ić Pavlovski

Jasna Jojić Pavlovski

VLAŠKA MAGIJA 1

Prvo izdanje

Izdavačka kuća PROMETEJ

Novi Sad, Trg Marije Trandafil 11

Za izdavača
Zoran Kolundžija, direktor

Urednik:
Milomir Kragović

Dizajn:
Nikola Cvetković

Fotografija autora:
Dušan Mišić

Lektura i korektura:
Prometej

Štampa:
BMG - NM, Beograd

Distributer:
„Futura Plus“, Beograd

Tiraž:
20.000

ISBN 978-86-515-0357-6
 JASNA JOJIĆ PAVLOVSKI

VLH'SLH
MfKIIja
IDEO
(I z m e n je n o i d o p u n je n o iz d a n je k n jig e „Č uda v la šk e
m a g ije - o b ič a ji i v e r o v a n je iz T im o čk e K ra jin e“)

PROME'f&J"
N o v i S id
2009.'
U spomen mojim roditeljima
Ljubici Stojanović Jojić i Marku Jojiću
s Ijubavlju
Jasna
 REČIZDAVAČA

Tokom civilizacije u kojoj bivstvujemo, u njenoj praistoriji

i istoriji, nema tog kulturnog miljea ili naroda, koji nije verovao
u magijuT niti naučno - teorijskog kruga koji se nije bavio istra-
živanjem mitologije, obreda i rituala. Pred nama je sada knjiga
0 vlaškoj magiji u kojoj Jasna Jojić Pavlovski zaključuje da se ni
do danas ništa značajno nije promenilo. Većina nas je sujeverna
1 zna da nisu baš sve karte u našim rukama. Da nam sopstveni
život ponekad izmiče kontroli. Zato se i za predgovor ove knjige
mogu citirati navodi iz recenzije predgovora prvih pet izđanja
knjige „Čuda vlaške magije" Jasne Jojić Pavlovski, objavljenih od
1999. do 2001. godine, koja temelj i ovog dela.
U toj recenziji, poznati srpski etnolog Dragomir Antonić,
napisao je ,,od istoka do zapađa, krajnjeg juga i severa, sačuvana
su verovanja u natprirodne sile na koje čovek može uticati kako
bi pomoću njih u stvarnosti izazvao određene željene promene,
koje prirodnim sredstvima ne može ostvariti. Magija je, pre sve-
ga, tehnika uticanja na natprirodne sile i njihovog podređivanja
čovekovim ciljevima.“
Antonić je i zaključio: „Knjiga Čuda vlaške magije, pred-
stavlja zapis i dokaz o postojanju i delovanju magije kod Vla-
ha2 u Istočnoj Srbiji. Ali, knjiga je mnogo kompleksnija nego
1 U rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika koji izdaje
Srpska akademija nauka i umetnosti pod odrednicom magija piše da
je to: natprirodna, tajanstvena moć jer su magijski rituali ili obredi
sakriveni u lagani omotač čarolije; veština vračanja i bajanja.
2 Etnolog Dragomir Antonić, piše da ime Vlah vuče korene od ime-
na jednog keltskog plemena koje su Rimljani zvali Volca, a Germani
Njalhos. Najčešća upotreba imena odnosi se na manje grupe stanov-
ništva romanskog porekla, nomadskog karaktera, koje su živele na

7
1

što se čitaocu može učiniti po samom naslovu. Ona ne sadrži

samo verovanja i priče o magiji kod Vlaha već zadire u mi-
tološki i običajni život ove male zajednice. To je u potpuno-
sti ispravan pristup, jer je potrebno objasniti sveobuhvatnost
običajnog života jedne etničke grupe, da bi mogli da shvatimo
i sa razumevanjem pratimo razvoj pojednih segmenata iz du-
hovne kulture. Autorka to uspešno radi i lepim novinarskim
jezikom i stilom, vrlo vešto komponuje sopstvena istraživačka
saznanja, sa njoj dostupnom literaturom, prevashodno etno-
loškom. Na taj način stiže do jedne skladne celine kojoj čitalac
mora poverovati“.
Knjiga koja je sada pred čitalačkom publikom, ima jedno-
stavniji naslov „Vlaška magija“. Ne zato što rituali i obredi iz
istočne Srbije, koje autor opisuje, više nisu čudesni, već zbog
toga što se tokom prethodne decenije, zahvaljujući, između
ostalog, i osnovnom izdanju ove knjige, za tradiciju malog na-
roda u Timočkoj krajini, zainteresovala i domaća i inostrana
javnost. Vlaška magija „ušla je na velika vrata“ i na mnoštvo
internet sajtova, o njoj je snimljeno niz televizijskih serijala koji
se iznova repriziraju, a prva izdanja knjige „Čuda vlaške magije“
Jasne Jojić Pavlovski, su u bibliotekama ipreoporučena su lite-
ratura na mnogim fakultetima koje se bave etnološko-sociološ-
kim i antropološkim istraživanjima.
Naslov je sada jednostavniji jer svako upućeniji zna da je
vlaška magija - čudo. Ali je ovo izdanje knjige, nešto sažetije a
opet kompleksnije, jer je dopunjeno novim istraživanjima i sa-
znanjima autorke. Na ,,novim“ stranicama, opisano je, do sada,
nekoliko skrivanih rituala. Tako se u ovom izdanju još više
potvrđuju reči etnologa Antonića, koji je u predgovoru osnov-
nom izdanju napisao: ,,0ni koji su se bavili ili se još uvek bave
području Balkana od Grčke do Istre. Turcisu Vlasima nazivalisve
hrišćansko stanovništvo okupiranih zemalja na Balkanu“. Petar
Vlahović, u knjizi „Narodi i etničke zajednice sveta“ piše da Vlasi u
severoistočnoj Srbiji, predstavljaju „Carani, zemljoradnici u Ključu,
Negotinskoj i Timočkoj Krajini i Ungurjani, planinci, rudari u slivu
Peka, po borskom basenu i oblastima u njegovom susedstvu. Sačuva-
li su specifičan govor koji se znatno razlikuje od rumunskog jezika“.

8
terenskimistraživanjem pojedinih tema iz oblasti magije, zna-
ju koliko je to težak i nezahvalan posao. Nije lako saznati ime-
na osoba koja poseduju određene osobine i znanja nedostupna
drugim, običnim ljudima. Zatim kad ih upoznate treba mnogo
truda i strpljenja da ih privolite da uopšte razgovaraju o svojim
sposobnostima i moćima koje poseduju. Za to je potrebno dosta
iskustva, a bogami, i brabrosti. Razgovor sa vračem u kome vi
pokušavate da otkrijete ponešto iz njegovog rada, krije u sebi
mnoge opasnosti, kojima se izlaže onaj koji taj razgovor poči-
nje“. Autor, međutim, uspeva da taj, na prvi pogled mali, ali u
suštini ponekad nepremostiv problem, reši na zadovoljavajući
način. ,,Iz knjige se vidi da njoj vračare i bajalice veruju. Za-
hvaljujući stečenom poverenju autor je u stanju da i čitaocima
prenese svoja otkrića, do kojih oni sami ne bi mogli da dođu.
Međutim tu nije kraj. Autor je radoznao i sledeći zlatno pravilo
novinarstva da se čuje i druga strana, kreće u potragu i pro-
nalazi lica koja su koristila usluge vračara.“, napisao je etnolog
Antonić i zaključio: ,,Za one koji ne znaju mogu reći da je privo-
leti nekog da priča o sopstvenom iskustvu sa vračem i proble-
mima zbog kojih je zatražio pomoć natprirodnog, mnogo teže
nego stupiti u kontakt sa samim vračem. Jer, problemi onoga
koji traži pomoć su krajnje intimne prirode i o njima nije lako ni
sa sobom razgovarati, a kamo li drugima pričati. I tu je najveća
vrednost ove knjige. To, što pored opšteg sagledavanje mitologi-
je, običaja i duhovne kulture Vlaba, imamo priče bajalica i onih
koji njihovu pomoć traže, čine knjigu neuobičajenom za ovakvu
vrstu literature. Knjiga je pisana s merom. Autor voli senzaci-
ju, ali nije dozvolio sebi da senzacionalno nadvlada objektivno,
da radoznalo nadjača intimno. Izbegao je da uvredi ili povredi
osećanja i vračara i osoba koji veruju da im je njihova pomoć
potrebna. Zato - vredeće ova knjiga mnogima. Oni koji vole za-
bavu i razonodu pronaćiće je. Oni koji žele da saznaju više o
Vlasima i njihovoj magiji - saznaće. A etnolozi i naučnici dobiće
dragocen izvor podataka do kojih bi sami teško došli. U svakom
slučaju, knjiga će se čitati, a lepše nagrade i većeg priznanja au-
toru od toga nema.“

9
!

Ovim visprenim zapažanjima našeg uvaženog etnologa

Antonića iz Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)teško
je šta dodati. Možda još samo informaciju da je obilje naknadno
prikupljenog materjala, moralo biti pođeljeno u dve knjige pa je
čitaocima priređena „Vlaška magija 1“ koju sada imate u ruka-
ma i „Vlaška magija II“, knjiga koja će se uskoro naći u štampi.

Zoran Kulundžija

10
 REČ UREDNIKA

MAGIJA KOJA TRAJE

Nema naroda na ovome svetu koji nije verovao u magiju.

Od mita do stvarnosti. Sve ono što je natprirodno i tajanstveno,
vekovima je provociralo čoveka. Juče i danas.
Bez obzira na razvoj nauke i tehnologije, magija je uvek
imala neobjašnjivo magijsko dejstvo na sva čovekova čula.
Novi milenijum je vek robota, ali je jedinka sve usamljenija,
uprkos činjenici da nas naprosto bombarduju svakovrsnim
informacijama.
Globalizacija potiskuje emocije i pojačava depresiju. Mno-
go je više zagonetki od odgonetki. Pritisnuti čovek traži spas u
spiritualnom, jer mu je svakođnevica previše opora i pragma-
tična do ludila.
Vlaška magija je čudo ili čudesna. Po trajanju, jedinstve-
nim ritualima, po verovanjima, vračarama i bajalicama. Ti-
močka krajina jeste rodno mesto vlaške magije, ali se ona sjajno
razaznaje diljem Srbije i preko granice. Odupire se internetu i
globalizaciji, jača je od horoskopa i gleđanja u zvezde.
Jasna Jojić Pavlovski uporni je istraživač raznorodnih od-
ličja vlaške magije. Njena knjiga „Čuda vlaške magije“ koja je
imala pet izdanja predstavlja autentični iskaz, objektivno sve-
dočanstvo, ona je višestrana, nije senzacionalistička, ali je pre-
puna neverovatnih obrta, nudi onostrani svet, obilje činjenica,
ispovesti, svakodnevnu dramatiku jednog originalnog kraja,
kompleksni život i verovanje Vlaha u istočnoj Srbiji. I zato je
bila bestseler.

11
 Autoru čitaoci veruju.
U ovom dopunjenom izdanju, publicista Jasna Jojić Pavlov-
sk! objavljuje svoja nova otkrića u dve knjige. Taj magijski kom-
plet je vise od tntrige, jer život je prepun senzacionalnih tajni
koje samo treba otkriti. J
Krenite u novu avanturu. Ne znam da li će vam biti bolje

“ = Z Nisu’ali ’v la šk a m agiia" im a snažn**+

d o p i s S ' k0ja traje' Zb0g t0Sa' knjige 0ve Vrs,e stalno * *

Milomir Kragović

12
 1. MAGIJA PO MERI ČOVEKA

I danas, u trećem milenijumu, iako nauka nudi odgovore

na mnoge misterije, sve je više onih koji veruju da paralelno
sa materijalnim postoji još jedan dublji,čak stvarniji svet u koji
se može ući, ali samo vančulnim moćima. To drevno iskustvo
čoveka koje se, očigledno, genetski prenosi vekovima unazad, u
srpskom se jeziku najčešće naziva - magija.
Termin je omasovljen, pa se odnosi na svaki pokušaj da
ritualima, bajalicama, raznim metodama za buđenje sopstvenih
moći, utičemo na spoljašnji svet, prirodu i druge ljude. Ipak kad
se u Srbiji govori o magiji u užem smislu reči, etnolozi, (koji se
aktivno bave masovnim verovanjem naroda u nadčulno), prave
razliku između mnoštva vidovnjaka i iscelitelja koji svakodnev-
no niču na prostorima širom Srbije i onih koji se pročuju iz Ti-
močke krajine. Jer kako pojedini tvrde, magija iz istočne Srbije
nije moderna nadri - tvorevina. Ona je, (stoji u mnogim spisima
Srpske akademije nauka i umetnosti, i u biblioteci Odseka za
etnologiju Filosofskog fakulteta u Beogradu),pre svega prodor
u duboku kolektivnu svest vlaškog bića. Manifestacija nasleđa
starog više milenijuma kojom se uglavnom bave žene.
Zato u gradovima i selima ovog kraj nema i nikada nije
bilo registrovanih agencija za proricanje buđućnosti, niti luk-
suznih ordinacija za skidanje uroka. Vračare sa Timoka čine to
u svojim kućama i na imanjima. Kažu, rituali su deo njihovog
svakodnevnog života. Osećaju se pozvane da pomognu čoveku
u nevolji, a, sposobnosti za to nisu svesno naučile već su ih izne-
nada dobile tako da svoje usluge nikada i ne naplaćuju. Svaka
od njih pritom se drži sopstvene intuicije ali i tradicije duge

13
hiljađama godina -da tu, odmah pored nas, postoje neke više
sile i bića kojima je čovek podređen. One su uverene da su od
predaka naučene da ta bića mogu da prepoznaju, stupe s njima
u kontakt, komuniciraju i da ih, kad to zatreba ljudima, zamole
da se „malo umešaju u sudbinu“ i pomognu. Zato se timočkim
vračarama valjda toliko i veruje, i mnoštvo ljudi, nezavisno od
pola, starosti ili zanimanja, i danas traga za njima.
Ranijih godina do njih je zaista bilo teško doći. Glasnice
magije živele su po najzabitijim zaseocima tamošnjih razuđenih
brdskih prostora, uglavnom u straćarama, same sa svojim mač-
kama. Nisu znale ni da pišu ni da čitajujedva da su razumele po
neku reč srpskog. Ali su zato savršeno baratale raznim relikvi-
jama, tumačile su ,,govor“ životinja, dejstva bilja, žubor reke,
fijuk vetra, udar groma ili svetlost munje.pa su mogle.tvrde ko-
risnici njihovih usluga, skoro sve.
Danas je slika nešto izmenjena. Većina njih, prilagodila
se savremenom načinu života. Sa demonima iz prirode komu-
niciraju i iz udobne fotelje, pored televizora i računara. Jer, u
međuvremenu jeugašena hajka na veštice koja je u Srbiji trajala
sve do pada komunizma, a prevaziđen je i stid koji je pratio mi-
šljenje da - b iti sujevaran znači biti zaostao. Vračare danas žive
u prigradskim naseljima, a Bor, Negotin, Zaječar i ostala veća
mesta u Istočnoj Srbiji, mogu se pohvaliti i vračarama u samom
centru grada.

Alibi za vračanje
Spolja dakle sve deluje uobičajeno za današnjicu, ali se duh
tih žena itekako razlikuje od onoga na šta je moderan um navi-
kao. One su odolele svim misaonim uticajima i veruju u vekovno,
posebno znanje svog naroda. A, Vlasi su se zaista od pamtivike
razlikovali od drugih nacija u čijoj su blizini živeli. Pa i danas,
kada se njihovo obrazovanje, odevanje i stil života, uklapaju u
savremenicu, oni duboko u svom biću nose entitet svojih preda-
ka. To je potvrdila i Emilija Mason poznati etnolog iz Pariza, koja
je obilazila timočki živalj ne bi li vlašku kulturu uporedila sa
hetitskom. Nakon dugogodišnjih istraživanja zaključila je: „Vlasi

14
 i danas govore o zmaju koji dolazi kroz čunak, vide ga recimo
kako skače po televizoru! Zaista veruju u njega... Indijske Vede
pišu o postojanju tri sveta a Vlahinja Georgina mi je mirnim gla-
som objasnila da postoje jedan viši, jedan srednji i jedan svet
dole i da je to čula od svog oca, kojem je rekao njegov otac...“.
I drugi etnolozi koji više od sto godina istražuju život sta-
novnika istočne Srbije, zapisujući svaku novu pojavu, slažu se da
nema teksta sa ovom temom koji će zaobići religijsko-magijski
kompleks. Šta više vlaška bajanja se tumače kao najrazvijeniji
fenomen njihove kulture, pa se bez preterivanja, status njihovih
rituala u sadašnjici upoređuje sa onim koji je egipatska magija
imala u antičkom svetu.
Zato su valjda, mnogi od tih istraživača pošli u potragu za
odgovorom na pitanje, kako je od svih kovitlaca koji su se sme-
njivali na prostoru istočne Srbije, upravo vlaški nadživeo teko-
vine civilizacije, opstao uprkos hrišćanstvu, pa komunizmu, eri
kompjutera, razvijenih egzaktnih nauka... i mnogih dogmi sa
aspekta sociologije, psihologije i filosofije.
Argumentovan odgovor dao je etnolog muzeja u Majdanpe-
ku Paun Durlić u nizu eseja koje je objavio u stručnim časopisi-
ma i periodici ,,Razvitak“: „Razlog ovim pojavama treba tražiti u
radu seljačkog uma. On postupa prema praktičnoj svrsi ikada je
ne vidi, batali posao smatrajući ga zaludnim. Jeđino ga iskustva,
ono koje preuzima od trađicije i njegovo lično, teraju da ne zabo-
ravi svoje magijske rituale kao vrlo delotvorne".
Trađicija se, objašnjava on, neprestano izlaže proveri i odr-
žava se tek ako je nanovo potvrdi lično iskustvo gotovo svakog
pojedinca. Sa tog stanovišta treba posmatrati i veliko interesova-
nje drugih naroda prema vlaškoj magiji. I sa rezervom uzeti stav
da tvrdoglavo čuvanje sopstvene baštine kod Vlaha proizilazi iz
vekovnog života u sredini koja je drastično različita od njihove.
Otuda gotovo da ne postoji praznik koji u domovima Vlaha
nije propraćen nizom obreda. Datumi tih svetkovina obično se
podudaraju sa hrišćanskim praznicima ali se drastično razlikuju
običaji koji se izvode. Pre svega jer oni u sebi sadrže pagansku
žestinu. U većini njih, baš kao i u magijskim saznanjima, glavnu

15
ulogu imajužene. One se staraju o dušama živih i mrtvih, vodilje
su rituala i polaženici. Žene su stražari jedne od najstarijih kul-
tura i uzdaju se u božanstvo Venere i Svete Deve Marije, Šumske
Majke i Svete Petke, Vile i Svete Varvare...
Mišljenja mnogih etnologa je i da se vlaški običaji za razli-
ku od drugih, baziraju pre na prirodnim nego na natprirodnim
pojavama. Čovek je šablon i njegov život uslovljava kretanje, pro-
stor, vreme i meru. Prilikom bajanja i spravljanja mađija, vlaške
proročice za osnov imaju konac dugačak koliko je osoba kojoj se
pravi eliksir visoka. Za bajanje se odbroji onoliko zrnakoliko ima
godina, a u lekovitu vodicu ubaci se isti broj užaraka sa vatre
koliko čovek ima želja. Sve je dakle podvrgnuto pojedincu, pa ra-
zumevanje postoji koliko za dobro toliko i za zlo u njemu. Vlaške
vračare zato nikoga ne odbiju kad kod njih dođe po pomoć. Sem
ukoliko je to ponedeljak, kada one, kažu, ,,ne rade“. Svim ostalim
danima, praznicima, rano ujutru ili kasno noću, otvoriće vrata
svog doma svakom nesrećniku. A da bi izvele najosnovnije ri-
tuale bajanja za otklanjanje nesreće, tražiće samo vodu iz kuće
onoga koji je po pomoć došao, stručak bosiljka, konac uglavnom
crvene boje, i po potrebi katanac sa ključem. Dok baju, razmi-
šljaće samo dadonesu dobro onome za koga rade. 0 daljim posle-
dicima, objašnjavaju, one ne odlučuju. Tu se pitaju oni jači i od
njih - anđeli ili đavoli.

Ugovor sa Bogom i đavolom

Zato u vlaškom predanju, ni đavo nije tako crn kao što ga
pređstavlja hrišćanska religija. Čovek se sa njim može dogovoriti
i, kako je zapazio etnolog dr Rađoslav Radenković izučavajući
svece i đavole u narodnim pripovetkama istočne Srbije, nema
primera o isterivanju đavola iz opsednutih. Đavo ili vrag, za Vla-
he je neko ko, kao i Bog, sve zna, shvata i razume. Majstor je
đomišljat da prevari ali isto tako velikodušno podnosi prevaru
pametnijih od sebe. Odatle i poznate narodne izreke kao, „đavo-
lje, odnosno mudro dete, ili vešt majstor - đavoli otac“...
Njima se u suštini glorifikuje đavo koji sa ljudima, kažu
predanja, čak ima i vrlo prisne odnose. Uznjegovu pomoć oni

16
 postaju moćni i bogati, ostvaruju i ono što sama sudbina brani,
pa ga ne retko prizivaju i žene koje se bave magijom. To međutim
njih ne može svrstati pod odrednicu „crnomagijških". Niti znači
da one nekome žele zlo. One su jednostavno otkrile način da se
đavolovom snagom služe kao sopstvenom.
Odnos čoveka, sveca i đavola u vlaškoj magiji danas, ostaci
su paganske mitologije u kojoj dominira dualistički princip. Po
njemu nema stvaranja bez sukoba suprotnosti. Razna verovanja
vezuju se za svet omaja i bića koja se javljaju kao svadba, gru-
pa gostiju, oni koji ne mogu da pronađu put ali začas mogu da
se pretvore u magarce, konje ili koze. Naročito ih ima noću kad
lutaju oko groblja, oko izvora i bunara, dolaze kao sinji vetrovi,
mogu da zaustave reku, da zakoče vodenički kamen, mogu sve
protiv slabašnog čoveka - da mu oduzmu razum i glas, da ga
vode kudgod hoće.
U svesti naroda, kaže etnolog Radenković oni žive kao
zlokobni duhovi. Ali nijedna priča koje se već vekovima pre-
pričavaju se ne završava umorstvom. Zato se i stiče utisak da
su se ljudi, stavljajući svoje strpljenje na probu, samo poigrali
sa sobom, jer te sile raspolažu moćima ali ih bar protiv čo-
veka, nikada ne koriste do kraja. 0 tome postoji i priča koju
je u knjizi „Naš narodni život“ zabeležio Tihomir Đorđevič.
Ona kaže da je Bog posle stvaranja čoveka od zemlje poslao
anđela u voćnjak da pronađe Adama i izvadi mu rebro kako bi
od njega stvori ženu. Srete ga đavo i uze rebro da vidi kako je
načinjeno. Anđeo se međutim strašno preplaši božje srdžbe,
brzo iščupa đavolu rep i ođnese ga Bogu umesto rebra. Pospan,
Bog ne proveri šta je dobio već reče „Neka bude!“. I tako od
đavoljeg repa stvori ženu.
Đavo u tradiciji Vlaha ima i svoja svetilištva, crkve koje
ljudi i danas nalaze, otkopavaju i koriste ih za svoje obrede. Is-
postavilo se da su mnoga od tihnekadašnjih temelja ili uzvišica
u Istočnoj Srbiji, (na kojima su žene u određenim danimapalile
sveće i sprovodile obrede), kasnije otkrivena kao velika arheološ-
ka nalazišta. Primeri za to su Crkvina kod Bora, Gamzigrad kod
Zaječara, Šarkamen kod Negotina..

17
 Po vlaškoj tradiciji, kako konstatuje i dr Radenković, đavđ
se ne javlja kao neprijatelj ljudi. On u prvo vreme iskušava čo-
veka. Stavlja ga u razne situacije, na izbor između vere i nevere,
dobra i zla. I baš kao i Bog, čeka da vidi kako će se njegov klijent
opredeliti. Hoće li ostati čist ili će podleći svojim strastima. Ti-
močke vračare tvrde, da kada se na svim ovim teškim ispitima
pokažu jake, nesalomivih moralnih principa, i đavo kao i Bog,
postaju im saveznici u dobru.
0 ovim iskušenjimakod Vlaha postoje mnoga svedočanja
koja su upamćena kod naroda ili zapisana u etnološkim zborni-
cima. Ljudi kojima se događaju te čudne stvari uglavnom u po-
četku nisu sigurni sa kim kontaktiraju i šta im se zaista događa.
Etnolog Paun Durlić takođe se bavi ovom dilemom u eseju
„Magijska statistika i alibi“. ,,Da bi smo razumeli magijski svet
Vlaha, delimično se moramo osloboditi i nekih terminoloških
predrasuda. Tako bi nas na pogrešan put odvelo kruto držanje
uobičajnog značenja ,,bela“ i ,,crna„magija, jer njihova odredni-
ca ovde nije po meri hrišćanske etike (odakle inače ovi pojmovi
dolaze) u smislu dobro i zlo. Pod njima se kod Vlahinja podrazu-
meva snaga. U zavisnosti od stepena udesa, odnosno poremećaja
u pretpostavljenom poretku stvari, za povratak u normalni tok,
sklapa se savez sa demonskim entitetima izabranim po njihovoj
moći. Za neke bolesti đovoljne su samo reči izgovorene na pro-
pisan način. Ali za naknadu neke veće štete treba dići đavole iz
bare da bi se izravnali računi sa počiniocima11.
„Vračara koja petlja sa ovim demonima nije se smatrala ne-
častivom, zlom ili crnom, već moćnom i korisnom", konstatuje
Durlić.
Oni koji istražuju ili poimaju svrhu i primenu vlaških ma-
gijskih čuda, stoje i iza tvrdnje da se vračare na ovaj način oslo-
bađaju i grižnje savesti. Durlić to naziva originalnom složenicom
„alibi za magiju". Ali svaka od vračara koja je govorila za ovu
knjigu na svoj način tvrdi isto. One su u vlaškoj magiji isto što
je i činovnik u državnoj službi. Zakoni su stigli sa višeg nivoa,
a, bajalice, gatare, vidovnjaci,...imaju samo ovlašćenje da se na
njih pozivaju.

18
 „Do saznanja o ovom neobičnom alibiju koji vlaška kultu-
ra daje svom vraču došao sam analizom stotinak prikupljenih
basmi. Sve one koje potiču od profesionalnih vračara ili dobro
edukovanih laika, imaju finalnu formulu koja glasi:’Bajanje je
od mene, a lek od Svete Marije, jer ona najviše zna’. Pa čak i
onda kada se više iz figurativnih razloga vrač izjašnjava da leči,
obavezno naglašava da to čini zajedno sa Svetom majkom Mari-
jom, dakle kao njen asistent. Tako je vlaški vrač već unapred za-
štićen od društvene sumnje u sopstvenu moć. Na kraju rituala,
vrač jasno stavlja do znanja čoveku da on ostaje izolovan".
Iz ovih razloga instituciju vrača, tradicionalna kultura
Vlaha nikada ne dovodi u pitanje. On se i đalje smatra korisnim
i neophodnim članom zajednice.

Iskušavanje magova i njihovih moći

Većina timočkih vračara, po sopstvenim ispovestima prve
susrete sa onostranim doživljava u snu. Ali ima i onih kojima se
magični svet otkriva na javi. One za razliku od prvih, potpuno
svesno prate proces sopstvenog prodiranja u vančulna iskustva.
I bar po površnim saznanjima mnogo brže ovladavaju moćima
kojima se ti kontakti drže pod kontrolom. Da bi dobile odgovore
na svoja pitanja, vračare svesne svojih doživaljaja, ne moraju da
čekaju pun mesec, ni veliki sveti praznik ili trans. Mnogima od
njih potrebna je samo sekunda koncentracije da iz sebe izru-
če odgovore na pitanja o nečijoj prošlosti ili budućnosti. I još
tren pride da uspostave kontakte sa mrtvima. Samo pogled na
potpunog stranca dovoljan im je da uvide šta je uzrok njegove
duboke patnje i nedaća koje su ga snašle.
Zato iz njihovih priča o raznim pacijentima koji su im do-
lazili često vrca humor i ironija. Mnogi dođu po pomoć ne ot-
krivajući svoje stvarne namere. Naručujući neko dobro sebi u
suštini pre žele zlo drugima a to ne priznaju. Iskusne timočke
vračare međutim, obično već u prvom kontaktu spoznaju dvo-
ličnost. I uglavnom odbiju takve namernike.
„Potpuno je jasno iskušenje da dobro jednoga ide sa nevo-
ljom drugog čoveka. Ali ono što ljudi sa mukama ne znaju je, da

19
sudbina uvek ima odgovore na te dileme. I u takvim situacijama
pomoć se može pružiti ali je vrlo bitna iskrenost. Ne samo jer
se njome uspostavlja pravi kontakt između onoga ko želi i nas,
koje možemo da znamo. Već i zbog toga što otvoreni razgovor o
nečijim teškoćama i težnjama, brže đonosi odgovor i razjašnjava
situaciju onome ko traži pomoć“, “ - pričala je poznata borska
vračara Desanka Perić, koja je preminula posle prvog izdanja
knjige „Čuda vlaške magije“..
U većini slučaja, slažu se i druge vračare sa Timoka, i to
je dovoljno za rešenje problema. Ali kada i nakon upozorenja
njihovi klijenti odbijaju da se otvore, vrata vračara na koja su
zakucali, za njih su zauvek zatvorena. Odatle i činjenica da na-
suprot armiji onih koji tvrde koliko su im vlaške vračare pomo-
gle, stoji isti toliki broj koji tvrdi suprotno.
Mnogigreškutraže uvidovnjaku pa idaljeobilazeprago-
ve raznih magova. Na svakom od njih međutim, sačeka ih isti
negativan odgovor. Jer pri tom procesu munjevitog sjedinjenja
čoveka - medija, sa Bogom, anđelima, đavolom, preminulim ili
prizvanim duhovima, u Istočnoj Srbiji postoji razlika samo u in-
terpretiranju. Suština kontakta je ista a timočke vračare (valjda
samo da ne iznevere tradiciju ili da bi bile uverljivije pred onima
koji još nisu osetili čar prodora u vanmaterijalni svet), posluže
se zrnicima kukuruza, bacanjem karata, gledanjem u ikone ili
ogledalo, osluškivanjem sata, duvanjem u travke... Zato će sva-
ki medij, čim oseti da pred sobom ima sagovornika koji je već
„okusio nešto od te vode“ priznati uz smešak da odgovore ipak
zna i bez tih ,,velikih“ rituala. ,,Radnje“, kako Vlahinje nazivaju
obrede, neophodne su tek kada se izgovaraju vekovima stare ba-
jalice - dok se energija reči uliva u razne vodice i meleme koji se
daju za smirenje duše unesrećenog i snagu za uspešno rešavanje
problema.

20
 2. MITOLOGIJA NATPRIRODNIH BIĆA

Mitologija Vlaha zanimljiva jekoliko i starogrčka a bogati-

ja je jer je mit stvaran i od životinja, bilja, prirodnih pojava pa i
od ljudi. Ona je u stalnoj nadgradnji jer se i danas beleže pojave
novih kreacija. Vlaška božanstva i demoni, bilo da su nastala iz
prirode ili od živih Ijudi, stalno su prisutna u životu, i misli se
kako utiču na sudbinu. Druga natprirodna bića javljaju se samo
povremeno, pred određene praznike i svetkovine, na mlad me-
sec, pomračenje ili na prelasku iz jednog u drugo godišnje doba.
Njihov uticaj je periodičan.
Kad se u kući rodi dete, kaže vlaško verovanje odmah stižu
i Suđenice, tri demona koji u prve tri večeri po rođenju bebe
određuju sudbinu za ceo njen život. Starija sestra Suđenica, po
verovanju Vlaha, je prelja koja od srebrnkastih niti prede vla-
kna dugog ili kratkog života. Zato je narod i zamišlja kalco sedi
sa preslicom u rukama i prebire konce života i smrti ljudi.
Ali time je posao određivanja sudbine tek započeo. Pređu
treba sakupiti u sukalo koje se kao čigra neprestano vrti. Zato
srednja sestra pomaže da se pređa slaže lcako je zamišljeno i
time tačno predodređuje kako će lco u životu proći. I tek kada se
niti spuste, najmlađa sestra ih preseče makazama i odredi kada
će ko, i kako umreti.
Suđenice su milosrdne kad čovek u njih veruje, prizove ib i
smatra da njihove odluke treba neprikosnoveno kao tok života,
i prihvatati. Domaćinstva u Istočnoj Srbiji to i danas pokazuju
držeći u prva tri dana novorođenčetovog života, upaljena svetla
a na stolu kolače i vino. Danas se u vlaškim krajevima ponude
za sve tri Suđenice daju u jednoj posudi. Pa kada ujutru zateknu

21
nagriznut kolačić (a svi se ukućani kunu da se nisu šegačili sa
svojim najbližima) oni i ne znaju koja se poslužila. Ali imaju
znak da su Ursitoare, kako Suđenice zovu na vlaškom, bile za-
dovoljne dok su određivale kob novorođenčeta. Sudile su po sta-
rešinstvu a zadnju je reč dala najmlađa koja je obično i najmilo-
srdnija u dodeli fatuma.
Po zapisima etnologa dr Slobodana Zečevića njima su neka-
da ostavljane po tri pogače premazane medom, čaše vina, kocke
šećera i jedan dukat. Svejedno jesu li se Suđeniceposlužile ili ne,
obred se završavao tako što bi pogače, ukoliko je novorođenče
muško, pojeli muškarci iz kuće, a ako je devojčica, odrasle žene.
Zlato bi uvek ostajalo detetu i služilo bi po potrebi kao amajlija
a kasnije u životu i kao beleg sa kojim radi vračara.

Suđenice planiraju život čoveka

Sve tri Suđenice, tvrde Vlasi, izgledaju slično. Obučene su
jednodelno, u duge bele haljine koje mogu da simboliziju i je-
dinstvo tela, duše i duha. Zli demoni takođe bez deobe, odeveni
su u crne odore. A čovek, nasuprot timdobrim i zlim silama,
kao nesavršenmorao bi nositi odeću iz delova. Zamalu decu
preporučljivo je da to bude u znaku broja tri. Zato se za bebe,
nejedinstvena ljudska bića, sprema oprema koja sadrži samo ka-
picu, benkicu i čarapice. Sa zaštićenom glavom, telom i nogama
novorođenče se izvodi pred ono što nijedno ljudsko stvorenje ne
može zaobići. Pred sud Ursiatora.
Prisluškivanje odluke Suđenica dok određuju životni tok
deteta strogo je zabranjeno. Baš kao što je to slučaj i kod rim-
skog sudbonosnog trojstva Parke ili helenskih mojri. Kazna za
svesno, namerno, pronicanje u tajne htonskog sveta, uvek je
smrt. Ali ako čovek slučajno, nehotično čuje šta je dosuđeno
detetu, proći će bež posleđica. Jer mo'ć Suđenica je ogromna i
ljudine mogu ni pod kojim uslovima da suspregnu njihove pr-
vobitne odluke.
Snagu njihovih predskazanja pokazuje i priča koja se često
pominje u narodu. Ona govori o čoveku koji se zatekao u domu
svojih prijatelja kada im se rodio sin. Čuo je i odluku Suđenica

22
da mladić na dan svoje svadbe padne u dvorišni bunar i umre.
Nakon više od dve decenije, čovek je ponovo došao u kuću svo-
jih prijatelja i zakovao poklopac na bunaru. Mladić je međutim
usred svog svadbenog veselja osetio iznenadnu bol, dogegao se
do bunara i pao mrtav preko poklopca. Zato kod Vlaha i da-
nas kada nekoga snađe neka nesreća ili neočekivana sreća kažu
„Ašaja ursat“ - tako je suđeno.
Razumevanje koje Vlasipokazuju za neminovno je čini
se bezgranično.Ali pri boljem upoznavanju njihovih verovanja
lako se uviđa da je razlog tome čvrst stav da stvari nikada nisu
samo crne ili bele. Naprotiv baš kao što znajuda su čoveku i Bog
i đavo domišljata iskušenja, Vlasi tvrde da to čine i mnogi njima
znani demoni..
Zato i Ursiatore, te fatalne sudije, četvrtog dana po rođe-
nju čoveka postaju oličenje milosnica, Imaju i moć da novoro-
đenče zaštite od Babica, zlih demona, i ne sustežu se da ihspre-
če da naškode majci i detetu. I tokom trudnoće i u prvih 40
dana po porođaju. Za razliku od Suđenica, Babice su, kako ih
već zamišljaju Vlasi, odevene u crno. Crne duge raspletene kose,
šunjaju se po mraku. Koriste ga da otmu nešto od bebinog ru-
blja kako bi preko njega preuzelu svu vitalnu životnu energiju
novorođenčeta. Pri tom su vrlo lakome jer je snaga te energije
revitalizujuća i kod svih demona na visokoj ceni.

Zaštita novorođenčeta od uroka

Valjda se zato recept za zaštitu deteta od Babica očuvao
i do danas. I to pravilo se bez izuzetaka strogo poštuje. Tako i
najškolovanije majke u Istočnoj Srbiji, (koje se inače glasno su-
protstavljaju sujeverju) bebin veš suše isključivo danju ili to čine
uveče u zatvorenim lođama. Samo je razum modernog čoveka
ovom verovanjunašao drugi izgovor. Po njemu serazne bubice
kojih u vazduhu ima tokom čitave godine, noću sjate na svetlu
belu boju. Ali zašto se bebin veš krije i tokom dugih zimskih
noćikada insekti spavaju, pitanje je na koje ni najveći skeptici
nemaju odgovor.

23
 Oni nešto iskreniji i bez predrasuda pred dubokim isku-
stvom tradicionalne svesti, poštuju običaje i tvrde da se Babica-
ma teško staje na put.Ukoliko se u pomoć nisu pozvale Suđenice,
koje su mogle da ih spreče na startu, radnje ovih demona teško
se poništavaju. Preventiva kod Vlaha su oduvek bili crveni kon-
čić koji se bebi vezivao oko ruke, svetlo i glas. U sobi porodilje i
bebe, uvek je gorela sveća ili slaba sijalica a po potrebi dežurali
su i drugi ukućani koji bi polušapatom davali na znanje da su
prisebni i spremni na otpor zlu.
Ali po beleškama dr Radenkovića, stari Istočne Srbije nisu
prezali ni od drastičnijih metoda odbrane svojih potomaka. Zlo
se zasigurno može oterati oštrim mirisima i predmetima, vero-
vali su. Pasu se i danas zadržali običaji koji pripadnike drugih
religija mogu šokirati.
Jedan od najrasprostranjenijih načina zaštite je ograđiva-
nje konopljom. Ova biljka(koja je i sama prešla put transforma-
cije od sirove klice do prođuhovljenog proizvoda) opasana oko
kreveta na kom’ boravi majka sa bebom, dovoljna je zaštita od
Babica. Zle čini u tom slučaju rasteruje oporost konoplje. Sa
druge stranevlaške vračare po selima borske opštine za efika-
snu zaštitu smatraju nešto nežniju varijantu koja podrazume-
va da se prvih šest nedelja oko dečije kolevke formira zaštitni
magijski krug. Svake večeri uokolo se posipaju brašno i kapljice
mleka i dok se ritual izvodi tri puta, izgovara se formula „Čime
se dete hrani time se i brani“.
Veliku moć u ovim prilikama kažu Vlahinje, imaje i razne
amajlije. Novorođenčetu se štrika poseban povoj od crvenog,
belog i crnog konca.Tom prilikom demonima koji boje sagleda-
vaju na isti način kao i ljudi daje se na znanje da su prozreni.
Crvenom bojom stvara se zaštitni štit, bela simbolizuje čistoću
deteta i njegovu nevinost, a crna utvrđuje granicu između onog
što je vračara probajala dok je štrikala ili svetila povoj, i moguć-
nosti da se nešto u njenim ritualima promeni.
Rasprostranjena je i verzija sa vencem koji se pravi od cr-
venog konopca na kome je nanizan beli luk. Okačen u sobu gde
borave, on tera Babice i pored bebe štiti i majku čija je čistoća

24
duha nakon veličanstvenog čina rađanja, takođe vrlo prima-
mljiva demonima.
Još uvek je na snazi i ritual kupanja. Po verziji koju je zabe-
ležio etnolog Vlahović veruje se da dete do 40 dana treba kupati
po dva puta dnevno. U vodu u kojoj se izvodi ovaj običaj treba
dodati po neku kap ,,molitvice“ vodice kojom je dete u crkvi kr-
šteno, srebrnjak i travke selena i bosiljka. Vračare koje se i danas
pozivaju da bar prvih sedam dana obilaze bebu po mogućstvu
prisustvuju kupanju bebe. Nad vodom u koritu razmućuju živo
jaje sa bajalicom koja se lcažu ne ,,čita“ samo radi lepote dečije
kože već i zbog snage duha koju jaje kao simbol začetog života
prenosi na ljude.

Moći zloslutnih Babica

Kupanje koje treba da zaštiti od dejstva Babica kod vračara
sa Timoka još uvek se, bez obzira na vremenske uslove obavlja na-
polju, u vodi koja je u koritu sakupljana prethodnih dana. Beba se
kupa sa dodatkom po tri žuta cveta (obično nevena) iz devet razli-
čitih bašti ubranih, i uz dodatak listića selena, bosiljka i zđravca.
Ali se vodi kao neophodan dodaje i neki metalni predmet.
Metal je i inače uz crvenu boju, beli lulc i katran, vrlo jak
zaštitnik od urokljivih i zlih sila. U to sem Vlaha veruju još
mnogi narodi naše civilizacije. Zapisi o gvožđu koji tera zle sile
postojali su i kod Rimljana. 0 tome je pisao čak i čuveniPlini-
je. Ačitave stranice o upotrebi metala u vražbinama ispisao je i
Frejzer. On u svom delu o razotkrivanju magijskih tajni, „Zlatna
grana“,pominje verovanja koja su u vezi sa bakrom i olovom, a
Tejlor je u svom bogatom etnološkom radu pokušao da korenu
ovog opštenarodnog ubeđenja doda i zrnce logike. On misli da
su sve više sile koje neprestano deluju, aktivne još iz kamenog
doba. Metal je za njih novina i zato ga se plaše. Tako nije slučaj-
no ni što se zvona na crkvama izlivaju od metala čiji i izgled i
zvuk rasteruju sve demone.
Najdrastičnje mere u borbi protiv zla kod Vlaha su ipak
bile metode skrivanja. Po tomnepisanom ali strogo poštovanom
praviluni porodilja ni beba, 40 dana nisu napuštale kuću. Taj

25
 broj kako je objasnila vračara Desanka Perić označava period
kada je duša na putu. I ima ista svojstva bilo da se radi o umira-
nju ili rađanju. Otuda je i evidentno da se kod Vlaha danas, baš
kao i kod mnogih antičkih mislilaca, umiranje i rađanje tumače
kao proces a ne kao stanje. Ovaj se stav još uvek poštuje i mnogi
su protivnici toga da dete treba izvoditi pre nego što napuni
mesec i po dana.
Zaboravljeni su međutim običaji simboličnog skrivanja
koje je zapisao dr Radenković. Ono podrazumeva provlačenje
deteta ispod drške kotla ili kroz krug napravljen od veriga. Time
je stvarana lažna slika da je dete otišlo na drugi svet. Ovo za-
vitlavanjeđemona međutim može po kazivanju Vlaha da ima i
kobneposleđice jer se među višim silama može odraziti i kao ri-
tual sa stvarnom namenom. Zbog toga se čak i najveštije vlaške
vračare suzdržavaju da ga izvode.
Jeđini među svim nabrojanim obredima o zaštiti od de-
mona Babica, koji se do danasnije očuvao u pozitivnom svetlu,
(kako su ga tumačili stari) je ritual sa kravajčićima. U današnje
vreme vračare preporučuju svakoj porodilji koja im se obrati
za pomoć, da zaborave na jedan star i kako se smatralo vrlo lep
običaj - primanje hlebčića koji se u nekim krajevima naziva
i kravaj. Jer kroz njega je kažu one, moguće ,,da zlo učini čak
i jedva priučena vračka“. Dovoljno je pre unošenja hlebčića u
kuću novorođenčeta da se neka mrvica istruni i već se to kasnije
odrazi na detetovom telu. Ukoliko se pri spravljanju hlebčića
kravaja, doda malo kukuruznog brašna, dete će se ureći tako što
će se, kad odraste, pridružiti nekoj lošoj grupi ljudi. A najgore,
je kada se hlebčić ponese pa se vrati, jer to znači da se detetu za
budućnost planira odvajanje od srećnog braka, poroda, ili bilo
koje harmonije u životu.
„Sve te tako bezazlene radnje ‘stare bakice’ iz komšilu-
ka, mlada majka uopšte ne mora da primeti. Ali se vrlo brzo
ispostavi da su grčevi kodbeba, neprestana noćna plakanja ili
preterana aktivnost, posledica zlih čini, odnosno bacanja uroka
kravajčićima - opominjala je Desanka Perić a onda bi, kao da
se nečega zgražavala, dodavala:“Tom vrstom vračanja se služe i

26
obične žene. Na svu sreću što su im moći slabe. Jer se često do-
godi da u kuću porodilje dođu sa osmehom i poklonima a uz put
donesu i kravajčić pripremljen tako da se neka boleština, prime-
ra radi, deteta iz njihove porodice, prenese na tek rođenu bebu
iz komšiluka. Ovako lukave radnje se inače teško prepoznaju.
Čak i najmoćnijim vračarama teško je da otkriju ko je učinio zlo,
da bi ga vratile onome ko ga je odaslao".

Amajlija od pupčatte vrpce

"~Od svih ovih običaja pre i nakon rođenja, zavisi kako kažu
vlaške vračare, ceo dalji tok života. Ne samo mališana već po-
sredno i čitave zajednice. Jer iako se to retko dešava, Ursiatore
su nekada prinuđene da detetovu kob vežu za neke predznake ili
okolnosti pod kojim je rođeno. Na taj način ono vlada mislima i
osećanjima svoje okoline, bilo da ih nesvesno čita ili utiče da one
budu drugačije.
A, ako se takvom daru pridruži loš uticaj Babica onda dete
postaje opasnost za celu zajednicu. I ona se obično otkrije preka-
sno pošto zli demoni učestvuju skriveno u tok sudbine. Njihova
dela uopšte se ne prepoznaju u životu deteta, ne odražavaju se
direktno na njegovo zdravlje ili život. U tim slučajevima novoro-
đenče, po verovanju Vlaha, dobija posebno svojstva kojima se kad
malo odraste služi bez sopstvene svesti i kontrole nad njima.
0 ovim pojavama piše i etnolog Petar Vlahović. „Trađicija u
Istočnoj Srbiji kaže da je dete sve dok se nalazi u majčinoj utrobi,
anđeo. Ljudski lik dobija tek po rođenju. Ali ako na svet izađe
obavijeno košuljicom koja ga je hranila u stomaku, to je znak da
je novorođenče sa sobom na ovaj svet ponelo i neka natprirodna
svojstva. Dete koje se rodi u crvenoj košuljici donosi sreću sebi
i okolini, ili ima urokljive oči iz kojih izbija njegova unutrašnja
moć. U suprotnom dete je povuklo svojstva veštice i mogućnost
da menja oblike i u druga zla bića“.
Ali, nezavisno od boje posteljice, deca rođena sa njom, tvr-
de Vlasi, po pravilu su vidovita i nijedna im viša sila ne može na-
uditi. Posteljica ili placenta sama po sebi je čudo. Zato su majke
ovog kraja, čak i u vreme dok su se porađale po kućama i u štali,

27
obavezno čuvale i sušile svaki delić placente koji bi pronašle, i
kasnije je darivale detetu kao totem protiv nesreće.
Slično se čak i danas postupa i sa pupčanom vrpcom. Po-
što otpadanje vrpce koja ih je tokom trudnoće vezivala za porod,
uglavnom kontrolišu majke nakon izlaska iz bolnice, vlaške vra-
čare preporučuju da se ona sačuva. Nakon otpadanja sa dečjeg
pupka vrpcu treba uvezati u čvor ili zajedno sa pramenom dečije
kose, čuvati zalivenu voskom.
Pupčana vrpcadobro štiti i ušivena u dečiju odeću ili ostav-
Ijena u medaljon od koga se nikako ne valja odvajati. Čak i kad
odrastu pupčana vrpca čuva ljuđe od svih malera i nesreća,
veruju Vlasi. Do te mere da im sudbina ne dozvoljava da naiđu
na mesto gde su jake vračare prosule tuđe bolesti ilivrebaju zle
sile.
„Ovalco jaka vera u pupčanu vrpcu pravda se obrazlože-
njem da ona nosi umnogostručenu energiju. Na njoj su tri kapi
krvi - jedna od majke, druga od oca i treća od samog novoro-
đenčeta. Kada se one sasuše sa sobom ponesu svu moć ova tri
života. Zato na vrpcu treba strogo paziti da se ne zagubi, jer će
se tako zagubiti i čovekova dobra sreća. A tada će nesretan lutati
ne znajući šta će sa svojim životom. Menjaće poslove, žene, loše
će se slagati sa svojim najbližima i biće usamljen", objašnjavala je
Desanka i zloslutno isticala: „Nemir ga neće napustiti čak ni na
drugom svetu. Jer spokojstvo preminulog se, po našim običajima
i na kraju overava time što se sahranjuje zajedno sa pupčanom
vrpcom pomoću koje je ušao na ovaj svet“
Ova verovanja po kojima čak ni Suđenice ne mogu da utiču
na sve okolnosti,niti da ih pređvide, vezuje se za stav o usudu. A
on kaže da za rođenje postoje srećni i nesrećni dani i da sudbina
čoveka zavisi i od toga. Najbolje prolaze oni rođeni u subotu i
nedelju koji po prirodi imaju moć da upoznaju ili ovladaju nat-
prirodnim silama.

Srećni i nesrećni dani

Momenat u životu čoveka, samo nešto malo manje bitniji
od rođenja i prvih 40 dana života, kod Vlaha je krštenje deteta. I

28
za njega su vezana mnoga verovanja praćena zanimljivim obre-
dima. Ambijent kojima su obavijeni mističan je, scenografija u
kojoj se odvijaju prostire se od sobička u kući domaćina koje je
dobilo prinovu, do celokupnog krajolika a glavnu ulogu ponovo
imaju vračare.
Krštenje se kod Vlaha izvodi nezavisno od hrišćanskog kr-
štenja u crkvi na koji pripadnici ove nacije idu obavezno. Ali,
nakon obreda kod sveštenika koji garantuje da detetova duša
neće nakon smrti lutati sa nekrštenima, te da mu se ,,ime neće
zatrti" jer je registrovano i pred ljudima i pred Bogom, izvodi se
i tradicionalni paganski obred.
U njemu obavezno učestvuje i kum koji detetu ođređuje
ime i zadužen je da prati važan ritual prvog šišanja. Šuplji kolač
koji on donosi stavlja se detetu na vrh glave. Kroz rupu oblog ko-
lača provlači se po jedan pramen sa temena i čela deteta i iznad
desnog pa potom i levog uha. Prilikom odsecanja pramenova
javno se saopštava ime deteta koje su do tada znali samo kum i
sveštenik. Po saznanjima Vlahovića ovaj kolač sa kosom, stavlja
se na jabuku i simbolično nastavlja tradiciju prinošenja žrtve
precima kojima se u kulturi vlaškog etnosa pridaje velika čast.
Po rečima Desanke Perić, međutim, samo se kolač koristi
kao zavet umrlima dok detetova kosa služi za drugideo rituala.
Ona se lepi voskom od sveće. Zajedno sa crvenim končićem (ko-
jim su premerena visina deteta i raširene ručice), stavlja se u
flašu sa vodom. Nakon bajanja grančicom od bosiljka i gašenja
užarka uglja, ta vodica daje se majci da njome sledeća tri dana
prska dete, sebe i prostoriju u kojoj beba boravi. Kada se vodica
istroši, pramen se vadi i detetu zavetuje kao amajlija dok se fla-
ša sa bosiljkom nosi na reku.
I to treba da učini majka, jer je kraj ovog višednevnog
rituala važan za razbijanje mogućnosti da detetova duhov-
na energija tokom života bude ,,vezana“ nečaislivim silama ili
moćima neke druge vračare. Majka treba da opkorači potok
u suprotnom smeru od njegovog toka. Kada tri puta izgovori
formulu kojom odvezuje svoje dete, baca flašu sebi iza leđa da
zajedno sa rekom poteče i ono što je bilo zatvoreno u staklu.

29
 A

Ceo postupak ponekad je lek aponekad i preventiva za još jednu

ružnu naviku. Postoje mnogi elementi da se poveruje Desanki
Perić koja je ispričala da neki žitelji Timočke krajineodmalena
vezuju decu:
„Često mališani suprotnog pola iz komšiluka, začuđuju sta-
rije sugrađane svojim lepim odnosom.Do puberteta su najbolji
drugovi. Potom postaju zaljubljeni Ijubavnici da bi se na kraju
venčali a da njihovi roditelji ne mogu da objasne otkuda ta prisna
veza. Tek kada taj brak nakon par godina počne da propada pra-
ćen ružnim scenama, pa čak i tragičnim ishodima, neko se đoseti
da jeodnos veštački i da je suđbina, doduše sa zakašnjenjem, ipak
došla po svoje".
U najsrećnijim okolnostima brak se razveđe i svako odneka-
da nerazdvojnih, pođe svojim putem. A osoba koja je bacila čini,
ostaje razočarana što njena zabava sa pramenovima dečijih kosica
koje je davno ukrala, nije duže potrajala.
U nekim selima pramen kose koristi se i za opšte svrhe. Kada
se baci u polje - želi se da dete bude rodno. Ostavljen pod drvetom
sa crvenim plodovima, svrha mu je da donese radost. Mnogi ko-
sicu neopaženo prospu i u seoskom kolu, tokom nekesvetkovine.
Time se detetu u budućnosti obezbeđuje veselje. A ukoliko se kosa
ostavi u školi ili nekoj visokoj ustanovi, po priči vračara, dete će
tu raditi kada odraste... Ali običaji kažu i da se kosa novorođen-
četa ne treba tektako rasipatina sitna životna zadovoljstva. I da se
bar jedan njen deo treba sačuvati za ozbiljnije stvari.

Talisman od pramena kose

Kosa se prvi put šiša obavezno tokom neparnih godina
života, u prvoj, trećoj ili petoj. Nakon toga se sa par đlačica iz-
vrši neki od navedenih rituala a drugi deo se sačuva u vosku ili
se uvalja oko dukata. Tako upakovana kosa, obično se ostavi na
najvišu gredu kuće. Verovanje kaže da se time dete kada odra-
ste zadržava u đomaćinstvu. Obezbeđuju mu se dugotrajnost
i stabilnost kao što je i sama kuća. I u svakom slučaju dok ne
odraste (muškarac ne stasa za vojsku a devojka za udaju) kosa
zarobljena pod gredu obezbeđuje sreću i spokojstvo.

30
 To je inače svrha kompletnog rituala krštenja. Vlasi ve-
ruju da su sreća i mir ono što život čini kvalitetnijim. I da ako
u tom stanju i umru, imaju šanse da u drugom svetu manje
pate. To međutim neuspeva uvek. Često se dogodi da roditelji-
ma umre prvo dete ili da ga ubrzo snađe neka nesreća. Postoji
i mogućnost da ritual iz bilo kog razloga ne bude izveden ili
da je krsni kum (venčani sveđok roditelja) iz bilo kojih razloga
sprečen da zaštiti svoje kumče na ovaj tradicionalan, pouzdan
način.
Tada, kažu običaji iz Timočke krajine, valja potražiti dru-
gog kuma. Tu pored neminovne seoske vračare može pomoći
i bilo koja druga žena čije je prvo detezđravo i živo. Ona po
mogućstvu treba i da se zove Stana (da novoronđeče ostane) ili
Živka (da bebica živi).
Stana ili Živka, svejedno, zadužena je da bebu provuče
sebi kroz košulju odozgo na gore da bi dete raslo a potom i da
ga iznese na raskršće ili najbliži most. Dete ostavi na sred puta
a ona iz prikrajka posmatra ko će ga prvi naći. Slučajni prola-
znik postaje detetu novi kum.
Po anketi koju je radio Etnografski savez nekadašnje SFR
Jugoslavije, ni u jednom selu Timočke krajine ovo se kumstvo
ne odbija. Prihvatiti takvu obavezu je ne samo dužnost (jer
znači dar životu koji se kad tad dobrim i vrati) već i posebnu
čast. Misli se dakako da samo oni vođeni sudbinom mogu slu-
čajno da naiđu na dete na putu. Sem već opisanog rituala oko
prvog šišanja deteta i darivanja gardarobom, ovaj novi kum
dužan je da detetu na glavu stavi ikapicu koju je lični kupio.
I on kao i već tradicionalni star kum, postajunakon toga
na neki način članovi porođice.Bliži od najrođenijeg. Kum je
najradije viđen gost, postavlja mu se najlepša trpeza u bilo koje
doba da bane u kuću. Poziva se u pomoć kada je porodici najte-
že. Sedi u vrh stola pri svetkovinama i pomanama... A ujedno
seizmeđu kuma, deteta i roditelja stvara neki sveti kontakt,
pa je ,,kolenima“ unapred zabranjen bilo kakav udadbeno-že-
nidbeni odnos među članovima njihovih familija. Ako ih neko
prekrši, što se bar po kazivanju Vlaha ipak dešava, „perverzne"

31
članove porodice sačeka strašno zlo a njihovipotomci genera-
cijama unapred bivaju kažnjavani raznoraznim nesrećama.

Prizivanje demona Velike majke

Sadržina svih rituala koje Vlasi prilikom rođenja i kr-
štenja deteta ispoštuju po svaku cenu, neodoljivo podseća na
bajke u kojima se zla i dobra vila bore oko kasnijeg života ma-
lišana. Ali teško je utvrditi da li je narod priče poput „Trnove
ružice" smišljao na osnovu čvrstih stavova svoje religije ili je
proces tekao obrnuto. Po kazivanju Vlahinja koje i danas vide
potpuni smisao bajalica i rituala, njihova magija je ipak mnogo
starija od bilo kojih pisanih reči. Preživela je ne samo uz legen-
de koje ne zastarevaju vekovima, već i zahvaljujući iskustvu
koje je mnoge generacije uverilo da su rituali koja prate vlaška
verovanja, delotvorni.
Moć vlaške magije po izjavama kazivača, velika je, zato
što u njoj najmanji uticaj ima čovek. Sve se dešava po diktatu
viših sila. Ursiatore, Babice, Aljilje i razni demoni, (doduše iz
nepoznatih razloga) tretiraju ljude kao marionete. 0 njih kače
nevidljive konce, povlače ih, mrse i upliću. Tek ponekad prizovu
poneko ljudsko biće da kao poslušna publika prati deo te ma-
štovite predstave. I onda možda i samo šale radi, retke povuku
na binu. Daju im mogućnost da ,,vide“, ,,čuju“ i kasnije o tome
pričaju. To obično budu žene. Zato ni u etnološkim radovima
eksperata, ni u pričama naroda, nema svedočenja o tome da je
neka vlaška vračara naučila magiju jer je to želela. I one koje
su svoje tajne poverile u ovoj knjizi, tvrde da su sve svoje moći
dobile iznenađa. Obično nakon „poziva" kroz san ili trans.
Ukoliko je lekcije trebalo dobiti preko žene već upućene
u vančulna znanja onda se adresa i ime te (do tada obavezno
nepoznate osobe) opet dobijala iz sličnih stanja. ,,Pozvane“ Vla-
hinje su se, kažu, u prvi mah uvek odupirale jer čak i predanje
tvrdi da je ova vrsta vidovitosti i mogućnosti uticaja na sudbi-
nu, u suštini jedna velika patnja. Ali kako Ijudska, mora pokle-
knuti pred višom, nebeskom silom, tako su se i one prepuštale
čudnim putanjama magije.

32
 Zato oni retki koji pristaju da bez rezervi govore o vlasti-
tim iskustvima sa vlaškom magijom, svu veštinu komunikacije
sa višim silama pripisuju ženama.
Koliko je zaista dubok taj kult vračare (a ne vrača),može
se videti i po statusu koji Vlasi određuju demonima u čije po-
stojanje veruju. Među njima čini se, postoji čak i određenahi-
jerarhija. I u njoj (kako to već i priliči jednoj od retkih tradicija
koja se zadržala na matrijahatu) vlada demon Muma Paduri -
Velika majka.
Muma Paduri pominje se jedino kod Vlaha.U svom liku
oličava izuzetnu dobrotu i neizmerno zlo zajedno. Ovaj dualitet
verovatno je preuzet iz same psihologije čoveka koji svoje emo-
cije ali i dela, prilagođava situaciji. Međutim, Muma Paduri u
svojim akcijama deluje i po principu polova. Obožava žene, štiti
ih po svaku cenu a ne retko je spremna da napakosti muškarcu
koji na bilo koji način kinji njen voljeni pol. Uz to Muma Padu-
ri imaizvanredan kontakt sa vlaškim vračarama i putem njih
(mada same vračare to nerado priznaju) režiramnogesituacijeu
korist nežnijeg pola.
Muma Paduri je i sama čisto oličenje ženstvenosti. Po ono-
me što nam je o njenom liku, karakteru i ponašanju u svetu
magije, govorila Desanka Perić, ovaj demon podseća na detalje
iz legende o Lilit, Crnom Mesecu koju savremena astrologijapre
svega veže za psihoanalizu. Upliv Lilit u ljudsku podsvest jetako
snažan i dubok, da njenpoložaj astrolozi koriste za određivanje
genijalnosti, natprosečnih talenata i bilo kog vida krajnosti u
ljudskom mišljenju i đelovanju.Iste resore u vlaškoj magiji drži i
Muma Paduri. A i priče koje postoje o njih dve slične su iako se
vekovimaraspredaju upotpuno različitim kulturama.
Lilit boravi u dubokim vodama, na dnu mora. Samo po-
nekad izroni na površinu ometajući put brodovima ili zaiskri
na nebu zračeći iz vasione energiju kojojne može ođoleti nijed-
no biće na Zemlji. Lilit tada unosi velike preokrete i novine u
sve oblasti ljudskog delovanja, promene u građanskom moralu,
emocionalnim stanjima i u načinu razmišljanja.

33
Vila kojapomaže ženama
Ona je, kaže legenda, prva Adamova žena, načinjena kao
i on, od zemlje, ali je branivši prava svog pola (koji jedini ima
snagu da nastavi potomstvo), posle žučnih borbi sa mužem, na-
pustila raj i odmetnula se u demone. Mit kaže i da u svakoj pri-
lici staje na stranu žena i najviše joj smeta Eva. Ne zato što je u
božjem i Adamovom srcu zauzela njeno mesto, već što je dozvo-
lila sebi da postane oličenje podređene i ugnjetavane. Zbog toga
je valjda odmetnica Lilit i rešila da pripadnice svog pola čini
dovoljno jakim da dostojno izdrže sve muke koje ih očekuju dok
su na Zemlji. Uvek deluje pristrasno i u njihovom interesu. A u
tome joj pomaže još 1000 crvenih demona.
Ime je Lilit dobila po hebrejskom Lilah (noć) i njene osobi-
ne su, kao simbol svega što se ne može podvući u šablondruštve-
nih normi,pripisane iznenadnom astronomskom otkriću Crnog
Meseca, koji je 21. septembra 1618. godine registrovao Piccioli.
Oko ovog zagonetnog nebeskog tela astronomi se još uvek
spore jer zbunjuje činjenica da mu je, iakona manjoj udaljenosti
od Zemlje nego Mesec, za kruženje oko nje potrebno 124dana,
pa je obilazi tri puta sporije. To mistično i teško praćeno kre-
tanje Crnog Meseca kojim se narušava mesečeva putanja oko
Zemlje unelo je u spiritualnu maštu osnov za sukob dobra i zla.
Sa jedne strane Mesec, simbol plodnosti, majčinske brižnosti,
duboke suptilnosti i ranjivosti a sa druge „vampirska nimfa iz
Talmuda", kći noćikoja prezire brak i sve vrste kompromisa i
koja je Dalili podarila snagu i lukavost da savlada Samsona.
Zbog te kontroverze koja se pojavljuje kod hrišćanske Li-
lit i evidentno mnogo starije vlaške Muma Paduru, ne može
se odoleti iskušenju da se njih dve svrstaju u isti koš. A srpski
najčuveniji etnolozi proteklih đecenija iskopali su još mnogo-
priča iz drugih mitologija i vera koje zasigurnopotvrđuju stav
da su ženena ovoj planeti oduvek imale potrebu da verujuda
„negde gore“ neki demon misli na njih i štiti ih od nedaća sa
jačim polom.
Tako u svojim radovima o mitskim bićima istočne Srbije, dr
Slobođan Zečevićgovori o sličnosti Muma Paduri sa helenskom

34
boginjom šuma Artemidom, sestorom Apolonovom i ćerkom
boga Zevsai Lete. I ona je bila boginja plodnosti i porođaja, za-
štitnica nejakih i bolesnih. Ali je često znala da protiv ljudi upo-
trebi i svoje strele. Dijana, rimska boginja plodnosti a kasnije i
lova, takođe se smatrala šumskom ,,vilom“ i zaštitnicom žena pa
su joj one uvek dolazile u svetilišta sa upaljenim buktinjama. A
u kasnijoj mitologiji Srba, Hera u Banatu ili kod Bugara pominje
se Gorska majka ili Šuminka. Ona se vezivala za drvo hrast i
smatralo se neoprostivim grehom seča šumau onim pojasevima
gde se verovalo da ona boravi.
U prigodna vremena znači, žene su se odvajkađa na bilo
kom prostoru u Evropi okupljale da izvedu rituale iz kulta svo-
jih zaštitnica. Molitve da Velika majka, svoje moći usmeri ka
dobrobiti ljudi, oštvarivale su striktnim ceremonijama pa čak
i prinošenjem žrtve. Vlahinje su međutim sudeći po spisima,
u ovome prednjačile. A ni danas, kada mitologija u skoro celoj
civilizaciji ne prelazi status zanimljivog školskog gradiva, one
ne odustajuod toga. Nekadašnje posebne pomane Muma Paduri
još uvek se više puta godišnje zakazuju pored rečica u Timočkoj
krajini. Na njoj se okupljaju isključivo žene kako bi joj prinele
jelo, piće i u njenu čast palile sveće.
Sa sobom obavezno povedu đevojčice i mlade devojke govo-
reći im ono što su one o Muma Paduri na istim mestima nekada
davno čule od svojih baka. „Muma Paduri je kraljica noći. Ima
dugu kosu i nokte. I velike grudi. Hoda naga naokolo i opseda
uglavnom mlade loše momke. Ljuta je i opasna ali će tebe ako je
prizoveš zaštiti uvelc. I kada budeš trudna i nakon togakada se
porodiš čuvaće i tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomaže ženama".
Vlahinje u to zaista duboku veruju. Vrlo često se na du-
žim seoskim relacijama, dok sede u autobusima može čuti kako
nešto nerazgovetno mrmljaju sebi ubradu.Samoonaj na sedištu
donjih, između mnoštva reči, razazna da često pominju „Muma
Paduri“. Ako ih neko prekine u tim dubokim posvećenjima,
mogu biti čak i neljubazne. Ne kako kažu samo zato jer ju su
prekinute usred molitve. Već i iz straha da je to loš znak. Da
možda kontakt sa Muma Paduri nije ni bio uspostavljen. Ili da

35
će se ona ne daj Bože, naljutiti što ih je neko unjihovom čudnom
dijalogu s višom silomprekinuo.

Muma Paduri i inicijacija devojčica

Ovo konstantno prizivanje, može se slobodno reći, čak op-
sednutost, sa Muma Paduri, kod Vlahinja se javlja kada ih priti-
sne neki posebno veliki problem ili ako se u kući rodilo žensko
dete. Devojčica se od prvog dana pređstavlja ovom demonu sa
nadom da će se Muma Paduripoput dobre kume sa višeg nivoa,
uvek brinuti o svojoj štićenici.
I kasnije se ceo sistem ženstvenosti (koji je kod devojaka u
Vlaškoj tradiciji još uvek na visokoj ceni), zasniva na prizivanju
Muma Paduri. Ona pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije,
bude što kraći i bezbolniji. Zato žensko dete, kako je verovanje
zapisao etnolog Petar Vlahović, svoju prvu menstruaciju mora
da prijavi odrasloj ženskoj osobi. Čak i da se ne poseti vračara
Muma Paduri može olakšati sveprobleme. Dovoljno je da devoj-
čica otrči od kuće i tri puta, naizmenično pogleda u prljav veš i
u Sunce.
Kasnije se automatski Muma Paduri stara i da ženska
obličja budu skladna i dovoljno sočna da privuku muškarca.
Brine se da se održi trudnoća, da porođaj bude lak i da ženu,
koja je nekada, skoro obavezno prelazila da živi u muževljevu
porodicu, tamo sačeka dužno poštovanje od svekra i svekrve.
Muma Paduri brine i o plodnosti. Kako je zapisala etno-
log Živka Romelić, žena koja ne može da zatrudni, po vlaškoj
tradiciji treba da pojede drugi cvet od jabuke ili bagrema, ili da
40 noći uzastopno otključava crkvena vrata. Ali se kroz verova-
nje ipak najviše provlači pouzdanje u dejstvo čaja od trave jarba
Muma Paduri. Njega u svojim radovima pominje i dr Zečević.
,,Čista“ žena (koja je pre toga izbegavala seksualne odnose) tre-
ba da, hodajući pored šumskog potoka nađe i sama ubere ovu
travu. Dok je u potrazi za biljem, (koje kažu pomaže i kod ner-
vnih bolesti) žena ne sme da izgovori nijednu reč. Tek kada nađe
travu, uz određenu basmu ipomoć vračare, pravi se napitak. On
joj uz prizivanje moći Muma Paduri vrlo brzo podari plodnost.

36
 Pa i kada ne želi da rađa, žena se ponovo obraća svojoj za-
štitnici. Dok izgovara trađicionalnu formulu, u posteljicu od
zadnje trudnoće ona stavlja žar pa sve to ugasi pored groba ne-
poznate osobe. A etnolog Savetija Grbić zabeležila je i obred u
kome se u posteljici ugasi samo onoliko užaraka koliko godina
žena poželi da napravi pauzu između dva porođaja.
Devojka koja jednom uspostavi dobar kontakt sa Muma
Paduri teško da će ikada biti ostavljena na ceđilu, tvrde Vlahi-
nje. I mada ovaj demon koji se javlja isključivo u vlaškoj tradici-
ji, ne mari za muškarce, svojoj štićenici će pomoći i ukoliko ova
rodi muško dete. Tako mlade mame i danas, kada zbog uroka i
loše psihičke energije, njihova beba ne može da spava ili nepre-
stano plače, prizivaju Muma Paduri, moleći je za pomoć. Kažu
da svi porođajni demoni, inače vrlo brojni, ustuknu na sam po-
men imena Velike Majke. Ni od njih niko nema hrabrosti da im
se suprotstavi.
I, dok su u starim vremenima od Muma Paduri žene tra-
žile samo pomoć za najvažnije aktivnosti svog pola, (prilikom
izbora muža, porođaja i zdravlja u kući), danas se spisak želja
itekako produžio. Muma Paduri priziva se uvek i naprosto je
čudokako svimamože da odgovori i uđovolji. Od nje Vlahinje za
svoje žensko dete zahtevaju i uspeh u školi, status u društvu,
uspon u karijeri, lepotu, šarm, senzibilnost.

Kroz ogledalo do sveta duhova

Zabeležen je i primer da je jedna majka prizivala Muma
Paduri da njenoj ćerki izleči bubuljice. I kažu ovaj strašni de-
mon koji samo ljutitim pogledom može da sprži sve unaokolo,
da izazove epidemiji širokih razmera ili iz čiste pakosti uništi
ceo vod vojnika.u jednom trenutku transformiše se u pokornu
kozmetičarku i crvene, gnojave prišteve ukloni sa lica devojčur-
ka u pubertetu.
„Feministički" demon se odaziva, čak i kada žena reši da
oslabi. Već nakon par sati debeljuca L.M. iz Rudne Glaveprestala
je da plače jer joj jeverenik prebacio što sa24 godina imaveliku
guzui široke bokove. Prijateljica koja je došla na kafu zaboravila

37
je časopis za žene na stolu. Listajući ga još uvek rezignirana
L.M. slučajno je zapazila mali novinskioglasu kome se nudi pre-
parat za brzo mršavljenje. Naručila ga je i već nakon nekoliko
nedelja istesala je svoje telo da bez kompleksa može prošetati
manekenskom pistom.
Tada joj sekroz san ponovo javila Muma Padurii reklaje da
otputuje u Zaječar. Upoznala je lepog momka, odmah ga opčini-
la inakonnekoliko meseci sa njim završila predmatičarem. Iako
žive u velikom grad, L.M. često navraća u svoje selo. Kaže i da-
nas posle više godina, čini joj zadovoljstva daušeta u baštu seoske
kafane gde njen bivši dragi danonoćno sedi, pati i pije. Oko mu
više nije tako oštro da zapazigrame nagomilane na pogrešnom
mestu.
Primer L.M. očito govori da za skladan kontakt sa Muma
Paduri nije potrebno ništa više sem vere da ona postoji. Dovolj-
no je, priča se, da devojka u vreme punog meseca izađe napolje
noseći u pojasu malo ogledalo. Bez svedoka, okrenuta ka svetlu
treba da se duboko zagleda u svoj lik sve do trenutka kada on po-
činje da nestaje pred njenim očima. Tako ona ulazi u svet duhova
i prizivajući Muma Paduri izgovara ime određenog muškarca i
želju vezanu za njega. U isto vreme pokušava da dočara njegov lik
da bi se eventualno izbegla pogrešna identifikacija. Po iskustvu
današnje mlađarije u Timočkoj krajini, ovaj metod mora da upali
a potpuna garancija u uspeh je priviđenje - kada se nakon dubo-
kog prodora u nesvesno, u ogledalu umesto lika devojke pojavi lik
željenog muškarca.
Preporučuje se i obred sa prstenom skinut sa rukepreminule
osobe. Kažu da je kroz taj obruč dovoljno samo jednom pogledati
odabranog muškarca pa da magična formula „pomozi Muma Pa-
duri da bude samo moj“ vrlo efikasno zarobi srce onoga za kojim
devojka pati. Ukoliko je po sredi neka ozbiljnija akcija koja mora
imati dugovečni cilj (ili je muškarac već vezan sa drugom, meta
je čežnji mnogih žena, ili ,,plen“ posesivne majke), valja preduziti
komplikovanije obrede.
Tada Vlahinje ne rizikuju. Kada imaju ozbiljniji problem bez
obzira na sopstvene (verovatno autosugestivne moći) u pomoć

38
prizivaju i vračare. Ona se transformiše u nit koja vezuje Muma
Paduri i devojku. Videvši da su svi uključeni u ,,aferu“ bez trun-
ke predrasude prema čudesnim svetovima vančulnog, Muma Pa-
duri prihvata se razrešenja vrlo komplikovanih Ijudskih odnosa.
Da bi ublažila ljubavne jade zaluđene šiparice, mesecima vezuje
iodvezuje, kudi i hvali, uspinje i obara. Ceo tok magije kulminira
kroz njenu užu specijalnost - vraćanje sreće ostavljenoj ili une-
srećenoj devojci. Sa obaveznom premisom, kako je već rečeno,
nekom vrstom osvete suprotnom, muškom polu.

Moć opsedanja muškaraca

Velika, Šumska majka, Muma Paduri živi kako joj i ime
kaže u šumi. U dubokim tamnim zelenilima, gde su za stari
svet inače boravili svi glorifikovani duhovi. Na svetlosne li-
vade izlazi u svojoj dugoj haljini i raspletene kose da bi čula
pozive vračare ili devojaka. Ali je njena moć transformacije,
ne retko njenu božansku lepotu srozavala na izgled oronule
babuskere.
I u jednom i u drugom obliku ona bi uticala na tok suđ-
bine ljudskih bića. Katkad bi muškarcima prilazila kao fatalna
zavodnica podređujući ih preko svojih čari određenoj devojci.
A katakad bi ih opsedala kao zla veštica i mučila ih sve dok
oni ne bi popustili pred njenim namerama. Ali u zavisnosti od
svoje misije po izjavama koje je sakupio i dr Zečević, Šumska
majka delovala je i kroz likove psa, svinje, koze ili konja. Pa čak
i iž oblika biljaka, otrgnutog plasta sena.
----- I dok etnolozi pojavu Šumske majke vezuju uglavnom za
ponoć, po rečima današnjih timočkih vračara ona se može po-
javiti u bilo koje doba dana, posebno kada je neposredno ili
intuitivno pozvana. Za razliku od starih verovanja da Muma
Padure pevajući hoda samo po rubovima šuma (dok se drveće
za njom spušta do zemlje), i da nikada ne zalazi u naselja jer joj
smetaju graja i dim, Desanka Perić tvrdi da se ona rado kreće
i po urbanim sredinama. Ponekad čak kao sena prati devojke
u šetnji, tako blizu da im skoro diše za vrat. A nekada ih svo-
jim glasom priziva tokom sna ili im se uz iznenadno buđenje,

39
pojavljuje po uglovima spavaćih soba prenoseći važne poruke.
Moć Mume Paduri ipak je najjača tokom letnje ravnodne-
vice i tada joj se valja obraćati sa molbom za ostvarenje dugo:
večnih ciljeva (po verovanju Vlaha, Muma Paduri je i zaštitnica
istine pa u njenu nađležnost spadaju i pravni sporovi). U tom joj
periodu, kažu, pomažu i drugi duhovi. Oni, ukoliko se uporede
sa osnovima antičke filosofije, nisu ništa drugo do ođuhovljeni
elementipostojanja celokupnog životnog ciklusa a opet su jake
stihijske snage nad kojima čovek nema kontrolu. To su demoni
zemlje, vatre, vazduha i vode.
Muma Paduri kontaktira sa svima njima, druže se ili se
bore za prevlast, piruju zajedno kada podmetnu ili razreše kom-
plikovane ljuđske zavrzlame. Među svima njima njen nabliži sa-
radnik ipak je Vodeni duh. Posebno tokom leta njih dvoje zajed-
no, igraju, pevaju a kada se opiju u vrelim letnjim noćima, među
smrtnima čak biraju sebi ljubavnike i grupno orgijaju.

Zamke Vodenog duha

Vodeni duh je po podacima koje je od kazivača prikupio
dr Zečević, kepec. Visine do jednog metra. U potpunosti pod-
seća na viziju Snežaninih patuljaka iz Diznijevog crtaća jer ga
po opisu starih, krase naduveni obrazi, duga brada do pojasa
i crveni okrugao nos. Da ipak nije izašao iz sveta Tuna vidi se
samo po njegovim ušima i nogama koje su kao kod koza, i po
rogu na vrhu čela.
Vodenih duhova ima tačno sto. Predvođi ih Tartor. Vlasi
ga nazivaju starcem ili - al batrn. Ostalih 99 su niegovi pomoć-
nici - al mik. Tartor nosi bič kojim kažnjava sebi potčinjene i
hvata davljenike odvlačeći ih na dno. Ali uz sebe uvek ima i
bubanj kojim saziva skupove i objavljuje novosti.Pre svega nji-
hovu godišnju slavu koju narod naziva i Đavolji dan.
Ljudi su ga se očigledno odvajkada bojali, pa kako je za
Vlahe karakteristično da nikada ne izgovaraju ime onoga čega
se plaše, naziv Tartor je do danas skoro zaboravljen. Sada ga
radije zovu d ra k —đavjo. Imemeđutim nije promenilo verova-
nje. Još se prepričava daTartor u svim vodama ima podzemni

40
stakleni hram i da je svaki utopljenik njegova žrtva. U bunarima
i potocima, u najplićim baricama ili dubokim rekama, na dnu
stoji ogromna providna građevina. Tartor i ne mora da izađe iz
nje a da mu pred noge, kad god to zaželi padne po jedan čovek.
Zadovoljan svojim plenom Tartor izvesno vreme pokazuje veli-
ku blagonaklonost premaljudima iz tog kraja. Otud i uverenje
kod Vlaha da je svaki utopljeni član zajednice u suštini žrtva za
opšte dobro, za blagost prema smrtnima.
Zečevićeve podatke i danas potvrđuju mnoge priče koje se
u narodu mogu čuti. Na uzvišici iznad novoizgrađenog naselja
Donji Milanovac na Dunavu, u neposrednoj blizini luksuznog
botela „Lepenski vir“ postoji malo jezerce za koje se smatra da
je ukleto.Iako mu je voda izuzetno topla do kasno u jesenna
njemu skoro da nikada nema kupača. Starosedeoci jedine kuće j
u blizini redovno upozoravaju turiste da ne ulaze u vodu. Onim
tvrdoglavijima u stanju su da dugopričaju o svim prethodnim
žrtvama koje su bez traga i glasa završile u staklenom staništu
koje je Vodeni dub sagradio u jezerskom mulju.
Bez pretenzijeda se stvari uopštavaju, ali se iz par lokal-
nihpriča može zaključiti da domaćin ove kuće nije grešio. Oni
koji bi se u sebiizrugivali njegovom strahu i hrabro se bućnu-
li u jezero preživljavali su. Ali bi kasnije osetili čudne prome-
ne u toku svog životakoje se nemogu pripisati uobičajenim
okolnostima.
Na osnovu sličnih priča, žitelji Donjeg Milanovca i dalje
veruju u Tartora. Mnogi čak ne odustaju od uverenja svojih da-
lekih predaka koji su nastanjivali ovaj prostor. A oni su mislili
da Tartor boravi i u Dunavu.
Kažu da Tartor svoju žrtvu, (ukoliko je i ne uzme odmah)
pozove tri puta tokom noći, i ubrzo je za tri dana ponovo pri-
mami. Oni koji se pozivu ne odazovu izbegnu instrukcije gde i
kada treba doći. A ima i drugih, doduše retkih koji svoiimjni-
slima ili činovima uspeju da ga umilostive i ostanu živi. Takvi
međutim tvrde vlaške vračare padaju pod njegovu vlast i još
mu dugo služe. Njih često prati sreća koja se nekada prekida
iznenadnom tragedijom ili velikom štetom u kući.

41
 Ovo „dobro“ raspoloženje Vodenog duha.žitelji naselja
kraj donjeg toka Dunava često koriste da ućare nešto od ovo-
zemaljskih blagodeti. Samo za njega izvode se razni rituali. U
okolini Tekije prelepog naselja iia'"š'ambj 'SETalT^ Duinav¥, sta ro ^
sedeoci se bave uglavnom ribolovom. Žive od njega i veruju
da uspeh u njihovom poslu zavisiod raspoloženja Tartora. On
i njegovi demoni, pričaju stari Tekijanci, pohode dno Dunava
kod njihovog naselja. Tu su potopljene zidine starorimskog na-
selja Transdierna. Sedamdesetih godina 20. veka, kada se na
rumunsko-srpskoj granici gradila hidroelektrana „Đerdap 1“
ono je neoštećeno ostalo pod vodenimpokrivačem dubokim 45
metara.
U zidinama antičkih kastela ušuškavaju se teški somovi,
tostolobik i smuđevi. Alise svi onipovuku kada vodeni duh sa
svojom svitom doplovi u podvođni grad. Ribe se masovno bliže
površini i Tekijancimogu dobro zaraditi. Zato mnpgijnjeđu-fgi—
ma pre odlaska u ribolov Vodenom dufiu~Haju pričest iz ustiju.
Zauzvrat od njega kako tvrde, dobijaju bezbednost na često uz-_
burkanim rečnim td a sima. i rihu..
Ali hrTekijanci kao ni Donjomilanovčani, bez obzira na
strah ne prezaju daVodenog duha prizovu i za „krupniji plen“.
To uglavnom čine vračare koje zajedno sa njim sprovode moćne
magijske radnje. Na reku odlaze noću, za to se vreme ne osvrću
i ne govore. Tamo se skinu nage i raspletene kose uđu u vodu do
pojasa. Veliki broj ovih vračara, a priča se da ih u svakom selu
Timočke krajine ima bar po jedna, pri ovom obredu obavezno
zaštite svoj polni organ kako u Vodenom duhu ne bi izazvale
pomamu.
Postoji međutim mali broj koji pred njega stupaju potpuno
nage i opšte sanjim, kako se priča, na obostrano uživanje. Ko
rizikuje taj i dobija, kaže narod.A vračare koje se upuste u ra-
mantičnu vezu sa Tartorom, igraju na sve ili ništa. One koje ga
zadovolje,postaju neprikosnoveni gospodari života i smrti.Pre-
uzimaju vlast pomoću neograničenih duhovnih moći i vodeni
duh čini sve što one požele. Ali ako ga razočaraju pri prvom
kontaktu, gube sve đotadašnje moći, sustiže ih kazna za zla koja

42
su nanele tokom života i običnotragično završe, (kakve li ironi-
je) na obali reke. Tartor ih Ijut ne prima čak ni u svoje carstvo.
Psobe koje ovako skončaju Vlasi ponekad ne žele na svojim gro-
h]jima i tretiraju ih isto kao i samoubice.
Kontakt sa Tartorom je kažu vrlo lako napraviti. Ukoliko
mu se obeča žrtva pristaje da donese uspeh u bilo čemu što vra-
čara od njega zatraži. Protivusluga je uglavnom mlada i lepa žena
koju prvo opsedne pa onda uzme obličje muškarca iz njene okoli-
ne, i uživa potpuno u njoj. Stare žene kažu da su mnogi rastureni
brakovi posledica delovanja Vodenog duha. Lek je moguće naći
preko onih koji imaju sposobnost da putem vančulne komuni-
kacije prizovu Muma Paduri koja ga umilostivi. A efikasnim se
smatra i obloga od masti koja se nakupi oko srca svinje žrtvovane
za Svetog Ignjata.
Bajanje koje prati rituale sa Vodenim duhom razlikuje se
od jednog do drugog terena. U selima borske opštine on se po-
malja iz vode samo određenim magijskim formulama a tek se pri
obrFđu niž vodu puštaju marame, hlebčići i sveće: Dr Zečgvić j,e
međutim zabeležio da mnoge žene pre bajanja, u vodu bacaju me-
talne novčiće a potombaju sa đevet zrna žita, devet gromulja soli
ileskovim prutem.

„Koliko kapi prsnulo - toliko đavola krenulo“

Bajalica koja se izgovara na Timoku glasi :„Dolazim sa pru-
tom od lešnika i dobrim konjem, dolazim sa torbicom dugom de-
vet nokata, u njoj imam devet zrna ječma, devet zrna žita, devet
končića od devet vrsta, i srebrni novčić. Koliko kapi vode prsnulo,
toliko đavola krenulo, đavola i đavolija, tartora i tartorica. Kreni-
te kod onog ko je ukrao i naterajte ga da prizna tamo gde najviše
sveta ima... Idite preko devet međa. Dobro vas hranim, dobro da
žurite i da me izvestite.. .„
Kao i kod ostalih bajalica žena ne sme pogrešiti u izgovara-
nju reči. U suprotnom piše dr Zečević, veruje se da bi je odnela
oluja ili bi skrenula pameću.
Vodeni duh kao i Muma Paduri može da menja oblik. Po zapi-
su dr Zečevića narod tvrdi da se on pojavljuje i kao dete koje plače.

43
U tom obliku zovu ga Drak. Slučajni prolaznik koji ga sretne, želi
da mu pomogne, ide za njim sve do prve vode ali se tamo udavi.
Ovo verovanje je toliko ustaljeno da su ga i srpski poznati
pripovedači, poput Milovana Glišića često koristili u svojim de-
lima. Na isti način često stradaju i ribari, pa žitelji istočne Srbije
koji su okruženi velikim rekama Dunavom, Timokom i Pekom,
nikada nisu uživali u njihovim blagođetima. Dolaze do obale,
čakkoriste i čamce ali većina njih ne ulazi u vodu na kupanje.
Mnogi nemaju ni želju da savladaju veštinu plivanja. Posebno
su opreznileti pošto je u narodu ustaljeno uverenje da je Vodeni
duh najaktivniji u julu.
Strahovanja su išla do te granice da su se stari Vlasi plašili
i ogledanja u potoku ili dužeg boravka na obali. Od ove opsesije
bio je jači samo poriv da se na vodi izvrše obavezne ritualne
radnje kojima se određenih dana u godini teralo zlo. I kada su
po savetu vračare na izvorima morali razbijati tuđe kletve. Bez-
bednost od vode kod Vlaha osećaju samo oni koji su rođeni u
subotu jer se veruje da je to dan kada Tartor odmara i ljudi ga
baš i ne zanimaju.

Seksualna opsesija gospodarom vatre

I dok je gospodarica zemlje Šumska majka, Muma Paduri
a vode Tartor, vatrom vlada zmaj ili Smeu. Poluživotinja, pola
čovek, koji leteći para vazduh i oko sebe baca varnice.
Ova, najbliže rečeno magijska ptica, spava u planinama i
šupijim bukvama. A legende o njoj pre podsećaju na bajke o za-
čaranom princu koj je postao krastava aždaja nego, kako bi se to
po opisu njegovog izgleda naslutilo, na scene iz filmova strave.
Avanture Vlaha iz đaleke prošlosti i danas se nekim ču-
dom ponekad repriziraju. Ali samo tamo gde elektrika još nije
stigla. Jer po kazivanju starih, Smeu ne može leteti među ,,tim
žicama". Postoji opasnost da o njih zakači svoja široka krila,
a smeta mu i zujanje koje se oko njih prostire. Uz to Smeu se
teško privikava na svu buku današnjeg života. Ne voli auto-
mobile, ni rock n’ rol, a opet, nije ni ljubitelj opere. Zato od
silne zmajevske ljubavi i strasti, i danas venu devojke ali samo

44
 one koje se rađaju i žive po zabitim vrletima Tim-očke krajine.
Odatle se tamo i danas ponekad rode krilata deca, nestaju lepe
seljančice ili kako je to zapisao etnolog Dragiša Petković, zma-
jevi umiru u svom ljudskom obličju izazivajući pravu senzaciju
među seljacima.
'»Zmaj je po zapisima etnologa Svetislava Prvanovića nastao
od ribe ili zmije stare 40 godina koju do tada nije ugledalo nijed-
n.o ljudsko oka^Hzavisno.sti da lije postaood mužjaka ili ženke,
zmaj i kao demon zadržava isti pol. U toku noću obilazi naselja
i među ljudima traži partnera. Kada nađe ono što želi, momka
ili devojku, ulazi u kuću i u momentu se transformiše u prele-
pu osobu suprotnog pola. Sa odabranim ljudskim bićem provodi
strasnu ljubavnu noć. Pre odlaska ponovo postaje zmijata ptica
i kroz odžak ili prozor nestane u mraku dok oko njega na sve
strane lete iskrice.
^ Smeu obično obitava u obližnjim pećinama. U njih ulazi
munjevito i retko koje ljuđsko oko može pratiti ove prizore ko-
smičke brzine. Oni koji su slučajno pred špiljama viđali Sme-
ua kažu da dok ulazi ili se sprema da izađe, iz njegove pećine
bljesne strašno svetlo. Zasenisve pred sobom a potom nestane
kao da jeSunce naglo zašlo. Ali unutra, bar po starim pričama,
^ pećina je prostrana i luksuzna, sva obložena kožom. Tamo zmaj
kada svuče svojukošulju živi kao čovek a često mu se pridruži i
neka seoska devojka.
Mlađi koji su sa Smeuom u ljubavnom činu odmah se po-
znaju, kaže Prvanović. Bledi su, iznureni i skoro da nikada ne
opšte sa ljudskom osobom suprotnog pola. Svoju tajnu međutim
ne odaju nikome. Što iz straha da budu kažnjeni ili izrugani a
ponešto i zbog samih čari i lepota ljubavnih doživljaja.
I danas se po zaseocima priča kako je neki mladi Vlahop-
štio sa Smeuom. zmaj bi uskakao kroz odžak, i u trenutku dok
sespuštao u svoje tajno ljubavljo gnezdo uzimao bi oblik mlade
vitke devojke. Duga plava kosa sijala je natprirodnim sjajem,
bledo usko lice zračilo je nežnošću a zelene oči caklile su stra-
šću. Mladić je bio lep i stasit. Svideo se mnogim devojkama u
okolini. Ali iako je osećao da ta žena koja se niotkuda stvorine

45
može biti ljudsko biće, zaljubio se. Mislio je samo na nju i bio
sretan isključivo u trenucima dok su bili zajedno.
Veza je trajala godinama i kako je vreme prolazilo on se
samo na nju i usredsredio. Svaki sekund bez Smeua predstavljao
je za njega kobne beskrajne sate. Patio je a ista osećanja videlo
se to gajilo je i to natprirodno biće. Jedne noći tek što se u sobi
svoje žrtve transformisao u lepu vilu, Smeu je stavljen pred ve-
liko iskušenje. Priznao je svom ljubavniku ko je, odakle dolazi
i upoznao sa ga sa nekim tajnama iz tog potpuno drugačijeg a
ljudima opet tako bliskog sveta. Nakon strasnih zagrljaja pono-
vo je morao da„obuče“ svoju iskričavu kožu i ode.
Kada je ostao sam mladić je shvatio da se njegove želje, da
se uz voljenu svako jutro budi i svake večeri zaspi, nikada ne
mogu ispuniti.Njegovom bolu nije bilo leka pa ga je primetila i
njegova majka. Posumnjala je da njen sin pati zbog natprirodne
ljubavne avanture. Već je godinama od bake slušala o moguć-
nosti da se u svaku odaju gde borave ljudi krišom uvuče Smeu.
Odlučila je da proveri i preduzme ono o čemu se pričalo da jedi-
no može prekinuti slične muke.
Sačekala je sledeću noć i čim je kroz ključaonicu u zagra-
ljaju svog sina videla nagu devojku koja se tren pre toga izvukla
iz zmajske odore, upala je u sobu i ukrala košulju. Zmajski olclop
ubacila je u vatru i spalila ga. Dok je na ognjištu koža lagano
tinjala devojka je još uvek u naručju svog voljenog izdahnula a
potom i zauvek iščezla.
Mladić svojoj majci nikada nije oprostio ovaj čin. Ubrzo je
i sam umro odpatnje i jakih duševnih bolova. A nakon toga celo
je selo stiglo veliko zlo. Prvo su kišepotopile tek izniklu pšenicu,
potom im je grad obrao kukuruz. A lcada je došla zima, led je
okovao sva stakla njihovih kuća i u selo pride doveo veliku bo-
lest. Teška epidemija pokosila je pola žitelja. Među retkima koji
su sve nedaće preživeli bila je mladićeva majka. Ostala je sama u
kući. Molila se Bogu da je uzme ali joj želja još dugo nakon toga
nije uslišena. U dugim večerima sedela je sama i tek se tokom
njih prisetila da je prilikom odluke da spali zmajevu kožu zabo-
ravila na drugi deo priče koju joj je ispričala njena baka.

46
 Bila je to poruka da Smeu još živi i ostavlja potomke jer
sem neprirodne ljubavi od ljudi ne traži ništa. Čak šta više štiti
ceo kraj u kojem obitava,i od zemljotresa i od poplava i od jakog
vetra. Božanstva vazduha, vode i zemlje njegovi su prijatelji i
nikada njemu kao vatri ne bi naneli zlo.
Zato se i danas u mnogim selima veruje u postojanje Sme-
ua i smatra se da ponekog treba i žrtvovati u odnosu sa.zma-
jem, jer on kao regulator klimatskih uslova može da pomogne.
Ne treba ga Ijutiti da ne nanese ogromnu štetu, posebno ako se
oni koji opšte sa njim ne žale.
Ali ima ima i drugih uverenja koja tvrde da je svaki kon-
takt sa zmajem štetan po celu zajednicu. Postoje materjalni
dokazi da su tu drugu krajnost zastupali u selu Ošljan. Po sa-
znanju profesora iz Zaječara Stevana Đorđevića, u administra-
tivnim knjigama je zapisano da je ovo selo na Timoku, zmajpo-
hodio dva puta pre, i jedanput posle Drugog svetskog rata. Pred
1935. godinu sumnja da opšti sa čudovištem pala je na mlađu
bolešljivu ženu koja se i inače bavila proricanjem.
Seoski kmet Rista Rašić okupio je seljane i tokom noći
jednu grupu poveo kroz glavni sokak, a jednu podelio prema
zaseocima Staro selo i Belbradič. I dok je mrak obavijao celi
kraj iz Ošljana se iznenada začula prava ratna graja, lupanje u
šerpe i tarabe, zviždanje, povici... Pretresana su sva skrovita
mesta ali od zmaja ni traga. Ni sledeće dve noći seljani nisu
uhvatili svoj plen pa je zmaj eto preživeo. 0 tome da li je činio
kakvu štetu nema zapisa. Tek iduće godine na tamošnjem šoru
Građsko, napokon je viđen kako izleće iz sela i iščezava u nebe-
skim visinama.
Tokom suše 1946. godine osumnjičena za opštenje sa zma-
jem bila je i ćerka seoskog vrača Krste. Inicijativu za proteriva-
nje zmaja dao je državni činovnik komunističke Jugoslavije koja
se tek rađala. Tridesetak mladića, predvođeni ovim opštinskim
pisarem, grunuli su u kuću deda Krste zgrabili prestravljenu
devojku, odvukli je do izvorai okupali. Tako sutvrdili, i oterali
zmaja jer onaj ko sa njim opšti zaprljan je. A ako se prevarom
okupa zmaj ga napušta.

47
 Delotvoran lek protiv zmaja otkrila je i jedna omamlje-
na devojka koja je iz odnosa sa zmajem čak rodila dete. Ona je
uzela seno u kome su se našle i neke čudne travke, pa je noću
prokuvala bilje zajedno sa zmajevom košuljom. Tako su uz jak
prasak nestali i zmaj i sin kojeg je sa njim rodila. Zmajevi me-
đutim, nekada pohode i stare Vlahe, za koje se ionako sumnja
da kada onemoćaju stupaju u aktivne kontakte sa duhovima.
Odnos uglavnom traje dugo i ne želi da ga se oslobođi nijedna
strana. Zato se među Vlasima misli da i stari i mladi ponekad
svesno održavaju prisne odnose sa zmajem. Posebno ako se zna
da neki od njih koriste ovu priliku da zauzvrat dobiju natpri-
rodne moći i uticaj na ovozemaljskom nivou. Zato i toliko su-
protnosti - neki Smeu smatraju dobrom silom i decu koja bi se
rodila iz njegovog semena zovu neuništivim junacima.
Naravno sva ova verovanja gledano sa današnjeg stanovi-
šta po mišljenju etnologa, bili su jaki argumentiza ponašanja
van društvenih normi. Petković kaže da je zmaj najeešće bio
opravdanje za devojke lcoje su vanbračno zatrudnile. ILstara
vremena one su često bačijale same sa ovcama po celo proleće,
leto i u jesen. Mogućnost da društvo i utehu pronađu sa nekim
čobaninom bila je velika. A kada bi se u selo vratila trudna-
nabezbolnije objašnjenje bilo bi da je se tamo dočepao zmaj.
Beba koja je tako rođena predstavljala se kao čudovište koje bi
odmah prohođalo i progovorilo. Ispođ miški novorođenče je po
čaršijskim pričama, imalo krilca iubrzo bi odletelo u nepozna-
tom pravcu u potrazi za svojim zmajskim ocem.
Šta se zaista dešavalo sa tom vanbračnom decom teško je
bilo ustanoviti. Ali po Desanki Perić baš kao što ima zajednica
koje su verovale u dobronamernost Smeua tako i većina Vlaha
veruje u nadmoć dece rođene iz vanbračnih veza. Stida zbog
takvog čina među Vlasima nije bilo niti ga danas ima. Jer svako
naselje koje bi dobilo vanbračno dete radovalo bi mu se. Poseb-
no i jer se slika nataliteta ove nacije vekovima ne menja.
Mnogi u šali kažu da je šteta što se precizni popisi sta-
novništva nisu vodilii ranijih vekova. Tada bi se utvrdilo da je
Vlaha u Timočkoj krajini pre 300 godina biloisto koliko i sad.

48
Retko koja vlaška porodica ima više od jednog deteta pa je sva-
ka beba kod njih dobrodošla. Posebno ako postoji i malo šanse
da je pri tom i obdarena da vodi kontakt sa višim silima, ovo-
mnarodu i dalje tako neophodan.

Bestelesni koji žive s’ Ijudima

Da se teorije Vlaha o postanku sveta u svojoj suštini ne ra-
zlikuju od uverenja drugih naroda, upravo se vidi iz njihove mi-
tologije. Natprirodna bića koja žive tu negde, u etru oko planete,
mešaju se u ljudske živote i utiču na prirodu, samo su personi-
fikovani osnovni elementi. Muma Paduri oličava zemlju, Smeu
vatru, Tator vodu, a vazđuh je predstavljen u liku Čumirol.
jčum irol ili Tetlće Kako ih nazivaju na srpskom, su demoni
koji u obliku tri starije žene u crnini nasrću na čoveka čitavog
života. Čine to pre svegakroz razne bolesti. Otimajuči mu snagu
jačaju'svoje moei. Udružene Čumirole, izazivaju velike epidemi-
,J_e Poput gripa, boginja, kolere. Vlasi danas tvrde da je i virus
SIDEnjihovo zlodeloOne su moćne, jake, agresivne i kada pod
svoju senku zgrabe neko naselje, čitav grad, pa čak i državu, teš-
ko je izvući se iz njihovih kandži.
Dejstvo Čumirola slabi samo kada im se ljudi kolektivno
usprotive. Svojom voljom, i ako je suditi po receptu Vlahalu-
kavošću. Rat je pomalo nepravedan ali ako se veruje zdravom
razumu, ipak uspešan. Čovečanstvo još uvek postoji. Sve velike
pošesti su suzbijene. Čovek je smislio mnogo lekova, u svoju ko-
rist okrenuo je prirodu, biljke pa čak i životinje. A sve to uprkos
činjenici da se Ijudi bolu i patnji koje na njihovu planetu uvoze
Čumiroli, bore samo svo-jim duhom. U vlaškim običajima, mo-
leći za milost. Jer oni u čast očigledno najgnusnijih demona koji
se vrzmaju oko Zemlje, čuče u vazđuhu, zebu u vodi ili se peku
u vatri, organizuju svečanosti. Rituale koji nose njihova imena
i mole ih za milost. Pominju zloćena velikim skupovima poput
pomana na groblju i svetkovina uz vatru u selu, i na raskršćima
i tako ih odobrovolje.
Za sve vreme (pretpostavlja se da se radi o višestotina go-
dina) Vlasi ih zovu jeđnostavno Čumirol a Srbi u Istočnoj Srbiji,

49
(koji su takođe poverovali u njihovo postojanje i delovanje), jed-
nostavno Tetke. Tačna imena ta tri demona nisu poznata. Neki
etnolozi pominju Majku Duka kao prvu, najstarijui najmoćniju
od njih. Ali se taj podatak ipak uzima sa rezervom, jer kako je
već rečeno narod je od pamtivelca prezao da bilo kada izgovara
imena onih koji čine zlo —hilo bi to isto kao i da se namerno
priziva nevolja.
Znači ukoliko se neko i seća imena tri Čumirole, to ipak ni-
kada neće glasno izgovoriti. Priča se samo da je nelca žena odav-
no usred noći, susrela tri Tetke u crnini. Uspaničena, sakrila se
pod most. A one su se, gleslučaja, baš na njemu zadržale i nešto
tračale. Prestravljena Vlahinja morala je da ih prisluškuje i tako
je otkrila veliku tajnu. Čula je kako se Čumirole žale da je eto
sudbina umanjila njihovu moć jer je i protiv najopakijih bole-
sti koje one mogu izazvati, ipak dala lek. To su biljke avramasja
i krstanjasa. Trave koje inače prepoznaju samo najobdarenije
vračare.

Demoni bolesti i tuge

Demoni bolesti, Tetke, Čumiroli ili (kako im tepaju) Milo-
snice, pride su opasne jer mogu napasti i u snu. Dr Zečević je
zapisao da je u selu Klokočevac kod Majdanpeka neka starica po-
katkad u snu igrala sa tri žene u crnini. Prvi utisak bila je sreća,
da bi je tokom igre Milosnice sve više mučile kriveći joj ruke i
noge do neizdrživog bola. Nakon buđenja baka bi se obavezno
teško razbolela i još dugo bi bila prikovana za krevet.
Slične priče dolaze sa mnogo strana.Neke od njih su stare ali
ima i onih svežih koje se kažu dešavaju zadnjih godina. U svima,
relacija između Čumirola i ljudi isključivo jeste bolest. Tako su se
ugroženi na razne načine dovijali da parališu njihove aktivnosti.
Pojedinci su se borili svim poznatim magijama protiv uroka, tra-
žili pomoć od iscelitelja, gatara a danas i ođ lekara.
U mnogim kućama se i danas izvodi vatreni ritual. Kada ga
Vlahinje opisuju pred savremenim slušaocem, koji je sazreo na
filmu i videu, stvaraju se one stravične slike koje viđa u velikim
horor ostvarenjima. Jer žene ove narodnosti koje bi dasvojoj deci

50
 obezbede imunitet u potpunosti podsećaju na likove glavnih ju-
nakinja „Solomonov prsten" ili „Veštice iz Istvika".
U ponoć raspletu kosu i nage uđu u sobugđe spavaju njihovi
mališani ili ukućani koje bi da zaštite od bolesti. Laganim. gra-
cioznim pokretima kao daplešu obeleže krug zrncima kukuruza
ili pšenice. Potom po toj lsprekidanoj liniji razvuku tanke niti
kučine. I još tri puta, (a svaki od njih podseća na vrhunsku pan-
tomimu), gbiđuovai magijski krug.
Kada se ritualna šetnja završi, žene čučnu pred početnu
tačku i kresnu šibicu. Prvo potpale ugljen koje su posebno oba-
jale za ovu priliku a onda na njemu zapale nitikonca. Tada nemi
film dobija u pola šapata i syoju zvučnu karticu. Jer se u nastavku
obreda koristi i neizreciva moć reči. Tri puta se izgovara ,,A sta
fok se fije pestekopi mjei“. Za to vreme kučina treba da dogori.
Pepeo koji ostavi pažljivo se pokupi u smeru obrnutom od onog
kojim se kreću kazaljke na satu. Potom se sipa u već pripremlje-
nu flašu sa vodom pokupljenom na izvoru predkućom ili iz same
kuće. I ceo proces okončava se tako što se te i sledeće dve večeri
takođe nakon ponoći poprska soba ali i cela kuća.
I ukoliko i svi drugi rituali koje vlaška magija pominje u
borbi protiv Čumirola deluju moćno iokultno bez granica, šta reći
za ovaj. Posebno kada gaje kako je to u stara vremena strogo pro-
pisivano, izvođila samo vračara sa „sartifikatom" iz vančulnih
planova. Slučajnog sveđoka prođu žmarci, obuzme jeza, kosa mu
se digne na glavi. Verovatno da je još teže bilo majci koja svoja
čeda gleda uvatrenom obruču.A tek đeci ako bi se tokom rituala
ne daj bože, probudila.
Sve je međutim lakše razumeti ako se uzme u obzir da su u
ranija vremena neizlečive epidemije bile sastavni deo života čo-
veka. A protiv njih nije bilo vakcina i pelceva.
Vatrainače ima značajnu ulogu u svim vlaškim ritualima.
Posebno u ovima lcoji su pravljeni za Tetke. Etnolog Srebrica Kne-
žević zabeležila je jedan sa čak tri buktinje koje se pale na ulazu
u selo, u centru naselja i na trećem pogodnom mestu, kako se već
žitelji dogovore. Obred je nazvan „Slava Tetkama" i kvalifikuje
se kao pokušaj kolektivne zaštite zđravlja. Pomana se po starom

51
običaju daje tri puta godišnje, u proleće, jesen i zimu, što očigled-
no odgovara periodima vlažne i promenljive klime kada se epide-
mije brže šire. Ali izbor dana mora da padne na utorak ili subotu,
čime se očigledno određuje htonska priroda ovih božanstva.Ri-
tualse po zapisu Srebrice Knežević negde održava i naknadno u
slučaju potrebe. Ali mu se u svakom slučaju pridružuje celo selo.
Slava Tetkama čisto je ženski ritual koji vodi najstarija
žena u zajednici. Ona bi po najmlađoj devojci u svojoj kući oba-
vestila ostale žene iz sela, da se pomana spremi za sutradan po
popodne.
Dva rituala godišnje su mrsna a jedan je sa posnom hra-
nom. Žene bi sa pripremljenim đakonijama, krčazima vina i
vode, odlazilo na reku. U nizu kojim bi pristizale, ispred sebe bi
ostavljale ponude a kao vodilju svog prilogau zemlju su zabađa-
le vretena. Tada bi uz upaljenu sveću počele da kade sve što su
donele, čeznući da po svaku cenu umilostive demone. Ono što
bi nakon rituala preteklo ostavlja se kraj reke. Hranu bi pojele
životinje ali zabodena vretena još dugo daju prolaznicima na
znanje da se u tom selu Tetke i dalje poštuju.
Tokom rituala desi se mnogo zanimljivosti. Najupečatlji-
vije je višeglasni žamor. Desetine žena brzo izgovara rečenice,
svaka polušapatom za sebe. To su poznate basme ali ne postoji
pravilo kojim će se redom izgovarati. DemonTma se kroz njih
tepa, pominju se čak i kao tete. Potom slede pokušaji da se sa
njima napravi i blizak, rođački odnos. Zato se žene i opuste. Dok
baju, piju ne bi li potisnule svakođnevne misli i uspostavile što
bolji kontakt sa gospodarima astrala. Najbolji eliksir pokazalo
se, jeste rakija. Valjda je zato bar po izjavama istraživača, ovaj
običaj počeo i da se menja u ranim pedesetim godinama. Jer
jugoslovenski komunisti, svojstveno njihovim moralnim načeli-
ma, izđali su nalog kojim se brani izvođenje ovog rituala. U jav-
nost su objavili svoj stav da je obred samo maska pod kojom se
žene okupljaju da bi se napile. Gledano čitavih 50 godina kasnije
međutim, čini se da je ova dogma pokušala da zaustavi prirodni
duhovni sled. I da je crvenom sistemu obredna magija smetala
isto onoliko (ako ne i više) od hrišćanstva i vere u Boga.

52
 Šta god da je bio razlog ove zabrane tek, pod strahom od
moguće odmazđe u mnogim naseljima Timočke krajine obred
Tetkama do skora se izvodio tajno.Umesto (neparnog broja)
žena iz celog sela, pomana se pravila bez mnogo buke. U njoj je
učestvovalo samo pet do sedam domaćinstava. Čim je gvozdena
zavesa pala stvari suse i u narodu vratile u normalu. Vekovna
duhovnatradicija nadživela je pokušaje njenog nasilnog ukida-
nja. I po anketama mladi su čak i tada, u više od 50 odsto znali
sve o ovom ritualu a danas se na njemu redovno okupljaju.
U selu Radujevcu kod Negotina pomana Tetkama i sada se
održava u samom centru sela. Stanovništvo se okupi oko vatre
gde se u velikom sudu kuva određena obredna hrana kojoj se
magijsko svojstvododaje basmom: „Kuvajte sočivo i beli luk da
bolest više ne dođe“. Sve okupljene seljanke se posluže, do pono-
ći se ostataknamenjuje Tetkama a sutradan rano ujutru, hrana
koja nakon kolektivnog obreda ostane, baca se u reku.

Zaštita od čini - Čumina košulja

Prva klapa filma „Čumina košulja" pada režijom scene u
kojoj se devet najstarijih žena zabitog sela okupi u malom so-
bičku sa teškim zadatkom. Da u toku samo jedne noći istkaju
platno dovoljno veliko da se od njega sašije košulja kroz koju će
se provući na stotine onih koji žive u selu i još ko zna koliki broj
drugih koji se tek trebaju roditi.
Naravno košulja je u stvari tek nešto veća od one koja od-
govara prosečno građenom muškarcu. Ali svakako mora biti is-
tkana od najkvalitetnije konoplje i dovoljno čvrsto da posluži i
više od sto godina. To je posebno važno jer će energija koje sta-
rice budu unele rađeći na njoj i bajući pri tom, mnogo njihovih
potomaka osloboditi uticaja demona bolesti. Po receptu vlaške
magije oboleli se trebaju provući kroz nju radi zdravlja. A oni
zdravi da bi stekli otpornost.
Ovo je suština običaja Čumina košulja. Postoji međutim
više varijantikako se on izvodi.Uglavnom se razlikuju u zavisno-
sti od lokaliteta sela. Običaji onih koji naseljavaju brda istočne
Srbije su skromniji ali lascivniji. Oni koji žive naobalama reka

53
skloniji su senzacionalizmu i stvaranju spektakla. Takou selima
u okoliniDonjeg Milanovca na padinama Dunava, obred Čumine
košulje započinju noću. Kada svi odlaze na počinak i utihne gra-
ja izobližnjeg poznatoghotela „Lepenski vir“,iz laganog dremeža
bude se samo tri bake. One su spontano odabrane da ceo krajolik
štite svojom magijom. Njihova imena nisu poznata došljacima ali
žene porodica koje na ovom prostoru dugo žive, znaju ko su one
i lcada god zatreba obrate im se za pomoć.
Ritual obično počinje u ponoć. Ali ako se tkanica za Ču-
minu košulju tka leti, kada je ovaj grad krcat turistima, bake
sačekaju da graja koju velika reka Dunav prenosi krozDjerdap-
skelitice, utihne. Tako se desi da su prinuđene na mukotrpno brz
posao, kako bi ispoštovali običaj i košulju izatkale pre rađanja
sunca. U dogovorenu kućicu odlaze zato u pratnji jednog muška-
rac koji ih opslužuje. Do poja prvog petla treba da istkaju platno
i sašiju od njega vreću - košulju namenjenu Tetakama. Tek tada
impomažu i druge žene.
One su već našle petla koji je prvi zapevao. Kada tri bake
iznesu košulju petla ritualno polože u nju i zavežljaj odnesu u
dvorište. Tada je pristup dozvoljen i grupi muškaraca koji u ko-
šulju tri puta pucaju. Ako petao u njoj preživi to je dobar znak.
Ali ukoliko ga slučajno ubiju znači da okolini zaista preti bliska
opasnost i dačumina košulja nije istkana tek preventive radi.
Platno se u svakom slučaju iseče na dovoljno sitne komade da se
podeli svim žiteljima uokolo koji za ritual znaju, pa i da deo kao
zaštita ostane za njihove potomke.
U okolini Majdanpeka, običaj se znatno razlikuje. Iako je
ovo rudarsko mesto od Milanovca udaljeno jedva sedamdesetak
kilometra, njegovi žitelji drugačijeg su mentaliteta pa su i njiho-
vi običaji komplikovaniji. Možda i zato što su navikli da se brane
od mnogih opasnosti koje vrebaju iz visokih, gusto pošumljenih
brda koje ih okružuju sa svih strana. Njihovu pomanu Čumirol
zapisao je etnolog Paun Durlić. Po starim navikama ona se dava-
la tri puta godišnje. Košulju bi za jednu od njih, noću tkale devet
golih žena. Čim bi svanulo košulja se bacala na glavnu raskrsni-
cu sela. Tako bi Tetke znale da ih se narod bojii moli za milost.

54
 Po podacima iz sela oko Negotina Čuminu košulju ili na
vlaškom, „čumi kimjaš" takođepredu devet starica ali svaka od
njih mora zadovoljiti još neke zahteve. Nephodno je da je udovi-
ca i ,,čista“. Što znači da ne održava polne odnose i da višenema
menstrualni ciklus. Ispovest koju je o ovom fenomenu još šez-
desetih čuo dr Dragić, kaže da izbor u ovaj đekstet možda jeste
bila čast ali i velika odgovornost. Sakupljene u jednoj prostoriji,
žene su košulju morale da izatkaju i sašiju od prvog sumraka do
ponoći. Mada je posao bio isti ove žene imale su četiri sata fore
manje nego u drugim krajevima gde se tkalo do prvih petlova.
Valjđa se zato i za svaki drugi posao koji se treba obaviti efika-
snou Negotinu kaže „brzo kao Čumina...„
Od skora običaj je malo komformizovan, kao uostalom i svi
drugi u vlaškoj magiji, prilagođen savremenom životu.Da li zato
što su ljudi već postali prisniji sa demonima ili zbog toga što su
imenergetske moći ojačale, ne zna se. Tek od polovine ovog veka
bakeu Negotinskim selima više ne moraju biti potpuno nage.
Čuminu košulju mogu da istkajui samo ogoljenih prsa. Ni pot-
puni muk više nije neophodan. Ukoliko i progovore po neku reč
ili se nasmeju tokom tkanja, to bar po priči ovdašnjih žitelja ne
može oslabiti snagu magije.
Jer tanke niti kučine koja je sazrela oko Petrovdana, i de-
blje iz jesenje berbe, prožimaju se voljom ovih odabranih stari-
ca. Jakom voljom, pošto se njihova snaga više ne troši na rađa-
nje ili čuvanje potomstva, na rad u kući i polju. Sve što im je duh
podario a one više ne rasipaju, splelo se sa prirodnim ispranim
nitima, i zrači dugo vremena.
Tako je primarijus dr Miodrag Dragić u šelu Bukovči kod
Negotina pronašao Čuminu košulju rađenu tridesetih godina
20. veka. Čuva se u kući Milivoja Balanecka a pripadala je baki
Žojici, jednoj od devet tadašnjih tkalja. Košulja je skoro kvadrat-
nog oblika, stranica od oko 60 santimetra, sa otvorom za glavu
od 80 santimetra i 30 santimetra dugim rukavima. Dimenzija
čudnih ali i te kako svesno odabranih. Kroz njih je svako čoveč-
je telo mogli proći lako. Baš kao što bi i muka nakon ovog rituala
morala da prođe.Prljava je i stara ali su je Bukovčani po rečima

55
 dr Dragića „čuvali kao oko u glavi“.
Radmila Novaković iz donjomilanovačkog zaseoka Vojvo-
dani znaOđgovorna pitanje zašto se Čumine kosulje tako pažlji-
vo štite (U njenom selu Vojvodani to se čini u sanduku punom
bosiljka čiji miris rasteruje demone, doduše i moljce). Nije bilo
nikakve potrebe uvek tkati nove košulje jer se one ranije nisu
pojedinačno koristile. U toku te jedne noći izrade, ukoliko se
postupalo po pravilima obreda, energija koja je strujala kroz
niti bila je toliko moćna da je od čini vanzemaljskih i ljudskih
sila mogla da otera beskrajno mnogo zla. Snaga joj se uz to doda-
vana ako je čuva žena koja i inače ima ekstrasenzorne sposob-
nosti ili je odabrana da se bavi vidanjem ili vračanjem. Zato se
bar po podacima prikupljenom za ovu knjigu, pred smrt tkalje
koja je čuva, Čumina košulja ne ostavlja bezuslovno u kući. Već
se namenjuje po izboru stare vračare nekoj novoj mlađoj ženi
sposobnoj da ulivenu snaguu tkanini i uveća.
Od ovog kazivanja ne razlikuju se ni podaci dr Dragića.
Jer je i „njegova" baka Živica kojoj je pripala skupocena Čumina
košulja bila seoska ,,lekarka“. Poznata po bajanju nožem protiv
bolesti stomaka i po spravljanju čaja od sasušene glave guštera
koji se koristio kod difterije. Verovatno da je i ona pred smrt
zavetovala ovako vrednu stvar nekome ko ima njene moći pa je
otuda otišla u ruke dotičnog Balanecka.
Šta je Čumina košulja zaista predstavljala za stare Vlahe
naslućuje seupravo iz načina na koji obred predviđa njenu izra-
du. Mukotrpan rad, polaganje velike količine energije u veru da
jedino ona pomaže u borbi protiv masovnih epidemija. Jer uzrok
opakih bolesti koje se brzo šire, Timočani i đalje personifikuju
sa srdžbom onostranih sila. Može se to videti i u eseju „Čumina
košulja" koji je napisaodr Dragić. On govori o epidemiji kolere
koja je Srbiju zahvatila 1836. godine.
Sve je počelo strašnim seobama stanovništva u rusko-tur-
skim ratovima. Rulja je sa svih strana hrlila u Srbiju i knez Miloš
Obrenović dopustio je izbeglima da se smeste u Krajinu i Ključ.
Ali kada je iz Vidina stigla vest o „kužnoj bolesti" Knez zatraži
sprečavanje đaljeg doseljavanja i naredi da se uz samu granicu

56
podignu karantini. Strah koji je zavladao od epiđemije naterao
je narod da se iz nizija povlači u planine. Knez Miloš Obrenović
nije im zabranjivao seobu ali je da bi zaštitio sebe i svoju porodi-
cu, pređuzeo i sve druge mere. A centralna je bio zahtev da mu,
po starom običaju iz istočne Srbije, devet golih baba za jednu
noć pored vatre tajno izatkaju košulju kroz koju se provukao
najpre on a potom njegova porodica, svita i vojnici.
Valjda se zato vera u moći Čumine košulje ni danas nije
ugasila. Danas se ona po izučavanju dr Dragića uglavnom svela
na prevencijuali se vera u obim njenog dejstva proširila. Ona se
sađa tka ne samo kao mađijski artikal kod epidemija i bolešti-
ne već i kao preventiva od bilo kakvih životnib opasnosti. Kroz
nju se provlači i novorođenče dabi se i tim metodom oslobodilo
eventualnih navala Babica. I odrasli pred svaku sezonu koja bi
mogla doneti neku boleštinu. Koriste je pojedinačno i prevare-
ne žene i muškarci koje imaju problema sa potencijom, oni koji
imaju maniju gonjenja, strahove ili nesanicu. Pomoću nje otkla-
njaju se opsesije ali se i navlači ljubavna magija. Traže je seljaci
kojima često umire stoka, ratari ako im obole usevi.... Samo je
ritual za njenu pojedinačnu upotrebu još uvek isti.
Pacijent mora doći čist i okupan. Noć pre toga treba đase
suzdrži od seksualnih odnosa, svađa i bilo kakve netrpeljivo-
sti. Ujutru se košulja tri puta obrne oko golog tela a potom vra-
čara dodaje ,,začine“ koji osiguravaju da željeni cilj neće biti
omašen.
Ali košulja nije neprikosnoveno pravo vračare. Ukoli-
ko neko želi da je upotrebi sam, dužnost starateljice koja čuva
vrednu tkanicu jeste da mu je pozajmi. I mada se to retko deša-
va zabeleženi su i slučajevi ,,samopomoći“ uz Čuminu košulju.
Još jedan dokaz znači da je moć prevashodno u snazi koje je
poprimio konac. A sve što prati obred samo su dodatni alarmi.
Košulja se pozajmljuje najčešće kadamomak iz kuće odlazi
u vojsku. Priča se da je mnoge regrute ona spasila kuršuma ne
samo u balkanskim već i uoba svetska rata. Zato se i danas pre
ispraćaja u vojsku, ošišani i okupani, mladići tri puta povuku
kroz Čuminu košulju. Isti običaj masovno je korišćen i u vreme

57
kada je NATO započeo agresiju na Jugoslaviju. Iako su napa-
di bili izvođeni izuzetno preciznim tehnološkim naoružanjem
i navođeni kompjuterima. Žrtve su dakleipak morale biti samo
sudbinom odabrane. Ali očigleđno je da je vera u Čuminu košu-
lju i magiju uopšte, u Timočkoj krajini toliko jaka da se eto i na
kraju drugog milenijuma smatra da je ona jača i od zle kobi.
Savremeni naučnici poput dr Dragića, kada ovo tumače
kažu: „Magijski rituali predstavljaju ujedno i prvu labaratori-
ju ljudskog uma, prvu školu za borbu protiv bolesti i smrti. Iz
nje su se razvijale druge, paralelno sa postignutim iskustvima
ljudskog uma, preko raznih oblika i stupnjeva religije, do do-
stignuća savremene medicinske nauke. Ako je magija jedna od
početnih faza socijalno-zdravstvenog razvoja čovekovog uma,
faza koja bi pripađala „psihičkoj arheologiji", onda su sve da-
lje faze do savremenih dostignuća samo logična kontinuirana
organska celina u zakonima čovekovog umnog razvitka, sve do
poslednjih epohalnih dostignuća odvajanja čoveka iz zemljine i
ulaska u mesečevu orbitu“.

Vesele vile i Ijute aljilje

Vlvesu veoma vitke i visoke vile obučene u duge bele, pone-
kad zelene haljine. Okićene su cvetnim vencem, kreću se u grupi
i svakoga ko ih vidi omađijaju igrom i pesmom. Žive uglavnom u
pećinama pa kad zatreba, dovoljno je da im se pred ulaz u špilju
đonese votiv i skidaju svaku bolest ili čini. Zato mnogi u Istočnoj
Srbiji i danas ostavljaju svoj beleg pred ulazom u Rajkovu peći-
nu kod Majdanpeka.bacaju novčić u Zlotskoj pećini kraj Bora ili
proveravaju priču koju su mnogi zapisali - daVlvekad su ljute
vode međusobnu borbu na Crnom vrhu, planini kod Bora. Ener-
gija koja se izdvoji zapara vazduh. Blagi letnji povetarac prerasta
u oluju, začas dotrče oblaci, sevaju munje i pucaju gromovi. Iteš-
ko onome ko se u tim trenucima nađe među razbesnelim lepo-
ticama. To čine samo najhrabriji, muškarci omađijani njihovim
šarmom i žene koje bi da preuzmu malo od njihove moći.
U Timočkoj krajini mnogi tvrde kako su smogli snage da
prebrode strah i pridruže se njihovoj bahatoj zabavi. Vlve ih

58
ponekad zanesene divljim pokretima i hukom vetra ne bi prime-
tile ni čule. A nekada im prisustvo ljudi uopšte ne bi bilo važno.
Jer Vlve po kazivanju starib, spadaju u demone bliske čoveku. I
mada poneki etnolozi u svojim istraživanjima mešaju vlve, mi-
losnice pa čak i šumsku majku, po verovanju naroda iz okoline
Bora, Donjeg Milanovca i Negotina, predanje čini tačne razlike.
Vlve ne čine zlo ljudima. Sem jednog izuzetka. One. obožavaju
bukove šume, vrbu i jasen i užasno ih naljuti samo kada neko
povredi drvo ili ga poseče.
Zato se valjda Vlva boje samo oni koje zastrašuje bilo koja
pomisao na duhove i više sile koje vrebaju iz tame ili sa neba.
I naravno drvoseče ovog kraja. Oni tvrde da su mnogo puta na
razne načine opomenuti da ne đodiruju blago Vlva ida zbog toga
retko rizikuju. Po zapisu koji je učinila etnolog Srebrica Kneže-
vić, Pera Pavlović iz donjomilanovačkog sela Boljetin, tvrdio je
da Vlve drvoseče ,,presreću“ čak i u snu, preteći im. Ima prime-
ra da su čoveku koji se usudio da dirne u njihovo biljno carstvo,
paralisale ruku.
Strah od ovih predanja ljuđe ovogkraja ne ostavlja ravno-
dušnim ni danas. Timočka krajina je kraj najbogatiji šumama.
U ponekim od opština, poput Majdanpeka čak 70 odsto prostora
prekriveno je gustim krošnjama. To su uglavnom stoletni hra-
stovi i bukve, i mnogi od njib nose svete zapise. Prinuđeni da
obavljaju svoje zadatke, (zaposleni u institucijama koje brinu o
seči i podmlatku šuma), vrlo su sujeverni. Kad god se dogodi da
im na šumskim putevima ode guma ili crkne motor pripisuju
to ljutim Vlvama. A ništa manja panika nije zahvatila ni celo-
kupno stanovništvo na Donjem toku Dunava kada je tamošnja
obala raskrčivana zbog izgrađnje hiodroelektrane „Đerdap I“.
Strahovalo se da će se Vlve razbesniti i pomoriti čitav svet.
I danas, iako turbine ove jugoslovensko-rumunske brane
besprekorno rade već tri decenije, poneki stari Tekijanci tvrde
da se Vlve kriju u okolini njihovog naselja. Noću se motaju oko
mirisnih šuma iznad grada. A danju se brčkaju na Dunavu. Rone
duboko do zidina stare Tekije. Pod površinom reke poput sirena
igraju se sa velikim ribama na ostacima starorimske tvrđave i

59