по којој је тај тип појасних
језичака представљао византијски производ.458
Делови појаса који се везују за позноаварски период констато-
вани су на локалитетима Стублине (сл. 16/б),459 Ритопек (сл. 35/3),
Брестовик (сл. 35/5-9), Велико Градиште (сл. 35/1–2), као и у Ћуприји
(сл.  35/4).460 Управо из последњег поменутог налазишта потиче
фрагментована копча која се опредељује у период између 725. и 750.
године. Остали налази су нешто млађи и везују се за раздобље 750–
780. године. Тој групи налаза припадају срцолика копча са оковом
(тип 149 или 151), украс за појас у облику пропелера (тип 320), једна
апликација и бронзана гајка, сви откривени приликом археолош-
ких истраживања гроба на локалитету Стублине, као и два појас-
на језичка која потичу са локалитета Велико Градиште.461 У нешто
454 Ковачевић 1977, 102–104.
455 Zábojník 1991.
456 Рашковић 2007, 224, сл. 18.1; Bugarski 2012, 238, sl. 2.3.
457 Zábojník 1991, 234–235, 248, Taf. 20.65, Abb.1.
458 Garam 2001, 119–124, Taf. 88.6.
459 Упоредити поглавље Некрополе и фунерарна пракса у овој књизи.
460 Bugarski 2008.
461 О значају Великог Градишта (Pincum) током античког периода упоредити: Mirkoví, M.
1968, 101–103.
166
покреТНи На лази
0 5 цм
0 5 цм
Сл. 35 / Делови
аварских појасева:
дужи временски период датовани су појасни језичци и украси за 1–2. Велико Градиште;
3. Ритопек; 4. Ћуприја;
појас, откривени на локалитетима Ритопек и Брестовик (типови 113,
5-9. Брестовик (према:
132, 170, 176 и 251), који се датују између 780. и 800/825. године.462 Bugarski 2008,
Функционалним деловима одеће припадају и бронзане срцолике igs. 3–7)
Fig. 35 / Parts of the
појасне апликације, понекад позлаћене, које украшавају појасеве но-
Avar belts: 1–2. Veliko
мадских народа у степским областима источне Европе током 8. и 9. Gradište; 3. Ritopek; 4.
века. Употреба појасева на којима се налазе поменуте апликације од Ćuprja; 5-9. Brestovik
(after: Bugarski 2008,
краја 9. века, а нарочито током 10. века, проширила се на читаву цен-
igs. 3–7)
тралну Европу, док је њихова појава забележена и у Скандинавији.
Осим тога, срцолике апликације срећемо и на простору ранобугар-
ске државе, пре свега у доњем Подунављу, мада су у мањем броју
констатоване и у српском Подунављу и у унутрашњости централ-
ног Балкана. Њихова широка распрострањеност указује на одређену
моду коју су прихватиле различите етничке групације.463 У стручној
462 Zábojník 1991, 238–241, 248, Taf. 22/97, 24/113, 27/132, 29/6–7, 9, 31/11, 33/176, 39/11–13, 40/251;
Garam 1995, 248, Abb. 98/1, 3, 6, 7; Bugarski 2008, 87, igs. 2–6, са наведеном литературом.
463 Плетнева 1967, 166; Мажитов 1981, 80, Рис. 55; Bálint 1991, 106, Pl. XXXIII.a. 3–7, 12–16;
Schulze-Dörrlamm 1991, 405, Abb. 29; Станилов 1991; Плеттньов, Павлова 2002, 98–114;
Muraševa 2006; Révész 2006, 124; Tobias 2006, 5–7, Cat. Nos. 4–10, Farbtafel III; Daim 2006,
167
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
литератури се ова врста налаза првобитно везивала за Мађаре, мада
новија истраживања показују да су можда и бројнији на територији
Бугарске.464 Управо стога је веома осетљиво питање њихове етничке
атрибуције, које је повезано и са питањем њиховог радионичарског
порекла. То нарочито долази до изражаја у пограничним зонама
између тадашње мађарске и бугарске државе, што се првенствено
односи на српски део Подунавља, те се срцолике апликације са овог
простора могу везати подједнако и за Мађаре465 и за Бугаре.466
Подаци добијени током археолошких истраживања указују да су
појасеви украшени срцоликим апликацијама временом претрпели
одређене промене. Тако су они најранији, карактеристични за Сал-
тово-Мајацка културу, били украшени великим бројем апликација
које су се међусобно разликовале и типолошки и стилски. Насупрот
томе, код Бугара и Мађара се јављају појасеви украшени типолошки
истоветним апликацијама које су биле готово истоветно орнамен-
тисане. На раномађарским некрополама у Панонији уочено је да се
у једном гробу може наћи и 15 до 20 апликација. Када се узме у обзир
дужина појаса који су украшавале, може се закључити да се нису
налазиле једна до друге.467
Са територије централног Балкана потиче знатна количина ср-
цоликих апликација начињених од бронзе, које највећим делом по-
тичу са налазишта дуж десне обале Саве и Дунава, мада се срећу и
у унутрашњости. Могле су имати један полулоптасти додатак или
више њих, најчешће су биле неорнаментисане или украшене мо-
тивом розете. Тако је на локалитету Мачванска Митровица откри-
вено шест примерака датованих у период 10–11. века.468 Осим тога,
на налазиштима Винча, Гроцка, Брестовик и Маргум откривено је
чак 17 срцоликих апликација опредељених као раномађарске и да-
тованих у 10. век.469 Исти је случај и са једним примерком из Великог
285–289; Inkova 2012, са наведеном литературом; Грудочко, Боталов 2013, 128–138; Рябцева
2013, 172–173; Langó 2014; Радишић 2015; Шпехар, Стругар Бевц 2016, 77–78; Langó, Patay-
Horváth 2016.
464 Langó 2014, 157.
465 Bálint 1991, 105.
466 Špehar, P. 2015б, 86.
467 Bálint 1991, 105; Muraševa 2006; Gomolka-Fuchs 2002; Révész, Nepper 1996, 48. За рекон-
струкцију изгледа појаса са апликацијама упоредити: Révész 2003, Fig. 34; Дончева 2013,
Обр. 2–3.
468 Ercegoví-Pavloví 1980, 55–56, T. XVIII/5–7, 17, 18, 20, T. XXVIII/2–4.
469 Bálint 1991, Taf. XXIIIa/1–2.
168
покреТНи На лази
Градишта.470 Будући да се ради о случајним налазима, чини нам се
да њихово датовање и етничку атрибуцију треба узети са резервом.
На локалитету Велики Градац откривена је једна апликација са фло-
ралним орнаментом, која се може определити у 10. век.471 Једна таква
апликација откривена је и у Костолцу,472 мада за њу не располажемо
одговарајућим илустрацијама. Примерцима из Подунавља припада
и онај откривен у Костолу,473 као и три налаза из околине Прахова.474
Када говоримо о налазима из унутрашњости Србије, у Гамзиграду је
откривен један примерак датован у 10. век,475 а из околине Сврљига
потиче девет примерака такође из 10. века (сл. 36).476 Из Ћуприје је
апликација украшена тролисном палметом датована у 11. век,477 док
је један примерак откривен на локалитету Рас–Пазариште, где се
везује за 10. век.478
Откривени примерци се, за сада, не могу безрезервно везати
нити за Мађаре нити за Бугаре, будући да се слични облици апли-
кација и орнамената јављају код оба народа. Ипак, неопходно је на-
поменути да се на раномађарским налазиштима такве апликације
јављају до средине 10. века, док су се код Бугара задржале у употреби
и до почетка 11. века. Та разлика би могла бити искоришћена као
смерница приликом етничке атрибуције поменуте врсте налаза.
Међутим, како располажемо изузетно малом количином примера-
ка са јасним археолошким контекстом, ни тај приступ за сада не
даје очекиване резултате. Изучавање појаве палмете на срцоликим
апликацијама такође може представљати правац у ком треба ићи
приликом испитивања ове врсте налаза. Наиме, код Бугара се пред-
мети најпре украшавају вегетабилним и животињским мотиви-
ма, под аварским утицајем, да би се потом под утицајем Византије
470 Bugarski 2008, 92–93, ig. 7.
471 Јанковић, М. 1981, 61. Са овог налазишта потиче и мањи бронзани ливени језичак укр-
шен стилизованим флоралним орнаментом, за који не располажемо квалитетном
илустрацијом. Датован је у 10. век, а етнички је везан или за Бугаре или за Мађаре.
Упоредити: Jанковић, М. 1981, 61, T. XI/19. Морамо ипак истаћи да постоји могућност да
је реч и о позноаварском налазу.
472 Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990, 98.
473 Balint 1991, 105, Taf. XXIIa/3–7, 9–18, 20–21.
474 Јанковић, Ђ. 1981, 108.
475 Јанковић, Ђ. 1983, 142, 159, кат. бр. 279.
476 Радишић 2015, 23–24.
477 Васић, Петковић, Манојловић-Николић, Крижанац, 2009, 141.
478 Popoví, М. 1999, 160, 297, kat. br. 224, sl. 99/3.
169
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

0 5 цм

0 5 цм

Сл. 37 / А – Копче:
закључке. Најпре, морамо скренути пажњу на чињеницу да се на 1–3. Трњане (према:
територији тадашње мађарске државе поменути налази јављају ис- Марјановић-Вујовић
0 3 цм 1984, сл. 154–156);
кључиво у гробовима, док је код Бугара реч пре свега о насеобинским
2. Рас–Пазариште
налазима, што је у складу са теоријом да су у Бугарској појасеве укра- (према: Popović,
шене на тај начин носили представници администрације.480 Прису- M. 1999, sl. 99/2);
Б – Дугмад (према:
ство полукружних додатака на тој врсти налаза карактеристично је,
Bikić 2010, sl. 87)
првенствено, за територију бугарске државе.481 Сматрамо да налази Fig. 37 / А – Buckles:
из Подунавља могу бити приписани и Бугарима и Мађарима, док на- 1–3. Trnjane (after:
Марјановић-Вујовић
лази који потичу из унутрашњости централног Балкана несумњиво
1984, сл. 154–156); 2.
представљају траг бугарског присуства или утицаја. Ras–Pazarište (after:
У делове одеће спадају и налази једноставних копчи, које су Popović, M. 1999,
sl. 99/2); Б – Buttons
типолошки и хронолошки неосетљиве. Начињене су најчешће од
Сл. 36 / Сврљиг, (after: Bikić 2010, sl. 87)
срцолике појасне гвожђа, док се бронзани примерци ређе срећу. Налази те врсте кон-
апликације (према развио посебан начин украшавања палметама.479 Ипак, будући да статовани су, између осталог, на локалитету Велики Градац,482 као
Радишић 2015, сл. 1)
се примерци украшени на овај начин уједно јављају и код Мађара, и на локалитету Трњане, где се везују за 11. и 12. век (сл. 37/a/1–3),483
Fig. 36 / Svrljig,
hearthshaped belt етничко опредељење и даље остаје спорно. затим у Бољетину,484 Костолу,485 те на локалитету Рас–Пазариште
applications (after: Упркос свим наведеним проблемима и недоумицама, на основу (сл. 37/a/4).486
Радишић 2015, сл. 1)
појединих морфолошких одлика појасних апликација, њиховог архе-
олошког контекста, историјских података и информација о кретањи-
ма ова два народа током периода 9–11. века, можемо изнети одређене
480 Дончева 2013, 160–161.
481 Плеттньов, Павлова 2002, 113–114.
482 Јанковић, М. 1981, 61.
483 Марјановић-Вујовић 1984а, 73–74.
479 Zábojník 1991; Schulze-Dörrlamm 1991, 390–391; Révész, Nepper 1996, 48–49; Gomolka-Fuchs 484 Ерцеговић-Павловић 1986, 29.
2002; Плетньов, Павлова 2002, 110, 112; Révész 2003, 341; Inkova 2012, 278–279; Дончева 2013, 485 Гарашанин, Васић 1987, 81, сл. 12–16.
152; Langó 2014, 157, 160–161; Радишић 2016, 27, са наведеном литературом. 486 Popoví, M. 1999, sl. 99/2.

170 171
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Увид у изглед тадашње одеће пружају и примерци дугмади. Реч

је првенствено о лоптастим, шупље ливеним примерцима са полу-
кружном петљом за качење, мада су констатовани и пуноливени
примерци (сл. 37/б). Овакви налази потичу, на пример, са локали-
тета Миријевo, где је у гробу 27 откривено 15 бронзаних дугмади,487
потом са налазишта Велики Градац,488 Трњане,489 Костол490 и Боље-
тин.491 Нажалост, ни они нису хронолошки осетљива врста налаза,
будући да се срећу на широкој територији почев од 8. века, па све до
новог доба.492

0 3 цм
НАКИТ

Сматра се да накит пре свега сведочи о естетским поимањима жен-

ског дела популације. Међутим, попут делова одеће, и накит указује
на модне трендове једне епохе или одређеног простора, као и на из-
глед ношње, и то у случајевима када је сакупљене примерке могуће
етнички определити. Одабир материјала од кога је накит израђен
директно је повезан са куповном моћи власника, те он стога све-
дочи и о социјалној структури популације која га је носила. Према
општеприхваћеним поделама, накит се дели на више група: почели-
0 3 цм 0 3 цм
це, украсне игле за косу, наушнице, огрлице, привесци, наруквице и
прстење. У даљем тексту ћемо пажњу усмерити на најречитије при- Сл. 38 / Наушнице:
мерке, оне који најбоље осликавају период од 7. до 11. века на просто- А – Рам; Б – Ниш
ру централног Балкана, као и промене које се током тог дугог вре- налаз са локалитета Рам (сл. 38/а).494 Такве наушнице су се током (према: Bugarski
2012, igs. 1, 6);
мена дешавају. Сакупљени примерци ће бити изложени хронолош- рановизантијског периода веома често употребљавале. Производиле В – Браничево
ки, те се мора указати на проблем њиховог непоузданог датовања. су се у ромејским радионицама, мада су их могли правити и авар- (према: Шпехар, П.
Наиме, број прецизно датованих налаза је ограничен, тако да смо у ски мајстори.495 Поменута врста наушница опредељује се као Сегвар 2007, сл. 2)
Fig. 38 / Earrings:
највећем броју случајева и даље приморани да се користимо хроно- (Szegvár) тип и датује се у другу четвртину 7. века, тачније у период А – Ram; Б – Niš
лошким опредељењима која некада обухватају по неколико векова. од 620/630. до 650. године.496 Постепено поједностављивање приве- (after: Bugarski 2012,
Преглед започињемо златном наушницом са гранулираним при- ска, тј. смањење величине гранула, доводи до појаве наушница типа igs. 1, 6); В – Braničevo
(after: Шпехар, П.
веском у облику обрнуте пирамиде,493 која представља случајни Јаношида (Jánoshida), које се често срећу на аварским некрополама, у 2007, сл. 2)
периоду између 670/680. и 700. године. Реч је о налазима који уместо
обрнуте пирамиде на алки имају лоптасти додатак од танког лима,
украшен техником гранулације. За сада је са простора централног
487 Бајаловић-Бирташевић 1960, 15, T. III/11.
488 Јанковић, М. 1981, 61.
489 Марјановић-Вујовић 1984а, 72–73.
490 Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 46, сл. 33. 494 Dimitrijeví, Kovǎeví, Vinski 1962, 121, kat. br. 107. О значају Рама (Lederata) током ан-
491 Ерцеговић-Павловић 1986, 29. тичког и касноантичког периода упоредити: Mirkoví 1968, 98–101.
492 Ерцеговић-Павловић 1986, 29–30, са наведеном литературом. 495 Csallany 1933, 25, T. I.15; Vinski 1956, 65–67; Garam 2001, 28–29; Bugarski 2012, 233–234, са
493 У стручној литератури се наводи да је у питању пирамидални привезак, мада његов наведеном литературом.
положај указује да је заправо реч о обрнутој пирамиди. 496 Ormándy 1995, 154–159.

172 173
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Балкана познат само један примерак, откривен у Нишу, по свему
судећи у гробници (сл. 38/б). Географски положај Ниша, дубоко у
унутрашњости Балкана, као и археолошки контекст у коме је на-
ушница откривена, указују да је највероватније била у власништву
припаднице ромејске популације.497
Када говоримо о изгледу накита током 7. и 8. века на простору цен-
тралног Балкана, морамо напоменути да располажемо скромном ко-
личином примерака који су као случајни налази откривени у широј
околини Браничева. Ту су констатоване бронзане ливене лунуласте
наушнице са привеском у виду трокраке или петокраке звезде, укра-
шеним техником гранулације, које се у стручној литератури поне-
кад означавају и као пастирски тип (сл. 38/в/7–8).498 Њихово порекло
треба тражити у византијском златарству. Налази те врсте јављају се
од 6. до 9. века на широком простору источне и југоисточне Европе,
као и у Карпатској котлини.499 У околини Браничева откривене су и
пуноливене наушнице са лоптастим привеском, чији је спој алке и
привеска украшен гранулама (сл. 38/в/1–5).500 Оне својим обликом
подсећају на већ помињане налазе типа Јаношида,501 али су знатно
једноставније израде. Осим њих, откривене су и наушнице које су
на доњој страни алке имале ваљкасти додатак који је био рељефно
обрађен или се завршавао лоптастим проширењем (сл. 38/в/6, 9).502
Од 9. века полако се увећава број налаза наушница, док њихови
облици постају сложенији и разноврснији. Будући да за сада још
увек не постоји поуздана типолошка и хронолошка подела те врсте
налаза, и даље остаје непознаница који се облици јављају раније, а
који касније. Стога се у стручној литератури углавном користи рела-
тивно дуго хронолошко опредељење у 10. и 11. век, при чему неки од
констатованих облика настављају да се користе и касније. Преглед
наушница овог раздобља започећемо једноставним и S каричицама
начињеним од бронзане или сребрне жице, која понекад може бити
тордирана или уплетена. Користили су их различити народи на ве-
ликој територији и у дугом временском распону, од 7. до 12. века.
497 Оrmándy 1995, 161–162, 169, Abb. 2.8–10, 3.2, 4, 7–8; Поповић, И. 2001, 101, кат. бр. 55; Bugarski
2012, 233–235, са наведеном литературом.
498 Шпехар 2007, 366, 379, кат. бр. 1–2, сл. 2/7–8.
499 Vinski 1952; Vinski 1955, 234; Dymaczewski 1973: 19, Abb. 3; Бајаловић-Хаџи-Пешић 1984, 29;
Aтанасов, Григоров 2005, 333–334, Tab.1/1–7.
500 Шпехар, П. 2007, 366–367, 379–380, кат. бр. 3–7, сл. 2/1–5, са наведеном литературом.
501 Garam 1992, 148–150, 170; Ormándy 1995, 169–170, Taf. 7.
502 Шпехар, П. 2007, 366–367, 380, кат. бр. 8–9, сл. 2/6, 9.
174
покреТНи На лази
На простору централног Балкана углавном су опредељене у 11. и 12.
век.503 Срећу се, између осталог, на некрополи у Миријеву,504 у око-
лини Браничева,505 као и на некрополи у Трњанима (сл. 39/а/1).506
Постоје и мишљења да ова врста налаза и нису наушнице, већ да
указују на изглед фризуре, тј. на број плетеница код покојнице/
покојника. Такви закључци изведени су на основу налаза са рано-
мађарских некропола.507
Гроздолике наушнице се првенствено датују у раздобље 9–10.
века, иако се, премда ређе, јављају и касније. Могу бити начињене
од бронзе, сребра или злата, при чему се у прва два случаја за израду
користила техника ливења. Поред ливења, коришћене су и технике
гранулације и филиграна, уколико је реч о предметима начињеним
од племенитих метала. Имају глатку алку која је могла бити укра-
шена филиграном или гранулирана. Не знамо тачно када алка по-
чиње да се украшава, али међу наушницама из Триља, датованим у
9. век, јављају се и примерци са глатком и они са украшеном алком.
Што се тиче привезака на доњој страни алке, они могу бити ваљка-
сти, начињени од гранула, или купасти, израђени комбинацијом
гранулирања и технике филиграна. Налази те врсте накита јављају
се на широкој територији, тако да се срећу у Великој Моравској, Па-
нонији, на Балкану, али и у области Средоземља. Разноврсност об-
лика и различит квалитет израде, према мишљењу истраживача,
указују на то да су квалитетно израђени примерци импортовани из
византијских радионица, док су мање квалитетне наушнице могли
израђивати и локални мајстори. О томе, између осталог, сведочи и
откриће калупа на локалитету Велики Преслав. Иначе, сматра се да
гроздолике наушнице на простор централног Балкана стижу управо
из Бугарске.508 Констатоване су на простору Београдске тврђаве,509
на локалитету Михајловац–Блато,510 као и на некрополама у Равни
503 Dostál 1966: 31–32, Obr. 7; Бајаловић-Хаџи-Пешић 1984, 22–23; Марјановић-Вујовић 1984а,
40, 80.
504 Бајаловић-Бирташевић 1960, 30, T. VIII/3–4, XI/2, XII/6.
505 Шпехар 2007, 367–368, 380, кат. бр. 10, сл. 3/1.
506 Марјановић-Вујовић 1984, 78–80.
507 Gáll 2013, 882–883, са наведеном литературом; Шпехар, Стругар Бевц 2015, 80.
508 Ћоровић-Љубинковић 1951; Beloševí 1984, 47–48, T. VII; Манева 1992, 52; Михайлова 1993,
Т. III/4; Korošec 1995, 87–92; Zoll-Adamikowa, Dekówna, Nosek 1999, 103–106, 112–113; Bikí
2010, 39–44, са наведеном литературом, sl. 13–17.
509 Накит на тлу Србије 1982, кат. бр. 21; Марјановић-Вујовић 1989, 22, 39, Т. I/41.
510 Радичевић 2009, 353, са наведеном литературом, сл. 3/3.
175
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

код Књажевца,511 у Гамзиграду512 и Нишу.513 Пажњу посебно треба

скренути на гроздолике наушнице са локалитета Велико Градиште
(сл. 39/б). Наиме, оне су откривене као део оставе накита у мањем
лонцу црвенкасте боје, рађеном на спором витлу. Оставу су чинила
четири пара сребрних наушница, те по један сребрни и бронзани
прстен.514 Као посебна варијанта гроздоликих наушница јављају се
примерци Волињског типа, попут налаза са некрополе у Великом
Градцу (сл. 39а/2),515 или пак Поповцу, недалеко од Параћина.516 Реч
је о наушницама које на алкама имају по две петљице, четири или
0 5 цм
пет петљица, као и привезак купастог облика. Иако се овај тип на-
ушница на простору Кијевске Русије јавља током 10. или почетком
11. века, на простору централног Балкана карактеристичан је за 11.
и 12. век.517
Откривене су и наушнице са четири јагоде, које су најзаступље-
није на налазиштима тзв. далматинско-хрватске културне групе, тј.
на простору западног Балкана, мада се срећу и у другим деловима
Балканског полуострва, као и на територији Велике Моравске. У
стручној литератури одавно се води расправа о томе да ли тај тип
наушница произилази из гроздоликих, или им пак претходи. Реч
је о примерцима махом начињеним од сребра, које је понекад по-
злаћено, док је употреба бронзе за њихову израду ретка. На грану-
лираној алки налазе се четири лоптасте или биконичне јагоде, које
могу бити веће или мање. Смештене су на крајевима алке, као и на
њеном средњем делу, како са горње, тако и са доње стране. Налази
ове врсте углавном се датују у 10. и 11. век.518 Наушнице са четири ја-
годе, које су сличне гранулираним наушницама, потичу из Мачван-
ске Митровице.519 Примерци који по својим одликама несумњиво
припадају типу наушница са четири јагоде потичу и из околине
Браничева,520 из већ помињане оставе из Великог Градишта, где

511 Jovanoví, Vuksan 2005, 206, ig. 2/1.

512 Јовановић, С. 2000, 115; Живић 2003, кат. бр. 490.
513 Ерцеговић-Павловић 1977, 95, Т. III/гроб 17/7.
514 Минић, Томић 1974, 15, Т.I/1–3.
515 Минић 1969, 242, сл. 8.
516 Накит на тлу Србије 1982, кат. бр. 149.
517 Марјановић-Вујовић 1985, 10, сл. 13; Zoll-Adamikowa, Dekówna, Nosek 1999, 108, ig. 89/l–t;
Bikí 2010, 43–44, са наведеном литературом.
Сл. 39 / А – Наушнице: 1. Трњане (према: Марјановић-Вујовић 1984а, сл. 164); 2. Велики Градац; 3. Костол; 4. Винча; 518 Váńa 1954, 78; Dostál 1966, obr. 7/29, 31; Jelovina 1976, 102, T. XXII, XL/10–11, LXXV/10;
5. Карабурма; 6–7. Матичане (према: Bikić 2010, sl. 16, 18–19); Б – Велико Градиште, остава (према: Špehar, P. 2015a, ig. 19) Beloševí 1980, 154–155; Bikí 2010, 45, са наведеном литературом.
Fig. 39 / А – Earrings: 1. Trnjane (after: Марјановић-Вујовић 1984а, сл. 164); 2. Veliki Gradac; 3. Kostol; 4. Vinča; 5. Karaburma; 519 Ercegoví-Pavloví 1980, 44–45.
6–7. Matičane (after: Bikić 2010, sl. 16, 18–19); Б – Veliko Gradište, hoard (after: Špehar, P. 2015a, ig. 19) 520 Шпехар, П. 2007, 369, 381, кат. бр. 16–17, сл. 3/7–8.

176 177
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

једна наушница са доње стране алке има четири калоте повезане

гранулом и јагоду,521 из Костола где је откривено неколико примера-
ка (сл. 39а/3),522 из Корбова,523 као и са некрополе у Равни.524 Нешто
другачије израде је налаз из Винче, који карактеришу издужене
јагоде (сл. 39/а/4),525 или пак примерак са Карабурме, код кога су
јагоде украшене ситним гранулама (сл. 39/а/5).526 По свом изгледу
специфични су и налази са некрополе у Матичанима, који са горње
стране алке, на њеном средишњем делу, уместо јагоде имају лунулу
(сл. 39/а/6–7).527 Неопходно је напоменути да су такви налази ка-
рактеристични за јужни део централног Балкана, као и за простор
данашње БЈР Македоније.528
Наушнице у облику полумесеца, које се у стручној литератури
срећу под именом лунуласте наушнице, представљају византијски
производ. Од лунуластих наушница које се јављају током 7. и 8. века,
примерци опредељени у раздобље 10–11. века разликују се по изгледу.
Наиме, током каснијег периода горња ивица лунуластог дела могла
је бити изведена конкавно, праволинијски, али и таласасто. Осим
тога, врхови лунуле добили су и лоптасте завршетке. На доњој ивици
лунуле налазе се додаци који су у облику ваљка, шишарке, јагоде или
крста. Могле су бити израђене од позлаћеног бакра или бронзе, од-
носно од сребра, док се украшавање радило техником гранулације и
филиграна.529 Наушнице овог типа констатоване су на Карабурми и
у Ритопеку,530 у области Браничева,531 као и на локалитету Љубиче-
вац.532 Највећи број налаза потиче са локалитета Бољетин (сл. 40/а),
где је откривена остава од 12 лунуластих наушница које су имале 3 цм 3 цм
0 0
ваљкасте и крстолике привеске.533 Истој групи предмета приписали
смо и налаз из Врсеница, који само у најширем смислу речи припа-
да лунуластим наушницама. Наиме, реч је о бронзаном лунуластом

521 Минић, Тoмић 1974, 125, Т. I/4.

522 Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 46, сл. 32.
523 Радичевић 2009, 354, сл. 4/1–2. 0 3 цм
524 Jovanoví, Vuksan 2005, 211–212. 0 3 цм
525 Bikí 2010, 47, сл. 19/2–3.
526 Bikí 2010, 47, сл. 18/10.
527 Jovanoví, Vuksanoví 1981, Y 245/1, Y 247/1. Сл. 40 / Бољетин, остава (према: Špehar, P. 2015a, ig. 18); Б – Врсенице, наушница (према: Popović, Bikić 2009,
528 Манева 1992, 52. sl. 96/1); В – Наушнице: 1. Миријево; 2. Браничево; 3. Брестовик; 4. Трњане (према: Bikić 2010, sl. 30–31); Г – Бољетин,
529 Ћоровић-Љубинковић 1951, 52, сл. 17; Bikí 2010, 49–50, са наведеном литературом, sl. 21. наушница (према: Bikić 2010, sl. 33); Д – Наушнице: 1. Ниш–Гласија; 2. Трњане (према: Bikić 2010, sl. 49)
530 Бајаловић-Хаџи-Пешић 1984, 67, кат. бр. 103–104, Т. III/5–6. Fig. 40 / А – Boljetin, hoard (after: према: Špehar, P. 2015a, ig. 18); Б – Vrsenice, earring (after: Popović, Bikić 2009, sl. 96/1);
531 Миловић 2000, 103–104, T. I/3–6; Шпехар, П. 2007, 368, 380, кат. бр. 11–14, сл. 3/2–5. В – Earrings: 1. Mirjevo; 2. Braničevo; 3. Brestovik; 4. Trnjane (after: Bikić 2010, sl. 30–31); Г – Boljetin, earring (after: Bikić 2010,
532 Radosavljeví-Kruní 1986, 330–331, 335, Fig. 4/4. sl. 33); Д – Earrings: 1. Niš–Glasja; 2. Trnjane (after: Bikić 2010, sl. 49)
533 Ерцеговић-Павловић 1986, str. 9, T. II–III.

178 179
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
примерку (сл. 40/б), који са доње стране има пет кружних петљи
постављених у једном реду534 и који се датује у 10. век.535
Наушнице са венчићима такође представљају врсту накита који
улази у оквир наших проучавања. Реч је о примерцима који имају
глатку алку, најчешће са једним венчићем, премда је у случајевима
када се јављају два или три венчића простор између њих украшен.
Иако се налази те врсте датују у раздобље од 11. до 13. века, најчешће
се срећу у слојевима 12. и 13. века.536 У сферу нашег интересовања
улазе примерци са једним или два венчића, при чему су налази прве
варијанте констатовани, између осталог у Миријеву (сл. 40/в/1),
Брестовику (сл. 40/в/3),537 и Браничеву (сл. 40/в/2),538 док другој
варијанти припада налаз из Трњана (сл. 40/в/4).
Наушнице са једном јагодом ретко се срећу на простору централ-
ног Балкана током периода од 9. до 11. века, а знатно су чешће током
12. и 13. века. Раним примерцима припада пет примерака откриве-
них у гробу 39 на некрополи Равна код Књажевца,539 те сличан налаз
из Чечана.540 Нешто су млађи примерци из Бољетина (сл. 40/Г)541 и
са локалитета Бела црква код Крупња, који се датују у 10/11. век,542
док се примерак из Чезаве опредељује у 11/12. век.543
Типу наушница са једним нанизаним привеском, који може
бити купастог облика, припада примерак откривен на некрополи
Ниш–Гласија (сл. 40/д/1), опредељен у период 10–11. века544 или пак
два примерка са некрополе у Трњанима (сл. 40/д/2),545 који се могу
слично датовати. Истоветно је датован и налаз из Великог Градца,
код кога је каричица алке имала доњи део увијен у привезак цилин-
дричног облика.546
У накит карактеристичан за период од 9. до 11. века спадају и огр-
лице начињене од различитог материјала. У гробу 5 на локалитету
534 Popoví, Bikí 2009, 115, кат. бр. 144, сл. 96/1.
535 Teodor 1981, Fig. 11/4; Тотев 1993, 24–25.
536 Ерцеговић-Павловић 1986, 27, сл. 7/4.
537 Bikí 2010, 58, фуснота 225.
538 Поповић, Иванишевић 1989, сл. 10/9.
539 Jovanoví, Vuksan 2005, 210–211, ig. 7/2.
540 Јовановић, В. 1976, 137–139, T. III, sl. 2.
541 Bikí 2010, 64, сл. 33/12.
542 Ерцеговић-Павловић 1986, 27, сл. 7/4.
543 Марјановић-Вујовић 1984б, сл. 6.
544 Ерцеговић-Павловић 1977, 87, T. IX/38/5–6.
545 Марјановић-Вујовић 1984а, 86, сл. 183–184.
546 Јанковић, М. 1981, 58, T. VII/12.
180
покреТНи На лази
Чезава откривена је огрлица, највероватније у пару са наушница-
ма, од посребреног бакра. Огрлицу чине шупље јагоде, нанизане
по три једна на другу у три реда, при чему је на најнижу јагоду
закачен привезак у виду висуљка-трепетљике бадемастог облика
(сл. 41/а). Наушнице су пак биле састављене од нанизаних приве-
зака, састављених двоструком увијеном жицом која излази кроз ка-
лотасти додатак. Тај накит датован је у период 10–11. века, мада треба
истаћи да се у области Медитерана слични налази јављају и током
13. века.547
Осим бронзаних огрлица које се срећу спорадично, током 10–11.
века на простору централног Балкана јављају се и огрлице начињене
од стаклених перли различитог облика и боје. Оне су присутне на
великом броју локалитета, као што су Миријево,548 Велики Градац,549
Костол,550 Трњане,551 или Равна код Књажевца.552 Будући да ова врста
налаза до сада није била предмет синтетичког рада који би обух-
ватио типолошко-хронолошку поделу перли и технологију њихове
израде, остали смо ускраћени за могућност прецизнијег датовања.
Иако се у стручној литератури могу срести мишљења да перле пред-
стављају импортовани материјал, још је Г. Марјановић-Вујовић
указала на могућност њихове локалне производње.553 На огрлица-
ма од стаклених перли понекад се јављају и каури пужеви, премда
постоје и огрлице у потпуности израђене од пужева. Појава таквих
огрлица није везана само за Балкан,554 будући да се, између осталог,
јављају и на раномађарским некрополама, на простору Карпатске
котлине.555 Што се тиче централног Балкана, такве огрлице потичу,
између осталог, из Мачванске Митровице,556 Миријева557 и Трњана
(сл. 41/б).558
547 Bikí 2010, 77–80 са наведеном литературом, sl. 50.
548 Бајаловић–Бирташевић 1960, 14–15, 17, 21–22, T. II/1, T. IV/6; T. VIII/1, 9.
549 Минић 1969, 245, сл. 17, 26.
550 Гарашанин, Васић, Марјановић–Вујовић 1984, 46, сл. 32–33.
551 Марјановић–Вујовић 1984a, 74–76, сл. 158.
552 Jovanoví, Vuksan 2005, 212–215, ig. 10.
553 Марјановић-Вујовић 1984a, 77.
554 Birtaševí 1973; Марјановић-Вујовић 1984, 74–75, са наведеном литературом.
555 Nepper 1996, 265–267; Révész 1996, 382; Kovács 2008.
556 Ercegoví-Pavloví 1980, 28, tombe 215, Pl. XXIII.
557 Бајаловић-Бирташевић 1960, 14–15, 17, 20, T. II/1, T. IV/6; T. VII/8.
558 Марјановић-Вујовић 1984, 20, 25–26, 44, 46, 49, Т. VI/гроб 80, T. IX/гроб 129, T. XVIII/гроб
273, T. XXI/гроб 278, Т. XXII/гроб 308.
181
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Осим перли и каури пужева, на огрлицама се често срећу и

привесци начињени од различитих материјала, који су по прави-
лу опредељени у 11. век.559 Сребрни привесци могу бити коничног
облика, попут налаза из Костола (сл. 41/в/2),560 или пак од бронзе,
какви су лунуласти привесци из Великог Градца, где их је откривено
пет, како у насељу, тако и на некрополи (сл. 41/в/1).561 Камени при-
весци често имају функцију печатника, будући да им је доња стра-
на била украшена урезаним флоралним и зооморфним мотивима,
мада се среће и представа крста.562 Такви примерци констатовани
су, између осталог, на некрополи у Трњанима563 и на локалитету
Рас–Пазариште (сл. 41/в/3–4).564
Иако се у стручној литератури прапорци углавном тумаче као део
коњске опреме, могли су, како се чини, имати и другачију функцију.
Наиме, на раномађарским некрополама из Карпатске котлине ови
налази се уопште не јављају у богатим коњаничким гробовима, већ
у гробовима жена, око главе покојнице. Стога има основа да се они
сврстају у накит, мада треба истаћи да постоје мишљења по којима
су могли имати и функцију амулета, који су својим звуком терали
зле духове.565 Такву тврдњу треба за сада прихватити са одређеном
резервом. Прапорци се јављају и на средњовековним некрополама
на Балкану, понекад чак као једина врста гробног инвентара. При-
мерци у облику четворостране пирамиде биконичног пресека, са
квадратном петљом за качење на којој је кружни отвор, откривени
су, између осталог, на некрополи у Миријеву у гробу 100,566 као и на
0 5 цм
некрополи у Трњанима, где је прапорац чинио саставни део огрлице
у гробу 273 (сл. 41/б/2).567
Што се тиче наруквица, оне се јављају тек од краја 10. или почет-
ка 11. века, док су најкарактеристичније за раздобље 12. и 13. века.
Констатоване су бронзане наруквице отвореног типа, које могу бити
тракасте или пуноливене, док се код неких јавља и шарнир. Крајеви

559 Mинић 2001; Bikí 2010, 77–81, са наведеном литературом, sl. 50.
0 5 цм 560 Јовановић, В. 1978, 78–81; Bikí 2010, 89–112.
561 Јанковић, М. 1981, 35, сл. 14; Минић 1970, 245, сл. 8–14.
562 Bikí 2010, 77–80, са наведеном литературом, sl. 50.
Сл. 41 / А – Чезава, накит (према: Bikić 2010, sl. 50); Б – Трњане, огрлица (према: Марјановић-Вујовић 1984a, сл. 158); 563 Марјановић-Вујовић 1984а, сл. 157.
В – Привесци: 1. Велики Градац; 2. Костол; 3–4. Рас–Пазариште (према: Bikić 2010, sl. 51–52); Г – Прстење: 1–2. 564 Popoví, M. 1999, kat. br. 406–409, sl. 206/1–4.
Рас–Пазариште (према: Popović, M. 1999, sl. 203); 3. Корбово (према: Радичевић 2007, сл. 4) 565 Јовановић 1996, 83–85, са наведеном литературом; Шпехар, Стругар Бевц 2015, 83, са
Fig. 41 / А – Čezava, jewellery (after: Bikić 2010, sl. 50); Б – Trnjane, necklace (after: Марјановић-Вујовић 1984a, сл. 158); наведеном литературом.
В – Pendants: 1. Veliki Gradac; 2. Kostol; 3–4. Ras–Pazarište (after: Bikić 2010, sl. 51–52); Г – Finger rings: 1–2. Ras–Pazarište 566 Бајаловић-Бирташевић 1960, 20–21, T. VIII/2–4.
(after: Popović, M. 1999, sl. 203); 3. Korbovo (after: Радичевић 2007, сл. 4) 567 Марјановић-Вујовић 1984а, 44, T. XVIII/гроб 273, сл. 158.

182 183
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Сл. 42 / Наруквице, (сл. 41/Г/1– 2).569 Орнаменти којима је глава прстена украшена та-
Трњане (према: Bikić
кође су разноврсни. Будући да ће о хришћанским мотивима на пр-
2010, sl. 54)
Fig. 42 / Bracelets, стењу више речи бити у делу поглавља посвећеном предметима ре-
Trnjane (after: Bikić лигијског карактера, овде ћемо се осврнути на свега неколико при-
2010, sl. 54)
мерака. Са Савске падине у Београду потиче пуноливено прстење са
равном главом на којој се јавља представа пентаграма.570 Осим тога,
констатовано је и тракасто прстење са малим проширењем на раме-
ну и ромбоидном главом, и то на локалитетима Костол571 и Корбово
(сл. 41/Г/3).572

ПРЕДМЕТИ РЕЛИГИЈСКОГ КАРАКТЕРА

Поред историјских извора који се првенствено тичу успостављања

0 5 цм
наруквица, као и орнамент који се на њима среће, извођени су раз-
новрсно (сл. 42).568
Попут наруквица, и прстење је тешко хронолошки прецизно да-
товати, будући да се јавља од 11. до 13. века, с тим што су најбројнији
примерци датовани у 12. век. Они су могли бити тракасти, пуноли-
вени са равном главом, или пак пуноливени са издигнутом главом и
наглашеним раменима, што је карактеристичан облик за 10. и 11. век
568 Bikí 2010, 81–87, са наведеном литературом.
црквене организације, на присуство хришћана на простору цен-
тралног Балкана у периоду од 7. до 11. века указују и остаци мате-
ријалне културе, који се могу разврстати у две основне групе. Прву
групу чине остаци црквене архитектуре,573 док другој припадају
предмети религијског карактера, који се на основу намене могу
даље разврстати на свештеничке инсигније, богослужбене предмете
и предмете личне побожности. Симболи црквене власти су, заједно
са одећом, од самих почетака успостављања црквене организације
служили да свештенике одвоје од верника. Свештеничке инсигније
су биле разноврсне, у зависности од положаја који је њихов власник
заузимао у црквеној хијерархији. Тако епископским инсигнијама
припадају крст, панагија, митра и епископски штап који је имао
функцију скиптра.574 Богослужбени предмети су пак коришћени у
цркви приликом религијских обреда, и у њих спадају процесијски,
престони и ручни крстови, кандила, кадионице, путири, дискоси,
звездице, рипиде, кашичице, копље, сунђер, чираци, кивоти, став-
ротеке, као и различите богослужбене књиге.575 Предмети личне
побожности представљају најбројнију групу предмета религијског
карактера и обухватају енколпионе (нагрудне крстове-реликвијаре),
569 Bikí 2010, 89–90, са наведеном литературом.
570 Марјановић-Вујовић 1989, 24, са наведеном литературом.
571 Гарашанин, Васић, Марјановић-Вујовић 1984, 46, сл. 32–33; Радичевић 2009, 354–355,
сл. 5/3–4.
572 Радичевић 2009, 354, сл. 4/3–4.
573 Погледати поглавље Црквена архитектура у овој књизи.
574 Мирковић, Л. 1982, 124–135.
575 Мирковић, Л. 1982, 115–121, 137–161.

184 185
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

крстове-привеске, нагрудне иконице, медаљоне, амулете, ампуле и

прстење.576 Насупрот инсигнијама, које указују на статус свеште-
ника, или богослужбеним предметима, који су се употребљавали у
званичним верским обредима, предмети личне побожности сведоче
о личном поимању вере.577
Тешко је претпоставити шта се дешавало у вековима који су ус-
ледили након пропасти ромејске власти на централном Балкану
почетком 7. века, будући да су историјски извори, остаци црквене
архитектуре, али и налази предмета религијског карактера оскудни.
Управо стога је драгоцен налаз бронзане кадионице, откривене у
Пепељевцу у околини Куршумлије, која је као поклон непознатог да-
родавца доспела у локалну Цркву Св. Недеље (сл. 43/а). Реч је о при-
мерку биконичног облика са стопом и три кружне петље на ободу
рецепијента, којима је кадионица била закачена за ланце. Трбух
кадионице био је рељефно украшен новозаветним сценама Благо-
вести, Сусрета Марије и Јелисавете, Рођења Христовог, Крштења и
Распећа. Слични примерци констатовани су у области Средоземља,
али и у различитим деловима Европе. Како највећи број њих потиче
из данашњег Египта, изнета је претпоставка да управо ту треба тра-
жити радионичарски центар у коме су такве кадионице израђиване
крајем 7. или почетком 8. века.578 Понуђено хронолошко опредељење
кадионице из Пепељевца отвара питање претрајавања црквене ор-
ганизације и после слома лимеса. Потпору за такву претпоставку
можемо тражити у чињеници да се овај локалитет налази око 50
км северозападно од Ниша, великог античког града, у коме је, како
је већ речено, можда опстао део ромејске популације. Такође, није
искључено ни да се ради о предмету који је доспео као плен после
неког од пљачкашких похода.
О постојању црквене организације сведочи и неколико бронза-
них богослужбених предмета откривених на локалитету Костол.
Они су били смештени у три оставе, означене римским бројевима
I–III.579 У остави I откривене су различите гвоздене алатке (раоник,
две секире, тесла, будак, удица и оков за ашов) које су биле поставље-
не око бронзаног бокала (сл. 43/в). Реч је о предмету високом око

Сл. 43 / А – Пепељевац, кадионица (према: Bugarski 2012, ig. 2); Б – Костол, остава I;
В – Костол, остава II; Г – Костол, остава III (према: Бугарски, Иванишевић 2013, сл. 9–11)
576 Шпехар, П. 2011, 105. Fig. 43 / А – Pepeljevac, incenser (after: Bugarski 2012, ig. 2); Б – Kostol, hoard I; В – Костол,
577 Мусин 2006, 165–166. hoard II; Г – Костол, hoard III (after: Бугарски, Иванишевић 2013, сл. 9–11)
578 Љубинковић-Ћоровић 1950; Bénazeth, 1992, No. 11270, 11709, 11710; Gonosová, Kondoleon,
1994, 275–276; Илић 2008, 128–130, сл. 2.
579 Бугарски, Иванишевић 2013, 143–145.

186 187
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
20 цм, биконичног облика, који је стајао на шупљој нози (сл. 44/a).
Бокал има дршку која на горњем делу има главу леопарда са разја-
пљеном чељусти, а на доњем делу стилизовану представу главе
овна. На дршци, иза леопардове главе, налази се птица. Испод обода
је мотив две валовнице које се преплићу, а испод њих се на врату
налази натпис на грчком језику, који се преводи као Глас Господњи
над водама васкрснућа (Псалм 29:3). Испод натписа се налази још не-
колико фризова изведених стилизованим флоралним мотивом и
0 3 цм 0 3 цм
Сл. 44 / А – Костол, бокал из оставе I (према: Popović. I. 2015, ig. 2); Б – Варна, оков књиге
(према: Марјановић-Вујовић 1991, сл. 1а–б); В – Мачванска Митровица, крст (према:
Ercegović-Pavlović 1980, 18, tombe 18, Pl. XX, XXVIII/1–2)
Fig. 44 / А – Kostol, jug from the hoard I (after: Popović. I. 2015, ig. 2); Б – Varna, book mounts
(after: Марјановић-Вујовић 1991, сл. 1а–б); В – Mačvanska Mitrovica, cross (аfter: Ercegović-
Pavlović 1980, 18, tombe 18, Pl. XX, XXVIII/1–2)
188
покреТНи На лази
испреплетаним валовницама. Остава је откривена у слоју насталом
од средине 9. до средине 11. века.580 Остава II састоји се од бронза-
не кадионице, четири гвоздена српа, узенгије и појасне копче на-
чињене такође од гвожђа (сл. 43/Г). Кадионица има мањи, плићи
биконични реципијент, као и три петље кружног облика на ободу,
намењене за качење кадионице на ланце. Поменути налази су опре-
дељени у период од 9. до 10. века.581 Oстава III откривена је недалеко
од претходне и истоветно је датована. Састојала се од бронзане ка-
дионице и окова за књиге начињених од истог материјала, који су
били похрањени унутар питоса (сл. 43/б). Кадионица има нешто
дубљи конични реципијент са стопом, који је био начињен од лима.
По ободу су симетрично перфорирана три мања кружна отвора кроз
које су били провучени ланци. Ланци су се у свом горњем делу су-
стицали у куку којом се кадионица качила. Нажалост, не постоје
прецизнији подаци о оковима књига.582 Једино се може са извесном
сигурношћу претпоставити, с обзиром на време из кога потичу, да
је њима била окована богослужбена књига.583
Будући да кадионице по свом облику нису подложне прециз-
нијим датовањима, баш као ни окови књига, највише интересовања
је изазвао бронзани бокал који је могао служити за крштавање или
за чување освештане воде.584 С обзиром на то да се поменути псалм
чита за Богојављење, када се врши освештавање воде, друга прет-
поставка нам се чини вероватнијом. Иако јасан археолошки кон-
текст упућује на датовање између средине 9. и краја 10, евентуално
почетка 11. века, јавиле су се различите теорије о времену настанка
овог изузетног предмета. Најраније датовање нуди И. Поповић, која
га опредељује у крај 6. или почетак 7. века, при чему га дефинише
као византијски производ,585 мада оставља отворену могућност да
је израђен под византијским утицајем у некој од балканских ради-
оница.586 Разлог за такво датовање ауторка пре свега види у слично-
сти овог налаза са бокалом са идентичним натписом, откривеном у
остави из Врапа, која је датована у крај 7. или сам почетак 8. века.587
580 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136.
581 Гарашанин, Васић 1987, 81, сл. 14.
582 Гарашанин, Васић 1987, 81, сл. 16.
583 Јанковић, М., Јанковић, Ђ. 1990, 52.
584 Nikolajeví 1989, 2454.
585 Popoví, I. 2015, 122, са наведеном литературом, 127.
586 Bálint 2010, 276.
587 Werner 1986.
189
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
У новијој литератури, налаз из Костола је погрешно приписан кући
из средине 9. века,588 док најмлађе датовање нуди Е. Зечевић, која га
везује за 11. век.589
Иако смо и сами заступали идеју да је бокал из Костола пред-
стављао преживелу оставштину рановизантијског периода,590 мора
се узети у обзир да се бокал из Врапа сувише доследно сматра ди-
ректном аналогијом. Наиме, треба најпре имати на уму да је при-
мерак из Албаније начињен од сребра које је делимично позлаћено,
док је наш налаз израђен од бронзе. Ни облик посуда није истоветан,
будући да је примерак из Костола издуженији, ужег трбуха и да има
нешто вишу стопу. Такође, одликује га и комплексније израђена
дршка са зооморфним представама, које изостају на бокалу из оста-
ве у Врапу. Пажњу такође треба скренути и на квалитет слова којима
је натпис изведен, будући да је, како нам се чини, мајстор који је
направио бокал из Костола лошије владао грчким алфабетом. Због
поменутих разлика не можемо бити сасвим сигурни да је у случају
Костола реч о рановизантијском производу, већ се мора оставити
могућност да је реч о предмету насталом касније, можда у периоду
када је остава похрањена, тј. крајем 10. века, у време освајања Јована
Цимискија.591 Без обзира на време производње бокала, реч je о изу-
зетном налазу који, посматран заједно са два кандила и оковима за
књигу, јасно указује да је у Костолу постојао јак религијски центар,
будући да поменути предмети нису могли чинити део кућног ин-
вентара. По свој прилици, реч је о богослужбеним предметима из
цркве која за сада није констатована, а која је највероватније била
део бугарске црквене организације.
Током 10. и 11. века на простору централног Балкана повећава се
број предмета религијског карактера. Њима припада, на пример,
сребрни крст из Мачванске Митровице (сл. 44/в).592 Наиме, у гробу
18, који је био озидан од опеке повезане малтером,593 откривен је
сребрни крст, који својим обликом подсећа на староруске енколпи-
оне,594 будући да има заобљене крајеве кракова. На аверсу се налази
588 Bálint 2010, 276.
589 Зечевић 2013, 232–233.
590 Špehar, P. 2012б, 342; Špehar, P. 2015а, 77.
591 Марјановић-Вујовић 1987б, 118, 136.
592 Ercegoví-Pavloví 1980, 18, tombe 18, Pl. XX, XXVIII/1–2.
593 Упоредити поглавље Некрополе и фунерарна пракса у овој књизи.
594 Корзухина, Пескова 2003, 127–132; кат. бр. III.2.4/1–42; T. 72–75.
190
покреТНи На лази
представа Распећа са Христом одевеним у перозонијум, изнад чије
главе се налази tabula ansata са уписаним X. На реверсу је натпис на
грчком језику који на вертикалном караку гласи KE/B/O/I/Ξ/I/T/O, а
на хоризонталном ФОРОТАI, што се преводи каo Господе помози ономе
који ово носи. Будући да се ради о примерку начињеном од племе-
нитог метала, овај крст је сасвим сигурно представљао свештенич-
ку инсигнију. Када се у обзир узме и чињеница да је његов власник
сахрањен у брижљиво припремљеном гробном месту унутар цркве,
јасно је да је реч о припаднику високог свештенства, можда чак и о
епископу.
Осим свештеничких инсигнија, констатовани су и богослужбе-
ни предмети, попут окова књига или процесијских крстова. Из села
Варне код Шапца потиче део окова књиге (сл. 44/б). Реч је о златној
овалној плочици на коју је био причвршћен крст, једини који је до
данас остао очуван. На њему се налази представа Распећа. Овај при-
мерак је опредељен у период 10–11. века.595
Процесијски крст се приликом великих хришћанских свет-
ковина носио на челу литије као основни симбол вере и обележје
њеног тријумфа. Такође, играо је битну улогу и приликом круни-
сања, преноса реликвија (translatio) и прослављања важних празни-
ка. Осим за верске ритуале, користио се и приликом војних похода,
понекад као симбол царске војске под окриљем Бога, а носио га је
signophoros окружен официрима. Такође, после успешно завршене
битке, ношен је и у тријумфалној поворци какве су организоване у
Константинопољу. Ови крстови се одликују великим димензијама,
будући да достижу висину и од преко 1,00 м. Били су израђени од
бронзе, сребра или злата, а понекад су могли бити украшени и дра-
гуљима. Примерци начињени од племенитог материјала, пре свега
сребра, имали су и дуге натписе на грчком језику, одговарајућег
религијског садржаја.596 У селу Богданци, недалеко од Сврљига,
откривен је у потпуности очуван процесијски крст са квадратним
тулцем за насађивање, на чијим се угловима кракова налазе пло-
часта кружна проширења (сл. 45). Датован је у период 10–11. века.
На аверсу крста налази се пет медаљона са урезаним попрсјима.
У горњем делу вертикалног крака је урезан Христ са натписом на
595 Марјановић-Вујовић 1991, 449, сл. 1а–б.
596 De ceremoniis, 15–16; Three treatises, 124–125; Sandin 1992, 81, 117, 121–124; Cotsonis 1994, 10–14,
26–28, 40–57.
191
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Сл. 45 / Богданци, Током 10. и 11. века, међу покретним налазима се све чешће јављају
процесијски крст
и предмети личне побожности, који се, као што је већ речено, могу
(према: Николић 1961,
сл. 1–5) разврстати у више група. У енколпионима (́γκ́λπιον), тј. крстоликим
Fig. 45 / Bogdanci, нагрудним реликвијарима, чувала се честица часног крста, делови
processional cross
моштију неког светитеља, али и комадићи метеора.599 Енколпион је
(after: Николић 1961,
сл. 1–5) представљало велику драгоценост, нарочито за световне и црквене
поглаваре. Управо стога је поклањање енколпиона представљало зна-
чајан сегмент спољне политике Византијског царства.600 Нагрудни
крстови-реликвијари, начињени од племенитих метала, могли су
имати и функцију свештеничких или владарских инсигнија.601
Од самих почетака проучавања нагрудних крстова реликвијара
у облику латинског крста, укоренили су се називи сиријски или си-
ријско-палестински крстови, или крстови Свете земље.602 У новијој
литератури такви енколпиони су окарактерисани као византијски,603
насупрот тзв. староруским енколпионима, чији су кракови крста
заобљени. На аверсу обе врсте енколпиона најчешће се среће сцена
Распећа, док се на реверсу најчешће налази представа Богородице
Оранте. Осим тога, могу се наћи и представе различитих светитеља и
светих ратника, затим нефигурални орнаменти, као и одговарајући
натписи, углавном на грчком језику. Поменуте представе су могле
бити ливене или урезане, при чему урезани примерци најчешће
подражавају ливене узоре.604 Енколпиони су произвођени у вели-
ким урбаним или ходочасничким центрима, где су и набављани.
На могућност локалне израде или локалног украшавања појединих
предмета указују малобројни налази на којима се срећу ортографски
неисправни натписи на грчком језику, што је последица чињенице
да мајстори који су их правили нису добро познавали грчки.605
Са простора централног Балкана потиче велики број бронзаних
грчком IC XC, са обе стране главе. У централном делу је представа св. енколпиона који се могу определити у 10. и 11. век. Могли су бити
Ђорђа, на левом крају хоризонталног крака је св. Геронтије, отац св. неорнаментисани, или пак украшени неорганизованим урезима,
Ђорђа, а на десном крају хоризонталног крака је св. Теодор Тирон. као што је случај са примерком из Чезаве.606 Осим тога, на њима су
У доњем делу вертикалног крака крста налази се представа св. По- се налазиле поменуте представе Распећа и Богородице Оранте, које
лихроније, мајке св. Ђорђа.597 На локалитету Сочаница откривен је
део процесијског крста који се првобитно налазио на споју кракова,
а на коме је представа Богородице Оранте.598 599 Пескова 2004, 161–162; Sacralia Ruthenica 2006, 25.
600 Cutler 2001, 247–248; Klein 2004, 288–289; Sacralia Ruthenica 2006, 15; Pitarakis 2006, 109–122.
601 Frolow 1961, br. 390, br. 530; Марјановић-Душанић 1991, 209–213.
602 Миятев 1922.
603 Пескова 2009, 285.
604 Pitarakis 2006, 152.
597 Николић 1961. 605 Пескова 2009, 302; Pitarakis 2006, 146–147; Špehar, P. 2016, 139.
598 Чершков 1970, 41, 60, pl. XIX/2; Марјановић-Вујовић 1993, 166, сл. 3. 606 Марјановић-Вујовић 1987б, 50–51, кат. бр. 49.

192 193
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

су могле бити изведене на различите начине. Тако постоје налази код

којих је на Распећу на аверсу изведен Христ у колобијуму са крстом
изнад главе, док је Богородица одевена у хитон, а глава јој је обмотана
мафарионом. Такви примерци потичу из Винче (сл. 46/1),607 Маргу-
ма,608 Великог Градишта609 и Гамзиграда.610 Енколпиони откривени у
Кладову (сл. 46/2)611 и Гамзиграду612 имају нешто сложенију реверсну
представу, будући да је Богородица уоквирена попрсјима јеванђели-
ста. Са локалитета Равна на Дунаву потиче налаз који на аверсу има
сцену Распећа, са Христом одевеним у колобијум са наборима и са
квадратним изрезом око врата. Изнад његове главе је табула ансата са
урезаним Х, а изнад ње су месец и сунце (сл. 46/3). На крајевима хо-
ризонталног крака се налазе невешто изведене представе св. Јована
Крститеља, са Христове десне, и Богородице, са његове леве стране.
Испод Христових руку стоји натпис на грчком у два реда, IΔЕОYОСОY
IΔЕОYМТНРСОY,613 који се преводи као Ево твог сина, ево твоје матере.
На реверсу се налази Богородица Оранта одевена у хитон, док јој је
0 5 цм
мафорион обавијен око главе. Окружена је попрсјима јеванђелиста у
медаљонима, у којима се налазе и почетна слова њихових имена.614
Занимљив је налаз из Велбужда (Ћустендила) код кога се на авер-
су налази Христ Пантократор. У горњем делу вертикалног крака је
представа св. Теодора, на левој страни хоризонталног крака је пред-
става Богородице са грчким натписом МРΞY испод леве руке, док је
на десном делу хоризонталног крака представа св. Јована Крститеља
са натписом IO изнад главе (сл. 46/4). На реверсу се налази натпис
на старословенском језику мощь стго климата и стго [г]еωрьгиа цьлаа
геωрьгиа а преломлена климата, који се чита као Реликвија св. Ђорђа и
св. Климента. Цела светог Ђорђа а поломљена Климента.615
На некрополи на локалитету Равна на Дунаву откривен је енкол-
пион код кога се на аверсу налази представа светитеља са натписом
Сл. 46 / Предмети личне побожности: 1. Винча, енколпион (према: Tomičić 1994, kat. br. 4);
на грчком NНК/ОΛАОС ВΛА/СНОС, при чему је име Никола исписа- 2. Кладово, енколпион (према: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 15); 3. Равна на Дунаву,
но у негативу. На реверсу је такође представа светитеља, коју прати енколпион (према: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 11); 4. Ћустендил, енколпион (према:
Pitarakis 2006, Cat. No. 187); 5. Равна на Дунаву, енколпион (према: Марјановић-Вујовић
1987а, кат. бр. 42); 6. Ритопек, крстолики привезак (према: Марјановић-Вујовић 1987а,
кат. бр. 55); 7. Кладово, крстолики привезак (према: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 53);
607 Tomǐí 1994, 58, кат. бр. 3–4. 8. Миријево, прстен (према: Бајаловић-Бирташевић 1960, Т. X/7); 9. Велекинце, прстен
608 Марјановић-Вујовић 1987, 38, кат. бр. 27. (према: Археолошко благо 1998, кат. бр. 419)
609 Петровић, Р. 2001, 125, кат. бр. 61. Fig. 46 / Items of personal piety: 1. Vinča, encolpion (after: Tomičić 1994, kat. br. 4); 2. Kladovo,
610 Лаловић 1996, 212–213, кат. бр. 9–11; Живић 2003, 189, кат. бр. 453–454, 456. encolpion (after: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 15); 3. Ravna na Dunavu, encolpion (after:
611 Марјановић-Вујовић 1987, 32, кат. бр. 15. Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 11); 4. Ćustendil, encolpion (after: Pitarakis 2006, Cat. No. 187);
612 Лаловић 1996, 212, кат. бр. 8; Живић 2003, 189, кат. бр. 455. 5. Ravna na Dunavu, encolpion (after: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 42); 6. Ritopek,
613 Јеванђеље по Јовану 19:26, 27. cross pendant (after: Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 55); 7. Kladovo, cross pendant (after:
614 Марјановић-Вујовић 1987, 29–30, кат. бр. 11. Марјановић-Вујовић 1987а, кат. бр. 53); 8. Mirjevo, inger ring (after: Бајаловић-Бирташевић
615 Петровић, Р. 2001, 227, кат. бр. 413; Pitarakis 2006, 241, Cat. No. 187. 1960, Т. X/7); 9. Velekince, inger ring (after: Археолошко благо 1998, кат. бр. 419)

194 195
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
натпис ГЕОР/ГНОС ΔНМН/ТРНОС (сл. 46/5).616 Првобитно је протума-
чено да се натпис на аверсу односи на севастијске мученике Николу
и Власија,617 али је могуће и да се ради о епископима-светитељима
Николи и Василију, чија су имена могли лоше да напишу и локални
мајстори који нису добро познавали грчку ортографију.618 Будући да се
идентични енколпиони срећу у знатно већем броју у Бугарској,619 по-
стоји могућност и да су израђивани негде на том подручју, али према
византијским узорима. Присуство св. Ђорђа и Димитрија на реверсу
може се објаснити тиме што обојица представљају свете ратнике, чији
је култ у Византији био јак, нарочито током средњовизантијског пе-
риода, када су представљали и заштитнике читавог Царства.620
Крстолики привесци се, попут енколпиона, најчешће носе само-
стално на грудима, мада су могли да чине и део огрлице. Означавали
су припадност хришћанској цркви, али су имали и улогу амулета.
Осим тога, чинили су и део накита. Не улазећи у анализу бројних
сведочанстава о употреби крстоликих привезака током рановизан-
тијског и раносредњовековног периода,621 поменућемо само да је ова
врста налаза успела да се временом наметне као један од главних
предмета личне побожности. Израђивани су од бронзе, олова, ређе
од племенитих метала, као и од разних врста камена. Крстолики
привесци могли су се израђивати и у локалним радионицама.622 Бу-
дући да су, по свој прилици, постојале бројне радионице за израду
крстоликих привезака, постоји и велика разноврсност облика и ор-
намената, који су најчешће ограничени на аверсну страну. Углавном
се јављају представе Распећа, Богородице Оранте, различитих све-
титеља и светих ратника, мада су присутни и геометријски мотиви.
Треба напоменути и то да неки од налаза нису били украшени.
Овом приликом ћемо се осврнути само на неке од бројних при-
мерака, пре свега на оне који су начињени од метала и који се опре-
дељују у 10. и 11. век. Са простора Београдске тврђаве, на пример,
потиче привезак у облику плочасто обликованог латинског крста,
који на аверсу има удубљење крстоликог облика, док се дуж ивица
616 Марјановић-Вујовић 1987а, 45–46, кат. бр. 42.
617 Смядовски 1991, 19–21.
618 Špehar, P. 2016, 134.
619 Дончева-Петкова 2011, 375–376.
620 Залесская 2006, 111–112.
621 Staecker 1999, 55–57, 334–340, са наведеном литературом.
622 Špehar, P. 2016, 139.
196
покреТНи На лази
пружају мање лоптасте грануле. У централном делу се налази једна
већа лоптаста гранула.623 Највећи број примерака на себи има пред-
ставу Распећа, на којој је Христ могао бити одевен у перизонијум, о
чему сведоче налази из Ритопека (сл. 46/6)624 и Бољетина.625 У Кла-
дову је је откривен и налаз на коме је Христ је одевен у колобијум
(сл. 46/7),626 као и на примерку са локалитета Рас-Пазариште.627
Последњу врсту предмета личне побожности представља пр-
стење, које је могло имати вишеструку намену. Наиме, оно може
представљати ознаку положаја у световној или духовној хијерар-
хији, може имати улогу печата, а као посебна група издваја се пр-
стење са хришћанским симболима. Због малог простора располо-
живог за украс, симболи су веома често сведени и схематски при-
казани, нарочито када се ради о фигуралним орнаментима. Реч је
о представама људских фигура са крстом, светих ратника или ар-
ханђела. Налази ове врсте исказивали су припадност хришћанској
заједници, али су имали и апотропејску намену. Неопходно је по-
менути да су налази ове врсте махом израђивани од бронзе и да су
могли бити тракасти или пуноливени.628
На некрополи у Миријеву629 откривен је тракасти прстен са рав-
ном правоугаоном главом (сл. 46/8), на коме се налази схематизо-
вана представа светог ратника, док се на прстену истоветног облика
из Брестовика, такође откривеном на некрополи, јавља схематично
изведен арханђел.630 Овом приликом поменућемо и налаз са некро-
поле у Велекинцима, на коме се налази схематизована представа
људске фигуре у ставу молитве (сл. 46/9).631
ОРУЖЈЕ И КОЊСКА ОПРЕМА
Иако је простор централног Балкана, судећи према писаним пода-
цима,632 био поприште бројних сукоба, археолошки материјал који
623 Марјановић-Вујовић 1989, 33, сл. 53.
624 Марјановић-Вујовић 1992, 20, 25, кат. бр. 6, сл. 6, Т.III/3.
625 Ерцеговић-Павловић 1986, 30–31, сл. 7/1, 10.
626 Марјановић-Вујовић 1987, 52, кат. бр. 53.
627 Popoví, М. 1999, 248, 346–347, кат. бр. 417, сл. 208/4.
628 Шпехар, П. 2011, 300.
629 Бајаловић-Бирташевић 1960, 18, гроб 62, 34, Т. Х/7.
630 Накит на тлу Србије 1982, 60, кат. бр. 299.
631 Археолошко благо 1998, 726, кат. бр. 419.
632 Упоредити поглавље Историјски оквир у овој књизи.
197
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

би потврдио писана сведочанства, више је него скроман. Мала ко-

личина налаза оружја и коњске опреме би се, са једне стране, могла
образложити стањем истражености и степеном публикованости, бу-
дући да је само незнатан број налазишта археолошки истражен и на
задовољавајући начин публикован. Одсуство те врсте налаза такође
се може објаснити и чињеницом да се они предају са колена на ко-
лено унутар породице, тј. да се оружје и коњска опрема не остављају
тек тако на бојном пољу. Осим тога, војна опрема поражених сматра-
на је ратним пленом, те су је победници односили са собом после
борбе. Из свега наведеног може се закључити да поменути налази
из периода 7–11. века нису чести на простору централног Балкана, 0 5 цм
при чему треба истаћи и то да се сви откривени предмети везују за
период 9–11. века.
До нас су доспела два вредна писана сведочанства византијске
војне доктрине, у којима налазимо драгоцене податке о изгледу ви-
зантијске војске, наоружању, њеној структури, као и о препорученом
начину ратовања са различитим непријатељима. Захваљујући томе,
Сл. 47 / Наоружање и коњска опрема: 1. Ада Циганлија, шлем (према: Бугарски,
упознати смо, између осталог, и са наоружањем и начином ратовања Иванишевић 2013, сл. 8); 2. Гамзиград, накрсница мача (према: Јанковић, Ђ. 1983,
Словена и Бугара. Старији спис, Стратегикон,633 настао је крајем 6. сл. 126); 3. Градина на Врсеницама, копље (према: Popović, Bikić 2009, sl. 97);
4. Рас–Пазариште, копље (према: Popović, M. 1999, sl. 99); 5–8. Градина на Врсеницама,
или почетком 7. века, док се млађи, назван Тактика, везује за крај 9.
врхови стрелица (према: Popović, Bikić 2009, sl. 97)
или почетак 10. века.634 Оба списа настала су под директним надзо- Fig. 47 / Weaponry and horse equipment: 1. Ada Ciganlja, helmet (after: Бугарски, Иванишевић
ром византијских царева. У првом случају реч је највероватније о 2013, сл. 8); 2. Gamzigrad, guard of the sword (after: Јанковић, Ђ. 1983, сл. 126); 3. Gradina
on Vrsenice, spear (after: Popović, Bikić 2009, sl. 97); 4. Ras–Pazarište, spear (after: Popović, M.
Маврикију, док се друго дело поуздано може везати за Лава VI.
1999, sl. 99); 5–8. Gradina on Vrsenice, arrowheads (after: Popović, Bikić 2009, sl. 97)
О наоружању и начину ратовања, осим писаних извора, сведочи
и известан број откривених археолошких налаза. На основу опште-
прихваћених подела, примерци наоружања се деле на дефанзивно налаз,635 напоменућемо само да су такви шлемови у великом броју
и офанзивно оружје, које се према својој намени даље разврстава. Са констатовани у областима под хазарском управом, те да се датују у
територије данашњег Београда потиче један примерак бронзаног 10. и 12. век.636 Осим шлема, дефанзивној војној опреми могао би да
купастог шлема, шиљасто завршеног. Налаз је, према новијим ис- припада и фрагмент панцир-кошуље из Великог Градца, начињене
траживањима, приписан једној већој остави која се састојала од 27 на- од гвоздених пљоснатих алки пречника око 1 цм.637
лаза. Највећи део оставе чинио је разноврстан алат, а, осим шлема, у Што се тиче офанзивног оружја, на располагању су нам налази
њој се налазио и пар бронзаних узенгија. Међутим, поменути налази који се могу разврстати у три основне групе: мачеви, копља и врхо-
нису откривени одједном, те се један део предмета данас чува у Му- ви стрелица. Првој припада гвоздена повијена накрсница мача из
зеју града Београда, а други у Народном музеју у Београду (сл. 47/1). Гамзиграда, са куглама на крајевима украшеним крстоликим моти-
Не улазећи у расправу око аргумената на основу којих су, чини нам вом изведеним техником тауширања од бронзане жице (сл. 47/2).
се доста несигурно, поменути налази сврстани у јединствен скупни

635 Бугарски, Иванишевић 2013, 142–143, са наведеном литературом, сл. 8.

633 Strategicon. 1981. 636 Gorelik 2002, 142, ig. XI–10/1, 14/8–17, 16/1.
634 Taktika. 637 Јанковић, М. 1981, 62, сл. 27–29.

198 199
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Налаз је опредељен у период 10–11. века, као и још два двосекла

мача,638 за које нам се чини да су погрешно датовани, те да је реч о
касноантичким двосеклим мачевима, спатама. Другу групу нала-
за чине копља у облику ловоровог листа са тулцем за насађивање,
попут примерка откривеног на локалитету Врсенице (сл. 47/3).639
Са налазишта Рас–Пазариште потиче врх копља делтоидног пресе-
ка, ојачан централним ребром, са тулцем за насађивање кружног
пресека (сл. 47/4).640 Осим тога, из оставе са Аде Циганлије у Бео-
граду потичу два копља, премда нема ближих података о њиховом
изгледу.641 Сви примерци копаља опредељени су у период 10–11. века.
Последњој групи припадају врхови стрелица, који су могли бити
разноврсног облика. Најстарији примерци су тробриде стрелице са
трном за насађивање, попут оних откривених на некрополи Равна
код Књажевца и датованих у период 9–10. века.642 Остали откривени
примерци врхова стрелица опредељени су у 10. и 11. век. Са локали-
тета Велики Градац потичу листолике стрелице делтоидног пресека
са трном за насађивање,643 какве се срећу и на Градини на Врсени-
цама (сл. 47/5–7),644 као и на локалитетима Рас–Пазариште645 и Гам-
зиград.646 На Гамзиграду се осим трна јавља и тулац за насађивање.
Осим тог најзаступљенијег типа стрелица, спорадично се јављају и
стрелице медитеранског типа са тулцем и телом које је тордирано,
о чему сведочи налаз из Великог Градца.647 На налазишту Рас–Па-
зариште се пак јавља четворобрида стрелица,648 а на Врсеницама и 0 30 цм
стрелица ромбоидног пресека са кружним трном (сл. 47/8).649
Коњској опреми припадају жвале, узенгије и мамузе. Из оставе 2
Сл. 48 / 1–2. Гамзиград, жвале (према: Јанковић, Ђ. 1983, сл. 126); 3. Градац, жвале (према: Бугарски 2014б, сл. 2);
из Гамзиграда потичу, између осталог, и три налаза гвоздених жвала, 4–7. Рујковац, узенгије (према: Бугарски, Иванишевић 2013, сл. 1); 8. Градац, мамузе (према: Бугарски 2014б, сл. 2)
која се могу сврстати у два типа. Првом типу припада примерак са Fig. 48 / 1–2. Gamzigrad, curb bits (after: Јанковић, Ђ. 1983, сл. 126); 3. Gradac, curb bits (after: Бугарски 2014, сл. 2); 4–7.
Rujkovac, stirrups (after: Бугарски, Иванишевић 2013, сл. 1); 8. Gradac, spurs (after: Бугарски 2014, сл. 2)
две кружне алке међусобно спојене алкама у виду броја 8 (сл. 48/1).
Други тип чине два примерка са алкама неправилног трапезоидног

облика, које су међусобно спојене издуженим плочастим карикама

638 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 315–317. (сл. 48/2).650 Сличне жвале потичу и са утврђења Градац код Горњих
639 Popoví, Bikí 2009, 116, kat. br. 152, sl. 97/1.
640 Popoví, M. 1999, 159–160, kat. br. 228, sl. 99/5.
Левића (сл. 48/3), као и из села Дупци.651 Први тип жвала подсећа на
641 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8. налазе из раномађарских некропола, као што је случај са примерком
642 Jovanoví, Vuksan 2005, 201, Pl. XIII. из Батајнице опредељеним у другу половину 10. и почетак 11. века,652
643 Јанковић, М. 1981, 62, сл. 17–29.
644 Popoví, Bikí 2009, 116, kat. br. 153–155, sl. 97/2–4.
645 Popoví, M. 1999, 160, kat. br. 230–231, sl. 93/1–2.
646 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 320, 322.
647 Јанковић, М. 1981, 62, сл. 17–29. 650 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 312–314.
648 Popoví, M. 1999, 160, kat. br. 229, 99/6. 651 Бугарски 2014б, 77–78, са наведеном литературом, сл. 2.
649 Popoví, Bikí 2009, 116, kat. br. 156, sl. 97/5. 652 Шпехар, Стругар Бевц 2015, 92–93, сл. 7.12.

200 201
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

док је други тип карактеристичан за бугарска налазишта, где се свр- Сл. 49 / Рујковац,
става у тип IB који се датује од 9. до краја 11. века.653 алат из оставе:
1. Раоник; 2–3.
На налазиштима централног Балкана откривени су гвоздени Крампови; 4. Коса
примерци узенгија крушколиког облика, карактеристичног за (према: Бугарски,
мађарску популацију, а који су се, према неким тумачењима, про- Иванишевић 2013,
сл. 1)
изводили и у византијским радионицама.654 На основу новијих ис- Fig. 49 / Rujkovac,
траживања, узенгија са раномађарских локалитета коришћене су tools from the hoard:
до прве четвртине или најкасније средине 11. века.655 Узенгије су 1. Plow; 2–3. Pick-
axes; 4. Scythe (after:
откривене као део већ помињане претпостављене оставе са Аде Ци- Бугарски, Иванишевић
ганлије,656 у остави II из Костола,657 као и у Гамзиграду, где је узен- 2013, сл. 1)
гија откривена у насеобинском слоју.658 Узенгије су откривене и у
близини Сврљига као случајни налаз,659 као и у остави из Рујковца
(сл. 48/4–7).660
Са локалитета Градац код Горњих Левића потиче пар мамуза, 0 10 цм

које су откривене заједно са помињаним жвалама и једном копчом

(сл. 48/8).661 Истоветне мамузе срећу се на територији Бугарске, где
су опредељене као тип 4B и датоване у 10. и 11. век.662

литератури појавила тумачења по којима су неке оставе алата свр-

АЛАТ И ПРИБОР
стане у хоризонт 10–11. века.663 Чини нам се, ипак, да су приликом
Археолошка сведочанства о привредној делатности која се одвијала њиховог датовања пренебрегнути одређени налази који их опре-
на простору централног Балкана такође су оскудна. Додатну потеш- дељују у касноантичко раздобље,664 тако да неће бити укључене у
коћу у њиховом изучавању представља чињеница да се налази ове ову књигу.
врсте не могу прецизно датовати, пошто се одређени типови алата Алат је разврстан према својој намени, при чему су пољопривред-
нису мењали од краја гвозденог доба до данас. Ипак, упркос свим не алатке најбројније. За обраду земље коришћени су плугови, чији
препрекама, могуће је стећи одређени, премда ограничени увид у су делови откривени у остави са Аде Циганлије,665 у остави I из
економију и то за период од 9. до 11. века, будући да налази алата го- Костола (сл. 43/б/4),666 као и у расутој остави из Рујковца (сл. 49/1)667
тово искључиво потичу из тог раздобља. Када је у питању контекст По свом контексту издваја се налаз раоника, откривен као део гроб-
у коме су откривени, у највећем броју случајева ради се о оставама. ног инвентара на некрополи Равна код Књажевца.668 Употреба плуга
Пре анализе расположиве грађе морамо истаћи да су се у новијој указује на поновно интензивно обрађивање већих површина, које
је напуштено током 6. века.669 Обрада земље одвијала се и уз помоћ
других алатки, као што су крампови, какви су откривени у Рујковцу
653 Йотов, 2004, 135, T. LXVII/724–730.
654 Ivaniševí, Bugarski 2012, 138–140; Бугарски 2013.
655 Gáll 2015.
656 Бугарски 2013; Бугарски, Иванишевић 2013, 133–134. 663 Бугарски, Иванишевић 2013.
657 Гарашанин, Васић 1987, 81, сл. 14. 664 Шпехар, Јацновић 2014, 298, 301 и нап. 2–3.
658 Живић 2003, кат. бр. 309. 665 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8.
659 Бугарски 2014б, 75–77, сл. 1. 666 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136.
660 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8. 667 Бугарски, Иванишевић 2013, 132–133, сл. 1.
661 Бугарски 2014б, 77–78, са наведеном литературом, сл. 2. 668 Jovanoví, Vuksan 2005, 198, Pl. XI/G. 120.
662 Йотов, 2004, 164–169, Обр. 102. 669 Шпехар, Јацановић 2015, 312, са наведеном литературом.

202 203
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

(сл. 49/2–3),670 и будаци, откривени на локалитетима Велики Гра-

дац671 и Костол – остава I (сл. 43/б/2).672 Из исте оставе из Костола
потиче и гвоздени оков за ашов.673 На то да се становништво цен-
тралног Балкана бавило узгојем житарица упућују налази српова.
Један примерак потиче са Аде Циганлије,674 четири из оставе II из
Костола (сл. 43/Г/5),675 док је чак пет налаза откривено у остави 2 из
Гамзиграда.676 Пронађене косе посредно указују на то да се станов-
ништво бавило сточарством, будући да се њима косила трава, која је
после сушења служила као храна за стоку у зимским месецима. Косе
су констатоване на Ади Циганлији, одакле потичу два примерка,677
као и у Гамзиграду678 и Рујковцу (сл. 49/4).679
Судећи према броју налаза, пољопривреда је представљала основ-
ну привредну делатност. Ипак, иако у знатно мањој мери, одвијале
су се и одређене занатске активности. На основу броја налаза, може-
мо рећи да је најзаступљенија је била обрада дрвета, на шта указују
налази секира. Са Аде Циганлије потиче чак 10 примерака,680 док 0 5 цм

је велики број њих пронађен и у Великом Градцу.681 Из оставе I из

Костола потичу две секире (сл. 43/б/3),682 у Гамзиграду је откриве-
на једна,683 а једна је откривена и у гробу 46 на локалитету Равна
код Књажевца (сл. 18/а/2).684 О даљим фазама обраде дрвета сведочи
стругач за уклањање коре, откривен на Ади Циганлији,685 тесла, која
потиче из оставе I из Костола,686 као и длето, откривено на Градини
на Врсеницама.687
Сл. 50 / Гамзиград,
остава ковачког алата
Обрада камена за сада је потврђена само једним длетом са Врсе- (према: Јанковић, Ђ.
1983, сл. 125)
670 Бугарски, Иванишевић 2013, 132–133, сл. 1.
ница,688 док су археолошки докази о обради метала знатно бројнији.
Fig. 50 / Gamzigrad,
671 Јанковић, М. 1981, 60–62, сл. 27–29. Тако је, на пример, кућа 9 на локалитету Велики Градац служила као hoard of the blacksmith
672 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136. радионица за обраду метала,689 на шта упућују и калупи намењени tools (after: Јанковић, Ђ.
673 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136. 1983, сл. 125)
674 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8.
за израду накита, који су у њој откривени.690 Топљење руде, иако
675 Гарашанин, Васић 1987, 81, сл. 14. мањег обима, потврђено је на локалитету Врсенице,691 где су про-
676 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 298–302. нађени трагови згуре. На постојање ковачког заната указује оста-
677 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8.
678 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 303.
ва 1 из Гамзиграда, у којој су откривена деветора клешта и четири
679 Бугарски, Иванишевић 2013, 132–133, сл. 1. чекића за обраду метала (сл. 50). Осим тога, са истог локалитета
680 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8.
681 Јанковић, М. 1981, 60–62, сл. 27–29.
682 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136.
683 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 318–319.
684 Jovanoví, Vuksan 2005, 199, Pl. IV/G. 46. 688 Popoví, Bikí 2009, 119, kat. br. 181, sl. 102/5.
685 Бугарски, Иванишевић 2013, 141–143, сл. 8. 689 Упоредити поглавље Насеља и утврђења у овој књизи.
686 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136. 690 Јанковић, М. 1981, 62.
687 Popoví, Bikí 2009, 119, kat. br. 195, sl. 102/4. 691 Popoví, Bikí 2009, 121–122.

204 205
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

Сл. 51 / Алат: Становници централног Балкана бавили су се и риболовом, првен-

А – Градина на ствено на Дунаву, о чему сведоче удице са локалитета Костол –
Врсеницама:
1–3. Пршљенци; остава I698 и Велики Градац.699 О начину на који се вршило млевење
4–6. Брусеви; житарица сведоче жрвњеви, који потичу са Градине у Врсеницама700
7. Тоцило; 8. Кресиво и са локалитета Рас–Пазариште (сл. 51/б).701
(према: Popović, Bikić
2009, sl. 100–103); Међу налазима ове врсте издваја се и прибор коришћен за
0 3 цм
Б - Рас–Пазариште, оштрење алата. Реч је о брусевима са локалитета Градина на Вр-
жрвањ (према: сеницама (сл.  51/а/4–6)702 и Равна код Књажевца, где је брус по-
Popović 1999, sl. 100)
Fig. 51 / Tool: ложен поред покојника.703 У опрему којом се оштрио алат спада и
А – Gradina on кружно тоцило са квадратним отвором, откривено на Врсеницама
Vrsenice: 1–3. Spindle (сл. 51/а/7).704 Као део прибора јављају се и кресива у облику лире,
whorls; 4–6. Hones;
7. Wheatstone; 8. Flint каква су констатована на локалитетима Велики Градац,705 Врсенице
(after: Popović, Bikić (сл. 51/а/8)706 и Равна код Књажевца, где је кресиво заједно са кре-
2009, sl. 100–103); меном било положено у гроб.707
Б - Ras–Pazarište,
millstone (after:
Popović 1999, sl. 100)
НОВАЦ

Налази новца на централном Балкану који су опредељени у раз-

добље од 7. до 11. века, уз ретке изузетке, представљају византијска
ковања. Повећано присуство византијских монета указује на јачање
утицаја Царства или на поновно успостављање неког облика држав-
не организације. Насупрот томе, смањена циркулација или пак од-
0 15 цм 0 15 цм
суство новца, сведоче о периодима када је утицај Константинопоља
на дешавања на том простору био веома слаб. Како би се лакше пре-
зентовала расположива нумизматичка грађа, морамо се накратко
потичу још једна клешта и један чекић.692 Овој врсти алата припа- осврнути на општепознате податке о византијским ковањима.
да и мали чекић за фину обраду метала, откривен на Градини на Током 6. века углавном је кован златни новац, чији се највећи
Врсеницама.693 номинал називао солид или номизма, и бронзани/бакарни новац,
О обради вуне сведоче налази керамичких пршљенака биконич- чије је највредније ковање био фолис. Криза, у коју је Царство за-
ног, ваљкастог или плочастог облика, који су констатовани на лока- пало почетком 7. века, доводи до затварања појединих ковница,
литетима Велики Градац,694 Градина на Врсеницама (сл. 51/а/1–3)695
и Рас–Пазариште,696 као и део разбоја са Врсеница.697 Поменути на-
лази индиректно указују и на сточарство, прецизније на овчарство. 698 Марјановић-Вујовић 1987б, 135–136.
699 Јанковић, М. 1981, 62, сл. 27–29.
700 Popoví, Bikí 2009, 121.
701 Popoví, M. 1999, 159, kat. br. 247–248, sl. 94/2.
692 Јанковић, Ђ. 1983, 155, кат. бр. 284, 268–297. 702 Popoví, Bikí 2009, 118–119.
693 Popoví, Bikí 2009, 119, kat. br. 179, sl. 102/17. 703 Jovanoví, Vuksan 2005, 199, Pl. XII/G. 122.
694 Јанковић, М. 1981, 57, сл. 27–29. 704 Popoví, Bikí 2009, 119, kat. br. 170, sl. 101/1
695 Popoví, Bikí 2009, 119–120, kat. br. 290–297, sl. 103. 705 Јанковић, М. 1981, 61–62.
696 Popoví, M. 1999, 119. 706 Popoví, Bikí 2009, 119, kat. br. 202.
697 Popoví, Bikí 2009, 119. 707 Jovanoví, Vuksan 2005, 199, Pl. XII/G. 122.

206 207
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

као и до одређених промена у номиналима који су ковани. Тако броју, те је тешко говорити о обнови циркулације византијског новца
се 615. године уводи сребрно ковање или хексаграм, које је током пре времена владавине Михаила II (820–829) и Теофила (829–842),717
владавине Лава III (717–741) замењено милиаресионом. Златна ко- при чему из Мачванске Митровице потиче фолис који су ова два вла-
вања су задржала свој назив и облик све до последње четвртине 10. дара издали заједно.718 Примерци златног новца које је ковао Теофил
века, када солид замењује хистаменон који се јавља и у конкавном (сл. 52/4) констатовани су у Богатићу, Гроцкој и Браничеву.719 Појава
облику. Што се тиче представа на новцу, неопходно је напоменути знатно веће количине византијског новца повезана је са српско-бу-
да се током 7. века осим владара јављају и представе његових леги- гарским борбама, до којих је дошло између 836. и 852. године. Тада
тимних наследника. Као новина током 8. и 9. века јавља се пред- је Теофил, у склопу својих дипломатских акција, покренуо српског
става Христа на аверсу, док се представе владара у то време налазе кнеза Властимира против бугарског кнеза Пресијама.720
на реверсу.708 Од владавине Василија I (867–886) јавља се све више примерака
Престанак постојања византијске управе над централним Бал- новца начињеног од злата (сл. 52/5), сребра и бронзе (сл. 52/6).721
каном почетком 7. века оставио је траг и у нумизматичком мате- За свега неколико примерака познато нам је место наласка, попут
ријалу. Наиме, сматра се да циркулација новца престаје негде око солида откривених у Маргуму,722 Браничеву и Неготину.723 Новац
615. године, о чему сведоче налази солида (сл.  52/1), хексаграма који је ковао његов наследник, Лав VI (886–912), среће се на број-
(сл. 52/2) и фолиса кованих на почетку владавине Ираклија I, из- ним локалитетима, при чему је углавном реч о фолисима, који
међу 610. и 616. године. Поменути примерци потичу из околине По- су у већем броју откривени у Мачванској Митровици,724 на про-
жаревца,709 са територије града Ниша и из његове околине,710 те из стору између Неготина, Прахова и Зајечара,725 у Нишу,726 Вели-
Царичиног града.711 Иако располажемо различитим ковањима из кој Дренови,727 Рујковцу,728 као и на Косову.729 Владавина Кон-
времена владавине Ираклија I и Констанса II (641–688), сматра се да стантина VII Порфирогенита (913–959) обележена је даљим по-
онa представљају имитације, док ковања Константина IV (668–685), већањем циркулације новца, који је неретко кован у име царева
по свему судећи, потичу из области источног Јадрана.712 Изузетак и њихових савладара. Осим тога, јавља се и већа разноврсност
представљају солиди Констанса II, при чему је примерак откривен номинала, будући да је новац кован од свих материјала.730 Позна-
недалеко од Мерошине код Ниша713 кован између 661. и 663. године ти су нам солиди откривени у Мачви,731 Мачванској Митрови-
(сл. 52/3), док за налаз који потиче са територије Косова и Метохије ци,732 на локалитету Веље брдо код Уба,733 у Великом Градишту,734
немамо прецизније податке.714 Могуће је да представљају сведочан-
ство појачаног присуства Византије на Балкану, која је 658. године
подузела успешан поход против Словена, који су потом били дели- 717 Радић, Иванишевић 2006, 154–155.
мично расељени у Малу Азију.715 Наредна ковања различитих но- 718 Popoví, V. 1978б, 185, br. 50.
минала везују се за Јустинијана II (685–695, 705–711), Лава III (717–741), 719 Радић, Иванишевић 2006, 31.
720 DAI: 32; Komatina 2010.
Константина V (741–755), Лава IV (780–797), Константина VI (780–797) 721 Радић, Иванишевић 2006, 154–155.
и Ирину (797–802).716 Ипак, поменути примерци се јављају у малом 722 Црнобрња 2007, 205.
723 Радић, Иванишевић 2006, 31.
724 Popoví, V. 1978б, 185, br. 51.
725 Jankoví, M. 1983, 55, Pl. II/4–5; Радић, Иванишевић 2006, 31; Petkoví 2011, 276;
708 Hahn 1981, 14–15, 17; Grierson 1999, 8–10, 20, 36; Morrison 2002, 922–923, Table 4–5. 726 Црноглавац 2005, 111, бр. 168–169.
709 Иванишевић 1988, 94, бр. 59. 727 Рашковић 1998, 89–90.
710 Црноглавац 2005, 109–110, бр. 161–166. 728 Иванишевић, Стаменковић 2010, 60.
711 Bavant 2007, 337, n. 1. 729 Радић, Иванишевић 2006, 31.
712 Радић, Иванишевић 2006, 26–27, са наведеном литературом, 144–151. 730 Радић, Иванишевић 2006, 31; Radí 2010, 201–203.
713 Црноглавац 2005, 111, бр. 167. 731 Радић, Иванишевић 2006, 31.
714 Пеја 1998, Кат. 352, сл. 2/2. 732 Радић, Иванишевић 2006, 31.
715 Острогорски 1996, 131–132. 733 Радић, Иванишевић 2006, 158, кат. бр. 609.
716 Радић, Иванишевић 2006, 152–153. 734 Радић, Иванишевић 2006, 158, кат. бр. 623.

208 209
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

(914–944), попут солида из Уба и Деспотовца,743 као и из Сталаћа,744

или пак миларесиона из Призрена.745 У време владавине Нићифора
II Фоке (963–969) полако опада циркулација новца, премда се он и
даље кује од сва три коришћена материјала.746 Један од ретких при-
мерака, за који знамо место открића, јесте номизма хистаменон
из Браничева.747 Слична ситуација прати и доба владавине Јована
Цимискија (969–976),748 чији је новац откривен у Маргуму.749
Дуготрајна владавина Василија II (976–1025) обележена је ковањи-
ма свих врста, при чему су златни примерци ковани у његово име
констатовани искључиво у области Подунавља (сл. 52/8).750 Ипак,
најбројнији су тзв. анонимни фолиси који су првенствено уочени
0 3 цм
у бившим античким центрима, као што су Мачванска Митровица,
Сингидунум, Маргум, Виминацијум, Акве и Наисус.751 Бронзани
новац Василија II дели се у три емисије, при чему је прва кована
између 976. и 1001. године. Друга, малобројна, везује се за период
1001–1010/1015. године, док је трећа емисија настала током прве две
деценије 11. века, и она је најприсутнија на Балкану. Ковања групе
А2 анонимних фолиса представљају доказ обнове власти и поновног
присуства византијске војске.752 Бронзани фолиси срећу се углавном
на налазиштима уз Дунав, као и у источној Србији,753 о чему сведоче
налази из Мачванске Митровице,754 Београда,755 Браничева,756 али
и они откривени на територији између Ниша и Прахова,757 док се
спорадично јављају и у унутрашњости централног Балкана, о чему
сведочи, између осталог, налаз из области Раса.758
После смрти Василија II Византија поново запада у кризу, што
Сл. 52 / Новац од 7.
до 11. века (према: се огледа и у интензитету протока новца. Број расположивих
Радић, Иванишевић Браничеву,735 Гамзиграду,736 као и у Деспотовцу.737 Миларесион Кон-
2006, кат. бр. 513,
стантина VII откривен је у Призрену,738 док знатна количина фолиса
521, 568, 578, 585,
630, 676, 856; потиче са неколико налазишта (сл. 52/7). Тако је, на пример, бронза- 743 Радић, Иванишевић 2006, 158–159, бр. 609.
744 Радић, Иванишевић 2006, 158–159, бр. 611.
Bugarski 2012, ig. 2) ни новац поменутог владара констатован у Београду,739 Маргуму,740 745 Станић 1980, 70.
Fig. 52 / Coins from
Браничеву741 и Зајечару.742 Истовремено са ковањима Константина 746 Радић, Иванишевић 2006, 162–163.
the 7th to the 11th
century (after: Радић, Порфирогенита, јављају се и примерци које кује Роман I Лакапин 747 Иванишевић 1988, 95, бр. 62–63.
748 Радић, Иванишевић 2006, 164–165.
Иванишевић 2006,
749 Мано-Зиси, Марић, Гарашанин 1950, 143–160.
кат. бр. 513, 521, 568,
750 Ivaniševí 1993, 79–80.
578, 585, 630, 676, 856;
735 Иванишевић 1988, 95, бр. 60. 751 Иванишевић 1988, 80.
Bugarski 2012, ig. 2)
736 Јанковић, Ђ. 1983, 142; Радић, Иванишевић 2006, 31; Petkoví 2011, 276. 752 Ivaniševí 1988, 87; Иванишевић 1989, 19–42; Ivaniševí 1993, 82–83.
737 Радић, Иванишевић 2006, 158, кат. бр. 611. 753 Иванишевић 1993, 79–80.
738 Радић, Иванишевић 2006, 158, кат. бр. 625. 754 Popoví, V. 1978б, 186, br. 52.
739 Иванишевић 1987, 101, бр. 40. 755 Радић, Иванишевић 2006, 32.
740 Иванишевић 1991, 59, бр. 59. 756 Иванишевић 1988, 95, бр. 64.
741 Иванишевић 1988, 95, бр. 61. 757 Јанковић, Ђ. 1983, 142; Иванишевић 1989, 19–42; Petkoví 2011, 276.
742 Радић, Иванишевић 2006, 31. 758 Иванишевић 1988, 95, бр. 64.

210 211
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

примерака се смањује. Тако сe бронзани новац Романa III Аргирa код Старог Костолца откривена је остава која се везује за Михаила VI
(1028–1034) среће у Мачванској Митровици,759 Београду760 и у обла- (1056–1057).777 Нешто каснија је остава од осам златника откривена у
сти Браничева.761 Хистаменон Константина IX (1042–1055) откривен Великом Градишту, којој се нажалост у међувремену губи траг, тако
је у Нишу,762 а хистаменон Исака I Комнина (1057–1059) у Брусу.763 Из да немамо ближих података.778 У време владавине Константина Х
времена владавине Константина Х Дуке (1059–1067) потичу златна (1059–1067) похрањене су две оставе, једна у Малој Црнући, која је от-
ковања откривена у Браничеву,764 Неготину765 и Ужицу,766 док један кривена растурена,779 а друга у Нишавцу, која је изгубљена.780 Осим
фолис потиче из Мачванске Митровице.767 За Романa IV Диогенa остава златног новца, располажемо и оставама фолиса, од којих су
(1068–1071) везују се хистаменони из Неготина и Зајечара,768 као и две откривене у Мачванској Митровици,781 једна на локалитету Мо-
фолис из Мачванске Митровице.769 Из година које претходе влада- рава,782 а једна у Браничеву.783
вини Алексија I Kомнина потиче свега неколико налаза. У питању
је златни новац Михаила VII (1067–1078) из Ниша и околине,770 као
ПЕЧАТИ
и из Зајечара и Ариља,771 те два хистаменона (сл. 52/9) Нићифора III
Вотанијатa (1078–1081) из околине Крушевца.772 Повратак Византије на Балкан и поновно успостављање организо-
Осим византијског новца, од средине 11. века местимично се ване администрације може се пратити и преко налаза оловних пе-
јављају и мађарска ковања. Реч је о сребрним примерцима из време- чата. Сакупљени примерци су констатовани у насељима на важним
на Андрије I (1046–1061), откривеним у Београду773 и Маргуму,774 као стратешким положајима дуж десне обале Саве и Дунава, као што су
и о једном налазу из времена Ладислава I (1077–1095), откривеном у Мачванска Митровица, Београд, Маргум, Браничево, Велико Гра-
Великом Градцу.775 диште. Судећи према распореду налазишта са којих печати потичу,
На простору централног Балкана откривени су и скупни налази јасно се уочава да је потез од Мачванске Митровице до Браничева
новца – оставе, које сведоче о немирним догађајима који су потре- био боље насељен.784 Из писаних извора знамо да се на територији
сали овај део полуострва. У Раму је откривена остава златног новца централног Балкана, у време Јована Цимискија, помињу управне об-
са ковањима различитих владара, Василија I, Романа I, Констан- ласти Рас и Морава, а у време Василија II Србија и Сирмијум. У Сир-
тина VII и Јована I Цимискија. Похрањена је у време похода по- мијуму се налазио и центар из кога су византијски заповеднинци
следњег поменутог владара на Бугарску.776 На локалитету Пиривој руководили акцијама против Угара. За њих је, у периоду од 1057. до
1059. године, био одговоран будући цар Роман Диоген. Недуго затим,
од 70-их година 11. века, седиште византијске управе на овом делу
759 Popoví, V. 1978б, 186–188, br. 53–78; Ercegoví-Pavloví 1980, str. 53.
постаје Ниш.785
760 Иванишевић 1987, 89–90, 93–94, 101–103, бр. 41–53. Налазе којима располажемо није могуће увек прецизно датовати.
761 Иванишевић 1989. Ипак, покушали смо да их презентујемо по хронолошким целинама,
762 Црноглавац 2005, 118, бр. 190.
763 Радић, Иванишевић 2006, 33.
колико код је то било могуће. Печати су у оквиру поменутих целина
764 Иванишевић 1989. наведени су географским редоследом, од севера ка југу и од запада
765 Радић, Иванишевић 2006, 33.
766 Радић, Иванишевић 2006, 33.
767 Popoví, V. 1978б, 1978, 187, br. 79.
768 Jankoví, M. 1983a, 55, Pl. II/4–5; Радић, Иванишевић 2006, 33. 777 Радић, Иванишевић 2006, 33.
769 Popoví 1978, 188, br. 80. 778 Минић, Томић 1974, 15, Т.I/1–3.
770 Црноглавац 2005, 119, бр. 191–192. 779 Радић, Иванишевић 2006, str. 182, кат. бр. 801, 808, 810.
771 Радић, Иванишевић 2006, 33. 780 Радић, Иванишевић 2006, 33.
772 Рашковић 1998, 82, 90. 781 Popoví, V. 1978б, 194–195.
773 Иванишевић 1987, 93–94, са наведеном литературом. 782 Иванишевић, Радић 1997, 133–134.
774 Црнобрња 2007, 205. 783 Иванишевић 1988, 88, 96, бр. 68–71, 73–74.
775 Минић 1969, 247. 784 Иванишевић 1988, 81; Иванишевић 1993, 81.
776 Иванишевић, Радић 1997, 123–125. 785 Упоредити поглавље Историјски оквир у овој књизи.

212 213
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а покреТНи На лази

ка истоку. Међу примерцима датованим у 9. и 10. век издвајају се

они који потичу са локалитета Рас–Пазариште. Један од њих који је
припадао непознатом власнику имао је на аверсу представу Бого-
родице (сл. 53/1). На аверсу другог примерка среће се иста предста-
ва, а на реверсу паун (сл. 53/2). Последњи примерак има попрсје св.
Николе на аверсу, а на реверсу је натпис на грчком, којим се Господ
позива да пружи заштиту (сл. 53/3).786
Налази опредељени у 10. и/или прву половину 11. века репрезен-
товани су са неколико примерака. Један од њих је печат протоспа-
тора Лава, судије Анатолика, откривен на непознатом налазишту у
Срему, који на аверсу има допојасну представу Богородице са дете-
том (сл. 53/4).787 Из исте области потиче и печат царског протоспа-
тора и стратега Хеладе, на чијем се аверсу налази патријаршијски
крст на огољеном тростепеном постаменту.788 У исти период датован
је и печат Христофора Мангана (сл. 53/5).789 Јужно од Саве и Дунава,
печати из поменутог раздобља потичу из средњовековних градова
Браничева и Мораве. У Браничеву је откривен печат Христофора,
царског протоспатара те области, на чијем се аверсу налази попрсје
св. Николе.790 Из Мораве, с краја 10. века, потиче печат Адралеста
Диогена, протоспатора и стратега Мораве.791 а за прву половину 11.
века везују се два примерка из Браничева, који су прецизније да-
товани у другу четвртину 11. века. Један од њих је печат са аверс-
ном представом Богородице која држи дете, а припадао је власнику
непознатог имена са титулом спатарокандидата (сл. 53/6).792 Други
примерак припада Леону Апокафке, и на његовом аверсу се нала-
зи допојасна фигура арханђела Михаила.793 Првој половини 11. века
припада и један налаз из Срема. Реч је о печату Стефана оријарија,
управника складишта жита, на чијем се аверсу налази допојасна
представа св. Николе. На основу епиграфских и иконографских од-
лика, може се уочити јасна сличност са печатом оријарија Констан- 0 5 цм
тина из Киоса.794 Истовремен је и оловни печат из Београда, датован

786 Maksimoví 1999, 437–438.

Сл. 53 / Печати од 9. до 11. века (према: Maksimović 1999, kat. br. 803–805; Максимовић, Поповић 2008а, 460, 465,
787 Максимовић, Поповић 2008б, 478–479, са наведеном литературом.
467, 472; Максимовић, Поповић 2008б, кат. бр. 5, 13–14)
788 Максимовић, Поповић 2008б, 480–481, са наведеном литературом.
Fig. 53 / Seals from the 9th to the 11th century (after: Maksimović 1999, kat. br. 803–805; Максимовић, Поповић 2008а, 460,
789 Максимовић, Поповић 2008б, 484–485, са наведеном литературом.
465, 467, 472; Максимовић, Поповић 2008б, кат. бр. 5, 13–14)
790 Максимовић, Поповић 2008б, 496, са наведеном литературом.
791 Nesbitt, Oikonomides 1991, 103, 195–196; Пириватрић 1997, 173.
792 Максимовић, Поповић 2008а, 467–468, са наведеном литературом.
793 Иванишевић 1992, 49, 51, бр. 33.
794 Максимовић, Поповић 2008а, 475–476, са наведеном литературом.

214 215
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
фолисима А2 класе, који се налазио у поседу особе која није имала
административну функцију. На аверсу тог примерка се налази до-
појасна представа св. Стефана (сл. 53/7).795 Печат Константина Дио-
гена, патрика и стратега Србије, такође се датује у прву половину 11.
века.796 У средину 11. века датује се пак печат протоспатора и стратега
теме Тријадице, који на аверсу има допојасну представу св. Николе
(сл. 53/8).797
О постојању византијске власти на простору централног Бал-
кана током друге половине 11. века сведочи неколико налаза. Из
Срема потиче печат Андроника Филокале, који је имао титулу ве-
старха и капетана. На његовом аверсу се налази Богородица Епи-
скепсис.798 Слично је датован и налаз из Мачванске Митровице, где
је на локалитету Зидине откривен печат будућег цара Алексија I,
датован у период крај 1078/почетак 1079. године до његовог успо-
на на царски престо у марту 1081. године. На авресу тог примерка
налази се стојећа фигура св. Димитрија.799 У Браничеву је откри-
вен печат са аверсном представом св. Василија, а судећи по титули
вестарха која се среће на ревесу, налаз се датује у другу половину
11. века (сл. 53/9).800 Истоветно је опредељен и печат из Брестови-
ка, који на аверсу има допојасну представу светог ратника, Ђорђа
или Димитрија.801 Истовремен је и печат севаста Евматије Фило-
кала, откривен на Браничеву, са попрсјем Богородице на аверсу.802
У исти хронолошки оквир спада и налаз из Београда, откривен у
гробу детета, што сведочи да је печат био у секундарној употреби.
На аверсу је допојасна представа св. Теодора, па се претпоставља да
је припадао војном функционеру друге половине 11. или почетка
12. века.803
Откривени су и печати који су датовани у 11. век, без ближег хро-
нолошког опредељења. Из Срема потичу четири таква налаза. Први
је печат Михаила Отоса, који на аверсу има представу власниковог
795 Марјановић-Вујовић 1989, 26, 38, сл. 23; Максимовић, Поповић 2008а, 459–460, са наве-
деном литературом.
796 Nesbitt, Oikonomides 1991, 102.
797 Максимовић, Поповић 2008а, 471–472, са наведеном литературом.
798 Максимовић, Поповић 2008б, 477–478, са наведеном литературом.
799 Максимовић, Поповић 2008а, 457–458, са наведеном литературом.
800 Максимовић, Поповић 2008а, 469, са наведеном литературом.
801 Максимовић, Попoвић 2008а, 461–462, са наведеном литературом.
802 Максимовић, Поповић 2008б, 499, са наведеном литературом.
803 Максимовић, Попивић 2008а, 460–461, са наведеном литературом.
216
покреТНи На лази
имењака, арханђела Михаила.804 Други је царски печат, највероват-
није Константина IX, код кога се на аверсу налази попрсје Христа.805
Трећи је печат извесног Германа, на чијем је аверсу попрсје св. Ни-
коле,806 а четврти печат Јована Илариона са титулом патрикија, на
чијем је аверсу приказан св. Ђорђе.807 Два примерка потичу из Мар-
гума. То су печат Јована Ватаца, проедра и дукса Бугарске, са пред-
ставом св. Димитрија на аверсу (сл. 53/10),808 као и печат непознатог
власника са титулом капетана Солуна и Бугарске. На аверсу другог
примерка налази се попрсје св. Михаила.809 Неколико примерака
откривено је у Браничеву. Први је печат Козме Сотириота, митропо-
лита Лаодикеја, са аверсном представом Богородице која држи ме-
даљон на коме се налази лик малог Христа.810 Печат царског бележ-
ника Јована Симпонопула има представу Богородице Агиосоритисе
на аверсу,811 а на аверсу печата Николе протоспатора представљена
је Богородица на престолу, која држи дете.812 Осим тога, откривени
су и печат непознатог стратега са светим ратником на аверсу,813 као
и један нечитљиви примерак.814
Овим кратким прегледом обухватили смо и неколико примерака
који су датовани у дужи временски распон, тј. у 11. и 12. век. Највећи
број њих потиче са Браничева. Међу пронађеним примерцима је и
печат Николе Петрусиса, који на аверсу има попрсје св. Николе,815
као и о печату Теодора Стипиота са аверсном представом истог све-
титеља.816 Поменутом раздобљу припада и печат вестарха Георгија
Кедрина,817 као и један примерак који на аверсу има попрсје Христа,
а на реверсу Богородицу Влахернитису.818 Последњи налаз потиче
804 Максимовић, Поповић 2008б, 480, са наведеном литературом.
805 Максимовић, Поповић 2008б, 482, са наведеном литературом.
806 Максимовић, Поповић 2008б, 483, са наведеном литературом.
807 Максимовић, Поповић 2008б, 483–484, са наведеном литературом.
808 Максимовић, Поповић 2008a, 486–487, са наведеном литературом.
809 Максимовић, Поповић 2008б, 487–488, са наведеном литературом.
810 Максимовић, Поповић 2008б, 490, са наведеном литературом.
811 Максимовић, Поповић 2008б, 492, са наведеном литературом.
812 Максимовић, Поповић 2008б, 495, са наведеном литературом.
813 Максимовић, Поповић 2008б, 496, са наведеном литературом.
814 Максимовић, Поповић 2008a, 497–498, са наведеном литературом.
815 Максимовић, Поповић 2008б, 491–492, са наведеном литературом.
816 Максимовић, Поповић 2008б, 494, са наведеном литературом.
817 Максимовић, Поповић 2008б, 497, са наведеном литературом.
818 Максимовић, Поповић 2008б, 498–499, са наведеном литературом.
217
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
са локалитета Рас–Пазариште, на чијем се аверсу налази фигура св.
Ђорђа, а на реверсу фигура св. Николе.819
******
Покретни налази откривени на простору централног Балкана, опре-
дељени у период од 7. до 11. века, могу се разврстати у два главна
хоризонта. Први припада периоду од почетка 7. до средине 9. века,
односно до периода када су свештеници из Константинопоља по-
крстили Бугаре и Србе. Други хоризонт пак обухвата раздобље од
средине 9. до 11. века, при чему се као горња граница узима или
успостављање Охридске архиепископије или долазак Алексија I
Комнина на престо. Сматрамо да се овај други датум може узети као
вероватнији, будући да је убрзо после смрти Василија II дошло до
бројних побуна на простору централног Балкана,820 те је тек у време
династије Комнина на поменутом простору поново успостављена
византијска управа, која ће опстати читав век.
Налази из првог хоризонта констатовани су првенствено у обла-
сти Подунавља, док се у унутрашњости централног Балкана јављају
спорадично, као што је случај са локалитетима Прилипац или Пање-
вачки рт. Од керамичког материјала током 7. века јављају се посуде
израђене у складу са рановизантијском традицијом производње,
али и нови облици посуда, рађени углавном без употребе витла, док
је изузетно коришћено споро витло. Као специфичан облик посуда
јављају се вршници и црепуље, који сведоче и о новом начину спре-
мања хране, карактеристичном за Словене. Осим керамике, која
није констатована у великом броју, сакупљена је и мања количина
металних предмета, пре свега функционалних делова одеће, накита
и новца. Као и код керамичког материјала, и код функционалних де-
лова одеће током прве половине 7. века јављају се налази византијске
провенијенције. Тако су откривени налази копчи типа Јаси Ада, Са-
лона Хистрија, Печуј и Папа. Истовремено са њима јавља се и посебан
тип бронзаних фибула, које се углавном везују за Словене. Њихово
присуство у овом случају представља уједно и сведочанство етничке
припадности дела популације која је живела на простору централ-
ног Балкана. Осим делова одеће, познати су нам и примерци накита
опредељени у 7. век. Реч је о наушницама израђеним од злата, које се
819 Maksimoví 1999, 438.
820 Упоредити поглавље Историјски оквир у овој књизи.
218
покреТНи На лази
могу разврстати у тип Јаношида из прве половине овог века, и тип
Сентеш с краја 7. века. Оба типа представљају производ византијских
радионица, премда се та врста налаза најчешће среће на аварским
некрополама. Као драгоцен налаз овог раздобља издваја се и брон-
зана кадионица из Пепељевца, за коју се ипак може помишљати да
представља део плена из неког пљачкашког похода, а не непосредно
сведочанство претрајавања црквене организације на Балкану током
7. века. На присуство Авара указују бронзани делови аварског појаса с
краја 8. и почетка 9. века када, по свему судећи услед надирања Фра-
нака са запада, један део аварске популације прелази Саву и Дунав у
потрази за сигурношћу. Треба ипак напоменути да постоје и тума-
чења да аварски налази представљају сведочанство могућег модног
утицаја Авара на друге популације.821 Малобројни комади накита
који се датују у тај период начињени су од бронзе. Реч је пре свега о
примерцима лунуластих наушница са звездоликим привеском или
о веома поједностављеним облицима помињаног Сентеш типа. На
основу откривених примерака новца, уочава се да долази до прекида
у његовој циркулацији у време владавине Ираклија I, око 615. године.
Иако постоје налази монета из 7. и 8. века, они се сматрају само спо-
радичним појавама, које не указују на обнову протока новца.822 Ипак,
треба поменути ковања Констанса II, откривена на Косову и у Нишу,
која би могла представљати сведочанство јачања византијске власти
на Балкану у време тог владара који је 658. године поразио Словене и
део њих преселио у Малу Азију.823
Од средине 9. века долази до увећања броја насељених зона, на
шта указују налазишта из тог периода која се, осим у Подунављу и
у долинама великих река, јављају и у вишим зонама, на местима
некадашњих рановизантијских утврда. Самим тим, и број налаза
се знатно увећава, као и њихова разноврсност. Међу керамичким
материјалом доминирају локални производи, израђени махом на
спором витлу, док се од облика најчешће јављају лонци и зделе,
као и помињани вршници и црепуље, који су могли бити рађени
и руком. Упоредо се јавља и импортовани материјал, међу којим се
издвајају амфороидни крчази карактеристични за Бугаре. Осим ке-
рамике, као кућни инвентар јавља се и алат. Он је пре свега намењен
821 Bugarski 2008, 88.
822 Радић, Иванишевић 2006, 26–27, са наведеном литературом.
823 Острогорски 1996, 131–132.
219
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
пољопривреди, тачније обради земље. Занимљива је поновна поја-
ва плуга, који је током рановизантијског периода готово у потпу-
ности нестао из употребе.824 Поред пољопривредног, откривен је и
алат намењен обради вуне, који индиректно сведочи о постојању
сточарства, али и онај намењен обради дрвета, метала и камена. О
привредним активностима, поред наведеног алата, сведочи и от-
криће радионице за обраду метала на Великом Градцу, из које по-
тичу три калупа.
Када говоримо о изгледу одеће, поред једноставних гвоздених
копчи које се не могу прецизније датовати, јављају се и бронзане ср-
цолике појасне апликације, које би на простору централног Балкана
првенствено требало везати за Бугаре, мада се истоветни и слични
примерци јављају и на територији коју контролишу Мађари. При-
мерци накита су знатно бројнији него у претходној фази и одли-
кују се разноврсним предметима квалитетне израде. Неопходно је
скренути пажњу на чињеницу да је реч о примерцима израђеним
најчешће од сребра или посребрене бронзе. Као најзаступљенији ти-
пови јављају се гроздолике наушнице, наушнице са четири јагоде,
те лунуласте наушнице са вертикалним привеском. Као новитет у
односу на претходну фазу јављају се и огрлице начињене од стакле-
них перли или каури пужева. У накит спадају и металне нарукви-
це и прстења различитог облика, који ће се знатно чешће јављати
током наредног, 12. века. И док накит сведочи о начину украшавања
женског дела популације, упркос томе што нису бројни, откривени
налази наоружања пружају информације о изгледу опреме ратни-
ка, што се пре свега односи на врхове копаља и стрелица. Нешто су
бројнији делови коњске опреме, коју чине жвале, узенгије и редак
налаз мамуза из Горњих Левића.
Од средине 9. века повећава се и број предмета религијског ка-
рактера, што је у директној вези са покрштавањем Бугара и Срба, те
са појачаним интензитетом евангелизације. Најстарији примерци,
опредељени у другу половину 10. века, јесу налази из три оставе из
Костола. Откриће две кадионице, бокала са натписом хришћанске
садржине, за који постоји и мишљење да потиче из рановизан-
тијског периода,825 као и окова књиге, највероватније Светог писма,
указују на постојање веће хришћанске заједнице на овом простору.
824 Шпехар, Јацановић 2015, 312, са наведеном литературом.
825 Popoví, I. 2015, 122, са наведеном литературом, 127.
220
покреТНи На лази
Стога је разумно претпоставити да се у Костолу налазио и црквени
центар, највероватније као део бугарске црквене организације. Од
краја 10. и пре свега током прве половине 11. века број налаза рели-
гијског карактера се увећава, о чему сведоче свештеничка инсигнија
из Мачванске Митровице, златни оков за књигу из Варне код Шапца,
те процесијски крст из Богдановца недалеко од Сврљига. Осим тога,
јављају се и предмети личне побожности, пре свега енколпиони, кр-
столики привесци и прстење.
Нумизматичка грађа овог периода такође је знатно бројнија од
налаза ове врсте из претходног периода. Сматра се да је поновна
циркулација византијског новца на Балкану успостављена од време-
на владавине Михаила II и Теофила, када Византија почиње да по-
свећује знатно више пажње дешавањима на том простору. Оптицај
новца наставља да се повећава, те за време владавине Константина
VII и Василија II он доживљава свој максимум, након чега долази
до смањења његове количине. У другој половини 11. века се, осим
византијских, јављају и мађарска ковања. Упоредо са појединачним
примерцима новца, констатовани су и скупни налази – оставе злат-
ног и бронзаног новца кованог у Византији, као и једна необична
остава француског новца из Ниша.826 О поновном успостављању
византијске власти сведоче и оловни печати. Највећи део налаза је
званичног карактера и сведочи о структури управе. Најстарији при-
мерци констатовани су на локалитету Рас–Пазариште, датовани у
9. и 10. век, док највећи број констатованих примерака потиче из
10. и 11. века и првенствено се среће у некадашњим касноантичким
центрима, попут Сирмијума, Сингидунума, Маргума итд.
Откриће новца и печата указује на начин на који је дошло до
обнове византијске власти, усмерене пре свега на контролу Саве и
Дунава, јер највећи део нумизматичке и сигилографске грађе по-
тиче управо са простора између Мачванске Митровице и Великог
Градишта. Занимљиво је напоменути да, за сада, на подручју Ниша
нема налаза византијских печата, мада откривени новац сведочи
о присуству Царства на том простору. Насупрот бројним сведочан-
ствима о успостављању византијске власти, не располажемо налази-
ма материјалне културе који би говорили о формирању и устројству
српске и бугарске власти на централном Балкану. Изузетак пред-
ставља случајни налаз златног печата, на коме се налази натпис на
826 Радић, Иванишевић 2006, 33.
221
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а

грчком језику, који се преводи као Боже помози Стројимиру. На ос-

нову епиграфске анализе, као и на основу изгледа патријаршијског
крста који се такође налази на печату, изнета је претпоставка да је
припадао Стројимиру, брату српског архонта Мутимира.827 Ипак, бу-
дући да је контекст налаза непознат, те да се ради о откупу од аук-
цијске куће, та тврдња за сада мора бити прихваћена са резервом,
иако нема никакве сумње да је реч о словенском имену.

827 Živkoví 2007.

222
Закључна
разматрања

слом дунавског лимеса почетком 7. века убрзао је процес словен-

ске колонизације Балкана, започет још средином претходног сто-
лећа.828 Стратегија насељавања територија некадашњег Царства, коју
су примењивали Словени, показала се коначно много ефикаснијом
од пљачкашких похода, којима су тежили Авари. У научним кру-
говима углавном је прихваћено мишљење да је до слома дунавског
лимеса дошло 602. године, те да је тада престала да постоји админи-
стративна и војна организација, што је довело до преласка бројних
словенских група на Балкан. Супротно мишљење изнео је Ф. Бари-
шић, који је тврдио да до престанка функционисања византијске
државе долази тек по окончању владавине Фоке.829 Његово стано-
виште је у последње време поново добило на актуелности, будући да
се повећао број откривених покретних налаза који би указивали на
присуство Византије на простору централног Балкана и током прве
половине 7. века.830 Реч је пре свега о копчама типа Јаси Ада, Сало-
на-Хистрија или Папа, које су констатоване у области Подунавља,
али и на локалитетима у унутрашњости централног Балкана, као
што су Царичин град или Градина на Јелици. Ваља истаћи и лук-
сузне примерке накита, попут наушнице типа Јаношида из Ниша,
који би могли указивати и на присуство припадника богатих слојева

828 Bellum Gothicum III 40, 475–477,10; Bariší 1969, 12–23.

829 Баришић 1956.
830 Špehar, P. 2010, 154; Bugarski 2008, 246; Bugarski 2012, 236–244. Упоредити поглавље По­
кретни налази у овој књизи.

225
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а з а к Љу ч Н а ра з м аТ ра Њ а

ромејског становништва на овим просторима. Појава поменутих на- С

лаза не противуречи историјским изворима, према којима се Срби и
Хрвати насељавају на Балкан у време владавине Ираклија I.831 Помен
стратега Сингидунума у изворима сведочи да на лимесу још увек
функционише византијска војна управа, макар у извесној мери. У
прилог опстанка неке врсте ромејске власти сведочи и нумизмати-
чки материјал, који указује да до прекида циркулације византијског
новца долази тек током друге деценије 7. века,832 вероватно око
615. године.
Подаци које нам пружају историјски извори сведоче о великом
броју Словена који су се населили на територији Царства. О томе
можда најбоље говоре подаци о походима које су против њих преду-
зимали византијски цареви и о мерама које су том приликом спро-
ведене. Тако је Констанс II, после војне кампање која се највероват-
није одиграла на простору данашње БЈР Македоније, део Словена
658. године преселио у Малу Азију. Очигледно је реч о већој групи,
будући да је 665. године у склопу византијске војске дејствовао сло-
венски одред од 5.000 ратника.833 Успех Констанса II био је, како се
чини, ипак кратког даха. Већ је Јустинијан II 687/688. године кре-
нуо у нови поход на Бугаре и Словене. Након борби у Тракији, ус-
ледио је царев продор до Солуна, током кога је покорен велики број
Словена. Како би се пробио из Константинопоља у Солун, цару је
била неопходна велика и за ту прилику посебно оформљена војска.
Његов успех окарактерисан је као херојски подвиг, па је уприли-
чен и тријумфални улазак у град. Попут његовог претходника, и Ју-
стинијан II је преселио део поражених словенских племена у Малу
Азију, из чијих је редова наводно могао да регрутује 30.000 војни-
ка.834 Поменути византијски походи су, чини се, оставили трага у 0 150 км
нумизматичком материјалу на простору централног Балкана. О
томе сведочи мања количина новца из 7. века, за који само у поједи- Сл. 54 / Локалитети са територије централног Балкана, поменути у тексту:
начним случајевима располажемо подацима о месту проналаска.835 Fig. 54 / Sites on the central Balkans mentioned in the text:
Налазишта на централном Балкану, на којима су археолошки 1. Ада Циганлија; 2. Акве; 3. Ариље; 4. Бела Црква; 5. Београд; 6. Богатић; 7. Богданци; 8. Бољетин; 9. Браничево;
10. Брестовик; 11. Брус; 12. Вајуга–Песак; 13. Варна; 14. Велбужд; 15. Велекинце; 16. Велесница; 17. Велика
потврђени остаци словенске материјалне културе, пружају податке Дренова; 18. Велики Градац; 19. Велико Градиште; 20. Веље брдо; 21. Винча; 22. Гамзиград; 23. Горњи Матејевац;
24. Грабовица; 25. Градац; 26. Градина на Врсеницама; 27. Градина на Јелици; 28. Градиште у Гобељи; 29. Гроцка;
30. Давидовац–Градиште; 31. Деспотовац; 32. Дијана; 33. Доње Буторке; 34. Зајечар; 35. Звечка; 36. Карабурма;
37. Кладово; 38. Кобиљка; 39. Корбово; 40. Костол; 41. Крушевац; 42. Љубичевац-Обала; 43. Мало Црниће;
831 DAI: 31–32. 44. Матичане; 45. Мачванска Митровица; 46. Мерошина; 47. Миријево; 48. Михајловац-Блато; 49. Михајловац–Kула;
832 Радић, Иванишевић 2006, 26–27. 50. Морава; 51. Неготин; 52. Ниш; 53. Ниш–Гласија; 54. Нишавац; 55. Нови Пазар; 56. Пањевачки Рит; 57. Песача;
833 Острогорски 1996, 131–132. 58. Поповац; 59. Почековина; 60. Преваље; 61. Президијум Помпеји; 62. Призрен; 63. Прилипац; 64. Прокупље;
834 Острогорски 1996, 143–145; Komatina 2014. 65. Равна на Дунаву; 66. Равна Слог; 67. Рам; 68. Рас–Пазариште; 69. Рас–Постење; 70. Ритопек; 71. Рујковац;
835 Пеја 1998, кат. 352, сл. 2.2; Црноглавац 2005, 111, бр. 167; Радић, Иванишевић 2006, 26–27, 72. Сврљиг; 73. Сталаћ; 74. Стари Костолац; 75. Стублине; 76. Сугубине; 77. Трњане; 78. Уб; 79. Ужице; 80. Ушће
са наведеном литературом, 144–153. Слатинске реке; 81. Хајдучка воденица; 82. Царичин град; 83. Чезава; 84. Чечане; 85. Читлук

226 227
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
који у знатној мери одударају од онога што нам преносе писани
историјски извори (сл. 54). Наиме, за сада је археолошки истражен
мали број словенских локалитета опредељених од 7. до средине 9.
века, мада је њихов број, како се чини, био већи.836 Реч је о насељи-
ма првенствено на десној обали Дунава, махом у близини касноан-
тичких утврђења, док се у унутрашњости централног Балкана она
јављају спорадично, што је забележено на локалитетима Прилипац,
Пањевачки рит и Читлук. Насеља су мала, неутврђена и раштрка-
ног типа, смештена у близини река, али и на позицијама које пред-
стављају контактне зоне између долина и узвишења.837 Једино за
сада познато веће насеље налазило се на ушћу Слатинске реке у Ду-
нав,838 мада и у случају тог насеља треба истаћи да откривене куће
нису коришћене истовремено.
Стамбени објекти, који се датују у период од 7. до средине 9. века,
имали су једну просторију површине између 15 и 20 м2, и били су
намењени за живот једне породице. Реч је о полуукопаним или
надземним грађевинама од дрвета са кровом на две воде, чија је
унутрашњост грејана помоћу камених или земљаних пећи (сл. 55).
Осим стамбених објеката, констатоване су и груписане хлебне пећи,
попут оних са локалитета Велесница и Љубичевац–Обала, као и пећи
за обраду метала са Ушћа Слатинске реке. Изглед насеља, димензије
кућа, као и материјал од којих су биле начињене, указују да је реч
о популацији скромних економских могућности, о чему сведоче и
покретни налази. У питању су углавном керамичке посуде рађене
руком, пре свега лонци, вршници и црепуље, мада је констатована
и квалитетна керамика рађена на витлу, карктеристична за рано-
византијску продукцију. Међу налазима од метала издвајају се пре
свега тзв. словенске фибуле, какве су констатоване у Кладову, Веле-
сници, Корбову, на простору античких Акви, али и на локалитету
Царичин град.
Постојање словенских насеља у близини некадашњих утврђења
на простору централног Балкана отвара одређена питања. Наиме,
познато је да словенска племена у раној фази колонизације Балка-
на не користе утврђене положаје. Ипак, јасно се уочава да су она на
десној обали Дунава подигнута, по правилу, у непосредној близини
836 Špehar, P. 2012б; Špehar, P. 2015а; Bugarski, Radiší 2016.
837 Kovǎeví 1972, 71–72; Curta 2001, 276; Мргић 2008, 45–47.
838 Јанковић, Ђ. 1983, 197; Jovanoví, Korá, Jankoví 1986, 384; Милошевић 1997, 51.
228
з а к Љу ч Н а ра з м аТ ра Њ а
Сл. 55 /
Реконструкције кућа
утврђења или пак недалеко од њих. Није искључено да се унутар са локалитета Ушће
Слатинске реке
неких од фортификација задржао одређени део ромејске популације.
(према: Милошевић
Будући да су посаде ових утврђења више подсећале на пољопривред- 1997, сл. 157)
ну заједницу него на војну јединицу,839 сасвим је могуће да се нису Fig. 55 /
Reconstructions of the
повукле са остатком војске, већ су остале да живе на својим огњишти-
houses from the site
ма и после слома лимеса. У том случају постоји могућност да су те две Ušće Slatinske reke
популације успоставиле и одређену врсту суживота, на који указује и (after: Милошевић
1997, сл. 157)
присуство рановизантијске керамике унутар словенских насеља, као
што је забележено, на пример, на локалитету Михајловац. Та претпо-
ставка за сада нема неоспориву археолошку потврду, већ представља
правац у коме би се могла одвијати будућа истраживања.
Изван сваке сумње је да број насеља, изглед станишта и коли-
чина откривених словенских налаза за сада не говоре у прилог по-
дацима из писаних извора о бројним словенским племенима која
су преплавила Балкан. Остаје отворено питање да ли њихова мало-
бројност сведочи о не тако бројним словенским групама, или је она
последица стања истражености, будући да се остаци трошне архи-
тектуре тешко уочавају. Њихово препознавање додатно отежава и
чињеница да се мали број покретних налаза са сигурношћу може
приписати Словенима. Мора се напоменути да није искључена ни
могућност да се главнина словенских племена упутила ка Солуну
и богатим византијским областима, те да су се на Дунаву населиле
мање заједнице.
839 Špehar, P. 2010, 145–154.
229
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Расположиви археолошки подаци сведоче да се на простору
централног Балкана, у раздобљу које следи, тј. од средине 9. до 11.
века, увећава број локалитета и налаза, што јасно указује на по-
већање броја становника. Током тог периода, насеља су све бројнија
и у унутрашњости централног Балкана, а не само уз Дунав. Новину
представља постепено запоседање некадашњих рановизантијских
висинских тврђава, што је констатовано на локалитетима Градина
на Врсеницама и Рас–Пазариште. На тим местима дошло је до об-
нављања постојећих зидина, премда у редукованом обиму, али и до
изградње нових, земљаних и палисадних бедема. Обнављање кас-
ноантичких зидина забележено је и на локалитету Велики Градац у
области Подунавља, где је подигнута и нова камена кула. Фортифи-
цирање насеља доводи до формирања неке врсте протоурбаних цен-
тара, који су имали функцију регионалних средишта. Иако насеља
мењају свој изглед у односу на ранији период, будући да постепено
постају утврђена, изглед кућа је готово истоветан. Осим станишта
идентичних онима из претходног раздобља, спорадично се јављају
и велике надземне грађевине са две просторије, површине од око
150 м2, попут примера констатованог на локалитету Градина на
Врсеницама.
За период од средине 9. до 11. века располажемо и археолошким
подацима о изгледу некропола и о фунерарној пракси. За сада нема-
мо посведочене некрополе на којима се практикује спаљивање, које
је управо и карактеристично за Словене. Могуће је да на ту праксу,
или бар на неке њене реликте, указују тумули откривени у југоза-
падној Србији, на локалитетима Кобиљка и Сугубине, мада за тако
нешто не располажемо поузданим доказима. Будући да су управо
на почетку поменутог раздобља свештеници из Константинопоља
покрстили Србе и Бугаре, на некрополама централног Балкана јавља
се искључиво пракса инхумације. За сада је на свега неколико лока-
литета уочен мањи број сахрана са паганским одликама, као што су
некрополе Равна код Књажевца, Вајуга-Песак и Звечка. Захваљујући
процесу евангелизације, становништво веома брзо у потпуности
прелази на сахрањивање према хришћанском обреду, па се у гробо-
ве не стављају прилози.
Упоредо са ширењем хришћанства долази и до успостављања
црквене организације, коју прати и градња цркава. У неким слу-
чајевима се обнављају рановизантијски сакрални објекти, попут
оних у Великом Градцу, Прокупљу или на локалитету Рас–Постење,
а каткад се подижу и нове грађевине, какви су примери цркава у
230
з а к Љу ч Н а ра з м аТ ра Њ а
Мачванској Митровици или у Великом Градцу. Највећи део објека-
та из тог периода данас није сачуван у већој мери, изузев цркве у
Горњем Матејевцу и храма посвећеног св. Петру у Новом Пазару.
Важно сведочанство јачања хришћанства је и појава предмета ре-
лигијског карактера. Откривене су свештеничке инсигније, попут
сребрног крста из Мачванске Митровице са натписом на грчком је-
зику Господе помози ономе који ово носи, или пак богослужбени пред-
мети углавном начињени од бронзе. Богослужбеним предметима
припадају две кадионице, окови књига и бокал са натписом Глас
Господњи над водама васкрснућа, који су откривени у Костолу, а који
највероватније сведоче о постојању црквеног центра под јурисдик-
цијом бугарске цркве, иако сам храм за сада није откривен. Вредан
помена је и процесијски крст, који потиче из околине Сврљига, једне
од парохија тадашње Нишке епископије потчињене охридском ар-
хиепископу. Посебну врсту налаза чине предмети личне побож-
ности, који се деле на енколпионе, крстолике привеске и прстење.
Бронзани енколпиони на којима се јављају сцене Распећа и предста-
ва Богородице Оранте представљају импорт, док су крстолики при-
весци начињени од метала и камена, као и прстење, могли бити и
локални производи.
Керамички материјал, датован од средине 9. до 11. века, углав-
ном се везује за балканско-подунавски тип, рађен на спором витлу.
Доминирају лонци, зделе, вршници и црепуље. Јављају се и амфо-
роидни крчази рађени на брзом витлу, који су карактеристични за
Бугаре. Осим керамике, унутар кућа су констатовани и примерци
алата, што указује да су становништво чинили ратари и сточари, док
се популација у Подунављу бавила и риболовом. Осим тога, станов-
ници централног Балкана су се у том периоду бавили и одређеним
занатима, обрадом дрвета, вуне, камена и метала. Врсте откривеног
алата указују на чињеницу да је реч о недовољно економски развије-
ном друштву, о чему сведочи и податак арапског историчара и гео-
графа Ал Масудија да се на простору централног Балкана током 10.
века вршила робна размена.840
Иако су током 10. и 11. века вођене бројне борбе на простору који
је тема ове књиге, располажемо малим бројем налаза војничке
опреме. Иако малобројни, они указују на то да су омиљено оружје
били копље и лук и стрела, док налази коњске опреме сугеришу и
840 Гаркави 1870, 126; Иванишевић 1988, 80.
231
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
о постојању коњице. Ипак, како налази те врсте потичу углавном
из остава, не може се ништа рећи о томе који је народ, као учесник
поменутих сукоба, користио ове предмете.
Најбројнија врста налаза из раздобља од средине 9. до 11. века су
делови одеће и накит. Исказне вредности тих врста налаза пружају
могућност проучавања начина одевања одређене епохе или народа,
који је уско повезан са културном историјом и друштвеном структу-
ром.841 Етнички најосетљивији примерци су свакако делови касно-
аварског појаса и бугарске појасне апликације, који у извесној мери
омогућавају и одређивање граница територије коју су у одређеном
тренутку запоседали ти народи. Накит којим располажемо потиче
углавном с краја поменутог раздобља, тј. из 10. и 11. века, када ути-
цај Византије на простору централног Балкана поново јача. Будући
да су откривени примерци, пре свега наушнице, били углавном
начињени од сребра, може се говорити и о постојању богатијих
слојева друштва.
Из свега наведеног јасно се уочава да је структура становништва
централног Балкана била изразито хетерогена. На десној обали Ду-
нава интензивира се присуство Авара крајем 8. века, највероватније
услед притисака Франака са запада. Иако се број налаза који им се
могу приписати у последње време увећао,842 и даље се не може са
сигурношћу говорити о аварској колонизацији десне обале Дунава.
Расположиви подаци нам показују да се током 9. и 10. века успо-
стављање доминације над централним Балаканом вршило се из
два правца. Највећи део централног Балкана налазио се под влашћу
Бугара који су долазили са истока. Њиховом напредовању супро-
стављала се Византија из правца југа, која је покушавала да поно-
во успостави власт на Балкану. Срби су можда и најмање активан
учесник у поменутим сукобима, будући да су били територијално
ограничени на југозападни и у извесној мери западни део централ-
ног Балкана. Пошто се у то време политичка организација заснивала
на владавини над људима, а не на владавини над територијом,843
тешко је установити прецизну линију разграничења између по-
менутих страна, тим пре што се ситуација на терену често веома
брзо мењала.
841 Ковачевић 1953, 3–6.
842 Bugarski 2008; Bugarski, Miladinoví-Radmiloví, Popadí, Marjanoví 2013.
843 Коматина 2015, 36.
232
з а к Љу ч Н а ра з м аТ ра Њ а
Судећи према расположивим писаним подацима, након успо-
стављања бугарске државе 680/681. године, седам покорених сло-
венских племена премештено је на границу према Аварима. Није
поуздано утврђено где се налазила територија на коју су насељени,
али се са великом сигурношћу сматра да је у питању простор између
Дунава и Тимока. Задатак Словена био је да чувају западне границе
бугарске државе и да се боре са Аварима, али и да пружају помоћ
Бугарима у њиховим походима на Византију. Једно од тих племена
били су Тимочани, смештени у сливу Тимока, који су одлучили да
се склоне на територију Франака. Друго именом познато племе су
Абодрити, за које се јасно наводи да насељавају простор некадашње
Приобалне Дакије. Они нису желели да се одселе и супротстављали
су се Бугарима све до 824. године. Осим њих помињу се и Моравља-
ни, који живе негде у балканском Поморављу. Знамо да су 845. годи-
не још увек били самостални, а до 853. године помињу се као бугар-
ски савезници. За време бугарско-српских ратова који су уследили,
вероватно су били потчињени, будући да се у изворима више не
спомињу као самостални.844 Може се претпоставити да су Тимоча-
ни насељавали некадашње Акве и Гамзиград, а да се под контролом
Аборгита налазио Костол. Нажалост, за тако нешто нема никаквих
археолошких доказа. Међутим, на основу присуства бугарске кера-
мике можемо закључити да су сва три поменута локалитета од друге
половине 9. века била у склопу бугарске државе.
Средином 9. века Бугари су контролисали ток Велике Мораве и
наставили ширење своје државе ка територији коју су држали Срби.
Претпоставља се да је Византија, у жељи да спречи даље напредо-
вање Бугара, у време владавине Теофила, наговорила српског жу-
пана Властимира да зарати против бугарског кнеза Пресијама. Тај
сукоб узроковао је нови, који је такође окончан победом Срба, после
чега је склопљен мир.845 У списима који говоре о овом догађају, као
погранична област између Срба и Бугара помиње се Рас. Тачна ли-
нија разграничења није утврђена, али се може сматрати да су ут-
врђења откривена на локалитетима Рас–Постење и Рас–Пазариште
тада била бугарске утврде. Насупрот томе, Градина на Врсеницама
била је српско упориште за које поједини истраживачи сматрају да
844 Љубинковић 1978; Komatina 2010.
845 DAI: 32; Komatina 2010.
233
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
може бити идентификовано са Дестиниконом,846 који Константин
Порфирогенит наводи као једно од насељених утврђења у „покрште-
ној Србији“. Тој претпостављеној линији разграничења у прилог све-
доче и археолошки налази, будући да се на прва два поменута лока-
литета среће керамика карактеристична за бугарски културни круг,
какве нема у археолошки истраженим слојевима локалитета Гради-
на на Врсеницама. На даљи правац пружања српске територије ка
североистоку могла би указивати чињеница да на налазиштима око
данашњег Чачка није откривена бугарска керамика.847
После окончања бугарско-српских сукоба средином 9. века ус-
ледило је покрштавање оба народа, што је повећавало и културни и
политички утицај Византије на простору централног Балкана. Осим
тога, и владари новопридошлих народа су, кроз контакте са Визан-
тијом, тежили да успоставе систем државне организације према ви-
зантијском узору. Управо су током владавине Василија I неким вла-
дарима у српским и хрватским земљама додељене титуле архоната
уместо жупана, чиме је Византија прихватила постојање одређеног
облика државости код та два народа. Такође, истовремено се и у
историјским изворима уместо синтагми земље Срба или земље Хрва­
та јављају термини Србија и Хрватска.848 Прихватање хришћанства
и успостављање државне структуре по узору на византијску много се
брже одвијало у Бугарској, која је успела да се избори за самосталну
архиепископију већ 869/870. године. Њој је временом прикључена
и новооснована Рашка епископија се седиштем у Цркви Св. Петра у
Новом Пазару, из које је требало да се врши верски, али и политички
утицај на суседну Србију. Недуго затим, у време Симеона, Бугари
успостављају државну организацију идентичну византијској,849 бу-
дући да се поменути бугарски владар прогласио за цара. Такав развој
ситуације интензивирао је сукоб између Византије и Бугарске, који
се делом одвијао и на простору централног Балкана, док је тадашња
Србија у њему имала епизодну улогу. На престо су наизменично до-
вођени византијски или бугарски штићеници, да би 923/924. године
Бугари одвели у заробљеништво знатан део српске популације.850
846 DAI: 32; Премовић-Алексић 1996, 306–308; Popoví, M. 1999, 298, са наведеном литерату-
ром; Popoví, Bikí 2009, 132–134, са наведеном литературом.
847 Радичевић 2003.
848 Максимовић 2008, 277, са наведеном литературом.
849 Максимовић 2008, 278.
850 DAI: 32.
234
з а к Љу ч Н а ра з м аТ ра Њ а
Сукоби Византије и Бугара вођени су са променљивим успехом.
На почетку владавине Јована Цимискија дошло је слома Првог бу-
гарског царства. То су искористили и Срби, те су под Чаславом Кло-
нимировићем у извесној мери обновили своју државу, али под ви-
зантијским утицајем. У тренуцима када се чинило да је Византија
поново успоставила контролу над Балканом, уследио је устанак Са-
муила, под чијом се управом нашао и простор централног Балкана.
Из тог периода можда потиче и обнова рановизантијских бедема
на локалитету Велики Градац, подизање нове куле, као и обнова ра-
новизантијске цркве и изградња новог хришћанског храма. После
Самуиловог пораза, уследила је реорганизација државне и црквене
управе под Василијем II. На поновно успостављање администрације
на овом делу Балкана указују налази печата, који потичу из Посави-
не и Подунавља, тачније са простора између Мачванске Митровице
и Великог Градишта. Нова црквена организација омогућила је да на
челу Охридске архиепископије буде Словен, као и да се богослужење
врши на словенском језику. Простор који је Василије II укључио у по-
менуту архиепископију, под чијом је јурисдикцијом био и централ-
ни Балкан, био је по свој прилици знатно осиромашен током поме-
нутих бројних сукоба. На то указује и податак познат из писаних
извора да су становници порез могли плаћати и у натури. Архео-
лошки материјал такође сведочи о променама које су уследиле после
поновног успостављања византијске власти. Подигнута је црква у
Мачванској Митровици, повећана је циркулација новца, а уједно се
јавља и већа количина сребрног накита током 10. и 11. века. Све то
указује на смиривање ситуације и јачање утицаја Византије. Осим
тога, услед успостављања јединствене црквене организације дошло
је и до јачања хришћанства, о чему сведочи све већи број предмета
личне побожности. Упркос привременом миру који је успоставио
Василије II, поново је уследио период сукоба, који су окончани тек у
последњој четвртини 11. века, доласком Алексија I Комнина на власт.
Управо је крајем једновековне владавине династије Комнина запо-
чело сасвим ново раздобље у историји централног Балкана, када су
успостављене моћна српска средњовековна владарска династија и
српска аутокефална црква.
235
sum m a ry
roman rule on the central Balkans was established
at the end of the 1st century BC, but it crushed under
the pressure of non-Roman tribes at the beginning of
the 7th century AD. The abandonment of the Danubian
limes had, at that time, great impact on the entire Em-
pire, which came suddenly under the attack of various
peoples and tribes. Avars aimed their forces primarily
at looting, while Slavs and Bulgarians wished to per-
manently settle in the Balkan Peninsula, and to found
their own states there. Because the Empire waged wars
with the Persians, their traditional enemies in the East,
and because of the iconoclastic crisis that inluenced all
strata of Byzantine society, it was impossible to sup-
press newly arrived peoples by military force. There-
fore, the court in Constantinople was forced to ight for
its former territories by diverse political and diplomatic
moves, which, among the rest, imply the Christianiz-
ing and thereby including various tribes into Byzan-
tine commonwealth by belonging to the same religion
and Christian Church. Scarceness and fragmentation
of available written sources considering this period
preclude from drawing clear borders between states
or regions controlled by diferent peoples. Besides,
whatever the existing borders were, they were oten
changed in a short period of time. Therefore, it was im-
possible to deine this book neither by early medieval
administrative divisions, nor by the modern ones, since
it doesn`t coincide with the territories ruled by their
medieval ancestors. Yet, since the area named central
Balkans is deined by its own speciicities that allow us
to perceive it as a distinctive whole during the early
Middle Ages, that term is used as the most conident.
It is a territory on which said peoples were inhabited
at the beginning of this period, but none of them, nor
the Empire itself, could manage to impose themselves
as the only master.
The dynamic period of the early Middle Ages on
the central Balkans was a subject of numerous re-
searchers, mostly historians. Thanks to the preserved
written sources, they managed to reconstruct this tur-
bulent epoch, during which some crucial events hap-
pened, for example the permanent settling of Slavs,
their Christianization and the founding of their states.
In order to, at least in certain degree, ill some inevita-
ble gaps in our cognition about the early Middle Ages
on the said territory, it was necessary to turn toward
the archaeological material, consisting of small inds
and architectural remains of diferent structures.
Available material was gained mostly as a result of ar-
chaeological investigations, diverse in character, that
were conducted for more than a century. Unfortu-
nately, excavations were almost never aimed into the
systematic research of a single site, but were mostly
performed on some Roman, Late Antique or Medie-
val sites, where Early Medieval horizon almost never
gained proper attention. For that reason there was a
necessity to present a publication, broad in character,
that will include all the most important archaeologi-
cal traces dated from the 7th to the 11th century on the
central Balkans.
The goal of this publication is to present the state
of research of the archaeological material at this mo-
ment, so that it would gain a deserved attention. The
analysis of small inds and architectural remains,
alongside with the available historical sources, will
enable the insight into the numerous processes that
237
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
happened on the territory of the central Balkans during
the early Middle Ages. Because the amount of available
archaeological material is small, gained results will not
answer all the potential questions, but will certainly
suggest the possible directions of future excavations
and scientiic researches.
The break of the Danubian limes at the beginning
of the 7th century accelerated the colonization of the
Balkans that was begun a century earlier. The strate-
gy of inhabiting the former territories of the Empire
was much more eicient than the lootings undertaken
by Avars. In scientiic circles it is mostly accepted that
limes fell in 602, and that administrative and military
organization ceased to exist. It led to the entree of di-
verse tribes into the Balkans. Yet, F. Bariší brought a
diferent opinion, by claiming that Byzantine Empire
ceased to function only ater the rule of Phocas. This
statement begun to get more attention lately, because
of the enlarged amount of discovered small inds that
suggest that Byzantium was present in the Balkans
during the irst half of the 7th century. Those are the
buckles of Yassi Ada type, Salona-Histria type, as well
as of Papa type, that were discovered in the area around
the Danube River, as well as on some sites situated in
the inland of the Balkan Peninsula, like Carǐin grad
or Gradina on Jelica. It is worth emphasizing that some
luxurious jewellery was discovered, such as earrings of
the Jánoshida type from Niš, which could suggest the
presence of some rich members of Byzantine society.
All said discoveries are in accordance with the histor-
ical sources, which state that Serbs and Croatians in-
habited Balkans in the time of the Emperor Heraclius
I. The mention of the strategos of Singidunum in those
sources testiies that at least some kind of Byzantine
military system still fuctioned. This is also suggested
by the fact that, according to the numismatic materi-
al, Byzantine monetary system ceased to exist during
the second decade of the 7th century, most probably
around 615.
Historical data testify about the large number of
Slavs that settled on the territory of the Empire. It is
also suggested by the information about the campaigns
undertaken by Byzantine emperors as well as about the
measures that were carried at the time. For example,
Constance II, ater a military campaign that took place
in modern FYR of Macedonia, moved one part of Slavs
to Asia Minor in 658. Their number was obviously
large, since in 665, within Byzantine military troops,
a Slavic detachment existed that numbered 5000 war-
riors. The triumph of Constance II was ephemeral. Al-
ready in 687/688 Justinian II started a new campaign
against Bulgarians and Slavs. Ater battles in Thrace,
emperor managed to ight his way toward Thessaloniki,
238
when he subdued a large number of Slavs. In order to
arrive from Constantinople to Thessaloniki, the emper-
or needed large army, specially formed for that occa-
sion. His success was treated as heroic, so a triumphal
adventus to the city was organized. Like his predeces-
sor, Justinian II moved one part of the defeated Slav-
ic tribes to Asia Minor, and could allegedly recruit as
much as 30000 warriors from those tribes. Mentioned
campaigns let, as it seems, a trace in numismatic ma-
terial on the central Balkans. To this testify smaller
amount of coins dated to the 7th century, for which we
only sporadically have information about the places of
their discovery.
The sites on the central Balkans, where traces of
Slavic material culture were archaeologically testiied,
render data that mostly diferentiate from the data
available in the written historical sources. Namely, only
small number of Slavic sites, dated to the period from
the 7th to the 9th century, is archaeologically excavated
so far, although their number could have been larger,
as it seems. Those were primarily settlements on the
right bank of the Danube, mainly in the vicinity of the
late antique forts, while in the inland of the central
Balkans those can be found only sporadically, like for
example sites Prilipac, Panjevǎki rit or Čitluk. Settle-
ments are small, unfortiied, founded near the rivers, as
well on spots that were contact zones between valleys
and hills. For now, the only known larger settlement
was located on the conluence of the Slatinska River
into the Danube, although in the case of that settlement
it should be stressed that discovered houses were not
used simultaneously.
Houses dated from the 7th to the middle of 9th centu-
ry had single room and size between 15 and 20 m2. Those
were intended for one family. Houses were semi dug-in
or built above ground, had gable roofs and their interior
was heated by kilns made of stone or soil. Except for
houses, grouped bread kilns were also discovered, like
those from the sites Velesnica and Ljubǐevac–Obala, as
well as the kilns for metal processing. The appearance
of the settlement, dimensions of the houses, as well as
the material they were made of, suggest that the popu-
lation that used them was of humble economic status,
which is also testiied by small inds. Those were most-
ly pottery inds made without the wheel, mostly pots,
"bread" casseroles and lids, although some good quality
pottery was discovered that was made on wheel, typical
for early Byzantine production. Among the metal inds,
the so called Slavic ibulae can be isolated, which were
discovered in Kladovo, Velesnica, Korbovo, ancient
Aquae, as well as in Carǐin grad.
The existence of Slavic settlements near the for-
mer fortresses in the central Balkans opens certain
SU M MARY
questions. Namely, it is known that Slavic tribes in
early stage of colonization didn`t use fortiied places.
Still, it can be noticed that on the right bank of the Dan-
ube settlements were oten built in the close vicinity
of forts or not far from them. It is possible that, with-
in some of those walled structures, certain amount of
Byzantine inhabitants remained. Namely, since the
garrisons within the forts appeared more like agricul-
tural communities than like military units, it is quite
possible that they didn`t retreat with the army, but re-
mained in their homes even ater the limes fell. If that
is the case, it can be expected that those two popula-
tions established some kind of cohabitation, which is
also suggested by the early Byzantine pottery within
Slavic settlements, for example on the site Mihajlovac.
Such a hypothesis does not have an indisputable ar-
chaeological proof, but must be treated as a direction
toward which the future researches should be aimed.
It is beyond any doubt that the number of settle-
ments, the appearance of houses and the amount of
the discovered Slavic inds does not support the writ-
ten data that numerous Slavs overlow the Balkans. The
question remained open whether their small amount
testify about not so numerous Slavic groups or is it
only a consequence of the state of research, since the
remains of the fragile architecture are diicult to be
noticed. Their recognition is additionally aggravated by
the fact that only some of the small inds can with cer-
tainty be attributed to Slavs. It must be stressed that the
possibility must be taken into account that the larger
part of Slavic tribes set foot toward Thessaloniki and
rich Byzantine territories, so only small communities
settled on the Danube.
Available archaeological data testify that on the
central Balkans, in the period that follows, i.e. from
the middle of the 9th to the 11th century, number of sites
and inds enlarges, which clearly suggest the increase
of population. During the said period, settlements ap-
pear more oten in the inland of the central Balkans,
not only along the bank of the Danube. The novelty
is the occupation of former early Byzantine hill forts,
which is testiied, among the rest, on the sites Gradina
on Vrsenice and Ras – Pazarište. On those locations the
existing walls were restored, although reduced in size,
while new earth ramparts or palisade were also built.
The restoration of the late antique walls was recorded
on the site Veliki Gradac in the Danubian area, where
a new stone tower was also built. The fortiication of
settlements led to the founding of some kind of pro-
to-urban centres that had the function of the regional
seats. Although settlements changed their appearance
in regard to the earlier period, since they gradually be-
came fortiied, the appearance of the houses remained
almost unchanged. Except for the houses identical to
those from the previous period, large aboveground
structures sporadically appeared which had two rooms
and size of around 150 square meters, like the example
from the site Gradina on Vrsenice.
For the period from the middle of the 9th to the 11th
century, we also possess archaeological data about the
appearance of the necropolises and funerary practice.
We do not, for the time being, have attested necropolis-
es with cremations, which were actually typical for the
Slavs. It is possible that to such practice, some relicts of
it, testify tumuli discovered in south-western Serbia,
on the sites Kobiljka and Sugubine, although we do not
have undoubtful testimonies for that. Since, at the very
beginning of the mentioned period, Serbs and Bulgar-
ians were baptized by the priests from Constantinople,
on the necropolises of the central Balkans only the in-
humation is visible. Only on several sites a small num-
ber of funerals with pagan characteristics are attest-
ed, like on the necropolises in Ravna near Knjaževac,
Vajuga-Pesak and Zvěka. Thanks to the process of the
Evangelisation, people very soon started to practice
exclusively inhumation according to Christian ritual,
so there are no goods in the graves. Alongside with
the spreading of Christianity, a church organization
was established, followed by the erection of church-
es. In some cases early Byzantine sacred buildings
were restored, like those in Veliki Gradac, Prokuplje
or Ras-Postenje, while sometimes new churches were
built, like those from Mǎvanska Mitrovica and Veliki
Gradac. The largest number of churches dated to the
mentioned period was not preserved until today, except
for the church in Gornji Matejevac and the one dedicat-
ed to St. Peter in Novi Pazar.
An important testimony of strengthening of Chris-
tianity is the appearance of small inds with religious
character. Priestly insignia were detected, like the sil-
ver cross from Mǎvanska Mitrovica with an inscrip-
tion in Greek that says Lord help the one carrying this,
as well as liturgical objects mostly made of bronze. To
the liturgical objects we can ascribe two censers, book
mounts and a jug with an inscription The voice of the
Lord is over the waters, all of them discovered in Kos-
tol, suggesting the existence of some religious centre
under the jurisdiction of Bulgarian church, although
the temple itself is still not found. Of particular interest
is also the processional cross, originating from the vi-
cinity of Svrljig, one of the parishes of the bishopric of
Niš subdued to the Ohrid archbishopric. Special type of
inds are the objects of personal piety, to which belong
encolpia, cross-like pendants and rings. Bronze en-
colpia with the scenes of Cruciixion and Virgin Orans
were imported, while the cross like pendants made of
239
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
metal and stone, as well as inger rings, could be local
products.
Pottery dated from the middle of the 10th to the
11th century was mostly tied to Balkan-Danubian type,
made on slow wheel. Most common are pots, bowls,
"bread" casseroles and lids. The last two could have also
been made without the wheel. Amphoroid jugs were
likewise found, made on fast wheel, which were typical
for Bulgarians. Besides the pottery, tools were also dis-
covered within the houses, which suggest that the pop-
ulation mostly practiced agriculture and stock farming,
while the people living in the vicinity of the Danube
also practiced ishing. The inhabitants of the central
Balkans dealt with some crats, wood-, wool-, stone-
and metal-working. The types of discovered tools sug-
gest that it was economically poorly developed society,
which is testiied also by the words of Arabian historian
and geographer Al Mas’udi that barter was practiced on
the central Balkans during the 10th century.
During the 10th and the 11th centuries numerous bat-
tles were fought on the territory which is the topic of
this book, but we have small number of inds of mili-
tary equipment. Although not so numerous, those still
suggest that the favourite weapons were spears and
bows and arrows, while the inds of horse equipment
testify to the existence of cavalry. Still, since that kind
of inds mostly originates from hoards, it is hard to tell
something more about which ethnicity, engaged in said
conlicts, used them.
The most numerous types of inds from the middle
of the 9th to the 11th century are parts of clothing and
jewellery. They enable an insight into the way people of
certain epoch or ethnicity dressed, that is closely tied
to the history of culture and social structure. The most
sensible specimens, when considering the ethnical at-
tributions, are parts of the late Avar belt and Bulgarian
belt applications, which enable, to a certain extent, the
deinition of boundaries of the territories controlled by
those people at some period. The jewellery mostly orig-
inated from the end of the said period, i.e. from the 10th
and the 11th century, when the inluence of Byzantium
on the central Balkans increased once again. Since the
discovered inds, above all the earrings, were mostly
made of silver, it can be used as a testimony of the ex-
istence of some richer strata of society.
From all above said, it can clearly be recognized
that the structure of the inhabitants of the central Bal-
kans is extremely heterogeneous. On the right bank
of the Danube Avars were more present at the end of
the 8th century, most probably because of the Frank-
ish pressure from the west. Although the number of
inds attributed to them increased lately, we still can-
not speak with certainty about their colonization of
240
the right bank of the Danube. Based on available inds,
during the 9th and the 10th century the control over the
central Balkans was assumed from two main directions.
The largest part was under the rule of Bulgarians that
came from the East. Byzantines opposed their advance
from the South, trying to re-establish their rule over
the Balkans. Serbs were the least active participant of
those struggles, since they were territorially restrained
to the south-western part of the central Balkans. Since
at that time the political organization was based on the
rule over people instead on the rule over the territory,
it is hard to establish the precise borderlines between
mentioned parties, even more because the situation
was quickly and oten changed.
According to the available written data, ater the
establishing of Bulgarian state in 680/681, seven de-
feated Slavic tribes were moved toward the border with
Avars. It is not certain where the territory on which
they were settled was situated, but it is assumed that it
was located between the rivers Danube and Timok. The
assignment of Slavs was to protect the western bor-
ders of the state and to ight against the Avars, as well
as to provide help to Bulgarians on their campaigns
against the Byzantine Empire. One of those tribes was
Timǒani, settled in the Timok valley, which decided
to evacuate themselves on the territory of Franks. The
second tribe known by their name was Aborgites, who
are known to have been settled in former Dacia Rip-
ensis. They didn`t want to move so they withstand to
the Bulgarians until 824. Besides, Moravians were also
mentioned, who lived somewhere in the valley of the
river Morava on the Balkans. We know that in 845 they
still had their independency and that by 853 they were
mentioned as Bulgarian allies. In conlicts between Bul-
garians and Serbs, that soon followed, they were most
probably subdued, since they were not mentioned an-
ymore as independent by written sources. It can be
assumed that Timǒani inhabited former Aquae and
Gamzigrad, and that Kostol was under the control of
Aborgites. Unfortunately, there are no archaeological
evidences to prove it. However, based on the inds of
Bulgarian pottery it can be concluded that on all three
mentioned sites Bulgarians lived from the second half
of the 9th century.
In the middle of the 9th century Bulgarians con-
trolled the low of the Great Morava River and con-
tinued to spread their state toward the territory held
by Serbs. It is assumed that the Byzantine Empire, in
wish to prevent further advance of Bulgarians during
the reign of the emperor Teophilos, persuaded Serbian
prince Vlastimir to ight against the Bulgarian prince
Presiam. That antagonism induced another, that result-
ed in Serbian victory, ater which a peace was made. In
SU M MARY
written sources that consider this event, Ras is men-
tioned as a border area between Serbs and Bulgarians.
The exact borderline is not established, but it can be
assumed that fortiications discovered on sites Ras–
Postenje and Ras–Pazarište belonged to Bulgarians at
that time. On the other hand, Gradina on Vrsenice was
Serbian stronghold, for which some scholars think that
can be identiied with Destinicon, mentioned by Con-
stantinus Porphyrogenitus as one of the settlements in
„baptized Serbia“. To such borderline testify archaeo-
logical inds, since on the irst two mentioned sites a
pottery typical for Bulgarians was discovered, which is
completely lacking from excavated horizons of Gradi-
na on Vrsenice. Further direction to which the Serbi-
an territory was spread toward the north-east could
be suggested by the fact that on sites around modern
Čǎak there is no trace of Bulgarian pottery.
Ater the conclusion of the conlicts between Bul-
garians and Serbs, at the middle of the 9th century, the
baptism of both people followed, which increased cul-
tural and political inluence of Byzantine Empire on
the central Balkans. Besides, through the contacts with
the Empire, the rulers of those newly settled peoples
wanted to establish the organization of their states
ater the Byzantine model. At the time of the emperor
Basil I title of archont was assigned to some rulers of
Croatian and Serbian lands instead the title of zhupan,
by which Byzantine Empire accepted the existence of
some form of state among those peoples. Likewise, at
the same time, instead of synthagma Lands of Serbs or
Lands of Croats, terms Serbia and Croatia started to ap-
pear in written sources. The acceptance of Christiani-
ty and establishing of government ater the Byzantine
model was much faster in Bulgaria, which managed
to ight for its independent archbishopric as early as
869/870. The bishopric of Raška, with the seat in the
church of St. Peter in Novi Pazar, was appended to that
archbishopric in due time. From that church, religious
as well as political inluence was spread on neighbour-
ing Serbia. Not long ater, in the time of Simeon, Bul-
garians established government identical to Byzantine,
since he took the title of emperor. Such development
of situation intensiied the conlicts between Byzantine
and Bulgarian empires, so war was partially fought on
the central Balkans as well. In that war, Serbia had only
episode role, since on its throne Byzantine or Bulgari-
an protégés were alternately brought. In 923/924 Bul-
garians took to captivity a substantial part of Serbian
population.
Conlicts between Byzantine Empire and Bulgar-
ians were conducted with various success. At the be-
ginning of the rule of John Tzimiskes, the First Bul-
garian Empire was crushed. The situation was used
by Serbs to renew to some extent their state under
Časlav Klonimiroví, and with the strong Byzantine
inluence. In the moments when it seemed that Byz-
antine Empire regained the control over the Balkans,
Samuel started a rebellion. The territory of the central
Balkans came under his rule. To that period, the res-
toration of the early Byzantine fort on the site Veliki
Gradac could be dated, along with the erection of a new
tower, a new church and the restoration of the old one.
Ater Samuel`s defeat and under Basil II, the reorgani-
zation of the administration happened. That is suggest-
ed by the seals, originating from the areas around the
rivers Sava and Danube, more precisely from the area
between Mǎvanska Mitrovica and Veliko Gradište.
New church organization enabled Slav to be the head
of the Ohrid archbishopric, as well as the liturgy to be
performed in Slavic language. The territory that Basil
II incorporated into mentioned archbishopric, under
the jurisdiction of which was the central Balkans, most
probably impoverished during all the conlicts and
wars. It is suggested by the written information that
inhabitants could pay their taxes in goods. Archaeolog-
ical material also testiies that changes occurred ater
the re-establishing of Byzantine rule. The church in
Mǎvanska Mitrovica was erected, the money circu-
lation increased, as well as the amount of silver jew-
ellery during the 10th and the 11th centuries. All those
suggest the paciication and the intensifying of the Byz-
antine inluence. Besides, because of the establishing
of unique church organization, Christianity strength-
ened, which is testiied by a larger number of items of
personal piety. Notwithstanding the temporary peace
established by Basil II, another period of conlicts fol-
lowed, that were ended only at the last quarter of the
11th century, with the arrival of the Alexios I Komnenos
to the throne. At the end of a century long rule of the
Komnenos dynasty, an entirely new era in the history
of the central Balkans started, when a strong Serbian
medieval state was formed and independent church
was established.
241
биб лиог рафи ја
извори
analecta avarica
Analecta avarica (Seorsum impressum ex tomo XXX
Dissertationes philologicarum Academiae litterarum
Cracoviensis), ed. L. Sternbach, Cracoviae 1900.
annales fuldenses
Annales Fuldenses, in: Monumenta Germaniae
historica Scriptores I, ed. G. Pertz, Berlin 1826,
337–415.
bellum Gothicum
Bellum Gothicum, in: Procopius. History of the Wars,
ed. H.B. Dewing, London 1962.
Gesta hungarorum
P. magistri, qui Anonymus dicitur, Gesta Hunga-
rorum, in: Scriptores rerum Hungaricarum tempore
ducum regumque stirpis Arpadianae gestarum.
Edendo operi praefuit E. Szentpetery Vol. I, ed. A.
Jakubovich, Budapest 1937, 13–117.
Грамоти на василия II
Грамоти на Василия II за правата на Охрид-
ската архиепископия, у: Бьлгарски старини из
Македония, ур. Й. Иванов, София 1931, 547–562.
DaI
Constantine Porphyrogenitus, De Administrando
imperio, ed. Gy. Moravcisk, eng. transl. R.J.H. Jenkis,
Washington 1967.
De aedif.
Procopius, De Aediiciis, ed. J. Haury, Leipzig 1913.
De ceremoniis
Constantine Porohyrogenite, De ceremoniis aulae
byzantine, ed. J. Reiсke, Bonn 1829.
извори за бьлгарската история VII
Извори за Бьлгарската история VII, ур. И. Дуйчев
и др., София 1960.
Ioannis scylitzae
Georgius Cedrenus Ioannis Scylitzae ope ab I. Bekkero
suppletus et emandatus II, Bonnae 1839.
Iust. nov.
Novellae constitutiones, ed. Iul. Pacius, Genevae 1580.
Johannis VIII
Johannis VIII papae epistolae passim collectae, in:
Monumenta Germaniae historica. Epistolae, ed. E.
Caspar, Berlin 1928, 1–333.
leonis Diaconi
Leonis Diaconi Caloensis historiae libri decem,
ed. C.B. Hasii, Bonnae 1828.
mauricii strategicon
Maurici Strategicon, in: Das Strategikon des Mauri­
kios, Hrsg. G.T. Dennis, E. Gamillscheg, Wien 1981.
menandros
Menandros Protector. Historiae Fragmenta, in:
Excerpta historica iussu Imperatoris Constantini Por­
phyrogeniti confecta. Excerpta de legationibus, Hrsg.
K. De Boor, Berlin 1903.
mir. I
Miraculorum s. Demetrii martyris liber I, ed. C. Byes,
Lipsae 1891.
mir. II
Miraculorum s. Demetrii martyris liber II, ed. C. Byes,
Lipsae 1891.
notitiae
Notitiae Episcopatuum ecclesiae Constantinopolitanae,
ed. J. Darrouzés, Paris 1981.
243
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Prisci fragmenta
Prisci Fragmenta, in: Historici graeci minori I,
ed. L. Dindorf, Lipsae 1870, 275–352.
responsa nicolai I
Responsa Nicolai I papae ad consulta Bulgarorum,
ed. E. Perels, D. Detschew, Serdicae 1939.
taktika
The Taktika of Leo VI, text, translation and commen­
tary G. Dennis, Washington 2014.
theophanes
The Chronicle of Theophanes Confessor: Byzantine
and Near Eastern History AD 284­813, eds. C. Mango,
R. Scott, Oxford 1997.
theoph. cont.
Theophanes Continuatus, in: Corpus Scriptores
Historiae Byzantinae, ed. I. Bekker, Berlin 1838,
813–963.
theoph. sim.
The History of Theophylact Simocatta, eds. M. Whitby,
Oxford 1986.
three treatises
Constantine Porphyrogennetos, Three treatises on
Imperial Military Expeditions, ed. J. Haldon, Viena
1990.
литература
aDam
2002. Archäologische Denkmäler der Awarenzeit in
Mitteleuropa, ed. J. Szentpéteri, Budapest.
aйбабин, a. и.
1990. Хронология Mогильнков Kрима поздне-
римского и раннесредневекового времени,
Mатериалы по археологии, истории и этнографии
Tаврии, выпуск I, Симферополь 1990, 3−86.
алаџов, Ж.
1991. Проучувания вьрху старобьлгарските
знаци, Раскопки и проучувания XXII, 71–154.
ангелова С., колева, р.
1995. Археологически данни за ранното слав-
янско заселвание в България, Годишник на
Софийския университет „Св. Климент Охридски“.
Исторически факултет–специалност архео­
логия 2, 159–185.
anđelić, P.
1959. Dva srednjovekovna nalaza iz Sultía kod
Konjica, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu XIV,
203–215.
aрхеолошки споменици
1953. Археолошки споменици I, ур. Ђ. Бошковић,
Београд.
1956. Археолошки споменици II, ур. Ђ. Бошковић,
Београд.
244
археолошко благо
1998. Археолошко благо Косова и Метохије од нео­
лита до раног средњег века, ур. Н. Тасић, Београд.
атанасов, Г.
1993. За датировка, распростанението и семан-
тиката на медалоните с IYI и двоен кьрст, у:
Studia protobulgarica et mediaevalia europensia.
В чест на професор Веселин Бешлевиев, ур. В. И.
Бешевлиев, В. Т. Гјузелев, Великo Тьрново,
141–462.
атанасов, Г., Григоров, в.
2005. Метални накит от ранносредновековни
крепости в Южна Добрџа, Известия на Народния
Музей Варна 38-39 (53-54), 331–390.
бабић, Г.
1972. Црепуља, црепна, подница – посебно
значајан ослонац за атрибуцију средњове-
ковних археолошких налазишта Балканског
полуострва Словенима пореклом са истока,
Материјали IX, 101–113.
bavant, b.
2007. Carǐin Grad and the Changes in the Nature
of Urbanism in the Central Balkans in the Sixth
Century, in: The Transition to Late Antiquity on
the Danube and Beyond, ed. A.G. Poulter, Oxford,
337–374.
бавант, б. иванишевић, в.
2006. Ivstiniana Prima ­ Царичин град, Лесковац.
бајаловић-бирташевић, М.
1960. Средњевековна некропола у Миријеву,
Београд.
бајаловић-Хаџи Пешић, М.
1977. Средњовековном Београду у походе, Београд.
1984. Накит VIII–XVIII века у Музеју града
Београда, Београд.
1992. Унутрашње утврђење Београдског града
II, Годишњак града Београда XXXIX, 29–56.
2001. Налази хришћанске камене пластике
из времена између IV и XVII века на подручју
Београда, Зборник Народног музеја у Београду
XVII-1, 241–259.
bálint, cs.
1991. Südungarn im 10. Jahrhundert, Budapest.
2010. Der Shatz von Nagyszentmiklós. Archäologische
Studien zur frühmittelalterlichen Mettalgefässkunst
des Orients, Byzans und der Steppe, Budapest.
баришић, б. = barišić, f.
1955. Византиски Сингидунум, Зборник радова
Византолошког института 3, 1–14.
1956. Цар Фока (602–610) и подунавски Аваро-
Словени, Зборник радова Византолошког инсти­
тутa 4, 73–88.
1969. Proces slovenske kolonizacije istǒnog
би б л и о г раф и Ја
Balkana, u: Predslovenski etnički elementi na Balkanu
u etnogenezi Južnih Slovena, ur. A. Benac, Sarajevo,
11–27.
barnea, I.
1955. Meşteşugurile in ăserazae feudala de la
Garvăn (sec. X–XVI), Studi şi cercetari de istorie
veche 1955/1–2, 99–121.
belošević, Ј.
1980. Materijalna kultura Hrvata od VII do IX veka,
Zagreb.
1984. Bizantinske naušnice grozdolikog tipa iz
starohrvatskih nekropola ranog horizonta na
podrǔju Dalmacije, Radovi Filozofskog fakulteta u
Zadru 23, 41–60.
bénazeth, D.
1992. L’art du métal au début de l’ère chrétienne, Paris.
берић, н.
2001. Средњовековна некропола на локалитету
Конопљара, у: Археолошка налазишта Крушевца и
околине, ур. Н. Тасић, Е. Радуловић, Крушевац-
Београд, 109–116.
берић, н., рашковић, д.
2002. Резултати рекогносцирања античких
и средњовековних налазишта трстеничке
општине и суседних налазишта, Гласник
cрпског археолошког друштва 18, 137–156.
бешевлиев, в.
1979. Значението на пьрвобьлгарския знак IYI,
Известия на Народния музей Варна 23 (38), 17–24.
бикић, в. = bikić, V.
1994. Средњовековна керамика Београда, Београд.
2010. Vizantijski nakit u Srbiji. Modeli i nasleđe,
Beograd.
бикић, в., иванишевић, в.
1996. Простор око Јужне капије Горњег града
Београдске тврђаве, Старинар XLVII, 253–271.
1997. Словенска археологија у Србији, у: Труды
VI Международного конгреса археологов­слави­
стов, Том 3, yр. В.В. Седов, Москва, 166–172.
bikić, V., Špehar, P., bugarski, I., branković, t.
2012. Arheološka istraživanja Marguma/Morave u
2011. godini, u: Arheologija u Srbiji. Projekti Arheolo­
škog instituta u 2011. godini, ur. V. Bikí, S. Goluboví,
D. Antonoví, Beograd, 100–103.
bíró, G., langó P.
2013. „Deo odibilis gens Hungarorum“ oder „auxi-
lium Domini“ – Die Ungarn und die christliche Welt
im 10. Jahrhundert, in: Rauben, Plündern, Morden.
Nachweis von Zerstörung und kriegerischer Gewalt im
archäologischen Befund, Hrsg. O. Heinrich-Tamaska,
N. Krohn, S. Ristov, Hamburg, 261–335.
birtašević, m.
1973. Emploi des coquillages cauris dans la parpure
médiévale et contempporaine sur le territorie de
la Yougoslavie, in: Berichte über II. Internationalen
Kongreβ für Slawische Archäologie, Band III, eds.
J. Herrmann, K-H. Otto, Berlin, 183–187.
bjelajac, lj.
1990. La ceramique et les lampes, in: Caričin Grad. II.
Le quartier sud­ouest de la ville haute, eds. B. Bavant,
V. Kondí, J.-M. Spieser, Belgrad-Rome, 161–190.
boba, I.
1973. The Catedral church of Sirmium and the
Grave of St. Methodius, in: Berichte über den II.
Internationalen Kongress für Slawische Archäologie,
Band III, eds. J. Herrmann, K-H. Otto Berlin,
393–397.
богосављевић-Петровић, в., рашковић, д.
2001. Рановизантијско утврђење на брду Гобеља
код Бруса. Саопштења XXXII/XXXIII, 99–122.
божилов, и.
2008. Бугарска у средњем веку, у: Историја
Бугарске, приредио С. Пириватрић, Београд,
67–121.
bouras, l.
1979. The Cross of Adrianople, Athens.
brather, s.
2008. Kleidung, Bestattung, Identität. Die Präsen-
tation socialer Rollen im frühen MIttelalter, in:
Zwischen Spätantike und Frühmittelalter. Archäologie
des 4. bis 7. Jahrhunderts im Western, Hrsg. H. Beck,
D. Geuenich, H. Steuer, Berlin-New York, 237–274.
2012. Pagan or Christian? Early medieval grave
furnishings in Central Europe, in: Rome, Constan­
tinople and Newly­Converted Europe. Archaeological
and Historical Evidence I, eds. Maciej Salamon et
al., Leipzig-Warszawa-Rzeszów, 333–349.
brawn, P.
1981. The cult of the Saints: its rise and functio in
Latin Christianity, Chicago.
brubaker, l.
2012. Inventing Byzantine Iconoclasm, London.
булић, д. = bulić, D.
2004. Трагови средњовековне материјалне
културе са локалитета Градина на Јелици,
Историјски часопис L, 153–174.
2013. The Fortiications of the Late Antiquity and
the Early Byzantine period on the later territory
of the South-Slavic principalities, and their re-
occupation, in: The World of the Slavs ­ Studies
on the Eastern, Western and South Slavs: Civitas,
Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th
Centuries A.D.), ed. S. Rudí, Belgrade, 137–233.
бугарски, и. = bugarski, I.
2008. Early Medieval Finds from Veliko Gradište
and the Apperance of Late Avar Belt Elements
245
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
along the Southern Bank of the Middle Danube,
Archaeologia Bulgarica 12/1, 87–96.
2009a. Некрополе из доба антике и раног средњег
века на локалитету Чик, Београд.
2009б. The meaning o the Crosses in Early Avar
Female Graves: Three Case Studies from Vojvodina,
Acta Archaeologica Carpathica XLIV, 219–232.
2012. On the Jánoshida Type Earrings and the
Seventh Century Byzantine Finds from the West-
ern Balkans, with a Retrospective View of the
Vajska (Vajszka) Cemetery, in: Thesaurus avaro­
rum. Régészeti tanulmányok Garam Éva tiszteletére
­ Archaeological Studies in Honour of Eva Garam,
ed. T. Vida, Budapest, 233–254.
2013. Нов налаз византијске узенгије из Рујковца,
Лесковачки зборник LII, 33–48.
2014а. Археологија Авара у Србији, Универзитет
у Београду, Филозофски факултет, Одељење за
археологију, Београд (необјављена докторска
дисертација).
2014б. Узенгија из Сврљиг-Града и осврт на
налазе раносредњовековне коњаничке опреме
из Горњих Левића, Етно­културолошки зборник
за проучавање културе источне Србије и суседних
области XVIII, 75–82.
бугарски, и., иванишевић, в.
2013. Раносредњовековна остава гвоздених пред-
мета из Рујковца и слични налази са подручја
централног Балкана, Старинар LXIII, 131–152.
bugarski, I., radišić, m.
2016. The Central Balkans in the Early Middle
Ages: archaeological testimonies to change, in:
Byzantine Heritage and Serbian art I. Process of Byz­
antinisation and Serbian archaeology, ed. V. Bikí,
Belgrade, 91–99.
bugarski, I., miladinović-radmilović, n.,
Popadić, I., marjanović, m.
2013. Early Mediaeval Burial at Stubline near
Obrenovac: Spatial, Anthropological and Archaeo-
logical Analyses of the Southernmost Avar Grave,
Acta Archaeologica Carphatica XLVIII, 285–305.
вагалински, л. = Vagalinski, l.
1994. Zur Frage der ethnischen Herkunt der
späten Strahlebibeln (Finger- oder Bügelibeln)
aus dem Donau−Karpaten−Becken (M. 6. −7. Jh.),
Zeitschrit für Archäologie 28, 261−305.
2003. За така наречените славянски лъчеви
фибули в карпато-дунавския басейн (втора
половина на VI—VII в.), у: Studia archaeologica,
Supplementum I, Сборник в памет на д­р Петър
Горбанов, отв. ред. С. Ангелова, София, 336−331.
ваклинов, С.
1977. Формиране на старобьлгарската култура
246
VI−XI век, София.
1981. Архитектура, у: История на Бьлгария II, ур.
Д. Ангелов, София, 422−430.
Váńa, Z.
1954. Madaři a Slované ve svĕtle archeologických
nálezů X-XII století, Slovenska archaeologia II, 51−93.
васић, М.
1906. Старосрпска налазишта у Србији. Прилози
за познавање старе српске културе, Старинар I,
39−88.
васић, М., Петковић, С., Манојловић-николић, в.,
крижанац, М.
2009. Резултати истраживања вишеслојног на-
лазишта Horreum Margi –Равно-Ћуприја у 1989.
години, Весник Војног музеја 39, 133−143.
васић, р., ерцеговић-Павловић, С., Минић, д.
1984. Велесница, у: Ђердапске свеске II, ур. В.
Кондић, Београд, 125−132.
вжарова, Ж.
1965. Славянски и славенобьлгарски селища в
Бьлгарските земи от края на VI−XI в, София.
1976. Славяни и прабьлгари (по данни на некропо­
лите от VI−IX в. на териториьята на Бьлгария),
София.
1986. Средновековното селище с. Гарван, силистрен­
ски округ, VI−XI век, София.
Vida, t., Völling, t.
2000. Das slawische Brandgräberfeld von Olympia,
Rahden/Westf 2000.
Vierck, h.
1972. Redwalds Asche. Zum Grabbrauch in Suton
Hoo, Ofa 29, 20–49.
Vinski. Z.
1952. Naušnice zvjezdolikog tipa s posebnim
obzirom na nosioce srebrnog nakita Čađavica,
Starohrvatska prosvijeta 3/2, 29–56.
1955. Ponovo o naušnicama zvjezdolikog tipa,
Glasnik Zemaljskog muzeja 10, 227–259.
1956. Nalaz iz Velike Kladuše i problem naušnica
tipa okrenute piramide, Glasnik Zemaljskog muzeja
11, 63–95.
1958. O nalazima 6. i 7. stoljéa u Jugoslaviji sa po-
sebnim osvrtom na ostavštinu iz vremena prvog
avarskog kaganata, Oposcula Archaeologica 3, 3−57.
вујовић, б.
1973. Црквени споменици на подручју града Београда,
Београд.
вуксан, М.
1990. Средњовековни локалитети у околини
Бора. Гласник Српског археолошког друштва 6,
191–196.
Гавритухин, и. о.
1991. Пальчатые фибулы пражских памятников
би б л и о г раф и Ја
Поднестровья, у: Древности Северного Кавказа и
Причерноморья, ур. А.П. Абрамов, Москва, 127–142.
Gáll, e.
2013. Az Erdélyi­Medence, a Partium és a Bánság
10­11. századi temet̋i szórvány­ és kincsleletei 1–2,
Szeged.
2015. An attempt to classify the stirrups dating
from the 10th century and the irst quarter of
the 11th century in the Transylvanian Basin, the
Crișana/Partium and the Banat with an outlook to
the Carpathian Basin, in: Warriors, weapons, and
harness from the 5th–10th centuries in the Carpathian
Basin, ed. C. Cosma, Cluj-Napoca, 355–406.
Garam, É.
1992. Die Münzedatierten Gräber der Awarenzeit,
in: Awarenforschungen I, Hrsg. F. Daim, Wien,
135–250.
1995. Das awarenzeitliche Gräberfeld von Tiszafüred,
Budapest.
2001. Funde byzantinischer Herkunt in der Awaren­
zeit vom Ende des 6. bis zum Ende des 7. Jahrhunderts,
Budapest.
Гарашанин, М., васић, М.
1980. Трајанов мост – кастел Понтес. Претходни
извештај 1979. године, у: Ђердапске свеске I, ур.
В. Кондић, Београд, 7–25.
1987. Извештај о ископавањима у 1981. и 1982.
години, у: Ђердапске свеске IV, ур. В. Кондић,
Београд, 71–116.
Гарашанин, М., васић, М., Марјановић-
-вујовић, Г.
1984. Трајанов мост – Castrum Pontes. Извештај о
археолошким истраживањима у 1980. години, у:
Ђердапске свеске II, ур. В. Кондић, Београд, 25–54.
Гаркави, а.Я.
1870. Сказания мусльманских писателей о славянах
и русских, Санкт-Петербург.
Gelzer, h.
1893. Ungedruckte und wenig bekannte Bistümer-
verzeichnisse der orientalische Kirche II, Byzanti­
nische Zeitschrit II, 22–72.
Giljferding, a.f.
1972. Putovanje po Hercegovini Bosni i Staroj Srbiji,
Sarajevo.
Gomolka-fuchs, G.
2002. Eine Gürtelgarnitur vom ungarischen Typ
aus der frühmittelalterlichen Siedlung von Krivina,
Bezirk Ruse, Bulgarien, Eurasia Antiqua 8, 493–514.
Gnosová, a., kondoleon, ch.
1994. Art of Late Rome and Byzantium, Richmond.
Gorelik, m.
2002. Arms and Armour in South-Eastern Europe
in the Second Half of the First Millennium AD, in:
A Companion to Medieval Arms and Armour, ed. D.C.
Nicolle, Woodbridge, 127–147.
Градина на Јелици
2014. Градина на Јелици. Тридесет година
археолошких истраживања (1984–2014), ур.
М. Милинковић, П. Шпехар, Чачак.
Grierson, c.
1999. Byzantine coinage, Washington.
Грудочко, и.в., боталов, С.Г.
2013. Этнокультурная ситуация в Южном
Зауралье в VIII-X вв. (в свете новых данных
исследований погребального комплекса
Уелги), у: II­й Mеждународый Мадьярский
симпозиум, ред. С. Боталов, Н. Иванова,
Челябинск, 110–138.
Daim, f.
2003. Avars and Avar archaeology. An introduction,
In: Regna et Gentes. The Relationship between Late
Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms,
The Transformation of the Roman World 13, eds.
H.W.Goetz, J. Jarnut, W. Pohl, Leiden-Boston-
-Köln, 463–570.
2006. Der frühungarische Jüngling von Gnadendorf
und die Folgen – Der Blickwinkel der Archäologie,
in: Das frühungarische Reitergrab von Gnadendorf
(Niederösterreich), Hrsg. F. Daim, E. Lauermann,
Mainz, 281–294.
Diaconu, P., Popa, r., Vilceanu, D.
1972. Pacuiul lui Soare I, Bucureşti.
динић, М.
1951. Грађа за историју Београда у средњем веку,
Београд.
Dimitrijević, D., kovačević, J., Vinski, Z.
1962. Seoba naroda. Arheološki nalazi jugoslovenskog
Podunavlja, Zemun.
димитров, Хр.
1998. Б`лгаро­унгарски отношения през средно­
вековието, София.
дончева, С.
2013. Реконструкция на коланни гарнитури
по материали от ранносредновекония центьр
за металопластика при с. Златар, Преславско,
Преслав 7, 152–170.
дончева-Петкова, л.
1977. Бьлгарска бытова керамика през ранното
средновековие, София.
1980. Знаци вьрху археологически памятници от
средновековна Бьлгария, София.
2011. Средновековни крьстове­енколпиони от
Бьлгария (IX­XIV в.), София.
Döpmann, h.-D.
1992. Kyrillos und Methodios in ihrer bedeutung
für die Bulgaren, in: Methodios und Kyrillos in
247
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
ihreh Europäischen Dimension, ed. E. Konstantinou,
Frankfurt am Main, 313–325.
Dostál, b.
1966. Slovanská pohřebište ze střední doby hradištnína
Morave, Praha.
Drča, s.
1986. Grabovica–Selište – un site prehistorique
et du moyen-âge. Compte-rendu de l’exploration
de 1981, у: Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић,
Београд, 342–345.
Dymaczewski, a.
1973. Die frühmittelalterliche Siedlung von Star-
men in Nordostbulgarien, Balcanoslavica 2, 17–31.
Ђердапске свеске
1980. Ђердапске свеске I, ур. В. Кондић, Београд.
1984. Ђердапске свеске II, ур. В. Кондић, Београд.
1986. Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић, Београд.
1987. Ђердапске свеске IV, ур. В. Кондић, Београд.
Ђурић, в.
1974. Византијске фреске у Југославији, Београд.
1981. Почеци уметности код Срба, у: Историја
српског народа I, ур. С. Ђирковић, Београд, 239–248.
evans, a.
1973. Pješke kroz Bosnu i Hercegovinu tokom ustanka
avgusta i septembra 1975, Sarajevo.
eрцеговић-Павловић, С. = ercegović-Pavlović, s.
1977. Средњовјековна некропола у Нишу,
Старинар XXVI, Београд, 83–100.
1980. Les nécropoles romaines et médiévales de
Mǎvanska Mitrovica, in: Sirmium XII. Recherches
archéologiques en Syrmie, ed. V. Popoví, Beograd.
1984. Равна, средњовековно насеље и
некропола, Старинар XXXIII–XXXIV, 253–258.
1986. Средњовековна насеља и некрополе у
Бољетину и Хајдучкој воденици, Београд.
ерцеговић-Павловић, С., Минић, д. =
ercegović-Pavlović, s., minić, D.
1984. Грабовица. Раносредњовековно насеље:
извештај о археолошким истраживањима у
1980. години, у: Ђердапске свеске II, ур.
В. Кондић, Београд, 145–149.
1986а. Site d'habitation médiéval à Velesnica,
Fouilles de 1981, у: Ђердапске свеске III, ур.
В. Кондић, Београд, 289–301.
1986б. Le site d’habitation et la necropole de
Pozajmište, у: Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић,
Београд, 346–361.
Живић, М.
2003. Felix Romuliana – 50 година одгонетања,
Зајечар.
Живковић, т. = Živković, t.
2002. Јужни Словени под византијском влашћу
(600-1025), Београд.
248
2004. Црквена организација у српским земљама
(рани средњи век), Београд.
2007. The golden Seal of Strojimir, Историјски
часопис LV, 23–39.
Zábojník, J.
1991. Seriation von Gürtelbeschlaggarnituren aus
dem Gebiet der Slowakei und Österreichs (Beitrag
zur Chronologie der Zeit des Awarischen Kaga-
nats). in: K Problematike osĺdlenia Stredodunaskej
oblasti vo včasnom Stredoveku, ed. Z. Čilinská, Nitra,
219–323.
Залесская, в.н.
2006. Византийские евлогии Св. Николая, у:
Християнская иконография востока и запада на
памятниках материальной културы древней
Руси и Византии. Памяти Татьяны Чуковой,
ур. Е.И. Носов, Санкт-Петербург, 108–114.
Zgodni slovani
2002. Zgodni Slovane. Zgodnjesrednjeveška lončenina
na obrobju vzhodnih Alp, ur. M. Guštin, Ljubljana.
Зечевић, е.
2013. Србија и Византија. „Глас Господњи над
водама васкрснуће“, у: Народни музеј. Златни
пресек, ур. Б. Борић-Брешковић, Т. Цвјетићанин,
Е. Зечевић, Београд, 232–233.
Zieler, J.
1967. Les origines chrétiennes dans les provinces
danubiennes de l`empire Romain, Roma.
Zoll-adamikova, h., Dekówna, m., nosek, e.m.
1999. The Early Medieval Hoard from Zawada
Lanckoronska (Upper Vistula River), Warszawa.
иванишевић, в. = Ivanišević, V.
1987. Византијски новац са Београдске тврђаве,
Нумизматичар 10, 88–110.
1988. Византијски новац (491-1092) из збирке
Народног музеја у Пожаревцу, Нумизматичар 11,
87–104.
1989. Interpretation and dating of the Folles of Ba-
sile II and Constantine VII – the class A2, Зборник
радова Византолошког института 37–38, 19–42.
1991. Римски и византијски новац из збирке
музеја Рас из Новог Пазара, Новопазарски
зборник 15, 49–65.
1992. Римски и византијски печати и медаљони
из зборке Народног музеја у Пожаревцу, Нуми­
зматичар 15, 47–52.
1993. Оптицај византијских фолиса XI века на
протору централног Балкана, Нумизматичар 16,
79–92.
2012. Barbarian Settlements in the Interior of
Illyricum: The Case of Carǐin Grad, in: The Pontic­
­Danubian Realm in the Period of the Great Migration,
eds. V. Ivaniševí, M. Kazanski, Paris-Beograd, 57–69.
би б л и о г раф и Ја
2016a. Carǐin Grad (Iustiniana Prima): A New-
-Discovered City for a 'New' Society, in: Proceed­
ings of the 23rd International Congress of Byzantine
Studies. Belgrade 22­27 August. Plenary Papers,
ed. S. Marjanoví-Dušaní, Belgrade, 107–126.
2016б. Late Antique cities and their envirovment
in Northern Illyricum, in: Hintern den Mauern und
auf dem Ofenen Land. Leben in Byzantischen Reich,
Hrsg. F. Daim, J. Drauschke, Mainz, 89–99.
иванишевић, в., бугарски, и. =
Ivanišević, V., bugarski, I.
2012. Примена Lidar технологије у анализи
топографије Маргума/Мораве и Кулича,
Старинар LXII, 239–255.
2012. Les étriers byzantins : la documentation
du Balkan central, in: Le cheval dans les sociétés
antiques et médiévales, ed. S. Lazaris, Turnhout,
135–142, 272–277.
Ivanišević, V., kazanski, М.
2002. La nécropole de l époque des Grandes
Migrations á Singidunum, Singidunum 3, 101–157.
иванишевић, в., радић, в.
1997. Четири оставе византијског новца из
збирке Народног музеја у Београду, Нумизма­
тичар 20, 131–144.
иванишевић, в., Стаменковић, С.
2010. Налази новца 5. века из Рујковца, Леско­
вачки зборник 50, 60–84.
илић, о.
2008. Палеохришћански литургијски предмети
и делови црквене опреме на територији Јужне
Србије, у: Ниш и Византија VI, ур. М. Ракоција,
125–136.
Inkova, m.
2012. A contribution to the problem of producing
the оld Bulgarian belt ittings from the 10th centu-
ry, in: Die Archäologie der frühen Ungarn. Chrono­
logie, Technologie und Methodik, Hrsg. B. Tobias,
Mainz, 277–293.
Йотов, в.
2004. Вьорьyжението и снаряжението от бьлгар­
ското средновековие, Варна.
Јанковић, Ђ. = Janković, Đ.
1981. Подунавски део области Аквиса у VI и почет­
ком VII века, Београд.
1983. Словенски град, у: Гамзиград – касноанти­
чки царски дворац, ур. С. Ћелић, Београд, 142–160.
1984. Средњовековно насеље код Ушћа Слатин-
ске реке. Извештај о археолошким истражи-
вањима у 1980. години, у: Ђердапске свеске II, ур.
В. Кондић, Београд, 197–200.
1986. Le site d`inhabitation medieval. Kula pres
du village Mihajlovac, у: Ђердапске свеске III, ур.
В. Кондић, Београд, 443–446.
1997. Ђ. Јанковић, Словени у источној Србији у VI
и VII столећу, у: Археологија источне Србије, ур.
Д. Срејовић, Београд, 133–149.
2003. Чаревци, Нови Сланкамен, гробље IX
столећа, у: Споменица Јована Ковачевћа, ур.
Р. Бунарџић, Ж. Лазовић, Београд, 97–110.
2010. Гамзиград у средњем веку, у: Felix Romuliana
­ Гамзиград, ур. И. Поповић, Београд, 201–212.
Јанковић, М.
1981. Средњовековно насеље на Великом Градцу у
X-XI веку, Београд.
Јанковић М., Јанковић Ђ.
1979. Подунавски градови поменути као
пострадали 1072. године, Годишњак града
Београда XXV, 41–58.
1990. Словени у југословенском делу Подунавља,
Београд.
Jelovina, D.
1976. Starohrvatske nekropole na područijima između
rijeka Zrmanje i Cetine, Split.
Јеремић, Г.
2013. Сахрањивање у касној антици у Наису
- пример некрополе у Јагодин Мали, у:
Константин Велики и Милански едикт 313.
Рађање хришћанства у римским провинцијама
на тлу Србије, ур. И. Поповић, Б. Борић
Брешковић, Београд, 126–135.
Jeremić, m.
1995. The Carǐin grad Necropolis, Старинар
XLV-XLVI, 181–195.
Јиричек, к.
1978. Историја Срба I, Београд.
Јовановић, а.
1984. Хајдучка воденица касноантичко и
рановизантијско утврђење, Старинар XXXIII−
XXXIV, 319−331.
Јовановић, а., Цуњак, М.
1994. Археолошка истраживања у Дубравици
током 1989. и 1990, Саопштења XXVI, 107–122.
Jovanović, a., korać, m., Janković, Đ.
1986. L`embouchure de la riviére Slatinska reka,
у: Ђердапске свеске III, ур. В. Кондић, Београд,
378–400.
Јовановић, в. = Jovаnović, V.
1976. Über frümittelalterlichen Schmuck von
Čěan auf Kosovo, Balcanoslavica 5, 123–145.
1978. Прилог проучавању средњовековног пр-
стења у СР Србији и СР Македонији, Годишњак
града Београда XXV, 67–85.
1996. Прапорци у јужнословенским некропо-
лама. Прилог проучавању амулета, Рад музеја
Војводине 37–38, 83–112.
249
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Jovanović, V., Vuksanović, lј.
1981. Matǐane, Nécropole sud-slave de xe et XIe
siècle, Inventaria Archaeologica 25.
Јовановић, С.
1997. Средњовековна некропола на Гамзиграду,
у: Уздарје Драгославу Срерјовићу, ур. М. Лазић,
Београд, 501–509.
2000. Ромулијана – средњовековна некропола
испред Источне капије, Развитак XL, 203–204.
Jovanović, s., Vuksan, m.
2005. Medieval necropolis, in: Roman and Medieval
necropolis in Ravna near Knjaževac, ed. M. Vasí,
Belgrade, 175–275.
калић, Ј.
1979. Црквене прилике у српским земљама до
стварања архиепископије 1219. године, у: Сава
Немањић–Свети Сава, ур. В. Ђурић, Београд, 27–53.
калић-Мијушковић, Ј.
1967. Београд у средњем веку, Београд.
карташов, а.в.
2009. Васељенски сабори, Београд.
katsogiannopoulou, c.
2009. The Slavic bow brooches in Greece Revisited,
in: Foreigners in Early Medieval Europe, ed. D. Quast,
Mainz, 219–231.
klein, h.a.
2004. Eastern Objects and Western Desires: Relics
and Reliquaries between Byzantium and the West,
Dumbarton Oaks Papers 58, 283–314.
kovács, l.
2008. Vulvae, Eyes, Snake Heads. Archaeological
Finds of Cowrie Amulets. With malacological identi­
ications by Gyula Radócz, Oxford.
koвачевић, Ј. = kovačević, Ј.
1953. Средњовековна ношња балканских Словена.
Студија из историје средњовековне културе,
Београд.
1965. Авари и злато, Старинар XIII-XIV, 125–135.
1972. Sloveni i staro balkansko stanovništvo,
Materijali XI, 63–80.
1977. Аварски каганат, Београд.
kozlov, V.
1990. Die Keramik der Siedlungen der Balkan-
-Donau-Kultur im 8-10. Jh. An der Meereeskuste
des Flussbinnen Landes Dneper-Dnester Donau,
in: Die Keramik der Saltovo­Majacki Kultur und ihrer
Varianten, ed. C. Balint, Budapest, 171–191.
коматина, П. = komatina, P.
2010. The Slavs of the Mid-Danube Basin and
the Bulgarian expansion in the irst half of the
9th Century, Зборник радова Византолошког
института 47, 55–80.
2014. Setlement of the Slavs in Asia Minor during
250
the Rule of Justinian II and the Bishopric ΤΩΝ
ΓΟΡΔΟΣΕΡΒΩΝ, Београдски историјски гласник V,
33–42.
2015. О српско-бугарској граници у IX и X веку,
Зборник радова Византолошког института 52,
31–42.
кондић, в., Поповић, в.
1977. Царичин град. Утврђено насеље у византиј­
ском Илирику, Београд.
кораћ, в.
2001. Мартинићи – остаци раносредњоековног
града, Београд.
кораћ, в., Шупут, М.
1998. Архитектура византијског света, Београд.
корзухина, Г.Ф., Пескова, а.а.
2003. Древнерусские энколпионы. Нагрудные
кресты­реликвиарии XI–XII вв, Санкт Петерсбург.
korošec, P.
1995. Kronološka i kulturna ocjena triljskog nala-
za, Starohrvatska prosvjeta III–21, 87–96.
krautheimer, r., Ćurčić, s.
1986. Early Christian and Byzantine Architecture,
New Haven-London.
krogh, k.J.
1983. The Royal Viking Age Monuments at Jelling
in the light of the recent archaeological excava-
tions. A preliminary report, Acta Archeologica 53,
183–216.
лаловић, а.
1996. Крстови у збирци Гамзиграда – Ромулијане,
Гласник Српског археолошког друштва 12, 207–213.
langó, P.
2014. Bulgarian Connections of the Find-horizon
of the 10th century in the Carpathian Basin: a case
stady, in: Avars, Bulgars and Magyars on the Middle
and Lower Danube, eds. L. Doncheva-Petkova,
C. Balogh, A. Türk, Soiya-Piliscsaba, 157–164.
langó, P., Patay-horváth, a.
2016. Hungarian Belt – Bulgarian Belt? Some Notes
on the Distribution of Ribbed Belt Mounts, in:
Between Byzantium and the Steppe. Archaeological
and Historical Studies in Honour of Csanád Bálint
on the Occasion of his 70th Birthday, eds. Á. Bollók,
G. Csiky, T. Vida, Budapest, 567–589.
lemerle, P.
1954. Invasions et migrations dans les Balkans
depuis la in de l`époque romaine jusqu`au VIIe
siècle, Revue historique 211, 265–308.
lőrinczy, G, straub, P., türk, a.
2015. Die Umstrukturierung der Herrschatsver-
hältnisse an der Marosmündung zu Beginn des 10.
Jahrhunderts anhand der archäologischen Quel-
len, in: „Castelum, civitas, urbs“. Zentren und Elliten
би б л и о г раф и Ја
in frühmittelalterlichen Ostmitteleuropa, Hrsg.
O. Heinrich-Tamáska et al., Mainz, 381–396.
Љубинковић, М.
1978. Ка проблему словенизације Београда и се-
верне Србије, Годишњак града Београда XXV, 17–24.
Љубинковић-Ћоровић, М.
1950. Стара кадионица из околине Куршумлије,
Музеји 5, 70-86.
Љубинковић, р.
1967. Традиције Приме Јустинијане у титулатури
охридских архиепископа, Старинар XVII, 61–76.
Мажитов, н.а.
1981. Южний Урал в IX-начале X в., у: Степи
Евразии в эпоху средневекобья, ур. С.А. Плетнева,
Москва, 80–82.
Максимовић, Љ. = maksimović, lj.
1979. О времену похода бугарског кнеза Бориса
на Србију, Зборник Филозофског факултета XIV,
69–75.
1980. Северни Илирик у VI веку, Зборник радова
Византолошког института 19, 17–57.
1982. Структура 32. главе списа De administrando
imperio, Зборник радова Византолошког инсти­
тута 21, 25–32.
1996. Покрштавање Срба и Хрвата, Зборник
радова Византолошког института 35, 155–173.
1997. Организација византијске власти у ново-
освојеним областима после 1018. године, Зборник
радова Византолошког института 36, 31–42.
1999. Оlovni pěati vizantijskog porekla, u: Tvrđava
Ras, Beograd, 437–438.
2008. Структура државне управе у Византији
и Балканским земљама, у: Византијски свет и
Срби, ур. Т. Живковић, Београд, 273–287.
Максимовић, Љ., Поповић, М.
2008а. Византијски печати подунавске регије
у Србији I, у: Византијски свет и Срби, ур.
Т. Живковић, Београд, 455–472.
2008б. Византијски печати подунавске регије
у Србији II, у: Византијски свет и Срби, ур.
Т. Живковић, Београд, 473–501.
mango, c.
1976. Byzantine architecture, New York.
Манева, е.
1992. Средновековен накит от Македонија, Скопје.
2000. Средновековна некропола Пепелиште, Скопје.
Мано-Зиси, Ђ., Марић, р., Гарашанин, д.
1950. Ископавања на Орашју. Претходни изве-
штај о радовима у 1947. години, Старинар I,
143–164.
Манојловић-николић, в.
2001. Локалитети IX–XIII века у средњем Помо-
рављу, Зборник Народног музеја 17/1, 377–394.
Марјановић-вујовић, Г. = marjanović-Vujović, G.
1973. Slavic Belgrade, Balcanoslavica 2, 1–15.
1978. Најстарије словенско насеље у Београду,
Годишњак града Београда XXV, 7–14.
1984a. Трњане. Српска некропола (крај XI – почетак
XIII века), Београд.
1984б, Чезава, средњовековна некропола, Стари­
нар XXXIII-XXXIV, 123–126.
1985. Врсте и типови накита XI–XII века из
некропола у Србији, Зборник Народног музеја у
Чачку XV, 5–20.
1986. Vajuga-Pesak, у: Ђердапске свеске III, ур.
В. Кондић, Београд, 184–222.
1987а. Крстови од VI до XII века из збирке Народног
музеја, Београд.
1987б. Прилог проучавању стратиграфије рано-
средњовековних слојева унутар античког
Понтеса, у: Ђердапске свеске IV, ур. В. Кондић,
Београд, 117-119.
1989. Раносредњовековна некропола на Доњем
граду Београдске тврђаве, Годишњак града Бео­
града XXXVI, 17–44.
1991. Златни крст из села Варне код Шапца,
Зборник Народног музеја XIV/1, 449–454.
1992. Крстови из збирке Музеја града Београда,
Годишњак града Београда XXXIX, 19–27.
1993. Liturgical Cross from Sǒanica, Старинар
XLII, 165–168.
Марјановић-душанић, С.
1991. Немањин напрсни крст. Из наше старе
инсигнологије, Зборник Филозофског факултета
XVII, 203–214.
Мarković, m.
2016. Beginninigs of artistic activity in the Serbian
lands (9th-11th century), in: Sacral art of the Serbian
lands in the middle ages, eds. D. Vojvodí, D. Popoví,
Belgrade, 147–163.
marsigli, l.f.
1726. Danubius Pannonico­Mysicus Observationibus
Geographicis, Oastronomicis, Hydrographicis, Phisicis
Perlustratus I–II, Hagae.
Миятев, к.
1922. Палестински крьстове в Бьлгария, Годишник
на Народния музей за 1921. год., 59–87.
1965. Кратка история на бьлгарската архитек­
тура, София.
Милинковић, М. = milinković, m.
1998. Германска племена на Балкану. Археолошки
налази из времена сеобе народа, Универзитет у
Београду, Филозофски факултет – Одељење за
археологију (необјављена докторска дисертација).
2003. О тзв. женском гробу из Улпијане, у:
Споменица Јована Ковачевића, ур. Р. Бунарџић,
251
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Ж. Микић, Београд, 143–177.
2004. Археологија моде као археологија
идентитета. Неколико примера, у: Ниш и
Византија II, ур. М. Ракоција, Ниш, 185–196.
2008. Die spätantik-frühbyzantinischen befestig-
ten Höhenanlagen in Serbien, Höhensiedlungen
zwischen Antike und Mittelalter von den Ardennen bis
zur Adria, eds. H. Steuer, V. Bierbrauer, Berlin-
New York, 533–557.
2010. Градина на Јелици. Рановизантијски град и
средњовековно насеље, Београд.
2012. Мрежа насеља и њихова структура на се-
веру Илирика у 6. веку – археолошки подаци, у:
Византијски свет на Балкану II, ур. Б. Крсмановић,
Љ. Максимовић, Р. Радић, Београд, 299-311.
2014. Градина на Јелици, регионални центар
на северу Источног римског царства, у:
Градина на Јелици. Тридесет година археолошких
истраживања (1984–2014), ур. М. Милинковић,
П. Шпехар, Чачак 2014, 17–51.
2015. Рановизантијска насеља у Србији и њеном
окружењу, Београд.
Миловић, о.
2000. Наушнице лунуластог типа из средњо-
вековне збирке Народног музеја у Пожаревцу,
Viminacium 11, 101–109.
Милошевић, Г.
1997. Становање у средњовековној Србији, Београд.
1999. Цркве у подножју Хисара у Прокупљу,
у: Прокупље у праисторији, антици и средњем
веку, ур. М. Васић, Д. Маринковић, Београд-
Прокупље, 161–171.
Милошевић, Г., Ђурић, С.
1988. Црква св. Прокопија у Прокупљу,
Старинар XXXVIII, 83–109.
Минић, д. = minić, D.
1969. Средњовековна некропола на Великом
Градцу код Доњег Милановца, Старинар XX,
233–247.
1980. Le site d`habitation de Mǎvanska Mitro-
vica, in: Sirmium XI. Recherches archéologiques en
Syrmie, ed. V. Popoví, Beograd.
1984. Песача, античко утврђење и средњовеков-
на некропола, Старинар XXXIII–XXXIV, 171–179.
2001. Осврт на средњовековну некрополу
у Чезави, Зборник радова Народног музеја у
Београду 17/1, 341–347.
Минић, д., томић, М.
1974. Остава средњовековног накита из Великог
Градишта, Старинар XXIII, 163–168.
Мирковић, л.
1982. Православна литургика. Први општи део,
Београд.
252
mirković, m.
1968. Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji,
Beograd.
20082. Sirmium. Istorija grada od I do kraja VI veka,
Sremska Mitrovica.
Михайлова, т.
1993. Обеци и наушници от Велики Преслав
(края на X-XIV в.), Преслав 4, 180–206.
moravcsik, Gy.
1970. Byzantium and the Magyars, Amsterdam.
morrisson, c.
2002, Byzantine Money: Its Production and
Circulation, in: The Economic History of Byzantium
from the Seventh through Fiteenth Century, ed. A.E.
Laiou, Washington, 909–966.
Москов, М.
1987. Прабьлгарския рунически знак IYI: за
теонима Тангра, Старобьлгаристика 1, 15–23.
Мргић, Ј.
2008. Северна Босна 13–16. век, Београд.
Мркобрад, д.
1997. Рас Постење: фазе развоја утврђења,
Зборник радова Византолошког института 36,
203–219.
muraševa, V.V.
2006. Kompositgürtel altrussischer Krieger aus
dem 10. und dem Beginn des 11. Jahrhunderts,
Eurasia Antiqua 12, 353–368.
Мусин, а. = musin, a.
1997. Two churches or two Traditions: Common
Traits and Peculiarities in Northern and Russian
Christianity before and ater 1054 AD through
the Archaeological Evidence. A view from the
East, in: Rom und Byzanz im Norden. Mission und
Glaubenswechsel im Ostseeraum während des 8.­14.
Jahrhunderts II, ed. M. Müller-Wille, Mainz-
Stuttgart, 275–295.
2006. Археология "личного благочестия" в
христианской традиции востока и запада, у:
Християнская иконография востока и запада на
памятниках материальной културы древней
Руси и Византии. Памяти Татьяны Чуковой,
ур. Е.И. Носов, Санкт-Петербург, 163–222.
müller-Wille, m.
1998. The Cross as a Symbol of Personal Christian
Belief in a Changing Religious World. Examples
from Selected Areas in Merovingian and Caro-
lingian Europe, in: The World­View of Prehistoric
Man, eds. L. Larsson, B. Stjernquist, Stockholm,
179–200.
накит на тлу Србије
1982. Накит на тлу Србије, ур. Ј. Јевтовић,
Београд.
би б л и о г раф и Ја
ненадовић, С.М.
1963. Богородица Љевишка. Њен постанак и њено
место у архитектури Милутиновог времена,
Београд.
1980. Архитектура у Југославији од IX до XVIII
века, Београд.
nepper, I.
1996. Sárrétudvari-Hízíföld, in: The Ancient Hun­
garians. Exhibition Catalogue, ed. I. Fodor, Buda-
pest, 257–277.
nesbitt, J., oikonomides, n.
1991. Catalogue of Byzantine seals at Dumbarton
Oaks and in the Fogg museum of art I, eds. J. Nesbitt,
N. Oikonomides, Washington.
нешковић, Ј., николић, р.
1987. Петрова црква код Новог Пазара, Београд.
ниедерле, л.
1954. Словенске старине, Нови Сад.
николајевич, и. = nikolajevič, I.
1958. Прилог проучавању византијске скулптуре,
Зборник радова Византолошког института 4,
158–186.
1989. Recherches nouvelles sur les monuments
chrétiens de Serbie et du Montenégro, Actes du XIe
congrés intérnational d`archéologie chretienne III,
Rome, 2441–2462.
николић, р.
1961. Један раносредњовековни бронзани крст,
Саопштења IV, 220–222.
новаковић, С.
1908. Охридска архиепископија у почетку XI
века, Гласник Срске краљевске академије 76, 1–62.
нови Сад-Стара варош.
2008. Нови Сад – Стара варош 7000 година.
Каталог изложбе, Нови Сад.
nosov, e.a.
2001. Ein Herrschatsgebiet entsteht: Die Vorg-
eschichte der nördlischen Rus` und Novgorods,
in: Novgorod: Das mittelalterliche Zentrum und sein
Umland im Norden Rußlands, eds. M. Mülleer-Wille
et al., Neumünster, 13–74.
оболенски, д.
1996. Византијски комонвелт, Београд.
ormándy, J.
1995. Granulacios diszites avar kori targyakon:
Gula- es lemezgombcsung̋s arany fulbevalok.
Móra Ferenc Múzeum Évkönyve 1995/1, 151–181.
острогорски, Г.
1996. Историја Византије, Београд.
Пеја, Ф.
1998. Нумизматика, у: Археолошко благо Косова
и Метохије од неолита до раног средњег века, ур.
Н. Тасић, Београд, 360–371.
Пескова, а.а.
2004. О древнейшей на Руси Христианской
реликвии, у: Ладога и Глеб Лебедев: Восмые
чтения памяти Анны Мачинской, ур.
Е.А. Мелникова, Санкт-Петербург, 157–183.
2009. Изображения святых на византийских
крестах-реликвариях, in: Archaeologia Abraha­
mica, ed. L. Beliaev, Moscow, 285–309.
Петковић, С. = Petković, s.
2011. Late Roman Romuliana and medieval Gamzi-
grad from the end of 4th to the 11th centuries AD,
in: Keszthely­Fenékpuszta im Kontext spätantiker
Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moe­
sia, Hrsg. O. Heinrich-Tamáska et al., Budapest,
267–283.
2012. Римски пут Via Militaris у Давидовцу код
Врања, Весник Војног музеја 39, 21–28.
2016. Заштитна археолошка истраживања на
локалитету Давидовац-Градиште. Прелими-
нарни резултати, у: Археолошка истраживања
на аутопуту Е­75 (2011-2014), ур. С. Перић,
А. Булатовић, Београд, 301–349.
Петковић, С., Миладиновић-радмиловић, н.
2013. Неки примери погребног култа на касно-
античкој некрополи у Равни (Timacum Minus)
код Књажевца, Етно­културолошки зборник
XVII, 47–60.
Petrinec, m.
2009. Groblja od 8. do 11. stoljeća na području rano­
srednjovjekovne hrvatske države, Split.
Петровић, р.
2001. Речник византијских крстова, Београд.
Petrukhin, ya., Pushkina, t.
1997. Old Russia: the Earliest Stages of Christiani-
zation, in: Rom und Byzanz im Norden. Mission und
Glaubenswechsel im Ostseeraum während des 8.­14.
Jahrhunderts II, ed. M. Müller-Wille, Mainz-
-Stuttgart, 247–258.
Петрухин, Я., Пушкина, т.а.
2009. Новые данные о процессе христиани-
зации Древнерусского государства, in: Archaeo­
logia Abrahamica, ed. L. Beliaev, Moscow, 157–166.
Пириватрић, С.
1997. Византијска тема Морава и "Моравије"
Константина VII Порфирогенита, Зборник
радова византолошког института 36, 173–199.
1998. Самуилова држава, Београд.
Pitarakis, b.
2006. Les Croix­reliquaires pectorales byzantines en
bronze, Paris.
Плетнева, С.а
1967. От кочевий к городам. Салотово­маяацкая
культура, Москва.
253
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
Плетьнов, в., Павлова, в.
2002. Ранносредновековни ремьчни апликации
вьв варненския археологически музей, Известия
на Народния музей Варна 30–31 (45–46), 24–118.
Poleski, J.
2004. Wczesnośrdniowieczne grody w Darczu Dunaj­
ca, Kraków.
Попадић, и. Марјановић, М.З.
2012. Извештај о налазу гроба из периода Сеобе
народа на локалитету Црквине-Стублине код
Обреновца, у: Српско археолошко друштво, XXXV
скупштина и годишњи скуп, Ваљево 24–26. мај
2012. године. Програм, извештаји и апстракти,
Ваљево, 38.
Попконстантинов, к.
1993. Рунически натписи од средновековна
Бьлгария, у: Studia protobulgarica et mediaevalia
europensia. В чест на професор Веселин Бешлевиев,
ур. В. Гюзелев, Велико Тьрново, 141–162.
Поповић, в. = Popović, V.
1968. Увод у топографију Виминацијума,
Старинар XVIII, 29–49.
1975а. Les témoinages archéologiques des invasions
avaro-slaves dans l`Illyricum Byzantin, Melanges
de l`école française de Rome 87, 445–504.
1975б. "Mетодијев" гроб и епископска црква у
Мачванској Митровици, Старинар XXIV–XXV,
265–270.
1978а. Епископска седишта у Србији од IX до XI
века, Годишњак града Београда XXV, 33–40.
1978б. V. Popoví, Cataloque des monnaies byzan-
tines du Musée de Srem, in: Sirmium VIII, Recherches
archéologiques en Syrmie, ed. V. Popoví, Beograd,
181–195.
1980а. Сирмијска епископија и средњовековна
црква на Балкану, in: Sirmium XI. Recherches archéo­
logiques en Syrmie, ed. V. Popoví, Beograd, VI–IX.
1980б. Култни континуитет и литерарна тра-
диција у цркви средњовековног Сирмијума, in:
Sirmium XII. Recherches archéologiques en Syrmie,
ed. V. Popoví, Beograd, V–VI.
1986. Куврат, Кувер и Аспарух, Старинар
XXXVII, 103–133.
2003а. Дезинтеграција и рурализација града
у источном Илирику од 5. до 7. века н.е, у:
Sirmium, град царева и мученика (сабрани
радови о археологији и историји Сирмијума), ур.
Д. Познановић, Сремска Митровица, 239–258.
Поповић, и. = Popović, I.
2001. Касноантички и рановизантијски накит од
злата у Народном музеју у Београду, Београд.
2015. Bronze Flagon from Pontes with an Inscription
from the 29th Psalm of David, Старинар LXV, 121–129.
254
Popović, m. = Popović, m.
1988. Светиња, нови подаци о рановизантиј-
ском Виминацијуму, Старинар XXXVIII, 1–37.
1997а. Antǐki Singidunum. Dosadašnja otkría i
mogúnost daljih istraživanja, Singidunum 1, 1–20.
1997б. Земљано-палисадне и сухозидне форти-
фикације у српско-византијским сукобима
крајем 11. века, Зборник радова Византлошког
института 36, 119–138.
1999. Tvrđava Ras, Beograd.
2003. Мартинићи – остаци раносредњовековног
града (приказ), Зоограф 29, 226–229.
20062. Београдска тврђава, Београд.
2013. Прилог проучавању топографије визан-
тијског Београдад у XI и XII веку, Зборник
радова Византолошког института L/1, 461–478.
Поповић, М. бикић, в. = Popović, m., bikić, V.
2004. Комплекс средњовековне митрополије у
Београду, Београд.
2009. Vrsenice. Kasnoantičko i srpsko ranosrednjove­
kovno utvrđenje, Beograd.
Поповић, М., иванишевић, в.
1989. Град Браничево у средњем веку, Старинар
XXIX, 125–179.
Popović, P., mrkobrad, D.
1986. Prospection par sondage de la localite
Ljubǐevac-Obala, у: Ђердапске свеске III, ур.
В. Кондић, Београд, 308–328.
Поповић, С.
2000. Преиспитивања цркве светог Петра у Расу,
у: Међународни научни скуп Стефан Немања –
Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање,
ур. Ј. Калић, Београд, 209–229.
Pohl, W.
1988. Die Awaren. Ein Steppenwolk in Mitteleuropa
567–822 n. Chr., München.
1991. Conceptions of ethnicity in the Early Medie-
val Studies, Archaeologia Polona 29, 39–49.
2003. A Non-Roman Empire in Central Europe:
the Avars, in: Regna and Gentes – The Relationship
between Late Antique and Early Medieval Peoples and
Kingdoms in the Transformation of the Roman World,
ed. H.-W. Goetz, J. Jarnut, W. Pohl, Leiden-Boston,
571–595.
Премк, а., Поповић, П., бјелајац, Љ.
1984. Вајуга–Песак. Извештај о сондажним
ископавањима у 1980. години, у: Ђердапске
свеске II, ур. В. Кондић, Београд, 111–117.
Премовић-алексић, д.
1995. Настанак града Сјенице, Новопазарски
зборник 19, 89–102.
1997. Средњовековна хумка на локалитету
Кобиљка код Сјенице, у: Споменица Јована
би б л и о г раф и Ја
Ковачевића, ур. Р. Бунарџић, Ж. Микић, Београд,
337–351.
2008. Извештаји са археолошких истраживања
средњовековних хумки у Сугубинама код
Сјенице, Новопазарски зборник 31, 235–240.
2013. Остаци паганства на сјеничко-пештерској
висоравни, у: Од Романа до Словена. Археолошки
налази из Србије и њихов контекст, књига ап­
стракта, ур. М. Милинковић, Београд, 17–18.
2014. Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и
Сјенице, Нови Пазар.
Приходнюк, о.М.
2005. Пастирське городище, Киïв - Чернiвцi.
radić, V.
2010. The circulation of Byzantine gold and silver
coinage in the central Balkans at the end of the
10th and during the 11th Century, Нумизматичар
28, 201–213.
радић, в., иванишевић, в.
2006. Византијски новац из Народног музеја у
Београду, Београд.
радић, р.
2003. Срби пре Адама и после њега. Историја једне
злоупотребе: слово против „новоромантичара“,
Београд.
2015. Клио се стиди. Против злостављања
историјске науке, Београд.
радичевић, д. = radičević, D.
2003. Археолошка налазишта X-XI века у Чачку и
околини, Гласник српског археолошког друштва 19,
223–247.
2005. Раносредњовековни налази из Прилипца
код Пожеге, Гласник српског археолошког дру­
штва 21, 327–342.
2009. Периодизација некропола IX-XI века у
доњем српском Подунављу, Старинар LVII,
349–362.
2013. Necropole medievaĺe din secolele al-IX-lea
al-XI-le în bazinul inferior al Dunării (Porţuneă
Sărbească), Istros XIX, 469–514.
radičević, D., Špehar, P.
2015. Some remarks on Hungarian Conquest Peri-
od Finds in Vojvodina, Acta Archaeologica Carpath­
ica XLIX, 137–162.
радичевич, д.
2015. К изучению раннеславянских памятников
Сербского Подунавья (вопросы хронологии и
этнокультурной принадлежности), у: Славяне
на Дунае. Обретение родины, ур. И.О. Гавритухин,
Р.А. Рабинович, Санкт Петербург итд., 285–308.
радишић, М.
2015. Раносредњовековне апликације из Сврљиг-
-Града и осврт на сличне налазе на нашем тлу:
О функцији, хронологији и културној припад-
ности, Етно­културолошки зборник за проуча­
вање културе источне Србије и суседних области
XIX, 21–34.
radosavljević-krunić, s.
1986. Une nécropole médiévale à Ljubǐevac, Ђер­
дапске свеске III, ур. В. Кондић, Београд, 329–341.
ракоција, М.
1991. Црква у Горњем Матејевцу код Ниша,
Саопштења XXII–XXIII, 7–24.
рапов, o.m.
1987. Русская церковь в IX–XII веках, Москва.
rapp, c.
2005. Holly Bishops in Late Antiquity: the nature of
Christian liedership in an age of transition, Berkeley-
-Los Angeles.
раппопорт, П.а.
1956. Очерки по истории русского военного зодчества
X–XIII вв, Москва–Ленинград.
рашев, р.
1992. За хронологията и произхода на знака
"ipsilon с две hasti", Приноси кьм бьлгарската
археология I, 96–102.
рашковић, д.
1998. Појединачни налази римског и византиј-
ског новца Народног музеја Крушевац, Нуми­
зматичар 21, 63–116.
2007. Римско насеље Praesidium Pompei –
Римљани у Алексиначкој котлини, у: Ниш и
Византија V, ур. М. Ракоција, 205–226.
révész, l.
1996. Aldebr̋­Mocsáros, in: The Ancient Hungarians.
Exhibition Catalogue, ed. I. Fodor, Budapest, 381–383.
2003. The Cemeteries of the Conquest Period, in:
Hungarian Archaeology at the turn of the Millennium,
ed. Z. Visy, Budapest, 338–343.
2006. Auswertung der Funde, in: Das frühungar­
ische Reitergrab von Gnadendorf (Niederösterreich),
Hrsg. F. Daim, E. Lauermann, Mainz, 119–158.
révész, l., nepper, m.I.
1996. The archaeological heritage of the ancient
Hungarians, The Ancient Hungarians. Exhibition
Catalogue, ed. I. Fodor, Budapest, 37–56.
rusu, m.
1975. Avars, Slavs, Romanic Populations in the
6th–8th Centuries, in: Relations between the Autocht­
onous Population and the Migratory Populations, eds.
M. Constantinescu et al., Bucureşti, 123–153.
рябцева, С.
2013. О балканских связах населения Пруто–
Днестровского региона. По материалам нахо-
док предметов цветной металлобработки,
Преслав 7, 172–184.
255
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а
sandin, k.
1992. Middle Byzantine Bronze Crosses of Intermedi­
ate Size, Form, use and Meaning, Аnn Arbor.
sacralia ruthenica
2006. Sacralia Ruthenica, eds. M. P. Kruk,
A. Sulikowska-Gaşka, M. Wołoszyn, Warsaw.
Симић, З.
1983. Црква св. Арханђела Михаила у селу
Бељини, Саопштења XV, 333–341.
Симић, З., Јанковић, М., Михајловић,
в. Смядовски, С.
1991. За енколпионите с надписи Nηκολαοσ,
Βλασεοσ, Гεωργεοσ, Δημητρηοσ, Археология
1991/1, 19–22.
Снегаров, и.
1995. История на Охридската архиепископия I.
От основаването до завладяването на Балканския
полуостров од турците, София.
soulis, G.c.
1965. The legacy of Cyril and Methodius to the
Southern Slavs, Dumbarton Oaks Papers 19, 19–43.
Спасић-Ђурић, д.
2002. Виминацијум – главни град римске провин­
ције Горња Мезија, Пожаревац.
2015. Град Виминацијум, Пожаревац.
Срејовић, д.
2010. Архитектура и просторна структура
царске палате, у: Felix Romuliana-Гамзиград,
ур. И. Поповић, Београд, 43–48.
staecker, J.
1999. Rex regnum et Dominum dominorum. Die
wikingerzeitlichen Kreuz­ und Kruziixanhänger als
Ausdruck der Mission in Altdänemark und Schweden,
Stockholm.
Станилов, Ст.
1991. Старобльгарски ремьчни украси от Нацио-
налний арцхеологически музей, Раскопки и
проучвания XXII, 5–70.
Станић, р.
1980. Средњовековне цркве у Сталаћу и око-
лини, у: Археолошка истраживања Крушевца
и Моравске Србије, ур. Ђ. Бошковић, Београд,
65–73.
Старинар XXXIII–XXXIV
1984. Старинар XXXIII–XXXIV.
stevović, I.
2014. Praevalis. Obrazovanje kulturnog prostora
kasnoantičke provincije, Podgorica.
schulze-Dörrlamm, m.
1991. Untersuchungen zur Herkunt der Ungarn
und zum Beginn ihrer Landhahme, Jahrbuch der
Römisch­germanischen Zentralmuseums mainz 35,
373–466.
256
2002. Byzantinische Gürtelschnallen und Gürtelbe­
schläge im Römisch­Germanischen Zentralmuseum I,
Mainz.
swoboda, e.
1939. Forschungen am Obermösischen Limes, Schriten
der Balkankommission, Wien.
takács, m.
2010. De administrando imperio kao izvor za ranu
povijest Mađara, kao i o vezama Mađara sa naro-
dima u 10. stoljéu, Radovi Zavoda za hrvatsku
povijest 42, 49–64.
teodor, D.Gh.
1981. Romanitatea carpato­dunareana si bizantul in
veacurile V-XI e.n., Iasi.
tobias, b.
2006. Katalog der Fundgegenstände, in: Das frü­
hungarische Reitergrab von Gnadendorf (Niederöster­
reich), Hrsg. F. Daim, E. Lauermann, Mainz, 5–28.
tomićić, Ј.
1994. Križevi iz fundusa Hrvatskoga Povijesnoga
muzeja, Zagreb.
тотев, т.
1993. Преславско ськровище, Шумен.
тошић, Г., рашковић, д.
2007. Ранохришћански споменици на источним
падинама Копаоника, Зборник радова Византо­
лошког института 44/1, 27–45.
трифуновић, С.
1997. Јагодина, Пањевачки рит, словенско на-
сеље VII-X века, Гласник српског археолошког
друштва 9, 207–210.
трбуховић, л.
1980. Прилог проучавању страних етничких
елемената у аварским некрополама, Старинар
XXX, 123–128.
tryarski, e.
1985. Alter un neue Probleme der runnenartigen
Inschrit Europas, in: Runen, Tamgas und Graf­
iti aus Asien und Osteuropa, eds. K. Röhrborn,
W. Veenker, Wiesbaden, 57–78.
Ћирковић, С.
1994а. Образовање српске државе, у: Историја
српског народа I, ур. С. Ћирковић, Београд 1994,
141–155.
1994б. Србија између Византијског царства
и Бугарске, у: Историја српског народа I, ур.
С. Ћирковић, Београд, 156–169.
1997. Међаши дуж Истра. О јужној граници
Мађара у X веку, у: 1100 година досељења Мађара
у Војводину/A honfoglalás 1100 éve és a Vajdasaág,
ур. Ђ. Бордаш и др., Нови Сад, 27–37.
1998. „Насељени градови“ Константина
Порфирогенита и најстарија територијална
би б л и о г раф и Ја
организација, Зборник радова Византолошког
института 37, 9–32.
Ћоровић-Љубинковић
1951. Метални накит белобрдског типа,
Старинар II, 21–55.
1959. Проблем празних тумула, Старинар X, 117–118.
1970. Живопис цркве св. Петра код Новог Пазара,
Старинар XX, 35–51.
Ćurčić, s.
2010. Architecture in the Balkans. From Diokletian to
Süleyman the Magniicent, Yale-New Haven-London.
fagerlie, J. m.
1982. The Coins, in: Yassi Ada. Vol. I. A Seventh­Cen­
tury Byzantine Shipwreck, eds. G.F. Bass, F.H. van
Doorninck, Jr., Texas, 145–155.
felix romuiliana
2010. Felix Romuliana – Гамзиград, ур. И. Поповић,
Београд.
Ферјанчић, б.
1996. Долазак Хрвата и Срба на Балканско полу-
острво (осврт на нова тумачења), Зборник радова
Византолошког института 35, 117–154.
1997. Василије I и обнова византијске власти у
IX веку, Зборник радова Византолошког инсти­
тута 36, 9–30.
Ферлуга, Ј.
1964. Драч и драчка област пред крај X и почет-
ком XI века, Зборник радова Византолошког
института 8/2, 117–130.
fewkes, V.J.
1939. Report on the 1938 Summer Term of the School,
Bulletin American School of Prehistoric research 15, 6–12.
Фидановски, С.
2010. Велекинце. Римска и средњовековна некропола,
Београд.
fiedler, u.
1992. Studien zu Gräberfeldern des 6. bis 9. Jahrhun­
derts an der unteren Donau 1-2, Bonn.
Филиповић, М.
1959. Спаљивање мртвих код Јужних Словена,
Рад војвођанских музеја 8, 119–133.
fodor, I.
1996. The Hungarian Conquest, in: The Ancient Hun­
garians, Exhibition Catalogue, ed. I. Fodor, Budapest,
15–18.
frolow, a.
1961. La Relique de la vraie Croix, Paris.
fügedi, e.
1986. Castle and Society in Medieval Hungary
(1000–1437), Budapest.
hahn, W.
1981. Moneta Imperi Byzantini III. Von Heraclius` bis
Leo III./alainregirungs (610–720), Wien.
henning, J.
2005. Ways of Life in Eastern and Western Europe
during the Early Middle Ages: Which Way Was
“Normal”?, in: East Central and Eastern Europe in
the Early Middle Ages, ed. Florin Curta, Ann Arbor,
41–59.
cameron, a.
1993. The Mediterranean World in Late Antiquity AD
395–600, London.
Цвијић, Ј.
1966. Балканско полуострво и јужнословенске
земље: основи антропогеографије, Београд.
Ципин, в.
1994. Церковное право, Москва.
cotsonis, J.a.
1994. Byzantine Figural Processional Crosses,
Washington.
Црнобрња, а.
2007. Налази новца са истраживања локалитета
Орашје (Маргум) 2004. године, Архаика 1, 197–206.
Црноглавац, в.
2005. Византијски новац (491–1078) из збирке
Народног музеја у Нишу, Зборник Народног
музеја у Нишу 13–14, 61–162.
csallany, D.
1933. A Kunszentmartoni avarkori otvossir, Szentes.
curta f.
2001. The Making of Slavs. Histrory and archaeology
of the Lower Danube Region, c. 500­700, Cambridge.
2005. Female dress and „Slavic“ bow ibulae in
Greece, Hesperia 74, 101—146.
2006. Slavic bow ibulae? Werner’s class ID revi-
sited, Acta Archaeologica Academiae Scientiarum
Hungaricae LVII, 423–474.
cutler, a.
2001. Gits and Git exchange as Aspects of the
Byzantine, Arab and Related Economies, Dumbar­
ton Oaks Papers 55, 247-248.
Чанак-Медић, М., Стојковић-Павелка, б.
2010. Архитектура и просторна структура
царске палате, у: Felix Romuliana-Гамзиград,
ур. И. Поповић, Београд 2010, 49–106.
Чанак-Медић, М., тодић, б.
2013. Стари Раса са Сопоћанима, Нови Сад.
Чангова, Й.
1992. Крепостта Перник VIII–XIV в., София.
Чанева-дечевска, н.
1980. Цьркви и манастири от Велики Преслав,
София.
Čerškov, e.
1970. Municipium DD, Beograd.
Čremošnik. I.
1970. Die Chronologie der ältensten slawischen
257
Ц еН Т ра л Н и б а л к а Н од 7. до 1 1 . в ек а — а рХ е ол о Ш к а с в е до ч а Н с Т в а

Funde in Bosnien und der Herzegowina, Archaeo­ Christian East, in: Byzantine Heritage and Serbian
logia Iugoslavica XI, 99–103. art I. Process of Byzantinisation and Serbian archae­
1977. Ranoslovensko naselje Jazbine u Batkovíu ology, ed. V. Bikí, Belgrade, 133–139.
kod Bijeljine, Godišnjak 15, 227–308. Špehar, P., Zorova, o.
Шишић, Ф. 2012. Christianity on the territory of the Archbi-
1928. Летопис попа Дукљанина, Београд–Загреб. shopric of Ohrid, 11th to the 13th century: archaeolo-
Шпехар, о. gical evidence from burial sites, in: Rome, Constan­
2011. Хришћанска сакрална архитектура касно- tinople and Newly­Converted Europe. Archaeological
античке Ромулијане (IV-VII век). Десакрали- and Historical Evidence I, eds. Maciej Salamon et
зација царске меморијалне палате, Зоограф 35, al., Leipzig-Warszawa-Rzeszów, 429–446.
27–38. Шпехар, П., Јацановић, д.
2012. Настанак хришћанске сакралне топографије 2015. Касноантичка остава алата из села Пољане
урбаних простора централног Балкана: од милан­ код Пожаревца, Зборник Народног музеја. Архео­
ског едикта до почетка 7. века, Универзитет у логија XXII/1, 289–317.
Београду, Филозофски факултет – Одељење за Шпехар, П., Стругар бевц, н.
историју уметности, Београд (необјављена 2015. Батајница­Велика хумка. Раномађарска
докторска дисертација). некропола, Београд.
Шпехар, П. = Špehar, P. Шупут, М., кораћ, в.
2007. Средњовековни налази из области Бра- 2010. Архитектура византијског света, Београд.
ничева, Гласник српског археолошког друштва 23, Werner, Ј.
363–389. 1950. Slawische Bügelibeln des 7. Jahrhunderts,
2010а. Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvr­ in: Reinecke Festschrit, eds. G. Behrens, J. Werner,
đenja u Đerdapu, Beograd. Mainz 1950, 150−172.
2010б. By their fruit you will recognize them - 1986. Der Shatzfund von Vrap in Albanien, Wien.
Christianization of the Serbia in Middle Ages, Womer katzev, s.
in: Ledničke sveske 12, eds. W. Dzieduszycki, 1982. Miscellaneous Finds, in: Yassi Ada, Vol. I.
J. Wrzesiński, Poznań, 203–220. A Seventh­Century Byzantine Shipwreck, eds.
2011. Археолошка истраживања предмета религиј­ G.F. Bass, F.H. van Doorninck, Jr., Texas, 266–295.
ског карактера са подручја Охридске архиеписко­
пије од њеног оснивања до почетка 13. века, Уни-
верзитет у Београду, филозофски факултет –
Одељење за археологију, Београд (необјављена
докторска дисертација).
2012а. Лична побожност на простору Охридске
архиепископије у светлу археолошких налаза
од XI до XIII века, у: Византијски свет на Балкану I,
ур. Б. Крсмановић, Љ. Мксимовић, Р. Радић,
Београд, 205–220.
2012б. Srpsko Podunavlje u ranom srednjem vijeku,
u: Dani Stjepana Gunjače 2, ur. T. Šeparoví, Split,
335–358.
2015а. Remarks to Christianisation and realms in
the central Balkans in the light of archaeological
inds (7th–11th c.), in: „Caestelum, civitas, urbs“.
Zentren und Eliten in frühmittelalterlichen Ost­
mitteleuropa, Hrsg. O. Heinrich-Tamáska et al.,
Budapest-Leipzig-Keszthely, 71–93.
2015б. (Dis)continuity of the life in Late Antiquue
Fortresses in Early Middle Ages: from Belgrade to
the conluence of Timok River, in: Arheologia Mi­
leniului I p. chr. IV. Nomazi şi autohtoni în mileniul I
p. Chr., еd. N. Ciupercă, Bucureşti, 329–350.
2016. Objects for Private Worship and Relics of the

258
CIP - каталогизација у публикацији
Народна библиотека србије, београд

903/904(497)"6/10"
902.2(497)"6/10"

ШпеХар, перица, 1974-

Централни балкан од 7. до 11. века : археолошка сведочанства /
перица Шпехар = Central Balkans From the 7th To the 11th Century :
аrchaeological testimonies / Perica Špehar. - београд = Belgrade :
Booka, 2017 (земун : пекограф = Zemun : Pekograf). - 259 стр. : илустр. ; 28 цм

Тираж 250. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Summary. -

библиографија: стр. 243-259.

ISBN 978-86-88335-82-9

a) археолошка налазишта - балканске државе - 7в-11в b)

археолошки налази - балканске државе - 7в-11в
COBISS.SR-ID 229254924