Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin ili punim imenom

Mihajlo Idvorski Pupin (9.
oktobar 1858 12. mart 1935)
bio je naunik, pronalaza,
profesor na Univerzitetu
Kolumbija, nosilac
jugoslovenskog odlikovanja Beli
orao Prvog reda i poasni konzul
Srbije u SAD. Bio je i jedan od
osnivaa i dugogodinji
predsednik Srpskog narodnog
saveza u Americi. Takoe je
dobio i Pulicerovu nagradu
(1924) za autobiografsko delo
Od panjaka do nauenjaka.

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin

Biografija
Mihajlo Pupin je roen 9. oktobra 1858.
godine, po gregorijanskom kalendaru,
ili 27. septembra 1858. godine po
julijanskom kalendaru, u selu Idvor
(danas u optini Kovaica) u Banatskoj
vojnoj krajini (tada Austrijsko carstvo).
Otac mu se zvao Konstantin, a majka
Olimpijada. Po odlasku u Ameriku,
promenio je svoje ime u Mihajlo
Idvorski Pupin (eng. Michael Idvorsky
Pupin), ime je naglasio svoje poreklo.
Imao je etvoricu brae i pet sestara.

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
Pupin se 1888. godine oenio
Amerikankom Sarom Katarinom
Dekson iz Njujorka sa kojom je imao
erku Barbaru. U braku su bili samo 8
godina kada je ona preminula nakon
teke upale plua.

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
Mihajlo Pupin je tokom svog
naunog i eksperimetalnog rada
dao znaajne zakljuke vane za
polja viestruke telegrafije,
beine telegrafije i telefonije,
potom rentgenologije, a ima i
velikih zasluga za razvoj
elektrotehnike. Njegovo
najvanije, najslavnije otkrie su
bili Pupinovi kalemovi zbog ega
se njemu u ast proces
koritenja tih kalemova u
telefonskim razgovorima na
velikim razdaljinama nazvan
pupinizacija.

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin

Nakon oeve iznenadne smrti, u martu

1874, u svojoj dvadesetoj godini ivota
doneo je odluku da prekine kolovanje
u Pragu zbog finansijskih tekoa i da
ode u Ameriku.
"Kada sam se iskrcao pre etrdeset i
osam godina u Kasl Gardenu, imao sam
u depu svega pet centi. I da sam
umesto pet centi doneo pet stotina
dolara, moja sudbina u novoj, meni
potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila
nita drukija. Mladi doseljenik, kao to
sam tada bio ja i ne poinje nita dok
ne potroi sav novac koji je poneo
Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah
sam ih potroio na jedan komad pite od
ljiva, to je u stvari bila nazovi pita. U
njoj je bilo manje ljiva, a vie kotica!
A da sam doneo i pet stotina dolara,
trebalo bi mi samo malo vie vremena
da ih utroim, verovatno na sline
stvari, a borba za opstanak koja me je
oekivala ostala bi ista. Za mladog
doseljenika i nije nesrea da se ovde
iskrca bez prebijene pare u depu; za
mladog oveka uopte nije nesrea biti
bez novaca, ako se odluio da sam sebi
kri put samostalnom ivotu, pod
uslovom da u sebi ima dovoljno snage
da savlada sve tekoe sa kojima e se
sukobiti.

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
Studije u Americi i
doktorat
U SAD je sledeih pet godina radio kao
fiziki radnik i paralelno uio engleski, grki
i latinski jezik. Nakon tri godine pohaanja
veernjih kurseva, u jesen 1879. godine
poloio je prijemni ispit i upisao studije na
Kolumbija koledu u Njujorku.
Na studijama je bio osloboen plaanja
kolarine zato to je bio primeran student,
a na kraju prve godine dobio je dve novane
nagrade za uspeh iz grkog jezika i
matematike. Tokom kolovanja uglavnom se
izdravao dranjem privatnih asova i
radei fiziki teke poslove.
Studije je zavrio 1883. godine sa izuzetnim
uspehom iz matematike i fizike, pri emu je
primio diplomu prvog akademskog stepena.
Potom se vratio u Evropu, i to najpre u
Veliku Britaniju (18831885) gde je
nastavio kolovanje na Univerzitetu
Kembrid zahvaljujui dobijenoj stipendiji
za studije matematike i fizike.
Nakon kolovanja u Kembridu, Pupin je
studije eksperimentalne fizike zapoeo na
Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
Univerzitetu u Berlinu 1885. godine kod
uvenog profesora Hermana fon Helmholca,
nakon ega je 1889. godine odbranio
doktorsku disertaciju iz oblasti fizike
hemije, na temu: "Osmotski pritisak i
njegov odnos prema slobodnoj energiji".

Pupinovi kalemovi
Pupinov najznaajniji pronalazak je u svetu
poznat pod imenom Pupinova teorija
(1896) kojom je reio problem poveanja
dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo
otkrie omoguilo je otklanjanje tetnog
dejstva kapacitivnosti vodova koje je
predstavljalo glavnu smetnju prenosa
signala na duim rastojanjima, a
manifestovalo se pojavom uma. Problem je
reen postavljanjem induktivnih kalemova
na strogo odreenim rastojanjima du
vodova.
"Da ne bi mestimino optereeni vod dao
rave rezultate u telefoniji, treba da
relativna estoa kalemova iznosi najmanje
desetak kalemova po talasnoj duini,

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
raunatoj za srednju telefonsku uestalost."

Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
Pupin je, reavajui problem, krenuo od
matematikog ozef Luj Lagranz Lagraneovog
reenja za vibracije zategnute ice. Razradio je
novu matematiku teoriju prenosa oscilacija kroz
icu sa rasporeenim masama i na osnovu ovog
reenja doao do potrebnih veliina u analognom
elektrinom modelu voda sa periodino
umetnutim induktivnostima. Ti induktivni
kalemovi, u njegovu ast, nazvani su Pupinovi
kalemovi, a proces ukljuivanja u liniju
pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo svetsku
slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel
kupila je pravo korienja Pupinovih kalemova
1901, kao i Kompanija Simens i Halske u
Nemaka), a zahvaljujui njegovim pronalascima
u analognoj telefoniji funkcionie meugradski i
meunarodni telefonski saobraaj.
Nacionalni institut za drutvene nauke odlikovao
je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum.
Reavajui mnoge probleme koji su se javljali u
primeni pupinizacije, Pupin je pronalazio nova
reenja u oblasti primene naizmeninih struja.
Godine 1899. razvio je teoriju vetakih linija na
kojima se zasniva matematika teorija filtera.
Pupin je sugerisao i ideju negativne otpornosti i
prvi je napravio indukcioni motor sa veom
brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu
dobiti neprekidne elektrine oscilacije ako se
negativna otpornost unese u induktivnoMihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin
kapacitivno kolo. Armstrong, njegov student u
laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost
primenom troelektrodne elektronske cevi-triode.
Koristei ovaj svoj rad, Armstrong je kasnije
pronaao visokofrekventni cevni oscilator, na
kome se zasniva savremena radiotehnika.

Mihajlo Idvorski Pupin