ta su bajalice

Autor: Petar Joki

Prema narodnom verovanju bajalice su obino rei koje brane i mogu da oteraju
zlo od osobe koja je opinjena, ili, pak, da naude zlo drugoj osobi; izgovaraju se
tihim glasom, apatom, i ponavljaju. Pojava bajalica se vezuju za prastare
religije, jer se ovek oduvek obraao nepoznatim i tajanstvenim silama i
boanskim biima. Videvi sebe u bedi ili nevolji, smatrao je da je njegov spas
udruenje sa viim silama: duhovima, demonima; da dobije njihovo
blagovoljenje; da se koristi njihovom pomoi...da bi mu bilo lake. Bajanje se
sastojalo u naroitim molitvama u kojima su sistematski pominjana ona imena
demona, koji upravljaju ljudskom sudbinom i njima su puivali molbe za pomo.
Odatle su se razvile itave formule molitava "bajalica". Klinasti natpisi Asiraca
sauvali su mnoge formule u kojima se pominju imena raznih duhova. Kasnije
je ovaj kult preao u Egipat i Hanan. U Indiji, koja je jo 3.500 god. pre Hrista
imala svoju kulturu, bajanje je isto tako imalo veliku ulogu. Danas se tamo
primenjuju iste metode kao i u severnoj Aziji. Spomenici sanskritskog
(staroindiskog) jezika puni su formula bajalica, uputstava. To su opirna
izlaganja o moi putem dugih molitava, prinoenja rtava i samobievanja. Ima
zapisa, da su pojedini budski svetenii putem dugog usavravanja doli do
velike duhovne moi; dizali se u vazduh; zaustavljali tok sunca za izvesno
vreme i kretali zemlju?!? Danas se isto tako pripisuju udne moi i indijskim
prvosvetenicima (dalaj-lamama) na Tibetu, koji vae kao inkarnacija Bude.
arobnih tajanstvenih formula bilo je i kod Jevreja. Oni su te formule ili glasno
izgovarali, ili su ih zapisivali u amajlije " tefilin". Tefilin je Jevrejski molitveni kai
(na grkom jeziku: "filakterija") na kome su ispisana etiri zaala iz Mojsijevog
petoknjija. Tim kaievima oni su vezivali glavu ili ruku , i verovali da onaj ko
ima na sebi ovakve poveze (kaieve) otklanja svako zlo od sebe.

Srpske narodne bajalice

Naravno, Srbi nisu poteeni ovog praznoverja; da se tihim izgovorom
"arobnih" rei mogu umilostoviti natprirodna bia za potrebe dobra ili zla. Baje
se u raznim prilikama i neprilikama. U odlomku "Otkrie" iz romna "Deobe" D.
osia jedna ena baje "baca kletvu" na Nemce, ali kao to se iz daljeg toka
prie vidi to nije pomoglo. Zato? Zato bajanje na nekoga deluje, a na nekoga
ne deluje? Re je o sugestiji. Ako veruje "magija" deluje, ako ne veruje - nita.
Uzmite ovaj primer: Ako jednom svom zdravom poznaniku svakodnevno kad ga
sretnete govorite da loe izgleda, pa kad on u te rei poveruje moe se
razboleti iz "ista mira". Zato u vam ispriati istinit dogaaj od pre 30-tak
godina. U jednom afrikom plemenu seoski vra je "imao" takvu mo da kad
nekoga hoe da kazni za neki prestup - uperi tap u njega i izgovori kaznu koja
se posle nedelju dana bez iije radnje realizuje. Dogodilo se da je iz tog
plemena jedan mlad ovek otiao u Australiju, tamo se zaposlio i jedno vreme
eni i porodici slao novac, a onda iz ko zna kojih razloga prestao. ena se
poalila vrau. On je upitao metane: Gde je ta Australija? Neko je prstom
pokazo prazan prostor iza drvea i vra je uperio svoj tap u tom pravcu i
izgovorio re: SMRT. Meuim, vra je znao da to nije dovoljno, pa su u selu
skupili novac i poslali jednog metanina da ode u Australiju pronae
"osuenika" i kae mu da je vra uperio tap u njega. I da ne duljim priu. Kad
je nesreni ovek uo poruku, odmah je prebledeo. Kako je sve ovo pratila

jedna nauna ekspedicija, jadnog oveka su odmah odveli u bolnicu gde je bio
pod nadzorom lekara. Pred njihovim oima tom oveku su bez ikakvog vidljivog
razloga sve ivotne funkcije poele da slabe i nakon sedam dana ovek je
umro. Sad vam je malo jasnije zato Nemci u pomenutom delu D. osia nisu
nastradali - nisu razumeli kletvu. Pouka, ne petljajte se sa ovim vradbinama,
jer ak i malo sumnje moe vas odvesti tamo gde ne elite. To se najbolje vidi
kad su u pitanju crkveni praznici. Zato nekome ne smeta da radi na "crveno
slovo", a neko nadrlja i sa onim podebljanim crnim u verskom kalendaru?
Objanjenje je prosto: Veruje, ono postoji, ne veruje - ne postoji. Ali, pazite
nije dovoljno da u sebi kaete: Ne verujem, treba to istinski, bez trunke sumnje
da JESTE. Sugestija je opasna stvar.