Миле Дупор

Иду Славени…

Из закључка књиге:

‘‘Ипак се надам бити среће да с овим потакнем бољега од себе, а у скорој олуји ако нас многих нестане
да се један примерак ових скица сачува за бољега пророка Славенства.‘‘

''Многи ће искрени Славени под притиском тешких дневних догађаја уздахнути над овом књижицом, јер
она прориче величанствени наступ Славена у трагичном часу када се проклество над славенским родом
проширило, и када као да људи и богови намерно буне сваки ход Славенства. Разапета комунистичка
неславенска Русија, својеглава аристократска неславенска Пољска, измрцварена најславенскија
Чехословачка и лудо растргавање борбених Славена на Југу.''

Уместо увода:

Здраво живо роде, себе не сматрам бољим од писца ове књиге али се надам да ће се наћи неко потакнут
овим мојим малим покушајем да тешко читљиву књигу због лоше скенираних страница и архаичног
језика приближим данашњем времену и стању читаоцима са неким мојим малим додацима као
смерницама. Опширније на крају књиге.

ШТАМПАРСКО ПОДУЗЕЋЕ ''НОВО ДОБА'' – СПЛИТ 1939

1
Садржај:

Страна
Прва жртва Панславизма 3
Стална на том свету само мена јест 4
Пут Кавкаске беле пасмине 6
Расе и нације дефилују историјом 7
Сунце равна селом и градом 9
Сунце равна нашом историјом 11
Ход култура по ходу сунчаном 14
Германска светска сила на пролазу 15
Пад културног града на западу 17
Четврти људски род Сатемаца 22
Коридор Славена 25
Где је та сила негативне расе 34
Славенске државе и држовање 40
Славенски народ рађа, остали израђа 45
Презиру нас они са запада 47
Серија следећих ратова 49
Какви су то духови по Европи 50
Европу су војске притиснуле 52
Минерали и метали....... храна машина 58
Жито, главно гориво армаде 62
Адути Русије и револуције 63
Немци и Руси – Германи и Славени 65
Славени у новим интеграл ним ратовима 70
Решена Сфинга беле пасмине 74
Траг сунчаног хода на људима 76
Дионизијски мистериј Славена 77
Небески симболи и карактери раса 79
Сукоб раса гледан из астрала 81
Периоде ратова у вези сидералној 82
Коначни обрачун људи са Атлантиде 83
Закључак 87
Писмо читаоцу и будућем настављачу рада (додатак) 91
ПРВА ЖРТВА ПАНСЛАВИЗМА

(место посвете)

У 17 вијеку један необуздани католички попа са језуитском мантијом попут фантастичне штафете
пустоловно је прокрстарио васколико славенски свијет од динарских планина до сибирских степа, носећи
у себи неутаживу мисао све славенства упркос свих запрека и иронија људске судбине. Прерано пре свих
расизама и национализама, понио је он у глави генијалне планове о уређењу славенске хегемоније,
планове који још нису остварени до потпуности, а својим трагичним и испрекиданим животом понио је
на себи сву судбину свог великог рода, који је овакав изданак из своје крви прерано избацио.

Као сваки геније, и он је живио пре свога времена, те је његово дело морало лежати у прашини пуних
200 година док су га први славјанофили нашли и подигли. Године 1918 у дане коначног ослобођења
Славена, навршило се равно 300 година од његова рођења. Поријеклом из Лике, одрастао на Купи, за
идеје трпео, прогоњен од Рима до Сибира, и коначно страдао за славенску ствар.. То је био фанатични
зачетник свеславенске мисли, велики и племенити наш пустолов – Јурај Крижанић. Малена Хрватска прва
је дала славенског идеолога, свог католичког попу, који је историјско водство Славена назначио тада
православној Русији.

Откуда је тако рано у повијести, и у тако раним младалачким годинама, дошла ова мисао нашем
земљаку, то се не може објаснити него генијем. 1641 године надобудни кандидат доктора теологије у
Риму, подноси смиону молбу Св. Конгрегацији да га одреди за мисионара, ништа ближе него у срце
Русије! Своју молбу поткрепљује чак тиме, што жели доћи на сам двор цара свију Руса, да му буде
преводилац, васпитач његових синова, - а евентуално и саветник у државним пословима!

Строги црквени оци потсмехивали су се амбициозном залету младалачке маште; али ипак, за сваки
случај, да нешто преслободно из овако занешене и образоване главе не испадне, у интересу цркве, Рима
и мира, одредише га у малену његову домовину, на положај најобичнијег сеоског попа.

Земљаци су жалили овакву судбину образованог теолога па су му понудили професорске катедре.

Нудили су му племићи васпитање својих синова. Нудио му је то и трагични бан –јунак Петар Зрињски.
Али он је све одбио и туробан понио своју тајну на село да у тишини доврши своју замисао о пан
славенским плановима, и о васпитавању будућег цара свих Славена.

Неколико година отуда је он узнемиравао црквени Рим својим бескрајним молбама за мисионарство по
Русији. Мада су врховне старешине у Риму знали да је по среди више мисионарство идеје славенске него
католичке , ипак је и њима дојадило, и дозволише му да мисионари, - али у Пољској. Успут га
препоручише неком бискупу у Смоленску да га надзире, јер да младић превише ватрено прича о Русији и
о мисији њеног владара на сједињењу свих Славена.

Иако су и бискуп и пољаци, као непријатељи Руса, стали на пут Крижанићу, говор руске душе са блиске
границе још је јаче распламсао занесеног попа, и он се на врат на нос догура на концу, да као прирепак
неке делегације направи излет у Русију, - земљу његових снова.

Руска душа, која се доима и непријатељима, дојмила се и опила попа, слугу божјег Јурја. После овога
путовања он је свим духом постао само једно: Велики Славен будућности, а мантију на себи више скоро
ниje ни осећао. Стога, загрејан, усуди се и обрлати лично Св. Оца папу, да му овај даде дозволу за Русију.

И кад му на концу и овај то ускрати тврдоглави кубурош оде без мантије и без одобрења.

3
Али никад генију није дано да би га његов век разумео. Колико су га схватили најближи земљаци
толико су и сами руси. Кад се обратио Руском Цару и понудио своје услуге, добио је на велико
изненађење прогонство у Сибир! Зашто је ово дошло није себи могао објаснити, нити је после њега
ико то сазнао.

Но не савладиви фанатик прашта све славенском цару, и пише у Тоболску за њега велики ''Разговор о
владатељству'' и друга дела, упућујући га стално на његову славенску мисију. Цар та дела није читао,
и сва милост коју му је та земља учинила била је: што му је после 15 година заточења на пусте молбе
дозволила слободан излаз из Русије!

Да не загине од глади, несретни и већ остарели идеолог сталио се привремено у неком манастиру. А
када опевани јунак пољски Јан Собјески поведе победничку војску на Турке, немирни Крижанић утече
из манастира и као 65-годишњи старац прикључи се једнаким одушевљењем бојним редовима,
против тада највећег непријатеља Славенства. Код опсаде Беча 1683 први пут је нашем племенитом и
несаломивом претечи једва нешто успјело за славенску ствар: наиме погинуо је бранећи незахвалну
славенску браћу.

Ни један кршћанин није онолико вапио за јединством вера, ни један славен као он, а скоро ни један
јунак из романа није са онолико упорности следио своје идеје.

Дела, која је на свом страдалничком путу, и на посебном свом међуславенском језику, написао носе
прве смернице практичног извођења славенске политичке превласти у свету. На тим делима нешто
касније мудри Петар Велики заснива силу руске империје. Међутим сва мисао нашег апостола није
коначно остварена. Фантастични и генијални његов план чека хероја револуционара који ће га
оживљавати, као што патничка историја његоа живота чека художенственика који ће је приказати.

СТАЛНА НА ТОМ СВЕТУ САМО МЕНА ЈЕСТЕ

Пре него се залетимо профетским (пророчким) тоном наговештавати победнички наступ нашег
големог рода, да нам прорицања не би изгледала произвољна, погледаћемо летимично главне
законе развоја света, који природно и у нашу пасмину силе на испуњење њеног задатка. Нека нам се
не приговори ако попут Мојсија почињемо са постањем свијета да би завршили на изабраном
народу, јер премного нас има који ћемо овако боље разумети; Славени смо и како би могли примити
једну перспективу а да је не вежемо са општим светским збивањима.

''Стална на том свијету само мена јесте'' изусти Славен Прерадовић из генералске униформе
германске. Већега закона није утврдити. Не прати он само свакодневне појаве, него једнако важи за
све векове, светове и просторе. Васколики Мир можда само кроз то и постоји што је обузет својим
сталним и кобним постајањем и нестајањем. Без тога га не би ни осетили, а можда га чак не би
примјетио ни Онај који стоји иза свега тога промењивог збивања. И око нас ствари да стану, наша
мисао да стане, ми више не би осјећали постојање, ни ми стварно више не би постојали.

Кроз ово вејање ствари, и само кроз ово Бог богује, каже негде филозоф Милош Ђурић. У сваком
моменталном застоју свемира стао би и Он сам, обамро би, нестало би Њега и свега, и ништа не би
осетило да постоји нити би постојало. Та вечна кретња и промена ствари (панта реи), тај Његов живот
кроз њих, то је једина и сталност и стварност која стоји иза свих мена. Иза свих стоји бескрајно вечни
Крон Уран, отац ствари, људи и богова.
Докона су сва мудровања и наклапања о питању кад је почело прво кретање ствари и шта га је условило.
И ако је све ово кретање ''вечни мир у Господу'' за нас питање првог кретања спада у рубрику постања.
Својом појавом Свемир се је појавио у кретању. Најновија идентификација материје и енергије сведочи
нам да су се обе родиле. И сам живот кључа од искона, од постања ствари. Свака кретња, свака мена,
знак је живота и условљени су исконском ватром Кроноса која се вечно не дâ изравнати.

Шта је то што гона (гони-гања) бескрајну игру светова, шта присиљава планете на правилан пут око сунца,
шта подарује живот на земљи, шта ли разиграва бесомучну трку електрона у молекулама??! Све је то
нека Емпедоклова ватра којој је порекло у далеким регионима Свемира; иста пратвар-праенергија која
титра у кристалима елемената и умовима генија; божанска крв дата за покрет света и манифестације
живота.

Али у бескрајном смењивању ствари и ми грешни запажамо неки ред. Све се развија од простијег ка
сложенијем, да се на концу врати ка свом почетку. Као у неким валовима дизања и спуштања одудара
ритам: Васиона дише.

Безбожник Дарвин и још већи безбожник Хегел тако су дивно показали божанске законе развоја. Сва
царства природе нераздвојно су везана и у етапама, сменама и валовима наступају ка вишем животу. До
рођења проживели смо сву скалу од амебе до човека, до старости проживели смо досадашњи напредак
човечанства. Следећи човек и следећа генерација дижу тај напредак више. Кроз рађања и умирања расти
вали еволуције.

Велика свемирска сунца пролазе свој живот у једанаест етапа, наше је сунце сада у деветој.

Земља је некад била у Сунцу. Све ово шаренило на њој, ум великог Тесле и мозгови безбројних теслаћа,
били су исте плиновите форме. Ватра, тј. унутарња сунчева и вањска свемирска температура својим
гонањем извајала је све ово што видимо. Из Грчког ''Таоса'' из Мојсијевог '' Духа над водом'' посредством
топлине дигло се је оволико богаство облика. Груба земља, руде, кристали, биљке, морске амебе, мале
животиње, па веће и веће, и на концу као круна свега његово величанство – сам човек. И он не стаје, него
нека унутрашња ватра вуче га напријед путем еволуције и он твори цивилизацију. Тако сваки Еон
времена носи нешто више и савршеније. Све док не дође час да се све због недостатка унутрашње
топлине почне враћати натраг, па и сама земља пође ка своме родитељу. Сав тај њен живот биће онда
тек један уздах све космичке еволуције некуда даље напред. Или: свет излази из Браме и враћа се у
Браму.

Завирите великим микроскопом у честице руде, биљке, крви... и свагде ћете наћи покрет богатог живота
који приноси свој удео васколиком покрету свијета. Мијења се, умире и рађа крвно зрнце, цвијет, човек,
нација, раса и светови, носећи сваки свој одговарајући вал у дисању свемира и животу богова. Вините се
големим телескопима на небо и видећете да нам је Земља сестра десетинама планета. А даље од
Млијечног пута (колико допиру далекозори) круже с неким циљем још милијарде сунчаних система
сличних нашем. И ван тога Пута сигурно су далеки још многи путеви који ће вечно изазивати умове
мудраца, да ''...им свету открију тајну''.

И свагде је ред да се све мијења, живи, иживи, и надокнађује новим. У читавом саздању природином, од
Микра до Макра, влада исти, повезани ред постања, успона и нестајања: ред еволуције-носећи
становити циљ богова знали га ми а не знали. И ако срећу успона нисмо доживели теши нас савремени
песник :

5
'' Све још може доћи, јер све било није..'' (Додатак: У духу времена у којем живимо, периода буђења
и наново откривања оног што се одувек знало треба се окренути ка Креационизму а самим тим
појмити да земља, сав живот на њој, планете и звезде нису онакве какве, сходно времену писања
књиге, су у задњих пар пасуса али и даље наведени.)

ПУТ КАВКАСКЕ БЕЛЕ ПАСМИНЕ

На цивилизованом континенту Атлантиди бела пасмина робовала је обојеним расама Толтека,

Тлаватла, и др. Проклињући њихову високу културу. Под неправедним владарима белци су се
повлачили у шуме и пустоши да тамо нађу заштиту неба и природе. Пропашћу ове земље извршена је
становита правда. Пропали су њени тирани, народи и сјајни градови. Само одабрани део , који је
бјежао од оцрњене културе центара, био је на домаку да се пребацује на сусједне отоке и
континенте. Ове одабране, јеврејска потопна прича помиње у лицу праведног Ноја, Бабилонци у лицу
чукундеде свога Утнапиштима, Индија у оснивачу расе Ману, староседеоци Америке у особи праоца
Тапези, итд.

Главнина Толтека и још неки пребацили су се на ново уздигнути костур Америке, где су током ранијих
вјекова дали своје нације и културе. Уназад хиљаду година знамо за последњу државу Инка која је
већ била у распадању и завршила биједно од немилосрдног наступа Шпанаца. Те бијеле авети што су
излазиле из дебелог мора као да су се враћали с потонуле Атлантиде да свете своју праведну браћу.

Главнина Тлаватла, Туранаца и нешто Белаца пребацила се више на ближу обалу афричку и европску.
Европа је тад била близу, а чинила је већи оток састављен од Скандинавије, Британије, Француске,
док све садашње славенске земље углавном су лежале под морем. Даљи развитак раса и земаља
одвијао се је у великим размацима и времена.

Предање каже да се Нојева лађа зауставила на Кавказу, и да се човечанство одатле поделило. Са овог
горја и данас се заиста може погледати на четири стране четири главна бијела рода, са јасним
језичким и расним разликама. Са јужне стране слични Хамовци и Семити са севера слични Кентумци
и Сатемци.

Северна Африка због близине имала је контакта са атлантском цивилизацијом, па је ту било увета
Хамовој скупини да прва рано започне своју културу, на тлу чистом и неискаљаном, започињајући
истодобно господство и цивилизацију бијелих. Хамовци, управо Египћани, први су се сталожили
после прогањања и атлантске катастрофе.

Отуда у њиховим споменицима постоји највећа сличност са културама Америке. Прича о Хаму, првом
сину Нојевом, односи се на њих.

Друга слична и појачана скупина, Семити (Сем је други Нојев син) продирала је даље на азијске
обале, стога је и нешто касније дала своју велику свјетску власт и високе културе.

Трећа најјача скупина (Јафет је трећи син Нојев) ударила је према северу, на обале старе Европе.
Главнина Јапуђана изродила је касније Европи силне расе (Илири, Грци, Келти, Романи, Германи...),
које су дале до данас силну моћ духа и тела и чија мисија још није коначно завршена. Ове расе данас
зовемо Аријцима или Индоевропљанима ''кентум-групе'' мада би овим Кентумцима више пристајало
право име ''Јапуди'' аналогно другим скупинама. Племе са овим именом постојало је иначе до у
касно римско доба у данашњој нашој регији Лици.
Посебна грана Јапуђана одлутала је још даље обалама тада големог Медитерана, заобишла Кавказ и
Урал и ударила у Срце Азије. На ''крову свијета'' високом горју Хималаја, преломили су се, још једном
страдали, и поново нагрнули на врата Европе. Они су дали најчудније расе, од њих, као од најлепшег
дијела, потиче и опште аријско, индоевропско, и кавкаско име. То су Иранци, Индијци и Славени а једним
именом зовемо их Аријцима или Индоевропљанима ''сатем-групе''. Првима би додијељено да рано
падну са јужне стране Кавказа и Хималаја у домену старих култура, а последњим тј. Славенима, да се још
дуго освежавају на хладном северном дијелу од ових гора, да тако сачекају узнапредовалу цивилизацију
и на концу да поведу цео кавкаски људски род да на висовима Кавказа ослободи коначно свог Прометеја.

За неколико хиљада година ослобођени дух атлантских изабраника поносно се прошетао Средоземном
морем господарећи одатле читавим свијетом и остављајући свој значајан траг у ходу човјечанства. Три
главна рода хватали су средину између три своја континента владајући одатле свима. Бик Египатски ту је
запео у земљу, крила римског Орла одатле су заокружила Медитеран, Лав енглески одатле је закорачио
половину глобуса.

Остаје још велики четврти род, они бројни и далеки путници порода Јафетова што се отцепише далеко на
сјевер и као за покору или тајни завјет, прокрстарише Кавказ, Урал, Хималаје, да након свих пустоловина
у своје вријеме хрупе нагло са неочекивано големом присутношћу. Хамовци, Семити, Кентумци, Сатемци
са својим међу мјешавинама, сви се изредаше осим последњих---последњих Славена. Богом дано
господство белих народа исцрпљује се. Германи кулминирају и већ су у мимоходу. Остаје још тај
последњи Нојев потомак, остају Славени закаснели род да и он прође као епигон васколике
цивилизације. У лаганом и величанственом ходу већ полако наступају свежи људи из степа, наступа нова
и не компромитована раса славенска да донесе задњу и коначну част васколикој племенитој лози
Кавказа.

РАСЕ И НАЦИЈЕ ДЕФИЛУЈУ ИСТОРИЈОМ

Моћ фараона, сила Бабилона, ум Хеладе и војник Рима,.... у своје вријеме једном и никада се више не
понови?! Зашто пропадају силне нације, културе, па коначно и читаве цивилизације? Нема ли лијека да
се нешто заустави?

Не! Лептир Воденцвет после животне радости тетурања над ријеком умире прве вечери. Задатак он
испуњава у једном дану. Прољеће буди биље, латице се отварају сунцу, маме бојом и мирисом да се
оплоде и оставе род. Мисија је готова кроз годину дана. Човјеку је подметнута љубав да одржи свој род и
амбицију да остави какво дело потомству. Неколико деценија и његово је довршено.

Младој нацији усађена је снага и полет који траже одушка. Њен народ се надмеће у пјесми, у игри, у
јунаковању и мудровању, у части и поштењу, у свему док не пробије у прве редове. Али и њен живот у
неколико вијекова докрајчује. У почетку је сваки њен члан жудио оставити име историји-при концу сваки
живи себично за себе. Нација осјећа да је дала, престају амбиције, она се дегенерише и уступа мјесто
млађим. Она се још нешто поноси са својом класиком, као старци што се хвале минулом младошћу.

Па и читаве цивилизације након исцрпљених свих снага својих народа осјећају се старима и
изживјелима, и кад их више нема ко понијети оне нестају, а на другу страну јављају се нове, чинећи тако
свака свој специфичан вал у развоју свијета. Као и читави сунчани свјетови, што су обузети сталним
рађањем, окретањем и гашењем, чинећи по један титрај у небеској музици свих свјетова.

7
Ко још неће да разуме да је ток свих догађаја на земљи подвргнут реду промјена.; ко неће да схвати
законе успона и пада кога нам сунце тако дивно сваког дана представља? Ко неће још да разумије
смјену раса и народа у свијету, кад му природа то сваког прољећа то зорно предочује.? Без сумње,
закони развитка јасни су свакоме ко и мало зарони у лоно природино. Само извесне групе
господујућих народа на западу затварају очи да мимоиђу овакве констатације. Плаше се да их
пребрзо не очисте народи који иза њих следују. Али зар ће они тиме зауставити неминовни точак
историје или продужити своје командовање у вјечност? Не свакако.

(Додатак-појашњење: Лоно природино је писац узео из стихова Луче Микрокозма

"Колико сам и колико путах,
дубокијем заузет мислима,
У цвијетно лоно природино,
Хранећи се питателним соком
из ње сисе голе и прелесне,
Матер штедру запитива смијело;
Рад чеса је творац сатворио;
ради л' ђеце своје многобројне?
али ђецу за ње удовољства?
ал обоје једно рад другога!?" )

Бацимо ли летимичан поглед на земљину прошлост видимо да су се на њој у некој временској логици
све појаве смјењивале у становитом валовитом реду. Људи, расе, културе, цивилизације па и сами
континенти дижу се и спуштају. Предања говоре о великим континентима Лемурији, Атлантиди са
њиховим високим и чудним културама и цивилизацијама, који нестадоше у океанским валовима
остављајући у нама мутну слику о општем потопу. Научна истраживања потврђују да у овим мрачним
људским сећањима има истине.

Наша писана историја позна смјену грандиозних култура које су се дизале и падале, предајући свој
вал нареднима. Велике светске империје дизале су поносно своје жезло над половину глобуса, па га
опет уморно спуштале и предавале другима који надолазе.

Проучавајући ове силне расе и народе , носиоце моћи и културе, стално нас се сетно доимају
гледајући на којој су висини били а како сада једва да достижу да буду пратиоци напреднијих. Све
стваралачке снаге загушене су, они се повлаче, изумиру, дегенеришу, и најчешће послушно прелазе
из руке једне свјетске силе у другу. Живе истина још Египћани, Мезопотамци, Кинези, Индијци,
Грци,... и ми се дивимо само њиховој прошлости.

Разне те старе нације појавише се у своје вријеме на позорници свијета, засјаше сјајем која им је
давала њихова физичка и духовна снага, досегнуше висину,... али тада окренуше надоле. Нигдје се
није баш десило да би култура са истог извора и на истом мјесту кулминирала два пута, нигдје ни
једна сила није остала стална. Нема ни једног народа, каже Шпенглер, који би читава стољећа остао
на истој висини те попут античких глумаца шетао на котурну (високим ципелама за улоге богова).

А како би друкчије и могло бити ако постоји икаква реда у развитку. Природа није бар тако
неправедна да би једнима дала трајно све а другима ништа. Једни су своје дали, проживели и
отишли; имају доћи на ред други, и тако редом.

Сваки народ, раса, култура, цивилизација,.... чине мању или већу карику, мањи или већи вал, у
бескрајном току еволуције. Сваки ће народ у своје вријеме зрелости дати своју највећу владалачку
моћ, своју културу посебну или продужену, односно свакако своју најјачу афирмацију у свету
испољавајући специфичне своје цивилизацијске способности. Уколико је који од ових под повољнијим
физичким и повјесним условима он ће се испољити и више, тек ће се изузетно гдје десити да који
премали народ у својој зрелости прође не запажен. Сваки апсолутно, мање или више, мора придонети
једном свој максимални покрет општем развоју човјечанства.

Све старије расе и народи у своје вријеме су то и учинили. Неки чине сада, а други ће после надоћи иза
ових да и они учине своје. Тако сваки у свијету има извршити становити део извјесног плана Створитеља,
и раса и народ и појединац и ћелија.

У том величанственом маршу раса кроз историју већ око седам хиљада љета тријумфално ступа бијели
род људски водећи човјечанство. Радујмо се да у том пролазу ми учествујемо баш сада, и у тако
импозантном броју и елану, ми часни дио бијеле пасмине-припадници силне расе славенске.

СУНЦЕ РАВНА СЕЛОМ И ГРАДОМ

Врховна моћ власти и културе сваког народа очитује се коначно у појави града. Који је народ био силнији
утолико су му били тврђи и уређенији градови. Прва људска организација тражила је камену утврду на
узвишици за смјештај своје елите. Данас се исто тако та елита смјешта у главни град окружена топовима
и гарнизонима. Сви путеви воде у главни град и по свом тако повлашћеном положају он је тако и главни
културни чинилац. Он је врховно дело своје нације, док провинција остаје пратилац речи која из њега
долази. Град је још увијек главна станица физичке и духовне организације и ако треба узети туђе земље
довољно је узети градове. Провинција по свом географском положају никада није дала организованог
отпора. Ако је национални морал града јак, народ је непобедив. Успоредимо Спарту и Рим. Ако је морал
града покварен, народ ће пасти при првом потресу, као што је пао потоњи Рим. (Додатак-питање: Какав
је данас Београд и колико још мора проћи до његовог коначног пада и успостављања новог главног
града Крушевца?)

А сад погледајмо како је мудра природа подметнула и удесила да се тај носилац народне моћи и културе
сам од себе мора постепено кварити, старити и пропадати, да би уступио место другима. Град је срце и
мозак нације, па је у њему и главна клица смрти. Сваки град, поред организације, лепоте и науке, носи у
себи још легла најгорих мисли, поганих инстиката и рушилачких страсти, коначни неред и
дезорганизацију. Зашто то? Град обилује најбољим умовима и организаторима, па зашто онда тако ниско
пада? А село, које је далеко од благотворног утицаја науке из града; у њему су људи једноставно добри.
Зар ти моћни и образовани, који непосредно и згодно стоје у контакту са градским народом не могу то
исправити и сачувати град од пропасти и одржати вечно висину своје нације? Не могу заиста јер се мајка
природа стара да све рођено мора и умрети.

Изађите само једно јутро рано у природу и сачекајте излазак сунца. Видите како се буди биље, отвара
цвеће, дижу лептири; послушајте пој птица, звона крда и песму пастира! Чини се као да све слави
рођење његово, његов величанствен излазак из крила океана. И све ће вас се силно дојмити, осетићете
да су вам мисли бистре, тело чило и свеже, и као да ћутите неки младеначки лет. Ђаци и мислиоци
најбоље раде у ово време кад сунце племени и бистри. Ви једног јутра примјећујете да је штета устанак
сунца преспавати а можда и одобравате што су стари у овој појави назирали добро божанство. А кад се
ово тако замјећује (уочава) за један дан, шта мислите, какав утицај изврши сунце на оне људе који га
дочекају читавог живота свим генерацијама? Какву чистоћу мисли и тела доноси то!

9
Ко гледа Зорино лице? Номади, пастири, сељаци. А видите физичку и духовну свежину њихову. За
номаде нема препрека, здравље је силно, ћуд неукротива а мисли јасне. Село је носилац врлина и
поштења. Велики песник – бан Мажуранић најкрепоснијег јунака налази у пастиру, народни песник
пут племенитих јунака започиње ''прије зоре и бијела дана''. Када је пророк Зороастер питао свог
бога Ахура-Мазду кому се је пре њега показао, овај одговара: Јими пастиру. Па и Хришћански дух
налази свог спаситеља једног јутра међу пастирима.

Сву благодат јутарњег сунца не добијају становници града. Уколико је град већи утолико су они у
положају чак да и не погледају лице сунчево. Сав главни друштвени живот одвија се тамо после
заласка сунчева. У граду увече настаје кретање, кад већ село, слушајући природу, спава. Настају
безбројне забаве и разоноде. Ноћ свему даје чар, богатога повлачи да кроз забаве нађе смисао
живота а сиромашног покрај њега нука да то потражи другим путем.

Град налази радост живота у прељуби, забави, пићу па и разврату, пороцима и оргијама. Сви
преступи почев од слатког украденог пољупца до гнусног грабежног уморства, имају свој почетак иза
заласка сунца. Статистике тврде да се огроман број преступа догађа за Млађака (младог мјесеца) кад
су и сунчеви рефлекси свету ускраћени. Недостатак сунчевог светла рађа зло. У подземљу се рађају
злочинци, у морским дубинама све су рибе грабљивице, звери се буде вечером. У народу то су они
што се ''увече обувају а јутром изувају''.

Сасвим обрнут утисак даје посматрање вечери при заласку сунца. Као нека туга обузима вас кад
видите како се латице цвећа савијају, биље постаје сиво, племените животиње траже заклона. Тужно
одзвања звоно овна предводника и пастир сетном мелодијом завршава дан. Као да умире сама
природа мати. Босанска севдалинка пита: ''Има л' јада ко кад акшам пада...'?'

За време тоталног помрачења сунца све се ово доживљава у пар часова: биље се повија, звери дижу,
људи пребледе и нагињу спавању а неки и пороку... Кад се све то у сами час, у саму једну вече, тако
сугестивно осећа можемо себи предочити шта одсуство светла сунчевог чини онима који га читавог
живота и генерација у хаосу града довољно не уживају.

Бог је ваљда наредио сунцу да излази ван града, само да би се управа могла кварити и смењивати.

Са својим скоро геометријским обликом кућа и распоредом улица град већ убитачно делује на сваки
развој слободног духа. Ако хоћете слободно погледати немате куда. Под вама је бездушни асфалт, на
20 метqра укочени зид палата, а сваки час држите опрез да се не сударите. Нема природе, све је
круто и без живота, нити травке ни животиње, а надасве не видите неба. Неба, које је донело прву
мисао човеку, њега које улева слутњу о бесконачном, о истраживању Некога у његовим дубинама;
њега које даје бистрину филозофског поимања и разрешује дух уских наших веза овоземаљских.

Хоћете ли да удахнете слободно ви увлачите прашину са милионима клица и бактерија, фабрички

дим, испарине локала, издувних гасова аутомобила чији је пролаз постао значајнији од људи. Храна
градска нема најосновније састојке-витамине. Воћу и житу скидају кору, поврће кувају, а најбољи део
се губи (испарава, калира) дугим задржавањем, путовањем, препарирањем и чекањем. Градски
човјек не унесе ни трећину првотног састојка витамина а да о храни у ресторану да и не говоримо.
Десет година само у граду и већ се стомак разнежи, зуби покваре, долази нервоза, слабост и
млитавост и тако даље.

У свим потребама за одржавање живота у преимућству је село, нарочито планинско. У свим

утицајима за разарање живота је град, нарочито велеград. Па је ли онда чудо што баш из некултурног
села најчешће избија геније и јунак своје расе?
Полни односи који су тако важни за сређеност појединца, породице и нације, услед згуснутости
становништва, превеликог избора полова и утрке за задовољењима, пењу се до хаоса. Искреност у граду
тешко опстане. У њему нема честитог суседа на кога би се ослонио. У истој кући имате странце који не
траже и не дају поверење, и сви при евентуалној превари изгубиће се у маси, у другој четврти града итд.
На селу је ближњи као брат везан доживотно један с другим и не могу се варати. У граду је морал
неодржив, град је главно уточиште блудница, куртизана, лихвара, лопова и гангстера.

Владајући народ главну посаду и културну управу смешта у такав град, где се она током времена
дегенерише. Лаки живот горњих слојева растаче физичке снаге и на концу рађа кретене и слабиће. Доњи
слојеви израђају мрачне злочинце и револуционаре. Не само физичко здравље и снагу, него град полако
гаси и сваку стваралачку моћ човекову. Необуздана утрка за влашћу и новцем да би се намакла уживања
и задовољиле таштине узвитлава напокон на површину елементарну снагу страсти сваке врсте.
Дегенерисани синови, од којих се има састављати будућа власт, не брину се и не спремају јер све намиче
новац и порекло. Ниже класе, које с временом не могу доћи до ничега него до презира, формирају
бунтовнике и анархични дух освете, да најгори смени најгорег. Егзоген који прати појединца прати и град
са свим његовим духовним и материјалним творевинама. Уз дивно лице културе израста и погано
наличје. Шта ће ми патриотизам, шта алтруизам, кад се без тога лепше науживамо живота, тако
закључује син далеког градског коленовића. Тако су мудровали и синови Тебе, Бабилона, Ниниве, Петре,
Трира, Спарте и Рима кад су се јавили први симптоми пада. Сваки овај пут попео је град свој народ на
висину и нагло га оборио доле.

У кругу тих мена органским редом наилази наша раса са својом мисијом. Велика раса која још нема свог
велеграда и његових јада. Али раса која је прва указала достојно место сељаку, пастиру, раднику. Раса
која се у свом зачетку без формалиста попова и укочених храмова клања свом Богу пред лицем јутарњег
излазећег сунца.

СУНЦЕ РАВНА НАШОМ ИСТОРИЈОМ

У време силних египатских монархија где су били Асирски освајачи? Док је Месопотамију газио јунак
Гилгамеш где је била аквила Римска? У цезарско доба Рима где су били германски витезови? А где смо
били ми славени у ритерско доба германско? Зашто је тај ред тако ишао, зашто се сви заједно нисмо
јавили? (Додатак:Нисам сигуран је ли овде писац мислио на Аквила-Орао којег су као ознаку носиле
поједине легије римске па самим тим на чувену Девету римску легију која је на чудан начин нестала у
шумама Шкотске. Дакле, где су биле римске легије или по угледу на Гилгамеша је хтео да укаже на Марка
Флавија Аквилу. Такође под влашћу Рима су биле и многе друге Славенске легије са наших простора.
Прочитати књигу Римски намјесници Илирика или страну 165 исте. Ипак Дупор сматра, са чиме се
слажем, да време Славена тек долази. Оно што желим овде напоменути јесте да се у периодима кад су се
ближиле крају Грчка, Римска, Османлијска и Германска времена значајно место заузимају славени са
наших простора. Тако да имамо сукоб Атине са Тројом-Скадром и пропаст грчке, затим велики устанак
Славена почетком прог века који није довео одмах до пада Рима јер су римљани попустили и зарад
очувања империје имали након тога 17 владара Славенских и чак се десило да у једном периоду у сенату
од стотињак сенатора буде преко седамдесет Славена. То се поновило са османским царством у којем су
Славени, намерно избегавам појам Срби да не одударам од главне концепције књиге, истозаузели доста
важих положаја али се у оба случаја пропаст неминовно догодила само неколико векова касније. Првих у
петом а других почетком двадесетог века. Други приступ су имали Аустроугарска и Немачка које су

11
покушале као Атина ратом да спрече распад али им није успело а данашњи ‘‘запад‘‘ предвођен САД
планира исто то учинити. Неки изгледа не уче на грешкама).

Свакако Господу, који створи ред у збивању, није се прохтело да у историју набије одједном све расе и
народе, да се искрве, да би се он касније одмарао. Он је оставио одређено време сваком роду, па чак
и народу сваког рода, када ће се његове физичке и духовне снаге манифестовати, када ће изделавати
историју.

Наша повест позна свега шест ипо хиљада година. (Додатак: Србски календар сеже још тисућу година
даље али очигледно да у периоду пред други светски рат и целокупног стања у тадашњој Јуославији
Дупор ниеј смео да пише такве ствари и можда ће некоме звучати као увреда ово што ћу сад
написати али он се позивао на Славенство али из њега је избијала та нека прикривена ако не мржња
а оно завист према Србима што се да наслутити из многих редака ове књиге где велича западне
славене у које некако сврстава и хрвате, ваљда јер су сви они католички, источнима признаје снаге и
даје главни задатак док јужне у које спадоше Срби и кад наводи некако то звучи подцењено. Он
покушава да упозори хрвате али и покатоличене србе шта се спрема и да буду на страни победника.
Знамо како је све прошло и како су ипак успели да се по други пут у тридесет година извуку
некажњени за своје поступке па и трећи пут од пре двадесет година али пропашћу четвртог рајха који
следи одговарат ће за све.)

Свештеници Египта и свештеници старе Америке записали су да је последњи део Атлантиде, оток
Рута, пропао у море 9564 пре Христа. То је задњи термин до кога су наши Нојевци морали преплавити
Африку, Азију и Европу. До тог времена били су још они могуће једнако сирови а једнако и спремни
за пут кроз историју, Али:

Природослови знају много о утицају сунца на сва земаљска царства, па је то сунце управило и
историју Белих. Тамо на југу између 20 и 30 успоредника оно пржи најјаче и најјужнији бели људи
тамо су морали најпре дозрети. Ту је најраније дошла мисао о зближавању и организацији. Одатле су
онда они започели. Било како би са атлантским пореклом, ми даље видимо још јаснију слику
сунчаног хода беле пасмине. До 2500 пре Христа, око 22 столећа и толико династија, згрушала се
хамовачка крв, сазрели су и оставили плод.

Следећа 22 столећа, тј. све до 300 пре Христа дозревали су Семити, други бели род, односно људи
између 30 и 40 паралеле. Не вреди што су у ову земљо времену зону пали сатемски Персијанци и
кентумски Грци, сунце је јаче и они су морали делити историју са Семитима. И њима је 22 века било
довољно. Узрели су и пали у плод нареднима.

Од 300 године пре Христа па до 1900 по Христу Еон од 22 века уделио је сунце народима између 40 и
50 паралеле. И чини нам се да су у овом року већ презрели и ови кентумски Аријци, а сунце
открављује својом топлином и оне најсвежије и најхладније што их удес посади између 50 и 60
успоредника.

Кавказ горје пре Христа делило је кавкаску пасмину на јуже господујуће и северне барбаре. Од Христа
дели их на северне владајуће и јужне изрођене. Као четири годишња доба са обе стране еквинокције.
Управо сунчаним редом иде Велика Година белих. Прође пролеће, лето па ето и јесен. Два стабла су
сагњила, трећи дозрео. Ко ће сада да поведе историју?

Појам расе:
Људи и расе додуше нису марили за ове сунчане редове него су се мешали, сељакали и ратовали, и тако
нам помрсили појмове расе и нације. Знамо за четири расне сорте беле крви, које су углавном носиоци
расних особина свога рода. Али поред крви на карактер расе утиче и тло на коме народ живи. Тако, попут
појединаца, народ носи првобитне крвне особине модифициране са каснијим доживљајима генерација и
мењањем поднебља. Ако би сваки род белих био остао на свом одређеном месту ми би попут
медицинара знали јасно за ачетири врсте беле крви, за четири емпедокловска темперамента и јасне би
биле расне одлике сваког рода и његов историјски задатак. (Додатак: Истраживање Академика Кљосова
сада баца још боље светло на све.)

Све ово можемо погледати и из ниже перспективе. Као што сунце раније дозрева јужније избеглице с
Атлантиде, као што брже презри град него село, тако видимо да и свака низина брже сазри од планине.
Планински људи имају околности као и далеки северњаци, они се мање збијају да би се кварили, предео
им је хладнији, зрак свежији а гледају излазак јутарњег сунца. Сваки главни род испочетка је имао исте
одлике али сада и у једном народу ради географског положаја према сунцу имамо расне разлике. Као
што карактер појединца овиси о две компоненте: наслеђа с једне и доживљаја с друге стране, тако и
расне особине народа овисе о првом роду и каснијим историјским околностима. И као што су се слабо
провели нордијци који су рано пали у туђа јужна подручја те нагло дозревали тако слабо прође и човек са
планине који нагло сиђе у културни град и низину. Обратно културни човек ако се погодно попне на
планину може развити дивне способности (то је тајна старо америчких градова на висовима), као и јужни
културни људи који се преселе ка северу (то је тајна наших Јевреја). Како север тако и планине имају
сунчеву моћ да оздрављују остареле народе.

Колико мешање крви толико и промене поднебља учиниле су пометње. Ми Динарци вучемо један део
степског карактера, један смо добили од прогутаних илирских јунака, а један од наших динарских
планина.

Хамовци су имали прилично среће да су кроз свој Еон историје остали чисти и поштеђени овога. У крви
остали чисти и поштеђени овога. У крви се одвијала историја Семита, долазила је крв са севера, селили су
к западу, па су дали неколико расних варијација. Шаролико тло Европе дало је Кентумцима још више
разлика. Горски венац Пиринеји-Алпе-Карпати разделили су их осетно на медитеранско и нордијско
расно језгро, што се значајно одразило и на развоју њихове историје. Разна поднебља дала су друге
варијације, а дубоко се некима усекла и славенска крв са истока.

Као што се увек дешава, сирови северњаци који су пали у круг туђе културне зоне мењали су постепено
првобитне расне особине, често језик, обичаје, веру а и само име. Данас ако ко прими ислам зовемо га
Турчином. Под благоветним упливом културе сирови барбари кротко су мењали ћуд, под упливом опојне
религије мењали су име. Најразнороднији елементи негде су се утрпали у једну расу или једну нацију.
Пренагљена топлота јужнијег сунца обарила је нагло нордијце и они су тако испуцали своју снагу за рачун
туђе зоне и туђе историјске периоде.

У западној Европи има таквих много мешавина, али крв сваке расе избила је у некој мешавини. Крв
нордијских Германа избила је у романској ломбардији, као и крв нордијских Славена у Немачкој.

Поред свега тога остаје наш главни став о сазревању народа сунчаним редом од југа према северу ито
таман по реду главних белих родова, од којих сваки добија 22 века за своју афирмацију у свету. Сада од
50 паралеле горе има још један главни род кога сунце дозива да поведе историју, то су само Славени.

Сатемска браћа Индијци и Иранци пали су прерано у семитске зоне. Онај део Славена који је у европским

13
низинама прерано примио туђе име и крв већ се исцрпљава. А онај део Славена који касније паде на
југ сачува име, имао је срећу да падне у брдовити Балкан и Карпате, а планине имају моћ да
задржавају свежину. (Додатак, одатле имамо да су Срби као главни носиоци тог племена нападани
јер су претходница Руса)

Појам народа је већ строго диференциран и не могу се имена мењати више ни силом мача ни
миловањем религије. Тако остаје да се на овој раскрсници историје сустиже васколик славенски род.

ХОД КУЛТУРА ПО ХОДУ СУНЧАНОМ

Тако у освит наше цивилизације одабраше богови плодну долину Нила да ту под тропским сунцем
прва бела рука започне Дело. Ту је наша сфинга уздигла белу главу и поздравила свет, наше излазеће
сунце Хармакиса, не обазирући се на све обојене расе- остатке прастарих цивилизација, а можда не
обазирући се ни на оне белце који одлуташе у туђе реоне. Нигде у близини екватора нису белци били
на подеснијем тлу, они у Месопотамији још су живели у заједници тигра и пантера.

Поплава Нила давала је богатство, али истодобно понукала на геометрију и астрономију. Свештеници
су били директни наследници белих мага с Атлантиде и кроз своју сфингу дозивали су божанства
васионе. Небулозни дух Хамоваца клањаше се јутарњем сунцу. Али кад су довршене сјајне гробнице
и пирамиде, кад је изгеометрисано земљиште и градови и кад се следило и укочило лице сфинге,
Хамовац је осетио да је све дао. Египат је постао монументално гробље.

На излазу семитске лозе долином Рајне и Сене лутао је дивљи јелен и медвед. Семити су дизали кулу
Бабилона и кад је била готова-исклесана, прича каже ''помутише се језици'' и они обрнуше ниже. Иза
њих дигоше главе полако Кентумци, док је Хелмом-Балканом и Русијом народ живео с чопорима
звериња (вуковима и медведима – одатле код Срба да је Вук а код Руса Медвјед тотемска животиња).
Сад су изграђени и из геометрисани сви материјални и духовни облици запада а Славенски дивљи
предели љуљају нове стваралачке снаге. Свештеници Египта прешли су у жреце и обреднике, учени
звездознанци и маги Халдеје у врачаре и мађионичаре а мислиоци запада прелазе у укошене
дијалектичаре и снобове. Остаје још само један народ који гледа сунце на истоку.

Као древни сунчани ход дизала се и спуштала култура свих родова и народа. Сунце је баш директни
чинилац, које је развијало расе и културе и које је у расама будило најпре брутални неукротиви
нагон, затим свест која господари нагоном, и на концу фривални (дрзак, ташт, развратан) нагон који
све руши. Јутро, подне и вече.

У сваком роду појавило се неколико одвојених нација и све су оне у својим столећима прошле живот
града сунчаним током. А читав род је коначно са свим својим народима прошао такав пут диљем
своја непуна 22 века.

У довршеном граду, том врховном изданку моћи и културе свога народа, скупљени су сви животни
сокови, све мисли измоделоване у готове облике који се сви у главном не слажу. Све духовне
творевине претстављају хетерогену хрпу готових формулара и нико више нема одуховити људе.

Живе идеје правде укалупе се у законе. Друштвени живот створи масу занимања и испреплетену
борбу сталежа. Благо се скупља у све мањи круг магната и квари народу крвоток. (Додатак тако да
данас имамо ситуацију да 1% човечанства држи 99% светског богатства). Уметници први обрађују
врлине јунака, потоњи кукавица (Додатак-некада су се славили истински јунаци а данас на западу
видимо како славе крволоке и убице као јунаке. Последњи пример је Амерички снајпериста који је побио
преко 200 жена и деце а о њему и књигу написаше и филм снимише) . Чак и музика се профанише.
Калупи дођу и на ову дивну духовну творевину. (Додатак: од хармоничне музике сведоци смо данас хеви
метал и сличних праваца који разарају психу. Одлична предавања о томе има Владимир Димитријевић).
И филозофија која би имала дати последњу утеху, доживљава залазак сунчани, са својим раздвојеним и
измоделованим торњевима улази у сутон. Језици се муте.

Читав један род даје коначно свима својим народима своју основну почетну расну мисао у виду религије.
Али и ова је, као и свако људско мишљење и деловање подвргнута истоме току. Она кроз првих хиљаду
година успон, а кроз друго полази на ниже расипајући се у секте, укочене обреде и церемоније, из којих
испарава првотна божанска реч те након 22 века она залази заједно са својим главним родом.

И васколики бели људски род мораће проћи свој сунчани живот. За то време он ће испунити циљ
одабране беле расе, тј. да поврати изгубљеног човека са Атлантиде који је комуницирао директно са
божанствима. У пубертету ми смо то најавили запамћеном сфингом од ових, у семитском одушевљењу
ми смо за тог човека сазидали стан на врху бабилонског Зигурата (кула) а наши Кентумци затражили су то
снагом јасног мишљења. Но пирамиде су оскрнављене, порушен Бабилон и спотичу се снагом опијени
Кентумци. Сунце се диже четвртој највишој тачки своје путање. Тај нови Атлант, који ће плећима
додирнути свод небески, има доћи на концу са четвртим родом људским.

ГЕРМАНСКА СВЕТСКА СИЛА НА ПРОЛАЗУ

Ако ми Славени тужимо неслогу и одрођавање таман толико немамо права ни германској раси завидети
на судбини. Тај творац појма ''националности'' јавио се је на позорници историје у незгодно време када је
религија више вредела од националитета. А ова је још била у грчевитим рукама тек обојеног џина
римског. С тога је многа сирова германска крв романизована и касније испољавала своју способност
водећи друге нације, а германска моћ испуцана је у бескрајним трвењима папа и царева, раздором вера
и племена и у крсташким походима. (Додатак: одатле да се и у италији манифестовао фашизам, затим
подела на католике и протестанте и 30 годишњи рат а данас савремени четврти рајх води америка јер у
њој живи преко 50 милиона коренских немаца и да не заборавимо енглески двор је у ствари немачког
порекла).

Са оваквим покретима тврда германска воља поцепала се је и дошла даље у тешке опречности, носећи
често част али и срамоту туђим нацијама. А да су германи од почетка остали хомогени и сложни, да су у
својој првој снази узели хришћанство у своје руке, поставили папу у своју столицу, романска раса била би
брзо исчезла а до дана данашњег на овој земаљској плочи неби се могло дисати од силне речи
германске: ...МуС! (Додатак: muss - морати)

Шта би било са светом да је сва германска раса са свом гордом мисли о супериорности остала хомогена?
Без сумње земљиној кори било је пријатније да издели онолике расне опреке између Немаца, Енглеза,
Француза и др.

Ипак права Германска крв проговорила је силно у '' Светом римском царству немачког народа од 962-
1437 које својим сјајем скоро достиже силни Рим. Затим од 1480 германско-романска мешавина водила
је Млетке, једна већа мешавина касније синула је у Французима, а највећа мешавина Кентумаца високо
се диже у Енглезима већ уназад два века. (Додатак: напомена да је ово писано пред почетак другог Св.

15
Рата након којег није пропало и Енглеско царство већ се само сила преселила даље на запад бежећи
од сунца али руководиоци су остали на истим местима Рим-Лондон а из Берлина се преселило у
Вашингтон)

Него докле ће још простори слушати њихову реч, а горди бродови држати светске ''стазе и богазе''?
Колики је још германски век?

Јунаци-пустолови који створише величину Енглеске, били су сами бескућници. Данас се иде у
колоније да се направи посао, Но, Светски рат (први) је чак и Африканцима унео неку мисао као да је
Британија хотел у којем се части елита расе, а не мање је познато да је Берлин план против целог
света. На све стране има потајно мржње на супериорну расу. Не само потлачени, него ни пријатељи
нису више сигурни. Појавом нових слободњачких народних покрета ова подсвесна и свесна мржња
наћи ће јаког изражаја у првим заплетима (Додатак-с тога смо били сведоци да су енглези и
американци подржавали Хитлера док нису увидели да ће изгубити али су ипак тајним каналима
спасили све научнике и злочинце а само појединце жртвовали као привид правде, исто као и што су
подржавали Наполеона пре тога или Отоманску империју спречавајући - одлажући свој пад). Германи
ће наћи против себе и онај свет коме се не би надали и биће на истом чуду као и римљани за
надирање пробуђених и не пробуђених барбара. Некада је вредело имати пријатељство у водству
неке нације. Нова струјања у свету говоре да је више вредно имати пријатељство у масама нације.
(Додатак: видљиво је да је данас Владимир Владимирович најпопуларнији светски вођа и нада свом
слободарском свету али и многим грађанима запада) А тиме што су масе света углавном против
''супериорне расе'', Германи ће се преварити у савезницима. (Додатак: данашња ЕУ је као што се види
под диктатом Берлина који пак слуша командне центре Рим-вјерски, Лондон-Финансијски и
Вашингтон-милитаристички у циљу спречавања подизања Москве као центра духовне, финансијске и
војне моћи.)

Не би желео да ми као Славену приговори да мрзим систематске непријатеље Славена, мржња иначе
није прирођена нашој раси (Додатак: позната је славенска гостољубивост). Зато се трудим скупити све
разлоге њиховог пада. Немци специјално примили су много славенске крви и та пруска мешавина
биће јака још које време . Али и лаику ће бити три ствари јасне:

Да ће до рата у Европи скоро доћи

Да ће из рата изаћи ослабљена Енглеска

Да ће Немачка сатрти Европу или бити сатрта

Филозоф Шпенглер у најзначајнијем делу овог века ''Пропаст Запада'' учи да је империјализам
најсигурнији знак свршетка једне нације. Ту подвлачи и своју расу. Заиста прва германска велесила у
средњем веку страдала је због свог ширења. Ми сада пратимо како се у миру одроњава комад по
комад британске империје а као фатална самртничка игра делује на нас пренагљено немачко
проширивање. При самим свршецима једног главног рода видимо то исто. При концу тоталног пада
Хамоваца распирили су Египћани свој империјализам, при крају живота Семита јавили су се ето
експанзивни Енглези и не сравњиво експанзивни и ратоборни Немци. (Додатак: данас су то
американци али даље на запад нема нико други до ли непрегледно пространство тихог океана.)

Необичну сличност у животу и карактеру одаје данашње германство са асирско-бабилонским. И та

семитска браћа нису се могла у ужој Месопотамији смирити.. Свест о супериорности ставила их је у
непријатељство. Око 600 године пре Христа распламсао се заслепљени империјализам. Окрутни
ратници и немилосрдни освајачи Асирци располагали су војном спремом. Горди Бабилонци
заснивали су моћ на привредном и трговинском господарству. Али нагао карактер изазива и нагао
свршетак. Нинива је разорена 606 а Бабилон 539 пре Христа. То су биле обе ''нове'' и ''треће'' подмлађене
државе, обе са интензивним а кратким животом. Трећа Асирија одговара Трећем Рајху, Трећи Бабилон
Британији, или трећој републици.

Сви су изгледи да ће и ова два дива проћи као Месопотамци. Ту ће страдати и Француска са својим
колонијама. Али остаће још снага које ће се огледати са Славенима. Светски рат је био бедна увертира
крваве игре људи и машина, коју ће ускоро заиграти две најеминентније расе Германи и Славени. Нити
ће први једноставно уступити нити су други среће да дођу на готово. На славенском питању су се Германи
1914 тек спотакли, у следећем долази ред Славенске победе. (Додатак: иако се обрачун догодио и Руси
победили они нису дотукли германе тако да нам предстоји трећи и коначни чин).

На овој раскрсници историје ми ћемо уз скупу и крваву улазницу присуствовати драматичној смени
кентумског и сатемског људског рода. Западнији Германи стропоштаће се полако сами од себе а у
мешаној крви преломиће се немци-заштитна патрола Кентумаца. (Додатак-Светска финансијска криза
дрма западни свет, поготово америку а западно европске земље полако се даве у милионима избеглица
из арапског света, једини излаз који ће они повући је као у последњем ропцу закланог свињчета да
поведу још један бој на све или ништа). Гроза ће проћи светом гледајући задње трзаје силног трећег
рода, али ко остане гледаће наступ четвртих и ''дизати децу из колевки да им виде лик''.

ПАД КУЛТУРНОГ ГРАДА НА ЗАПАДУ

Почевши од филозофа Жана Русоа до данашњих многих филозофа, има читава армија мудраца и
пророка који су писали о пропасти западне културе, па је од нас сувишно ако се на том питању много
заустављамо. Трагика њена посебно стоји у томе што је она пре свог пада у рукама прилично бројног,
јаког и себичног народа који је своје нокте зарио у све четири стране света. У старим културама увек је
долазило до тешких потреса када је ова била предавана из руку војничког народа. Та коб западну културу
неће мимоићи јер она више него и једна раније сва седи на својим гвозденим и експлозивним
израђевинама.

Сада се коначно завршава рад читавог једног људског рода Кентумаца са свим његовим културама. У
пубертету белих елегантни род Хамоваца на концу се сасушио, - ваљало га је покопати у мумије; на концу
ужежене жестоке Семите ваљало је погушити у крви и мору, а дозрели Кентумци прелазе у трулеж, - то
ваља само сажећи.

Једна интересантна трансверзала Рига-Краков-Дубровник одавно дели европу у два потпуно различита
света: небулозни сањалачки Исток и отресити практични Запад европе. Кад су Германи за сеобе народа
прелазили ову линију њихов Вотан (Перун) губио је својства бескрајног неба и елементарних ветрова, а
добијао особине римског Јупитера, строго одређеног бога. На источној страни више се остављала
садржина а овамо примала форма. И Германи и Славени који су прелазили ову линију почели су градити
храмове, кипове и уводити свештенике. Доброћудно Славени оставише на истоку идилични свој мир и на
ову западну страну почеше облачити униформе. Стари Грци који спадају на источну страну дадоше дивну
духовну културу али империјалну силу даде Рим са западне стране. Преко врха јужног полуса ове
пречнице (Дубровника) Хелада је на запад пребацила своју етику, преко северног полуса Запад је вратио
истоку технику (Петар Велики, Рига). Па и хришћанство на невољу славенску изломило се на овом чудном
магнету двадесетог меридијана а на исту несрећу на њему се ево ломи и савремени социјализам.

17
Стереотипно делење европе на исток и запад није дакле ново. Ко је год од памтивека овуда прелазио
мењао је одору војника и свештеника.

Као што су хамовске и семитске културне базе биле чудно одељене од осталих, тако и аријска Кентум
грана има свој строги рејон. На овом рејону сви Кентумци дали су голему снагу духа у превођењу
апсолутног на релативно, док и последња раса Германа није дошла на завршетак стављајући свој
последњи камен у човечанско дело. Те отврдле зидине поравнате су и нема се више шта додавати.
Исцрпљен је духовни и физички материјал, у зграду је узидан васколики труд три велика људска рода.
Она чека четврти род Сатемаца, чека нове расе које ће у серијама својих дела поставити кров, да тако
на концу повезане све културе кавкаске пасмине заблеште сјајном зградом васколике Беле
цивилизације.

Рекли смо да култура пада када прође њен век, када на врхунцу из духовних врела својих народа
избаци и задњи дах и када све то готово и изгеометрисано прелази у скрутнуту цивилизацију.
(Шпенглер). Култура пада привидно; уствари она оставља своје плодове; дело и људско искуство.
Пада само водећи народ, а вал прелази даље. Западна култура пада, она је довршена и истесана, вал
се помиче на исток преко оне трансверзале, ... на западу ништа ново, на истоку нешто ново.

Главни разлог пада запада многи наводе големи несклад развитка материјалне културе са духовном.
Ни прво ни последње! Тај разлог носиле су све културе веће и мање. Свака уколико се је више
материјално пењала утолико је испод себе отварала већи духовни јаз.

Нарочито западна култура, као главна претпоследња у ходу Беле цивилизације, попела се
материјално превисоко а духовно пала прениско. Пирамиде Хамовске и Зигурат семитски носили су
још на себи неки печат богова. И писмо је тада било свето. Али Кентумски небодери и тора њ Ајфелов
немају тога. Писмо је профанисано, све је скамењено, асфалтирано, без душе. Техника смрви етику.
Западне пирамиде и зигурати попели су се далеко више и њихов пад биће утолико страшнији.

Сваки главни род при свом поласку отвара и свој основни поглед на свет, свој став према времену и
простору – према Крону-Урану. На тој космичкој бази читав род кроз свој еон повести ствара људске
законе и одржава моралну равнотежу. И када се тај космички Устав поремети род пропада и поред
евентуалне виталне снаге.

За то врховно начело Кентумци су примили Хришћанство (које је почело већ од Сократа). И шта
видимо сада од те најдивније мисли: готове укалупљене форме. Ниче се прелетео када каже да је
последњи Хришћанин разапет. Два миленијума довољна су једном роду и религији. Кажу да је и први
ауторитет Хришћанству означио век од 2000 година!

Он је прао ноге ученицима, ишао бос, све своје разделио и говорио ''љубите и непријатеље''. А
хришћани данас? И папи перу ноге, он скупља благо и дозвољава благослов топова. Ако те ко удари
по образу, окрени му други... Откуд да се тога држи Ничеовски морал који сваку самилост осуђује?

Нема грешке, такав је пут историје. Еванђеља су вечна али морала су се у људима стврднути. Ви би се
и данас уплашили да вас прокуне неки часни поп у дотрајалој капели на брежуљку, али да на вас баце
анатему бискупи сјајних орнета по базиликама ви би уживали у популарности.

И макар колико Хришћанство не одговарало кентумским вођама оно је могло служити као начело
јужном језгру. Оно се чак могло пребацити у Ничеову домовину и без Аристотеловских изматања
носити туђе људе до конца 19 века. Али рок Кентумски је завршен, напредак науке овог стољећа
мења стубоком (з корена) основне назоре о свету и нука силом на преображење религије и промену
рода.

Капитализам, сушта противност првих хришћана, дигао се на његовој милости. ''Љуби ближњега као
самог себе'' узвраћа експлоататор раднику. Фабрички систем успева на што већем броју незапослених и
бедних који ће за мању плату свршити више посла. Страшан је тај трговачки морал који умирује савест
тиме што је хиљаде нејачи оштетио само за 1 динар! Као да није сукривац свих који се подижу на
уништавању милиона. (Додатак: одатле се лако у Славенским земљама примио комунизам али на жалост
људи нису били дорасли њему).

На западу је похвално ако се какав господин за час понизи да са радником говори ''другарски''. Племенит
је гест ако се раскошне забаве приреде у корист бедних, па макар се прале руке у првом салону. У ствари
обмама себе и унижавање браће којој западни господин из себичлука, бездушности и дегенерисаности
неће да намакне часно заслужити своје потребе. (Додатак: Божићне прославе, грил фест и слично је
својствено на западу да фирме организују за своје раднике. Па чак и Божићна премија или додатак за
одмор је све већ одавно урачунато и са радничких леђа скинуто).

Јаз између моралног и материјалног васпитања прогутао је душу западњака и благословљени топови
испратиће је свечано у Валхалу.

У политичком животу запада разастрто је сто програма и крилатица, сви су разгранати и укочени да се
маћи не могу. У залеђу тих струја играју егоизми. На идеалима нижих виши отварују посао. Али напредак
саобраћајних средстава, нарочито ваздушних, буди нагло масе које су на Западу држане као прост
материјал, - а код нас нова снага новог рода. (Додатак: прошли су циклуси ватре, воде, земље и сад
долази последњи Ваздуха-неба. Није случајно у Србском народу изрека да су они Небески народ. То важи
за сваколики Славенски. Сведоци смо тога да је Русија водећа светска сила у области Космичко-ваздушне
технологије. Њиховим ракетама се служе сви на планети, њихови авиони су најубојитији а ракете могу
докучити сваку тачку на планети из центра Сибира. Познати су вам списи Хантингтона о сукобу Мора и
Копна. Он ту запад сврстава у Морски савез а Русију у копнени. Та теорија има само један мали пропуст.
Русија јесте копнена држава и сви ратови се и воде ради земље и њених богатстава али Русија је
превасходно Небеска сила и онај ко влада небом влада и копном. С тога су сви напори атлантиста да
окруже копно и потопе га осуђени на пропаст).

Филозофија, која би једина имала освежити религију или наћи други морални смисао живљења разапета
је у системе. На поласку Кентумаца, свежи Грци могли су винути да са углова и тремова потраже виши
смисао живота. На западу се коначно за то нема ни времена,. Уче се практичне науке које доносе користи
појединцу. Дарвин је заиста велик, забио је велики клин западној култури успоставивши животињски
принцип јачега.

У уметности имамо кубизам, дадаизам, надреализам и још ''изама'' које пук не разуме. (Додатак:
последњи степеник је Идиотизам). ''Изми'' су се строго диференцирали по кружоцима. У народ излазе
саблажњиви акти, криминални романи, наге игре, детективски филмови. (Додатак: моћ савременог
Холивуда нам је позната и његов погубан утицај на душе људске). Дужу се споменици живима, негде и
животињама. Новине, то огледало живота, доносе дневно много тужних података по којима се назире
опадање културе. (Додатак: тако је писао Миле Дупор пре 77 година а шта би тек данас могао рећи о
телевизији, интернету... свим медијима).

Сви европски закони ломе се на најслабијима. Велики број закучастих параграфа користи адвокатима и
аферистима (нечасним људима), а пук се тим не зна служити. Пореска оптерећења су у математичкој

19
сразмери, место у већој геометријској прогресији. Глобални (ценовник) износ за тражење правде
једнак је и за оног ко има и ко нема. У Америци је 1931 одједном спаљено 15 милиона врећа кафе
само да би се одржале цене. Тако је бацано млеко, памук, жито и др. А да се о свим спекулацијама у
Европи не говори. На другој страни незапослени гладују. (Додатак: како тад тако и данас
мултинационалне компаније држе монопол и стварају вештачке несташице свега и свачега почевши
од хране до нафте).

У задња два века западна европа загосподарила је светом. Из свих крајева као страшни полип увлачи
она усе сировине и избацује фабрикате. Културтрегери, и мешање у задњем рату дали су колонијама
свест да сировине могу прерађивати и сами. Није далеко да се све полако извуку од уплива
протектора. А Европа међутим на рачун лагодног живота од колонијалног блага намножила је своје
становништво. Ако колоније отпадну нема сировина за прерађивање, нема се куда са израђеним
артиклима, нема се чиме прехранити густо становништво. Тако и новчани хаос наилази у исто време.
(Додатак: шта рећи него да смо сведоци грчевите борбе зсапада да задржи колоније, а светска
финансијска криза још увек траје од 2008).

Све је на западу у кризи и за већу невољу све се стиче у исто време: управа, култура, наука, морал,
финансије, вера, породица, брак,... Све је застарило и тражи нове облике. Негде је давно испевао
кинески мудрац Лао-Це: ''Што се више чува побожности, тим више сиромаши народ. Што се више
прилика за добит, тим већа збрка у држави. Што више људи зна занате, тим чудније ствари искрсну.
Што више закона и чланака (параграфа), тим више лопова и разбојника''. Можда је пропуштено: ''што
више лекова и препарата тим више врсти оболења''. (Додатак: звучи ли вам ово познато у 21 веку?).

Један лекар сатистички је израчунавао пораст умоболника у Европи, па је нашао, ако проценат буде
растао као до сада, да ће кроз 50 година у западној европи бити скор 50% лудих. Можда се чак и
природа уротила. Сви поседи западњака спадају у познате зоне земљотреса. (Додатак: са ове
временске дистанце гледано нема толико болесно оболелих из неколико разлога. Прво велики број је
у току другог светског рата убијен или остављен да умре. Друго, после рата је трајала обнова европе
а познато је да у периодима великог радног полета веома мали број људи оболева од психичких
поремећаја. Треће на западу су се развили многи медицински препарати ''антидепресиви'' тако да
више са сигурношћу не можемо знати егзактан број умно растројених осим оних који су смештени по
разним психијатријским установама. Гледано према продаји тих антидепресива могли бисмо
потврдити то злокобно предвиђање).

Западна Европе – Велеград:

Као носилац културе, рекли смо, увек се јавља град. Знамо каква је судбина старих градова и
данашњих велеградова. Сад можемо подвучи да не само Лондон и Париз, него сва западна Европа је
у том смислу један једини монструозни велеград.

У античком смислу град је био само централна утврда. Већ у римском царству појам града проширио
се и на ближе окружење Рима. Код Млетака је већ читава мала република играла улогу града. Сада
међутим сва западна Европа има све атрибуте града: Велики културни и материјални прохтеви,
велике потрошње, намиривање из ваневропских крајева, промет, класе, неморал, густина
становништва, образовање... Сељак западне европе је културан и спада у грађанина. Сама
напученост најочигледније говори да је то све читав велеград. Ево како само стоји Европа према
осталим континентима.

На кв. Километар има становника:

 Аустралија 1,1
Јужна Америка 4,7
Северна Америка 7,1
Африка 5,1
Азија 28
Европа 51
А сама Западна Европа 154

Док све Славенске земље имају преко 80% земљорадника, најређе становништво, дотле западне
(специјално Германске) имају тек до 25% земљорадника а најгушће су насељене на целом свету. Изглед
је овакав:

Француска 76
Италија 133
Немачка 139
Енглеска 190
Холандија 232
Белгија 266
Балкан 54
Русија 24
Са Азијом тек 8

Западна европа је главни град света као и Бабилон Бабилоније. У њој се нагомилало једнако топова и
људских тела да већ и кора земљина се јежи. Рата неће бити; свако окретање бајонета у овако густом
становништву значи само градски грађански рат. Бојкот западне европе од других биће само опседање
града. Она не иде у рат, она води себе и своју културу пред страшни суд.

Не треба само наседати пустим мишљењима да ће са падом те извикане западне културе пропасти и
цивилизација. То личи на оног Луја који је рекао да је срушена Француска кад су уствари само пропали
Бурбони. Пропашће западни народи, а вал саме културе нешто ће се помакнути ка оној трансверзали 20-
ог меридијана, где ће се полови изједначити и саздати пуну културу спајајући материјалне позитивне
вредности запада и духовне позитивне вредности Истока. Јан Колар прорече народ ''који ће обновити
нагњилу културу идејом свечовечанства понети у сретан живот, чија ће хумана реч продирати у колибе и
палате''.

Материјализам је угрозио свет. Али хумана реч славенска носи неку обнову моралног и културног
напретка не повлађујући превише ни Истоку ни Западу. Из неиспитаног базена славенског духа, који
стално снује о поправљању света, могао би изаћи спој који ће, како би рекао ђурђијански (Грузијски)
песник Григор Рабакидзе, направити мост између два света, и тако би била спашена Европа и Азија.
Толстој саветоваше да смо ми, као неки изузетак, позвани отрести се западне културе, препородити се и
тако препорођени објавити препород запада. Само Славенка, његова кћерка Александра, могла је
америчким радницима изјавити да не жали одузето имање јер да га знојем није заслужила.

Заиста ето већ је столеће како су ти т.зв. ''инфериорни'' славени почели са духовним империјализмом у
свету. За ово кратко време Славени су дали духовној култури више него сви западњаци. Књижевна и
позоришна европа живи од мрвица са руске трпезе. Пољаци су избацили пионире науке и галерију
уметника, Чеси су дали темеље музике, од Хомера до данас Европа није чула бољега епа од

21
јужнославенског (Додатак: Србског).

Нема на западу више нових извора, све је искатедрисано и уграматиковано. Не може се ништа додати
а да се старо не поруши. И друштвени живот већ се кочи до спутавања уста и удова, да саката европа
чека тако нову реч. Још за Достојевског Запад је престављао монументално гробље. И германски
филозофи Хердер (Јохан Готфрид фон Хердер, немачки песник и филозоф којег често називају оцем
културног национализма ) и Шпенглер рекоше отворено о дивној будућности Славена. После пада
града на западу само су они на реду. А они гле не желе гробље ни оскрвнути ни сагорети.

Неки ће приговорити одславењеној Русији на њеним немилим покретима и нарочито на игнорисању

Хришћанства. А зар се она још највише не гуши за све људске идеале? А ако је већ хришћанство свој
век проживело, молим ко онда може дати другу религију свету ако то најпре неће дати богоугодни
Славени, ако то неће дати богоискатељи Руси, чији дух не може учинити ни једнога покрета а да се не
залети у крило божанства? У сваком случају тамо ће се уздићи син човечији, не из комунизма него из
Человјека. (Додатак: Данас знамо да је Русима Лењин подметнут и социјализам са стране запада да
се заустави или бар успори долазак Славена. Такође видимо да се у задњих 15 година Русија враћа
великим корацима Православљу а да при том уважава и помаже и остале религије, превасходно
Ислам).

ЧЕТВРТИ ЉУДСКИ РОД САТЕМАЦА

А сада вило (Додатак: вала?) нека је дозвољено проговорити коју и о томе силном четвртом роду што
је предестиниран (Додатак: предодређен?) да разигра коло људске историје.

Површина Русије и славенске дунавске котлине изронила је касно из мора дозивана прометејским
уздасима атлантских бродоломаца, да касно буде најважнија позорница људског стваралаштва. Виле
Русалке, ''духови праведних утопљеника'' са дна морског дозвале су Русију, да касно рече коначно
слово свету. Рана Библија нејасна је о овом чудном роду Нојева сина Јафета. Можда су и древни
мудраци о њему насумице нагађали кад су четврти дио Сфинге попуњавали кад главом човека кад
птице итд. Али Грци су нам ближе по времену, па се њихов мил (Додатак: мисли?) приближује више
ка разумевању.

Старогрчка библија такође изводи да овај род људски потиче од Јапета (дакле Јафет, Јапиђани) али
недостаје да Јапет са Пандором имађаше два сина: Прометеја и Епиматеја. Епиматеј је изродио
људство, док је Прометеј ради украдене ватре богова прикован на гору Кавказ, где му орао дневно
кљује јетру.

Није било трага нашим прадедовима. Свет за кога су знали културни Грци био је сав Кентумски од
Епиметеја. А од Прометеја рођеног му брата, имао би потећи други сличан род, дакле Сатемци. Али
за њих се тада није знало. Они су били иза Кавказа прогнани да сачекају своје време, да сачекају
своје ослобођење и успон. Приковани Прометеј на Кавказу имао је чекати човека-бога Херакла да га
ослободи. А она украдена ватра од богова коју је приковани Прометеј ипак сачувао могла би значити
божанску искру коју баш носају Сатемци-Славени. (Усветлу данашњих сазнања видимо да су ипак
грци знали или бар наслућивали за то племе јер су све звали варварима а стигли су покрасти и
присвојити доста од истих).

У истину све се згоде и незгоде Сатемаца подударају са чувеном причом о Прометеју, том прототипу
свеукупног напора човечанства. Чудна судбина и чудни карактер њихов може се најбоље
објашњавати дионизијским митом страдалог генија Прометеја. Славени посебице, који се поклапају и са
географским местом овог мита, као ни један народ света личе овом племенитом и бунтовном
богочовеку.

Давно у време египатске експанзије један дио Сатемаца оделио се је тамо иза Урала од свог рода,
прешао Хималаје и у непрорачунатом масовном покрету брзо покорио сву Индију. Као да је и њих нешто
нагонило да изврше освету над староседеоцима Дравидима, далеким потомцима тиранске расе Тлавата
са Атлантиде. (Додатак: Индијом се није звала само територија данашње Индије већ и добар део Сибира.
Индија супериор-Индија горња на седморечју где живеше такође Срби).

Први сатемски освајачи били су већ племенити. Освојење су тек извршили притиском људског вала, које
се попут плиме спуштао низ долине светих санкртских река. Али убрзо они су уделили сва човечанска
права побеђенима и почастили их најплеменитијом културом откад постоји света. Стога су староседеоци
признали брзо морално првенство племенитим освајачима и гледајући ведро чело достојанствених
белих ратника изговорили су за њих реч ''арyа'' а то ће рећи ''племенити господар''. Од тада се китимо
именом Аријаца или Индоевропљана, које је једном заблудом протегнуто и на кентумску грану
Јафетоваца.

Вођи освајача Индије тврдили су да потичемо од богочовека Мана, и донели са собом предање о
пропалом свету, и о ришијама који су негде давно у повести довели људе преко језера Раза. Та Раза
управо ће бити разина тада великог Медитерана, а није немогуће да су сатемски језици из тог имена за
исто подручје изнели име Расије. (Додатак:Табула Раса/Раза латински има вишеструко значење: буквално
би значило равна/празна плоча што може асоцирати на непрегледна пространства Сибира, данашње
Украјине, Белорусије, европског дела Русије... Са друге стране Табула раса (неисписана табла) је латински
превод Аристотеловог израза из списа О души којим се означава елементарно или анимално стање душе
кад још ништа на њој није исписано. Касније овај термин бива употребљен у нововековном спору између
рационалиста и емпириста. Њиме су емпиристи тврдили да се човек рађа без икаквих урођених знања,
као празна табла. Израз је постао шире познат тек у употреби Џона Лока. Табула раса у извесним
педагошким и психолошким теоријама приступа развоју личности ставом по којем се човек рађа потпуно
„празан“, па се све што поседује стиче искључиво искуством и васпитањем, односно социјализацијом.
Што нас опет наводи на Славенски дух који најкасније сазрева и доноси коначно последњих 2000 година
владавине белог човека.) Како први тако и ови сачували су контакт са пропалом цивилизацијом, само је
овима у Индији додељено да ту прометејску искру сачувају до оног дана када се дижу и последњи
аријски освајачи. Тако би и било дозвољено наслутити да они своју лучу ујединити са онима који ће их
појмити и који ће попут њих понудити коначни мир човечанству.

Поред свих мистерија у које могу допирати само изабрани, Индија кроз историју има и неки чудан магнет
за све могуће освајаче. Сви они редом од Саргонаца, Александра до Наполеона и Енглеза... нису
сматрали да господаре светом ако немају под собом и ову интересантну елиту човечанства. Тајна Индије
многострука је. Заиста ко влада овом земљом бива и господар света. Сад је држе господари Енглези а
чија ће бити у будућности? У близини су Кина, Јапан и Русија у даљини можда Италија и Немачка. Али на
дивно чудо и Индија се данас буни! Они траже да и њих сад неко схвати. А ко може од ових набројаних
да разуме чудну и контемплативну душу источњака? Ко други него Славени, сродна раса која у себи
садржава исток и запад! (Додатак: овде треба обрадити дешавања у протеклих 75 година од ослобођења
Индије , стицања независности и садашњег формирања савеза као што су Брикс, ШОС и др.).

Енглески државник Роберт Селисбари у прошлом веку, баш у време појачане власти над Индијом услед

23
прокопа Суецког канала, говорио је о опасности руског медведа који се једним скоком може сурвати
у Индију истим путем којим су се сурвали праисторијски Сатемци. Данас је та опасност већа. Главна
врела петролеума, око којих се воде ратови, налазе се по границама руско-енглеских интереса.
(Додатак: тад још нису у Русији била откривена огромна богатства Нафте и гаса). За модерну Руску
авијацију висока граница на Памиру више није препрека.

Да није у томе можда нова и врховна тајна Индије? Обитељи првих Сатемаца наложила је тамо вечни
огањ (Агни) још у египатско време и тај тиња до данас. Другу обитељ оставила је у хладном залеђу
Хималаја, да се још дуге векове бори и дели са поганом туранском расом Азије, потомцима
тиранских атлантских Туранаца, који у белим епохама никако не успеше установити трајну моћ, па да
на концу сачека ту браћу и преко њих преда вечни огањ човечанству.

Чиме се, иначе да протумачити толика сличност славенске душе са индијском, Толстојевог народа са
Гандијевим, који се прадавно оделише и станују један на врућој а други на леденој страни Хималаја и
Кавказа. Ако јасно наслућујемо мисију Славена, али какав задатак има ћутљива у свети сан уљуљана
Индија, која љубоморно чува древну мудрост Веда и баштину белих мага Атлантиде? Она самилосно
прими безначајније завојеваче. 30 хиљада енглеза управљаше са 350 милиона Хиндуса а чему да се
баш сад буди великом душом Махатмином и буни оном пасивном и скитском борбом ала руски?!
Коме Јоги кане поверити мудрост? Откуда то да факири остављају лежања на чавлима и воде
четовања! Шта потреса ту велику мистичну земљу у време поласка славенског сродства? ... Или се
можда Херакло са мачем приближава окованом Прометеју?

Једна бујица од ових, која је носила и пламеног пророка Зороастра, продрла је на иранске височине и
иза проливене крви основала најкрепоснију религију и културу. Хиндуси и Персијанци два наша рода,
које прадавно оделише и падоше у туђе топлије просторе, сазреше прерано и не оставише правога
свог плода. Само јединима-јединима Славенима би остављено да остану не подељени и да не
окрњени тако сачекају свој четврти период. А њима јединима и би додељена потпуна судбина
Прометејева.

Загонетка Славенска овим је још већа. И у пред Хомеровско доба свет је знао за постојање
Кентумских племена али за Славене се није скоро ништа знало док у шестом веку после Христа не
почеше изненада попут бујице плавити Европу. Ми имамо споменике и о незнатнијим народима свих
континената, знамо штогод и о Перуанским прастановницима али о Славенима из доба Асирског
нема ништа. Шта су они радили, за шта ли се спремали толико векова од потопа до данас? Шта се то
одједном потресло у срцу Азије да онако нагло у зачуђену повест избаци толика племена? Ни
озбиљни градитељи Сфинге који су понирали у тајне стварања, ни лукави Феничани који опловише
Африку, нису имали част сагледати лице најновијег рода. И самој Јапудској сабраћи појавише се ови
неочекивано. Би им суђено да у залеђу цивилизације сачекају велики напредак прва три рода људска
и да изађу у своје време.

Шта хоће ти нови брадати плави људи широких плећа, што извиру из степа, упитали су се одједном на
границама културног римског и бизантинског царства. Шта хоће ти загонетни људи са блиставим
челом и добродушним изразитим очима, што наступају тако благородно, пита се сто година учена
Европа... Шта то ради ослобођени Прометеј упитаће данас читав свет...

КОРИДОР СЛАВЕНА
Тешко је писати о неком јединственом карактеру народа који се потеже на простору од 180 меридијана,
тешко је описати још потпуно неизграђене карактере, а најтеже је описивати Славене који и у једном
округу располажу са богатим инвентаром својстава и по избор оргинала. Да се добије права слика тог
величанственог мозаика требало би се далеко измакнути, да се сагледа сва кретња, ћуд и пут тога
бескрајног мора ваљало би се високо подићи. (Додатак: Русија је загонетка умотана у мистерију унутар
енигме. Ово је о највећој земљи на свијету 1939. године рекао Винстон Черчил, а многи његове ријечи и
данас сматрају истинитима.Русија је земља која је од свог настанка до данас једна велика мистерија, и
готово да се може гледати као беочуг између оних који су привржени метафизичком и оних који га не
љубе. Мистерија је њен настанак, мистериозна су њена беспућа, њени људи, њене династије, од
Рјуриковича до Романових, мистерија је вера у њену круну, мистерија је њена душа. Руски је медвед сам
по себи мистерија.).

У прошлом столећу написали су много о Славенима, али сваки је посматрач гледао са свог прикрајка
одакле море и мозаик дају посебну боју и слику. Мишљења су се накупила и побркала. Катедре
славистике по западу нису успеле још скинути сву копрену са лица славенског, Логика стоји немоћна, са
стотину расутих становишта не може ухватити основне контуре магловитих покрета славенског бића, које
као да измиче (сапонима?) речи и слова. Још стоји велики неиспитани појас између Европе и Азије.

На том читавом пространству сви, па и најудаљенији изданци, су једва тек четрдесет седма генерација од
оних чукундеда у сојеницама око Рокитних мочвара у петом столећу. Кроз 47 колена били смо среће или
несреће да нас углавном таласи јачих култура нису прекалили. Коначно и они који су скоро потпуно
превагнули ка Западу носе још толико менталне удаљености од западњака да можемо говорити о
посебној сатемској крви. Ми баш немамо сличности са прва три рода никако. Ето, са овог унутрашњег
стајалишта, можемо давати главне обрисе јединственог карактера славенске расе.

Не знамо да ли езотерици имају право када тумаче да сатемска скупина потиче од најчистијег дела белих
путника са Атлантиде а да су Германи и туранске расе азијатски потомци злокобних мајстора црне магије.
Али знамо да су први сатемски ратници покореној Индији и Перзији дали своју племениту душу, а ови
последњи (Славени) са своје човечности исто су толико познати васколиком свету. Како било са њиховим
предалеким сродством и пореклом ми знамо да исток нема кроткијег и хуманијег народа од Индијаца, а
запад од Славена.

Када одвојимо оне не славенске владавине над славенима, може ли се рећи да су они кад у прошлости
вршили походе за тлачење туђих права, израбљивање и паразитско исисавање других народа? Не,
никада, ни оних првих неколико милиона ни садашњих 250! Они су одувек љубили миран, поштен живот,
без јачих и слабијих, богатијих и сиромашнијих, они су увек сматрали да свима има довољно места под
сунцем, да су сви рођени с истим правима човека, - укратко они су по својој природи први и последњи
космополите – грађани свемира.Из таквог осећања они су се бацали с трстиком у мочвару и повлачили се
(додатак: ово са трстиком треба схватити више симболично него као објективно), рађе него да се крве за
сујетну превласт или грамзиву добит. Они су ратовали у крајњој одбрани; њихове војске створили су
непријатељи. Они су толико жудили живети у интимном додиру са богом и природом, у слободном
сањарењу и кретању, да су мрзели и властиту власт. Свако звекетање оружјем вређало је душу старог
Славена, стога они у свом почетку и нису имали војничког сталежа. Дапаче иза сваке веће битке убијали
су властите војсковође, јер су се побојавали да ови популарни војници не узурпирају власт и наруше
њихов идилични мир. (Додатак: звучи познато и за време Стаљина).

Повлачење, изврдавање, лукаво заштићивање и бацање са трстиком под воду заиста дало је разлога

25
западњацима да кажу како име Славен потиче вероватно од романске речи која означава роба. Они
су таман као и сатемска браћа у Индији, својом доброћудном природом били вечни мамац за
узурпаторе сваке сорте. Славени су на леђима понели насиља свакаквих завојевача, робовали разним
силеџијама, дајући свима војску, храну и жене. Само неки желе да буду оригинални када тврде да ни
Славени нису били бољи од осталих барбара. Од туркотатарских племена и Џингис кана до Фрање
јосипа и Карла Славени су нападали само за туђи рачун ''гоњени оружјем иза леђа''(Дворниковић).
Ни данас, када су се на ноге усправиле јаке славенске војске, нико не мисли бити нападнут од
Славена. Чак ни бољшевичка Русија са својим револуционарним сном о светском потресу не прети
отвореним звецкањем оружја. Ми смо још наивни и још можемо бити кусур туђим рачунима.

Такву добру душу носили су наши чукундеде правећи Европу у оном судбинском покрету народа.
Прво изненађење било је кад су наишли на Римске границе. Зар могу живи људи да се уоквире у
границе?! Питали су се наивни Славени. И да је нешто Рим био у снази Славени би ову наивност
платили као Франци и Лангобарди. Они се опаметише тек кад се на развалинама Рима успе сирова
раса Германска. Као чопор вукова у мирно стадо изгледао је први бојни удар Германа на Славенску
плиму. У овом првом небратском сусрету запечаћена је судбина свим оним Славенима који су се
били распотезали до Холандије, а ови остали научили су реч ''Гренце''.

Немили додир са не братским комшијама присилио је прве Славене да уводе ''границу''. Судар са
европским планинским венцима, судар са романским и германским бедемима, после страдања и
пустошења од немирних суседа понукао је на крају и Славене да се збијају у редове. Векови су
морали проћи док су ови периферијски славени отврдли и почели са организацијом.

Са централним Славенима, који се нису далеко оделили од огњишта отишло је нешто друкчије.
Степски човек гледао је још бескрајну плодну раван која се губи у рубу хоризонта, слободно се је
кретао, није било граница, простор је био испуњен људима истога лика и језика. Они су ''Славили'' и
''Словили'' у слободи и нису имали појма да постоји какав компактан народ који ''њемча'' и не
дозвољава слободно кретање земаљским просторима. Периферијски Славени који су видели пропаст
полапске браће, своје страдање и борбу за комад земље, формирали су коначно појам
националности, Руси међутим до скора нису с тим на чисту, они су остали универзалци... а они су и у
скорим ратовима узвикивали Ооо узмичите велика је Русија''.

Неки научници утврдили су да слика тла на коме живи нација, па клима, атмосферске прилике и
друге месне околности, утичу на развиће народног карактера. Племена Чеха разбијала су се о брда
Карпата и Судета, балкански Славени допали су у накострушено тло испретураних горских ланаца.
Штури и оштри врхови изазвали су у добром претку тврдокорност, оштрину и борбеност. Мешање са
тобож јачим Кентумским расама, дало је овима активни тон, док су они у степама остали пасивни –
расно славенски. Из свега тога и филозоф Владимир Дворниковић дели Славене на две групе:
позитивне на периферији и негативне у матици.

Ова подела не узима се строго на западни начин. Расног Славена уистину ми смо оставили негде око
Рокитних језера у Белој Русији. Али нити су ти Руси потпуно негативни, нити ми позитивни на западни
начин.. Ми смо двополарни ту и тамо. На читавом пространству од Тихог Океана до Балтика и Јадрана
ми имамо богату и непрегледну лествицу сложених карактера и ако често пута на изглед разнородних
или удаљених. У средини негде биће та мирна плодна и родна матица, а најзаоштренији изданак
биће овамо на обронцима Динаре према обалама Јадрана. Али ма где са овог големог пространства
од шестине земљина копна дигнемо једног Славена, па га успоредимо са другим народима, он сваки
одскаче расним особинама славенским. Он сваки носи у себи дупли карактер: активни и пасивни
мање више један изнад другог. Сваки је коначно по томе сличнији најдаљем брату Славену него ли
ближем туђину.

Још у повоју безазлена наша племена нашла су се између два људска пола: реда и нереда. Срачунати
редови дивљих ратника Германа били су постројени са запада, не срачунати скокови крвожедних
туранско-монголских коњаника са истока.

Западни и јужни славени, сударајући се о густо сврстано кентумско становништво и отимајући комад по
комад испрекиданих видокруга, били су приморани формирати активни став према животу. Источно
славенско низоземље без јасних контура и граница, у коме према далеком Сибиру све више исчезава
насељеност, својим тромим богатством изазвало је пасивни став. Али ту бескрајну мртвину пролетале су
често хорде тирана и укрштало разно оружје. Бич историје ошинуо је тромост већ првог Славена. Најпре
мирољубив, затим резигниран, па апатичан и на концу дигао се увек тамо и бунтовни Славен на свог
тлачитеља. У тој нашој колевци јавио се Славен са оба пола и свим међу нијансама од нихилисте до
револуционара. Те две супротне природе рађају се и данас тамо, рађају се обе у једној природи – у особи
сваког Руса. Рус немарно лежи али може следећи час завитлати тројку. (Додатак: Руска поговорка-
пословица каже да Руси споро седлају коња али брзо јашу). Завирите: онај рус што гологлав клечи пред
иконом можда има нож у устима. У њему су два принципа, две крајности. Балалајка то изражава
тоновима.

Неки Рус рекао је да је Русија као мртво море, ништа, и сувишан баласт човечанства. Револуција 1917
поучила га је да у том мору има неизмерне рушилачке снаге. Време иза ње показује огромне стваралачке
снаге. Деструктивна и конструктивна у исти мах. У светачком миру нашега степског човека спавају
огромне силе и треба много трења док се то све покрене. Русија је основна славенска загонетка у којој се
ломе најчудније супротности.

Испретурана историја, судар су два света, па коначно и голема разлика годишњих температура произвела
је у Славену и Русу двоструку природу: једну тиху и сетну, другу немирну и веселу.

Неки турски паша жалио се да више никога не може волети, јер је волео неку Рускињу! Случај није без
карактеристике. Руска жена двополарна је, разлика успона и пада њених осећања упропаштава: ко то да
достигне и поднесе без извесног страдања. И Наполеон кад је упознао Марију Валевску рекао је да жели
само славенску жену. Гениј акције ту је нашао свој пол.

За Руса кажу да воли страсно као Француз, доброћудно као Енглез, жестоко као Шпањолац и да плаче као
Талијан. Он је уједно то све. Он је једном благ други пут силан, он својом променом наизменичног свеца
и ђавола толико разнаша наша очекивања да исцрпљује. У њему је слика све славенске земље од мирног
вира у Полесју до разбијених славенских валова по праговима кентумске Европе.

Али не само Рус, који је углавном остао на славенском грунту, него и сви далеки Славени који су га
напустили, понели су са собом те чудне противности. И они ''меки'' Славени имају позитивну страну и ови
''тврди'' имају негативних.

Најнегативнији наш примерак могла је дати само она наша земља која роди генија са ''не противљењем
злу'' – Лава Толстоја. (Макар је некако истовремено рођен Љенин и Брусилов...). Најпозитивнији
примерак даће свакако наш Динарац, рецимо на пример баш Црногорац. Да видимо зар је могуће да
ови најтврђи позитивци носе негативности и нихилизам?

Јунаци који заслужују да их легенда носи кроз векове и светове, Црногорци, у појединим случајевима
када није у питању част имена и племена, - нису јунаци. Они су јунаци само ''за крст и образ јуначки''.

27
Иначе њих се може и уплашити. Проматрајте када се Црногорац одмара па ће вас одмах потсетити на
леног и непокретног човека са руских равница. Може ли још негде чији горштак онако лежати и бити
одуран покрету и послу као Црногорац! Али у том непомичном диву спава дионизијска снага која
ломи када се узбуди. Не мрзи он радити само ради вековног јунаковања. Та он и сад воли више
мирно ''наџиравати'' (надгледати) него ићи у дисциплину под оружје и униформу. Не! Он је Славен
као и ми сви, он воли лешкарити као Рус, Словак, Приморац и др. Он се диже само кад је у питању
част и правда. Разлика је само што се он диже брже од осталих а кад год то није потребно он воли да
се одмара као прави расни Славен из степа. Он баш носи у себи оба екстрема добро и подједнако
наглашена, па је тиме и већи Славен. Можда се није узалуд толико присно у прошлости с далеком
браћом из Русије. Можда џабе не продире тамо покрет који притискује нашу славенску мајку. Све је
везано психолошки, мистички, славенски.

Германи тако дивно воле причати о инфериорним Славенима који нису способни ни за какву акцију
или организацију. Само нешто у задњим деценијама долазе до разочарења. Јужни Славени у
ратовима засјаше као неки извадак из Илијаде; Чеси дадоше најбољи образац организације, Руси
надчовечански покрет, итд. (Додатак-овде би било добро да се додају вредности и осталих
Славенских племена-народа ако се планира књига преводити и на друге језике). Пусто мишљење о
славенској слабости пропаде и учени Германи принуђени су да инфериорне расе потраже мало даље
код Кинеза, или међу својим Ескимима.

Ипак морамо их оправдати. Њихова тврђења нису без икаква основа. Као прави Славени, јужни и
северни, нисмо ми ни јунаци нити каква активна раса у западном - германском и романском смислу.
У западном смислу јунак је без милости, он напада и удара за успоставу својих макар и уских (личних,
племенских, националних) идеала. У источном смислу јунак је онај који се даје на жртву за свељудске
идеале, који је у негацији себе и жели бити сажган без да икога повреди. У западном свету уздижу се
имена Цезара, Наполеона, крволочних освајача америке, некада чак и кавих гусара и разбојника. На
истоку важе имена јунака-одрицатеља и пророка кап што су Лао-Це, Сакра Муни ''Буда'', Кунг-Фу-Цо
други. (Додатак: од Србских рецимо Цар лазар, Милош Обилић, Стеван Синђелић... обрадити и
додати још са свих страна).

Славени, који су и Исток и Запад уједно, носе конфузно умешана оба ова типа – свеца Буду и бесног
Роланда, ... Толстоја-Лењина. Ми их имамо највише који ова оба типа носе у себи истодобно. Идеал
нашег јунака је Стењка Разин, Марко Краљевич, Обилић. И грозни атаман Стењка и зловољни мрачни
Марко носе срца милостива. Ми нигде нисмо уздигли име јунака који се не поноси са оба атрибута...
у најгорем свом одроду ми хоћемо родити хајдука али не лопова. И најпростији сеоски пеливан код
нас хоће да истиче ''крв јуначку, душу девојачку''.

У мирно време Славени су углавном не јунаци, добричине и попустљивци, које можете до миле воље
искориштавати намећући им своју вољу. А када све пређе границу, када Славен осети да је предубоко
повређена слобода и достојанство човека, дионизијска снага се диже и руши све све бране. Ово
осећање код Славена јаче је него код ма ког народа. Доброта да се дозволиш потчинити а кад си већ
тиме увређен гњев да се нећеш зауставити.

Славени су јунаци у последњем часу када морал већ потпуно пређе на њихову страну. И туранске
дивље хорде, и спретни лукави западни господари могли су дуже година израбљивати славенске
народе, све док се у овима није напунио гнев, док у све душе до дна није ушло сазнање о нечасном
понижавању са стране завојевача. Против Турака није то била само борба ''за крст часни'' него више
''за слободу златну'', за достојанство слободног човека. Гениј, владика Његош, који би по звању
требао повлађивати крсту каже ''Крст је ријеч једна сувопарна, Милош баца у несвијест људе''...
Милош Обилић, симбол часног етичког борца ''опаја мишице'' Славена.

Ово је довољно просто. Неморалан човек у редовном стању јачи је од моралног јер свом снагом кидише
за своје себичне циљеве. Моралан и поштен човек уступа, склања се, попушта. Али када све преврши
меру, када и поштени каже ''доста'' онда сва резерва физичке и моралне снаге, која се сустезањем
нагомилавала, ступа одједном у акцију и јунак побеђује неморалнога. Племенити добија битку на концу.
И уколико је један човек честитији, утолико више и попушта. Он све више преза да туђе право не повреди
а утолико је и силнији ако он једном буде превише повређен. ''Инфериорни Славени'' показали су толико
пута непредвидиво јунаштво својим злим суседима баш ради овог закона. Онај надчовечански напор у
солунском пробоју дигла је нагомилана морална снага: тај народ био је на правди бога изгнан из
домовине. А да су ти славенски војници икад вређали туђе право они би, онако славенски, опет
крзмали/оклевали.

Сви ми, од бучног Јадрана до Тихог океана, понели смо на себи печат оних првих доживљаја у
прадомовини. Ми крајњи примили смо нешто жестоко у нарав, али сви ми носимо у дубини оно
мекушно наслеђе заједничког претка из мочваре. По пореклу меки по удесу очврсли. Све је то једно исто
море, које се у матици гиба а на периферијама удара у обале. И оно што се мртво љуља, и ово што се
пени и преврће, све је то иста нарав воде, мочваре, мора. Мирна површина под којом спавају
необуздани елементи. Многи славенски господари исчуђавали су се кад се појавила буна. Откуда та снага
у мирног поданика који се тако лако дозвољава упливисати/вршити утицај?

На ни један народ није лакше натурити насиље него ли на славенски. Али ни један народ неће онако
омразити тиранију над собом као Славени. Код Славена је развијено осећање правде, а бескрајна раван
степа улила им је задовољство од слободе. Они не могу без слободе кретања, простора, говора,
мишљења. Такав онда народ не може вековима подносити ограничавања и скучавања. Из мирног мора
морају избити Оркани. Коначно, расног Славена, ни онда ни данас, не може задовољити никаква трајна
готова форма, никакви специјализми и ништа аутоматско. Слободан и неукалупљен дух наоружан
маштом хоће богатство облика и слободу развоја.

Али рећи ћете: ако ти Славени толико воле правду и слободу зашто су баш у историји трпели највише
неправде и робовања? Разлог је баш тај што они правду и слободу воле више и друкчије од свих осталих.

Можете праведног Енглеза опалити ногом у тур без опасности, можете и Италијана само то морате
учинити отменом гестом и извинити се, можете и Француза у име ''слободоумља'' а можете и Немца
само му реците да је то наређено од старешинства. Ало код Славена за ту једну ногу могу постепено
заратити две губерније. Он ће то примити евентуално само ако би он дубоко у себи доживео да је то
праведно. Најмања неправда и најмање дирање у слободу истерава Славена у екстрем и он је кадар да
промени читаво своје биће само да то мало неправде одгурне. За инат се Србин потурчио. (Додатак:
писац није образложио о којем се то инату радило да се потурчи). Ми смо творци крвне освете. Немци у
интересу домовине могу погубити стотињак својих најбољих синова а да никог савест не заболи. Толстој
каже да ако би се сав свет могао поправити увредом једног детета, читав свет да не вреди његових
невиних суза. (Додатак: Блажено почивчи Патријарх Павле говори ''Пристао бих да нестане не само
велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.'').

Због мале неправде па и са братске стране, Славен ће врце потражити други живот. Ако му се не удовољи
он ће поћи и настраним путем којег раније ни сам не би замислити могао. Он ће се чак и фанатизовати за
непријатеља братова; он воли више туђина који му још није ништа учинио него ли брата који га је олако
увредио и прибећи ће Зулукаферу – брату за инат. Украјинско, Словачко, Хрватско питање отвара тај
29
карактер. Они што траже Италијане, Немце, Мађаре, да их ''ослободе'' од братске хегемоније типични
су славени. Типични су и они студенти што су по Прагу вукли кип Масариков, они што су у Дубровнику
каљали лик ослободилаца, они што у Загребу сада носају свастику… (Додатак: Опет нема објашњења
одакле тај инат, чиме су то Срби увредили део срба да се окрену од свог порекла као ни разлог те
мржње код Хрвата).

Што су Славени примили толике узурпаторе криво је ово чудно поимање слободе и правде. Славене
је лако завадити и подјармити (дивид ет импера) ал тешко их је очувати јер се опет под туђином
следећа генерација, или ови исти, показују још заврнутијима. Они се опет бацају на другу страну: опет
двополарност. Чудна лаковерна раса чија се машта не да задовољити.

Како знамо ни један узурпатор није се показао тако сентименталан и Славени су редовно добивали
све већи терет на главу. Утицали су од једнога к дрогоме, па тек некад и сам елеменат избио је из њих
и поплавио. Тај атавистички дух још нас и данас гони да се ослонимо на туђина, та чопорска
сепаратистичка жупановска душа још нас и данас растргава. (Додатак: вероватно мисли на Хрвате,
Словаке, Чехе Пољаке , и дио Украјинаца који су подлегали западу а не на свеколике Славене).

Како би друкчије и могло бити код једног народа који је врло касно израстао на деблу човечанства. Та
у време првих кентумских монархија ми уопште нисмо познавали власт, није било војвода ни
свештеника; у нашем језику није било речи која би то означавала јер је чукундеда био пре-
примитиван. Све наше речи које означавају власт туђице су. Овакав хаотичан поредак имали су
приближно и кентумци у време првог Бабилона.

У хаотичном залеђу старих култура Праславен је ловио рибу из сојенице, чувао стоку, гањао дивљач и
вадио мед по шумама. Природа му је дала све и у том миру он је носио сваки у себи примарно све
будуће. Без свештеника и без храма клањао се он директно свом богу. Сву организацију друштва
носио је он у себи не подељену.

Положај оне земље у којој никоше Славени, удесио је ове народе за посебну завршну мисију у свету.
У хладном миру и пространству севера Славен је био принуђен да сам тражи бога, да посматрањем
Кумове сламе сам нађе пут у бесмртни Нав и да непосредно општи са боговима попут далеких
аријских предака. Када би се спустио поглед земљи он се губио у далеким рубовима хоризонта. Јака
жудња морила је нашег претка посматрајући око себе природу која му није нигде приуштила
сагледати своју границу. Перун својим громовима и изненадни налет Татара ошинули су примитивца
али иза тога опет се пружала непобедива природа - Сфинга. То је корен мистичном славенском
веровању, филозофији и осешању универзалности. Почетак крова који има свеобухватно покрити сву
зграду претходних трију белих родова.

Сва славенска мисао, а нарочито сама бројна колевка, понела је жиг ове праве домовине. У појави
прве науке и филозофије код Славена види се да ми не избацујемо никаквих утврђених строго
ограничених система који сувереним потезима заобличују све а на концу добијају шупљину и
пропадају због своје ограничености. Као ни један народ испред, филозофија Славена стоји увек
једним крајем ту уз људе а другим тиче саму бесконачност, увек у основи јасна и појмљива а на
завршетку нејасна и конфузна губећи се у бескрај, тачно као и Свемир, образац човечији.

Славени данас, специјално Руси, својим начином умовања недохватни су људима Запада, који просто
губе живце изучавајући наше пусте ''аморфије''. Немирни активистички дух западни нема више
способности да излеће у Вечни и Бескрајно. Он тражи конкретан јасан облик, готову мисао, док
мирни Славен у свом снатрењу (сањарењу) блуди до прага Вечности, као што старом Славену бегаше
поглед у бескрајни видокруг земље и дубину свемира.

Па и периферијски Славен, који се сударио са старом, строгом и чврстом мишљу романо-германског

света, није још из душе испустио оно пусто осећање бескрајности: осећање припадности големом роду,
простору, човечанству, свемиру. Не само руски филозофи што се родише на старом огњишту, него и ови
крајњи Славенски мислиоци носе још цртицу урођеног карактера наше рускопољске земље. Филозоф-
владалац Тома Масарик који се сасвим западњачки служи строгим логизмима једнако као и акцијама за
спровођење идеја и увађањем строгог национализма и ма да колико критикује руски негативни став није
могао а да му сва мисао не понесе васељенски карактер свечовечанства. Уз сами зид германства, одгојен
према Западу, ожењен на западу, делујући помоћу запада... он не могаше да отргне своју велику душу од
извора Панславенског. Исто онако као што не могаше ни владика-јунак Петар Петровић Његош, иако
предалеко од степа израсте у виторогом горју Илирика. Сваки пут кад је Славенска душа на уста својих
генија проговорила свету она је редовно и увек загрлила васколоко човечанство на овај или онај начин,
црпећи своју моћ из крила Вечности и Неизмерности.

Када други мудраци одгонетају то мистично славенско понирање у бескрај и враћање из њега, они то
редовно не достижу. А пошто ипак редовно назиру да ту нешто има, долазе до немира, нервозе или
разочарења. Они се онако јетко угризају као и њихов преставник Галилеј, који је од љутине престао
посматрати прстене Сатурнове замо зато што им не могаше дати објашњења. Како може иначе
уоквирени дух да прими безобличне ликове, величанство Васељење и њега Неизрецивога. То се не
сазнаје анализом у лабораторијама, то се у себи има докучити, зато сам дух мора бити подешен.

А гле, само из оваквог духа могу се формирати будући облици мишљења и једини облици који ће трајно
задовољити свет.

У књижевности дали су велика дела Гете, Шекспир и други. Њихови ликови су измоделовани, лица јасна
и психолошки израђена. Сва галерија људских типова маршира преко позорнице, сви су карактери
одређени. Али шта да кажемо за лица Толстоја, Достојевског и других где ни једно лице нема сталну боју
и лик и сви су замршени, ни један неда сагледати одређено лице. Сви носе обе природе, обе поларности
неподељене, - хемафродит господин Человјек хоће да се престави на читавој амплитуди од бога до
ђавола. На западу дају подчовека и надчовека. Код Руса и Славена то је све само човек, општи шовек –
свечовек.

У једном нашем лицу имамо хероја и слабића истодобно, који се час туче у прса '' ја осветник, ја владика
мира '' а час опет буса у груди ''ја нико и ништа, кукавица, отпадник божији''. (Додатак: у блажој
варијанти имамо пример Н.Ђоковића где се он у једном тренутку буса у груди као борац, осветник а у
другом молећиво гледање у небо и призивање бога). Као по закону одбојности један исти пада у
потчовека и успиње се на највишег човека. Чудно је учење руске секте ''хлисти'' (бичевање) која каже
мораш се унизити и окајати грехом да би се могао посветити. То је домаћа славенска загонетка. . Ако се
други окаљају остаће окаљани, окаљани Славен на концу се уздиже попут светице Марије Магдалене. Он
носи у себи свеца и ђавола, са напоменом: светац је ипак горњи/преовлађује.

У најреалнијем дневном животу и делању, чак и ту код Славена има нешто магловито и нејасно. Пољаци
су мистици у државотворном раду, Руси изводе експерименте који спадају у област фантазија. Чак и код
тврдих Балканаца нема некаквих јасних и прецизних политичких формула, доктрина и идеологија. Сва су
народна питања магловита, све је у извору, у елементарном почетку. Из таквог материјала, пошто буде
одбачена западна армадура, рађаће се славенска форма...

31
Јер неће славени из себе измоделовати нешто једнострано и укалупљено као што су на свом врхунцу
дали западњаци. Славени теже јединству смисла и дела. Поред све небулозности види се јасно да
славени раде у посебном смислу свејединства, целовитости животних жеља и потреба у којој се имају
измирити све противречности. Како у простору мисли тако и у простору физичког делања сав
кентумски дух пошао је цепању целине, а славенски сатемски дух води ка јединству свих делова. Ако
је коме тешко простудирати простране регионе мисли, на пољу делања може се часком осведочити о
овоме: У једној истој фабрици радиће друкчије Славени и западњаци. Западњаци су успоставили
систем поделе рада, који кентумском, специјално германском духу одговара, док славенском не.
Герман ради шематски, по утврђеном калупу и сваки се жели специјализирати. Сваки Герман може
читав живот да покреће по истом ритму неку полугу у творници. За славенску машту и широки дух
убитачно је свако овакво скучавање. Славен хоће, попут директора, да обухвати сву фабрику а не део.
Он хоће да чује музику а не интервал. Да делује у пуном смислу а не испрекиданом. Синтезу свега а
не исечак.

Не пренаглите рећи да се наш дух још није диференцирао за модерни рад. Разлика је у карактеру и
мисији ова два рода. Погледајте примарни творнички рад Германа и сировог Славена на жетви. Код
Германа одмах се дели: једни жању, други вежу, трећи носе итд. Рад се обавља педантно, строго,
шутљиво, натегнуто, калупљански. Код Славена за тај рад саставља се моба у којој истодобно сви
жању, затим сви вежу, сви носе итд.. Ни калуп, ни строгост ни шутња – све се обавља уз песму и
весеље. И наш песник понесен призором почиње '' Жању српи, машу косе, дјед се жури, снопље
броји. Шкрипљу вози брашно носе, снаша предућ чедо доји’, стихови су пјесме Химна домовини
Антуна Михановића''.

И у егзактним знаностима очитава се таман та иста разлика између сатемског света и кентумског
односно Славенског и Германског. Најочигледнија наука код Славена пружа се једним својим крајем у
мистично и неиспитано. Никакву науку они неће да приме одељено и заокружено. Ни једна све не
тумачи, свакој остаје један део који бега у неизмер.

Дух славенски сав је у покрету, сав неодређен, нејасан, са вечном жеђу за бесконачним. Нема
специјалне форме ни шеме коју он неби оборио, он се свим бићем залеће да једним замахом
обухвати све. Расни Славен не може поднети да му се једна истина предочава као читава и
заокружена, он јој рађе пушта један крај у Непознато.

Нашег простог сељака нећете лако одушевити за величину науке, али помно ће вас пратити када му
причате о величини научних тајни. Отуда ми Славени чак и ови најтврђи и најзападнији рађамо
безбројне ''сваштаре''. И прости и учени Славен бежи од специјализације, сваки он апсолутно воли да
сазна од свега по мало, сваки жели јединство свег сазнања. Ово је јасан доказ да се славенски дух
није кристализовао, да своје богатство никаквим јасним каналима још није отворио свету, али уједно
доказ је да у овом примарном стању носи не само нове сокове живота издишућој култури. Не само
нове културне и цивилизацијске погоне, него носи коначно јединство смисла, хармонију интелекта и
потпуно измирење васколиких нагомиланих антагонизама у сазнавању.

Преко оне трансвезале пребацили су источњаци Христа. Запад је примио испревађене речи,
смештајући их у гвоздене и камене звонике а славени су понели живог Христа у себи. Преко оне
трансверзале вратили су западњаци Дарвина, али Славени су отуд далеко преко сувих излагања
сагледали душу еволуције. Кентумци су од Христа узели само форму, Славени од Дарвина само
садржину.

Чак и у ''краљици наука'' математици, која се поноси својом тачношћу, на фрапантан и чудесан начин
испољава се одвојено славенско умовање. Строги Еуклид математичар грчко-римског (боље семитског)
поимања каже да се кроз једну тачку у простору може повићи само један правац који ће бити паралелан
другом правцу ван те тачке у простору. Још строжији Германски (кентумски) гениј Риман утврђује да се не
може повући ни једна. На концу јавља се славенски гениј Лобачевски утврђујући да се кроз ту тачку може
повужи безброј паралела!

Ето и у строгим бројкама Славени иду у бескрајно, безбројно, тајно и недохватљиво. Славен разуме прву
обојицу, али Не-славену овај трећи рачун је мрачно страшило. Славен види уоквирену еуклидску душу и
мишљење западњака али овај не може видети душу и мисао Славена која се губи у инфинитезималним
размерима.

Осим потцењивања и ово је један разлог зашто други народи не воле изучавати славенски начин
умовања.

Све науке, сва наша логичка утврђивања стални су преводи са језик аапсолутног на релативни. Освајења
непознатог и обраћање у познато, стално кресање у Невидљиво. Славени су у томе осебујни. Они сваким
покретом теже ка Невидљивом јер им Видљиво премало објашњава. Они сваким погледом обухватају
све појаве, уз сваку физичку истину лепе метафизичку. Сваку науку продужују у филозофију, а сваком
филозофијом теже да се слију са Душом васељене. Они заузимају највећи видљиви део на бескрајној
љествици појаве живота и света или боље они су једним крајем закачени о материјални свет а другим
сежу у етер.Они хоће да мире видљиво и не видљиво, схватљиво и не схватљиво, физичко и
метафизичко, јасно и нејасно, људско и божанско. Они су на пољу мисли позитивни и негативни у истом
лицу, двополарни. Они носе дакле мушки и женски принцип космоса. (додатак-Јинг и Јанг). Кант оно рече
да врховног човека чини човек и жена нађени у једно.

У оваквом стању ствари имају корен многе наше врлине и мане, наша прегнућа, наше кочнице и бране.
Ништа осудити ни похвалити! И друге расе у почетку јављале су се са конфузном организацијом духа и
друштва. Све је у почетку магловито и небулозно, из чега се током напретка има исклесати специфично
тело културе и народа. Код Славена је случај утолико компликованији што се они јављају као задњи део
беле пасмине, па им је свакако намењен и најосебујнији задатак. Из тако големог наслеђеног духа
мораће изаћи много обртаја док се у складну целину повежу васколике тековине труда и умовања
кавкаске расе.

Мистичари осећају посебан положај своје личности. Иза својих тајни дубина они црпе снагу за
најреалнија дела. Често ни сами не могу објаснити свој дубоки позив и агонију за стварање. Они могу
доћи и у сујеверје али та магијска сила гона их у пропаст и славу. Сами народи у свом напону тако су
обузети неком тајном унутарњом силом која се неда објаснити. Големе акције извршене су под видом
мистичне вере или каквог сујеверја. У свим великим покретима религија, или тек каква вера, играла је
увек важну улогу. Славенски познати мистицизам маркантан је у ово време њиховог наступа. Ни једна
раса још не наступи са тако непрегледним инвентаром маште и елана. Код Славена неки мутни
мистицизам и меки путник по тундрама једнако жуде завирити у непознато. Герман воли истину а
устукава пред тајном. За расног Славена готова истина није више интересантна, он је заљубљен у тајну.
Ово није само доказ да је славенски дух у праскозорју, него је иначе знак да Славени неће отуд изаћи са
рачунарским интелектом који укалупљује појмове, него ће изаћи са умом, који окупља сву сазнавалачку
моћ и носи лучу микрокозма. То је први знак да преко њих има доћи до додира и измирења људи и
богова иза све трагедије после потопа.

Племенитост, двополарност, многострукост, универзалност, осетљивост за правду, превртљивост у

33
оцењивању слободе, несталност у сталности, мистицизам и интимни смисао за осећање целине у
бескрај раздробљеног света: то је карактер Славена. То је карактер примарних природних елемената,
који полазе из Браме; карактер простора Перунова. То је карактер мора, карактер масе и њене душе
са свим духовним и материјалним струјама. А тиме што новим обртима ови елементи све више
постају као фактор стварања у свету, поломиће се укочени карактери а издићи карактер Славена.
Карактер достојан да обнови прекинуте везе с боговима.

ГДЕ ЈЕ ТА СИЛА НЕГАТИВНЕ РАСЕ

Па зар да од тако превртљивих карактера Европа трпи страх, или зар да од те негативне и хаотичне
масе уређена Европа чека нову спасоносну рећ, рећи ће наши учаурени критичари васпитани на
западу? Зар стерилни Славени да се попну изнад нас?, наругаће се супериорни људи на западу. Ито
баш у овим данима кад је у прах смрвљен сваки политички и културни фронт Славена!!!

Кад је силни Рим био уверен горд у моћ свога мача и речи узбуркала се хаотична маса германска и у
једном несређеном налету обрео се у Риму неписмен Германски краљ! А ти некултурни и рушилачки
Германи после су повели сами коло историје. Страшна је то истина! Све културне државе историје кад
су сазреле и учврстиле своју свест пале су од инфериорних барбара са севера и покорно им предале
водство цивилизације.

Са правом грде западњаци Славене као бунџије и рушиоце реда. У тој хаотичној маси заиста куљају
неслућене снаге од којих Европа треба да стрепи. Али у њој су зачети већ нови облици будућег
стварања. Ито баш они ''негативни Славени'' ти су баш најопаснији. Ти што носају несређену и
бунтовну мисао рушења и зидања. Бескрајно ћемо жалити можда које ''позитивне'' Славене ако их
вир тонућих западњака повуче...

Многи од наших славенофила данас ће очајнички завапити: Где је Славенство?! Јесмо ли ми вечни
робови, јели стоји неко проклетство на овом највећем и најплеменитијем роду људском? Зар у толико
времена и горког искуства још не умемо да се сложимо и отресемо уплива туђина, завојевача,
експлоататора? Зар сада у модерном добу, кад буктиње просвете брзо допиру у забитније домове,
још се не можемо освестити да видимо узроке наше зле судбине и да ударимо темељ својој
солидарности, ... или дапаче одмазди на све четири стране? Докле ће то славенско понижавање и
робовање? Докле ће сама судбина да натурује тако кобне и комичне прилике на овај недужни род?
Докле ћемо веровати у шта они верују, умовати шта они умују, уживати шта они уживају? Докле ћемо
их тако мајмунски пратити у стопу ама на сваком подручју? Место да преко свега тога завикнемо
редом: Ми смо Славени, да форсирамо наше јединство диљем простора, да се одрекнемо и самог
имена ако то треба славенству. Да се одрекнемо и народног и племенског имена а сви ћемо се звати
само и једино Славени, ... та зар и други неки нису слично учинили. Не само то, него да се зовемо и
Руси ако не може друкчије. Да! Руси ћемо се звати сви редом само нека наш род буде на висини. Зар
ће нам сметати име наше највеће браће!?

Или зар је Славенство дошло да се распадне и изгуби пре него је дало своје дело свету? Зар да умре
здраво у повоју? Где је сад који фанатик попут Јурја Крижанића? Где су славјанофили, браћа
Кирјејевски, Аксаков, Хомјаков, Катков, Леонтијев, Данилевски, Соловјев, Достојевски, Колар,
Добровски, Јагић, Шафарик, ... где тај револуционарно Панславизам са прашког и московског
конгреса, где онај предратни неославизам??!

Нашу послератну књижевност Стјепан Радић проклиње као декадентну зато што је славенска ствар
више не интересује. Нема нашег Ђиве Гундулића који слави Пољаке наше рођаке, нема Павла Ритер-
Витезовића са језиком славинским, нема Прерадовића са смерном одом Славјанству, нема задранина
Јурија Бараковића са вилом славинском, нема ''разговора угодног народа славинског'' нити постоји ма
какво ''Начертаније''.

Зар је са образовањем, културом и развијеним (саображајем???) наша чопорска, мочварска,

индивидуалистичка ћуд насупрот толико порасла да се одмећемо од Славјанства и падамо у невезане
изданке и одроде? Исусовац Иван Стојковић из Дубровника осуђује Хуса и сабеседнике Прокопа, али
обојицу назива рођацима и земљацима. У Бечком парламенту Пољак зове Далматинца земљаком,... а
данас су се и најближи славени разземљачили и разродили. Управ за московског конгреса и Хрватски
сабор (на сесији од 11 В 1867) утврђује Хрвате и Србе ''истовјетним и равноправним народом'' а они се
данас утркују побити ово обоје.

Да ли се свеколико Славенство по некој центрифугалној сили тежи разлетити по туђини? Зар смо ми
обранили Европу од свемогућих провала азијатских, заштитили хришћанство и прогнанике Хеладе, зато
да будемо понижавани и бачени за врата културног света? Зар ми, који се најпре на свом језику почесмо
молити богу док су ти културни дуго водили државе изнемоглом латинштином, још не можемо да се
отарасимо туђинског утицаја и приберемо у своје коло? За све то да смо почашћени неслогом унутра и
презиром споља. И никога више нема ко би силно ударио о потреби заједнице славенске, ко би макар и
под глупом паролом окупљао нашу крв. О, зар је теби несретно славенство суђено страдати зато што
носаш идеје хуманизма и богосиновства?

Заиста. Истина је да је Славенство у свом ходу застало и да нема на површини занешених славенских
идеолога. Али страх наших добрих славјанофила, који овако стрепе, није тако опасан ако погледамо
многоструку душу славенску. Истина је да би смишљена организација и пропаганда убрзале славенски
поход на свет али и без тога оно иде по сили удеса. Дапаче, карактеру ове чудне расе и не одговара
много какав смишљени, окочени и уоквирени идеолошки програм, крилатице и пароле. Сврстана
организација може имати само споредну улогу а сама раса наступа својом неминовном елементарном
силом попут плиме у којој се топи све не славенско. Мање насилна једнострука воља, мање примамљиви
двоструки интелект, а више многоструко славенско осећање човекољубља. То је она чудна сила што је уз
нас без трага утопила све силне отпоре нације. У Аљаској некултури староседеоци, као и културни
американци који су живели у Русији, и под садашњим режимом, изјављују да су Руси!

Други опет резигнирано гледају славенски несрећу у самом нашем карактеру. Наше мане су големе. Ми
се свађамо са братом а не брата примамо за брата. Примамо гостопримљиво лукавог непријатеља и кад
се са својима посвађамо ми се утичемо туђину. Ми смо сепаратисти и индивидуалци какве још није
видео свет. С нама се неда уредити какво јединство рада. Сваком систему спремни смо супроставити
других десет, сваком најбољем вођи десет бољих. Код нас се јефтино стиче и злоупотребљава
популарност. Попови и адвокати су на погодном месту. Популаран је и странац кад симпатично натуца
наш језик. Машта дозвољава најизобличеније критике. Ми смо мистици, волимо сањарити по облацима
и отимамо се сваком организованом реду. Ми се извлачимо. Ми се гостимо и пијемо. Здравица је наш
изум а биће да и сама реч ''Славен'' долази од наших пустих слава. Па зар да такав род осваја свет?!

Сушта је истина да и ове кочнице и бране постоје. Али загњурите у свој значај. Зар би било плиме да није
осеке. Ми смо специјално још големи базен из кога извиру нове снаге. Ту несређени стваралачки дух
носа у себи још велике празнине, поноре, депресије и узмицања. Али кад надолази плима изгубе се све
пукотине и бране те његов успон је незадржив.

35
Љубоморни Германи нарочито напричали су толико о негативним славенским особинама да се
просто чудимо како та супериорна раса још није уништила и последњег човека Славена. Ми смо
стварно веома негативни кад се гледа кроз призму западњака. Они нас виде слабе јер уз позитивну
страну имамо и јаке негативне. Али обрнимо призму и погледајмо њих. Зар нису мизерно
једнополарни. Они носе само мушки принцип, а камо им пуни човек. Камо им Човек! Они су својим
нападајима више деструктивни у свету: нота бене – више негативни. Човечанство зида мушки и
женски принцип нађен уједно. (Додатак: одатле данас на западу толико хомосексуализма). Ми смо ти
што зидамо Дело. Скадар на Бојани...

Са гледишта себичне животне борбе значи стално слабост бити поштен и попустљив до крајности као
Славен. Ми туђина паразита примамо да му угодимо као госту. Дозвољавамо да се чак размеће по
нашој кући. Стари Славени су ноћу крали да би дању погостили госта. Ту ману ето имали су Хелени у
својој младости. Ту ману има и сваки наивно поштен човек. Тако ће учинити и Славени. Рђав пријатељ
може дуго израбљивати пријатеља док се овај скани да га се отресе. И у прошлости Славени су знали
одбацити пријатеље који су им се попели на главу.

Из истих разлога ми смо постали светски полиглоти. Ма какав Кинез да пролази славенске земље
неко ће се потрудити да га дочека његовим језиком. У нашим земљама странац поносно раби свој
језик. Ми учимо кресање немачко, гутање енглеско, превијање италијанско па и штеткање азијатско.
Свакога ми дочекујемо као бољега од себе, па и свом израбљивачу ми пишемо његовом
скандалозном ортографијом и до земље га поздрављамо изговарајући меким и душевним
славенским устима непрокуване дугачке стране реченице. Пређите међутим 50 километара своје
етничке границе и пропали сте, а код нас из обе Америке може доћи и шпијун па да не пропадне
ради језика. Је ли онда чудо да неко закључује како смо ми Славени сервилне нације?

Ми смо дали свету највише полиглота. Славенски идеолози никоше из филолога. Пољски песник
Мицкијевич звао је Чехе нацијом језико-слова. Још више би могао рећи за Хрвате. Али сви Славени се
једнако утркују за опонашањем, негде чак и обожавањем, туђинштине. Наша имена на западу ми
често сакривамо, а кад их морамо употребити рабимо онај настрани акценат и накарадно писмо,
иако сва страна имена (и она јапанска) пишемо опет по западњачки. Просто жалимо да нисмо рођени
као припадници тих нација. Страни изрази су наша кита. Сваки наш интелектуалац зна пар западних
језика, али ни један славенски осим матерњег. И рођеној деци неки лепе егзотична туђа имена место
толико слаткозвучних славенских. Све је туђе лепше, ми се баш глупо желимо потуђинштити.

Многи виде у овом големо зло за напредак Славенства. И кад уз ово прикрпиш да су над нама
владали највише туђинци мораш се чудом упитати како нисмо заборавили свој а проговорили туђим
језиком попут отпорнијих Франака и Лангобарда!? Насупрот ми смо усе прогутали татарске и илирске
језике без икаква поремећаја? А пусте векове шта су све употребили Монголи и Германи! И на концу
ништа. Лужички срби као и Балкански... чиме то објаснити??

Чиме! Славенском душом која је кроз векове била јача од свог оружја најмоћнијих легија света. Наша
осећања, стихијска сила расе. Пре рата у Прагу се говорило немачки, на приморју италијански. Нико
није наредио да се то спречи, па ипак се више ти језици не чују. Море милује стране и тврде ликове
обала али их истапа и одроњава. Дакле ни у овом опонашању нама веће опасности осим што губимо
премали проценат одређених синова.

Филолошки мудраци запада по мекоћи славенског језика закључили су мекопутност и негативност

ове расе. Заиста Германски језик је језик јаке војничке расе. Латински језик омекшао је кад је и
романска раса омлитавила а чешки и србски је отврднуо кад је доспео у додир са јачим. Али
заборављају да су романски језици-језици лепоте, германски силе а славенски је језик – језик душе. Када
Рус говори речи иду право у срце. А Рускиња? Заборављају да има динарско славенско племе јако као и
германско које у рату неће да ''женски'' легне у јарак пред митраљезима, а које говори тако меком и
поетичном ијекавштином пуном меких сугласника ''њ'', ''љ'' итд. А шта би рекли за швабу кад муца '' не
снало добро серпски''...? Не говоримо ми слабим остарелим језицима, него новим душевним и свежим
који носе душу, - душу, која носи нову мисију.

Има по Славенским земљама и таквих манијака који беже од имена славенског, који се на страни сраме
признати од ког су колена и заносе се туђим именом. Такве екстремне типове можемо избацити само ми
са наше богате галерије. У Бугарској се још подржава неко глупо мишљење да су монголског порекла,
иако се оних 25000 дошљака у градовима предавно истопило у мору славенском. У другим земљама
утркују се абнормални професори да докажу што веће разлике најближих славенских језика и народа.
Један од таквих изнесе ''теорију'' да су Хрвати готског порекла, па су се чак нашли преваранте који се
хвале готском крви. Караџић доказиваше да су Хрвати Срби а Старчевић да су Срби баш Хрвати. Један
Србин се нешто баш прелетео па је доказивао да сав свет потиче од Срба итд? (Додатак: ипак не може се
пренебегнути истина да је Винчанска култура најстарија у Европи и да ако не сви онда за сигурно сви
Славенски народи имају бар једног заједничког претка из Винче. С обзиром да Срби и дан данас живе на
овом простору простом логичком дедукцијом се може тврдити да у сваком Хрват, Леху, Словаку, Пољаку
па чак и Русу се налази неки ген са овог подручја. Посебно узимајући у обзир данашња сазнања преко
генеологије од Др. Кљосова).

Ове настраности изгледају страшни симптоми. Али нису оне ни близу оно што би странац о њима
мислио. Такве даје само народ који рађа уједно нихилисту и револуционара, раштркане индивидуалисте
и маштаре најразличитијих могућих оргинала. Али у големом елементу славенског мора губе се ти
незнатни куриозитети.

Није све толико страшно. Савез славенских жена изабира заједнички језик – француски. И ми се
згражавамо. А гле у Риму у силно доба Цезарово сваки грађанин се понисио тиме што зна Грчки. Германи
и Бизантинци дуго су се још звали Римљанима кад се Рим срозао. Суд и црква на западу рабили су
латински кад смо ми већ бацали тај немогући језик. Здрави човек нашег села који слободније расте и
ступа без имитације јамчи за сигуран наступ славенске речи.

Неслога славенска је пословична. Каже се сваки говори највише о оном чега нема: Романи о јунаштву,
Германи о души а Славено и слози. Мочварно тло прадомовине разделило нас је у индивидуалисте.
Наше село сматра да има важну разлику од суседнога. Тако племе од племена, народ од народа. Попут
оних језерца између Дњепра и Балтика. Наш човек мисли да се околна сва могу у њ слити а он везати с
бескрајним морем. Сваки хоће свој став покосмичити. Нико не може помислити да буде другог реда и да
се слива. Сви смо ми мало Црногорци ''ја први, ја до њега''. При сједињавању ми се чак лецкамо и
заједничког сасвим новог имена. Та и оно може бити за једног важи више. Ми се тек ради вањске силе
крпимо један уз другог и плашимо се повредити важни свој индивидуалитет. Наши народни симболи и
чудни називи ЧСР, СХС, СССР,.... говоре о томе. Друге нације скрпиле су се од разнородних елемената ми
не можемо од једнога.

Заиста непрегледна славенска земља богатија је најразличитијим карактерима људи и племена више
него и која раса на земљи. Па ипак ту можда опет има више неке душевне повезаности него код осталих.
Сибирац и Далматинац имађу више заједничког него Ломбардез и Сицилијанац. Свеједно: Далматинац
се лацка заједничког националног имена са Босанцем.

37
Да ће неслога порушити Славене сад је већ можда и касно тврдити. Неслога ће срушити најпре
остареле нације запада да би ови могли изаћи. Ту срећу је провиђење делило и ранијим расама при
излазу. Неслога још може стати главе нас многе, али дебло руског рода сигурно јамчи да из најгорих
битака један род мора остати. Братоубилачки ратови још су увек код нас могући, јер су разлике на
нашим границама тако мале да се не разазњае ко припада коме. Чешко-пољска, србско-бугарска,
руско-пољска... граница таква је Ни по језику се ништа не да утврдити. И сепаратистички дух налази ту
жестоко поље: најмања разлика – најфанатичнији непријатељи. Украјинци се свађају са русима, Руси
са Пољацима. Пољаци са Чесима, Чеси са Словацима, Хрвати са Србима, Срби са Бугарима... а имамо
искуство са Полапским Славенима! Пословица каже: Ко ће се свађати ако браћа неће. Само мала
фатална истина.

У наше рано време патријархално образовање и уски саобраћај нису нам дали сагледати даље
заједничке непријатеље и бацали смо се на ближу браћу. У својој славенској наивности нисмо тада ни
могли познати подвале туђина непријатеља. Данас већ и сваки сељак чита новине, железнице,
авиони, радио, за час бацају нас у везу са далеком браћом, а дају нам опазити и заједничког
непријатеља с обратне стране глобуса. Сада би већ неки славенски фронт могао да се појављује.
(Додатак: и поред свих савремених средстава информисања и транспорта још увек ево 75 година од
ових пишчевих речи многи славени нису, на жалост, довољно информисани).

Наше међубратске борбе ипак имају вредности. То је знак да у нама има големе залихе несређене
енергије и знак је нашег отпора против свега што се натура па макар и са братске стране. Ова особина
одржала је и наш род кроз робовања. Појединци плаве крви били су робови али прави наш човек
није био. Свест нових Славена могла би учинити да се унутарњи антагонизми изравњају а те количине
енергије упуте на конструктивна дела.

Западњаци су нашли страшне рушилачке моралне особине Славена. Могуће су ту истину узели из
наших градова где се наша интелигенција прави брзо као преживела. Нико се брзо не квари као
славенски интелектуалци. (Заправо од опонашања покваренијих...). Те међутим лако превиђамо јер
чине невидљиви проценат, а лако их прегоримо. Нека се вредни проучаваоци гурну у морално и
бројно богата славенска села, ... уколико није по среди непоимање ове чудне расе.

Жива је истина да се нико не уме тако гостити и забављати као Славени. Нико не љуби жене као
Славени, нема нежније жене од Славенке која је збир свих женских особина. Али заборавља се да
гозбе Славена као и наше сеоске славе носе чисти морални карактер. Нису то фривална задовољства
и баханалије. Наши стари имали су и више жена али цар се Мурикије диви њиховој верности и
спаљивању после смрти мужа. Нежна славенска жена подаје се под упливом или и са становитим
осећањем према ближњем. Толстој кори једну жену што је била неизменично верна тројици
законитих мужева, а није се обазирала на остале; да камо јој самилост к свима ближњима! Жена
славенска не вара намерно. Славенска блудница увек има душу, док је западна блудница у водама
злочина и преступа. Овај морал можда западни проучаваоци неће разумети.

Кинези су трипут у повести строгошћу смртне казне забрањивали вино. Јапанци не пију. Али ми!! Ми
трошимо страшне цифре на алкохол. Ми имамо ''Крижевачке статуте''. Како не: та и наши стари су се
дичили и частили здравицама. Алкохол руши брзо животне изворе стварања. Али ни наше пиће неће
сви разумети. Јер, пијани се Руси љубе-пијано, Мађари туку. Други народи пију да дођу до весеља и
расположења. Славени пију да кога часте или да дођу до сентименталности. Славен, нарочито када се
пије, увек дозива сету свог далеког претка са степа. И наши јужни људи, који су далеко од колевке
одскочили и највише туђих уплива примили и они пију да у пићу нађу ''севдаха''. Траже да своју душу
кроз пиће утопе у човечанство. Кад неко други разбија чашу он редовно хоће показати како је
силовит. Кад Славен то чини он се увек омакне носталгично помислити на смисао живота и неправду
света. Из песме и гусала динарских сердара чује се истодобно весеље и туга, као и из Корсакове свите
Кавкаских сердара и у овом удаљеном племену кипти стара славенска душа дозивајући елегијом прошло
и будуће.

То је она наша двополарност. У весељу туге и у тузи весеља. Ми не славимо и ми се не гостимо као
остали. Ми сваким гестом хоћемо дирнути крајеве света. Наш морал је нешто друго: у сустезању и
плашљивости ми имамо снагу, ако то они могу разумети.

Проучивши ту нашу протусловну и центрифугалну природу многи племенити идеолози на концу су

разочарано дизали руке од сваког покушаја уједнињавања Славенства. Од Крижанића до Неослависта
није се могао наћи човек који би то провео и који би све противности измирио. Али мисао за
уједињавање Славена ни данас не оставља на миру идеалисте. И они опет почињу.

Крижанић је хтео измирити правпославље и католицизам па све Славене ставити под водство Русије.
Сковао је муђуславенски језик. Руски панслависти хтели су Славенство под водством Руског православља.
Људевит Гај ово је и нудио Руском цару. Кукуљевич, Јунгман и жестоки Ханка тежили су створити
заједнички језик славенски, да се избегне цепкање језика и удаљавање. Добровски, Колар, Шафарик и
др. Били су умеренији и више за славенску узајамност. Најупућенији славенски политичар Радић био је за
републиканске савезе. (Додатак: Стјепан Радић је био у праву по питању да Хрвати треба да имају своју
републику и да му се изашло у сусрет она би била у својим повијесним границама гдје се говорио
Хрватски-кајкавски а остали териториј на којем је до пре 20 година живео србски живаљ би био
неотуђиво везан за Србију).

Ко је погодио право? Нико. Славенском духу одговарају савези и даље цепкање, не славенске околности
око нас траже јединство и збијање. И људи су дошли на мисао о славенској Утопији.

Утопија је практична немогућност. Али ко већ изговара ову реч признаје дозу кукавичлука. Ништа није
немогуће. За руски покус свако би рекао раније да је утопија. Данас географско-стратегијске границе
падају пред етничким а то власт сада и не смета онолико јер људи буше и прелећу планине. Нова
саобраћајна средства дају могућност преношења наређења и одржавања власти на даљинама. Ово
место где сад пишем најудаљеније је од прадомовине, а оно је преко трипута ближе Москви него
Владивосток. А гле тамо Руси и те како држе власт. Па зашто онда да немамо досад и Владизапад?

Неби требало да верујемо у Славенство ради моменталних догађаја и свемогућих славенских

негативности. Време је сада у свему подесније за неки случај у коме би проговорили једним гласом тих
презрених 250 милиона. Славенски векови долазе и не могу се ничим зауставити. Хуман карактер
славенски јамчи још и за њихову трајнију власт на земљи. Они си једини који најправедније поступају са
подређеним туђинцима. Славени неће никад да владају робљем; против њих се буне браћа а не
странци.

Иза светског рата у јавном животу сваке земље, у миру и рату, све већу улогу игра нижи елемент-сељаци
и радници. То се опажа свугде, па нарочито и у славенским земљама где овакви чине несразмерно већи
проценат него код осталих. Код нас Славена овај слој је специјално главни носиоц карактерних и
културних стваралачких особина, док се наша госпоштина обратно брже кваре него код других.

Стога како од славјанофила, тако ни од садашњих градских идеолога не требамо чекати мудре нацрте
будућег Славенства. То ће већ учинити тај домаћи народ са свим ''негативним'' својствима и манирима.

39
Ми смо до скора имали најнепросвећеније масе па ипак је из њих изашао добар број генија и јунака
мача и песме. А шта ће учинити те масе које се сад буде. Шта ће учинити свесан народ који је знао
заборавити победе Душана, Томислава а носити вековима црнину за Косовом и Зрињским.

Горњи слојеви страдали су у Русији, у овај час буне се Пољске масе на неславенску ''господску''
управу, а на југу је већ порастао човек села. До светског рата панславистичке идеје кружиле су по
одабраним интелектуалним кружоцима. Данас о њима можете чути све више по забитим селима. А
тај инфериорни сирови елеменат са свим теретом славенске негативности, биће, по прилици, главна
полуга скорој афирмацији Славенства. Најнегативнији слој потврдиће нас у будућности јер се ова има
састајати од много негација. Као што сунце диже пару мора у облаке да при првом трењу отуда сине
муња, тако ће просвета дићи наша морска својства из којих ће при првом следећем трењу засветлети
громовити Перун.

СЛАВЕНСКА ДРЖАВА И ДРЖАВОВАЊЕ

Најтипичнији послератни Славен Стјепан Радић проповедаше једну државу ''републиканске

човјечанске правице'' у којој не би било ''ни војничке ни поповске касте''. Он се чак и позивао на
друштво наших прадедова који су идилично живели без хијерахија, без израбљибвања ближњега,
сви употпуној једнакости. Истина је, Праславени су имали овако сретну управу без посредника
између човека и бога, човека и правде. Зато су више волели струне тамбурица од струна тетиве и
лука. Али ова рајска држава брзо је пропала баш зато што је била оваква.

Незасити суседи грозно су продрмусали нашег деду из његова бајног космополитског сна и он је
дохватио копље. Али носталгија за једном државом без силе оружја и водства свештеника остала је у
срцима до дана данашњег. Познавалц Славенског карактера филозоф Дворниковић каже да је
држава за расног Славена само ''организовано насиље''. Докле Романи не могу без државе која
одређује подељеност односа са људим а и богом, докле Германима оружана сила над потретком
задовољава најинтимнији осјећај душе, дотле Славени још жуде за неком државом без војника,
жандара и порезника. У свима нама још се трза она степска стара ћуд која дожељкује слободан живот
по племенима, братствима и жупанима.

Многа времена и страдања прошла су док су мирни Славени напустили идилу и почели
државствовати. Прва велика славенска држава почетком седмог века није била славенска. Њу је од
славена склопио спретни франачки трговац Само. Зато се одмах после њега распала. Два-три века
касније, некако истодобно, јављају се сви Славени и предвођени својим људима почињу прве темеље
славенске власти у свету. Али и ово су биле принудне творевине научене од суседа и за одбрану од
суседа. Специфични облик славенске владавине није се имао када измишљати: туранске и кентумске
расе шибале су стално Славене са сваке стране и они су морали на брзу руку копирати туђина.
(Додатак: у многоме ни данас нису доступне све истините информације о славенским државама пре
1000 година тако да ни писац није располагао са њима како би могао уврстити податке у ову књигу.
Да поновим већ једном написано. Рецимо јужни славени нису имали потребу стварати другу државу
кад је из реда њихове расе било 17 римских имератора. Они су онда ту државу доживљавали као
своју и могли су у миру да живе у складу са природом на својим просторима).

Ништа није чудо ако се млађи народи угледају на старије. Ако су горди и свесни Германи дуго на себи
вукли име и лик Рима, како да и прилагодљиви Славени не подражавају ове. Али чудо је да већ ни до
дана данашњег није нађен постојани облик славенске организације.
Што чији облици изживљавали су се на нашем роду. Измењивале су се насилне туђинске и насилне
домаће владавине и све је било накалемљено ништа из крви саме расе. Задња славенска велесила,
Русија, 1914 била је једина тоталитарна држава ''царја самодершца'' и можда је тај Германски облик крив
да је она за добра времена онеспособљена за славенску мисију. Десетак минулих столећа тако је било са
свим нашим државама а и дан данас свети нам се опасно то опонашање и то скучавање слободног духа
славенског у готове и зарђале оквире западњака. Најславенскија Чехословачка која је задивила свет
својом способношћу, која је и политички живот засновала на етици и имала најбоље и најпоштеније
државнике страдала је скоро зато што је копирала Француску. Слично ће се дешавати свим Славенима
који навлаче на своје свеже тело изгланцане олупине са запада.

Старим Кентумцима то још може стајати на Западу, као што ће и мистични страх, лукавост и окрутност
стајати старим Монголима на Истоку. Али Славенски дух излази већ јасно на површину и његовом
посебном и чудном карактеру ваља потражити посебан можда и ''чудан'' облик власти. Да се његове
вредности и лепота не наружи збијањем у уске старе оквире и дословним превађањем кентумских
санкционистичких закона, а славенство и физички очува, ваља већ покушавати неку организацију која би
задржала окупљену силу наших народа а која истодобно не би много вређала наше индивидуалистичке
интимности.

Сваки главни род људски у свом еону повести дао је и посебни свој главни образац државне
организације, који је редовно стајао у вези са врховним начелом и схватањем свог космичког положаја. У
време хамовачко владар је бог на земљи. Семитски владар је слуга и највиши свештеник божији.
Кентумски су владари ''апостолски'' који иду још напоредо са послаником Божијим на земљи. Ново
сатемско време даје владара који је слуга, брат и друг народа. Баш у славенским земљама после рата
разна друштва примају свог владара као равног ''брата'' или ''друга''. (Додатак: под утицајем комунизма у
Русији ова теза се могла разумети у то време мада смо сведоци да је социјалистички модел који је
спроводила Русија пропао с тим да су се задржале позитивне тековине око социјалног уређења државе
где су школство, здравство и друго бесплатни а приступ култури и другим видовима духовног уздизања
веома приступачни).

У прошлости су се редовно слабо провели они млађи народи који су потпали у туђа подручја и примали
туђе обрасце. Периферијски ''позитивни'' славени који углавном чине тзв. ''државотворни елеменат''
страдају баш због тога што су научили спроводити своју организацију по кентумским формуларима, не
водећи обично рачуна о оном чудном карактеру славенском. Они чак и мисле понекад да су расни
Славени стерилна пасмина и њима би се поново могло упутити писмо што га је Хомјаков 1860 саставио
Србима ''...Учите се од западних народа али им не подражавајте и не верујте у њих као што смо ми у свом
слепилу веровали. Нека Срби примају опрезно људе који су учили на страни, који су склони са
умножавање формалности схвате као државну мудрост, стезање мера као поредак, јасност на хартији као
гаранцију (као да је то боље од савести), мешање чиновништва у све ради тобожњег чувања поретка, -
немачку хитрину као праву просвећеност а славенску простоту као остатак барбарства...''. (Додатак: О
како ово подсећа на данашњи став председника вучића!)

Они што су учили на западу стварају хегемонијске организације и задивљују свет сјајним напретком и
уљудбом али на разочарење страдавају од тога што своје формуле не могу наметнути рођеном народу. С
друге стране стоји читава галерија других Прометеја који су учили из крви саме расе. Од Крижанића до
Радића поизбацаше ови сви големе и настране планове, свестране и непостојане акције... и такође
страдаше. Они збунише остали свет а рођену крв опијају.

41
С оваквим чудацима Европе изгледа немогуће створити неко јединствено уређење. Они траже нешто
магловити и тиме муте Европу. Њима не одговара компликована мрежа устаљених западних закона,
(у чије се контрадикције плету и сами творци), они у прошлости нису никад имали своје сталне
власти, (боже мој као ни Кентумци у доба Семитско), а не смију на пречац стварати ни будућу рајску
државу славенску (јер би је културни западњаци растргали).

За младе народе никад није било једноставно изабрати одговарајући систем а камо ли за народ
славенски који попут богова у сталним променама налази садржај живота. Али у овом дану
историјске кризе морали би тражити компромиса ако нећемо бити разапети на раскршћу њеном.
Колико није повладати Западу толико се нагло не сме дожељкивати ни давна ни будућа срећа коју
Славени носе човечанству. Баш тамо око двадесетог меридијана где стоји међа између две крви, два
света, где се рву грозне противности, тамо је најопасније стајалиште. Славени у том појасу морали би
се брзо снаћи; евентуално и дати предговор славенској организацији. Оса Рига-Рагуза да проговори.

Као што су се Грци јавили први иза Семита тако да би био ред сада на периферијске Славене. Грци су
примили семитску културу и организацију, али дали су сасвим нове основе за свој кентумски род.
Славени у појасу, као мало предграђе велике Русије, примили су тековине Кентумаца али слути се да
дају нешто друго. Сличност граничне прве кентумске нације чудно се подудара с нама. За обоје се
тешко зна јесмо ли Исток или Запад. И ми смо имали Одисеју и Илијаду, сеоба и борбе, неслоге и
братоубилачке ратове. Ми све заснивамо на лепом и добром а одајемо и онај хеленски немир као да
почињемо нове културе. Заиста имамо ми свој Олимп, своје Атењане, Беоћане, Лакедеменце...
Соколство смо копирали. Птоломеј се поновио у Копернику, Терпандер и Олимпос рођени су у
Чешкој, слепи Хомер у Србији. Музе су се распоредиле у појасу. А имамо и Еврипиде који узалудно
проповедају нужну слогу браће. А можда је и наша судбина да по некој аналогији страдамо због наше
неслоге...?

Славенска империја.

Ни до дана данашњег упркос све неслоге није напуштена нека фантастична мисао о уједињавању
свих Славена. Кад видимо какви су се елементи натрпали у друге империје, паче и у поједине нације,
онда би имали права све Славене подвести под појам ''једног те истог народа'', и тражити једну
државу. Ми смо духом и језиком међу собом сличнији од много других народа који живе у једној
државној граници. Али наша је ћуд многострука и теже је униформно владати са десет Славена него
са Јустинијановим армијама. Ко ће да води? По сили Русија, по господству Пољска, по јунаштву Јужни
Славени, по вредности Чехословаци?

Кугла земљина заиста задовољније би се обртала кад би у једној држави Самових димензија
саставили чешке политичаре, југославенске војнике, рускопољске културне и социјалне раднике.
Иако нит сродства није прекинута, иако је сва сродност још силна, редовним путем том сну идеалиста
нећемо се надати. Руси гледајући своју богату мапу неће се одушевити за незнатне крајеве иза
њихових граница а ми поред све лекције коју нам је указала историја, поред све модерне изобразбе,
саобраћаја и разумевања, нисмо сигурни да ћемо мимоићи грчку судбину. Не јединство: него нека
буде слављен у векове ко наше племенске настраности уколотичи и спречи проливање бар братске
крви.

Пре рата ми смо се ипак надали да ће све тешкоће од нас отклањати Русија. Кад је она нагло сишла са
водећег Славенског места ми смо упрли очи у мали Чехословачку. Земља са најбољом и најлепшом
владавином развила је и заставу славенске водеће нације. Напредак, морална и физичка сила њена
изазваше гласно удивљење. Док наједаред одјекну једноставно са Храдчана: ''Дојчланд ибер алес''!
Ово су најкритичнији дани Славенства. Нешто још имамо Пољску као велесилу, али германски облик
владавине заслепио је водство уским националним егоизмом да отуд не можемо очекивати славенску
заштиту. Позитивни и негативни полако се сретају. Украјинци по славенски траже да се приклоне туђину.
У Бугарској се диже село против града, славенско море на ону неколицину атависта. Краљ је германске
лозе; облик власти још више туђ. Мртви трибун Стамболски цепа покров свој, земља се надима. Где ће
нићи славенска водећа реч?

Југославија је изабрала дивно славенско име. На њеном трону седи једини краљ света од славенске крви
и једини који се одгаја нешто кроз свеславенску организацију. Поштена монархија најсретнији је облик
владавине а ово је свежа династија која је као искра под ударом искочила из крви саме расе. Можемо ли
се онда надати да ће ова земља повести Славенство? Или ће нас збунити брзи догађаји!? Можемо ли се
надати да ће се под таквом новом егидом јавити људи који ће измирити степске и душановске ћуди?
Несређене снаге крећу се на све славенске стране и негде ће проговорити. Најволео би порећи да ћемо
баш ми бити авангарда Славенства...

Коначно ако ми сатемски грци промашимо, јединство Русије опет примукава на мисао о неминовној
славенској афирмацији. Оскврњена мајка понизила се је губећи име и невиност, за срећу човечанства
пала је на дно живота, али из тог безгрешног зачећа да донесе новог бого-човека са блиставим именом
славенским. Као што богинња Иштар силазаше у пакао да нађе човека, тако и она паде да би из њена
крила могао Славен узрасти. То је управо у духу руске душе и њених генија: И богодани Толстој силази у
прљаво дно живота да отуд истегне човека и врагодани Распућин каже да треба сићи у грех да би се
могао уздигнути.

Совјетска држава једини је специфичан облик кога су избацили Славени. А да ли она одговара
славенском духу? Тамо су ето ''републиканске и човјечанске једнакоправности'' а нема ни ''поповске
касте''. Војничку касту нека им засад и прегледамо. Али куда ћемо са партијским терором и
немилосрдном лукавом окрутношћу туранском? Од Славена Михајла Бакуњина, од расних нихилиста,
који су хтели скидање свих терета уредаба и конвенционалности, изникао је режим који наново скучава
нашег индивидуалца. Као и у исконско доба Славени су свалили један терет да би се дочепали већег...

Шпенглер оно рече да је комунизам код Руса успео на ''једном усрдном неспоразумку'' и да ће Руси на
крају скинути ту ''тиранију точкова и машина''. У свему покрету ипак постоји једна половина славенска и
како екстреми комунизма бледе ми опажамо како та народна половина све јасније остаје. Ту се можемо
чему надати.

''Бухаринци и фашисти'' спадају већ у исту врећу као код нас ''Јевреји и комунисти''! Култ Маркса и
Енгелса не постоји, у Москву долазе дневно хиљаде да гледају мртво тело В.И. Уљанова. Странка носи
његово име, место марксизма све више се чује ''лењинизам''; а да и не говоримо како тај комунизам
неосетно прелази у неки руски социјализам.

Син понемченог Јевреја, Маркс, беше пријатељ Германа и вероваше да ће конструктивна немачка нација
провести његове идеје а мрзео је Славене, - ту расу о чијој неспособности причају брда немачких књига.
Можда то знају Руси.

Јевреји су додуше неки наш квасац, ваљда што дођоше с југа. Они су дали првог хуманисту кршћанства,
масонства, Ружина крста и ето грубог комунизма. Па ако су се сви народи поред њихових
интернационалних идеја национално осећали, зашто то неће Руси? А ако би комунизам управо и успео
где би Германи мировали у комуни са Русима а да не испоље своју супериорност? Баш ово заокружавање

43
од Неславена (а то нарочито у међународним заплетајима) повраћа Русе брже к родини.

Ми знамо за комунистичке покушаје Платона, Питогорејаца, Шпартанаца, кршћана, анабаптиста, итд.

Али нека би Русија добила краља-филозофа, какав би једино ублажио њену бунтовну ћуд, нека би тај
покушај успео сасвим, па ми ћемо бити сретни што се најбољи образац указа на нашој страни. И
макар Москава остала ''интернационална'' као и Рим.

Рим је примио столицу хришћанства у часу пропадања. Нихилисти су се јавили пред освит славенске
расе и као иронија из њих се јави конструктивна државна идеја која притисну големи простор
земљани. То је голема предност. Ми смо преблизо а да би могли сагледати последице гигантских
руских експеримената, који немају ништа подобно у историји. Али већ и њихови фанатици виде да је
нешто преурањено. Дозвољава се свака револуција да оде у екстрем, а камоли не Русима којима из
душе избијају скокови и екстреми. Ми морамо чекати да видимо плодове руске крви (макар ћемо
нажалост тада већ гледати крв на Западу).

Онај човек са Кавказа можда и није проклетство славенско зато што говори руски као и Наполеон
француски. Петар Велики поведе Русију под изговором: ''Наши људи не почињу ништа док их се на то
не натера''. Стаљин копира Петра више него Лењина и ствара јаку ''социјалистическају родину''.

Невидљива Русија има свој незадржив историјски пут. И можда је баш садашњи њен ход почетак
будуће славенске власти а њен неумољив и очајни став праобразац славенске и људске будућности.
Господски врхови гордих славјанофила нису могли угрејати све славенско море ни уз моћно оружје
православља. Чешки врхови уплашили су се совјетизирања и издали; аристократи немају тако силну
душу да би загрејали дубоко море. –Творци мировних конференција тек су били одахнули кад су
место нагрдне двојне монархије дочекали напредак малих славенских држава. Али пришварак да
смо ''анархистична'' раса још нам нису сасвим дигли. Људи су поспрдније наружили нихилисте него
прве хришћане. Људи су ружили и Славене. Ма из оваквих ничу велика дела! У овој ускомешаној
данашњици ускомешани славенски дух може још шта замутити а касније Европа ће да учи. Пуцају
западне форме на периферијским Славенима, чује се лом техничке и административне тираније на
Русима рађа се један човек који рве за простим државним инструментом без претње параграфа, а
који ће пристати комодно сваком индивидуалцу.

Јесте. На овом заокрету повести мораће попуцати све старе форме и норме а угибљиви славенски дух
провући ће се за даље органитовање. И јер је смена родова неће победити ''позитивни'' него ће
победити они други са оним поспрдним именима. Победиће ти инфериорни људи са ћудљивим и
протусловним карактером, са теретом смионих идеја, са немирним и несталним путевима. Таква је
ћуд четвртог рода, расног Славена, таква је ћуд мора, а таква се указује и ћуд наредне историје која се
све више ослања на не постојану ћуд маса. Из таквог мора исполин Прометеј има да изнесе
Свечовека а све друго је пролазно и прелазно.

СЛАВЕНСКИ НАРОД СЕ РАЂА А ОСТАЛИ ИЗРАЂА

Безбројним насиљима и ратним крстарењима дуж векова преко славенских леђа у сваких десетак
година требало је да оваквог народа нестане, као што је нестало доброћудно и силно племе Маја при
појави белих истребљивача. Маштање, филозофирање, узмицање, трстика у зубима... и између сабаља
толиких тирана провуче се овако силан род!? Мисли ли природа правити чудо или их чува за какву
задаћу? У овом времену кад многи народи узвикују о својој историјској мисији, ваљало би заиста коју
зуцнути и о мисији славенских народа. Али не морамо се ми баш ни испрсавати: та то је потребно инима
који се налазе плашити да су без мисије. Сама промисао стара се о својим намерама. Бог, природа, закон
узрочности или већ ко други, стара се и за наш род. Крв славенска била је кусур свем завојевачком свету
али за једну одрубљену славенску главу ницало је нових шест: химера је расла. Могло би се рећи и више
него ''Боже правде ти што спасе од пропасти до сад нас...''.

Три деценије иза тешког рата са Хиксима неки египатски папирус се јада како број порођаја опада и како
неће бити војске. Заиста Египат је тада пошао доле и никад се више није усправио. Иза европског рата
види се то и код западних народа. До Светског рата Немци су често приговарали братучедима-
непријатељима Французима како се дегенеришу. Келтско германска крв, која је раније дошла до
изражаја, заиста се је раније почела и израђати. Али иза рата сјајно то на себи уочише и Германи.
Међутим код Славена та ствар стоји прилично обрнуто.

Интересантне су пропорције ових двеју најјалчих раса за које мислимо да ће се обрачунати у скорој
будућности. У Европи је било свега Германа:

1810 године 59 милиона

1910 152
1930 148
(Додатак) 2017 84 (са Аустријом и Швајцарском) 100
(Додатак : данас урачунати све западне земље које делује посвађано по многим питањима али то је више
маска за јавност јер оне од 1812, после Наполеона, не ратују истински једна против друге. Сви накнадни
ратови су обмана срачуната да се не уочи права истина тј. поход на исток.)

У истим годинама број Славена у Европи кретао се је овако:

1810 године 65 miliona

1910 187
1930 226
(Додатак) 2017 146 са Русима у пост Сов. Републ. 176
(Додатак: данас можда узети у обзир и додати све славенске земље изузев Пољске која има тај отворени
непријатељски став према Русији или све православне државе плус оне које су савезнице као Сирија,
Иран, Индија, Кина…) (Додатак 2: Мадан Лал Гол са универзитета Западне Флориде бројност свих
Славена процењује на 260 милиона, али у ствари није испод 350)

У задњем столећу статистике показују да код Романа и Германа број прираштаја стоји или пада, а код
Славена да стално расте.

Немачки статистичар Бургдоерфер израчунао је да ће сама европа 1960 године имати 303 милиона
Славена, што ће тада чинити преко половине њеног становништва. Рачунајући да су у рату ипак највише
страдали Славени (Русија сама изгубила 37 милиона кроз рат и револуцију) ове цифре запрепашћују
западњаке који поред свег упињања не могу нас стизати. (Додатак: то су били показатељи до 2 св. Рата,
али је онда уследио велики број жртава на Славенској страни, уследио је опоравак током 45 година да
би распуштањем Варшавског савеза и настајањем смутних времена у Русији деведесетих дошло
догубитка од скоро 10 милиона. Демографска слика Русије се откако је В.В. Путин стао на чело државе
значајно променила. Морталитет становника у Русији са 1,5 милиона годишње у 1999. години смањио се
45
на 21 хиљаду у 2011. години, то јест 71,5 пута. Тек од 2012-те бележимо опоравак што се види из
приложеног графикона. Док у Немачкој у задњих 30 година опада. На графикону је видљив раст али
он је еквивалентан расту броја странаца/зелена линија на графикону. Овде би требало додатно
обрадити ову тему са табелама и показатељима).

Други немачки статистичар Рајтингер за 1960 израчунава за Југославију 20 милиона душа. До те

године он означава пораст становништва код нација овако:

Француска 0% (односно опада)

Енглеска 3,9%
Немачка 5,6%
Бугарска 31,3%
Југославија 32,5%

У задњим статистикама од 1930 године број порођаја на становника појединих земаља износио је
овако:

Шведи, Норвежани 15
Енглези 16
Немци 17
Французи 18
Чехословаци 23
Руси 34
Југославени 35
Пољаци 39
Бугари 40

Јужни Славени, Пољаци и Украјинци у Европи се немило плоде. Те бројке уплашиле су власти на
западу. Хитлер и Мусолини који су некада били за ''рационалан брак'', употребише све силе да
повисе пораст пучанства. Али је природа по прилици јача од људи макар ови били и диктатори. У
Југославији нико не помаже бракове и множење. Дапаче и насупрот. Међутим наше становништво,
поред великог помора, дневно расте за 500, односно годишње око 200.000 душа. Тако би смо могли
вечно годишње губити 100 пукова војника па да ништа не осетимо.

А зашто све ово?.. Вратимо се на почетну главу и видећемо: Градови и села! Све западно европске
земље начичкане су градовима, а славенске земље редом су аграрна села. Сељак нигде није
покварен да би брак претворио у извештачену сексуалност а жену примао као предмет за насладу.
Он неће да зна за вештачка средства што трују плод људски на рачун задовољства.

Према томе премоћ Славенства над Романо-Германима лежи у основној премоћи села над градом.
Како се природа стара да руши и диже градове тако руши и диже расе. Биће онда да је томе недужном и
неагресивном роду славенском нешто досуђено и намењено, кад се оволико попео.

Пре 1000 година било је Германа дупло мање од Романа, а Славена дупло мање од Германа. Данас
међутим у Европи има Романа 100, Германа 150 а Славена 250 милиона!

Када узмемо у обзир да су романске и германске нације већ толико разрођене и удаљене да тешко
спадају и у једну расу, онда је положај Славена повољан. Специјално Румуни, Французи и Енглези чине
један хабеш (додатак: мислим да се преводи као ‘‘спој-састав‘‘ ) посебних раса,-мешавину Кентумаца.

Управо је чудо како се природа постарала да пружи и довољно простора за ову расу која се највише
множи и како сви ти завојевачи Истока и Запада нису ово преотели. Европа сва има површину од
10,060.000 квадратних километара. Од тога отпада:

На славенске земље .......................................... 5,510.595

на неславенске земље ....................................... 4,549.405

Површина европске и азијске Русије износи заједно 21,176.187 квадратних километара. Већа половина
Европе је славенска. Руско земљиште веће је од две Европе.

На западу се већ отворено плаше од славенске поплаве, пишу се књиге о ''славенској опасности''.
Лудендорф генерал прорича марш славенских чета улицама Берлина. Сва та вика није неоснована, макар
ми не потежемо оружје; плима славенског мора расте…

ПРЕЗИРУ НАС ОНИ СА ЗАПАДА

Разастрите географску карту Земље. Кому је бог дао очи а врана мозак не попила види јасно да Европа
уопште није никакакав континент. Она је истружена рука Азије са четири мања полуотока. Свеједно,
горди Европљани азијско испупчење, тај полуоток, зову континентом. Овакав појам дао је кентумски род
за време своје владавине, па алал му вера. (Додатак: појаснити помоћу
www.сх.wикипедиа.орг/wики/Европа и www.сх.wикипедиа.орг/wики/Еуропа_%28митологија%29)

Али не може се разумети и опростити када они под појмом тог ''континента'' Европе узимају само
западну Европу до оне наше трансверзале, као да је она боља половица Европе, по којој гази славенска
нога не постоји! ''Оријентална Европа'' помиње се као друга класа. Русија и Балкан су делови којих се
величанство Европа мора срамити. Не чудим се онда једном Русу који је сваку европску карту крижао и
називао ''руском''.

По западњачким теоријама (углавном немачким) сви Аријци потичу од истог т. Зв. ''индогерманског''
рода. Елиту те индогерманске скупите чине Германи и Романи, док су Славени њезин негативни део,
нузпродукт и отпадак. Једни су предестинирани за владајуће а ови други за робове (као у доба
римско!...). Сада се међутим зна да се аријско име односи само на Сатемце а са Индијом у вези су само
Славени. Куда сад са Келтским именом (герман=сусед) кад се мислило да потиче од санкритског Гир-ману
(мудрац)! Неки заједљиви доказиваше да то долази од немачког ''герн-ман'' што би било отприлике
''уображењак''!!!

Истина је и раније светске силе омаловажавале су млађе и сировије нације али како западњаци
ниподиштавају Славене о томе нема равна примера. А ваља знати да између нас и њих стоји мања

47
културна разлика него између старих и барбара. Па свеједно, ако се негде у центрима Запада
испрсите да сте Славен погледаће вас као да припадате племену Ескима. А ако узвратите да сте члан
вредног и великог народа насмејаће вам се у брк. Они вас истина могу примити и пријазно, као
господар слугу или поштеног радника. Некад паче и самилосно али никад као раван равнога.

Ако се расправља о војнополитичкој равнотежи у свету тад се о Славенима говори као о споредној
сили. Али ако нам се не призна што смо раније заустављали бујице које су се ваљале да поазијате
Европу, зашто се бар не води рачуна да Славени данас монтуририрају (додатак: имају /вежу
/подижу???) исти број војника колико сви западњаци скупа и да су исти ти војници дорасли
најбољим војскама Европе!? Ако се не призна да смо дипломате зато што смо у бојевима добијали а
за столовима губили зашто се не цене Масарик, Лењин, Пашић, Радић, Стамболски којима они немају
равног!?

Ако се састају међународни научни, уметнички и филозофски конгреси деси се да буду позвани и
Славени,... као куриозитет. Они су чланови другог реда, мудраци с периферије културне Европе,
провинцијалци у граду на западу. Као да имена Коперника, Мендељејева, Лобачевског, Достојевског,
Његоша, Добровског, Пупина и др. Или живог Тесле, Базале, Петронијевића, Мерешковског,
Мештровића,... вреде као изнимка, као случајни који гениј из Сиама.

Језик славенски на оваквим састанцима не долази у обзир, чак ни богати и слаткоречиви руски којим
говорише најдивнији генији и којима говори она часнија половина Европе! (Додатак: и у данашње
време се потенцира Енглески, Француски и Немачки на уштрб Руског).

Ако се на западу говори о култури и цивилизацији никоме не пада на памет да ту мисли и на Славене.
Ако се пишу лексикони, антологије или штогод о јунацима пера и мача, онда тамо славенско име не
попада. Орсон Велс у својој великој Историји света дао је Славенима тек који лист! Последња књига о
великим војсковођама света, коју смо и ми лакомо превели, наводи све јунаке од Епаминонде до
данас. Унет је и безначајни градитељ утврда Вобан; али Жишка, Собјески, Суворов, Кутузов,
Тимофејев, Муровјев, или Мишић, Степа, или ма и један други од Славена, нису могли бити ни успут
споменути иако су толико пута дали крв за спас запада. Штит Собјескога добио је и своје сазвежђе на
небу, али ту није могао добити обично признање иако им је заштитио културу од Турака (Османлија).
Они нас напросто не признају за народ и онда има још нас који се поносимо кад нас они почасте
својим ''високим''друштвом. Збиља, ако ко у садашњој Русији не може ништа разумети и оправдати, а
оно може онај њихов бескрајни презир према целокупној западној култури.. И није замерити оним
нашим филозофима који негде дигоше вику на те ''интернационалне разбојнике Романо-Германе''.

Имало образовани Славен, ма откуд, зна за Монако, Исланд или Мадагаскар. Образовани Енглези не
знају где се налази Југославија. У парламенту 90% посланика не зна где се налази та ''безначајна
земља'' Чехословачка! Итд. (Додатак: то је било пред Хитлерову окупацију кад се у парламенту
расправљало и где парламентарцима је та Чехословачка била тамо негде далеко у дивљим
пределима). Није се чудити. Сваки 120-тисући Енглез је милионер у Фунтама, благо света тече на
њихов оток као нафта цевима из Мосула на њихове танкове.

Познато је мишљење да смо ми колонија Француска. (Додатак: тадашња влада и краљ су били
окренути ка Француској па од туда и то мишљење). Знамо шта мисле Италијани о ''балканским''
суседима, Немци о ''источним'' итд. Чак и монголски отпаци, Мађари, једнако гледају са висине на све
Славене.

Горки случај Чехословачке дао је савршену потврду свега и ако нам Бог не жели завести умове могли
бисмо прогледати.

Судетске крајеве наставају понемчени Славени, крви славенске носе и оба велика диктатора, крви
славенске носе безмало сви људу средње Европе. И док ми верујемо њиховој култури сикће на нас
потуричка крв. За верност нас награђују презиром. И да смо ми славени други народ брзо би Европи
отказали пријатељство. Али ми носимо несретни карактер који туђина воли него свога. (Додатак: ово је
добро уочио писац поготово у примеру Хрвата).

СЕРИЈА СЛЕДЕЋИХ РАТОВА

Не вреде проповеди Сакиа-Муни Буде, Кунг-Фу-Цеа, Исаије и Језекиља; не користи наука Сократа,
комедија Аристофана, страдања Спаситеља, као и наређења цара Проба, а нити дипломатисања
Бријанова; народи хоће рата барбари и цивилизовани. Рат!: убојство, пљачка, шпијунажа, издаја... а иза
тога славља, одликовања и службе божје захвалнице, руга се Толстој. Свеједно; ни његов гениј ''који се не
опире злу'' неће уништити рата, као што неће ни његови племенити пацифисти Славени.

Виктор Иго залетео се и рекао: ''У двадесетом веку неће бити разлике између војсковође и месарског
шегрта попрсканог крвљу. Мир ће владати Европом, она ће се звати Човечанство''. А у том двадесетом
веку културна Европа најмарљивије преобраћа плугове у топове. Будимо дакле на чисто да су ове добре
мисли одвише преурањене. Прва два сина Адамова започели су рат и ту љагу до краја ће ваљда носити
кажњено човечанство. Како би се иначе измењивали правда и сила; стари и нови системи; људи, нације,
расе и родови? Како би иначе напредовао точак историје, како би осећали да постојимо, да није тих
промена? Како би наиме осећали да смо заиста кажњени.

Најкултурније, умовима и простим створовима најнапученије тло господарице Европе најтеже је и

притиснуто спремљеним желетом и ратном психозом. Две нације (Немачка и Италија), које се највише
хвале својом дугом и високом културом, престављају напету пушку којој на отпонцу дршће кажипрст. Чим
се срачуна сигуран исход рука ће потегнути. Постоји, истина, још страх од недогледног хаоса који би
могао нићи у овако густом становништву. Историчар Велс у свом делу ''Рат у ваздуху'', политичар Лојд
Џорџ у изјавама и др., па и сам ратник Мусолини, толико пута су нагласили да следећи европски рат баца
у понор сву цивилизацију.

Ко ће ту сатанску игру започети? У свом животном елану скоро сви народи историје започели су своју
афирмацију ратом. Славени су ето започели духом. Они су и још дакле верни ћуди прадедова. То су још
увек народи који своју нараслу снагу рађе троше у домаћим задевицама, а споља се извлаче сваком
заплетају.

Европљани који су упознали ратну ћуд јужних славена мислили су да ћемо ми иза погибије Краља
Александра опет бацити свет у пламен. Али за ту вредну главу није пала ничија, нити се догодио и
најмањи инцидент! Европа је задрхтала још једном по питању Чехословачке. Попут своје јужне браће
Чехословаци су показали исто моралну снагу. Први су возили из иностранства убијеног краља, други су
гледали мрцварење свог државног животног тела. Оба су стајалли стиснутих усница са којих није пошла
ни претња ни молба. Историја не позна ништа подобно. Неславени су запањени. Ко разуме ту затају и
двојни карактер!

Стога, макар и био ред на нама, нико не мисли да ће нови бунтовни Славени ненадано згазити Европу.
Њима је доста ако стоје на своме... непобеђени. Али историја сама игра своју игру и у њен ритам мораће

49
пасти и добричине Славени. Сузе са Теразија и Вацлавских намести неће бити довољне...

Већ добро столеће кола се крше баш на Славенству. Неједнаке битке са Турцима, Германима,
Романима, учинише да се сви ови ипак повукоше у своје границе. На нашем се питању узвитла и
Светски рат а умало се двапут и не понови. Нове државе, које западњаци признаше после дугог
крзмања, испољавају сад све већу виталност. Русија је израсла у неко плашило. Издизање
''инфериорне расе'' вређа њих а сами догађаји, као да их усуд прати натурају се на славенске народе.
Неће проћи велике године и на нашим леђима започеће се ново крваво коло, из кога ће по жељи
Провидности испливати оно што је најздравије. Славенских аспирација неће бити али старе нације
свој силазак са престола света морају попратити почасном паљбом топова. (Додатак: у наше време
САД се спремају да ратом предупреде пропаст али и њих чека силазак...)

Карактеристично је да је Руски послератни режим нашао свој најзаоштренији полус баш у Италији и
Немачкој, главним преставницима Кентумских раса, макар ови народи не граниче нигде са Русијом.
Специјално нова Немачка дигнута је директно на самом супростављању Москви. По историјској
аналогији смене раса, по степену заоштрености полова, па дијаметралној разлици карактера, по
географском положају и по неминовности удеса долази Немачка као главна протутежа Русији и сва
серија будућих великих заплета биће у знаку њиховом. Архитект париске изложбе од 1937 погодио је
снове судбине када је на најистакнутијем месту поставио големи руски павиљон у право сучеље
немачком. Два џина, старији и млађи, понеће се у следећем столећу, а све што буде уз њих биће само
трабанти једног или другог. (Додатак: у данашње време улогу Немачке је преузео НАТО пакт којим
руководе САД с тим да знамо да се ради о истој пасмини. Пренебегавају се чињенице да у САД живи
око 50 милиона становника са Немачким пореклом и то да је након слома Трећег Рајха огромна
већина злочинаца и научника пребачено преко Атлантика и несметано наставило рад. Данашњи
Северно Атлантски савез на релацији Вашингтон-Лондон-Берлин-Рим је ништа друго до настављач...)

Ми нећемо рата. Наши најодговорнији мужеви изјаснили су се јавно пред светом да желе да се наше
оружје никад не умрља људском крвљу. Удес и људи тога не слушају. Ми на Југу имали смо често исту
судбину са Чешком. Очекивати је да ће нас и догађаји повући да ће и нас притиснути све док не
реагирамо. Ми ћемо поћи кад већ будемо дубоко повређени, када славенски, будемо могли поћи са
песмом: ''Не ми, не ми, но громовник, ком ваљаде сви да дворе''.

КАКВИ СУ ТО ДУХОВИ ПО ЕВРОПИ

Четири децимална меридијана деле Европу у четири опасна појаса који ће децимирати несретно
становништво њезино. На првом се налазе Лондон-Париз капиталистичке демократије. На 10 Берлин-
Рим фашистичка осовина и Ватикан. На 20 славенска трансверзала Варшава-Београд. На 30
Лењинград-комунизам Лењинов. Шта ће бити из тога: Капитализам и комунизам – два света,
фашизам и комунизам - два света, хришћанство и комунизам – два света, па славенство и комунизам,
можда – два света? Као нигде на свету, на овом уском тлу Европе устобочиле су се четири грдне
противречности, међу којима успут живимо и ми Славени.

Големи руски замах поделио је сав свет против себе: у сучељу западни капитализам, десно германски
фашизам, лево хришћанство. А све четири немани су подједнако и једна против друге.

Најстарије хришћанство ломи се у најхришћанскијој Русији, Шпанији, Немачкој па и у самој Италији.

Оно више не иде за пролевањем крви јер се истрошило у хришћанским ратовима. У свом ходу
морало је попуштати напретку науке који је изазвао капитализам. Ни капитализам неће крви јер му је
потребно за покриће вредносних папира, - али том негативном страном изазвао је рушилачки
комунизам. За повраћај старог реда овоме се супроставио фашизам. Неко хоће и мир! Али фашизам
безувјетно води у империјализам и рат, а комунизам безуветно у анархију и револуцију. Од њихове буке
мирољубива славенска реч неће се чути, Европа ће остати сва са јаком десницом и јаком левицом које ће
на свом телу поломити.

Енглеска. Најзападнија земља Запада има нешто мању површину од Југославије а 47 милиона становника
од којих су само 7% сељаци. Приближавала се културна или физичка пропаст запада њен положај је
једнако незавидан.

На вашингтонској конференцији Лорд Балфур узвикнуо је: '' Не заборавите да је наш положај јединствен.
Ми живимо на отоку који има хране само за 20 дана. Ако нећемо бити блокирани и пасти од глади
морамо под сваку цену одржати слободне везе са морима''. Али превртљиво Средоземно море више не
изгледа поуздано. Верни доминиони отпадају један по један. Суседи се опасно фашизирају. Сваки њихов
покрет ка империјализму штети Британију, а један такав непријатељ у Медитарану омета сваки транспорт
ако не и потпуно затвара она два уска пролаза.Први јачи поремећај сила у Европи обара неминовно
дозрелу империју.

Око Француске се стеже фашистички обруч. До пролећа 1940 биће довршено оружање и савез
демократских земаља, али у то време Шпанија је већ фашистичка. Традиције коче ове старе земље
Запада и оне не могу стизати догађаје. Векови су прошли.

Немачка. Мушки витешки лик, мач, оклоп и господовањем светом. Мекушце, маштаре, Славене треба
потчинити да би се из њих избила искра за напредак човечанства. Треба ту голему масу дисциплиновати.
Шта би створила Немачка рука да има Украјину... Али то је голем сан. Ко ће дисциплиновати толику масу.
А да то успије шта би било? Шта би било да сви Руси постани као Пруси?

Ипак Немачка у догледној будућности неће пропустити прву згодну прилику да се маши Русије. Оволико
народа у диму фабрика а толико тамо простора! Али прва етапа ће бити свакако на другу страну.

Италија. Срећна комбинација са кршћанским духом и германским телом издигла је феничку ову нацију
после далеког пада Рима и Млетака, да би се сва три Аријца састали на истој висини као у три атрибута
божанска: Славен, Герман и Роман - осећање, воља, интелект. Воља, сила, налет, - начело германско.
Интелект, спретност, вештина, начело романско. Саосећање, правда, хуманост, начело славенско. Три
атрибута могуће и један против другога. Сам положај Италије у Медитерану такав је да сваки њен покрет
сусреће западне демократије а њена сила је нарасла да се неда лако парирати.

Фашизам. Главни подстрекач рата су свакако ови људи који га проповедају а хоће и морају га изазвати.
Хришћанство и капитализам траже мира али ови то не могу. Све се је сплело тако да прекретница
повести мора затитрати.

Фашизам се састоји у узрујавању духова до оне мере где је човек спреман све извршити без
промишљања. Претеривање патриотизма пали експанзивност и излаз из тога је само рат, чак и у
повољнијем економском положају него што су фашисти данас. Разлог је лак: Италија је избила спор Уал-
Уал, који је (по италијанским земљаним картама) 60км. На етиопској страни; Јапанци су узели Манџурију
због убијеног официра Накамура који није постојао. Немачка је уништила Чехословачку као пушкарницу
против себе а за рат у Европи ће имати и стварнији разлог. А исход рата??

Сталешке државе средњем века пале су. Свето римско царство немачке нације пропало је. Опевани

51
Осман хтеде повратити сјај Османлија и погибе под ногом свог роба. Шпенглер учи да сазрела
култура избацује експанзивног човека који нагло троши своје духовне снаге. Таква нација, каже
прелази касније мирно туђинцима из руке у руку. Фашизам игра ''ва банк'' (додатак: фигуративно-
играти ва банк ставити све на коцку; тј. или остати или пропасти). Свако у свом карактеру носи своју
судбину. Нагао карактер изазива нагао свршетак. (Успореде Асирци). Сваки усиљен ток ствари
природа враћа осетљиво натраг, каже Вил Дурант. Анаксагора давно уочи да би Немаза прогонила и
небеска тела кад би ова хтела мењати свој ход...

Славени. Ове људе на трансверзали Рига-Дубровник била би можда једнако штета бацити у наручје
левици или десници. Космички би био злочин спутавати тај једини отворен и слободан дух који има
жељу само за духовним ширењем. Али њих је судбина поставила на том чудесном и удесном појасу
где се и сада сусрећу најстрашнији поларитети. Као и у исконско време они се опет налазе између две
врсте сила. Можда би у овој средини они могли бити неки језичак на ваги за сретни еквилибар
Европе. Не буду ли то знали може се ова ос зацрвенити.

И Мађари. О њима је рећи само што су се издалека набили ту у срцу Европе и што ометају додир
славенских народа. Један њихов министар рече: ''У блиској будучности водиће се борба о превласт
Германа и Славена. Ако не буде паметна, под једним тим ваљком Мађарска може нестати.
''Паметна?'' Али они проповедају неку велику Мађарску од Карпата до Велебита! По чему се од
Славена може онда надати та немирна монголска крв која у 1000 година изврши разна насиља над
нашим родом? Да приме толико година нашу мирољубиву власт, па шта им остане. Не! Такав народ
заслужио би форманлну одмазду. Али одмазда ће бити та што ће запад ванбрачно чедо бацити под
свастику.

Русија. Овај посебни свет од свих светова најважнију ће улогу имати и у овом посебном веку од свих
векова. Нитко није тако видовит да би знао што је у Русији сигурно, али сигурно је да ти бољшевици
неће изазвати рата. Радови које су Пјатиљетке започеле толиких су размера да изискују деценије
мирног рада до оспособљена Русије за прву силу света. Они немају потреба и луди би били улазити у
сумњиве авантуре. То ће учинити други. А макар какав рат ван Русије диже опет сигурно њихову силу.
Совјети и воде такову политику да замуте Европу и да своју снагу издигну на њеним рушевинама. У
њиховој руци више него у ичијој стоје масе а тај елеменат биће пресудан у овим психолошким
ратовима.

У Азији се љуља још големо становништво. Тамо има чак и планова о смионом освајању Европе!
Можда ће требати опет благословити некада руску крв која ће се пролити за неблагодарну Европу.
Јапан је у кратко време удвостручио становништво и фанатизам. Но Совјети су Исток већ добро
замутили. Тако ће по историјској нужности испретурани духови Европе правовремено стићи да своје
идеологије у крв потопе. ''Биће јача која не потоне''. Тек велики руски народ неће пропасти нити своју
мисију мимоићи.

ЕВРОПУ СУ ВОЈСКЕ ПРИТИСНУЛЕ

100,000.000 бајонета може се наједаред усправити на овој малој европској парцели глобуса. На
свакога тог војника отпада сто кила експлозива. Војни буџети из године у годину скачу. Бројке расту.
Чисти се утроба земљина, извлаче се метали и текућине, точкови фабрика не престају и све се
израђевине слажу на тло Европе. Народи се негде безазлено а негде присилно умножавају док негде
не експлодирају, они и израђевине. Тежина расте геометријском прогресијом, мајка Геа тоне, зује
речи из Библије: Мене, Текел, Фарес. (Додатак: како је Бог уразумио погорђеног Навуходоносора. "И ти,
царе, знајући све то, ниси смирио срце своје, устао си против Господа Небеског и пио си из сасуда Дома
Његовог, величајући бездушне идоле, а Бога, у Чијим рукама је дисање твоје и сви путеви твоји, ти ниси
прославио. Зато је и послао Бог руку, која је нацртала та слова. Ево шта је написано: мене, текел, фарес:
мене значи - бројио је Бог твоје царство и одбројио му је крај; текел значи - измерио тебе и нашао си се
врло лаган; фарес значи - разделио твоје царство и дао га Мидијанима и Персијанима; овде бих радо
додао и песму Милутина Бојића истог имена мене, текел, фарес али то остављам читаоцима да сами
пронађу и прочитају ако нађу за сходно. Од срца препоручујем.)

Камо вас оптимисти! Сва четири агрегатна стања су у покрету да се смешају у први основни елемент.
Земља (ковине, експлозиви), вода (нафта) и ваздух (етер и људски духови). Кентумац Зеус завео је Европу
импонујући јој силом, - шта ће бити с нама? (Додатак: овај пасус преконтролисати јер је слабо видљив.
Страна 79 други пасус). Шта ће бити с нама Славенима који нити смо кад били агресивни ратници нити
тежимо бити? У најављеним т.зв. ''тоталним ратовима'' читава нација баца се муњевито на нацију са свим
својим живим и мртвим инвентаром у све четири агрегације. Куда ће мирољубиви и не сложни Славени?

Ствари нешто подсећају на смену ранијих раса и сила. Та Рим није пао што су барбари били сложни
ратници, него што је његова морална осовина била сагњила а организација скамењена. Тако ћемо
видети да и Славени нису опасност да сасвим нестану као што би се на брзину ко уплашио.

Неславенске војске, т.ј. све западне, савршено су дотеране као што и одговара старим нацијама и
културама. Судбина је сваке организације да на завршетку бива укочена и окамењена, каже Шпенсер. У
тоталном рату, где се тражи многостукост и еластичност, морају сметати строге готове форме. Тако и
негативни нуспродукти дозреле културе тих народа.

Војске демократских земаља првог меридијана свакако ће у првом налету бити побеђене ако дођу у
сукоб са фашистичким. Оне су већ закасниле у трци наоружања а слично и у ратним васпитањима свог
народа. Уколико би се раније десио овај сукоб, утолико је сигурније страдање ових империја. Само ако
би преживеле један рат фашистичких земаља у Европи, или потпуно поделили интересне сфере с њима,
могао би тај случај продужити нешто век старијим нацијама. (Додатак: управо се догодила оба ова
сценарија. Доиста континентална западна европа је била збрисана у једном налету с тим да се након тога
Хитлер окренуо према славенским земљама а од освајања Енглеске одустао из два разлога: имао је
финансијску подрску тајних друштава из Лондона а и техничку из САД. Стварни циљ је одувек била Русија
а окупација Француске и успутно осталих мањих држава на западу је само служило као осигурање
залеђа. Такође смо били сведоци пропасти Француске империје која је до тада имала огромне колоније у
Африци и јако упориште у француском делу Канаде. Велика Британија јесте после другог св. Рата исто
изгубила статус колонијалне империје али само привидно јер се формирао НАТО савез као војска која ће
штитити интересе крупног капитала са запада. У том циљу је Вашингтон преузео на себе улогу чувара,
Лондон финансија, Рим задрзао вјерску а Берлин улогу дисциплиновања европе кроз пројекат ЕуРоБске
уније. Нису у потпуности остварени циљеви Трећег Рајха али скоро цео Европски део Славенког народа је
под њиховом контролом. Последњи пример су дешавања у Украјини након чега би следила Белорусија и
Русија.)

Наоружавање, духовна и материјална спрема фашистичких земаља у скоро време достижу врхунац. У то
време ове земље биће способне у европи учинити шта хоће. Ако се ове године пропусте нико не може
даље гарантовати. Не може никакав народ стално бити подржаван агресивним ратним упињањем а рата
не проживљавати. Највише још пар деценија судбина им може поклонити.

53
Италија. Нико се није надао од онакве војске у светском рату да ће никнути сила пред којом стрепи
горди Албион. Клеветници су се ругали да Италија слави највећу победу од 4 новембра 1918, над
Аустријом код Викторија Венето, кад већ Аустрије није било. Али под каквим је околностима
извојевана победа у Африци привлачи пажњу. Непријатељ се сваки мора дивити шта је од Италије
учинио њен Дуче са пола милиона црних кошуља. Макар јужна Италија неће стићи витезове
ломбардске низине, с овом војском у првом налету сваки европски војсковођа мора ће да рачуна. До
1944 свакако ће Дуче заиграти своју најјачу карту. Једно је зло: Хитлера ће замјенити Геринг и други
али не знамо ко би у италији нашао другог Мусолинија. (Додатак: појаснити дешавања у Италији
након рата и Немачкој.)

Немачка. На концу у Еврои остаје углавном да се говори о овој војсци, која долази прва у обзир па
било у сукобу са ма којим оним меридијанским појасом или пак са полусом своје осовине –
Италијом. Народ који осећа да живи само ако над собом има строги хијерархијски ред и маршира у
правилним формацијама попео је сада свој ратни дух до граница где стаје памет. Где немачки шљем
наступи у следећем рату наступиће и страх. Теорија тог тоталног рата, који се тако свиђа Немцима,
макар и не била тачна, макар она не победила, али прва њена примена под немачком руком
престизаће Атилу који рече: ''Куд ја пролазим трава не ниче''.

Немачка је добила вођу 11 година после Италије. Али немачки дух је нешто жешћег темпа и они се по
прилици састају око 1944. До тог рока оружје Немачке претегнут ће Европу, а можда ће се нешто и
изгладити она празнина у војној обуци, којој је пре појаве Хитлера умакло 13 година (1901-1914). То је
можда и задњи рок. Вечита напетост на празнину отупила би иначе добре војнике.

Фашисти морају рачунати на скори и нагли успех. То одговара још нарочито агресивном духу
немачком. Према томе они двоструко морају рачунати на ''фашистички налет''. Отуда је теорија
тоталног и муњевитог рата тамо тако омиљена. Али ко зна хоће ли и будући рат бити тако кратак?
(Додатак: тако и данас имамо присутну ту доктрину на западу о тоталном, муњевитом рати против
Русије. Првом превентивном нуклеарном удару).

Сви нови ратови обично трају преко прорачунавања. Ако први налет не победи сумњиво је како ће
дуго људски морал војника издржати под страхотама тоталног рата, како ли ће издржати господарски
не опремљен народ. Ипак у сваком случају Немачка остаје по средини са првим вероватним успехом.
Окрене ли се Италији или са Италијом према западу победиће, окрене ли се према истоку...?
(Додатак : знамо како се завршило).

Славени. Највећа и највојничкија Немачка, притиснута несташицом, свој експанзивни обруч отпустити
мора на штету највеће силе Запада Енглеске, или највеће силе Истока Русије. Русија и Немачка овога
века неће бити стварни пријатељи, и у овом другом случају ми периферијски Славени морамо
рачунати са ова два голема ваљка подједнаких терета, који ни наше мирне земље неће мимоићи.

Стоји, да славенске војске, онако као и државе, нису организоване на неки нови славенски начин,
који би придонео њиној чудној снази. Усиљени звуци маршева по германски, ни убрзан нервозни
корак по романски, ни параде, ни хијерархија ''пирамида'' не одговарају славенском духу, него
старом западном. Све то скучава славенског војника који воли слободу, пунину покрета, занос и вал.
Али методи наговештених теорија изгледа баш ће изникнути овакве особине од војника. Нови војник
биће, ала славенски, више упућен сам на себе.

Пре Светског рата нико није рачунао на неке славенске војске. После рата израсле су оне на равно
ногу са осталима. У следећем рату, тако рећ први пут, ступају у ратну арену и ове нове младе војске.
Да их видимо какве су:

Руси. Руски војник под добром командом чини чудеса конструктивна и деструктивна. Руски војник без
команде је само деструктиван, руски војник без команде и без оружја је само – душа. Данашњи војник
Русије знамо да има оружја до зуба али о команди знамо мање. А вероватно је већ тамо умро онај добри
војник из Великог Рата који није хтео пуцати на немачке црквене торњеве одакле је косио митраљез.
Ипак је побожни мужик учинио чуда и да нису доживели Голготу Русија би била диктирала мир у корист
Славена. Али Руска ''диктаторска'' држава имала је меког цара и разбијену управу... (Додатак: овде сам
додао реч Руска и ставио под наводнике диктаторска јер не може бити диктаторска ако има благог цара).

Данас тамо нема ништа мекога. Кад помислимо каквим се средствима и мајсторијама служи њихова
управа и полиција, и на којим дистанцама, коса нам се полако диже.

Ми нагађамо да у том посебном устројству расте и посебан нови војник. Али куда ће он поћи једнако је
неизвесно, као што је неизвесно и шта он мисли. Да ли је Рус разочаран неуспехом комунизма, да ли
негодује што на управу не долази руска фирма, да ли из тврдоглавости тера конац до успеха, да ли је
очајан на себе и странце, да ли из тајног страха служи окрутном режиму или из неког идеализма
приближне једнакости? Све се то слабо зна, неиспитиви су путеви Русије. Али знати се може да она лако
неће нестати.

Покушаји војни не заостају ни мало за најнапреднијим земљама. Они су почели давно пре фашиста.
Полувојне организације броје 9 милиона чланова. Сваки мушки и женски члан Комсомола мора знати
руковати пушком и митраљезом. БГТО = Буд Готов к Труду и Оборење!

Њихови потези који пресељавају читава села са граница по унутрашњости, стављање војске по селима, па
војно организовано становништво даје утисак да сматрају касарне застарелима као остатак средовечних
градова. Војска која може свој штаб изнети из зидова, ограда и центара, вредиће у вођењу нових ратова.

Разноликост карактера даје добар избор за струке. А нигде се тако не опипава наклоност ка струци као
тамо. У следећем рату требаће много специјализованих формација.

Ако претпоставимо да код руских бораца може још где бити размекшаног срца, али за она 4 милиона
мешанаца азијатских раса, који сада добро обучени и фанатизовани, то не можемо рећи. Ти су се
непитоми људи опет попели на коње. Коњица је подвостручена. А оних 25% за које Совјети тврде да их
имају у свакој непријатељској војсци, не треба помињати: то су интелигентни фанатици, помно изабрани
и испремни за сваку лукавштину и атаку.

Ми потцењујемо ту војску зато што она постреља све високе своје старешине. А гле, то су чиниле и прве
војске света као јапанска и немачка па ништа. У големој мирнодопској сили од 1,415.000 како би иначе
било реда кад би војни судови били милостиви. Према новом стању духова у свету и предности маса,
можда је већи разлог подценити оне војске у којима се изводе на стрељање безначајни редови. За ову
хрпу индивидуалаца и револуционара, коју само митраљез може дисциплиновати, можемо рећи само то
да немају вођа и стратега и присиљени су по Паризу красти живе људе да им буду војни саветници.

Ако би руска војска и данас била слаба или бар као раније распламсали империјализам напученог Јапана
отпустио би био свој напор према Сибиру. Не би тражио богатства сиромашне и пренапучене Кине, не би
проливао азијатску монголску крв коју толико части, а док се његово становништво храни углавном
рибом и то највише оном која долази са руских обала. Руси дају у закуп богате источне риболове и иначе
извозе рибу. Тај предео вредео би више од Кине. Јапанац једе трипут мање него Европљанин. А узмите

55
да сваки Јапанац просечно поједе годишње 45,5 кг рибе док прождрљиви европљанин ни близу
(Енглез 13,5 Немац 9,5 Француз 7,5 Талијан 6 а Југославен 0,5). Они живе о рибама.

Ипак, мада се је јапанска војска кроз Манџурију непосредно приближила за пресек трансибирске
железнице, мада је матица наређења Москва бескрајно далеко, дрски Јапан није се осмелио бацити
на ове далеке и изложене границе руске. Рачунамо да Јапан има најспремнију и најпатриотскију
шпијунажу на свету. Он се дакле свакако о свему нејпре обавестио.

Не само то. Руси су први почели пипкати пулс Јапана или изазивати или му ометати припреме када су
у јулу 1938 тобож наишли на брдо Заозорноје (Чанг-Ку-Фенг) припада заправо Русији а не Манџурији
и одмах ставили у покрет топове. Чудо божије што је њима покрај оноликке земљуштине требало и
ово брдо!

Петар Велики прво је тутнуо Русу оружје у руке. Али то је била дечија играчка према оружју које је
сада тамо изникло. Шта ће се са њим радити, истина, још семало зна. Руска је војска више способна
за унутрашњи рат. Русија се само брани. Зато се ње нико не боји. А по прилици ни она никога.

Чехословачка. Национализам и свест ових војника једнака је квалитету метала на њиховим врсним
бомбардерима. За време прошлог рата Чехословачке легије биле су разбацане по свим европским
другим фронтовима и свагде су показале дисциплину морал и одушевљење. Та војска тукла је немце,
из далеког пустог Сибира тукла је бољшевике и угрожавала Москву. Своју спрему показао је њихов
војник у Јулу 1917 код Зборова где су три самостално устројена пука од 3500 војника пробили
аустријске утврде и заробили исто толико непријатељских војника. Немачка је против ова три жестока
пука упутила читаву дивизију.

Кроз читав руски хаос 60 чешких пукова одржали су нетакнуту дисциплину и ред. Томе се диви и
немац Фогенрајтер у својој књизи ''Бернпункт Бемен''. Каже да је у случају рата за Немачку ово
голема опасност и да би је ваљало ненадано сатрти. Али ''тврд је орах воћка чудновата'', те и он
надодаје да чешка хуситска крв носи несаломљиву смионост, вештину и лукавост. Географска слика
Немачке личи на бодљикавог јежа који се све више стиска око Чеха. А да ли знаде да стиска воћку
чудновату...?

Да се реши те опасности Немачка је и ненадано већ сатрла Чешку. Сјајна чехословачка војска
препадом је разоружана а тридесет и пет дивизија ћуте. Рат је близу. Немачка ће мудро учинити ако у
првом рату Чехе избаце против себе него да их има са собом. Славенска деструктивност у немачкој
хијерархији то је тамјан у паклу. Чеси су окусили сласт слободе у 20 година. У светском рату нису
знали за њу али знамо шта су стварали. У следећем невидљиве и очајничке дивизије учиниће већа
чуда.

Пољска. Ови Славени нордијске расе дају најбољу војну организацију. Ми морамо жалити што њихов
аристократски карактер пречи да буду солидарни са овим ''негативним'' Славенима. И да су бар мање
племе! Али они су израсли големи са големим уверењем о својој супериорности. Они не траће
никога, а спремни су поћи и против славенске браће. (У тај екстрем су отишли после срамног акта
Русије која је учествовала у уништењу пољске самосталности). (Додатак: Пољаци нису ни могли
очекивати боље од Руса јер су им палили Москву и изазвали 30 годишњу смутњу. Закон сетве и
жетве).

Обрана Варшаве показала је спрему и независност ових војника. Код њих се меша германски покрет
и славенско затајивање. То је врсна снага. Али јуначки и несретни пољаци имају у својој војсци
трећину туђинаца. Руса 17%. Ови свакако неће потпомагати империјалне тежње пољских високих
кругова. И у мало дужем рату Пољска је пред дилемом да доживи опет неугодну судбину.

Нема земље која носи онако кобну прошлост као Пољска. Па изгледи будућности нису ништа друкчији. У
њој се кољу и срећу оба екстрема. У њој је светска база јеврејског упоришта. У њој се одувек кољу
религије и идеологије. И сада она онако велика и хваљена представља два табора: племства и
грађанства, власти и мањина, Германа и Славена.

На њену мисију може се рачунати али по прилици скоро неће бити реда на њеној граници. Ако се
сусретну са Германима сетиће се своје славенске браће, ако се сукобе са славенима срам их било, а ако
се сукобе са Русијом препоручио би обема да пошаљу својих 6 најјачих милиона: 3 милиона пољских и 3
милиона руских жидова. Ако се ови на граници не помире нека братска крв тече потоком.

Јужни Славени. Бугарски војник је нападан, лукав и окрутан. Лице расног Бугарина отсева смионим
очима које траже место најзгодније за напад. Он је покретан и задовољан са мало, попут Јапанца.
Србијанци су европи лепо познати из дугих бојева. Германи су им признали. Отпорност прича Албанија.
(Додатак: ни код Дупора се не губи тај порив да Србе зове србијанцима иако је свестан порекла и
простора на коме живе Срби, а зашто је овде споменута Албанији није ми јасно).

Сву силу најбољег људског ратног материјала избацује динарски сплет Југославије, коме је центар место
пушке невесињске. Научник Шкрељ доказује да је динарска раса по својим мушким витешким особинама
равна нордијској, коју немци хвале као најјачу на свету. А ова је више заступљена у југославији него ли
нордијска у Немачкој. Црна Гора, Босна, Херцеговина, Лика, Кордун дају ослонац за војевање. Ови
потоњи, изузетно од славенских утицаја, са једнаком снагом бацају се на сваки фронт, - и на рту Камчатке
извршиће јуриш као да бране рођену груду. (Додатак: вероватно се мисли на Руско- Јапански рат 1905).
Други Славени ратују из одбране или из идеала а ове гони и урођени ратни инстинкт.

У праисторијско време Динара је дала освајаче од Палестине до Алпа и Судета. Илирске ратнике
столећима римске легије нису могле укротити. Те планине дају чудан карактер. У историји је ово и нека
чудна колевка најјачих владара (Александар Велики, 10 римских царева, Кемал и многи).

Ратник Наполеон толико се пута дивио овим Славенима. Дивио се Вожду. ''Своје добре Хрвате'' похвалио
је у војни на Москву. Аустрија је частила Босанце и Личане, а далматинску загору држала само зато што
''даје доброг војника''. Кад су Црногорци заробили Наполеонове војнике пустише их славенски: ''е да не
бијасте хришћани све вам главе посјекосмо''. Кад је Наполеон заробио два црногорца они су се убили
сами ударом главе у катарку.

Кад ове славенске војнике знамо тако из прошлости веровати је да ће сада после ослобођења учинити
више. Они су се борили верно и за Германе, све до скоро. Не због издајства славенске ствари, него због
не развијене свести националне припадности а развијеног осећаја дужности. Своју националност они тек
сада почињу осећати. (Додатак: знамо да су опет издали а то што их аутор поименице не помиње…).

На овом југу завојевачи су налазили материјал за јурише. Нашли су Турци Омер пашу, Скендер бега,
јањичаре који се бојаше ''бога мало а цара ни мало''. Аустрија је нашла Боројевића који ''рад заклетве''
тврдоглаво оста веран бечком двору. Најбољи војници и војсковође ничу овамо, а сада то припада нама
јужним славенима...

Најбоље војнике запада дају Пруси, од славенских најбољи је Динарац. На њима сад најлакше видимо
разлику два духа: кентумског и сатемског, германског и славенског: дакле старог и новог. Пруска војска
силна је због дисциплине и неумољивог везања на дужност и старешинство. Обратно динарски војник

57
најбољи је када је што мање скучен дисциплином и ограничен командом. За Пруса је дисциплина
прва врлина. А кад је официр упитао једног сељака из Херцеговине шта је то дисциплине, он се
издужи и рече: ''то је господине утеривање страха у кости јуначке''...

У тоталним ратовима више ће вредети овакав слободан војник. Осим тога и у тоталним више вреди
војник са села. Грдни контигенти војске биће подигнути. Славени углавном дижу све саме сељаке, док
западњаци углавном саме грађане. Опет сукоб села и града. Аграрне земље лакше опскрбљују
скромнију и отпорнију војску сељака. Индустријске дижу је мање, а поремећај и опскрба су већи.
Западне, дакле индустријске земље, поред свег упињања (колона лево) док Славенске као аграрне
(колона десно) могу дићи :

Енглеска 17% Чехословачка 19,?%

Италија 18,6% Пољска 19,?%
Румунија ??? 18,2% Бугарска 19,4%
Француска 19,1% Југославија 20,0%
Немачка 19,5% Русија 20,8%
Према статистици Друштва народа од 31 јануара 1937 европске велесиле могу укупно дићи максимум
војске:

Пољска 6 милиона
Италија 8 милиона
Француска 8 милиона
Енглеска 9 милиона
Немачка (Аустија) 14 милиона
Русија 35 милиона
Свих Германа и Романа под оружјем може се дићи 47,915.000 а свих Славена укупно 48,200.000.

Вако у сваком случају потреса европске површине ако се славенске бајунете не буду укрштале у свету
ће засјати славенско оружје.

МИНЕРАЛИ И МЕТАЛИ – ХРАНА МАШИНА

>>Генерал Монтекуколи рекао је цару аустријском да је за вођење рата потребно три ствари: Новац,
новац и опет новац. Господо моја имао је криво. У следећем рату биће нешто још потребније, а то је
гориви материјал за моторизоване одреде. Најбољи тенкови, намодернији бродови и најновији
авиони остају без икакве сврхе ако не поседујемо довољно бензина и уља..<<. Тако је почео
француски војни стручњак Луј Пино на конференцији августа 1938 и Француска се одмах постарала за
добаву. Одмах почела градити 450 км. подземних цеви од мора ка унутрашњости за осигурање нафте
у случају рата.

Страшне ратне машине, без којих се идући рат не може водити, ждеру астрономске цифре горива.
Сви покушаји да се нафта замени другим средством осташе безуспешни. Вађење нафте из угља
фантастично је скупо и не исплативо. ''Петролеумски ратови'' настављају се.

Нафта извире под рубовима млађег испретиураног горја а постала је од људских и животињских
остатака. Можда од катастрофе какве културе!? И сад одједном исплива та нафта на површину и око
ње се воде ратови, и ради ње можда има пасти западна култура. Ради те смрдљиве нечисте текућине
тече потоком људска крв, и што идемо даље то одлучније. Колико земља избаци крви предпотопног
живља толико прима свеже. Огрезну Турестан, Георгија, Сирија, Палестина, паде Абесинија
(Етиопија). Као за удес Европа до 20 меридијана нема својих извора. А у тој западној европи смештене су
водеће светске силе које сад највише требају нафту!

Шта је сад у Европи са овом прескупом текућином? Енглеска држи моћ благодарећи изворима Мосула.
Француска је одмах за њом. Немачка је испала светским ратом. Италија стоји скоро једнако. И већ се
између њих развија полако мирис тог минерала. У Палестини се сукобише интереси Енглеске и Италије; у
Абесинији почеше. Хитлер је најавио пут на Црно море, немачки Дранг иде за потребним петролеумом.
Они смрдљиви извори на Истоку покренуће фашистичке идеале. Нафта се мора разделити. Рат је питање
рачуна. Обема фашистичким земљама најпотребније су ове Марсове текућине. Или наћи или отети
источне изворе или продрети у Пољску и Румунију.

Француска стоји у тешком положају што нафту мора довозити са далеке азијске обале. Енглеска стоји још
теже. Праве се танкови, копају се магазини, стављају цеви, замишља се поставка подморских цеви до
извора америчких (!) и заштићују се 2.100км дуге мосулске цеви око којих овај час праште арапске бомбе.

Оно што Балфур рече за храну важи и за нафту, јер густо становништво ииндустрија Енглеске живе само
од увоза. Сваки дан у енглеске луке улазе три нафтна брода са по 10.000 тона. Порастом приватних и
ратних средстава потрошња расте. Године 1914 светска потрошња је износила 37 а 1938 већ 429 милиона
тона. (Додатак – 2012 производња нафте је 4200 милиона тона нафте). Француска је 1930 увезла 3,5
милиона тона а 1937 већ 8 милиона тона итд.

Према прорачунима стручњака прошлог рата једна велесила трошила је пола милиона тона нафте. У
наредном рату Енглеска треба 35 а Француска, Немачка и Италија по 15 милиона тона! Могу се ове
потребе још и подизати. Одатле видимо шта ће се све због нафте ускоро заиграти.

Светска производња 1914 била је 53 а прошле 1938 била је 271. Године 1937 достигла је максимум од 281
милиона тона. У случају рата упреће се петне жиле да се добије и више. Али природа се случајно опет
нешто постарала, - ваљда ради смене родова?! Како кажу стручњаци, амерички извори се гасе за око 60
година. Западна европа их нема. Сву нафту добавља далеким морским и све не сигурнијим путевима.
Извори главни стоје на истоку одмах тамо иза оне трансверзале. Пољска ће имати непресушне изворе
још 100 година, Румунија 100, Мала Азија 200 и Русија 200 година!

Интересантно је да главне славенске земље носе силу нафте у својим границама. Интересантно је да
главни светски извори нафте леже на границама Енглеске и Руске интересне сфере, где се већ води
невидљиви рат о светску моћ петролеума. Линија: Кавказ-Туркменистан-Афганистан-Индија; можда ће се
ту одлучити о примопредаји империја; можда ће се у уљу састати сатемска браћа.

Буде ли се пак одлучивало између Русије и Немачке онда је Русија у апсолутној премоћи. Док је она
други највећи произвођач на свету дотле је нафта за Немачку Ахилова пета. Код обе производња нафте
изгледа овако:

1913 1936
Немачка 0,1 милиона тона Немачка 0,11
Русија 8,6 Русија 26,34

У 1938 Русија је произвела већ 29,5 милиона тона. Она стално расте. И док се Немачка мучи да извуче кап
петролеума из угља, Русија буши нове девичанске изворе у дубинама недокучивог Сибира.

59
Медитеран:

Познати нам енглески адмирал Фишер рече: '' Ко господари нафтом господари светом''. Замислимо у
каквом се положају налазе западне силе са добавом обзиром на најновија ратна средства. Кроз
Средоземно море врло је лако нападати сваки транспорт а веома је тешко чувати и бранити се.
Непријатељски авиони, чамци, подморнице... имаће омиљене објекте нападати транспортне
нафте.Тако се ваљда још једном Средоземно чудно море јавља као кључ светске прве силе. (додатак –
још један од разлога зашто се Русији онемогућава излазак на топла мора).

Обзиром на положај напада и одбране у том мору, свака западна сила, која у случају рата жели
превозити нафту морским путем од 3500 километара, морала би уза се имати све нације
Средоземних обала а то је права немогућност. Турска, Грчка, Југославија са циглих 100 објеката могу
ометати. А шта тек Италија са 400 од којих само 114 подморница.

Енглеска на путу за Индију пролази 4 мореуза. Нисмо за тај ни један сигурни да је неосвојив.
Француска мора пролазити бар један. Док је Италија у идеалном положају да до предње Азије нема
ни једног теснаца. Са падом Аустро-Угарске немачка моћ је једним ударцем избачена из Медитерана.
И ко може сада веровати да ће фашистичке земље остати мирне и пропуштати своје шансе. Шпанија,
Абесинија, Палестина грезну у крви и у сваком том случају сукобљавајусе силе првог и десетог
меридијана. Ко ће победити?

Дивно је било са два мореуза затворити ово големо језеро – са ранијим ратним средствима која су
давала премоћ одбрани. Сада су средства за напад много претежнија. Богати архипелаг, мале струје и
мале плиме и осеке дају предност сваковрсном нападу. Италија је закачила главне позиције:
утврдила је Додеканез у близини Суеза, Дарданела и петролејских пристаништа; на Сицилији је
изграђена нападачка зрачна и подморничка флота на 100км од енглеске Малте; мореуз Сицилија-
Африка нема ни 150км и авиони га прелећу за пола сата; у самом мореузу утврђено је мало острво
Пантеларија насупрот Малти. Исходом Шпанског (додатак-грађанског) рата може се још утврдити и на
Балеарима у близини Гибралтара.

Милиони фунти стерлинга лете за достигнуће у наоружању и одбрани Гибралтара. А није довољно
одбранити га, треба осигурати и пролаз. Не може ли која сила поставити у близини пловећу утврду
равну његовој утврди? Из ваздуха нема могућности да буде ефикасно брањен. Са копна биће
пресудно која ће се сила учврстити на Шпанском тлу. Сад можемо разумети енглеско узбуђење на
вести да над заливом Алгерисаса на Шпанском тлу већ стоје топови немачког и италијанског типа,
који могу спречавати пролаз. Сад знамо зашто се енглеска флота разбежала из Медитерана 1935 кад
су се Италијански пилоти јавили добровољно бацити са експлозивом на енглеске бродове. Знамо
зашто је и проблем наше браће на северу онако решен.

Италија и Немачка ради азијске нафте најбрже ће се наћи на једној страни. Њихова победа у Шпанији
сигуран је знак пада демократских сила на западу. Моћ нафте прећи ће у руке фашистичке.

Као по обичају, у овој игри валова мора Медитерана, нико не спомиње славенске силе, иако њихов
положај није без важности. Чак ни велесили Русију. Зар се на то ћудљиво море, које личи ћудљивом
руском темпераменту, неби могли прикључити Руси? И њих директно запљускују његови таласи. Суец
је далеко 1500км., извори мосулски само 500км. Царска Русија више пута обзирала се овамо,
стварала државе и интервенисала по Балкану и залетала се на Дарданеле. Задњи пут је Невесињска
пушка окренула руско срце к Балкану, али догађаји од 1917 одвратио га је опет према Азији. Шта се
плету Совјети по Азији ми не знамо, али не морамо бити сигурни да они што год касније не исплове у
Медитеран. Шпански случај повуче њихову пажњу поново овамо, уговор са Турском осигурао им је
Дарданеле, уговор с Румунијом прелаз трупа! Црно море прима нове бродове. ''Красниј флот'' ствара
морнарицу за ''напад на непријатеља у властитим водама''! А куда?! Можда и тамо ко рачуна вредност
Мосула или годишњи приход Суецког канала од милијарду ипо франака. Тоталитарне државе прве ће из
нужности извести покус. А Руси тек касније долазе да тресу са зијском петролеумском границом. Можда
ће тада и синути славенска светска власт. А дотле ми периферијски славени да мудро држимо путеве
транспорта нафте са Истока на Запад. (Додатак – звучи ли познато по питању Гасовода Јужни ток?)

Метали

Друга важна сировина за сваки рат је без сумње гвожђе. Западне земље углавном су исцрпеле домаће
гвожђе и морају увозити. Док славенске земље поседују неискоришћене руднике. Индустријализација
славенских земаља говори о постепеној надмоћи и у овом погледу. Од две најјаче силе укупна
производња челика, гвожђа и гвоздене руде кретала се овако:

1913 1936
Немачка 34,2 милиона тона Немачка 41,12
Русија 9,5 Русија 57,71

Велики политичари и уважени стручњаци обично греше када се ради са ситним рачунима. У прошлом
рату нико није правилно предвидео колико тог пустог материјала оде у пушчану муницију. Аустрија је
рачунала да је спремна а кроз две године почела је скидати и звона са цркава и купити отпатке сељачких
ланаца за производњу муниције. У Енглеској искрсну министарство муниције...

Кажу да је још и новац чинилац рата. Играње са ''златном подлогом'' и искуство са ратним дуговима
умањиће му ипак улогу. Данас су главне залихе те племените руде у демократским трезорима. Наиме, на
њему су се уздигле империје кроз крв као што ће ускоро и на нафти.

Сразмер злата по државама сад је овакав:

Западне демократије Енглеска 5006 милијарди Шв. франака

(с доминионима) 7007
Француска 12978
САД 31176
Фашистичке земље Немачка 0,18
Италија 0,58
Славенске земље Југославија 0,136
Пољска 0,248
Чехословачка 0,344
И Совјетска Русија 0,858
Како се види фашистичке земље стоје најслабије, док се благо света нагомилало у западним
демократијама. Фашистичке земље немају ни руднике као демократске. Колико ће злато играти улогу у
следећем рату сад већ није сигурно. Солон је рекао Крезу: ''Моћни краљу све твоје благо биће без цене
чим се нађе неко ко има боље железо од тебе''.

У Адис Абеби 1936 разбојници су напали немачко посланство. Немци су испразнили касу и од истих
разбојника покуповали пријатељски митраљезе. Иза тога су истим митраљезима опет отели свој новац.
Диктаторске земље као да су им сличне. Русија је избацила драгоцености а такођер товари се са

61
гвожђем.

Кад дође време да се колоније отму испод власти Европљана онда ће у најбољем положају остати
Русија. По богаству са гвожђем Русија је друга земља на свету. Племенитим рудама у Европи је
најбогатији Урал. Русија производи платине за 50% целокупне светске производње. Рачуна се да је у
1937 произвела 240000 кг злата, дакле скоро четвртину (светска производња је била 1,100.000). А шта
ли мисли са оним златом које поново закопава негде у Уралу?!?! (Додатак: уврстити данашње
статистичке податке са нафтом и златом).

ЖИТО, - ГЛАВНО ГОРИВО АРМАДЕ

Негде у Библији стоји: ''постарајте се за храну и одећу а царство небеско доћи ће већ само''. Мојсије
је такођер био вођ народа па зна. Централне силе у светском рату одржале би још победу да није
било онолике пометње у исхрани становништва и војске.

Мобилизирано људство и стока троше у рату више хране него у миру а на обрађивању земљишта
остаје ових веома мало. С тога несташица долази много брже, а нарочито плодова житарица. А без
довољне исхране становништва не може се одржати унутрашњи поредак, без поштене исхране војске
нема рата. У наредним ратовима ово ће доћи више до изражаја. Подићи ће се огромни контигенти
војске под оружје који ће изискивати грдне количине хране док на пољу ће жетвени допринос нагло
опасти ради мањка људске и сточне радне снаге.

Ми имамо сјајан пример. Почетком рата 1914 мала Србија морала је мобилисати што више људства и
стоке. Нико није рачунао да та 90% земљорадничка земља неће имати довољно хране за ратовање.
Међутим први јесењи доприноси жетве дотрајао је зек за пола године и да не дође брашно из Русије
следећа зима донела би на све стране глад. А шта да кажемо за друге индустријске земље где су се
купили и отпаци по ђубриштима. (Додатак: пре тога су такође две године ратовали у Балканским
ратовима)

Добро поучени прошлим ратом сви народи, а нарочито западни, воде и житну стратегију. Оснивају се
големи силоси у којима се стално држи бар једногодишња потребна количина хране за све
становништво и сав максимум војне силе. Чак Русија и Америка, најбогатији извозници хране,
стварају големе ратне резерве. Док индустријске земље упињу све снаге да усаврше своју домаћу
земљорадњу. Енглеска је прибегла да створи и сталних 20 милиона конзерви. Итс. (Додатак: у задње
две године сведочимо Руским рекордима у пољопривреди. Дакле, Русија се спрема јер рат је пред
вратима)

Увоз хране у случају следећег рата није никако сигуран јер путеви могу бити увек блокирани или
нападани разорним средствима непријатеља. Државе са слабим унутрашњим саобраћајем у сличној
су опасности јер треба имати могућности бацити брзе транспорте потребне количине хране у све
крајеве и на све фронтове. Саобраћајни апарат чиновника и војника мора бити као сат. Јер шта ће нам
вредети и најбоља војска са модерним наоружањем ако не буде постојно подмирена са храном? Зло.
Из такве војске и гладног становништва у новом рату брзо ће никнути изобличени мрачни типови
спремни на сваку револуцију под ма каквом паролом.

Западне земље стоје у страшном положају. То су редом земље које живе од индустрије. Оне углавном
мобилишу мекопутне грађане који не подносе сирову храну а камо ли глад. Најгоре стоје највеће
силе Енглеска и Немачка. Медицински стручњаци налазе да Енглез једе пет пута више него што
организам захтева за одржање. Француз и Немац два пута док се Славени крећу око нормале. Такви
западњаци сад се грче по баштама док Руси отварају нове пољане по широком Сибиру...

Славени дижу углавном сирове сељаке који су скромни и отпорни. Све славенске земље богате су храном
и скоро све је имају за извоз. Тако се сви Славени против Запада јављају као село против града. Положај
Русије је завидан у сваку руку. Она данас производи ражи за 50% а осталих житарица јечма, зоби ,
кукуруза, пшенице и кромпира ништа мање него 80,5% од целокупне светске продукције.

Западне земље овисне су од увоза из колонија за све животне потребе. Ратом скучена Немачка је
најпотребнија и она се мора ставити у околности ''не изазваног нападача''. Али индустријске земље нису
сигурне водити дуг рат а нарочито баш Немачка. Њој за победу треба муњевит рат, т.ј. једно грозно
бацање свих снага и средстава нације на другу коју нацију. Таква операција на руском колосу није
сигурна. Стога ће Немачка једнако пре одабрати да налети на богате западне демократије и на њихове
привеске колоније и на мале нације.

АДУТИ РУСИЈЕ И РЕВОЛУЦИЈЕ

Макар је историја женског рода људи су нашли да у њој има логике и почастили су је именом ''учитељица
живота''. Морамо се дакле на њу стално позивати.

Француска револуција суновратила је сав сјај теургомана Бурбона, неприкосновену силу племства и
разапела нацију у егзотичан екстрем који изврну све аристократске уредбе. Бацила је пароле једнакости,
братства и слободе на све народе. И дапаче јавила се контрареволуција, бели терор; на улици се
измешала плава крв са црвеном и још сео некакав Луј на престолу. Али екстреми су се ублажили,
Француска се вратила ка себи али не на старе аристократске уредбе као ни на фантастичне планове
револуционара. Прво време била је осамљена и од њених ''заразних'' идеја браниле су се жестоко
суседне апсолустичке диктатуре. Кроз пола столећа поломиле су се све нације које нису разумеле исход
духа француског а сама национална Француска златном средином постала је учитељица света.

Руси су убили самодршца Романова, сломили самовласт буржуја и бацили нацију у страшни екстрем.
Изврнуте су из темеља све старе уредбе, избачене су нове заводљиве пароле братства, једнакости и
слободе и засновани фантастични планови. Бели терор није смогао много времена... (Додата: вероватно
се мисли на Белогардејце) У ових двадесет година екстреми су се ублажили, никаква изгледа за старим
уредбама али отпадају полако и смиони снови комунистичких идеолога. Русија се враћа к себи...
полако... Па зар ћемо онда упркос даљих аналогија веровати да ће се вратити царство или да ће
фашизам зауставити одмерени историјски ход новог духа Русије? А шта су бедни санкилоти према
титанима руских покрета?! Русија има дати нешто још далеко више него Француска, а то свакако неће
бити ни далеки комунизам ни пропали царизам.

Ако је икоме потребно да се ставља у сукоб са Русијом, од нас Славена биће најпаметније да сачекамо
мирно плодове грозне револуције а тада ће се славенски односи сигурно уредити. Она се враћа к нама и
као што је њој боље да се врати без нове крви тако за нас боље да се са њом не сударамо.

Ми Славени доиста волимо да преувеличавамо снагу Русије. Наше надање обзирало се јединој
уједињеној славенској велесили и онда када нас она није схваћала. Па и сада нам тај атавистички
инстинкт неда мира. Ми смо баш толико сигурни да је наше неисказано пријатељство са Русијом још јаче
од свих свечано парафираних уговора највећих и најкултурнијих држава. И у овом не јуначком времену

63
кад се опет системски изгурава Славене из историје ми се очајнички обраћамо истоку: Русијо кад ћеш
бити спремна за водство Славена?

У тој традиционалној земљи револуција још бучи. Главе контрареволуционара лете као главице
купуса. У позадини се грозничаво припрема и ради. ''Од сваког по способности, свакоме према раду''.
Нова револуција можда није искључена. Али контрареволуције су у историји успевале само да
поврате екстреме а такву већ изводи Стаљин. И ако нас логика повести не вара ми смемо отворено
гледати како се Русија враћа. Она из прошлог рата зна шта чине незадовољне масе а садашњи
догађаји пружају јој нову лекцију.

Русија неће сада рата, боже мој као што неће ни једна обезбеђена земља. Она неће нападати јер има
што да брани. Велики су пројекти започети који требају мира. Хоће ли славенска душа из тога
проговорити пре скорог рата или иза њега. На жалост мало знамо, као што мало знамо какве ћемо
плодове од руске крви имати. Знамо само кад питамо историју, кад гледамо ствари на Западу, не
можемо се отети дојму него да ће богиња среће у овом веку загрлити баћушку.

Ако ствари сада у Русији стоје слабо не можемо похвалити ни са другим земљама. Присилни
патриотизам и изнуђена послушност код фашистичких и расуло код демократских држава даје сличне
перспективе. Радништво тамо је веће и биће више жељно покрета. Иначе у сваком случају боље је
изгледа ако лева диктатура иде у десно, него десна у лево. Левичари траже масе које ће се дићи над
власт, десничари траже појединце који ће се дићи над масу.. Лева у десну иде лакше, десна у лево
никако без потреса. А биће да су у левој ипак више задовољни радници, тај квасац сваке револуције.
Све ово ће доћи до изражаја у одуженом ратовању. Ако верујемо да Хитлера, Стаљина и Мусолинија
има заменити слабији од њих, онда Руси стоје боље за нас.

Дође ли раније до рата може доћи до истине Стаљинова изјава о четвртини пријатеља у свакој туђој
војсци. Радништво индустријских земаља ту је прво, најпрва Немачка. Нико не може рећи да су
западне тоталитарне државе уништиле комунисте. Пропаганда руска може се видети по
демократским земљама (у Америци имају својих 608 листова) а радио не мирује. Нови дух још више
нас убеђује да у следећој ратној гужви бунтовне снаге долазе више до изражаја. Онај Лењин што је
преко трансверзале у оклопном ауту пребачен у Русију, може бити враћан истим путем у Немачку.
(Додатак: на овом месту би се можда требали осврнути на гашење слободе медија на западу и шест
компанија које држе медијски монопол као и тек недавно покретање од стране Русије РТ канала).

Ратни дух распирује се по Западу. Од вечног организовања и испрсавања људи постају као
ошамућени и спремни све учинити. У прво време налет овакве нације је неминовно успешан.

Ратни дух распирује се по Западу. Од вечног организовања и испрсавање људи постају као
ошамућени и спремни су све учинити. У прво време налет овакве нације је неминовно успешан. Али
свако закашњење доноси истрошеност нерава и они ће клоњивати онда када буде требало устајати,..
када други досегну садашњу њихову ратну напетост.

Совјетска мудрост поред све грозничаве спреме не дражи агресивност карактера. Сва спрема
усредсређена је на обрану, а тек ако се која нова република јави може бити примљена у савез. У
бескрајним пропагандама они не нападају нације него њихове режиме. Тако се декларишу као неки
заштитници најнижег слоја народа. Заиста за већину свих маса заводљиве су нити из Москве него
каква религија. А маса гле у новим ратовима долази све више до изражаја. (Додатак: дакле још тада
је уочена та пропаганда у којој се не напада држава већ диктаторски режим који мора бити срушен и
доведена демократска власт).(Додатак 2: тако си Естонија, Литванија и Летонија тражиле од Стаљина
да их заштити што су кроз парламент одлучиле а СССР прихватио позив а не као што нас лажно уче да је
Русија окупирала 1940-те те балтичке државе).

Ако се комунизам на може пласирати код нас периферијских Славена, ипак сваки од нас би пре пожелео
да у наредним ратовима победи Русија него ли Немачка. Не само то, Русија би код нас добила пријатеље
који се неби борили за њен режим него за славенску крв.

Између Руса и Пољака може бити још крви. Али не можемо веровати да ће ико натерати Руса да пуца на
ову осталу браћу, па макар како наше ствари се развијале.

Него шта се ми можемо надати од те силне армаде коју води бивши фабрички радник Ворошилев? Тако
се потсмехују учени и уоквирени стратези Запада, па им се опет морамо позвати на учитељицу живота.
Русија је заиста пострељала старе генерале и сву празнину попунила сумњивим првацима пролетера.
Лепо Француска револуција такође је покосила своје генерале и на та места поставила фанатичне бунџије
из пука, који са знањем нису били дорасли туђим официрима. Али пред несређеном револуционарном
масом падале су шеме строгих и укочених редова старих стратега побеђивали су санкилотски генерали
који су пред собом носили магловите идеале а та собом гиљотину. Зар то сад не стоји још више за
совјетске фанатике иза којих стоји митраљез? На овој смени два света каквим ће славенским нередом
поплављени бити окорели планови западних стратега? Шта ће учинити руска ваздушна армија бачена у
позадину административно скамењеног апарата непријатеља? Елементарном наступу Француза могао је
још стати на пут еластични и једнако елементаран Суворов, Кутузов, али ко ће на Западу сачекати овај
многоструки оркан са истока? Рађа се нова стратегија, нова тактика, коју на Западу нико неће знати
парирати.

Овако ће протећи и смена главних сила германске и славенске расе, смена два главна експоната
кентумског и сатемског света, па је већ потребно да и ми остали Славени стварамо свој однос према
скорој фаталној неминовности, уколико не желимо у том покрету бити прегажени.

НЕМЦИ И РУСИ – ГЕРМАНИ И СЛАВЕНИ

Картежани и Римљани. Вратимо се за 2149 година унатраг и наћи ћемо чудну сличност са данашњим
стањем. У то време била је смена семитског рода и његове културе а наступио је нови аријски кентумски
род и започела западна култура. Картагина је била задњи изданак и као крајња западна предстража
источне културе, као што је сада рецимо Немачка предстража западне културе према Истоку.

Вођа Картагине био је од војске изабрани и обожавани Ханибал. Необичан и смиони војник живео је
простим животом уз своје војнике и у себи нашао сан за обрачун са Римљанима. Увео је реформе, живео
за славу своје домовине а себична плутократија дозволила му је да заснује војну силу којој није било
равне. Ако вођу нове Немачке можемо почастити за његове врлине то је да га најљепше упоредимо
управо са Ханибалом. Он се венчао са државом, живи просто без имања и одликовања, проводи
реформе и ствара силну војску. Он је обожаван од својих – страх туђина, он ствара савезе и снове против
Русије као Ханибал против Рима итд.

Смионим подвигом Картежани су прешли Алпе и изненада ударили на Римљане, као Немци на
Француску кроз Белгију; (а слично ће и наредни пут). Немилосрдно су прокрстарили Италију и задали
страх право у срце Рима. Рођени и спремни војници заносили су се својим брзим успесима и већ славили
победе. Ствар се касније окренула јер су Римљани имали јачег савезника: време и господарске изворе.

65
Римљани су могли да чекају док Ханибал то није могао каже Флавије. И после све авантуре остало је
пусто страшно и светло име Ханибалово, а трајну победу однео је Рим.. Картагина је пала у неповрат
зато што је потценила непријатеља и није дала узду својој експанзији.

Ханибал је испливао на власт 20 година иза првог Пунског рата. Почео је други рат 23 године иза
првог. С почетка је носио силне успехе и одушевљења, касније пао. Брат му Хаздрубал из Хиспаније
није стигао у помоћ јер је пре потучен... Читајте даље историју и упоређујте сами...

Филозофу историје биће мило поживети још пар деценија. Најзанимљивији сукоб што их је било на
лицу Земље биће када се у коштац ухвате силни еминенти представници главних и опречених раса:
Немци и Руси. Њихов сукоб траје већ од искона, примирја нема. Никада они нису били ратни
пријатељи од првог грозног сусрета у десетом веку до првог Светског рата у двадесетом. Следећи ће
бити утолико интересантнији што сад и Русија иступа са равноправном опремом, што су се
заоштреност удаљиле и што долази одсудни час смене.

Две душе које се не могу поднети ни на научном и филозофском пољу, на религиозним ни

уметничком, па ни у државотворном. Стално је међу њима јаз заоштрених полова – позитивног и
негативног. Сукоб!? То ће бити сукоб полова који убрзано лете један на другога и сударају се највећом
силином. Филозофски: сукоб апсолутнога са релативним, свечовека са надчовеком, Достојевски и
Ниче; математски: сукоб инфинитезималних количина са Еуклидским; психолошки; сукоб осећања са
вољом; политички: левица са десницом, прости социјализам са аристрокастим, стари Хегел са
младим; сукоб небулозног елемента са конструкцијама, мора са обалом, ветрењача са Дон Кихотом.
Руси полетеше 1000 година напред, Немци 1000 година натраг; очекујемо грозни судар миленија.

Славени иду од Истока к Западу. У додиру са старим западњацима први редови су организовани,
позадина је хаотична. Намножени густи западњаци притискују са Запада на Исток, први редови су
најорганизованији. У кобном сусрету ред ће се измењивати. Славенска позадина мора се уређивати,
кентумске ће падати у хаос, полови ће се привући. Такав ће бити сусрет дионизијских сила са Истока и
аполоновских са Запада, тако ће се сусрести ослобођени Прометеј са рођеним братом Епиметејем.

Немачкој војсци нема премца. Њена хијерархија је ненадмашива, заповест команданата закон без
тумачења. Ништа се ван тога не чини, све је срачунато и одмерено, удар је смишљен и силан. Јака
дисциплина и активност дозвољава силну мобилност а војнички дух даје смионост за невероватна
подузеће. Ратни план је израђен до детаља, одступања нема, све мора под ''мус'' бити до краја
изведено. Они су у стању с једном армијом узастопно брзо обрачунавати се са две непријатељске.
Они су се залетели да брзо смлаве Париз и да се брзином врате зауставити Русе. Они носе планове о
упаду у Украјину и што год више. То је 100%тни војник.

Па зар је могуће да ове ханибалске војнике канибалског апетита победе млитави Руси са својим
женским срцем? Тако ће рећи онај ко не зна да је непобедив савезник Русије: Време и господарски
извори.

Претерано немачко војевање има и своју злу страну која расте са отежањем рата. У тоталном рату још
брже. Немачки војни писац Карл Пинчориус тврди да ће се и следећи рат отегнути и закључује да ће
тај тотални рат донети пре проклетство него спасење. Превише јако везање на старешинство убија
сваку иницијативу нарочито код нижих чинова. Срачунатост доноси страх од изненађења и искрслих
не предвиђености. Сила навлачи на дрске и неизводљиве потхвате. Брзе одлуке трпе од фаталних
грешака. А сви ови елементи нарочито су важни у тим несретним у тоталним ратовима. Развијеност и
разбијеност фронта услед дејства ратних уништавајућих стројева тражиће од сваког војника
иницијативу, самосталност и сналажење. Немачки војник без команде изгубљен је као овца. А
изненађења ће бити редовна, јер се напада са масом средстава. Немачки војник не подноси нешто
непредвиђено и непознато. При појави првих танкова он је изгубио главу.

Као у свему Руси се и војниковању дијаметрално разликују од Немаца. Они су данас (први пут) равни
само у наоружању. Као прави Славен, руски војник није толико везан на прецизност наређења. Он је
способан да се и сам снађе у свакој исхитреној ситуацији. У новим ратовима тражи се све више да
појединац може водити борбу. Славен нема онолики страх од изненађења и појаве нових ратних
чудовишта. Лукава интуиција брзо га упућује. У прошлом рату имамо и код нас о том масу примера. Као
најзгоднији пример ове славенске самосталности можемо навести црног србског официра који се иза
слома Аустрије при повратку из ропства нашао у Љубљани, и ту на брзака од Словенаца и заробљеника
саставио војску с којом је зауставио напредовање зачуђених Италијана а без да је имао какву везу и
наредбу србске управе.

Сви Славени редом одликују се богатом иницијативом и самосталношћу као прави индивидуалци. Док
западњаци ратују по готовим шемама и плановима, Славени ратују вођени урођеним инстинктом
одбране. И ако није строго повезано јединство управе славенска војска може да оперише.

Истина у наредним ратовима биће од важности брзина одлуке. Иако се појединац зна сналазити,
славенски штабови пате од спорих одлука. Ту стару значајку одгађања, претресања, неслагања, носе чак
и славенски Пруси – Јужни Славени. Богати даром предвиђања и маштом они у договорима износе многа
мишљења јер узимају много елемената у обзир. Тако је тешко наћи право решење али тако је коначно
право решење више ослобођено грешака. Наши генерали ретко су заслепљени охолошћу и војничком
сујетом да би доносили решења напречац. Мана отезања може нам онда шкодити местимично, док за
исход целокупне битке тек изнимно.

Генералштабци Запада, као синови старе културе, решавају и сва тактичка и стратегијска питања на
западни начин: употребом самог разума, шемама, рачунима, тврдим еуклидским количинама. Славенски
магловити дух залеће се иза тих елемената, он мисли употребом свих сазнавалачких органа, свом ватром
душе: рачунима Лобачевског. Долазе интегрални ратови са интегралним рачунима. У следећим ратовима
поље маште и осећања толико се проширује. Психолошки моменти биће најпресуднији, битку ће требати
више осетити него израчунати. А ту се хоће славенска способност.

Пример: Западни генерали скоро су се подсмехивали плану регента Александра о пробоју солунског
фронта. Једва су пристали и тад развезали широке рачуне о смишљеном напредовању. Кад су
југославенске (додатак: србске) трупе задрле дубоку непријатеља они су се уплашили да ће доживети од
те пренагљености пораз јер се њихов рачун пореметио и саветоваше узмицање. Славен Александар тај
час осетио је дух битке и учахуреним западним логичарима одговорио онако славенски : ''Ради ваших
стратешких рачуница овај покрет не може се зауставити''. Иза тога је дошла коначна победа.

Од свих ратних особина славанских, свакако је најкарактеристичнија тајна повлачења. То одговара

славенском елементу и ту су опет вредни Германи нашли слику наше женствености. Кад се на Славене
напада они се женски повлаче, остављају лукаве замке, намамљују и просто прави ратници једва чекају
да им сагледају лице. То се заиста дивно успоређује са женом која се повлачи пред мушкарцем.
Избегава, застајкује и намамљује тако да тим испрекиданим сударима исцрпљава и он коначно пада јој
пред ноге. Добра прича, али биће ту још што год.

Герман прототип војничке мушкости сретан је у борби кад се сусреће са Славеном. Али чим се овај стане

67
повлачити њему мисао стаје јер себи не може одгонетнути зашто непријатељ тако поступа. Германи
су страшиви сваких изненађења и ступица а војничка сујета их изгриза и гони напред. И кад су
коначно потпуно ударили у ту масу, продрли, победили, они на концу виде да нису бог зна шта
учинили. Тако се Герман непрестано љути и исчуђава како то да ова силна мушка нација не подвласти
те жене у одступању.

Стоји да се Славени умеју тако добро повлачити како ни једни војници света. А у том повлачењу стоји
нека тајна снага. Германи као прави војници не знају одступати. За време прошлог рата када су Немци
негде узмицали долазило је до тоталне дезорганизације. Иза њих су се налазили погубљени
шљемови, оружје, чутурице,... Међутим Руси су се повлачили углавном ноћу, увек у савршеном реду,
без расула, без губљења икаквог делића опреме. Како да се врли војник не нервира. Води битку, а
одједном празан простор, иза тога опет силан вал да све поплави. И тако редом. Чему се ови
повлаче? Чему то валовито гибање? То је тајна ове расе. (Додатак: нпр. за нас Колубрска битка)

Судећи по систему повлачења ми уистину носимо нешто женскога. Али кад се иза повлачења појави
још већи талас непријатељ увиђа да у тим женским редовима наступају сами мушкарци. Шта сад!?! То
је хермафродитска раса - да ти памет стане. Никаква војска света иза повлачења не ступа тако у
организовани напад. Дакле она приповетка о женствености није потпуна. Славени су и једно и друго
у исти мах. Неподељено биће . Вал небулозног елемента. Што је већа осека то је опаснија плима.

Не траба разумети да је наша снага само у повлачењу. То је само један наш пол. Ми смо једнаки у
наступању и уступању, а само то повлачење морамо употребити као наш специјалитет, зато што нико
други нема оваква својства.

Самим повлачењем нико не добија битке. Ми би требали сваки сукоб задржати у фронту док се снаге
приближно не изједначе а онда безувјетно одступити. Непријатељ ову тактику неће објаснити и
нерви ће одмах титрати. Код нас ће мрмљати на старешинство али ћутати! Морал тим расте. Иза
свега касније извести големи удар напред док се непријатељ на узетим положајима није ни снашао.
Ми не идемо само натраг као жене ни само напред као мушкарци, ми уједно назадујемо и
напредујемо, попуштамо и не дамо. Ми нисмо статизам па ни динамизам, ми смо ритам. Мач који
нам утурише у руке не стоји и не пиљи само напред, он се обрће и ми измахујемо. То је ритам наше
душе коју су стари Славени поимали у ритму дисања; застој, увлачење, издисај.

Могу држати линије одбране стари и уоквирени духови Енглеза, Француза, може геометријском
оштрином напредовати дух Германа али славенски опсежни дух прелази све те форме и тражи пуну
живу борбу у свим деловима и облицима.

Сваки вођа наш мора рачунати више него други са психологијом. Хуманим Славенима мора се
спретно чувати војнички морал. Ако наше војске најуриш у само наступање оне ће брже клонути док
се друге војске овим чак одушевљавају. Славени брже него ико осећају ако су повредили туђе право.
Не треба дакле много напред. Укопани у позиционом ратовању Славени отупљују од монотоног
звецкања и пушкарања. Не треба стајати. Друге војске губе морал кад одступају. Али славенске
војнике пустите слободно да се повлаче. Нека непријатељ загази дубоко у земљу. Дубоко, дубоко док
и најтрпељивијег Славена не заболи душа од повреде. И још мало устави. Онда стани, пусти уставу
напред и тај вал никакве бране неће зауставити. Најважније битке добивене су где су се Славени
послужили својом двоструком природом.

Ради овакве моралне залихе Славени су и остали у животу. Под ропством је нарасла снага, пукле су
бране непријатеља и прогутале га. Ако би се душмани хтели користити поуком наше историје они би
видјели да не вреди ни победити Славене, јер се у сваком случају извргаваш двострукој опасности: бити
истопљен у тој големој раси или бити прогнан и убијен кад морална снага нарасте кроз митове, гусле,
приче, песме и душе. Колика силна племена су у нама потопљена а колика прогнана и нико није стално
нас победио.

Спремна војска некад је победила Славене, али се убрзо изгубила. Силни нордијски јунаци ушли су у
срце славенско, Украјину и изгубили се. Шта вреди ратовати против ветрова и валова. Фридрих Велики
потуче масу Руса али изгуби битку па рече: ''Русе можеш све пребити али не победити''. Касније је
упознао душу њихову и говорио: ''Не вреди вам убити Руса, треба га и превалити''. Он је дакле у сучељу
са Суворовим осетио да су Руси химера, стихија, титани.

Ратник Наполеон, опијен неупоредивим својим успесима, љубоморан залетео се је коначно на славенску
масу са онда најсилнијом војском. Одушевљена голема армија страшно је напредовала али није знала
шта добија. Грозна празна земља из које местимично излећу чете коњаника да се потуку и опет врате у
њене дубине, чинила је непријатан утисак на непобедиву војску. Неки тајни страх испуњавао је душе,
страх од повлачења непријатеља, страх од празнине, страх од невидљиве Русије и њене тајне као да се
ратује са јахачима из Апокалипсе и кад се силни цар раскорачио на зидинама Кремља видио је једини
пут у животу да је сравњен са земљом. Од највеће армије вратио се је у Француску бедни остатак а див
Русије осетио је само једну епизоду. Више лице Европе није видело већег пораза од памтивека а од
чега?! Од руског повлачења и нападања из одступања. Од простора, времена, невремена, - кронијанског
божанства Русије.

И у светском рату запажена је та чудна снага повлачења. Иза сваког уступања наишао је утолико жешћи
напад. Кад су Руси на Мазурским језерима дошли у недоумицу да ли ударити средином или са крила,
било би боље да су те западне рачуне испустили и повукли се. Не би насели шпијунажи, Немци не би
објаснили шта се спрема а касније Мазурска би већ другачије била одиграна. Обратно да су Срби
послушали Мишића у Пећи и сачекали Германе, доживели би слом. Они су се болно повукли па је
утолико снага одмазде нарасла. Очевици кажу да је на солунском фронту сваки делић те војске титрао
као да је носе небески ратници.

У Словачкој 1919 три неспремне дивизије младе чешке војске имале су против себе девет мађарских
добро опремљених. Чеси су примили битку али узмицали дајући стално напасан скитски отпор. И
одједном су обрнули таквом снагом да су Мађаре сатерали до Будимпеште. Тим узмицањем нагомилала
се снага која је притешњена коначно пукла у експанзију.

Код Славена је морал нешто више него што код других војничка част попета до сујете. Славен мора бити
дубоко повређен па да се одлучи на крв. И уколико више попушта утолико ће из њега избити већи вулкан
гњева. Увредите слободно нашег сељака, он ће вам одмах опростити. Поновите још једном и он ће опет
настојати све добро схватити. И још једном и он ће се преко воље насмејати као да све жели на добро...
Али пазите ако претерате изненадиће вас напад овог добричине. Једна Енглескиња рече да су Срби врло
добри као пријатељи а врло зли као непријатељи. Молим нека се то протегне на сав славенски род.

Зато су Славени дали најбоље војсковође са села, т.ј. оне који су ту на извору упознали сву чудну душу
свог народа и расплинули се у њеном елементу. Штефанек, Боројевић, Степановић, и др. Све су то имена
које ни писци супериорних Британаца не могу мимоићи. А они су као Петар Велики или Суворов одрасли
међу припростим својим народом. Више него скице за столовима, славенски стратези су позвани да
упознају главни ратни материјал, своје људе, са тим чудним својством затајивања кога нема ни једна
друга војска света. (Додатак: Није баш јасно зашто Дупор даје велику улогу појединим војсковођама и
69
политичарима па их чак и изједначује. Пример: Боројевич и Степа Степановић. Први јесте био Србин
али у служби Беча. Шта тек рећи за поређење Штефанека и Степановића јер први је деловао 1919-21
у ослобођењу Чешке и Словачке кад је већ Аустро Угарска била пред распадом).

Големи простори славенских земаља уза све одушевљење и силу разних освајача уза сву пасивну
одбрану и сву несрећу Славена, остадоше скоро неокрњени до дана данашњег. Ни стрпљиви Немци
који поставише страшне теорије против свог загонетног суседа не могу то више објаснити и
присиљени су сад стварати нарочите одборе за проучавање Славена. Послали су Лењина да уништи
Русију а она гле опет израсте још страшнија и опаснија. Као не проучена Сфинга издижу се ти добри
људи једнако после сваког пораза или победе. Та чудна химера као да под ударцима људи и судбине
расте и шири страх о својој неуништивости. (Додатак: деведесетих су имали своје послушнике у
Горбачову и Јељцину а онда се појавио В.В.Путин и направи Русију јачом него икад пре.)

Слично као Рим пред Картежанима, Русију брани господарско богатство, време и простор. Она може
чекати а дотле ће се други поломити.

СЛАВЕНИ У НОВИМ ИНТЕГРАЛНИМ РАТОВИМА

Најбољи војни стручњаци тврде да ће у наредним ратовима одлуку о победи донети авијација. До
старе Картагине вредело је господарење копном, од Картагине до Светског рата морем а у новом
добу биће најјачи онај који загосподари ваздухом. (Додатак: ВКС -Ваздушно-космичке снаге Оружаних
снага Русије не само да су опремљене најсавременијим авионима Миг-Су-Пак-Фа... већ и ракетним
системима С400, С500, Бастион, Авангард, Војвода и радарима Акрин, Красуха, Вороњеж... којима
тренутно нема премца у свету. )

Према теоријама тог долазећег интегралног или тоталног рата авијација ће имати задатак да даде
први главни ударац непријатељу, а иза тога имаће да омогућава слободу акције целокупне своје војне
силе на копну, мору и ваздуху. Од оног часа када један генералштаб одреди напад на страну земљу
свеколике снаге имају се одмах у маси упутити да големе количине експлозива, бојних плинова,
заразних бацила,... сруче на најважније политичке и индустријске центре непријатеља: аеродроме,
слагалишта нафте, хране, концентрациона места, саобраћајна постројења и све друге важне објекте.

Објава рате дакле у културном (модерном) свету је застарила. Да би напад осигурао победу мора
бити изненадан, брз, многострук и у највећим размерима. Овако наглим и голијатским потезом
мисли се одмах с почетка онеспособити непријатељска авијација, деморалисати становништво и
растројити целокупну државну управу пре него што је и извршила мобилизацију. Тако да нападнута
земља бива сметана и примуђена на капитулацију пре учињеног покрета за одбрану. (Страх од овог
смео је Ч.С.Р).

Иза ових крила у очајном налету покреће се читава нападачка нација са свим родовима оружја. Кад
познамо нападачки дух немачког војника можемо себи онда предпоставити шта у том налету може
учинити такав народ од 80 милиона са 20000 авиона и онако сада распламсалим ратним духом. Која
ће нација њихов удар издржати?

Ни једна. На ту се одбрану може премало помишљати. Нарочито ако су нападачи фашистичке земље
које своје пилоте васпитавају да се заједно са експлозивом сруче на задате објекте. Сва одбрана је у
томе да нападнута нација буде толико спремна и опрезна да када њену границу пређе шум туђих
ваздушних машина одмах може напасти на исти начин свог нападача. Ако Немачка нападне
Француску онда овој не помажу утврде и противавионске батерије него она мора имати исто толико
офанзивних средстава, бомби, плинова и бацила с којима ће напасти Немачку. (Ђ. Духет). (Додатак: с тога
не чуди изјава Председника Русије у којој каже да се никад више неће ратовати на Руској земљи.)

Оваква наговештања нукају нас на једну песимистичну перспективу о судбини западне цивилизације.
Макар које две силе да почну са оваквим разарањем на Западу, западна Европа ће тонути а на Истоку ће
се том превагом издизати Русија и славенске земље.

Немачки темперамент увек ће изазвати рат. Данас када је Немачка у својим животним потребама толико
скучена а ратни дух толико потпаљен она је неминовно вођена да нападне. А макар које се силе на
Западу, па и не знатније, сукобиле оне повлаче у понор сву Европу јер су односи толико заплетени.
Западна Европа је мозак али и стомак света. У начичканим великим градовима станује 55%
становништва. Структура државе је таква да се ови градови у случају рата не могу и не смеју раселити.
Сви извори потреба мозга и стомака најчешће су такви да их једна авионска бомба може онеспособити.
Шта ће бити када на те грдне индустрије почну падати тоне експлозива, на то густо становништво големе
количине бојних отрова, микроба куге, колере, тифуса, дифтерије и ко зна шта још?

Ако се Немачка баци на запад, била сама или још са киме удружена, а ове теорије буду тачне, онда се
можемо надати да је Пропаст Запада ту. Окрене ли се према Русији, сама или удружена, ствар стоји
много другачије.

Немачки пуковник Хрустов у књизи ''Будући рат'' назива ове теорије опасном илузијом. Али ипак
дозволимо ми да један ''муњевити рат'' може донети победу над западним индустријским земљама које
се могу брзо осакатити у добави свих културних и животних потреба. Са славенским земљама то већ није
могуће.

Искуства у шпанском, кинеском и абесинском (етиопијском) рату показала су да се брзи рат не може
добити чак и тамо где су нападачи располагали са несразмерно бољом техником и обуком. Авијација
није испунила све наде. Откуда би онда смели веровати у брзу победу над Славенима кад су они ипак
пристојно наоружани и обучени а материјалне сировине имају да би могли и отезати. А свако отезање
увек ће ићи на штету западног нападача и његових теорија које не могу чекати. Време је дошло у помоћ
славенима. Све су то сада саме аграрне земље којима најмање шкоде зрачни напади. Балкански Славени
немају великих градова ни индустријских центара. И оно мало што има удаљено је од граница.
Раштркана места заштићена су од бојних плинова и експлозива. Слично стоје и северни Славени. Положај
Русије је јединствен. Сви њезини центри предалеко су од сваког домашаја непријатељских аероплана.
Нико нема такав број апарата који би преплавили руску земљу. Места су удаљена на стотине километара.
Војска је разбацана, творнице по селима. Нови извори нафте, аеродроми, творнице авиона и све залихе
сировина стоје дубоко у земљи, често чак на обалама северног леденог мора. Такав положај нема
никаква земља на свету.

Обрнуто руска граница на све стране стоји у близинама центара сваког суседа непријатеља и има
могућност да свакога преплави својим бројем апарата.

Густина славенског становниства и онако је најређа (8 до 50), градова је мало, у њима једва до 10%
становништва а наоружање није као некада. Са својим чувеним гвожђем Немци нису више пред
Славенима. Рачуна се да је материјал аероплана код наших северњака бољи од немачких. У шпанском
рату видели смо да су чувени Јункерсови апарати падали пред рускима. Немачки лаки танкови су
пробијани а приликом аншлуса видели смо код Линца квар апарата моторизованих јединица за 10%.

71
Руска индустија авиона толико је узнапредовала да је ни једна сила не може стизати. Они су почели
пре италијана а на то су се одлучили и ради мирнодопске потребе. За сада се рачуна да велесиле
имају максимум:

Француска 6000 апарата

Енглеска 8000
Италија 10000
Немачка 14000
Русија 20000
Овај је број додуше непостојан и увек расте. За сада повећање дневно могу изводити: Француска за 3-
4 апарата, Енглеска 10, Италија 10, Немачка 14 а Русија са својих 74 фабрике вероватно могла би
избацивати дневно до 100 апарата.

Г. 1935 задрхтала је горда Велика Британија пред Италијом само зато што је имала несразмерно
нејачку ваздушну флоту. После захвата пар хиљада врсних чешких апарата Немачка је постала страх
Европе. Фашистичка осовина претеже бројем далеко остали Запад а достиже и Русију. И када би по
каквом случају мосулски извори избили у Минхену они би се можда осмелили прегазити Славене и
поћи на Русију. Без тога они свакако морају најпре заскочити власнике Мосула или власнике
румунских извора. Ако ова битка добро успе моћи ће продужавати сан о освајању света.

Међутим нагли Немци могу се залетети најпре речима (од којих војнички карактер не одустаје) а
затим и делом и напасти Русију. У случају сукоба Немачке и Русије десиће се да ће Немци извршити
страшан покус, можда продрети путем Наполеона. Али големе залихе нафте, хране, материјала,
мушког и женског летачког особља, па големи простор, дају у руке Русији далеко већи адут него што
су имали Римљани против Картагине. Немци ће напредовати нагло и смионо, немачки војник
учиниће подвиге којима ће се дивити (додатак:срамити) историја али мораће се вратити.

Русија нема путеве то је њезино зло. А то је добро јер која војска запне у степе неће се маћи. Русија
зато ствара силне ваздушне путеве, јер се на њеном простору други уредити и не могу. Она иде за
тим да буде прва ваздушна сила света што већ у неку руку и јесте.

Покуси Руса са ваздухом спадају у царство маште и чуда. Године 1936 свет је правио вицеве на рачун
руског пројекта о постављању аеродрома на северни пол. Кроз пола године они су то испунили и
поставили тамо своје станице са 30 људи. Још од 1929 прогласили су они свој суверенитет над свим
ледом до самог пола. По другом плану научника Петровског нађено је тамо богатство. Свет се бунио
да се море не може прогласити територијом па макар је и залеђено. Свеједно на том ''територију''
функционишу руске радиотелеграфске станице и оружјем се немилосрдно чисте одатле сваки
странци. Освајање пола, пловљење са сантама, кроз лед, испод леда итд. Имали су и свој стратешки
циљ. Они се као пригињу узети ос земљину директно...

Сав рад унутра креће се у вези ваздушног рата. Они имају простора и тај простор мора се победити.
Громов је ишао по лошем времену 10000км на дан. Грузогубова и још две жене од Москве до Амура
за дан. Москва-Лењинград стаје сат и три четврти. Све сама испитивања, никако луксузи. (Додатак: тај
тренд се наставио и после другог св. рата тако да је Русија послала прво живо биће у свемир – пас
Лајка, а затим и човека –Гагарин. Данас једино зрачне снаге Русије носе назив Ваздушно-Космичке.
Ако посматрамо из мистичних предела онда можемо сведочити да се синтагма ''Небески народ''
оваплоћује и у овој замаљској равни. Наиме, позанто је да се споменути скуп речи користи код Срба
да их означи као народ који се уздигао изнад материјалистичког и одабрао пут метафизичког. С
обзиром да су Срби и Руси уствари један те исти народ, Расани, тј. Славени онда ово ''Небески народ''
ите како одговара и њима. Гледајући даље свима нам је позната крилатица ''Бог на небу, на земљи
Русија'' и да њу лично штити Мајка Божија. Узмемо ли у обзир и да на њеној застави стоји грб који
садржи: Двоглави орао са троструком круном на главама, жезлом у десној канџи и земаљском куглом са
крстом у десној. На грудима орла је мали штит Светог Ђорђа који убија аждају. Недвојбено указује на
метафизичко опредељење руског народа...). (Додатак 2: под појмом свемир ја лично подразумевам НЗО-
ниску земљину орбиту јер ништа не може летети изнад небеског свода, или ти како то западни научници
зову Ван-Аленов појас радијације а и сам облик земље је упитан.)

1936 свет се опет нашао у чуду са маневарским покусом код Кијева. 5700 војника са ратном опремом,
топовима, митраљезима, танковима, телефонима... спуштено је падобранима са транспортних авиона. Та
ваздушна пешадија имала је задатак пасти ''непријатељу'' у позадину и разорити сва средства. Руску
машту стиже и руска техника. (Додатак: слична војна вежба одржана је и пре две године у Србији а
сведочили смо и Руској интервенцији у помоћи Сирији...).

Оваква небеска армада у рату имаће задатак да растроји све везе непријатеља, да уништава аеродроме,
саобраћај и друга постројења. Њено деморализационо дејство могло би да издржи само она ретка војска
која није прстого овисна о старешинству. Иначе сам начин ваздушне борбе даје првенство славенском
карактеру војника. То је затајивање. У ваздушном рату десиће се да битку добија и слабији противник ако
му је квалитет особља и апарата добар и ако мудро маневрише. Слично као неке морнарице прошлог
рата. Слабије ваздушне јединице моћи ће избегавати битке у зраку са јачим навлачећи их тако да се
исцрпе утрошком горива или да их намаме на позиције где је војна снага нејачих у преимућству.

Изврдавање и скитско задиркивање постепено слаби и неутралише силу нападача а такав начин
војевања лежи у природи Славена. Агресивног германског пилота они ће знати често навући да се сручи
пре него је огрезао. Оно вечно ''напред'' овде се свети Герману. У седалу бомбардера треба имати
мирног занешењака из кога каткад сине ерупција: значај степског човека.

Сетимо се задњег трзаја Семита. Ханибалова пустоловина била је тада прави ''муњевити рат''. Столећима
Рим се је сећао тога и плашио децу: ''ето Ханибала''! Следећим муњевитим ратом задњи Кентумци ће
извршити грозне операције и име германског вође са већим страхом ће се изговарати кроз векове. Док
ово пишем ја видим демонски лет ратних стројева где са ненаданих страна разарају славенски свет. У
прошлом рату Славени су добро положили испит за слободу. Долази испит за слогу а можда већ и
коначни испит за васпостављање славеснког водства у свету. (Додатак: И доиста не само да су немачки
авиони разарали славенске земље већ су то радиле и западне савезничке силе пред крај истог. Не смемо
заборавити да иако су у прошлом рату поједине западне силе биле у коалицији са славенским да су то
исти они Кентумски/Англо-Саксонски народи који се неће предати без борбе. Трећег светског рата нам
предстоји. То стоји и у плановима Алберта Пајка само што се он нада да ће они задржати светску власт.).

РЕШЕНА СФИНГА БЕЛЕ ПАСМИНЕ

А сада као Славени мистици занесимо се да потражимо наше везе са звездама и боговима, заронимо у
непознате тајне космоса неби ли славенско лице у њему огледали, неби ли из његових дубина наслутили
судбину нашу: Двоструки дух наш и мора тражити пуно решење са обе стране: физичке и метафизичке.
Обрнимо призму од Запада на Исток да неби остали једнополарни. Видели смо шта кажу људи о
необјашњивој раси, упитајмо сада шта кажу богови...

Шест миленијума мучи пролазнике оно чудовиште у афричкој пустињи што га оставише зачетници беле
цивилизације, скоро онако као што нас све мучи нова сфинга која израста у степама под руком задњих

73
белих пионира. И за нас Славене толико пута кажу да смо нека сфинга, а сфинга је неман која
прождире свакога ко ју не одгонетне. Спреда Бик, средина Орао, отрага Лав а поврх свега човек! Шта
представља већ та сугестивна и страшна композиција, то највеће вајарско дело света?! Чему је жива
стена истесана да сачека нас и шта коначно она значи??!

Порушен је Бабилон, храмови сравњени, папируси спаљени, египатски свештеници искасапљени али
мисао најранијег мудраца остала је укована на устима сфинге. Сачекавши ''последње време''
апокалиптичка звер се буди и камен проговара.

Атланти су руком племенили биље и оком кротили зверове, Атланти су били исполини који су држали
свод небески на плећима и разговарали са боговима. По једном вечном концепту разделили су они
сунчев небеску пут на дванаест скупина, подметнули им одговаралуће ликове и имена, која се ето
путем предаје свих старих народа сачуваше до данас. Међу тих 12 четири су биле најглавније, то су
четири унакрсна сазвежђа. Бик, Орао, Лав и Водењак. Нојева арка носила је ова четири лика; свети
Јован видео је те четири животиње у свом откровењу како играју пред троном Вечнога; Грци су
гледали сва збивања кроз четири главна бога, (из којих Емпедокле покрете четири агрегатна стања); а
задњи пут су ти симболи поменути уз четири хришћанска еванђелиста (Матеј, Марко, Лука и Јован)
који се још славе у дане кад сунце пролази четири унакрсне тачке истих главних сазвежђа.

Атланти су понирали у природу свом ватром своје магијске душе и гледали су њеног Творца кроз ова
четири сунчева логоса која су изражавали са четири одговарајућа симбола. И у свем царству
природином они су опазили сфингу: у цркви, човеку, раси и цивилизацији.

Бик, краљ домаћих животиња, представља примарни елемент у развоју, сирове плодне природне
силе, нагон за одржање врста, полну љубав. Орао, краљ птица, представља други атрибут, полет на
више, нагон за сазнањем, мудрост. Лав, краљ зверова, представља трећу сталну снагу, нагон за лично
одржање, вољу. У развоју света први представља пубертет, други одушевљење, трећи сталожену моћ.
Љубав, мудрост и снага три су главна људска и божанска атрибута а то су и три пута којим иде сваки
развој бића.

Али изнад три атрибута, изнад ове три животиње, мора стајати свесно људско и божанско ''Ја'' које ће
равнати светом. У космичком свету ту стоји бог, у људском стоји човек. Овај четврти сибмол стоји
свесно на врху сфинге. То је водењак, Човек-Анђео, краљ људи, који значи хармонију, победу над
материјом, победу све три животиње у себи и коначни додир са божанством. Изабрани Атланти су то
имали и први досељеници су знали да ће доћи четврти род људски са Водењаком и разумети Сфингу.
Зато је жива стена исклесана да сачека нас.

У својој конституцији сваки човек носи три основне страсти а по врх свега стоји свест која равна са те
три животиње. Управо тим редом и расте човек: у пубертету је над човеком власт бика, затим долази
орловски младалачки елан па власт моћи а на концу зрео човек изравнава све својим унутарњим
човеком. Постаје уравнотежен, четврти симбол човека подвлашћује претходна три животињска
симбола.

Цивилизација као дело људско понела је у себи исте људске симболе. У њеном пубертету лепи
Египћани су морали дати културу телесне лепоте, елеганцију. Они нису опажали историју и били су
упућени на једини смисао: искоришћење примарних плодних сила природних. Њихова уметност
овалних облика подсеће на симбол плодности на онај први део сфинге.

Семити су први имали пред собом туђу прошлост и запазили историју. Ту се јавила и друга страст –
жеља за напретком, за уласком имена у повест. Ту се развио физички и духовни елан. Оштре линије
њихових дела одразују мишићави део сфинге, орловски део.

Кентумци су се користили познавањем ове две историје и зажелили сталност. Они су као зрелији
дотерали империјалну власт и пуне застрашујуће облике делања; трећи симбол-Лав.

У наше време већ се опажа да на сав овај развој људски мањка круг, мањка Човек који ће подвластити
сва три симбола и дати правду, мир и хармонију човечанству. То је жеља рода који позна три историје. Ту
се указује Свечовек, четврти племенити део сфинге – глава Човека-анђела.

Као и човек сваки људски род осећао је присно свој симбол у себи и по не малом чуду земаљски симболи
власти фрапантно су се одразили у историји, подражавајући свој космички образац. У почетку имамо
Бика египатског, затим Орла римског, Лава енглеског и јавља се славенски Свечовек! Апис, Аквила, Лајон
и Человјек четири су потпуна симбола сфинге. Ништа није вечно па ни Бела цивилизација, све мора
проћи свој сфингин пут па и она.

Да би слика била потпунија поменимо још да: између Бика и Орла појави се комбинација асирског Бика
са крилима; између Орла и Лава јави се чудовиште крилатог лава млетачког; а од Лава до Свечовека
јавио се нешто Натчовек (Ниче)! До средине беле епохе (300 г. Пре Христа) можда су људи намерно
узимали космичке симболе; можда су Млечани случајно нашли мошти Св. Марка па његовом лаву
случајно додали крила (!); али ко понука безверце Совјете да свој симбол скину са неба ?!?!!?

Сва историја Белих тако пролази у четири главна чина или ти са још три интермеца. (Шекспир рече за
седам чинова људског живота) како појединац тако и читаво тело цивилизације стоји у чудном
симболичном односу са Васионом. Изгледа да су четири бела рода већ из Нојеве Арке предодређени за
своје мисије јер је сваки од почетка већ дозивао божанство својим симболом. Амон Ра, Молок, Јупитер
(касније и Христ), сваки је тек атрибут врховног бога и од свакога је култ развијенији него култ самог
Вечнога. Најпре кроз једног па двојство па кроз тројство. Међутим већ код првих Сатемаца први је култ
врховног Браме и Световида вечног бога са четири лица, - симбол сва четири сунчана логоса. Из оваквог
четвртог рода изаћи ће коначно власт четвртог симбола која ће укротити три историјске немани и тако ће
се употпунити коначна сфинга беле расе.

Некако и само географско лежиште белих народа заузима на земљи простор који је означен као баченом
сенком оне сфинге из Гизе. Постоље њено богати Нил па Еуфрат, кукови и омега човечанства падају на
епиметејску западну европу која из свог света посиса сировине а избаци фабрикате. Магијско лице гледа
најновије Прометеје на Истоку!!!... Сви бели народи који су измакли од ове сенке остали су другог реда
за цивилизацију, како праисторијски Индијци тако и они што одлуташе по другим континентима. Богови
су као изабрали ту Европу са обалама свега Медитерана да на том изабраном подручју изабрани бели
род одигра сву своју сфингу овако сликовито.

75
 Четири главна космичка типа који изделавају историју Белих

Никаквим другим језиком ни знаком није се могла вечна истина предати потомству. Решење сфинге
је коначни човек, вечни ред а посебно садржај и историјски пут беле расе. Не само кипарско, то је и
највеће филозофско дело света.

ТРАГ СУНЧАНОГ ХОДА НА ЉУДИМА

Из атлантске катаклизме сунчане вође планинског народа пренели су скицу сфинге на Африку и
Америку и уковали је у стене да их подсећа на божанску мудрост дочекивањем јутарњег сунца. На
првим страрославенским храмовима нађене су справе помоћу којих су свећеници мотрили исход
сунца. (Данас окрећу олтар ка истоку). А нађени су и неки хијероглифи који су као и египатски
сложени по космичким симболима и који су служили углавном религији и прорицању догађаја. Неки
чудан глас јављао се у храму Световида. Мора да су и први Сатемски краљеви као најбољи поклоници
сунчеве религије белих магова наслућивали и осећали свој космички положај и задатак. То би нам
донекле потврдило и вечно прометејство индијских мудраца.

Пролеће је годишње јутро, у њему сунце буди нову годину. За расни развој народа је од исте
важности као и јутро. Стари док су се још равнали по сунцу славили су његов улазак у прољетњи знак.
Задњи пут су Хришћани за тај дан прорачунали своју главну светковину – Васкрс.

Али пролеће није увек једнако. Пролећна тачка шета се читавим небом кроз неких 25765 година. Тако
се у сваком сазвежђу задржи 2147 година. Промене звежђа оставиле су свој жиг и на развоју света па
и сами видљиви симболи у свету одразили су се сликовито...

4593 до 2443 пре Христа пролетња тачка пролазила је сазвежђе Бика. Управо с овим временом
поклапа се и господарење хамовог рода, које је дало градитељство, материјалну лепоту, верске
церемоније, песму, љубав - симболику Бика. Чак је и профил водећих лица личио овој животињи а
верски култ надасве уздизао је самог - бика.

2446 до 299 пре Христа сунце је пролетовало у Овну. То је знак тврдоглавства, терора, организација,
покрета, воље. Свега је тога било за читав тај еон који се таман поклапа са семитским водством наше
историје. Познајемо још овновски нос Јеврејски иако негде има комбинација са (римским) орловским
(сфингин део),. Све је надвикао религијски култ – јагњета.

Од 299 пре Христа сваког пролећа сунце се задржавало у дванаестом звезданом јату, Рибама. Рибе су
симбол подводног кретања ствари, новца, трпљења, уздисана, неискрености итд. Са овим временом
поклапа се господарење Кентумаца. Имамо физиономије незгодне комбинације риба и лава, магната
и организатора. Један се родио између јагњета и риба, сакупио дванаест рибара и дао кентумском
роду врхунско начело Хришћанство – у симболу риба.

Од 1848 која сама нешто личи на прелом, сунце пролећа почиње из звездане групе Водолије-
Водењака. Ту се појављују већ нови људи са симпатичном анђеоском славенском физиономијом и
сви њихови култови окрећу се директно симболу богочовека Водењаку. Долазе Сатемци-Славени са
својим господством и својим божанствима.
Управо од ових година долази до кризе кентумске моћи и културе а саме 1848 на прашком
сваславенском конгресу на чудесан начин издиже се славенско питање: национални Славени почињу
једино од овог датума свесно живети. – Семити су одузели Хамовцима власт за 150 година иза фиксиране
промене. Кентумци су стукли Семите за 97 година иза назначене 299 пре Христа. Ево је сада прошло
деведесет година од уласка сунца у нашу кућу. Ако аналогије ишта вреде онда у садашњем брзом ходу
историје ми би могли очекивати угодна изненађења.

Најважније промене биле су кад је сунце било у главним знацима сфинге. За време Лава стропоштала се
Атлантида, за време Бика почела је нагло нова цивилизација. Сада први пут иза тога долази у главни знак
- Водолију. И његова афирмација има се оснаживати следећих 2147 година. На путу не видимо него један
народ – Славене.

Водењак значи вишег човека, валовито гибање, т.ј. оно које садржи простор и време – живот Крона-
Урана; вечног човека; покрет маса и елемената, големе планове и реформе, упознавање праствари и
коначно јединство многобројних и разнородних начела, мисли и дела. Од 1848 у тражењу власт Човека
видимо масовне револуције и покрете; у тражењу новог начела поклапа се чудна појава руског
нихилизма. Наука о електромагнетским валовима измени основне погледе на свет ствари и остарели
кентумски дух налази се поломљен. И као што су људи несвесно узимали праве симболе са неба, тако у
ово време откривени праелеменат назваше Ураном а тако исто и нови планет који и стаје у
електромагнетској сродности са водолијом! Открива се тајна куће водењака са његовим Громом, Кроном,
Ураном, кога Славени зову Перун-Илија громовник. Јавља се славенски свет са својим рушилачким и
градитељским духом али једини који све те новотарије бива кадар заокружити у неко (засад) магловито
јединство.

ДИОНИЗИЈСКИ МИСТЕРИЈ СЛАВЕНА

Озирис, Амон, Анубис, Хорус, - Мардук, Енлил, Еа, Ану; - Плутон, Посејдон, Зевс, Дионис или четири
главне тачке еклиптике: Бик, Орао, Лав и Водолија. У животу белих раса прошла су двојица, трећи
пролази – долази четврти, долази Водењак – Дионис. Завиримо у његова светилишта код Грка.

У васколиком Миру постоји једна немирна титанска сила која узвитлава елементе и големим покретом
рађа ватру. Она буди несређено покретаче силе у свему царству природином од биља до сунца. Ту силу
обожавали су Грци у Дионису. Насупрот овој необузданој праенергији стоји мирна конзервативна снага
која зауставља и диференцира елементе. Она из тог насртаја вади ликове и облике, извајава дело и
оставља га отврднуто. Такав је био Зевс-Аполон. Немирни бог, веселог, грубог и дивљег лика стоји ту
насупрот дивном и мирном Аполону као што на небу њихови знакови стоје у сучељу. Бунтовни Дионис је
бог који буди ствари, мирни Аполон их затвара и довршава. Он одговара Аполону као јутарње и пролећно
сунце вечерњем и јесењем: оба су два његова супротна логоса.

Сваки род људски при свом наступу носао је несређене Дионисове снаге које су срљале напред и кад је
ред све уобличио укочио се пред њим диван лик Аполона. У својој младости кентумски су народи дали
метафизику, митове, симболе, уметност а у старости науку, филозофију, логику, дијалектику. Тако слично
и остали родови. И сваки пут при силаску једног народа или рода њихов Дионис прелазио је у
рушилачког бога Бакта, бога вина и покварености. Кад се сви културни облици строго диференцирају и
укоче разудани Бакта ужива да руши монументе. То сад већ осећамо на Западу. Али упућени говоре
даље: Јесте; један Дионис се привремено квари али постоји стални Дионис син громовног Крона и

77
смртне жене који је распарчан у страдалом људству али који ће се очистити и уздићи на концу до
престола богова. Титани су раскомадали Диониса, он трпи сад кроз тела људска али он ће се
повратити у крило свог оца где му је остало његово срце.

Такав је пут сваког појединца. Човек који не победи у себи три животиње, оне га поруше; човек који
их савлада уздиже се. Такав је пут народа. Такав је пут истина које од тајне прелазе у јасне истине па
због укочености и расијаности пропадају у лаж и оних које полазећи од тајне премошћују ледено
скрућавање и живим валовитим путем стижу бескрајну истину богова одакле и потекоше. Такав је пут
љубави која премошћује себичност и разлева се у љубав за све ствари људе и богове. Такав је пут
борбе зла и добра. Такав мора бити и физички и духовни пут беле расе.

У прве три животиње страдава бело људство, трпи син божији Дионис, човек. Али доћи ће време
Дионисово када ће се он очишћен повратити и издићи страдало људство. Суптилна свест елите сваког
рода говори о томе:

Египћани су знали да Хорус води к врховном богу Озирису али се на то нису усудили. Они су дизали
земаљски биков култ Амен-Ра. Семити су знали за врховног Ану али општили су са Белом (Мардук-
Молох). Грци су знали за врховног Крона-Урана и његова сина Диониса али поштовали су Зевса-
Аполона кроз сунчани логос Лава. И Хришћани знају за врховног оца али Кентумци изричито држе
култ Исуса. Једино Сатемски дух од почетка залеће се да додирује трон врховног Браме-Световида
(Крона-Урана-Перуна). Сатемски дух неће божанског посредника ''црква му је дивно поднебесје'' он
се под прометејским опасностима усуђује зазвати врховне тајне; сагледати поноћно сунце Озириса,
привући се неприступачном Ану ''превјечноме Творцу непостижном''. Преко Диониса пречи ка оцу
његовом и Зевсовом, вечноме Крону па макар га спржили громови као и земаљску мајку Дионисову.

Од физичког грома човек је директно примио ватру и њеном помоћи ствара цивилизацију, али због
те крађе трпи, док коначно чистом цивилизацијом не достигне творца Грома. Од духовне искре
божанске наследио је човек ум који трпи да се на концу уздигне. Перун силази громом и враћа се, и
светац Илија саставља громом оба света. Ватра која је дата човечанству за трпљење уздигнуће га на
престо! Одакле је пало.

Иако су Хиндуси пре свог времена пали у историју, још данашњи јоги уверавају нас да се са Хорусом
(Дионисом) смрт може премостити и не савремено говоре о састанку са Брамом, Кроном,
Световидом. Први Сатемци са својим спаљивањем мртвих, са вештином оплемењивања биљака и
животиња, са сталном тежњом к бескрајном и вечном, дају нам смелости веровати да они заиста
потичу од боголиких Атланта и то од одабраног дела који се дионизијским путем има сјединити са
Вечним.

Стари Славени су управо Водењаци, душе њихове Русалке. Њихов живот је читави Дионис и отуд су
свом ватром славили громовника Перуна вечног оца свога и његова. Зато су се и звали унуцима бога,
зато мит говори да су постали од зноја угријаног бога који се нагло заронио у море (гром). Њихов
прометејски карактер, који ради сазнања изједа своје тело попут змије у кругу, одговара карактеру
пуног Диониса. Њихова појава у четвртом еону историје показује срећни и задњи час уздизања
Диониса. У славенској причи светац Илија чисти се три пута а четврти се диже на небеса.

Када је накалемљено Хришћанство Славени задржаше главни култ самог бога а не сина Његовог. А
Перун је замењен Св. Илијом, дакле човеком који се након очишћења громом домогао вечности без
да умире. У тој симболици, у том космолошком реду, доживљава себе Славен од искона. То је тежња
васколиког нашег духа разбацаног и растрганог по свету. Ова књига довршена је на Пељешцу под
брдом Св. Илије које се још зове и Перуново брдо. И у овој даљини оћутао ја Славен да је Перун и Илија
исти симбол и главна слика којој он тежи да се изједначи. Пређите сав славенски свет и свуда ћете наћи
дозивање божанства при појави грома. Закопана душа није прекинула везу са тим елементом, са
Перуном који значи очишћен живот вечни - коначнога космичкога човека. (Додатак: Никола Тесла - се
родио на Видовдан 1856-те године на почетку периода владања Водолије и за њега можемо тврдити да
је разговарао са муњама и управљао громовима… )

Сви родови тежили су маше више расчланити истину, раздробити овај Дионисов свет. Сатемци уживају
увијати истине у тајне и скупљати болно растргани свет. Они свему желе вратити наше дионизијско срце.
Старославенска реч ''Мир'' означава уједно и свет и мир. Реч ''бог'' изведена је од старе речи ''ба'' која
значи светлост, управо јеку небеску ударом грома и блеском муње, за разлику од свих других језика који
име бога повлаче од туранске речи ''тао'' која значи земаљску јеку. Од истог ''Ба'' није немогуће да је од
истог и временом зашло и име ''Славен'' (Будини, Будха...) када се је корен речи мењао. Стара реч ''рок''
означава време и судбину, реч ''време'' означава елементарно време и бескрајно трајање итд. Из свега
се види колико је првобитна наша душа била повезана са прабожанством васионе, са елементарним и
бескрајним пољем Перуновим.

Мојсије је поменуо важност Бакхова пића у развоју наше епохе. Симболично је што је нихилизам никао
уз вотку а што је убрзо забранио то пиће до дана данашњега! Пијани и разуларени Дионис овај пут неће
да руши монументе, он хоће већ свесно да иде према трону оца свога. Долази четврти еон, долази
четврти род. Сфинга тражи анђеоску главу Водењака, сунце полази његово сазвежђе а људство се мора
обратити свом бескрајном и вечном Крону. Водењак и Перун знак су Вечнога, стара наша кронијанска
реч ''Человјек'' изведена је од речи ''чело'' и ''вечност''. Прва душа при стварању свог имена слутила је
задаћу коју громови человјек на концу мора испунити.

НЕБЕСКИ СИМБОЛИ И КАРАКТЕРИ РАСА

Преко Птоломеја сачувало се неко научење да како појединац тако и један крај земље има сродност са
неким сазвежђем и тамошњи народ носи такве особине. Данас наука зна да карактер расе долази од
њеног земљишта. Како изгледа да је и лице земље извајано према животу наше сфинге. Погледаћемо с
те стране најважније вође аријских народа.

Близанци: С овим двојним сазвежђем повезали су стари двојно лице Апенина, чији народ поче са митом
близанаца Ромула и Рема и једини имадоше Јануса – бога са два лица. У нашем језику близанци дају
људској природи дволичност, интелигенцију, духовитост, машту. Ти људи су немирни, подругљиви,
брбљиви те обраћају пажњу на туђе зле стране. Спремни на одбрану језиком и избегавају вас разумети.
Несигурни су у љубави и пријатељству, лукави и вешти. Имају сву силу израза, говорници, уметници,
учењаци, дипломате итд.

Ован: Под овај симбол подвели су стари поред других главу Германа-Немце. Знаци тог сазвежђа дају
наглост и енергију. Његови људи су одушевљени за све што их диже над остале, па за свој циљ не
обраћају се на срећу других. Супериорни су, самовољни и воле истину. Не схватају да нешто може бити
другачије него што они мисле. Али ако им се стално одобрава постају уморни. За увреду се свете. Носе
смионе идеје које наврат-нанос остварују али због немира и жестине ретко у реду сврше. Реформатори,
патриоте, ратници.

79
Смисао немачке организације одговара симболу овна предводника. Увек они траже Вођу. Њега сви
слишају. Он је све, други су овце. Ако водство пропадне не могу се снаћи. Тоталистичке мисли
одговарају ћуди овна који се бије с противником до смрти једнога или другог...итд. Геринг је (без
знања астрологије) рекао да Немци сваког марта у пролеће осећају жељу за покретом. У то време
сунце пролази кроз сазвежђе Овна. Уистину у Марту 1818 немачка војска је победила, у марту 1883
млади су узели власт у Немачкој, у марту 1886 Немачка дође на Рајну, у марту 1938 Немци припојише
Аустрију и у марту 1939 захватише Чехословачку. И увек налетом симболична Овна!...

Водењак: Ово је најчудније сазвежђе. Човек-анђео који се диже у етерске висине а станује на дну
морском. Он узвитлава валове воде и ваздуха. У њему је све примарно, елементарно и двојни мушко-
женски карактер. Маја у њему губи одећу и Брама препознаје себе. Он досеже горњи и доњи океан.
Између прасветла и пратаме јавља се Хорус-водењак, створ који премошћује смрт и захваћа вечност.
Он је почетак и конац ствари, у њему најјаче зраче Месец и Уран (мати и отац Диониса), у фебруару
кад га пролази сунце ми гледамо големе разлике дизања и спуштања мора и ветрова.

Под тај најзагонетнији знак подвели су астролози стару постојбину Славена, - море па мочваре, из
којих изрони чудни човек степе. Тип Водењакових људи је овај: Најразличитији чудни и оргинални
карактери, идеалисти снажна и хумана духа, художествени (умјетници), изумиоци. Инстинктивно
читају карактере и предвиђају догађаје. Магнетични. Нижи типови ненадано раздражљиви.
Задржавају гњев шутњом иза које провали ерупција. Резервисани, тајанствени и неразумљиви.
Дозвољавају опасне експерименте на животним питањима. Покрећу и чак се одушевљавају за
настране или незреле идеје. Мрзе снобизам, суровост и скучавање слободе. Индивидуалци; ипак
воле бити у маси а на раздражену масу делују мирним погледом. Они су ближе ћуди пука него ћуди
носиоца силе. Душа им је праведна, машта богата, пуна противречности. Воле електромагнетске
послове и све уметности. Итд.

Ово је иначе карактер расног Славена а са овим симболом хармонирају још периферијски
Славени,изузев западних Пољака. А овакви људи биће једини у стању да завршавају цивилизацију.

Хамовачки мудрац није сфингу завршио отменом главом Египћанина, није је почастио дивним
аполонским лицем каквог рађају високе културе градова. На сфинги стоји глава Водењака, глава
магијског човека са степским избоченим јагодицама, прави профил бунтовног Прометеја у анђеоском
лицу расног Славена. Такав осећајни тип је достојан да окруни тело свог белог света.

Оваква три предња карактера аријских народа сусрешће се у врло блиској будућности и кроз
несретне валове крви ми ћемо бити сретни што сагледавамо почетак завршавања задате беле сфинге
у славенској физиономији, и – почетак доласка нашег Свечовека.

Руску револуцију приписали су астролози некој игри Нептуна и Урана (славенски Перун и Триглав).
Триглав је лукави подводни бог по коме је прозвано наша највећа планина која се диже на тромеђи
ових трију водећих народа (Романи-Германи-Славени). Да се није и ту славенска свест док је била у
приснијем контакту са природом играла са неком нашом улогом кад је тога бога истакла овамо...?

СУКОБ РАСА ГЛЕДАН ИЗ АСТРАЛА

За Кентумско време Сунце пролетоваше у Рибама. Водиле су се битке о господарењу мора. Завршна
битка била је светски рат који је као случајно, опет, кулминирао у подморницама живом симболу овог
знака. Сви видимо да је овај рат голема прекретница у повести ратова и да се у будућим води реч о
биткама за господарењем ваздуха-неба, Водењакова елемента. Шта ће бити када у тоталним ратовима
тај негативни арханђел пусти своје елементе...? Не упуштам се ни како ће магнетски таласи његови
кочити машине, рушити грађевине и животе на даљину. Наговештавам само да његови зраци дају
предност народу који му одговара. (Додатак: онесопособљавање Нато брода у Црном мору...)

Од 1848 славенски дух винуо се у све домене дива Водењака. Па и телесни Рус ненадано се залеће у обе
крајности; иде најдубље под ледом и највише под облаке. Ваздушни пешак личи на самог Водењака и
могао би се подичити кокардом Перуна.

Већ 90 година преврће свет снага карактера степских људи. И том превртању окренуће се још Руси и сви
Славени али и сатрће се сви они чији карактер те скокове не поднесе који не буду могли досећи обе
поларности без страдања. Не треба се либити ругању да смо ми Славени хаотичан народ. То је наш
епитет. Линијски, еуклидски дух са западне стране срести ће се са читавим вихором славенског и под
овим валом пропашће све готове старе форме и норме а нови ред издићи ће ''хаотични'' Славени.

Славени не рабе линијски удар, они туку из страног простора све елементарном силом. Фронтални
редови свег Запада изломиће се под плимом која расте на Истоку. Жестоки Германи огорчено ће
испросецати гвожђем сву унакрст магловиту масу славенску, кад снаге истроши пасти ће очајан,
гледајући како маса одмах узима свој први неповредиви стихијски облик.

Славени не ратују по мртвим стратегијским шемама, неотступним рачунима, линијама разума; они ратују
по упуству унутарњег свог инстикта, служећи се иреалним количинама простора и времена. Славен не
доживљава свој дух као правац попут Германа, као одређено просторно тело попут Романа, него као
валови као време у току, као Време, као Кроноса-Перуна. Симболично слика Водењака мистично се на
њима изживљава: Бежање у воду са трстиком уступање, затајивање као и најновији грандиозни покуси у
води и ваздуху што га врше Руси. Крон-Уран (Перун) диже дива Водењака са дна морског једним скоком у
висине лазура; још га и ту мањка имитирати. У светском рату видило се наступање у валовима, виду
елемента и Водењакова хијероглифа. Један пуковник причао ми је да је гледао наступ 32 бојна валовита
реда Руса који улазе у ватру један за другим. А тако су ратовала сва Сатемска племена са Кавказа: Хетити,
Скити, Сармати као и наши ускоци, хајдуци, комите. Увек прелазећи строги ред , скачући у валове и из
њих, или с њима. Ваздушна пешадија онда је опет наш сшецијалитет.

Та космичка сила Водењак са Перуном, кога Сатемци Индијци зваше Рама а Грци Дионис, већ дела у свету
ево 90 година. Нешто се старо на све стране руши, преобраћа, уједињује и зида ново и као да се улога
Славена у томе јасно види.

Сатемци су најчуднији род људски. Прва три позната су диљем развоја, само ови су били раскомадани да
се сад касно враћају у јединство. У историји као чудно одскаче да су сваку стару и покварену моћ баш
дотукли Сатемци. Египат су коначно срушили људи са Кавказа под водством Персијанца Камбиза. Ниниву
и Бабилон срушили су Медијанци и Персијанци – Сатемци из Ирана и са Кавказа, вођени Киром и
Кијаксаром. Римљани су пали од скитских напада Славена дошлих од Кавказа... (Дионис руши
монументе).

Људи су накрпили Славенима да су они само рушилачка раса, која презире ред. Може бити имали су
право. Али ово време ево дође да Славени и уређују. Битка рушења се довршава, раскомадани Дионис
се уједињује. Племенити део сфинге, глава човека, издиже се побеђујући све три животиње окамењене
под собом. Сада надолази врховна и одсудна битка Диониса за враћање на престол богова, борба
Свечовека за оваплоћење.

81
ПРИРОДЕ РАТОВА У ВЕЗИ СИДЕРАЛНОЈ

Докони кабалисти нашли су да се догађаји у културама и нацијама дешавају у неким периодима

година, које се стално понављају. Такав један најважнији циклус установљен је од 308, односно
двоструко 306 година. Ако нас интересује можемо погледати и ту мистификацију у вези са славенским
будућим догађајима.

Број 308 налази се 7 пута у нађем космичком циклусу од 2147 година. Хоће рећи један људски род
кроз овај велики циклус у седам чинова пролази сву планенту еволуцију, оним редом као што је кула
Вавилона показивала. Почнимо са Семитима од фиксиране године 2446. Ако додајемо 616, односно
308 добијамо податке:

1880 пре Христа продор Хикса

1214 пре Христа дизање старог вавилона (1240)

598 пре Христа време пада Ниниве Бабилона (606 до 539)

290 пре Христа пад Семита и почетак Кентумаца (202)

326 по Христу пад светског римског царства (395)

942 пад Бизанта и успон Германа (867 до 962)

1558 пад шпанске светске моћи и дизање енглеске (1588)

1866 пад Венеције и германског апсолутизма, револуције 1797-1848 и први славенски конгреси 1848
и 1867

Рок је Кентумцима изашао 1848. Задња сила семитска пала је 202 пре Христа. Ако овом додамо 2147
добијамо близу годину 1945. Ако првом кораку Ханибаловом додамо седмоструки 308 добијамо 1938
т.ј. час првог корака Немаца против Славена.

Макар су ови бројеви скроз несигурно правило на више места примећују се и у нашој историји
подударање са њима. Тако грађански рат од 1727 и илирска борба; обнова Пећке патријаршије и
успостава југословенске академије у Загребу; појава и пропаст Романових у Русији; две пропасти
Чешке итд.

Рудолф Мевес је на темељу периодичних догађаја у повести тачно прорекао Светски рат. У валовитој
историји ратови се понављају сваких 110 година, а туранске расе из Азије продиру сваког петог таквог
циклуса, каже он. Ово би се подударало заиста са понављањем сунчаних пега које електромагнетски
утичу на масе а тако и са неким планетним периодима. Иначе његов број 550 налази се четири пута у
еону сваког рода од 2147 година (сваки род опет носи своју сфингу).

Један наш кабалиста у Сарајеву даде рачуне о рату 1939-1947 а иза тога нас потеши дугим миром на
хиљаде година. Хвала му. Египћани су једини науживали се довољно мира кроз своје време. Они су
карактером одговарали свом космичком и сфингином знаку. Иза њих први пут долази опет сада
''главни'' знак водолије коме одговарају Руси. И било би разумљиво да човек-анђео носи мир, - само
ће то бити прерано јер ми не живимо онако одвојено као Египћани. Карактер Сатемаца и Водењака
иде за Вечним и за Миром. Након победе они би могли остати и ''вечни народ'' који на дуге векове и
векове равна светом. (Успореди вечну мисао Индијаца), Да ће историја мирољубивим Сатемцима,
(углавном нама Славенима) дати власт још читава 22 века не желим тврдити само зато што то личи на
преувеличавање.

Било како било са таквим нагађањима, ја верујем да ова књижица излази на пар година пред нови
Светски рат, а већ до јесени 1941 Немачка ће почети онај свој грозни корак. Иза тога ће се потрести
Славени и у једној деценији уздићи се на достојно место у свету. Ако се оно прво већ не деси нека
одговарам читаоцу за обману. (Додатак: овде вреди уврстити истраживања Др.Тодора Вулића као и
свеобухватно истраживање тандема Фоменко-Носовски.) (Додатак 2: Као што рече Епископ Николај
Жички: ''Не зна човек чему више да се диви: да ли Божјем промислу при стварању света, или у
руковођењу народима кроз историју…'' За крај још цитирам недавно преминулог Академика Светлану
Велмар Јанковић која каже: Све ово (је) већ одавно отиснуто у историји у којој су садржани модели сваке
будућности, па и наше, само их ваља распознати. Човечанство, свакако, за такво распознавање не хаје
као што никад и није…'' За разлику од човечанства неки кругови ите како изучавају историју а остатку
света се натура да треба заборавити прошлост и окренути се садашњости и будућности…

КОНАЧНИ ОБРАЧУН ЉУДИ СА АТЛАНТИДЕ

Ако не трпим од уопштавања најрађе би рекао да је и сав живот на земљи подељен ''како на небу тако и
на земљи''. Испустио би тзв. Смеђу малајску пасмину и рекао постоје само четири: Црна, Црвена, Жута и
Бела које одговарају оним главним симболима. Научници кажу да је човечанство старо нешто преко
100000 година. То се управо поклапа са четири Сфинге т.ј. са четири круга пролећне тачке. За сваког круга
једна раса напредује док при концу од Бика до Водолије издела Сфингу. Црна је то учинила на Лемурији,
Црвена (по прилици) на Америци, Жута на Атлантиди, бела у Европи. (Додатак: мислим да је овде дошло
до малог лапсуса код писца или је грешка у штампи и да је црна била на Атлантиди а жута на Лемурији.)

У праскозорју човечанства за ''изгона из раја'' т.ј. кад се јавила прва свест и уочавање полова, јавила се
одмах и нижа и виша половина човекова. Маса људи гледала је плодне просторе земљине и уживала, -
један мали дио усправио се толико да је погледао и небо. У човеку су се одмах јавиле оне три животиње
и један бог и одатле је потекла борба човека са човеком, борба са самим собом која попут бича гона
људство на путу напретка. И сваки пут су с почетка побеђивале животиње а на концу и богочовек. У свакој
наредној сфинги он је побеђивао све више као што црна боја прелази све више у белу тако да четврта
бела сфинга испиње сигурно човека до божанства.

У повоју човечанства она бројнија маса што је обратила поглед земљи и њеним њедрима била је,
уживања таквог ради, упућена на вечер. Дивљак је ослушкивао глас природе и из вечерње тишине њених
долина чуо је мукло одјекивање ''т а о..'' (Едуард Шјуре). Од тога ''тао'' који првобитно значи долину, (у
кинеском слично и данас) дошла је реч која означава њиховог бога. Кинези кажу и данас Тао, код
Кентумаца изведено је од тога Зеус, Деос, Диос, Дио, ... а од тога долази и немачки: ''Дојч''.

Сасвим другачије почео је доживљавати свет онај мали број примитиваца што се усудио погледати у
небо. Он је више прихваћао величанствени призор кад се небо драматично мења, а највише је волео
најдраматичнију слику у природи – гром. Док је троживотињски човек бежао од ове појаве боголики
човек осмелио се гледати отворено ову ватру која веже небо и земљу и опонашајући је изговорио за њу

83
реч ''Ба!'' Од овог ''Ба'', насупрот свим народима, изводе Сатемски језици имена својих богова. Отуд
је индијска реч Брама и наша реч Бог. Од тог корена, које је првобитно значило светлост и блесак,
изведене су речи: Буда (просветљени). Будим (Славени) будити, бити, биће, бит... и коначно при
промени корена долази отуда наша реч ''свет'' која првобитно означава и светлост небеску и свет.
(Додатак: Бук-Буки)

Персијанци (као аријска мешавина уздигли су високо борбу добра и зла, светла и тмине, и отуда се
многи народи хоће да ките као носиоци светлог мита сунчаног. То је смешно. Нема ни једног народа
који би штовао тмину.. Сви су народи подржавали култ светла али разлика је у дионизијском
назирању. Једно воле дневно јасно светло које пада на земљу и завршава дан... физичко сунце
Аполона. Други траже прасветло, они воле јутарње сунце које је настало из громовитог судара у
васиони, они траже праоца ватри која је настала од грома, ... метафизичко сунце Диониса.

Троживотињски човек од почетка гони своју кулминацију до укоченог култа Аполону, ради чега при
свакој довршеној цивилизацији отпада као регресија. Боголики човек на овом довршетку издваја се,
преживљава потоп и диже у висину свог Диониса. Нема борбе светла и тмине него је борба Аполона
и Диониса.

Од четири расе бела је остала као изабрани изданак. А од беле на крају издвојили су се Сатемци или
управо само Славени. Отуд су они у почетку онолико славили јутарње сунце које саставља оба пола.
Отуд су тако љубили Перуна који веже муњом небо и земљу, који враћа Диониса оцу вечноме. Гром је
тај који чисти, туче врагове (у руском враг = значи и непријатељ), ствара мирисни Озон, отвара Дугу и
пружа везу са Праоцем света. То је вера Славена, који својим прометејским животом проживеше
потпуног Диониса-Водењака. Ми смо унуци тог Дажбога, виле и Русалке су бића његова, а са
трстиком смо га инстинктивно опонашали и сада када у историји сви елементи Водолијини одједном
и нагло говоре, када изнад нас нема чистијег рода, када се довршава и бела сфинга, долазимо
коначно ми да васпоставимо још јачи контакт са боговима него што је био онај који је прекинут са
падом Атлантиде. То је врховни циљ беле пасмине, циљ свечовечанства и достојни циљ и задатак
славенских Прометеја.

Три главна рода беле пасмине проживели су и изделали троживотињско тело. Сваки је управо у себи
интимно осетио своју животињу. Хамовци су у егоизму око плодова оћутили у себи Бика. Код Семита
онај налет читавих јата ратника у Месопотамске долине подсетио је на Орлове, и Бик је добијао
крила, те коначно прешао у змаја. Још донекле раштркани лет Римљана могао је то представљати,
али чим су ''сви путеви повели у Рим'' оживео је импозантни симбол Лава који егоистичну снагу
одржава централизмом, импоновањем, страхом. Последњи кентумци издигли су највише овај знак и
с њима се заврши три чина Белог живота у три једнака раздобља.

И да не би који читалац, заваран видљивим симболима, мислио да је блиско време додељено

Натчовеку зато што се још осећа симбол Лава морамо га упозорити. Не. Већ је прошао и Натчовек
(Ниче). Француска револуција прва је избацила идеје Човека и ту се јасно јавио тај натчовек
Наполеон, који влада до скоро. А симбол Човека је већ ту тачно предвођен космичким знаком.

До средине беле епохе људи су свесно скидали знаке с неба као владајуће симболе. Код Египћана је
Бик био и сфингин и прољетни знак (хармонија воље и интелекта, политике и религије). Римљани су
копирали семитског змаја а због истог атавизма и натчовек Наполеон дичио се аквилом! Ми и сада
видљиво имамо двоглавог орла за спомен расцепа римске империје. Власт Кентумског народа
почела је с уласком пролећа у Рибе и истодобно је владало судбом супериороног Лава, без обзира
што су појединци угледали се напред и подражавали у делању орла или у умовању – јагње!
Кад још се виде трагови Натчовека. Али сам међузнак а нарочито сам Уберменш (гер. Натчовек) тражи
кротак и интензиван живот. Поготово ако њега избацује земља која има карактер нагле и кратке треће
Асирске краљевине. Донекле то стоји у композицији пруског Овна и ломбардијског Лава а што је нешто
добро изражено у фашистичкој пароли: ''Боље један дан као лав него сто година као овца''. А чему
тражити видне међусимболе: У Москви стоји тело једног Руса на ћабу, тамо је најснажније говорено о
Свечовеку. Сваки славенски гениј дозива га на све стране. Прољетни и сфингин знак доносе хармонију у
нашем Водењаку,...

Макар ту свечовечанску срећу неће донети комунизам који је једним истрчањем осудио свако
богоискакање и пао к материји, ипак ће победити онај симбол човека кога су руси испоставили. Преко тог
симбола има још да се проговори Славенски, пошто буде полако отуђена ''тиранија точкова''. Но, дотле
ће се сви Славени са својом Русијом окренути у грозном покрету народа. Тај успех ми ћемо скупо
платити. Око нас се скупљају силе које су сурвале Атлантиду.

Долази најодсуднији бој на овом главном прелому све историје. Три животиње буне се на човечанску
главу. Сви доњи делови траже успоставу свог егоистичног личног господарења у свету и буне се на
стварање богољудског поретка људи. Понавља се борба луциферских и михајловских анђела. Ми видимо
на једној страни Свечовека а на другој Свастику, два вечна симбола небеска и већ ову борбу Славена и
Германа можемо попети на небо. (Додатак: две су побеђене, остаје трећа)

Свастика је намерно извучена из мрачних дубина космоса. Покрет у Немачкој прожет је мистичном
вером у своје послање. Лукави Јеврејин Ханусен хипнотисао је једног човека а другоме израчунао
свастику, (па се убио) и од тога часа пође фатални корак преко глобуса.

Свастика је пуки симбол који представља четири небеске тачке у покрету. Неки кажу да је то знак аријске
расе. (Пазите разлику тзв. Аријаца!). Али то је пре знак оних регресија. Ми тај знак налазимо на југу
Индије где је дошао са Лемурије, нађе се на Јукатану од слома Америке, видите га још данас код Баска
који га донеше од слома Атлантиде. При великим катастрофама он се снажно јавља, а ево се јави и у
наше време тако сугестивно!

Кажу сретан? Имали су га наши богумили, имали су га Јевреји пред своје страдање,... од Немаца прва је
случајно добила руска бивша царица пред своје страдање. Собосликар ју је случајно почастио тим
знаком над вратима итд. Кад знамо да сваки јогунасти ток ствари Немеза осетљиво удара, кад знамо да
сви усиљени диктатори свршавају бедно, кад знамо везу наглог карактера с наглом судбином, смели би
повући једну страшну перспективу. (Додатак - Немесис или Немезида је име старогрчке божице која
влада људима тако да по заслузи дијели срећу или несрећу. Касније је постала божицом освете која
кажњава злочинце. Римљани су ју називали Инвидиа или Ривалитас. Немезида је божица која се
појављује на мјестима гдје су прекршена правила Темиде, Правде. Воли мијењати судбину и тако се
уплеће у посао Мојрама. Али ипак може бити и добра, јер дарива и срећу, док за разлику од ње, божице
освете Ериније муче своје жртве које су учиниле злодјела. Немезида је тако персонификација праведног
бијеса који пламти против оних који намећу каос реду.).

Туранске расе носе симбол сунца са 12 зракова. Ован је хармонични симбол немачке као и Јапана. Овај
знак се у једној варијанти од 1848 среће са Водењаком на небу. И дало би се већ назирати да се понавља
борба црне и беле магије. Борба Луцифера и Михајила, борба за тиранију или рај на земљи. Могло би се
назрети да је отворен већ онај шести печат Апокалипсе и да се указује онај ''човек са српом на облаку''.
Дижу се елементи Водењака, пролама праенергија Перуна, долази одсудна битка каву је само могао
наслутити светац у Откровењу или градитељ сфинге који памти Атлантиду.
85
Тако скупо треба да се плати постављање главе на сфингу и успостава божанског поретка међу
људима. Тако скупа и ми Славени мораћемо платити свој циљ. Истина нико неће обуставити пролаз
сунца кроз звездано јато водењака, као што неће ни довршавање сфинге али за то крупно дело мора
се положити крупна жртва откупница. Има доћи вечни човек, вечни ред и братство људи као што га
обећава дух славенски и дух зрачења Водењакових. Иза свог растргавања људства разним егоизмима
мора доћи до братства и мира у свему Миру/Свету. (Додатак: дакле када се у Откровењу говори о
седам печата, чаша и труба требало би да не размишљамо о протоку времена са наше тачке гледишта
и као што седам дана постанка света не знамо колико трајаше јер један дан по нашим данашњим
мерилима не мора да значи исто толико и тад тако и ових седам чинова кроз који мора проћи људски
род или ти седам труба из наше перспективе морамо посматрати друкчије. Дакле, ако се сложимо да
је други светски рат био шести печат Апокалипсе онда нам предстоји још један.)

На извесну несрећу ми Славени претерујемо када се успоређујемо потпуно једнаки свему братском
свету, паче кад му се и понижавамо. (Совјети изравнаше Русе и Самоједе!). То је превише. Ми смо
глава сфинге и требамо љубити човечанство с онаквим осећањем какво има глава према свим
деловима тела. Овога морамо бити свесни сви између оба океана ако желимо што приштедети
жртава. (Додатак: Самојед је Сибирски полу пас полу вук. Вероватно је употребљено симболички у
смислу да изједначи човјека и ''кера'...).

Већ иза првог рата долази физичка победа Славена, иза тога следи победа славенске праве мисли,
славенског духа у свету. Иза тога оживљава наша космичка и географска сфинга која ће и црпети
материјалну и духовну храну онамо где јој стоји глава... онамо са оних ''Јасних пољана''. И ми ћемо
тада загрливши васколико човечанство запевати:

Живи живи дух славенски

Живећеш векова...

ЗАКЉУЧАК

За ову вредну тему нисам на жалост имао при руци потребиту бољу литературу и морао сам пустити
чешће замаху природном славенском дару божјем што га зову интуиција. Зато је остало које питање
нетакнуто и која оригинална мисао неразрађена. Свесно сам употребио неке мисли Шпенглера,
Дворниковића, Ђурића, ген. Духета, пуков. Колесникова, Шјуреа,... а свесно сам пропустио и једну
истину. Ипак се надам бити среће да с овим потакнем бољега од себе, а у скорој олуји ако нас многих
нестане да се један примерак ових скица сачува за бољега пророка Славенства. (Додатак: о каквој ли
се истини ради коју је аутор свесно испустио можемо само да нагађамо али је она вероватно толико
битна да из страха од доласка у руке погрешних људи је овде прећутана.)
Многи ће искрени Славени под притиском тешких дневних догађаја уздахнути над овом књижицом, јер
она прориче величанствени наступ Славена у трагичном часу када се проклество над славенским родом
проширило, и када као да људи и богови намерно буне сваки ход Славенства. Разапета комунистичка
неславенска Русија, својеглава аристократска неславенска Пољска, измрцварена најславенскија
Чехословачка и лудо растргавање борбених Славена на Југи: и на сву ту иронију иронија и ове теме!?

Јесте; управо тај немир каже да Славени преврћу све старе вредности и траже нове. С овим страдањем
ми полажемо управо последњу откупну жртву за свој дефинитивни наступ. При скором судару светова ми
ћемо наћи тај пут. Без тога нажалост не. Таква је ћуд и природа људске историје.

У много тежа искушења ући ћете читаоци када у првом судару ми Славени будемо потискивани.
Задржите и онда веру, запамтите и онда бар ове чиниоце:

⦁ Мене. Све се мења у свету својим сунчаним редом. Шта је остало стално у историји? Зар ће остати
стална моћ и садашњих господара света? Они су већ доста били. Славени свој ред чекају одавна.

⦁ Сатемци. Три главна бела рода после потопа у баш три једнака раздобља повести прођоше светом. Од
четвртог рода сачували су се само Славени који остадоше у залеђу севера. Четврти еон беле историје
нема кога позивати него њих.

⦁ Зрелост. Већ једно столеће види се да Славени стварно дозревају. Већ једно столеће постоји непризната
славенска култура и сила. А то је тек скромна улазница у историју; то су дали већином мешанци и
појединци града, големе снаге нашег богатог пука нису још проговориле. Нагла просвета и брзи културни
саобраћај буди освешћује и окупља нове снаге.

⦁ Криза Запада. Никакав дух божји не може више дати нове покретачке снаге западу, јер је све већ
израђено и све стврднуто – умови и грађевине. Пред новим духовним покретима кентумски је дух
поломљен. Физичка пропаст долази заједно: у ранијем рату градови су били главна обрана, у новом рату
они су најосетљивији за напад.

⦁ Наш морал. Богати резервоари народне славенске душе још су недирнути. Поверење у људе и богове
може вратити само хумана и човечанска реч славенска.

⦁ Нови Славени. После рата показује се да ми владамо боље туђом мањином него сами собом. То је знак
да дограђени људи примају нашу управу која не прави разлике међу људима, а ми сами да још трагамо
за савршенијим облицима људске управе. Свест нових Славена иза рата ипак је порасла, расте и
невидљива солидарност, а љубав за све човечанство није нас напустила.

⦁ Множење. Сама природа као да се стара да овај мирољубиви род дође на концу на завршавајући чин.
Ако то нећемо чинити оружјем она ће учинити сама својим притиском.

⦁ Социјална предност. Лом света наилази од преплетених осећања национализма и социјализма. Ми смо
први задовољили масе раздеобом имања и трудимо се заштитити националност. Од потопа су владале
касте и класе, ми смо први који дозвољавамо пучанину право на власт. Ово омета друге, а будућност
социјализма даје нама у руке. Нова историја ослања се на масе које не умеју, него се предавају
сидералним импондеријабилијама. Ми смо елементарног карактера који ћемо једини масе разумети и
предводити.

⦁ Предност у рату. Положај земље, развој, па и карактер саме расе долази нам на руку за врсте одсудних
ратова који надолазе.
87
⦁ Сировине. Големи пук славенски нема градова и тешких потреба, а све сировине има код куће.
Чудни минерал – нафта, који у скорој будућности игра пресудну улогу нађе се код нас.

⦁ Простор. Из наше земље сунце не излази. На том простору где нас удес постави још није прекинут
осећај славенског сродства и узајамности и увек ће остати земље и могућности на којој би се
заштитили.

⦁ Време. Перунови елементи играју овим временом и његова зрачења поклапају се са карактером и
настојањем Перунова народа. Сунчани и људски развој подједнако изазивају овај род и сама
божанства говоре то својим вечним симболима.

Верујте Славени у своју голему и одабрану мисију и будите поносни. Од четири људска рода Бели је
најдостојнији, а од Белог рода четврти је најдостојнији. У Белој историји све религије, силе и културе
Белих додирно се надовезују да би задњи род завршио све Дело најчовечанскије. Остале силе и
културе остале су у нашим еонима по страни. А сада је баш време да долазимо последњи ми. Јер
видно пропада задњи животињски свет Дарвинов, залази ''вечерња земља'' Шпенглерова. Дошао је
четврти еон и појављује се четврта сила, четврта највиша култура и четврти продужетак религије
Белих; управо коначни успон васколиког делања, мишљења и веровања. Пред нама стоји 22 столећа
наша. Пред нама је највећа задаћа која је човечанству уопште дата.

Верујте Славени па макар некоме изгледало и невероватно. Да је неки пророк у време силне Картаге
говорио о сили будућег Рима, људи неби веровали. Ни Рим није слутио у својој сили да ће барбари
нагло га оборити. Можда толико и сада нема изгледа за нас. Можда је некомем све невероватно, али
ви верујте: Вечни закони неће се ни овај пут по никаквој људској вољи измењивати. Сунце иде својим
током, иду и Славени...

Иду Славени! Да. Иде нова свежа снага света, бројна, здрава, велика, силна. Ни сами богови то не
заустављају јер је такав пут судбине. Са чилом снагом тела и неиспитаном дубином духа наступа
поносно светом Славен, последњи изданак и круна беле пасмине, да окруни целокупно Дело.

Скамењени и тескобни народи очекују магијске људе из степа. Ко их очекује добиће утеху хумане
душе славенске, ко их заустави сам ће бити прегажен. Не иду они јер у срачунатим бојним редовима
да искале тиранску вољу, нити заокупљају само увојитим интелектом; они наступају масовно,
елементарно, ментално, умирујући свет силним осећањем свечовечанства. Готовоме Делу они уносе
Душу. Прометеј је ослобођен, сфинга израста, људски род васкрсава...

Извиру још плави људи из степа, прислањају се на нови милион, попут шумских богова прелазе
планине к западу. И са ове половине глобуса попут Перунова грома, све олује и облаке за мир Мира,
проломиће скоро један глас:

Иду Славени…

Корчула, марта 1939.

 Космичка и историјско-географска Сфинга Кавкаске пасмине

Кратак симболичан преглед јединствене историјске мисије одабране кавкаске беле пасмине

Космички 4503 до 2446 2446 до 299 299 преХриста до 1848 до 3995

пре Христа пре Христа 1848 по Христу по Христу
Пролетње сунце Бик Ован Рибе Водењак
је у сазвежђу
Култ и симболи Бик Јагње Рибе Човек (?)
главне религије
Елементарно Земаљско Ватрено Водено Ваздушно
значење
симбола је
Главни људски Хамовци: Семити: Асирци, Кентумци: Славени: Руси,
89
 род у историји Египћани, Бабилонци, Романи, Грци, Пољаци,
је Нубијо* Феничани Германи Чехословаци,
Југославени
Вечни светски Египатски Сумерански Латински Руски (?)
језик и писмо хијероглифи
Материјална Господовање Господовање Господовање Господовање
култура земљом, ватром, ковање морем, откриће ваздухом, открића
земљорадња, метала, печење америке, откриће плинова, таласа,
пирамиде... глине, унутарња разних течности и етера, зрачења и
земљорадња талење пратипова ствари...
Духовна култура Геометрија, Математика, учење Психологија, Космичка
земна магија, везе ватре неба и учење кретања прамудрост,
дозивање ватре тела, звезде струја, алхемија, свејединство
мртвих, мумије, и страсти, изврдавање, многострукога,
подземна дозивање демона дозивање крста сливање са душом
светишта ватром... светом водом... света,зазивање неба
Начини Позиционо Налет, сила Лукавство, сила Интеграли, власт
ратовања и бодење, сила страсти, војника уплива, новца, човека космополите
одржавања бруталне снаге свећеника... импоновања
власти бика
Сви господарски Краљу Војницима Богаташима Пуку
извори
припадају
Правни положај Краљ-Бог, маса- Краљ од Бога, мана Краљ по милости Краљ - брат и друг
владара и стока, закони од робље након бога, маса народа, маса главни
поданика бога фараона хамурабија грађани, cives, чиниоц
codes romanum
Правни положај Во-Крава, жена Ован-овца; Рибе: Човек - човечица,
жене и само за расплод полигамија, брак з неразознавање, коначни брак на
мушкарца и потребе ауживање,... разбацивање једнакости
семена на све
кришом…
Симбол највеће Бик (??вил, лав) Орао (Крилати Лав) Лав
Човек (?)
велевласти
рода и еона
Одговарајући Бик (нагон Орао (нагон Лав (нагон Човек-анђео
елемент свинге љубави) сазнања) одржања) (свехармонија)
Додатак:*Нубија је регија коју чини јужни Египат дуж Нила те сјеверни Судан. Већина данашње
Нубије је смјештена у Судану, а око четвртина територије у Египту. У древна времена је била
независно краљевство.

Писмо читаоцу и будућем настављачу рада

Здраво живо роде,

надам се да нећеш узети за љутњу или као знак увреде овако директно обраћање мимо уобичајених
писама гдје се обраћамо на ''Ви'' и започињемо писмо са ''Поштовани'' и слично тако да је излишна
било каква куртоазна фраза или ти отмјеност до одређеног степена упакована у неколико ријечи.

Након овог мог увода који сам могао избјећи користећи горе наведено објашњење ред је да пређем
на разлог мог писанија. Из самог наслова роде мој видиш да се ради о књизи коју је написао Миле
Дупор пред други свјетски рат а коју ако тражиш на Србици у претраживачу међународне
електронске мреже нећеш пронаћи. Чак и на пресловљеној Србици у латиницу прилагођену нашој
западној браћи по крви има тек неколико резултата док његове друге књиге се могу наћи у великом
броју. Вјерујем роде да си упознат са тим дјелом али да је због лоше скенираних страница веома тешко
читати исти. Овом приликом објављујем комплетно прекуцану књигу коју сам прилагодио нашем
данашњем говору са што мање промјена јер неке ријечи не треба дирати иако се данас ређе користе
баш да би се отргле забораву. Ипак, по негде сам давао одређена појашњења речи у заградама како би
се олакшало разумевање појединих речи.

Текст је куцан у Опен Либре програму за обраду текста и има додатак на име документа ОДТ (Отворени
документ текст). Може се отворити и помоћу Вин. Ворд програма али са малим одступањем у прелому
текста. Једноставно не желим-избегавам користити исти. Водио сам се мишљу да након сваког поглавља
дам одређени осврт и додатак сходно прохујалом времену од објављивања до данас али сам уочио да
нисам у стању изнијети на папир у неколико реченица своје мисли а додавањем нових страница би
књига постала прегломазна. Оставио сам по негде коментар у виду ''додатка'' као мали путоказ ка
данашњем времену. Надам се да ћеш роде бити охрабрен да издржиш још мало јер наше вријеме
неумитно долази.

Књига има својих дијелова са којима се не мораш роде сложити, рецимо у дијелу око мистицизма, магије
и тог односа Диониса и Прометеја и њиховим улогама јер је грчкој приписано скоро све што је србско а и
сам писац изјашњавајући се као хрват (можда је у том времену тако и морао а и касније у сфрј да се
узјашњава) и величајући предратне хрватске политичаре дајући им неки превелики значај може код тебе
свеобухватно покварити добар утисак о написаном дјелу.

Колико сам успио пронаћи не постоји заштита ауторских права на ову књигу а увијек се може позвати на
његове написане ријечи у истој како се нада да ће у будућности неко наставити његово дјело те је
надоградити. Уочаваш роде да сам писао у сва три наречја јер су сви они наши и не смемо их одбацивати
јер ако истражите научит ћеш роде да је Икавски најстарији јер кад речи збориш онда не пречаш већ
причаш али овде није о томе реч и о томе можемо толковати неком другом приликом.

При крају да наведем и ове ријечи аутора: ''Многи ће искрени Славени под притиском тешких дневних
догађаја уздахнути над овом књижицом, јер она прориче величанствени наступ Славена у трагичном
часу када се проклество над славенским родом проширило, и када као да људи и богови намерно
буне сваки ход Славенства. Разапета комунистичка неславенска Русија, својеглава аристократска
неславенска Пољска, измрцварена најславенскија Чехословачка и лудо растргавање борбених Славена
на Југу.''

Завршавам са једном пјесмом од Дучића којој сам додао строфу у вјери да ће остати записана негде у
пољу свељубави

Дучић

Мој добри роде, сви су лагали

и твој су видик сав помрачили
за својом срећом само трагали

91
и све су крали, и све тлачили.

Уместо млека, крв су сисали

у страдањима твојим дугима
твоје су светло име брисали
да не знаш ко си међу другима.

С убицама су цркве стварали

с издајником горде тврђаве
у заклетви те свакој варали
на води дигли мосте рђаве!

На згаришту ти држе говоре

на губилишту подло пирују
на буњиштима саде ловоре
и мртве уче сад да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави

вапај твој не чују што тугује
јер издајник је још и сад тврђави
с убицом жртва сада другује.

Ломан је, роде, мост на провалији

свуд су у причест отров ставили
с лупежом све су новце ковали
са кривоклетником завет правили.

Додатак

Мој добри роде, сунце излази

издржи још мало, духом не падни
злих људи време пролази
молитву благодарну небу дадни.

Роду, од срца

Војин Јовановић
7526-тог љета Господњег, мјесеца Цвијетња