Mилева Марић

Порекло и детињство
Милева Марић је рођена у Тителу, у Бачкој 7. или 19. децембра 1875. Године. По рођењу јој је
ишчашен кук, па се Милева целог живота борила с овим хендикепом. Била је најстарије од троје
деце Милоша Марића и Марије Ружић Марић. Њена мајка Марија Ружић (1846-1935) била је из
добростојеће породице, а отац Милош Марић (1846-1922), родом из Каћа је био нижи официр
Аустроугарске војске, наредник Шајкашкој батаљона. Тител је у то време био командно место
дела Војне границе Хабзбуршке монархије, у којој је све до 1876. деловао Шајкашки батаљон, на
ратним лађама шајкама, које су пловиле Тисом и Дунавом. Убрзо након њеног рођења Милош је
окончао војну каријеру и прво прихватио посао на суду у Руми, а касније у Загребу. Са млађом
сестром Зорком и братом Милошем одрастала је у бројним градовима.

Образовање
Године 1886. Милева је уписала Женску гимназију у Новом Саду, али је већ следеће године
прешла у Гимназију у Сремској Митровици. Била је једна од најталентованијих ученица када су у
питању физика и математика. Почетком 1890. године похађала је Краљевску српску школу у
Шапцу, а годину дана касније отац је успео да је упише у средњу школу у Загребу, коју су пре ње
похађали искључиво дечаци. Положила је пријемни испит и 1892. године кренула у десети разред.
У фебруару 1894. године добила је специјалну дозволу да слуша предавања из физике, а у
септембру исте године положила је завршне испите. Њене оцене из физике и математике биле су
међу најбољима у школи, те је примила бројне награде. Исте године се озбиљно разболела, те је
одлучила да се пресели у Швајцарску и у Цириху упише Женску средњу школу. Године 1896.
положила је матурски испит и уписала медицину на Универзитету у Цириху. Након једног семестра
прешла је на студије математике и физике на Државној политехничкој школи (ЕТХ). Положила је
пријемне испите са просечном оценом 4,25 од могућих 6. Зато је стекла право да предаје физику и
математику у средњим школама, отприлике у исто време када и Ајнштајн. У групи од шест
студената била је једина жена, те тек пета које је успела да упише ЕТХ, што је било импресивно јер
у то време жене нису радо примане на факултете. Морале су да буду изузетно талентоване, те
прођу бројне тестове како би уписале ЕТХ. У октобру је отишла у Хајделберг како би зимски
семестар 1897/1898 године слушала на Универзитету у Хајделбергу. У Цирих се вратила у априлу
1898. године те на ЕТХ-у слушала предавања о диференцијалном и интегралном рачуну, описној и
пројективној геометрији, механици, теоријској физици, примењеној физици, експерименталној
физици и астрономији. Дипломски испит је положила 1899. године, годину дана после студената
из њене групе. Са просечном оценом 5,05 била је пета од шест студената који су дипломирали те
године. Физику је положила са просечном оценом 5,5, истом као и Ајнштајн. Ипак, годину дана
касније није успела да положи стручни испит јер јој је просек био 4,0, а просечна оцена из
математике 2,5. Алберт је положио испит са просечном оценом 4,91.
Живот са Албертом Ајнштајном
Скоро четири године млађи Алберт и Милева су се упознали на факултету, а дружили су се у
интернату где је она живела. Свирала је клавир, а Алберт виолину. Међу њима се из пријатељства
родила љубав. Док је студирала у Хајделбергу често јој је писао да му недостаје, а убрзо су
постали љубавници. Њену академску каријеру је 1901. године нагло прекинуло сазнање да с
Ајнштајном чека бебу. Поново је покушала да положи стручни испит, али је резултат био исти.
Прекинула је рад на дипломској тези коју је под менторством професора Хајнрика Вебера желела
да унапреди у докторску дисертацију. Отишла је у Нови Сад, а у јануару 1902. године родила је
ћерку. У преписци с Албертом која је сачувана може се закључити да су јој пре рођења желели
дати име Хансел, али се Алберт одлучио за име Лисрел. Поједини извори кажу да је дете дато на
усвајање у Србији, а други да је преминула годину дана након рођења. Исте године Милева и
Алберт су се преселили у Берн где је он добио посао у патентном заводу. Венчали су се 6. јануара
1903. године. Годину дана касније рођен је њихов први син – Ханс Алберт. Алберт је у Берну
живео до 1909. године када је добио посао ванредног професора физике на Универзитету у
Цириху. Почео је да се дописује са рођаком Елзом у коју је био заљубљен као дечак, па су се
односи између њега и Милеве погоршали. Ипак, како би спасили брак заједно су отпутовали на
одмор, а 1910. године Милева је родила и другог сина коме су дали име Едуард. Године 1911.
породица се преселила у Праг, јер је Ајнштајн добио посао предавача на Карловом универзитету.
Ни ту се нису дуго задржали, него су се следеће године вратили у Цирих, где је Алберт преузео
професорску позицију на ЕТХ-у. У јулу 1913. године Макс Планик и Валтер Нернст позвали су
Ајнштајна у Берлин. Он је тај позив радо прихватио, али Милева се због односа с Елзом није
слагала с одлуком о пресељењу у Немачку. У августу су одлучили да отпутују на одмор с Маријом
Кири и њеним ћеркама. Због Едуардове болести Милева је сматрала да треба да остане код куће,
али је после одлучила да се придружи осталима. У септембру 1913. године су посетили њену
родбину у Новом Саду, а дан пре повратка у Цирих, Милева и њени синови крштени су у
православној цркви. Она и деца су се вратили у Швајцарску, а Ајнштајн је отпутовао у Немачку
како би посетио родбину. Пошто је њен супруг одлучио да прихвати посао у Берлину, Милева је
кренула у потрагу за смештајем у немачкој престоници. Половином априла стигли су у Берлин.
Односи између супружника били су врло напети још од 1912. године када је Ајнштајн ступио у
контакт с Елзом. Милева, која никада није ни желела да се пресели у Берлин, била је врло
несрећна. Убрзо јој је супруг одредио низ правила понашања која мора поштовати уколико жели
да остану заједно. 1914. године Милева се са дечацима вратила у Цирих, а развод је постао
неминован. Ајнштајн се обавезао да ће финансијски издржавати породицу. Након пет година
раздвојености развели су се 14. фебруара 1919. године. С обзиром да се увелико причало да ће
Ајнштајн добити Нобелову награду, договорили су се да ће новац уплатити на рачун Швајцарске
банке, у фонд за њихове синове. Милева је располагала каматама, али остатак средстава није
могла да користи без дозволе бившег супруга. Након што је 1919. године оженио Елзу, Ајнштајн је
дошао у Цирих како би са Милевом разговарао о синовима и плановима за будућност. У новембру
1922. године Алберт Ајнштајн је добио Нобелову награду. Како су се договорили новац је
пребацио у фондацију за синове, а Милева је могла да располаже једним делом тог новца. Према
белешкама Ајнштајнове унуке Марго Ајнштајн, Нобеловац је средства уложио у куповину три
стана. У једном је живела Милева с децом, а друга два је изнајмљивао. Иако су се финансијски
добро држали, срећа за Милеву и њене синове није дуго трајала. Године 1930., када је Едуарду
било двадесет година доживео је нервни слом, а лекари су му дијагностиковали шизофренију.
Премештен је на психијатријску клинику Универзитета у Цириху. Због масовног ширења нацизма у
Немачкој, Алберт и Елза су се преселили у Сједињене Америчке Државе. Године 1935. умрла је
Милевина мајка Марија, а три године касније и сестра Зорка. 1938. године старији син Ханс Алберт
је са својом породицом такође емигрирао у САД, а Милева је са Едуардом остала у Цириху.
Продала је два стана како би имала довољно новца за његово лечење. Дугови су се гомилали, па
је замолила Алберта да преузме власништво над кућом у којој она живи како не би изгубила дом.
Осам година касније Ајнштајн је кућу продао за 85 000 швајцарских франака, али уз услов да нови
власник дозволи његовој бившој супрузи да остане ту да живи. Ипак, Милева је ускоро добила
званично обавештење да је њен најам истекао и да мора да се исели. Тада је сазнала да је 85 000
франака случајно уплаћено на њено име, па је Ајнштајн тражио да му врати новац. Претио је да ће
избацити Едуарда из свог тестамента уколико му Милева не врати тих 85 000 франака. Едуардово
стање било је све лошије, а након једног насилног напада његовој мајци је позлило. Три месеца
касније, 4. августа 1948. године Милева Марић је преминула. Сахрањена је на гробљу Нордхајм, а
за њен гроб шира јавност је сазнала тек 2004. године. Њен млађи син је остао на психијатријској
клиници све до 1965. године када је преминуо.

Да ли је Милева имала удела у Албертовом раду?

Када је у питању Милевин допринос науци, постоје две различите теорије. Многи стручњаци у
области физике, као и историчари тврде да је она имала велики утицај на Ајнштајнова
истраживања и открића, па самим тим и велика достигнућа. С друге стране, постоје и они који
кажу да је Милева била његова партнерка и да му је можда само материјално помагала у
његовим истраживањима. Њихов први син Ханс Алберт је једном приликом изјавио да је његова
мајка када се удала за Ајнштајна одустала од науке. До конкретног закључка да ли је Милева
Марић учествовала у Албертовим истраживањима поједини историчари долазе на основу писама
које су једно другом слали. Наиме, Анастасија Хајди Ларвол, норвешка историчарка је међу онима
који тврде да су они научне радове писали заједно, те да им је план био да створе и промовишу
генијалног научника који ће обезбедити егзистенцију за породицу. Доказ за ову тврдњу Ларвол
проналази у писмима које је Ајнштајн слао Милеви. У њима се могу прочитати бројне и нежне
изјаве љубави, али и математички задаци чија је решења тражио управо од ње. С друге стране,
Милевина писма су малобројна и некомплетна, а Ларвол и један шири круг историчара сматра да
су чак и цензурисана. Наиме, они тврде да су из њих избачени математички прорачуни и научне
инструкције које је давала свом супругу. Разлог за такав вид сарадње многи проналазе у самом
концепту времена и околностима у којима су живели. У тадашње време било је веома ретко, па
чак и забрањено женама да учествују у научним истраживањима. Тек њих неколико десетина је
успело да стекне право да се школује на престижним универзитетима и да развијају своје таленте.
Ларвол додаје да су се тада научним истраживањима у Европи бавиле само три жене. У прилог
овим тврдњама иду и чињенице да је Милева Марић током школовања на Универзитету у
Хајделбергу проучавала фотоелектрични ефекат, а након тога и четверодимензионалну геометрију
која је математичка база теорије релативитета. Оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем
јесу управо закључци о овим научним темама. Нобелову награду за физику је добио за
објашњење фотоелектричног ефекта. Не умањујући значај Алберта Ајнштајна Аврам Федоровић
Јофе, руски физичар је изјавио да је у својим рукама држао оригинална три најважнија научникова
чланка потписана с „Ајнштајн – Марити“. Ако се узме у обзир да је швајцарска верзија Милевиног
презимена „Марити“, може се закључити да је и она имала удела у његовим достигнућима. С
друге стране, велики је број оних који сматрају да не постоји довољно доказа којим се потврђује
сумња да је Милева помагала Алберту током развоја његових теорија. Међу њима су чак и они
који тврде да управо писма сугеришу на њихову сарадњу, барем до 1901. године, пре него што су
рођена њихова деца.

Милевин значај у науци

О значају Милеве Марић Ајнштајн довољно сведочи споменик у близини њене куће у Цириху који
је подигнут 2005. године. Исте године у Сремској Митровици постављена је биста пред средњом
школом коју је Милева похађала. Још једна биста са ликом српске научнице постављена је у
кампусу Универзитета у Новом Саду. Школа у родном Тителу носи њено име. Шест година након
њене смрт постављена је спомен плоча испред клинике у којој је умрла. У јуну 2009. године је на
гробљу Нордхајм у Цириху подигнут меморијални споменик.

Милева Марић у уметности

Драгана Букумировић је 1995. године издала књигу „Милева Марић Ајнштајн“. Књига је штампана
у издају „Народне књиге“, а новинарка листа „Политика“ је у њој детаљно описала Милевин
живот и значај који је имала у друштву и науци. Српска књижевница и редитељка Вида Огњеновић
је 1998. године објавила драму „Милева Ајнштајн“, која је четири године касније преведена на
енглески језик. Вида Огњеновић је после драму прерадила у либрето за оперу „Милева“ коју је
компоновала Александра Вребалов, а која је премијерно приказана 2011. године у Српском
народном позоришту у Новом Саду. Књижевница и правница Мари Бенедикт је 2016. године
објавила књигу „Други Ајнштајн“ у којој излаже своја сазнања о животу Милеве Марић у сенци
славнога супруга. У америчкој документарној ТВ серији „Геније“ Милеву Марић Ајнштајн тумачи
глумица Саманта Коли. Серијал је замишљен тако да публици на занимљив начин приближи
велике људе који су својим делима задужили човечанство.