Tweet

Analiza dela: ia Gorio - Onore de Balzak

Pria romana ia Gorio razvija se na dva plana: individualnom i op tem. Na individualno
m planu predoene su dve kljune prie: o mladom studentu E enu de Rastinjaku i ostarelo
m fabrikantu rezanaca ia Goriu. Oko ove dve sudbine razvija se niz individualnih i
storija: stanara pansiona gospoe Voker (stara gospoica Mi ono, gospodin Poare, mlada
devojka Viktorina Tajfer, gospoa Kutir, odbegli robija Votren), vikontese de Boze
an, grofice Anastazije de Resto, baronice Delfine de Nisen an. To su samo istaknut
iji pojedinci koji imaju znaajnije mesto u romanesknoj prii, ali pored njih, kroz
ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnih likova. Na op tem planu data je sl
ika pariskog dru tva od najni ih do najvi ih slojeva. U pansionu gospoe Voker je siroti
nja razliitog ivotnog doba i porekla, a u predgrau Sen ermen je visoko dru tvo odeveno
u svilu i okieno zlatom i dijamantima. Pariz je veliko isku enje, nada i e nja mladih
ljudi, eljnih da dopru do sen ermenskog dru tva. Pariz je i slika moralnog blata, be
zdu nosti i egoizma.

iroka freska francuskog dru tva

Na samom poetku romaneskne prie, posle predoavanja stanara pansiona gospoe Voker, na
rativni subjekt posebno prati dva glavna aktera prie. Rastinjak i Gorio su samo d
va suseda u pansionu, ali sticaj okolnosti pribli ava mladia i starca pa se u toku
romaneskne prie njihove sudbine prepliu. Balzak je dobro odredio mesta ovim junaci
ma u strukturi romana: to jesu dva razliita ljudska tipa i dva sveta, ali se i je
dan i drugi uzajamno dopunjuju. Bez ia Goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obris
e; bez Rastinjaka tragina sudbina starog Goria ne bi dobila tako sna ne akcente. Do
k je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek kri; dok je ia Goria uni tila bezdu nost i
nezahvalnost dveju keri, Rastinjak je na putu da uni ti majku i sestre; dok je jed
an pora en od ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je
zadojen snagom za obraun sa dru tvom.
ia Gorio je iroka freska francuskog dru tva: tu ima linosti razliitog socijalnog porek
a i statusa, razliitih ideja i ideala, razliitih moralnih stavova i razliitih sudbi
na: "Ovakav skup ljudi - pi e Balzak - sadr i uglavnom bitne elemente celog jednog d
ru tva". Za junake ove prie Balzak uzima dva razliita ljudska tipa. Jedno je mladi s
tudent prava, koji je do ao u Pariz da zavr i studije i svojim trudom obezbedi sebi
mesto u dru tvu. Drugi je ostareli negda nji fabrikant, ,jedno nesreno i odgu-nuto st
vorenje, jedan muenik sa kojim su svi terali egu".
Prvi je do ao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u ivot, eljan usp
eha po svaku cenu. Drugi je na zalasku ivota, na izmaku snage, napu ten od svojih ke
ri, opljakan od sopstvene dece, rtva bezgranine roditeljske ljubavi.
Ljudski svet romana ine linosti razliite po poreklu, dru tvenom statusu, mentalitetu
i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja ivi u ulici Sen enevjev gd
e se nalazi pansion gospoe Voker, i onaj iz predgraa Sen ermen, gde su kue i dvorci
aristokratskih porodica. Na jednoj strani je siroma tvo, na drugoj materijalno izo
bilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, po tenja, prijateljstva i
uva avanja, na drugoj strani je besomuna borba za dru tveni presti , niske intrige, po
dmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje sen enevjevske ite
lje, ima sa aljenja za njihove patnje i stradanja, ima razumevanja za njihove sitn
e zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za sen ermenske itelje nema ni razum
evanja ni simpatija na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdu nost, zloba. ia Go
rio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepo ten nain, koristei nevolje siroma n
ih i gladnih. Ali on je stra- dalnik i nesrenik, rtva svojih nezaja ljivih keri i svo
je prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz i
st i neiskvaren, dugo zadr ava moralnu istotu svoje linosti, ali postepeno popu ta, pr
ilagoava se sredini i poprima njene manire: i on iskori ava svoje najmilije da bi ob
ezbedio sredstva za ulazak u visoko dru tvo; i on, na kraju romaneskne prie, odlazi
da se ukljui u mete i blato sen ermenskog dru tva.

ia Gorio
ia Gorio je stekao bogatstvo za vreme revolucije prodajui bra no deset puta skuplje n
o to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kerim
a: kupovao im haljine, nakit, koije; obezbedio im veliki miraz i obe su se udale
u aristokratske porodice. Starija ker Anastazija postala je grofica de Resto, mlaa
Delfina je postala baronica de Nisen an. Kada su u le u visoko dru tvo, njihove potre
be su postale vee - elele su da se istaknu na balovima i sveanim veerama. Novac su d
obijale od oca koji je, zaslepljen oinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohte
ve i hirove, rukovoen stavom: "Oevi treba uvek da daju pa da budu sreni. Uvek davat
i, to znai biti otac". Dok je imao para, pazile su ga i kao parajliju svakome pok
azivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pan- sionu Voker j
e na ao skloni te, prezren i siroma an. Stalno menja spratove i iznajmljuje jevtinije
sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderi e, nije vi e no
sio skupa odela, bivao je sve mr aviji. ia Gorio "koji je imao ezdeset i dve godine i
izgledao kao da nema ni etrdeset (...), koji je imao neega mladalakog u osmehu, sa
da je liio na izlapelog, nemonog i bledog starca od sedamdeset godina". Kada je po
nestalo novca, prodavao je nakit, zlatne tabakere, svenjake, posue od srebra. Uvek
je kerima davao sa suzama radosnicama u oima, srean to su one zadovoljne i srene. Ka
da bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih keri, oslu kivao bi da uje kako
su izgledale, jesu li bile srene, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav s
lepa, pokazuje sluaj kada je zakupio stan da bi njegova ker Delfina imala gde da s
e sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih keri jer n
ije bilo ni novca, prvi put e izraziti razoaranje i bunt:
Ne, one nee doi! Znam ja to ima ve dese godina.
Ja sam to pomi ljao ponekad, ali nisam smeo da verujem.
Umro je ia Gorio sam i napu ten od keri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rast
injak i Kristof, pokuar gospoe Voker. Keri za koje je sve rtvovao nisu do le na sahran
u - poslale su prazne koije i koija e.

E en de Rastinjak
E en de Rastinjak je mladi koji je iz provincije do ao u Pariz na studije prava. Tu j
e osetio velegradski ivot, upoznao siroma tvo i blagostanje, uporedio svoju porodic
u u svetlu pariskog ivota i shvatio da mora ne to da promeni. On "silno za ele da se
istakne i da uspe po svaku cenu. Kao to se de ava kod svetlih karaktera, on je hteo
sve to da postigne samo svojom linom zaslugom". Shatio je da u velikom gradu mor
a imati za titnika da bi opstao i da bi mogao da ue u visoko dru tvo koje je postalo
njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je do ao u vezu sa daljom roakom vikonteso
m de Bozean i njena kua mu je postala prva stepenica za ulazak u visoko dru tvo. inj
enica da je roak vikontese de Bozean, koja je "po svom imenu i po svom bogatstvu,
jedna od najveih plemkinja", otvarala mu je vrata aristokratskih kua i obezbeivala
pozivnice za balove. Ve na prvim koracima u to dru tvo Rastinjak - mlad, neiskusan
i ista srca - do ivljava poni enje: njegovo odelo, dolazak pe ice na bal ili neugledni
m koijama, izazivaju podrugljive poglede i osmehe slugu koji mu otvaraju vrata. P
rvi ulasci u to dru tvo otkrili su mu neiskrenost, pritvornost, prevare, la i. Mlado
m i neiskusnom Rastinjaku ele da pomognu svojim savetima robija Votren i vikontesa
de Bozean. Votren je dobro upoznao svet i iskusio dru tvene nepravde pa nastoji d
a Rastinjaku otvori oi i uka e mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obina ka
ljuga:
Oni koji se u njoj ukaljaju vozei se kolima, to su po teni ljudi,
a oni koji se ukaljaju idui pe ice, to su lopovi.
Ako vam se desi nesrea da ukradete neku sitnicu,
pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosua kao kakvo udovi te.
Ali ako ukradete milion, onda e vas u salonima smatrati za po tenog oveka.
Pokvarenost je op ta pojava i oru je ljudi osrednjih osobina. U dru tvo treba kriti put
"bleskom genija ili ume nom pokvareno u. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovs
ko ule, ili se uvui kao kuga. Po tenjem se ni ta ne posti e". I vikontesa de Bozean, u j
ednom trenutku razoaranja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku isti
nu o ivotu i upuuje ga kako da se pona a u dru tvu u koje hoe da ue:
Dakle, Gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zaslu uju.
elite da uspete, ja u vam pomoi. Uvideete koliko je duboka enska pokvareiost,
izmeriete veliinu bedne ljudske sujete. Iako sam pa ljivo itala tu knjigu o svetu,
bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate.
Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete raunali, utoliko ete bolje uspeti.
Ako hoete da vas se svet boji, udarite bez milosti.
I ljude i ene smatrajte za po tanske konje koje ete na svakoj stanici ostavljati da
crknu,
pa ete ostvariti sve elje. (...) Vi ete uspeti. U Parizu, uspeh je sve, to vam je k
lju moi.
Ako ene nau da imate duha i dara, ljudi e u to poverovati, ako ih vi ne razuverite.
Tada ete moi sve da za elite, svuda ete imati pristupa.
Tada ete saznati da je svet skup prevarenih i varalica.
U Rastinjaku je dvojstvo: on je mlad, neiskusan, ist, neiskvaren, re en da uspe. Al
i i on je opljakao majku i sestre da bi kupio skupo odelo i vozio se koijama, to je
uslov da se ue u visoko dru tvo. Po tome je sebian, kao to su sebine keri ia Goria.
taj isti Rastinjak odbiti neasnu Votrenovu ponudu da se o eni bogatom naslednicom
Viktorinom po to pre toga bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put:
Moja je mladost jo ista kao vedro nebo: ko hoe da postane velik ili bogat ovek,
treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puziti i uspravljati se, l
askati, pretvarati se.
Ko pristane na to, zar ne znai da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, p
ovijali se, puzili.
Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov sauesnik.
O, ne. Ja u raditi plemenito, kao svetac; radiu danju i nou da steem bogatstvo samo
svojim radom.
To e bogatstvo vrlo sporo ii, ali u zato spavati mirne savesti.
Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisen en, kada oseti miris bogatstva i mond
enskog ivota, pojmie vrednost novca i njegovo dejstvo na oveka: kada ima novca, ovek
je siguran, samouveren, prav i dostojanstven. Visoko dru tvo, bogatstvo i moralna
istota - to ne mo e da opstane jedno pored drugog, shatio je Rastinjak.
Sudbina ia Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana ovoga stradalnika bez kriv
ice ru i sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svetu. Kada je morao da pozajmi fra
nak od pokuara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i
gorina. U tom trenutku je nestao dotada nji E en de Rastinjak koji je eleo da svet osv
aja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi E en de Rastinjak koji upuuje dru tvu
pretee rei: "A sad je na nas dvoje red". Na ruak kod gospoe de Nisen en odlazi Rastin
jak koji prihvata borbu sa dru tvom Sen ermena, ali prihvata i sredstva kojima se o
no slu i.
Stvaralaka poetika Onore de Balzaka obele ena je realistikom detaljizacijom. Ekspozi
ciono uvoenje u prostor na kome se odvijaju zbivanja i u kome obitavaju glavni ak
teri prie, vrlo je detaljno i pregledno. Balzak polazi od kraja i ulice gde se na
lazi pansion gospoe Voker, pa ide na pa ljivo opisivanje kue u kojoj je sme ten pansio
n, potom prednje strane pansiona, irokog vrta, glavne sobe - i tu e zapoeti pria o s
tanarima sa osnovnim informacija o njima, njihovom izgledu i karakteru. U kaziva
nju o stanarima pansiona ima informacija o poreklu, izgledu, naravi, navikama, n
ovanim prilikama, tro kovima. U izno enju ovih podataka pisac e biti precizan: tano sao
p tava koliki je prihod gospoe Mi ono, koliko na kafu tro i Votren, koliko na kiriju ia
orio.
Balzak je dobro poznavao francusko dru tvo, posebno parisko. Posedovao je dar zapa a
nja, imao je veliko ivotno iskustvo. To mu je omoguilo da detaljno ue u sve pore dr
u tvenog ivota, opi e naravi i obiaje, agoniju plemstva, intrige i zakulisane igre, la n
e strasti i usiljene osmehe, nezaja ljivost i pljaku, razornu snagu novca, brakove
iz rauna i brane prevare, po rtvovanje roditelja i bezdu nost dece, sjaj bogatstva i b
edu siroma tva.
Radei neprekidno, svakodnevno, skoro svih dvadeset i etiri asa, Balzak je pisao knj
igu za knjigom. Imao je izgraenu rutinu, ispeen zanat, ogromnu ivotnu grau - pa je es
to delo zavr avao za nekoliko noi. Malo se odmarao, malo spavao. iveo je u svetu svo
jih romana, sa ivljavao se sa svojim junacima, bolovao od njihove bolesti, radovao
se njihovim radostima. U svakodnevnom ivotu, u razgovoru sa prijateljima koji bi
ga posetili, Balzak je govorio o svojim junacima kao o stvarnim linostima koje s
u poznate i njemu i prijatelju. Ukazivao je na te ku bolest svoga junaka, radosno
je saop tavao ("Jeste li uli...") vest da se jedna njegova junakinja udaje i to dob
ro i u estitu porodicu, saop tavao je vest o nesrei ("Zamislite, nesrenica se ubila!"
).