Tomas Alva Edison je bio ameriki fiziar i pronalaza koji je izvr io veliki uticaj na

vot u 20. veku. U njegove najznaajnije pronalaske ubrajaju se elektrina sijalica i

fonograf, a imao je vi e od 1.000 izuma. Iako je zauvek promenio tehnologiju, nis
u svi njegovi izumi bili uspe ni.

Detinjstvo
Tomas Alva Edison je roen 11. Februara 1847. godine
sledje od sedmoro dece Semjuela i Nensi Edison. Otac
de, a majka uiteljica, koja je imala najvei uticaj
. Oboleo je od arlaha i upale uveta kao dete, pa mu
egova porodica se preselila u Miigen 1854. godine i
anaest nedelja.

u Majlanu, u Ohaju. Bio je po

mu je bio izbeglica iz Kana
na Tomasa u njegovom detinjstvu
je zbog toga bio o teen sluh. Nj
tu je Tomas i ao u kolu svega dv

Bio je hiperaktivno dete i ni ta mu nije dr alo pa nju. Njegovi uitelji su rekli da je

zaostao i nije mu bilo dozvoljeno da nastavi kolovanje. Tada je njegova majka pre
uzela brigu o njegovom obrazovanju. Sa jedenaest godina je pokazao izuzetno zani
manje za mnoge predmete i bio je eljan znanja.
Poetak karijere
Sa dvanaest godina Edison je odluio da iskoristi svoje znanje u praksi. Ubedio je
svoje roditelje da ga puste da prodaje novine i hranu putnicima na eleznikoj stan
ici. Ubrzo je napravio svoju tampariju gde je tampao Grand Trunk Herald novine koj
e je sam pisao. Preuredio je jedan od napu tenih vagona u laboratoriju i tu sprovo
dio razliite eksperimente. Prilikom jednog eksperimenta izbio je po ar i vagon se z
apalio. Nakon toga bio je izbaen sa stanice i morao je da prodaje novine na drugi
m mestima. Nakon to je spreio voz da pregazi trogodi nje dete i tako ga spasao od si
gurne smrti, Edisona je zaposlio otac malog deaka, koji je radio na stanici. Toma
s je sa esnaest godina poeo da radi kao telegrafski operater.
Kao devetnaestogodi njak, Edison se preselio u Lujvil. Tu je radio kao telegrafski
operator u nonim smenama, tako da je veinu vremena provodio itajui i eksperimenti ui.
Kada se 1868. godine vratio kui zatekao je majku u veoma lo em mentalnom stanju, a
njegov otac nije imao posao. Shvatio je da mora ne to da preduzme. Tomas je oti ao u
Boston u potrazi za poslom. U to vreme Boston je bio ameriki centar nauke i kult
ure. Zaposlio se u jednoj agenciji za iani prenos vesti. Svoje slobodno vreme nast
avlja da ispunjava eksperimentima i uenjem. Napravio je ma inu za glasanje u zakono
davstvu, koja bi veoma brzo prebrojavala glasove. Meutim, zakonodavci nisu bili z
ainteresovani za njegov izum.
Fonograf Tomasa Edisona
Fonograf Tomasa Edisona
Tomas Edison se preselio u Njujork 1869. godine i izumeo tiker s papirnom trakom,
kori en za slanje cena sa berze irom zemlje. Ovaj izum je prodao za 40.000 dolara. D
ao je otkaz i potpuno se posvetio svom eksperimentisanju i pronalascima. Otvorio
je industrijsku istra ivakui laboratoriju 1870. godine.
Porodini ivot
Tomas Edison se o enio esnaestogodi njom Meri Stilvel 1871. godine, sa kojom je imao
troje dece Marion, Tomasa i Vilijama. Meri je umrla u dvadeset devetoj godini od
tumora na mozgu. Edison se o enio po drugi put 1886. godine Minom Miler. On je ta
da imao 39 godina, a ona 20. Oni su, takoe, imali troje dece
Medlin, arlsa i Teodo
ra.
Izumi Tomasa Edisona

Tomas Edison je izumeo fonograf (mikrofon s ugljenikovim granulama) 1877. godine

. Ovim izumom je mogao da snima zvuk. Sledei izum je bila elektrina sijalica koja
je nastala 1880. godine. Od tada je radio na razvoju kompanije koja bi sprovodil
a elektrinu struju u celom svetu. Njegov izum predstavlja revoluciju u osvetljenj
u domainstva i javnom snabdevanju jednosmernom elektrinom strujom.

Proitaj vi e http://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/tomas-ed
ison