KNJIGA O ADAMU I EVI

Ovaj apokrif posveen je prvim biblijskim ljudima, Adamu i Evi. Nastao je u prvom
ili drugom veku pre Hrista na hebrejskom jeziku, a na srpskoslovenskom jeziku
poznat je u duoj i kraoj verziji u sedam prepisa. Kraa verzija se svodi samo na
Evinu priu, uz nekoliko izmena i dopuna, ali je pripovedanje vie zaokrueno i svodi
se na svoju osnovnu sutinu. ivot Adama i Eve predstavljen je sa vie detalja i
celovitije nego u Bibliji. U duoj verziji motiv Evinog sagreenja pojavljuje se u dva
navrata. Najpre o grehu govori Adam, a potom i Eva, ali je njena pria daleko
opirnija i slikovitija, ispriana sa mnogo vie detalja o samom ivotu u raju i
njihovom izgnanstvu. Osnova od koje se polo u stvaranju ovog apokrifa je Biblija,
odnosno Knjiga postanja.
O ivotu Adama i Eve u raju gotovo da se i ne govori. Navodi se da su oni imali svu
slobodu i sve to su eleli, a po Adamovoj elji "iahu zveri, i ivotinje i sve
ptice krilate". Okusivi plod sa Drveta poznanja dobra i zla, oni su poinili greh i zbog
toga ih je Bog prognao iz raja, jer jedino to im je bilo zabranjeno jeste da jedu sa
ovog drveta. Sedei sa Evom pred vratima raja, Adam usni san kako e imati dva sina,
Kaina i Avelja, i kako e Kain ubiti Avelja. Pred vratima raja oni su proveli osamnaest
godina. Poto je prolo etrnaest godina i poto se ostvario Adamov san, Eva rodi Sita
i poziva Adama da se zahvale Bogu i prinesu mu rtvu.
Kada se Adam razboleo i leao na samrti, uplaen jer do tada nije znao ta je bolest,
Sit odluuje da sa majkom ode u raj i zamoli Boga da Adama spase smrti. Kae kako
e pred vratima gorko plakati ne bi li ga Bog uo i poslao anela. Sit ovim svojim
reima pokazuje svoju emotivnost i elju da oca spase.
Adamova pria o izgnanstu iz raja poinje na Sitov podsticaj. Adam za bolest i smrt
optuuje Evu jer se ona najpre dala prevariti. Njihov dijalog doprinosi dinaminosti,
ali je Adamova pria veoma kratka, svedena na najvanije trenutke koji se tiu greha,
bez mnogo detalja. Eva, sluajui Adama, eli da sa njim podeli bolest, jer je svesna
svoje krivice.
Poto Adam zavrava priu, Eva i Sit odlaze pred vrata raja, gde e Eva jo jednom
biti optuena za greh, ovoga puta od strane zveri nad kojom je nekada imala vlast.

Bog je poslao arhanela Mihaila koji im kae da Adamu nema spasa i da se blii dan
njegove smrti. Daje im granice bora, kedra i kiparisa od kojih Adam napravi venac, a
od njega je izraslo drvo od koga je sainjen krst na kome je Hrist razapet.
Sada deca trae od Eve da ispria svoju pricu. Njena je pria daleko opirnija,
slikovitija, sa puno detalja i veoma dinamina. Kae kako je Adam uvao raj sa
istone i severne strane, a ona sa zapadne i june, Adam muke, a ona enske zveri. U
raj ulazi avo sa Adamove strane, pretvara se u anela i obraa se Evi. Kae joj da ako
budu jeli sa drveta sa koga je Bog zabranio bie kao bogovi.
" Mnogo vas alim, jer ne razumete nita, ali vam kaem: to drvo je bolje od svih
drveta. Ako jedete sa drveta tog, biete kao bogovi i svetli ete biti kao aneli. "
Kada je pojela plod, postala je naga i shvatila je ta je uinila. Uzima lie smokvino
da pokrije svoju sramotu. Doziva Adama ali iz nje govori avo i Adam kua plod.
Shvativi da je poinio greh, obraa se Evi:
" O, eno, ta mi uini? Zato se udaljismo od milosti Boije?"
Sledi motiv silaska Boga u raj, kome Adam nije posvetio mnogo panje u svojoj prici,
ali Evina prica predstavlja jednu skoro zasebnu i celovitu epizodu. Bog silazi na
krilima heruvima." Adamovo drvee cvetae cvetom obilatim, a na mojoj strani
drvee uvelo i otpalo bee."Aneli ih teraju iz raja, a oni se ele moliti Bogu. Adam
moli za hranu, ali im Bog dopusti jedino miomiris tamjana. Pred vratima raja gorko su
plakali i sedam dana nisu jeli. Eva ga poziva da potrae hranu, a Adam je eli predati
smrti, ali se boji:
" Evo, dolazi mi na srce da te predam smrti, ali bojim se, jer je tvoj lik Bog stvorio.
Zbog toga ne mogu sazdanje Gospodnje razoriti. Nego, poto se kaje i vapi ka
Bogu, zbog toga se srce moje ne moe odvojiti od tebe."
Jedna od najzanimljivijih epizoda je i ona o Adamovom sklapanju ugovora sa
avolom, koja je uticala na kasnija dela pisane i usmene tradicije:
"I tako uze Adam volove i uzora da sebi stvori hranu. Tada avo doe i stade pred
volove i ne dade Adamu zemlju da ore. I ree avo Adamu:

Moja je zemlja, a Boija su nebesa i raj. Ako hoe moj biti, onda radi zemlju. Ako li
hoe Boiji biti, onda poi u raj.
Adam ree:
Boija su nebesa, i Boiji je raj, i Boija je zemlja, i more i sva vaseljena.
I avo rece:
Ne dam ti zemlju raditi dok mi ne zapie rukopisanje svoje da si moj.
Adam ree:
Ko je zemlji gospodar, njegov sam i ja i deca moja.
avo se obradova, a Adam znaae da e Gospod sii na zemlju i obui se u oveiji
lik i satrti avola."
Adam i Eva reie da poste, ne bi li se Bog umilostivio i podario im ivot. To je jo
jedna zanimljiva epizoda, jer e avo jo jednom pokuati da prevari Evu. Molei se u
reci Tigar, jo jednom vide avola u aneoskom liku koji je poziva da izae iz vode
jer je Bog uo njihove molitve. Eva je ipak shvatila da je to avo i ovoga puta odoleva
iskuenju.
Evina pria se naglo prekida:
"Umukni, Evo, jer mi se dua ve odvoji od tela! Nego, ustani i pomoli se Bogu dok
ne predam Bogu duu svoju."
Eva se moli i iskazuje svoje aljenje zbog greha. Adam umire i tri anela kade
njegovo telo. Eva poziva Sita da vidi udo jer se svi aneli na nebu, sunce i mesec
mole za Adama. Arhanel Mihailo odnosi njegovo telo u raj i stavlja kraj Aveljovog.
Onda se Bog obraa Adamu:
" Ovako ti rekoh: zemlja si i u zemlju e zatim poi i onda e na vaskrsenju
vaskrsnuti sa itavim rodom ljudskim."
Eva, svesna svoga greha, eli da umre i tako bude sa Adamom. Moli se est dana i
onda umire.

Dijaloka forma apokrifa doprinosi veoj kazivakoj neposrednosti i ivosti, takoe i

karakterizaciji likova. Motiv sagreenja prikazan je iz dve perspektive. Adamova pria
je samo neka vrsta uvoda u Evinu. On izraava aljene zbog poinjenog greha, pati za
ivotom u raju i plai se jer ne zna ta je bolest. Evina pria obuhvata niz zanimljivih
epizoda. Kompozicija, dominantna dijaloka forma, dinaminost ucinili su da ovaj
apokrif bude rado prevoen i itan.