МИХАЈЛО ПУПИН

Н А Ј З Н АЧ А Ј Н И Ј И С Р П С К И
Н А У Ч Н И К И П Р О Н А Л А З АЧ
МЈЕСТО И
ВРИЈЕМЕ
РОЂЕЊА
Михајло Пупин рођен је 9. октобра
1854. године у селу Идвор у Банату тада
дијелу Аустроугарског царства
данашњем дијелу Србије.

Рођен је од оца Константина и мајке

Олимпијаде.
 ОБРАЗОВАЊЕ
Образовање је стицао прво у родном мјесту а
затим и у њемачкој школи у мјесту Црепаја.
Средњу школу уписује 1871. године у Панчеви.
Као изузетан ученик гимназије добија
стипендију захваљујући великом залагању
проте Васе Живковића који је препознао његов
таленат. Као активан члан покрета Омладине
српске долазио је у сукоб са аустроугарском
полицијом због чега бива приморан да напусти
Панчево. 1872. године одлази у Праг, гдје
наставља своје образовање.
Након изненадне смрти оца 1874. године и
тешке финанцијске ситуације у којој се
нашао напушта образовање и одлази у
Америку. По одласку у Америку, додао је
презиме „Идворски“ (енгл. Michael Idvorsky
Pupin), чиме је нагласио своје поријекло.
 Наредних пет година проводи радећи тешке физичке послове како би
зарадио за живот али упркос свему није занемарио и учење. 1979. године
уписује се на Колумбија универзитет и Њујорку. На пољу науке само је
низао успијехе да би се након дипломских студија упутио назад у Европу,
прво у Уједињено Краљевство на Универзитет Кенбриџ а потом и на
Универзитет у Берлину гдје је 1889. године стекао звање доктора наука из
области физичке хемије.
Пупин је започео своју каријеру
као универзитетски професор на
Универзитету Колумбија гдје је
радио пуних 40 година. Његов
положај професора теоријске
електротехнике усмјерио је
његова интересовања ка
проучавању електромагнетизму.
Као резултат интересовања
Пупин је изумио електрично
струјно коло које је своју
примјену нашло у радио
везама. Поред тога открива
секундарне рендгенске
радијације.
 Његовим највећим и најзначајнији проналазак познат је под
називом
,,Пупинова теорија“ (1896) којом је ријешио проблем повећања
домета простирања телефонских струја.
Ово откриће омогућило је отклањање штетног дејства капацитивности водова
које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а
манифестовало се појавом шума.

„Да не би местимично оптерећени вод дао рђаве резултате у телефонији, треба

да релативна честоћа калемова износи најмање десетак калемова по таласној
дужини, рачунатој за средњу телефонску учесталост.”
 ДОПРИНОС ДРУШТВЕНИМ ОДНОСИМА

Године 1912. Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног

конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. године. Са те
позиције он је много допринео успостављању међудржавних и ширих
друштвених односа између Краљевине Србије, а касније
Краљевине Југославије и САД.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ