Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Paganizam u hrišćanskim običajima
Seminarski rad iz Predmeta Istorija umetnosti – Moć slike Diplomske akademske studije – Master

Marina Mijatović Broj indeksa jun 2010

Profesor Jelena Todorović

Beograd: Atos. str. Beograd 2007. Ono što je sigurno je da je u najstarijoj fazi religije magija i da je verovanje u duše i duhove imalo veliki značaj. danas skoro da nema nikakav značaj. kao i zadovoljavanje seksualnih potreba. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. str. istoričari su dokazali da animističke predstave nisu prvobitne već kasnije izvedeni fenomeni. Duh paganskog nasleđa. Za vrstu ljudi koja je živela pre današnjeg čoveka Homo sapiensa. 2006. bez odela i obuće. pokazuju da su u svojim religioznim obredima videli važno sredstvo u borbi koju su sa prirodom vodili za opstanak. To podrazumeva: obilje divljači. I kolo. odnosno briga za potomstvo. Neki fenomeni i faze se međusobno prožimaju pa 1 Vladeta Jerotić. naći ćete ljude bez kuća i gradova. Sabrana dela. niti grad bez bogomolje i sa stanovnicima koji se bave bogosluženjem”.” 1 Filozof Plutarh je pisao nešto slično: „Obiđite sve zemlje. 3 Bojan Jovanović. 2009. poznato je da stare predstave ne nestaju u potpunosti nego postaju deo novih religijskih formi. što znači ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu. Beograd 2007. str. Poseban način pokopavanja mrtvih i kasnije slike na zidovima pećina. Do sada nije potpuno naučno dokazano da li je animizam ili totemizam prvobitna forma religije. Naprotiv. u širem smislu. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. ali i pretpostaviti.“Poreklo religije. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Sabrana dela.2 Nalazi u pećinama koje su naši preci još od vremena kada su bili na najnižem nama poznatom stepenu društvenog razvitka koristili više stotina hiljada godina. Svrha tih prvobitnih magijskih obreda je bila da se u životu horde izazovu posledice koje su im od koristi i koje služe da se zadovolje sve društvene i lične potrebe bez kojih grupa ne bi mogla da ostane u životu. Neke životinje i preci su obožavani kao bogovi. uz pomoć magijskih obreda. I kolo. str. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku.123 . Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka.”4 Taj proces može da se uoči i u narodnoj religiji ako gledamo osnovu od koje su nastala mitska bića i bogovi. Beograd: Narodna knjiga. ponovo vezivanje čoveka za nešto što ga transcendira. Staro pitanje da li je religija potekla iz magije ili magija iz religije. Posebni obredi su imali zadatak da tačno određenim formama aktivnosti omoguće i olakšaju ljudima ta dva zadatka. “Stvaranje i rastvaranje bogova često samo prethodi njihovom rastvaranju i nestajanju.3 Niža mitologija nije jednosmerna i nepovratna. rešenje problema je bio život u zajednicama – hordama. Teško je dokazati. ili. nalazi se u dalekoj prošlosti čoveka i čovečanstva. Glavni zadatak je bio da se održe u životu a zatim nastavak vrste.123 4 Rastko Kostić. Pri razvoju od nižih ka višim religijskim predstavama. da je nekad bilo neke ljudske zajednice koja nije upražnjavala. čije značenje izvodimo iz latinskog glagola religare. kipovi od kosti i kamena. 2 Vladeta Jerotić. Pagansko. ako se gleda kao faza u formiranju viših mitova. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. sreća u lovu i veća spretnost lovaca. vrstu kulta ili nije podržavala neki praobrazac odnosa čoveka prema transcendentnom. makar i najprimitivniju. Pagansko. nam pokazuju da su imali neke religiozne obrede. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. Religije se uopšte nisu jednako ni jednoliko razvijale. Ali nigde nećete naći narod bez vere u Boga i u duhovni svet.

Ono što možemo da primetimo ako pažljivije posmatramo religije. Sabrana dela. Potreba za emocionalnim vezivanjem je izraz nagonskog potencijala koji je usmeren ka “drugom”. Preobraćenici prenaglašavaju pripadnost novoj veri a uklanjanjem i proterivanjem prema dotadašnjoj sabraći pokušavaju da agresijom izbrišu sećanje na zajedničku prošlost. vera se tumači kao psihološka kategorija. Važan razlog preobraćenja se otkriva u nedovoljnoj verskoj ukorenjenosti u hrišćanstvu. Pagansko. Upravo ovo je razlog zbog koga u momentima krize hrišćanstva izranja paganstvo.danas možemo da ih proučavamo po slojevima i fazama koje po nekom redu smenjuju jedna drugu u svim epohama. Beograd 2007. 6 Bojan Jovanović. Nove rituale prihvata formalno. Beograd: Narodna knjiga. mržnjom i ratom protiv svoje nekadašnje braće potvrde novi identitet. Gledajući sa ovog aspekta vidimo značaj emocionalnog vezivanja u procesu osnovnog ukorenjenja vere i poverenja. što ima za posledicu povećanu nesigurnost i strah.49 . “jeste ideja da su i animizam i preanimizam. a potreba da se veruje nastaje iz potrebe za poverenjem da će biti ostvarene i zadovoljene zaštita i osnovne životne potrebe. Ako je tačno zapažanje da nema hrišćanskih naroda već samo pojedinaca hrišćana. Iznevereno poverenje dovodi do prekida sa “drugim” i negativno iskustvo. fetišizam i totemizam. dok je tok tog procesa neodređen i konfuzan pre konačnog prihvatanja i ukorenjivanja nove vere. nego i u čoveku kao pojedincu. Frojd smatra da su prevernici spremni da netrpeljivošću. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. ne samo u jednom društvu. preobraćenik je otuđen i verski neutemeljen i nesiguran jer nije potpuno preobraćen.6 Prelaz iz jedne u drugu veru počinje procesom odvajanja od prethodne vere. Da bi ovaj “novi vernik” dokazao svoju posebnost i potvrdio svoj identitet. verskom i etničkom braćom. Duh paganskog nasleđa. Promena vere je značila i promenu kulturnog i duhovnog identiteta. odnosno u pravoslavlju čiji verski obrazac omogućava samo istrajnim pojedincima da se razviju do zrelih i odgovornih ličnosti. I kolo. onda je teško očekivati od naroda koji je prepušten sam sebi i bez odgovarajućih institucija da sačuva svoju hrišćansku veru. 2006. 5 Vladeta Jerotić. str. Kada se očekivanja vernika koji izvršavaju svoje obaveze ne ispunjavaju. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. a u suštini je nepotpuni i neiskreni preobraćenik koji je tajno ostao privržen svojoj staroj veri. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Ovo je karakterističan paganski odnos. Na ovaj način gledano. Na granici između onog što je bio i onog što hoće da bude. str.”5 Pojava promene vere je prisutna kod verujućih ljudi u raznim religijama. Razvitak tog potencijala je uslov za razvitak poverenja i sigurnosti u komunikaciji. oduvek postojali u svim vremenima uporedo. etničko otuđenje i promenu nacionalne pripadnosti. često je bio glavni akter sukoba sa svojim dotadašnjim sunarodnicima. Koren ove pojave se prepoznaje u promeni stava prema idolima i promeni stava prema verskim sadržajima. kao i pramonoteizam. onda oni svoje nazadovoljstvo iskazuju činom unižavanja i uništavanja starih idola koji budu ubrzo zamenjeni novim. Prelaz je formalno obeležen ali je suštinski i duhovno ostao nedovršen čin.

Animistička svest kao primitivna je verovanje da fizičke stvari imaju dušu i da preko njih deluju dobre i zle sile. Baveći se pretežno poljoprivredom. bogovi dobra i zla. Slovensku pagansku religiju nauka dovodi u vezu sa staroindijskim religijama. iako im ni u XII veku nisu davali antropomorfne oblike. Te prirodne uslove ili snage su poštovali kao duhove koji pomažu i škode. Uz to su se bavili i stočarstvom. kao što to rade otac i majka. Sloveni koji su došli na Balkan su se bavili ratarstvom. Narod koji menja svoje boravište sada nema ekonomsku podlogu kao onda kada je iskorišćavao određenu teritoriju. štiti i nagrađuje. posebno za vreme cara Vasilija (867-886) kada je započela hristijanizacija paganskih srpskih plemena. Sloveni gube vezu sa zemljom koja je glavno proizvodno sredstvo. jer je po nekim izvorima Indija prapostojbina Slovena. nego upotrebljavajući merila čoveka. Doživljavajući vrlo rano promenljivost i ćudljivost prirode. Prostor koji su naselili je mesto gde je i ranije postojala crkvena organizacija hrišćanske crkve. lovom. Za ovakvu animističku svest. provaljuju preko Dunava i naseljavaju Panonsku niziju i Balkansko poluostrvo. i prirode uopšte. religija Starih Slovena je bila slabo poznata jer je to područje bilo teže pristupačno. godine starosti. Baš kao i primitivan čovek. Došli su u neposredan dodir sa hrišćanskom Vizantijom sa kojom će se sukobljavati sledećih pet vekova. Tokom svojih seoba.7 U suštini. prirodu ili natprirodni svet. pašnjaka. Najbolji primer neprepoznatog iskustva animističke svesti je dete do 12. voda. u manje ili više kompaktnim grupama. S obzirom na veliki broj religioznih verovanja. U primitivnoj fazi razvoja. šuma. Zato bi se na prvom mestu moglo reći da religija nije put objašnjavanja misterije sveta nego – nada. kod Slovena u VI veku nije bilo jedinstvene religije. ali i plodno sarađivati. . Bog je uvek neko ko kažnjava. ribolovom i sakupljanjem meda divljih pčela. Po nekim arheološkim podacima. Živeli su u zajednicama koje su obuhvatale čitave rodove i koje su bile vlasnici oranica.Verovanje paganskih ljudi je najsličnije tipu animističkog verovanja. Slovenska plemena tokom VI veka. dete kao i primitivan čovek svakom predmetu i živom biću pripisuje božanske osobine i od ovih bića očekuje zaštitu i pomoć jer se u njih nada. Kod svih Slovena ima nekih sličnih ili istih verovanja a razlog tome je upravo što su živeli istim načinom života i što su se nalazili na istom stepenu društvenog razvoja. 7 Smatra se da su prethodnici Slovena su bili Vendi. svaki objekat ili funkcija je odvojen bog. pretpostavlja se da je pokrštavanje Slovena počelo pre VII veka. pa možemo da zaključimo da je mnogoboštvo najraniji i najprirodniji način ispoljavanja religioznog osećanja čoveka. posle viševekovne a možda i milenijumske istorije na evroazijskim prostorima. zavisili su od prirodnih uslova. religijske forme i božanstva se podudaraju. i dete ne može da predstavi drugačije sebi Boga. kako sopstvene tako i roditeljske. jer im je glavno zanimanje bila poljoprivreda. ili najdalje 14.

a naročito posle velike seobe srba 1690. prema tom kriterijumu. U narodnom verovanju. i postalo je naziv za nehrišćanske religije. paganstvo je potiskivano. Nerazdvojni od običajne prakse vezane za “biološku reprodukciju. potvrdili novu veru svojim duhovnih preobražajem. Nakon primanja hrišćanstva. potisnutu pagansku religioznost. ono što se ispoljava kao hrišćanski identitet većine praznika i običaja.8 Za razliku od pojedinaca koji su od momenta kada su primili hrišćanstvo. hrišćani su smatrali da pagani kao vernici ne znaju za boga. Verujući da postoji samo njihov Bog. paganski kultovi su označeni kao neznabožački. materijalnu produkciju i socijalne odnose. str. Kontinuitet starih mitova je očuvan u staroj formi obreda vezanih za životne cikluse i praznike u godišnjem kalendaru. bitno su se promenili i društveno istorijski 8 Bojan Jovanović. paganizam ima negativan verski predznak. narodni običaji i verovanja izražavaju u tom smislu suštinu i duh paganske religije”. Vernici drugih religija. dobili svoj status. godine. Sa hrišćanstvom. sačuvani su samo bledi tragovi starih slovenskih božanstava pa se paganstvo u srpskoj narodnoj religiji odnosi samo na osnovnu neistitucionalizovanu religiju seoskog stanovništva. 2006. pa su ih nazivali neznabošcima. Propratni narodni običaji tokom hrišćanskih praznika nam potvrđuju da je stari paganski kulturni sloj iz prehrišćanskog vremena još uvek aktivan. izloženi postupnim promenama. svi ti običaji su. U periodu od primanja hrišćanstva do propasti srpke srednjovekovne države. su označeni kao neznabošci jer su praktikovali druge obrede i verovali u druge natprirodne sile koje hrišćanstvo nije priznavalo. Paganstvo je zasnovano na magijskoj praksi. srpski narod je posle primanja hrišćanstva ostao veran paganskim običajima. skriva onu drugu. Duh paganskog nasleđa. Iako su posvećeni određenim božanstvima. U odnosu na hrišćanstvo. U promenjenim uslovima za vreme turskog ropstva.14 .Termin paganizam je korišćen za označavanje religija koje prethode hrišćanstvu. Beograd: Narodna knjiga. idolopoklonstvu i verovanju u prirodne sile koje su oličene u pojedinim božanstvima.

a nazivani su paganima neznabošcima jer su se u odnosu na svoje susede kasno pokrstili. formiran u kontekstu odnosa hrišćanske i paganske religije. paganstvo se javlja i nakon hrišćanstva u narodnim običajima tako što je menjalo pojedine hrišćanske sadržaje. paganstvo je nastavilo da živi na marginama društva i njegova religijska osnova je sačuvana u nepreobraženim ljudskim dušama i isijavala iz dubine kao potisnuti sloj. upućuje ne paralele sa starim indijskim i iranskim verovanjima. Diplomatski i mudri potezi koji su imali dalekosežne posledice za Srpsku crkvu i državnu samostalnost. onakvu kakvu je nalazimo u izvorima i arheološkim nalazištima. Pridržavanje osnovnih hrišćanskih načela je obeležilo njegov put postajanja hrišćaninom.35 . Paganija je posle primanja hrišćanstva postala duhovna realnost potisnute vere koja će do svog posebnog izražaja doći u periodu slabljenja hrišćanstva. Taj promenjeni životni kontekst je zabeležen u Arilju na zidu napuštene i urušene crkve. U tom smislu.uslovi u kojima dolaze do izražaja obnovljeni oblici religijskih običaja. stara srpska oblast Paganija u Dalmaciji je bila jedna od poslednjih koja je primila hrišćanstvo. Promenjen je materijalni. On je akter procesa hrišćanizacije u vreme organizacionog jačanja crkve i uticaja na narod. Slovenska vera. brutalnoj.9 To je bio viši stepen civilizacije i sudbina. pa se tako stvorila osnova za ispoljavanje paganskih predstava. koja je bila nasuprot nadolazećoj. Odrekao se 9 Rastko Kostić. Beograd: Atos. U narodnom verovanju i predanju. Krizi hrišćanske vere. bio je izložen i najveći srpski svetitelj. neumoljivoj i poznatoj po netoleranciji – sili judeohrišćanstva. na koju je religiozno biće srpskog naroda odgovorilo paganizacijom. Sloveni i Litvanci su bili poslednji koji su branili drevnu indo-iransku religiju na evropskom kontinentu. Ono nesvesno u paganstvu sada postaje deo svesne priznate religije. Prema Konstantinu Porfirogenitu. Nakon primanja hrišćanstva. u liku Svetog Save se odražavaju osnovne karakteristike narodnog verovanja. Sloveni na Baltiku su se dugo opirali hristijanizaciji. str. kolektiv se vraćao potisnutim arhaičnim duhovnim iskustvima. Konačno prevođenje u hrišćanstvo su obavili tek Sveti Sava i Stefan Nemanja. a isto tako su postojala i tri pokušaja hristijanizacije balkanskih slovena. koja se polako povlačila. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. Postojala su tri pokušaja hristijanizacije nad baltičkim slovenima. 2009. Paganija je simbol otpornosti i žilavosti stare srpske vere. moralne čvrstine i ljudskog dostojanstva. a ni jedno nije moglo da se izbegne. U situacijama i periodima neposrednog suočavanja sa neizvesnošću opstanka. negde krajem IX veka. Srbi u oblasti Neretve vode poreklo od svojih nepokrštenih predaka koji su došli u vreme cara Iraklija. Sveti Sava je težnju za ličnom celovitošću ostvario svojim životnim delom utemeljenja nacionalnog duhovnog identiteta. otkrivaju ličnost velike duhovne snage. Iako prethodi hrišćanstvu. socijalni i duhovni kontekst koji je promenio značenje dotadašnjih duhovnih i religijskih sadržaja. Pagansko nasleđe je sadržaj koji tradicija priznaje i ugrađuje u religijski identitet.

a u crkvi se obavlja hrišćansko slavljenje svetog sa beskrvnim žrtvama. veruje 10 11 Bojan Jovanović. Ako pomoć božanstva izostane. u odsustvu očekivane pomoći i zaštite u periodu životne neizvesnosti. skladno i harmonično prožimanje i dopunjavanje crkve i države. 2006. Sava je svenarodni učitelj raznih veština i savetodavac. Svetitelj ne preuzima atribute starih božanstava već je specifična psihološka situacija u kojoj se nalazilo društvo bila uslov da se pojavi karakterističan odnos prema njemu koji je identičan odnosu prema starim natprirodnim entitetima.”10 Izabrani svetac je božji posrednik i njegovo proslavljanje je bilo najbolje rešenje za uspostavljanje autentičnog porodičnog praznika koji je na viši nivo podigao versku potrebu za neposrednim sadržajem svetog i njegovim proslavljanjem u duhu hrišćanstva. Duh paganskog nasleđa. koje je potiskivano zvaničnom hrišćanskom verom. Paganstvo. 2006. nastavilo je da živi u narodnim običajima i verovanjima kao potencijalna religijska osnova. Zahvaljujući njegovom široko zamišljenom programu. godine. Duh paganskog nasleđa. Porušeni. Vreme slabljenja hrišćanstva je bilo idealno da se opet obnovi predstava o starim bogovima paganizma. svetosavska Srpska crkva je stvorila ustanovu sa isključivo nacionalnim obeležjem. str. Beograd: Narodna knjiga. Odlučnim insistiranjem svetog Save na hrišćanskom karakteru njegovog proslavljanja otklonjen je paganski običaj svečarskih gozbi sa krvnim žrtvama kod crkava. U odnosu na hrišćanski identitet. kult svetog Save će dobiti malo drugačije značenje. Savina dobročinstva koja su namenjena svim ljudima imaju pagansko obeležje. Dotadašnji svetac zaštitnik dobija negativni predznak i postaje loš. Svetitelj je doveden u vezu sa elementima materijalnog života koji su vezani za neposrednu korist. Prelaskom iz crkvenog u narodno. kroz predstavu o njegovoj blagorodnosti i dobroti.14 Bojan Jovanović. Od tada. gozbe se priređuju u kućama porodica koje su se zavetovale da će slaviti pomen izabranom svecu zaštitniku. paganske crte u liku svetog Save su plod narodnog kompromisa. govore o nasilnom gašenju duhovnih žarišta. vera slabi i u pitanje je doveden odnos prema zaštitniku. str. U narodnom predanju.40 . Jasna predstava svetog Save iz crkvenog kulta. “Saobražavajući proslavljanje krsnog imena duhu i obliku hrišćanske beskrvne žrtve. pokazuju vrednost u ostvarenim delima. svetog i profanog. postala je osnova za koju su se vezivali mitski i magijsko religijski elementi. Međutim. Reforma je sprovedena i u proslavljanju krsnog imena – slave. zaštitnik se doživljava drugačije.titule kneza humske oblasti i posvetio monaškom životu i još za života je postao oličenje duhovnog jedinstva kome će status sveca dati i trajno sakralno značenje.11 Vera u njegovu moć je doživljena kao zaštita. Odlika verovanja u paganstvu je interesna potvrda vere. ali je ovoga puta predstava o njima i njihovim osobinama preneta na lik svetog Save. Strožija organizacija crkvenog života i uklanjanje paganskih običaja je dovela do autokefalnosti srpske crkve i podizanje na rang arhiepiskopije. opustošeni i spaljeni manastiri posle seobe 1690. Beograd: Narodna knjiga.

2008.12 Ako posmatramo sa ovog aspekta. str. Prema verovanju u okolini Vlasenice. Beograd: Službeni glasnik. određuje im hranu za celu godinu i šalje ih u torove. navodi se i sveti Nikola. kao kućna slava. Prema jednoj legendi. šije. 2006. pa se zato pred nevreme iznosi iz kuće sinija. str. tka. krsno ime. pronalazi izvore i pečurke. Beograd: Službeni glasnik. prateći ih blagoslovom da izaberu najbolju ovcu. kuje gvožđe.se da je naučio narod da ore. pravi sir. 211 16 Dragoljub Dragojlović.41 Bojan Jovanović. U grupu hrišćanskih svetaca koji su zamenili boga mrtvih. on predstavlja i pastirskog boga. Spaljivanje moštiju svetog Save na Vračaru nije dovelo do gašenja kulta. kult svetog Save je bio vrlo jak. str. kao što je u vedskoj religiji prvi mrtvac Jama postao bog mrtvih. Slavi se kao slava čitavih sela ili pojedinih delova. Beograd: Narodna knjiga. Obično se smatra da je 12 13 Bojan Jovanović. Za vreme turskog ropstva. str. U žitijama svetog Save se upravljanje vetrovima i morskim talasima pripisuje i svetom Savi. Beograd: Narodna knjiga. sveti Nikola je dobio vlast nad morem kao prvi udavljenik. Iako je predstavljen kao zaštitnik stada i dobar čobanin. gradi puteve i vodenice. Jedna legenda govori o tome da je sveti Nikola “večito na vodi i da drži ključeve od svih sedam izvora da se ljudi ne potope. užara. Post je držan da “vuci ne bi klali stoku”. ali i kao zaštitnik samardžija. pa se sveti Sava javlja i kao vučiji pastir. ćebedžija. jer nepodnosi naše selo…tvojih goveda. kožara. mašice i čanak i govori: “Vrati sveti Savo. ljudima to radio sveti Nikola. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. str.42 14 Dragoljub Dragojlović. Duh paganskog nasleđa. otvara prozore na kući. 2008. upred užad. Duh paganskog nasleđa.”15 U srpskoj tradiciji preovlađuju legende koje govore o svetom Nikoli kao zaštitniku pomoraca i gospodaru mora i svih voda. čobani ga doživljavaju i kao loše božanstvo. 226 15 Dragoljub Dragojlović. kiseli mleko. 211 . Po usmenom predanju u srpskoj tradiciji navodi se da je “pre nego što je Sv. glupim i nemoćnim. stada i pastira od vukova. Omiljeni narodni svetitelj će uvek nadmudriti zlo i učiniti ga smešnim.” 16 Motiv o sedam izvora vodi poreklo iz biblijske priče o potopu i “izvorima bezdana”. sveti Sava je postao oličenje pravde koje je bilo preko potrebno za vreme ovog perioda.14 Veruje se još da je zaštitnik stoke. a prema nekim tumačenjiima. vlast nad morem su podelili Hristos. Beograd: Službeni glasnik. kašika. a zavetni post u njegovu čast se praktikuje nedelju dana ili dve nedelje pre Savinog dana. U predanjima je posebno bio razvijen odnos prema zlu kome je svetac bio suprotstavljen sa svojom čudotvornom moći kojom spasava narod od turaka. do još većeg rasplamsavanja. Zbog svoje ogromne zasluge za srpski narod. 2006. sveti Sava je i zaštitnik principa koji dovode u opasnost i ugrožavaju stado i čobanina. sveti Nikola i sveti Sava.”13 Slavi se kao zaštitnik domova. već naprotiv. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. svoja goveda iz našeg sela. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. Sva ta čuda ojačavaju njegov kult koji postaje osnova nacionalnog identiteta. vidimo zašto je sveti Sava najslavljeniji srpski svetac. Izloženi neizvesnosti. on donosi nevreme i predvodi olujne i gradonosne oblake. Dan svetog Save je dan opštenarodnog praznovanja. Prema jednoj srpskoj legendi.Aranđeo počeo voditi duše. 2008.

Iako nisu znali za sudbinu onako kako su je videli vizantijci. odnosno pagansko značenje. Narod je verovao u predodređenos događaja i njihovu sudbinsku uslovljenost. bola i smrti. da predodredi nadolazeće. na kome nema starosti. Zatim se pojavljuje kao čudotvorac koji je izlečio slepilo srpskog kralja Stefana Dečanskog. Beograd: Službeni glasnik. U starom i novom zavetu. pominje se sveti Nikola kao prevoznik duša mrtvih. ali retko sa druge strane reke koja razdvaja dva sveta. Čitanje sudbine Povod preciznijem otkrivanju budućnosti bilo je verovanje u tajanstvenu životnu predodređenost koja je naslućivana nejasnim osećanjem dolazećeg. Donji svet U srpskom narodnom verovanju i antičkoj mitologiji. Sposobnost koja je svojstvena i drugim živim bićima. na nekoj lepoj livadi. smrtno pretvara u besmrtno a mučan život na ovom svetu zamenjuje večnim blaženstvom u nebeskom carstvu. uzimajući ljudima duše iz smrtnog tela. Postupci otkrivanja budućnosti su objedinjeni verovanjem u sudbinu pa zato imaju nehrišćansko. Ostrvo blaženih iz Hesiodovih epova se nalazi na zapadnoj strani okeana. pripisuju dužnosti paganskog boga mrtvih. Sloveni su poštovali natprirodna bića pod nazivom Rod i Rožanica. odnosno rituale koji su vršeni sa ciljem da odgonetnu budućnost i osiguraju željeni ishod događaja. pećinu ili bunar. vidimo da oni nisu znali ni verovali u moć sudbine nad ljudima. ali su znali za gatanja i magiju. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. Odgovore na pitanja dolazećeg su nalazili u tradicionalnim načinima gatanja i sposobnost viđenja i proricanja. a ponekad su ih i vraćali u telo. na brdu. U jednoj narodnoj pesmi. str. donji svet se nalazi u utrobi zemlje i do njega se dolazi kroz jamu. Ideja o prevozu pokojnih duša barkom je došla sa zapada i odnosila na Ostrvo blaženih. anđeli su kao božji glasnici uzimali i na nebo nosili duše umrlih ljudi. Posle pokrštavanja i Srbi su prihvatili Biblijsku tradiciju. 212 Bojan Jovanović. U nekim legendama se i Arhanđelu Mihajlu. 2008. Beograd: Narodna knjiga. mesecu.17 Donji svet se uvek nalazi u planini. Do tih ostrva se dolazilo barkom i tamo su dovožene duše pokojnika u brodovima koji su izgledali kao prazni. nebu. Duh paganskog nasleđa.55 . 2006.18 Da bi razumeo silu koja određuje ljudski život. Donji svet sa druge strane mora se nalazi samo kod nekih zapadnoevropskih naroda. U ranim istorijskim podacima o Slovenima. koja bdiju nad ljudskim 17 18 Dragoljub Dragojlović. Sveti Arhanđel Mihajlo. Po legendi. čovek je obraća pažnju na određene znake. kao i ostrvo večne mladosti. str.sveti Nikola posle hrišćanizacije zamenio paganskog boga Posejdona ili Neptuna. on je određenim ritualima i tehnikama hteo da usavrši tu sposobnost. po rangu najvišeg anđela a po funkciji starešine nebeske vojske.

Na tajnoj večeri. Postojao je čak i običaj ubijanja beznadežno bolesnih i bogalja. 2009 . Žrtvovanje i pogreb Žrtveni obredi su osnovni simbolički postupci koji ocrtavaju duhovni profil zajednice i utemeljuju njenu kulturu. onda se to smatra načinom sticanja potrebne izvesnosti. pre nego što se “zapečati sudbina”. Magijski odnos prema sudbini otkriva slobodu i aktivnost koja može bitnije da odredi ljudsku situaciju. Sudbinom se tumači sve ono što se dešava pojedincu. Beograd: Atos. Obredi žrtvovanja i jedenja bogova u starim religijama. Hristos nudi sebe kao hranu. Zato se u ispoljavanju ovih impulsa traži taj alibi za takozvane.životom. što znači da se na prethodno stanje. str. Niš: Prosveta. Događaji koji snalaze čoveka se smatraju da su predodređeni a njihova dešavanja u određenom vremenu se tumače kao dolazak sudnjeg časa. ali istorija potvrđuje da je taj animalni impuls bio vrlo aktivan. kao i staraca19. mada kod Slovena nailazimo na podatak da su veoma poštovali stare i brinuli o njima. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. 2001. umesto žrtvovanja boga se žrtvuje sam Bog. može uticati. pretvarajući svoje telo u hleb a krv u vino. Verovanje u sudbinu je često opravdanje za neuspele aktivnosti. više ciljeve. 238 Rastko Kostić. odnosno žrtvovanje sebe za spas drugog. U hrišćanskom odnosu prema žrtvi vidimo i paganske odlike žrtvenog obreda. sudbina je sila kojo se ne može umaći. i time se utemeljuje uzor samožrtve. Krvna žrtva je zamenjena beskrvnom žrtvom u hlebu i vinu i u toj formuli se materijalno pretvara u duhovno iskazujući u simbolu svoju moć. Ubijanje je prvobitno bilo u funkciji opstanka i samoodržanja. To je bio jedan od najznačajnijih momenata magijske prakse i uslovljeno je nizom pravila kojih se treba dosledno pridržavati od kojih je zavisio konačni obredni efekat. smrt se može zameniti što je i zabrana 19 20 Natalija Nikolaevna Veleckaja. Ovo se iskazuje kao darivanje a upućivanje dara daje osećaj da će se darovano vratiti uvećano i obogaćeno. bili su u funkciji njihove zamene ili ponovnog vaskrsenja. Sličnost sa bićima iz grčke i rimske mitologije je uticala na njihovo kasnije priznavanje u natprirodne sile koje određuju sudbinu. Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala. Umesto konkretnog uzimanja života. Žrtvovanje je nastojanje da se više sile odobrovolje. Žrtvovanje vodi davno poreklo o čemo svedoči podatak da je tokom istorije bilo prisutno u skoro svim kulturama. Ako se dobrovoljni ili prisilno odricanje od nečega materijalnog usmeri ka nekom višem cilju. Ipak se sudbina ne smatra potpuno zatvorenom jer je tek određeni ljudski postupak potvrđuje. zaduže ili da im se izrazi zahvalnost. Nužnost oduzimanja života izvršitelja oslobađa krivice a žrtvi daje značaj posvećenosti.20 U paganizmu se za sopstveni spas prinosi “druga” žrtva. Ali u hriščanstvu. U religiji Južnih Slovena se pominje da su prinošene žrtve volova i drugih životinja jedinom svevišnjem bogu munja i gromova. Prema narodnom verovanju.

str. persijanci su ostavljali da im tela oglođu psi i ptice. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba.” Suprotan hrišćanskom sahranjivanju. žrtve imaju posebno mesto. Post je još jedan način pročišćenja i izbavljenja kojim se vrši samoodricanje. hrišćanska crkva je uspela da starim verovanjima i važnim narodnim ritualima da svoj pečat. pa su njegovi najbliži prinosili odgovarajuće žrtve. Verovanje je bilo da pokojnika treba obezbediti i u onom životu. Žrtvom pokajnicom se nastoji umiriti savest pa se ritual primljenog dara do strane crkve doživljava kao praštenj greha. 345 . Ako se to učini površnim kajanjem. Godišnji obredi kao Badnji dan. porodična slava – 21 22 Bojan Jovanović. 2006. Pričešćujući se beskrvnom žrtvom. vidi se da nisu još primili hrišćanstvo. nad pepelom lomače je podizana mogila i priređivano podušje. zemlji su upućivane molitve da se “otvori pokojniku. U najranijim podacima o pogrebnom obredu Slovena. Pogrebni rituali su sačuvali otpornost prema promenama i preobražaju. Svest o poništavanju sopstvenog života zbog višeg cilja ima značenje samožrtvovanja. žrtve su prinošene i zbog obezbeđivanja onozemaljskog života. to žrtveno iskupljenje samo privremeno oslobađa nepreobraženog grešnika koji je spreman da opet učini isto. Iz zahvalnosti zbog produžavanja ovozemaljskog života. bez dublje potrebe da se okaje greh. Po tragovima spaljivanja umrlih koji nam govore o ranijem prisustvu Srba na ovim prostorima. Nakon spaljivanja. Metafora o zrnu kojem ora da umre da bi dalo plod. Božić i Uskrs. Pri spaljivanju se prema dimu lomače određivalo da li duša “sledi stazu očeva ili ne. da ga primi kao sina u majčino krilo i da ga kao majka pokrije. Beograd: Narodna knjiga.21 Žrtva drugog koja je svedena na simbol ukazuje na to da je ono nesimbolično u samom čoveku cilj duhovnog preobražaja.93 Dragoljub Dragojlović. Beograd: Službeni glasnik. Ova “daća” je pokojniku organizovana kao velika gozba sa raznim takmičenjima. otkriva u smrti izvor života. Oslobađanje od paganskog ide kroz žrtvovanje starog egoističnog Ja koje svoje interese ostvaruje kroz paganski obrazac davanja dara i ostvarivanje neke koristi. hrišćanin u svoje biće unosi kvasac. a pojačanim postom se nastoji smiriti pojačano zlo. 2008. i prema njemu okreće oštricu duhovnog noža. a jevreji su svoje mrtve uvijene u platno sahranjivali u grobnim pećinama koje su zatvarali kamenom pločom da bi tela pokojnika zaštitili od divljih životinja. Kult mrtvih je najstariji zabeleženi kult. Žrtva je staro JA.”22 Pri sahranjivanju ostataka. paganski običaj spaljivanja je u narodnoj tradiciji sačuvan sve do pokrštavanja koje je teklo postupno i u više talasa. Stavljanje pokrova na telo pokojnika paganskim narodima nije poznato. str. Narodi su različito tretirali svoje pokojnike. Paganski odnos prema žrtvi je prepreka usvajanju hrišćanskog žrtvovanja. Oslobađanje od paganskog obrasca znači biti slobodan za iskreno davanje i za pročišćenje kao način trajnog duhovnog preobražaja.usmrćivanja drugog. tako su na primer vavilonjani svoje pokojnike dobro usolili i uvili u platno pa sahranjivali. Duh paganskog nasleđa. U tom procesu. pa bi ih pokopali.

Prema verovanju. 293 . 2008. Taj krst nije bio hrišćanski simbol nego predhrišćanski starinski idol koji je svojim oblikom nagoveštavao konture ljudskog tela. Osveta i praštanje Pretrpljeni gubitak i doživljena nepravda. kada je pojedinačni kult zamenjivan grupnim. stočnu i poljsku. da bi se njihove duše zaštitile od uticaja loših demona i u čuvanju uspomene kod potomaka. U svemu je čovek podražavao prirodu i svoje socijalno biće gradio prema njoj. a na prvom mestu plodnost ljudsku. Preobražne u “duh osvete”. a ne precima za spasenje živih. Krst. na dan pogreba i na svakom pomenu do godinu dana prinosila se žrtva. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. Srbi su svojim božanskim precima prinosili iste žrtve kao Grci svojim herojima ili Rimljani. uvreda i bol su uvek postavljali pitanje kako je najbolje odgovoriti počiniocu. Kult predaka Kult predaka je u paganizmu bio poznat u različitim oblicima. Srbi su se molili i svojim precima i Bogu za svoje pretke. Molitve se upućuju Bogu da spase dušu preminulog pretka. U proslavljanju krsnog imena najsvečaniji je pomen precima i ustajanje i napijanje vina u slavu Božju. Vršena je iz potrebe za pravdom i imala je svoje religijsko značenje. oponašao je i usvajao zakone koji su vladali u njoj. duša ubijenog ne može da se smiri dok se ne osveti. jeste prvobitna starinska i predhrišćanska kultna slika koja je predstavljala ili domaćeg zaštitnika ili najvećeg nacionalnog boga. da bi zauzvrat dobili svaku pomoć i zaštitu. Po običaju. nego samo o amanetu kojo obavezuje potomke da slave krsno ime. ona svoj bes usmerava prema ubici. uz očekivanje da božanski predak pruži svaku pomoć. Pomen precima od kojih je krsno ime “predato u amanet ne govori samo o kultu predaka. uvedeni u hrišćanstvo su dobili hrišćansku formu iz koje je nastavila da zrači potisnuta osnova. i da su njihove glavne kultne dane u nardnom verovanju zamenila dva praznika koji su prvobitno bili paganski – krsno ime i Badnje veče. Osveta je kao lanac međusobno uslovljenih ubistava zarobljavala plemenike. kao što su ga slavili i njihovi pretci. kao i prema 23 Dragoljub Dragojlović.krsno ime. na neki način je i bila sveta dužnost. onako kao što je primitivni čovek mogao da ga nacrta ili isteše iz drveta.” 23 Slava je žrtveni obred i gozba namenjena krstu. kojem je za vreme njegovog praznika priređena gozba. Kult predaka počinje heroizacijom pokojnika na godišnjicu njegove smrti. Život u plemenskim zajednicama je karakterističan i uslovljen borbom za opstanak. a posle heroizacije pokojnika. Beograd: Službeni glasnik. pa je ovo postalo i prva pravna norma u društvu. pamćenjem i vraćanjem zla. prostom drvenom krstu koji se kao najveća svetinja nalazio na zidu u svakoj kući. U kultu predaka kod Srba su karakteristični svi elementi kao i kult božanskih lara kod Rimljana. Krsno ime je najvažniji praznik posvećen precima. i u slavu svetitelja. str. Prirodan i instiktivan refleks samoodržanja je uzvraćanje istom merom.

Duh paganskog nasleđa.24 Ovim magijskim postupkom se vrši neutralizacija opasnosti. Problem ograničavanja nasilja je rešavan ritualnim prekidanjem lanca osvete. str. U paganskom . Imala je niz pravila pod kojima je smela da se vrši.onima koji su dužni da je osvete. pamćenje tada dobija potpuno drugo značenje. Prekretnica na putu sazrevanja čoveka je bilo sticanje višeg osećanja za greh. osveta ravnom merom je regulisana pravnim i moralnim normama plemena. jer iskreno i stvarno praštanje pretpostavlja oslobađanje od pamćenja i zaboravljanje koje poništava negativno iskustvo zla. takozvanim “umirom krvi”. sa pravnim. socijalnim i moralnim značenjem. a ubica otklanja strah od osvete duše ubijenog.101 . Krvna osveta je pokazatelj plemenskih zakona koji su važili zajedno sa državnim. Za razliku od osvetoljubivosti paganstva. nastavio da živi u narodnom životu i posle primanja hrišćanstva. 2006. prepušta zaboravu. 2006. zlo je konstanta ali posle Hrista čoveka čini odgovornijim za zločine a pred čovekom je izbor da li će da se sveti ili da oprosti. Osvetoljubivost je dobila materijalnu nadoknadu. U ljudskoj istoriji. Beograd: Narodna knjiga. Prema verovanju. kao dete.96 Bojan Jovanović. Potpuno hrišćansko praštanje koje na prvom mestu podrazumeva preobražaj sebe. što ga potvrđuje kao slobodno biće. Praštanjem je prevaziđena lična osvetoljubivost i učinjen korak ka ponovnom obnavljanju društvenog života. hrišćanstvo ne opravdava činjenje zla ni vraćanje tog zla. Osveta je bila sveta i zavisila je od tradicionalnih pravila. Osvetničko pamćenje zla ima negativno značenje. Krvna osveta je izraz plemenske solidarnosti a kolektiv ima obavezu da se osveti.dohrišćanskom pokajanju je izražena potreba za priznavanjem sopstvenog greha i očišćenjem od njega a ritual posipanja pepelom je značio priznanje sopstvene krivice zbog koga se slobodno ispaštalo u cilju rasterećenja od njega. “Praštanje i pamćenje greha međusobno je suprotstavljeno i isključeno. jer ljubav očišćenog srca doživljenu uvredu lako. pomirenje i sklapanje novih srodničkih veza je bio efikasan način rešavanja krvnog konflikta. Hrišćanskim praštanjem se otvorio sasvim novi horizont slobode gde je u totalnoj suprotnosti pagansko pamćenje greha. a odricanje od zadovoljstva osvetničkog ubijanja se potvrđivalo zadovoljstvom praštanja i pomirenja. kao i pravla i situacije pod kojima nije smela da se vrši. Duh paganskog nasleđa. duh ubijenog je izuzetno opasan za ubicu koji je nastojao da se zaštiti tako što bi liznuo malo njegove krvi ili bacio na njega neku svoju stvar. Uspostavljanje vlasti i nije značilo automatsko ukidanje ovog pravnog običaja. jer se zlo ne zaboravlja da bi se moglo vratiti a to je opet – ponavljanje zla. svest za odgovornost i priznavanjem krivice i pokajanjem kao uslovom praštanja. Ovaj magijsko religijski ritual je način ritualnog pomirenja i praštanja. Kod Slovena u prehrišćanskom periodu. str. koji je kao i mnoge paganske predstave. kojim se ubacuje novi element koji bi zaustavio osvetu. Beograd: Narodna knjiga.”25 Oslobođeno negativnih osećanja. Praštanje krvi uz otkup. 24 25 Bojan Jovanović. ne uključuje pamćenje zla.

2006. Svi ti predmeti nisu božanstva ali nisu ni telesno shvaćena božanstva. Primer religije bilja u narodnom verovanju je leska. Ime potiče od reči les što na slovenskom znači šuma a samo ime je danas poznato samo na jugu Srbije. pojedinih stabala. paljene su vatre od hrastovih grana. Takođe su obožavali i gajeve. mogućnost da ga napusti. Duh koji može slobodno da pređe iz jednog u drugo drvo pokazuje karakterističnu moć posedovanja i nivo postojanja na kome njegovo biće ima antropomorfni izgled. Beograd: Narodna knjiga. šumski duh zaštitnik stoke. hrast je drvo boga gromovnika.125 . Duh paganskog nasleđa. str. Verovanja i simboli Bezlični duhovi u koje veruju Sloveni nalaze se u prirodnim pojavama. On je šumsko biće. Zagreb: Matica Hrvatska. Jelen 26 27 Oleg Mandić. što je redovna pojava kod primitivnih naroda sa animatističkim verovanjem. postoji i mit o biću Lesniku. koje poseduje čudotvornu moć. pa odatle potiču i rituali manipulacije vršeni u cilju njegovog pridobijanja prilikom seče. U indoevropskim religijama. ubijanja đavola i oživljavanja mrtvih. Drvo shvaćeno kao stanište omogućava duhu nezavisnost. Od kulta lubanje do kršćanstva – Uvod u historiju religija. U čast Peruna. u njima stanuju duhovi koji ljudima donose korist ili štetu. poštuju prirodne snage koje dele na dobre i loše prema tome da li im koriste ili škode. Utelovljen u drvetu. Od konkretnih duša drveća postaje šumski duh koji je uobličen u određeno božanstvo koje će karakterističnim biljnim simbolom podsećati na svoje poreklo i funkciju.Ali i pored toga što hrišćani znaju da je osveta božja. Od imena Pan je napravljena reč panika. koristi se za badnjak i uzima se za zapis. slaboverni hrišćani bez dokazane krivice ili prethodnog suda su lako posezali za mačem. Sloveni. Oni poštuju i vrše obrede u njihovu čast kod tekućih voda. zaštita od nesreće i uroka. Uporedo sa verovanjem. 1954. Hrast je drvo koje se posebno poštovalo i za koje su vezana brojna verovanja. u svetim gajevim i na brdima. str. koji je bio slovenski gromovnik. Tako je bilo verovanje kod Slovena da “svakom dobrom srećom upravlja dobri bog. a lošom – zao”26.81 Bojan Jovanović. Njegove grančise su se koristile za pročišćenje i kao amajlija. Sloveni su obožavali izvore posebno ili u vezi sa drvećem. kao i svi primitivni narodi. Kao demon šuma. kao drvo znanja i zaštitnik od groma. I u biću savremenog čoveka pred kojim su iskušenja. što ih čini zavisnim jedno od drugog.27 Ovo drvo je predmet kulta. paganski čovek je prisutan prilikom suočavanja sa svojom osvetoljubivom prirodom i njenim prevazilaženjem na putu ka postanku hrišćaninom. duh tom konkretnom drvetu daje snagu a od njega dobija telo. Lesnik liči na Pana koji svojim glasom plaši usamljene prolaznike.

što se tumači kao različito značenje. Od zagrobnog dara u preistoriji. jelen je bio označavan na nadgrobnim spomenicima. jelen je u ranom hrišćanstvu imao istaknuo mesto. Tako je magijsko ritualno sahranjivanje jelenskih rogova sa pokojnikom dobilo i svoj mit. U kulturi lepenskog vira. U periodu oko 40. ali je ovim postupcima sticao sampouzdanje i nastojao da pridobije sile prirode za uspešan lov. Nastavak simbolike u narodnoj tradiciji. jelen je postao htonski simbol koji je oličenje vodiča duša umrlih. Na našim prostorima. lovac stiče zavisnost svog života od njegove smrti. da jelen kao simbol pokojnikove duše umakne lovcima na putu do htonskog sveta. Simbolika je zasnovana na saznanjo u godišnjoj regeneraciji i obnavljanju. pa njegovo značenje time postaje aktuelnije. obnavljanje života i ponovno vaskrsenje pokojnikove duše. Sahranjivanje ovih vrlo simboličnih predmeta sa pokojnikom je trebalo da osigura njegov odlazak na drugi svet. postoji težnja da mu se izrazi zahvalnost i poštovanje tako što je njegova lobanja sa rogovima čuvana. Sa potrebom da se jelen ubije i njegovo meso iskoristi. On ovde ima simboliku prizivanja. pa time i verovanje i magijsku moć jelena u pogrebnom i posmrtnom ritualu. Smena nestajanja i nastajanja je krug večnog. i ukazuju na bitan činilac pogrebnog rituala praistorijskih ljudi. polaganje rogova jelena uz pokojnika je vezano za kulturu Lepenskog vira i Vinče. U odnosu na prizore lova na srednjovekovnim stećcima kojima je cilj. ova vrsta pogrebnih priloga predstavlja arhaični simbol smrti. jelen je crtan u nešto kasnijem periodu. čovek nije smatrao da dolazi do cilja. Riba . Na srednjovekovnim stećcima u jugozapadnoj Srbiji i u Bosni i Hercegovini se može videti prikaz jelena. Sa novom hrišćanskom simbolikom je u narodnoj praksi očuvano pagansko značenje jelena. Na zidu manastira Arilje.e. i ponovno vraćanje u nekom drugom obliku. Kao sveta životinja. Crtanje jelena na hrišćanskim spomenicima predstavlja obnavljanje arhaičnog paganskog duha. besmrtnog života. magijski crteži jelena su tragvoi rituala koji ima cilj da se osigura uspešan lov na jelene. Prizivajući jelena da bi ga ulovio. Na spomeniku despotu Stefanu Lazareviću u Markovcu.n.000 p. Vršenjem magijskih rituala. nađeni su jelenski rogovi u grobu dvanaestogodišnjaka. i njegovog obnavljanja tokom vremena. već prikaz krajnje neizvesnosti kroz koju prolazi duša na posmrtnom putovanju. Odnos prema kultnim životinjama počiva na toj razlici između života i smrti. da bi lovac prizvao jelena.Religijski smisao i kultno značenje jelena potiču iz perioda praistorije. Prikaz lova na jelene na stećcima nisu prikaz života vlastelina. U katakombama je slika jelena označaval duše umrlih i upućenih Bogu. jelen je nacrtan stilizovanom mekom linijom i izrazit je primer njegove htonske simbolike vezane za donji svet. Ulovljen jelen produžava život lovčevoj izgladneloj porodici a ako ostane nedostupan onda će biti mitski vodič lovčeve duše. ali i ponovno rađanje.

Narodna privrženost paganizmu se ogleda u obrazcu mišljenja koji je neke od hrišćanskih praznika i svetaca preobražavao u svom duhu. značenje koje je imao krst kao simbol nad simbolima se bitno menja.Sem jelena. Primer je Lazareva subota koja je sećanje na dan 28 Bojan Jovanović. predstavljao je samog pokojnika. nebeskog i zemaljskog. Beograd: Narodna knjiga. Objedinjujući kosmološko i antropološko. krst vodi poreklo iz duboke kulturne prošlosti. crtana je i riba. Magijski crteži su izdanci tih paganskih korena koji su u konkretnim istorijskim okolnostima bili uporište pred egzistencijalnom neizvesnošću. Središte krsta je mesto iz koga isijava vanvremenski poziv za molitvu. krst je u hrišćanstvu postao najsvetiji simbol a njegova ranija magijska i verska značenja su potisnuta. ribljim obedom je odavano poštovanje donjeg sveta. Postaje dominantno značenje paganskog krsta koje je bilo marginalno i potencijalno.31 . Krst je svođen na znak. Drveni krst koji je namenjen umrlom. vode. obučen je u njegovo odelo i nošen pred povorkom. U starim religijama. Sin Božji Spasitelj. 28 Na starohrišćanskim spomenicima. Hrišćanstvo je sačuvalo simbol ribe iz paganizma. na zidovima opustošenih hramovima u periodu opšteg životnog beznađa. Arhaična animatistička shvatanja o živom pokojniku su se održala zajedno sa animističkim shvatanjima o duši umrlog. 2006. Tokom neizvesnog vremena turskog ropstva. prikaz ribe je simbol Hrista. plodnosti. U ranijim tradicijama. Grčki naziv za ribu na latinskom ICHTHYS su hrišćani uzeli kao sveti anagram verujući da je svako od ovih slova početno slovo u nazivu Iesos Christos Theou Yios Soter – Isus Hristos. simbol krsta je najadekvatnije predstavljao kosmološko ustrojstvo sveta i položaj čoveka u njemu. Krst Iako se najčešće poistovećuje sa hrišćanskim simbolom. Riba kao simbol vode i htonskog sveta vezuje se za život na onom svetu. krst je postao simbol nad simbolima koji ima duboko nesvesno značenje i mogućnost da se složeno izrazi jednostavnim a jednostavno složenim. Pojavili su se antropoidni krstovi na nadgrobnim spomenicima koji su zamenjivali samog pokojnika. Visok stepen apstraktnosti hrišćanskog krsta je doveden u pitanje u promenjenim uslovima koji su uticali da promeni značenje. od svog određenog značenja. besmrtnost i vaskrsenje. duše i tela. Sve ove radnje su vršene nesvesno i instiktivno i prvenstveno su vođene određenim ciljem. str. tako da su neki hrišćanski praznici dobili pagansku dimenziju. Likovno je predstavljen kao presek horizontale i vertikale. Ideja o krstu u svom paganskom obliku je prethodnik najvažnijeg hrišćanskog simbola ali se javlja i nakon procesa hrišćanizacije. kao znak spojenih suprotnosti krst je zbog svog značenja postao izuzetno složen simbol. a u hrišćanstvu riba sa hlebom postaje pričesna hrana u euharistiji. Paganski duh će se pokazati aktuelnim u vreme gašenja srpske države i slabljenja institucije srpske crkve. Poznat kao simbol u praistorijskim kulturama Balkana i Dalekog Istoka. Krst upućuje ka središtu ukrštenih i izmirenih suprotnosti: vremena i prostora. Duh paganskog nasleđa. Komponenta vode vezana za ribu je doprinela da se u hrišćanstvu vezuje za simbol krštenja.

tvrđava i svetilište je razoreno od Danaca i katoličke crkve. U periodima turske vladavine kada su bile porušene crkve i ugašena duhovna ognjišta. čime su hrišćani želeli da jednom za svagda učine kraj kultu vrhovnog svetog boga Svetovida i zamene ga praznikom hrišćanskog sveca sličnog imena. godine. preobražaj voda i gora. grad. praznični dan ima pagansko značenje vezano za ono neposredno. Smatra se da na dan Svete Petke Trnovske ne treba ništa da se radi da ne bi trnule ruke i snaga. dok je hršćanstvo više okrenuto socijalnim odnosima i uputstvima kako da ljudi postupaju jedni sa drugima da bi im život bio bolji. to je potreba da se shvati vera naših predaka. Na Vidovdan 1168. To je i poziv za ponovno otkriće starijih slojeva u slovenskoj duši.35 . Ovo pagansko svetilište pod Svetovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Slovena. U narodu se motiv ovakvom ponašanju nalazi u nastojanju da se time otkloni opasnost od zmija. što nam može potvrditi istorija. materijalno opipljivo sa većom psihološkom i religijskom težinom nego udaljeno hrišćansko značenje. Paganstvo je kao vera više okrenuta prirodi i harmoniji sa njom. i po definiciji ne može da nestane. Može da se samo primiri u nekom vremenu. Savez hrišćanstva i germanizma je punom parom radio na istrebljenju religije slovenskiih naroda. pa nije čudno što je paganstvo kao prirodna vera izbijalo na površinu. Potreba da se izuči paganska religija Slovena je neophodna iz više razloga.29 Magijski odnos prema svetu koji pretpostavlja konkretne sadržaje služi kao pomoć za obnovu paganskih shvatanja. u hrišćanskoj tradiciji ima svoj sveti dan Vidovdan. * Slovenski svet je svet prirode. Na prvom mestu. Svetilište vrhovnog paganskog boga je bilo u gradu Arkoni na ostrvu Rujan (mitsko ostrvo Bujan). 29 Bojan Jovanović. kao kolektivno nesvesno nikad nije nestalo. ili 1169. str. Beograd: Narodna knjiga. a savez crkvenih redova i njihovo nagomilano bogatstvo iz krstaških ratova otkriva zašto je slovenska vera doživela takvu sudbinu. Upravo ovo je razlog zbog kog je u vreme krize društva i borbe za goli život paganstvo preovladalo. Tako su i imena pojedinih svetaca bila tumačena na način pogrešnih asocijacija. onoga što zapravo. u kome su čovek i priroda u dobrim i prijateljskim odnosima. u Nemačkoj. Paganski vrhovni bog Svetovid. Duh paganskog nasleđa. Vit ili Vid. ljudi su živeći u prirodi živeli pod njenim zakonima. ili Svetog Spiridona treba poštovati da ne bi “spirio” već sačuvao kuću. 2006. Veliki hrišćanski praznik Preobraženje nije značenjski prepoznatljiv za ono što se dogodilo Hristu. nego po verovanju da se tog dana dešavaju promene u prirodi. Iako je hrišćanski označen.kada je Hrist vaskrsao Lazara i koja se obeležava na neradni dan. Dan je izabran namerno jer je to praznik Svetog Vita Korvejskog.

.

Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. Niš: Prosveta. I kolo. Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala. 1954 Rastko Kostić. Beograd: Narodna knjiga. 1964 Bojan Jovanović. 2006 Vladeta Jerotić. Duh paganskog nasleđa. Od kulta lubanje do kršćanstva – Uvod u historiju religija. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Sabrana dela. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. Beograd: Atos. Zagreb: Matica Hrvatska. 2009 . Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. Beograd 2007 Natalija Nikolaevna Veleckaja. 2001 Oleg Mandić. Pagansko.Literatura: Ambrogio Donini. Zagreb: Naprijed. Pregled povijesti religija: od prvih oblika religija do početka kršćanstva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful