Милева Марић Ајнштајн

Петра Митровић
Ива Стојановић
3-7
Милева Марић (Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 — Цирих, Швајцарска, 4.
август 1948) била је српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна.
 Детињство
 Милева је била весело и послушно дете, примерна у свему.Рођена у богатој
породици у Тителу y Бачкој. Мајка Марија Ружић била је из тителске добростојеће
породице, а отац Милош Марић, родом из Каћа је био нижи официр
Аустроугарске војске, наредник Шајкашког батаљона.
 Пре Милеве, родитељи су имали Милицу и Вукашина, који су рано умрли, а након
Милеве су рођени сестра Зорка и брат Милоша, који су рођени у Руми.
 Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа.
Њена телесна мана није се у почетку примећивала, већ тек касније када је почела
да храмље.
 Образовање
 Била је повучена и одлична ученица. Није се јављала
да одговора када је нешто знала, већ је предност
остављала другима, а знала је увек, па су је због тога
прозвали „светац”
 Основну четворогодишњу школу је завршила у Руми. У
први разред је уписана 1881. У том разреду су биле
само девојчице.
 Каснији разреди су били мешовити, а број ученика је
повећан. Сва четири разреда је завршила са одличним
успехом.
 Школовање је наставила у 1886. у Вишој женској
гимназији у Новом Саду, где је становала код удовице
Катарине Ползовић.
 Матерњи језик јој је био српски, а у средини у којој је
живела научила је мађарски и немачки, који је кроз
школовање усавршила, а учила је и француски.
 Образовање
 Наредне школске године јој је дозвољено да јавно слуша часове физике и изузета
је од плаћања школарине.
 Испите из седмог разреда је положила 1894. године. И тада су њене најбоље
оцене биле из математике и физике. Зато је од 1890. похађала Краљевску српску
школу у Шапцу. На молбу њеног оца дозвољено јој је да испит из француског
језика полаже накнадно, након припреме на приватним часовима.
 Шести разред је такође започела у Шапцу, али се породица затим преселила у
Загреб, где је отац морао да тражи специјалну дозволу да би као приватна
ученица могла да похађа школу, која је била искључиво за дечаке.
 Уписана је поново у шести разред, који је завршила 1893. године.
 Наредне школске године јој је дозвољено да јавно слуша часове физике и изузета
је од плаћања школарине. Испите из седмог разреда је положила 1894. године. И
тада су њене најбоље оцене биле из математике и физике.
 Образовање
 У лето 1896. уписала је летњи семестар
Медицинског факултета на Универзитету у
Цириху.
 У октобру се пребацила на Државну
политехничку школу на студије математике и
физике. Била је тек пета жена која је
примљена у ову школу. Уписала се на студије
математике и физике као једина и најстарија
жена у групи. Медицински факултет у Цириху

 На пролеће 1897. развиле су се симпатије и

студентска љубав са Албертом Ајнштајном.
Плашећи се ове везе, октобра 1897. се
исписала са Политехнике у Цириху и отишла у
Хајделберг, у Немачкој, где је на трећем
семестру слушала предавања из теоријске
физике код Филипа Ленарда.
 Међутим, званично није била
уписана, јер то девојкама није било
дозвољено све до 1900. године. У
Хајделбергу је једно време становала
у Хотелу „Ритер”.
 Образовање
 Док је била одсутна дописивала се са Албертом.
 На његов наговор, четврти семестар је ипак наставила на Политехници у Цириху,
где се вратила 1899. Почетком октобра те године је положила петопредметни
прелазни дипломски испит, што су њене колеге већ учиниле годину дана раније.
 Почетком марта 1900. године, професор Вебер је прихватио њен дипломски рад
из области провођења топлоте.
 Карактер
 Kao osoba bila je povučena, nikad nije
isticala talente.
 Patrijarhalno je vaspitana, te se od nje, kao i
od njene majke, očekivalo da život posveti
mužu i podrži njegovu karijeru, i da njegove
ambicije stavi ispred sopstvenih.
 Била је толеранта, што се види по томе
како није реаговала на погрдне коментаре
Ајнштајнове мајке.
 Веза са Ајнштајном
 Веза са Ајнштајном је након повратка у Цирих планула.
 Милевини родитељи се нису противили тој вези, пошто
су знали да су њене шансе за брак биле мале због
њене болести. Алберт је 1900. желео да се венчају.
 Међутим, његови родитељи, посебно мајка Паулина, су
се противили јер је била старија од њега 3 и по године и
није била Јеврејка, већ Српкиња и исто као он
интелектуалац.
 Ајнштајн и Милева су делили књиге, размењивали
идеје, радили заједно задатке, у слободно време су
свирали заједно, она клавир, а он виолину.
 Упркос обећавајућем почетку студија, Милевин успех је
почео да слаби.
 Брак са Ајнштајном
 У Новом Саду, крајем јануара или почетком
фебруара 1902. Милева је родила кћерку
Лизерл, крштену у Новом Саду као Љубица.
 У својој 27. години, са незавршеним
факултетом и ванбрачним дететом, почела је
да се осећа као срамота за породицу.
 Лизерл је као мала оболела од шарлаха и
две године након рођења јој се изгубио сваки
траг. Није познато да ли је умрла и да ли је
дата на усвајање. Одговор о њеној судбини
је покушао да да британски писац Филип
Сингтон у свом роману, по коме је девојчицу
усвојила једна породица из породице у
банатском селу Орловату.Када се Милева
придружила Алберту у Берну, дете није било
са њом.
 Брак са Ајнштајном
 У међувремену, Алберт је добио посао у патентном заводу у Берну. Алберт и Милева
су се венчали у Берну 6. јануара 1903.
 Станови у којима су у Берну живели постали су кабинети за заједничка теоријска
истраживања из физике, где су настајали многобројни научни радови.Алберт је шест
дана недељно проводио у патентном заводу, слободно време је посвећивао физици.
Живот им је постао лакши када је Алберт добио повишицу.
 Добили су синове Ханса и Едуарда. Без обзира на
обавезе око деце, Милева је сарађивала у научним
истраживањима, као што су радови на конструкцији
инструмената за мерење малих електричних напона
од 1907. до 1910. године.
 Када су је једном приликом синови у шали запитали
да ли је неке од теорија «поклонила мужу», она је
одговорила «Нас двоје смо ein-stain», што у преводу
са немачког значи «једна стена».
 Брак са Ајнштајном
 Ајнштајн је почео да се дописује са рођаком у коју је био заљубљен као дечак, па
је брак са Милевом запао у кризу.
 Да би покушали да превазиђу проблеме, отпутовали су на одмор. Њихов други
син Едуард је рођен 1910. Следеће године, Алберт се са породицом преселио у
Праг, где је постављен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд.
У Прагу су живели краће време у периоду 1911–1912.
 За Милеву је овај прелазак био тежак. Као Српкиња је била осетљива на
напетости између немачких и чешких националиста, са којима са као припадница
словенског народа идентификовала. Алберт се 1912. вратио у Цирих, што је био
потез за који је Милева веровала да ће ојачати њихов брак.
 Брак са Ајнштајном
 На Малу Госпојину, њихова деца, Алберт и Едвард су крштена у Николајевској цркви по
православном обичају, а кум деци је био породични и страначки пријатељ Лазар
Марковић.
 Алберт је пронашао новог сарадника за математику Марсела Гросмана. Такође је однос са
рођаком, Елзом Левентал, претворио у љубавни. До кризе у браку је дошло на пролеће
1914. када је Алберт прихватио положај сталног члана престижне Пруске академије
наука, као и место редовног професора на Универзитету у Берлину.
 Милева је испочетка одбила да прати Алберта, пошто је Елза живела у Берлину, али су се
ипак преселили. Алберт је направио списак наредби за Милеву, са заповестима као што су
„одговарај ми само када ти се обратим“.
 У јулу 1914, дан пре избијања Првог светског рата, Милева је спаковала ствари и вратила
се са децом у Цирих.
 Алберт је остао са Елзом и довршио Општу теорију релативности.
 Током ратних година Милева и Ајнштајн су се отуђили.
 Брак са Ајнштајном
 Године 1916. Алберт је затражио развод од Милеве, која
се разболела од овог захтева. Док је Милева била
болесна, њена млађа сестра Зорка се бринула о деци,
али је на крају због бриге за сестру доживела нервни
слом, па је следеће две године провела у
психијатријској клиници.
 Милева је коначно пристала на Албертов захтев за
развод 1918. Према бракоразводном уговору, Ајнштајн
се обавезао да уколико добије Нобелове награде
целокупан новац додели Милеви.
 Званично су се развели 14. фебруара 1919, а Алберт се
оженио Елзом 2. јуна 1919. Те године, савијање
светлости у гравитационом пољу за време помрачења
Сунца је било главни доказ за Општу теорију
релативности, што је Ајнштајну донело светску славу.
 Након развода
 Тешко оболела сестра Зорка је доживела још један нервни слом, а претходно је
запалила велику количину новца својих остарелих родитеља у Новом Саду.
Милевин отац Милош је 1922. умро од можданог удара, а Зорка је законски
проглашена неспособном.
 Иако је постао славан због теорије релативитета, Ајнштајн је Нобелову награду за
физику добио за објашњење фотоелектричног ефекта (1922).
 Ајнштајн због путовања није присуствовао додели награде, па му је шведски
амбасадор тек 1923. доделио награду. Новац од награде у износу 121.572
шведске круне, или око 32.000 америчких долара је предао Милеви. Мада је
инфлација доста умањила вредност тог новца, Милева га је уложила у куповину
некретнина у Цириху, као и за негу млађег сина Едуарда, који је 1930. оболео од
шизофреније. У једном од станова је живела са синовима, а касније и сама.
 Након развода
 Тридесете године су за Милеву
била јако тешке: Алберт, који их
је повремено посећивао и Елза
су због нациста из Немачке
емигрирали 1933. у Сједињене
Државе, Милевина мајка је
умрла на дочеку нове 1935.
године, а сестра Зорка је умрла
1938. године. Старији син Ханс
Алберт је са својом породицом
1938. емигрирао у Сједињене
Државе, где је њен најмлађи
унук Клаус Мартин умро у року
од неколико месеци.
 Након сестрине смрти
 Након сестрине смрти боравила је код својих кумова Ђоке и Саде Гајин у Новом
Саду, ради решавања имовинских питања, која су се закомпликоване, јер се брат
Милош водио као нестао током Првог светског рата.
 Милева је због дугова насталих око лечења Едуардове болести морала да прода
две куће, а претила је опасност да остане и без треће, па се обратила Алберту за
помоћ, који је преузео власништво над кућом, али ју је 8 година касније изненада
продао за 85.000 швајцарских франака, под условом да купац дозволи Милеви да
остане у кући.
 Међутим, на дочеку Нове године, Милева је изненада добила званично
обавештење да је њен најам истекао. Један пријатељ јој је покушао продужити
боравак и откривено је да је купчевих 85.000 франака случајно уплаћено на
Милевино име.
 Алберт је захтевао да му Милева врати новац и претио да ће избацити Едуарда
из тестамента.
 Смрт
 Тог пролећа Милеви је позлило током једног Едуардовог насилног напада, и
онесвестила се. Умрла је 4. августа 1948. године на циришкој клиници „Еос” у коју
је доспела месец дана раније због шлога. Лева страна тела јој је била одузета и
отежано је говорила. Сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм.О њеној смрти
у Југославији није било вести.
 За њен гроб шира јавност је сазнала 2004. године заслугом Петра Стојановића,
оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Санкт Галена, који је
истражујући по циришком архивима сазнао да су њени посмртни остаци
премештени у заједничку гробницу и где се налазе од 1973. године, након што су
власти у Цириху наложиле да се њен запуштени гроб раскопа.
 После смрти
 Након пет година, 14. јуна 2009. године, освећењем
и откривањем спомен обележја, на којој је уклесан
Милевин лик и посвету на српском и немачком
језику „Са поносом и љубављу од српског народа”,
представници Републике Србије први пут су
званично одали почаст Милеви Марић-Ајнштајн.
 Постоји иницијатива да се њени посмртни остаци из
заједничке гробнице, ексхумирају и достојно
сахране.Међутим, власти Цириха не могу да одобре
премештање гробнице без одобрења свих чланова
породице Ајнштајн, који живе у Швајцарској,
Израелу и Америци. Потомци Милеве Марић
Ајнштајн су се окупили на њеном гробу у Цириху
2018. године.
Хвала на пажњи!