U današnjoj savremenoj nauci je sve falsifikovao: svi osnovni zakoni prirodnih

nauka su iskrivljeni za 100%. Naše ideje o strukturi Univerzuma nemaju veze sa

realnošću! Mi ne znamo gotovo ništa...

Zakon gravitacije

I zašto se bavimo gravitacijom? Da li postoji o tome nešto drugo što mi još ne

znamo. Šta mislite! Već veoma mnogo znamo o gravitaciji! Na primer, Vikipedija nas
ljubazno obaveštava da je "Gravitacija (privlačnost) (Latin Gravitas) - univerzalno
osnovno međudejstvo između svih materijalnih tela. Ona je, jednostavno rečeno,
gravitacija - je interakcija između svih materijalnih tela, pa čak i još jednostavnije
rečeno - uzajamno privlačenje tela jedno drugim.”

Za pojavu ovog mišljenja je krivac Isak Njutn, koji je zaslužan za otkriće 1687
"Zakona univerzalne gravitacije", prema kojem se sva tela navodno privlače u
srazmeri sa njihovim masama i obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja između
njih. Isak Njutn je opisan u Pediji kao visoko obrazovan naučnik, a ne na primer kao
Bendžamin Frenklin koji je zaslužan za otkriće električne energije sa dva razreda
škole ...

Bilo bi zanimljivo pitati druga Isaka: kako je on shvatio da postoji prirodan

proces međusobnog privlačenja tela? Kako je shvatio da je "sila privlačenja"
proporcionalna proizvodu mase dva tela, a ne njihovom zbiru ili razlici? Kako je tako
dobro razumeo da je ova sila obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja između
tela, a ne kubu.? Odakle Isaku Njutnu ta neobjašnjiva pretpostavka pre 350 godina?

1
 Na kraju krajeva, nikakve eksperimente iz te oblasti, on nije sproveo! I, ako je
verovati zvaničnoj verziji istorije, u to vreme, čak ni linije nisu bile sasvim prave, a
ovde imamo takav neobjašnjiv, fantastičan uvid! Otkuda?

Niotkuda! Isak ni o čemu ništa nije pretpostavljao, i ništa nije istraživao i nije
otkrio. Kako? Jer u stvarnosti, fizički proces međusobnog "privlačenja tela" ne
postoji, i zato, ne postoji ni zakon koji bi opisivao taj proces (to će sada biti nepobitno
dokazano)! U stvarnosti, Njutnu, u našoj nejasnoj, nedavnoj prošlosti, jednostavno
su pripisali otkriće zakona "univerzalne gravitacije", istovremeno mu dodeli
titulu "jednog od osnivača klasične fizike"; baš kao što je otkriće električne
energije u jednom trenutku pripisano Bendžamin Franklinu.

Ali, srećom po nas, na kraju prošlog veka, ruski naučnik Nikolaj Levašov je
napisao nekoliko knjiga, u kojima je dao "abecedu i gramatiku" neizobličenog
znanja; vratio zemljanima ranije uništenu naučnu paradigmu, pomoću koje se
veoma lako objašnjavaju gotovo sve "nerešive" tajne zemaljske prirode; On je
objasnio osnove strukture Univerzuma; On je ukazao pod kakvim se uslovima na
svim planetama javljaju neophodni i dovoljni uslovi za nastajanje života - žive
materije. On objašnjava koja materija se može smatrati živom, i šta je fizički
smisao prirodnog procesa koji se zove "život." Zatim je objasnio kada i pod
kojim uslovima se kod "žive materije" razvija razum, odnosno, da je svesna svog
postojanja - postaje razumna.

Ljudima je u svojim knjigama, člancima i filmovima dao mnogo neiskrivljenog

znanja. Posebno je objasnio, šta je to "gravitacija", kako se javlja, kako dejstvuje i šta
je u stvari njeno fizičko značenje. Većina toga je napisano u knjigama "Poslednji
apel čovečanstvu" i "Nehomogeni univerzum." A sada ćemo se pozabaviti sa
"zakonom gravitacije"...

"Zakon gravitacije" je fikcija!

Zašto tako hrabro i samouvereno kritikujem fiziku, "otkriće" druga Isaka
Njutna i sam 'veliki' "zakon gravitacije"? Zato, jer je ovaj "Zakon" - izmišljen!
Obmana! Fikcija! Prevara na globalnom nivou, da zemaljsku nauku dovede do
ćorsokaka! Ista takva prevara i sa istim ciljevima je sa zloglasnom "teorijom
relativiteta" druga Ajnštajna.

Dokazi? Dobro, evo ih: veoma precizni, strogi i ubedljivi. Njih je u svom
odličnom članku "Džinovi i patuljci svemira" opisao autor O.H. Derevenski. Budući
da je članak obiman, dajem ovde veoma kratku verziju nekih od dokaza o lažnom

2
"zakonu gravitacije", a ostali koje interesuju detalji, mogu da ga pronađu i pročitaju
celog.

1. U našem Sunčevom sistemu gravitacija vlada samo na planetama i

mesecima - satelitima. Satelite imaju i druge planete, a na njih više od šest desetina,
gravitacije nema! Ova informacija je potpuno otvorena, ali nju ne reklamiraju
"naučnici" , jer je neobjašnjiva sa stanovišta njihove "nauke". Tj na većini objekata
našeg solarnog sistema nema gravitacije i - ne privlače jedni druge! I to potpuno
negira "univerzalni zakon gravitacije."

2. Eksperiment Henrija Kavendiša se smatra kao dokaz privlačenja između

tela. Međutim, uprkos svojoj jednostavnosti, ovaj eksperiment ništa otvoreno ne
dokazuje. Očigledno, jer on ne daje takav efekat, o kome su jednom objavili neki
ljudi. Tj, danas, sa mogućnošću strogih provera, eksperiment ne pokazuje
privlačenje između tela!

3. Izlaz veštačkog satelita u orbitu oko asteroida. Sredinom februara 2000.

godine, amerikanci su poslali sondu NEAR dovoljno blizu asteroida Eros, prilagodili
mu brzinu i čekali da sondu zahvati gravitacija Erosa, odnosno, kada će satelit da
privuče gravitacija asteroida. Ali iz nekog razloga to se nekako nije dogodilo. Drugi i
naredni pokušaji da se priđe Erosu su imali isti efekat Eros nije želeo da privuče sebi
američku sondu, a bez upaljenog motora, sonda se kod Erosa nije zadržavala. Ovaj
kosmički susret se završio ničim. Tj nikakve privlačnosti između sonde težine 805
kg i asteroida mase preko 6 milijardi tona nije bilo.

Ovde treba napomenuti neobjašnjivu upornost Amerikanaca iz NASA-e, jer

je ruski naučnik Nikolaj Levašov, živeo u to vreme u SAD, koja se tada još smatrala
sasvim normalnom zemljom, napisao, preveo na engleski jezik i objavio svoju
poznatu knjigu "Poslednji apel čovečanstvu ", u kojoj " pršti " od objašnjavanja svega
što treba da znaju stručnjaci iz NASA-e, da sonda NEAR ne bi postala beskorisno
gvožđe koje pluta kosmosom. Ali očigledno prekomerna taština lokalnih "naučnika"
je odigrala svoju ulogu.

4. Sledeći pokušaj da se ponovi eksperiment sa asteroidom uradili su Japanci.

Oni su izabrali asteroid nazvan Itokava, i poslali 9. maja 2003. godine da ga ispita,
sondu pod nazivom Haiabusa ( "Sokol"). U septembru 2005. godine, sonda je prišla
asteroidu na udaljenost od 20 km. Uzimajući u obzir iskustvo "glupih Amerikanaca"
pametni japanci su sondu opremili sa nekoliko motora i autonomnim sistemom za
navigaciju i laserskim daljinomerom, tako da je mogao bliže asteroidu da se kreće i
kretanje oko njega je bilo automatsko, bez kopnenih operatera. Prvi korak tog
programa se ispostavio kao komedija, sletanje malog istraživačkog robota na
površinu asteroida. Sonda je smanjila obračunatu visinu i uredno robota polako i
3
postepeno spustila na površinu. Ali ... nije se prizemljio. Polako i postepeno je
nestajao udaljavajući se od asteroida. Tako je i nestao ...

Posebno želim da napomem da je iscrpno objašnjenje o prirodi gravitacije dao

ruski naučnik Nikolaj Levašov u svojoj knjizi "Nehomogeni Univerzem", koja je prvi
put objavljen 2002. godine - pre slanja japanskog "Sokola" skoro pola godine. I,
uprkos tome, japanski "naučnici" su išli stopama svojih američkih kolega i pažljivo
ponovili sve njihove greške, uključujući i sletanje. To je tako zanimljiv kontinuitet
"naučnog mišljenja"...

5. Kako se pojavljuje plima? Veoma zanimljiv fenomen opisan je u literaturi,

najblaže rečeno, ne sasvim tačno. "... Postoje udžbenici fizike, gde piše, šta plima
treba da bude - u skladu sa" zakonom univerzalne gravitacije ". A onda postoje
knjige o okeanografiji, gde piše, šta je plima, zapravo. Ako je važeći zakon
univerzalne gravitacije, onda vodu okeana privlače, u tom smislu, i Sunce i Mesec,
zapravo, "fizička" i "okeanografska" slika plime moraju da se podudaraju. Da li su
iste ili nisu? Ispostavilo se: da se ne podudaraju - i to još ne znači ništa. Jer "fizička" i
"okeanograska" slika plime nemaju ništa zajedničko ... Stvarni model pojave plime je
toliko drugačiji od teoretskog - i kvalitativno i kvantitativno - da se na osnovu takve
teorije plima ne može proračunati. Da, niko ni ne pokušava da to uradi. Nije lud.
Kažu to na ovaj način: za svaku luku, ili tačku koja je od interesa, dinamika nivoa
mora modeluje ukupna kolebanja sa amplitudama i fazama, koje su čisto empirijske.
A onda ekstrapoliraju ovaj iznos kolebanja - evo vam i pokušajte sa predviđanjem.
Kapetani brodova su svi srećni... "To znači da naša zemaljska plima, takođe, nije
predmet" zakona gravitacije "!

6. Mesec se kreće oko Zemlje po vrlo čudnoj putanji. Mesec je najbliže Zemlji
kosmičko telo, i posmatramo ga u toku mnogo vremena. Čini se da bi smo već trebali
da znamo skoro sve o Mesecu i njegovoj orbiti i rotaciji oko Zemlje. Ali "... istina je da
parametri orbite Meseca nisu konstantni - maksimalno i minimalno rastojanje
variraju periodično. Čini se - dobro, šta s tim? Prema "zakonu gravitacije" orbita
stabilnog kretanja satelita planete je keplerova elipsoida. Ometanje je zbog dejstva
nekog trećeg tela - u ovom slučaju Sunca - koje navodno dovodi do evolucije
parametara orbite. Ali! Ona moraju evoluirati saglasno sa: na primer, promena veće
poluose treba da odgovara promeni orbitalnog perioda - u skladu sa Keplerovim
trećim zakonom. Dakle: kretanje Meseca je izuzetak od ovog pravila. Veća poluosa
ima svoju orbitu koja se menja u periodu od 7 sinodičkih meseci na 5.500 km. Obim
odgovarajuće promene perioda orbite, prema Keplerovom trećem zakonu, mora biti
14 sati. U stvarnosti, izmena trajanja sinodičkih meseca je samo 5 sati, pri čemu
periodičnost te izmene nije 7 sinodičkih meseci, već 14! To jest, u slučaju Mesečeve
orbite, veća poluosa i period rotacije "potpuno su nevezani" jedno za drugo - kako po
amplitudi, tako i po periodičnosti! Takvo ponašanje ni na koji način ne sledi iz

4
"zakona gravitacije", jer kako je moguće da se izgradi teorija lunarnog kretanja na
osnovu ovog zakona? Nikako. I kako da se izgradi teorija Meseca? Nikako. Ne postoji
nikakva "teorija kretanja Meseca" ne postoji ... "Okretanje Meseca oko Zemlje se
zapravo ne događa tako, kao što bi trebalo da bude u skladu sa" zakonom
gravitacije. "

***
Mislim da su ovi primeri dovoljni. Kome to nije dovoljno, može samostalno da
pročita navedeni članak i naći će priličan broj još sofisticiranijih dokaza o odsustvu
bilo kakvog privlačenja između tela. Međutim, već u ovim primerima, može se lako
razumeti da je "zakon gravitacije" - još jedan izum iz onih krugova koji
upravljaju pravac ljudskog znanja u suprotnom pravcu, i žele da ljudi ostanu na
današnjem veoma niskom nivou evolutivnog razvoja, a još bolje - da padnu još
niže, sve do nivoa "razumne životinje" (izraz "razumna životinja" je detaljno
objašnjen u delima Levašova).

Šta je gravitacija stvarno?

Pravu prirodu gravitacije po prvi put u novijoj istoriji jasno je opisao akademik
Nikolaj Levašov u osnovnom naučnom radu "Nehomogeni Univerzum". Da bi se
omogućilo bolje shvatanje napisanog o gravitaciji, potrebno je dati malo podrobnije
objašnjenje. Prostor oko nas nije prazan. On je uvek potpuno ispunjen mnoštvom
različitih materija koje akademik NV Levašov naziva "prvomaterijama ili
primarnim". Ranije su naučnici svu tu materiju nazivali "ETAR", pa su čak i dobili
konačan dokaz o njegovom postojanju (poznati eksperiment Dejtona Millera, koji je
opisan u tekstu Nikola Levašova "teorija univerzuma i objektivna stvarnost"). Moderni
"naučnici" su mnogo dalje otišli i sada "etar" zovu "tamna materija". Ogroman
napredak!

Neke materije u "etru" komuniciraju jedne sa drugima u različitim stepenima,

neke - ne. A kakve to primarne materije počinju da komuniciraju jedne sa drugima,
nalazeći se u izmenjenim uslovima u ovom ili onom zakrivljenom prostoru
(nehomogenom). Zakrivljenje prostora se pojavljuje kao rezultat različitih eksplozija,
uključujući i " eksplozije supernove." "Pri eksploziji supernove, nastaju oscilacije u
dimenzionalnosti prostora, analogno talasima koji se pojavljuju na površini
vode pri padu kamena. Mase materije, izbačene pri eksploziji ispunjuju tu
neheterogenost dimenzionalnosti prostora oko zvezde. Iz ovih masa materija
počinju da se formiraju planete... " To jest, planete nastaju ne iz svemirskog

5
otpada kako bi nekako rekli savremeni "naučnici", već se sintetizuju od materija
zvezda i drugih primarnih, materija, počinju da komuniciraju jedne sa drugim u
pogodnim zonama neheterogenosti i formiraju tzv "hibridne materije".

Iz ovih "hibridnih materija" formiraju se i planete, i sve ostalo u našem

kosmosu. Naša planeta, kao i sve ostale planete, nisu samo "komad kamena", već
veoma složen sistem koji se sastoji iz nekoliko sfera, ugnježdenih jedna u drugu.
Najgušća sfera naziva se "gusti fizički nivo" - vidljiv nama, tzv fizički svet. Druga po
gustini sfera je takozvani "eterični materijalni nivo" planete. Treća oblast je
"astralni materijalni nivo." Četvrta sfera je "prvi mentalni nivo" planete. Peta
sfera je "drugi mentalni nivo" planete. I šesta sfera je "treći mentalni nivo"
planete. Našu planetu treba posmatrati samo kao skup ovih šest sfera - šest
materijalnih slojeva planete, ugnježdenih jedna u drugu. Samo u tom slučaju,
možemo dobiti potpunu sliku o strukturi i svojstvima planete, kao i o procesima koji
se dešavaju u prirodi. Činjenica da nismo u mogućnosti da posmatramo procese koji
se odvijaju izvan fizički guste oblasti naše planete, pokazuje ne da "ne postoji ništa",
već samo da naša čula nisu dizajnirana po prirodi za tu svrhu. I opet, naš
univerzum, naša planeta Zemlja i sve u našem univerzumu se formira od sedam
različitih primarnih materija, koje spajanjem formiraju šest hibridnih materija.
I to nije ni božanski ni jedinstven fenomen. To je samo kvalitativna struktura
našeg univerzuma, uslovljena svojstvima neheterogenosti u kojima je formiran.

Planete se formiraju pri spajanju odgovarajućih primarnih materija u zonama

nehomogenosti prostora, koje imaju odgovarajuća svojstva i kvalitete. A u te, kao i
sve druge zone prostora stiže veliki broj primarnih (slobodne forme materije)
materija različitih vrsta, ne međudejstvuju ili međudejstvuju veoma slabo sa
hibridnim materijama. Jednom ušavši u zonu neheterogenosti, mnoge od tih
primarnih materija su izložene dejstvu te neheterogenosti i usmeravaju se ka
centru, u skladu sa razlikom dimenzionalnosti prostora. I ako se u centru te zone
neheterogenosti formirala planete, onda se primarne materije kreću ka centru
nehomogenosti (i centru planete), stvaraju usmereni protok, čime se stvara
takozvano gravitaciono polje. I, shodno tome, pod gravitacijom, moramo da
razumemo uticaj usmerenog protoka primarne materije na sve što se nalazi na
njegovom putu. To je, jednostavno rečeno, gravitacija to je guranje materijalnih
objekata sa površine planete protokom primarne materije.

Zar nije realnost veoma drugačija od fiktivnog zakona "međusobnog

privlačenja", koje navodno postoji svuda iz nikome jasnih razloga. Stvarnost je
mnogo interesantnija, mnogo komplikovanija i mnogo lakša, u isto vreme. Onda
je fiziku realnih prirodnih procesa mnogo lakše razumeti nego izmisliti. I onda
upotreba stvarnog znanja dovodi do pravog otkrića i efikasnog korišćenja ovih
otkrića.

6
Antigravitacija

Reč "anti-gravitacija" skoro uvek rezultira kod čitalaca strahopoštovanjem, jer

se čini da je nauka malo više, čak i vrlo malo, konačno stvorila nešto što će da leti
kroz vazduh kao u bioskopu: bez buke, bez smrdljivih izduvnih gasova i bez
opasnosti da će pasti na zemlju. I kako na kraju krajeva, ako je omogućena anti-
gravitacija, onda i ne može da padne ... U tim snovima je istina. Međutim, kako bi oni
postali realnost, naša nauka treba da istražuje stvarne prirodne procese, a ne
imaginarne! A danas, sve je suprotno: osnovna nauka se zanima samo osnovnim
istraživanjima, a ne stvarnim procesima.

Postaje jasno, zašto čovečanstvo ne može da shvati tu "anti-gravitaciju", ili

postigne barem nešto od onoga što nam je prikazano na televiziji. Više od stotinu
godina, skoro svi upotrebljavaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem ili mlazne
motore, iako su daleko od savršenog i po principu dejstva i po dizajnu, i po
performansama. Proizvodimo električnu energiju korišćenjem različitih generatora, a
zatim prenosimo tu energiju kroz žice, gde je većina toga rasuta u svemiru! Mi smo
prisiljeni da živimo život posebno budalastih bića, tako da nemamo razloga da
budemo iznenađeni što nismo dobili ništa razumno ni u nauci ili tehnologiji, ni u
ekonomiji, ni u medicini ili u organizaciji pristojnog društvenog života.

Sada ću vam dati primera stvaranja i korišćenja anti-gravitacije (aka levitacija)

u našim životima. Međutim, ove metode postizanja antigravitacije verovatno su
slučajno otkrivene. A kako bi se svesno stvorili zaista korisni uređaji za stvaranje
anti-gravitacije, potrebno je znati pravu prirodu fenomena gravitacije, učiti ga,
analizirati i razumeti suštinu toga! Tek tada možemo stvoriti nešto razumno,
efikasno i zaista korisno za društvo. Najčešće uređaj koji koristi anti-gravitaciju je
balon, i brojne njegove varijacije. Ako ga napunimo sa toplim vazduhom ili gasom
lakšim od atmosferske gasne smeše, balon će težiti da leti gore, ne da padne. Ovaj
efekat je poznat u narodu već duže vreme, ali još uvek nema potpuno objašnjenje -
ono koje bi dovelo do novih pitanja.

Kratki pretraga na JuTjub stranici pokazuje veliki broj otkrića i pokazuje

stvarne primere anti-gravitacije.

***
Levitatcija - kompenzacija telesne težine - je veoma realna i može da se
postigne na sasvim različite načine. Ali onda, iz kog razloga dolazi do kompenzacije
telesne težine u konkretnom slučaju, ni autori nisu ni pokušali da objasne. I to je

7
sasvim prirodno, jer "zakon gravitacije," nemoguće je razumeti, jer je to glup izum, a
zamenu niko ne može da nađe. (knjige akademika N.V. Levašova "naučnici" ne čitaju -
to im je zabranjeno od lutkara, jer takve stvari ne smeju da ih zanimaju: mogu samo
da se uključe u organizaciju "svetske dominacije"). Zbog toga, naša nauka je daleko od
stvarnosti, ne zna stvarnu slika sveta - koja je sasvim drugačija.

Zaključak

Sigurno je da bi mnogi ljudi mogli da razumeju šta je gravitacija stvarno, ali ova
informacija ne sme da bude prisutna u "širokoj naučnoj zajednici", ona je čvrsto
blokirana posebnim robovskim sistemom, koji je spreman da da svakakve
gluposti, ali ne dozvoljava da se objavi bilo šta što bi pomoglo ljudima da saznaju
istinu o Univerzumu. Upravo iz tog razloga mi sada izgledamo kao "majmuni sa
mikroskopom": Naši preci su kolonizovali ovu planetu pre oko milion godina, bili su
predstavnici vrlo napredne civilizacije i imali znanja i tehnologiju, o kojoj mi ni ne
sanjamo. Ali paraziti, u punoj meri koriste efekat prirodnog fenomena "Noći
Svaroga" da padnemo na nivo "razumne životinje" i uvere nas da smo mi - "kraljevi
prirode", da Univerzum voli nas, a Bog odjednom radi sve da bi izvršio bilo koji od
naših hirova. To je učinjeno kako bi nas naučili da parazitiziramo, a potom da
nas potpuno unište.

Takva je realnost danas. Možemo pokušati da se okrenemo od nje, ali je malo

verovatno da će to pomoći. Kako je Terri Goodkind napisao: "Kada neko pokušava da
vam zarije nož u leđa, vi, naravno, možete jednostavno da zatvorite oči u opasnosti, ali
ne i da se spasite ..." Dakle, moramo povratiti ponovo ljudski oblik; lomeći nokte,
da se ponovo popnemo na lestvici evolutivnog razvoja, da bi preživeli.

Dmitrij Bajda...2014.g

_________________________________________________________________________________
https://www.facebook.com/notes/dusan-mi/gravitacija-ho%C4%87emo-li-vi%C5%A1e-da-
se-prizovemo-razumu/1405076316185462/

Ukoliko su vam ovakve misli bliske, pridružite se ovde:

MIDGARD ZEMLJA I TAJNE OKO NJE
( Potrebno je da ste na Facebook-u)