Марија Кири је била француска физичарка и хемичарка пољског порекла.

Она је прва
жена која је добила Нобелову награду, прва особа која је добила награду два пута и
једина особа која добила награду за две различите науке. Открила је радиоактивност
и заједно са супругом, Пјером Киријем, долази до открића полонијума и радијума,
након његове смрти учествује у даљем развоју рендгенских зрака.

Детињство и образовање
Марија Склодовска, касније знана као Марија Кири је рођена 7. новембра 1967.
године у Варшави у Пољској. Била је најмлађа од петоро деце, Софија, Јозеф,
Бранислава и Хелена. Оба родитеља Марије Кири били су професори, отац Владислав је
био професор физике и математике, а мајка Бранислава је у њеном раном детињству
преминула од туберкулозе. Као дете доста времена је проводила са оцем и имала је
веома знатижељан ум, у школи је била веома успешна. Иако је била најбољи ученик у
средњој школи, није могла да похађа Универзитет у Варшави јер је то није била школа
за жене. Без обзира на препреке наставља са образовањем и похађа неформалне часове
који се одржавају у тајности. Заједно са старијом сестром Браниславом сањала је о
студирању у иностранству, новац је био једина ствар која им је стајала на путу,
због чега склапају договор да Марија помаже Бранислави док студира, а потом ће јој
сестра истом мером вратити услугу. Око 5 година Марија је подучавала друге и радила
као гувернанта, цлободно време је користила за учење физике, хемије и математике.
1891. године Марија Кири напокон започиње студије физике и хемије на Сорбони у
Паризу и већ 1893. их као прва у генерацији завршава, годину дана касније полаже и
математику.

Брак са Пјером Киријем

1895. године удаје се за француског физичара Пјера Кирија, упознали су се преко
колеге, по њеном завршетку студија. Били су брилијантан пар и временом постали
динамични дуо и били су потпуно посвећени једно другом. У почетку су радили на
одвојеним пројектима, али након њеног открића радиоактивности Пјер запоставља свој
рад и посвећује се њеном истраживању.
1897. су добили прву ћерку Ирену и 1904. године другу ћерку Еву. Ирена Жолио Кири
је следила мајчине стопе и освојила Нобелову награду за хемију 1935, године за
синтезу нових радиоактивних елемената. Ева Кири је 1937. године написала прву од
многих биографија посвећених славној мајци, Мадам Кири, након неколико година ово
дело постаје играни филм.

Научни рад
Фасцинирана Бекереловим радом почиње да врши експерименте на уранијумским зрацима и
открива да они остају константи без обзира на стање или облик уранијума. Рекла је
да зраци потичу од атомске структуре елемената и ова револуционарна идеја ствара
поље атомске физике. Како би описала ове појаве сама је смислила реч
"радиоактивност". 1903. године добија Нобелову награду из физике за откриће
радиоактивности. Након открића радиоактивности , своје истраживање наставља са
супругом Пјером. Открили су нови радиоактивни елемент 1898. године и назвали су га
полонијум, по њеној родној земљи Пољској. Такође су приметили присуство другог
радиоактивног елемента и назвали га радијум. Пјер Кири је погинуо 1906. године и
након тога Марија Кири добија катедру свог мужа и тако постаје прва жена професор
на Сарбони. Из области хемије добија Нобелову награду 1911. године за откриће
полонијума и радијума. Ускоро се придружује удружењу познатих научника, као што су
Алберт Ајнштајн и Макс Планк, пристуствује првој Солвејевој конференцији и
дискутује о многим револуционарним откићима на пољу физике и хемије. Када је избио
Први светски рат 1914. године уложила је своје време и ресурсе како би помогла,
залагала се за употребу рендгенских станица. Након рата два пута је посетила САД
1921. и 1929. године како би прикупија новац за истаживање радијума. Током другог
путовања је успела да обезбеди средства да опреми Варшавски институт за радијум,
који је основан 1925. године , на челу са њеном сестром Браниславом.

Преминула је 1934. године од апластичне анемије, која је скоро сигурно последица

излагања радијацији, познато је да је у џеповима носила пробне цеви са
радиоактивним изотопима.

Током свог живота Марија Кири је изложила бројне револуционарне идеје, запамћена је
као водећа личност науке и узор жена, добила је бројне почасти и након смрти.
Неколико образовних и истраживачких установа и медицинских центара су добили назив
по њој.