Михајло Идворски Пупин, рођен 9. октобра 1854.

године у селу Идвор у Банату, наследник

је дуге породичне традиције. Његови предци, Пупини, прославили су се у овом делу
Србије већ од средине 18. века.

Након доласка у Америку, Михајло је додато "Идворски" као део свог презимена, истичући
своје порекло. Име његових родитеља, Константина и Олимпијаде, одраз је њихових
грчких корена. Деда по оцу, Арсеније, оставио је свој траг у историји Пупинове породице.

Михајло Идворски Пупин је свој образовни пут почео у родном Идвору, где је прво
похађао српску православну основну школу. Касније је наставио школовање у
немачкој основној школи у Црепаји. Већ у овим раним годинама, показао је
таленат и одличан успех, што му је донело стипендију.

Образовање
Године 1871., у узрасту од 17 година, уписао је средњу школу у Панчеву, прво у
Грађанској, а потом у Реалкој. Упркос успешном школовању, Пупин је био
приморан да напусти Панчево из збога сукоба са немачком полицијом, што га је
довело до Прага. Тамо је наставио школовање на Карловом универзитету,
заслужујући стипендију.

Након тешке губитке свог оца 1874. године, у својих двадесет година, Пупин је
донео одлуку да прекине школовање у Прагу из финансијских разлога. У том
периоду, одлучује се на корак ка новом животу и напуштању Европе у корист
Америке.

У Сједињеним Америчким Државама, током следећих пет година, Пупин је радио

као физички радник и истовремено се учио енглеском, грчком и латинском језику.
Кроз његов труд и учење, успео је да се упише на Колумбија универзитету у
Њујорку 1879. године.

На Колумбија универзитету, Пупин је наставио да сјаји и показује изузетан успех из

математике и физике. Његов таленат и упорни рад нису само донели изузетне
резултате, већ су му и омогућили одлазак на студије у Кембриџ, где је наставио да
развија своје знање у области математике и физике. Тиме је завршио први степен
образовања и прешао на студије експерименталне физике на Универзитету у
Берлину, где је 1889. године успешно одбранио докторску дисертацију.

Академски рад
еорија коју је развио Михајло Идвор Пупин, позната као "Пупинова теорија",
представљала је значајан допринос области телекомуникација и електротехнике.
Ово откриће је имало велики утицај на пренос сигнала на великим растојањима и
решило је проблеме које је представљала капацитивност водова у преносу сигнала.

Пупинова теорија се базирала на постављању индуктивних калемова на одређеним

растојањима дуж вода за пренос сигнала. Ово је омогућавало бољи пренос сигнала
и смањивање шума, посебно на дужим растојањима. Примена ове теорије значајно
је побољшала квалитет телефонских и телеграфских веза.

Пупин је такође био познат по свом изуму електричног струјног кола са

подешавањем у резонанци, које је нашло примену у радио-везама. Ово
електрично коло је имало велику употребу у безичним комуникацијама и његов
патент је продао компанији Маркони.

Уз своје радове у области електротехнике, Пупин је такође допринео медицинској

области. Он је открио секундарне рендгенске радијације и развио брзу методу
рендгенског снимања која је значајно смањила време експозиције.

Пупинов је дуго радио као професор на Универзитету Колумбија и оставио је

велики утицај на области физике, електротехнике и медицине. Његови научни
прилози и изуми остали су трајни и допринели су развоју модерних
комуникационих и медицинских технологија.

Када су САД ушле у Први светски рат 1917. године, Михајло Идвор Пупин је
организовао истраживачку групу на Универзитету Колумбија за откривање технике
подморница и телекомуникације између авиона. Са колегама, професорима
Вилсоном и Моркрофтом, извршавао је испитивања у Ки Весту и Новом Лондону.

Пупин је такође играо важну улогу у послератном периоду, утичући на одлуке

Париске мировне конференције 1919. године. Он је био почасни конзул
Краљевине Србије у САД од 1912. до 1920. године, доприносећи установљавању
односа између Србије (касније Југославије) и САД.

Након завршетка Првог светског рата, Пупин је добио посебну захвалницу од

америчког председника Хардинга за свој рад. Ова његова активност и доприноси у
областима технике и дипломатије свидоче о широком обиму његових
интересовања и важности у научном и друштвеном контексту.
 Задужбина
Пупин је 1914. године оформио „Фонд Пијаде Алексић-Пупин“ при САНУ, у знак
захвалности мајци Олимпијади на подршци коју је током живота пружала.
Средства фонда су се користила за помагање школовања у Старој Србији и
Македонији, а стипендије су додељиване једном годишње на празник Свети Сава.

У Идвору је од сопствених средстава подигао Народни дом Михајло И. Пупин, са

жељом да објекат добије функцију народног универзитета и баштованске школе.
Данас се у Идвору налази Меморијални комплекс, основан у спомен на рад и
заслуге Пупина.

Основао је посебан „Фонд Михајла Пупина“ у Краљевини Југославији, додељујући

средства за школовање омладине и награде за успехе у пољопривреди, као и за
помоћ црквеној општини.

Пупин је подигао задужбину при Народно–историјско-уметничком музеју у

Београду, финансирајући израду научних монографија о српским средњовековним
манастирима.

У САД-у је основао организацију „Савез Сједињених Срба - Слога“ и Коло српских

сестара за помоћ Српском црвеном крсту. Такође, је био активан у Српској
народној одбрани током Првог светског рата.

Пупин је финансирао штампање српских патриотских књига и давао значајне

донације за помоћ жртвама рата. Поклонио је слике Народном музеју и основао
задужбину за обогаћивање музејске збирке.

Пупин је оставио значајну заоставштину, али је његова ћерка покушала оспорити

тестамент, што је довело до спорова о раздели имовине после његове смрти.

Занимлјивости

Физичке лабораторије Универзитета Колумбија још увек носе његово име. Године 1927, на
Универзитету Колумбија, Њујорк саграђена је зграда Одсека за физику под именом
Пупинова лабораторија. У овој згради, још за живота Пупина, 1931. године Харолд C. Уреу
је открио тешки водоник, што је било прво велико откриће у Пупиновој лабораторији. Ту је
отпочела и изградња прве нуклеарне батерије. Уреу је добио Нобелову награду 1934.
године. Од великих имена науке Пупинови студенти су били Миликен, Лангмур, Армстронг
и Торнбриџ. Прва двојица су добитници Нобелове награде. Снимљен је и филм о Михајлу
Пупину према његовом аутобиографском делу у сарадњи са Универзитетом Колумбија.

Почасти
Михајло Пупин је био:
 Председник Института радио инжењера 1917, САД
 Председник Америчког института инжењера електротехнике 1925—1926.
 Председник Америчког друштва за унапређење науке
 Председник Њујоршке академије наука
 Члан Француске академије наука
 Члан Српске краљевске академије
Титуле
 Доктор наука, Универзитет Колумбија (1904)
 Почасни доктор наука, Џонс Хопкинс Универзитет (1915)
 Доктор наука Принстон Универзитет (1924)
 Почасни доктор наука, Њујорк Универзитет (1924)
 Почасни доктор наука, Муленберг Колеџ (1924)
 Доктор инжењерства, Школа примењених наука (1925)
 Доктор наука, Џорџ Вашингтон Универзитет (1925)
 Доктор наука Унион Колеџ (1925)
И још много