Pupinova autobiografija “Sa pašnjaka u do naučenjaka” za koju je

1924. godine dobio Pulicerovu nagradu  u SAD i je bila uvrštena u

obaveznu školsku literaturu, a u Nemačkoj je deljena najboljim
đacima kao moralni obrazac koji treba slediti.
On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog
Idvora, srpski narod i svoju majku.

У фебруару 1896. открио је брзу методу рентгенског снимања, која се састоји у томе
што се између објекта који се снима и фотографске плоче, умеће флуоресцентни екран.
Ово је скратило време експозиције (развијање снимка) са трајања од око једног часа на
свега неколико секунди. Овај метод рентгенског снимања се и сада користи и
примењује.

Пупин се, по прекиду рада на X-зрацима, определио за теоријско проучавање

телеграфског и телефонског преноса путем жица, посебно преко телефонских каблова.
Преношење путем телефонских каблова представљало је тада веома велики проблем
због тога што су амерички градови поставили захтев да се све телефонске везе на
подручју града сместе под земљу. Пупин је потпуно решио овај проблем, доказујући
математички и експериментално да кад се индукторски калемови поставе у кабл на
одређеним размацима, чине кабл једнаким са надземним проводницима високе
индукције, што истовремено умањује и кривљење и опадање.

За време Првог светског рата, Пупин и његови сарадници су се бавили истраживањем

чији је циљ био развој система за откривање подморница и систем телефонских
комуникација у ваздушном саобраћају.

"Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku", navodi se u

arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela.

Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao
blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne
slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje
važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek
postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.

Tokom poslednjih sest godina, Pupin je proucavao, kako

teoretski, tako i eksperimentalno, elektricno prenosenje putem
kablova koji idu ispod mora.

Pupin se celoga života borio za svoju domovinu Srbiju. Kada je

počeo Prvi svetski rat, američku javnost obaveštavao je o
stradanjima Srbije i Crne Gore, organizovao je odlazak
dobrovoljaca iz SAD, slao je velike lične priloge u Kraljevinu Srbiju.

Danas njegovo ime nose laboratorija i zgrada Instituta za fiziku na Univerzitetu

Kolumbija, zatim Institut za telekomunikacije i elektroniku u Beogradu, Tehnički
fakultet u Zrenjaninu, osam škola u Srbiji, jedan krater na Mesecu, medalje za
pronalazaštvo, stotine ulica u gradovima širom bivše Jugoslavije i naravno – most u
Beogradu.