Analiza pesme: Albatros - arl Bodler

Albatros je morska ptica koja prati brodove hranei se otpacima koje mornari i put
nici bacaju. Najvea je ptica koja leti: du ina tela joj je preko jednog metra, a ra
spon krila je dva i po metra. Vrlo je izdr ljiv leta - danima mo e da leti bez spu tanj
a na morsku povr inu. Bodler je imao priliku da vidi albatrose dok je putovao u In
diju 1841. godine. To je bila vrlo ru na i neprijatna situacija: mornari su uhvati
li albatrosa i muili ga na palubi broda. Bodler, koji je sebe video kao muenika a
roditelje kao muitelje, bio je sna no pogoen postupcima mornara: planuo je i pobio s
e sa glavnim muiteljem bespomone ptice. Tada se zainteresovao za ovu pticu i trudi
o se da to vi e sazna o njoj. Jedno od saznanja bilo je da albatros po nevremenu ne
ustra ivo leti u susret vetru.
Nesreni, nezadovoljni i pobunjeni pesnik identifikovao se sa albatrosom i duboko
su ga bolele njegove patnje i poni enja: iz toga se rodila inspiracija za ovu pesm
u. Bodleru nije bilo te ko da prihvati inspiraciju i pesniki razvije motiv ove prel
epe ptice, jer je oseao du evnu srodnost s njom - i njega su tako ponizili i uvredi
li (emotivno i moralno). Pesma albatrosu jeste pesnikovo odu ivanje onom nemom muen
iku s puta Evropa - Indija. Zato je slika albatrosa graena pa ljivo, u detaljima, o
dmereno, sa ljubavlju.

Prva strofa predoava situaciju u kojoj se sreu albatros i mornari. Mornari su doko
ni kada je vreme mirno i plovidba se odvija bez problema. U dokolici i dosadi on
i e loviti albatrose i zabavljati se. Najvei prostor posveen je osobinama ove prele
pe ptice. Osobine su postavljene u kontrastni odnos: na jednoj strani su "silne
morske ptice", na drugoj "nemarne, tihe pratilice". Epitet "silne" ukazuje na sn
agu, izdr ljivost, neustra ivost i lepotu, ali i mogunost da vlada nedosti nim visinama
. Epitet "nemarne" nema negativno znaenje (nemaran u radu, odevanju, odnosu sa dr
ugima); on ukazuje na dobru narav, mirnou, blagorodnost - njihovo kretanje za laom
je lagano, ne ugro avaju ljude, bezopasni su. "Tihe" ima znaenje odsustva zvuka, g
alame, bilo kakvog glasnog govora; ali ovaj pridev ima i znaenje tihe i mirne nar
avi, osobe koja sve prima prirodno, jednostavno i tiho.
Druga strofa opisuje novu lirsku situaciju: albatros je uhvaen i sputan na daske
od krova. Slika albatrosa je sasvim drugaija. On, kralj azura, sada je SPUTAN, NE
VE T, ZBUNjEN, SKUNjEN. Nalazi se u neprirodnoj situaciji, vezan i okru en smehom, g
alamom, ikaniranjem. Navedeni epiteti ukazuju na njegov nepovoljan fiziki polo aj al
i i na du evno stanje (skunjen, zbunjen). Posebno je upeatljiv detalj sa krilima: o
na su BELA i OGROMNA (lepota i snaga kada je albatros u letu), ali na brodu se m
iu nespretno i neprirodno - kao kruta vesla. Ovde je albatros sagledan u dve razl
iite situacije - u letu i na palubi. U letu zadivljuju njegova bela i sna na krila,
njihovo lagano i tiho kretanje u ravnomernom ritmu: belina i irina krila, lagani
let, ritmiko kretanje koje se do ivljava kao lagano klizanje po vazduhu, ini albatr
osa KRALjEM AZURA - gospodarem nebeskog plavetnila koje je uvek nedosti no zadivlj
enom oveku.
U treoj strofi se razvija i novim detaljima obogauje lirska situacija iz druge str
ofe. Albatrosu se dogaaju nove neprijatnosti i poni enja. vrsto ga dr e ruke mornara p
oput okova; jedan mornar mu duva u kljun gadan duvanski dim; drugi igra oko njeg
a imitirajui njegov let. Albatros se osea SME NO i JADNO: nemoan je da se brani, trpi
maltretiranja i muenja. Lirski subjekt ni jednog trenutka ne zaboravlja lepotu a
lbatrosa - ona se nadnosi nad ovom munom situacijom: epiteti PREKRASAN i KRILAT j
o jednom istiu snagu i lepotu kao trajne osobine i vrednosti koje niko ne mo e da un
i ti svojim grubostima i ruganjem. Time je pesnik zavr io svoje kazivanje o uhvaenom
albatrosu. Primeujemo da Bodler ne navodi sve ono to se albatrosu desilo u stvarno
sti - oslepljivanje. Gaenje zbog takvog postupka ljudi, sputalo je pesnika da tak
ve grubosti spominje. Nije mu bila umetnika namera da istie ljudsku grubost i pokv
arenost - o tome je dosta pevao u drugim pesmama. Bodlerova umetnika namera otkri
va se tek u poslednjoj strofi pesme.
Ptica albatros ima dva lika u ovoj pesmi: albatros u letu i albatros na palubi.
Kada leti albatrosa krase mnoge osobine:
Bela krila, nemaran, ogromna krila, tih, krilat, kralj azura, silan, knez oblaka
, prekrasan
Sve navedene osobine dolaze do izra aja kada je albatros u letu, u svom prirodnom
ambijentu i prirodnoj situaciji. Tada on simbolizuje snagu, neustra ivost i izdr lji
vost, lepotu, te nju za visinama (slobodom) i nedosti nim ( elje, te nje, ideali). Simbo
l je ovekove elje da se otme od umale svakodnevice i vine u prostranstva slobode du
ha. Kada je na palubi, dakle van prirodnog ambijenta i neslobodan, albatros je s
asvim drugaiji:
sputan, sme an, neve t, jadan, zbunjen, skunjen
Sve osobine koje albatros pokazuje u letu uroene su osobine, njegova stalna svojs
tva; osobine koje pokazuje lik albatrosa na palubi u manjem su broju, privremene
su, uslovljene okolnostima u koje je zapao albatros.
etvrta strofa pesme izneverava itaoev horizont oekivanja: dok je itao prethodne strof
e, u itaocu se oblikovala misao da Bodler peva o albatrosu i njegovom do ivljaju na
brodu. Takvom zakljuku odgovarala bi zakljuna (etvrta) strofa koja bi sadr avala poe
ntu o ljudskoj grubosti i prostoti. Meutim, sadr ina i smisao etvrte strofe pokazuju
da pesnik samo uzgred peva o albatrosu, da mu je albatros samo metafora za ono
o emu se peva u etvrtoj strofi:
Tom knezu oblaka i pesnik je slian;
on se s burom dru i, munjom poji oi,
ali na tlu sputan i zemlji nevian,
divovska mu krila smetaju da kroi.
Upotrebismo izraz "samo uzgred", ali on mo e da se dovede u pitanje: kako "samo uz
gred" kad su albatrosu posveene tri strofe a pesniku samo jedna, poslednja? Jedno
stavno: albatros je samo ilustracija pesnikove sudbine i pesnikove situacije u d
ru tvu, albatros je metafora pesnika i njegove sudbine. Albatros je prividna tema
pesme, prava tema pesme je pesnik. Da je to tako pokazuje prvi stih: "tom knezu
oblaka i pesnik je slian" - ono to je opisano odnosi se na pesnika, ono to je do iveo
albatros, do ivljava i pesnik. Prema tome, pesnik je izriito spomenut tek u etvrtoj
strofi i tek ovde se o njemu direktno kazuje, ali je on predmet posrednog (meta
forikog) kazivanja i u prethodne tri strofe.
Pesnik je slian albatrosu po svojim osobinama i po svojoj situaciji u dru tvu.
- On se s burom dru i. "Knez oblaka" je gospodar visina, azurnog pla- vetnila, nes
agledivog prostora. Pesnik se s burom dru i: kao to se u nebesima sukobljavaju obla
ci i vetrovi, munje i gromovi, tako se u pesnikovoj stvaralakoj du i sudaraju misli
, ideje, ideali, htenja, zamisli, inspiracije. Kao to na nebesima kljua bura, tako
u pesniku kljua kada ga zahvati stvaralaki zanos.
- Munjom poji oi. Kao to munja na trenutak blesne i nestaje, tako i stvaralake idej
e blesnu u trenutku i pesnikov stvaralaki duh ih hvata i pretvara u pesmu. Stvara
lake munje (= stvaralake ideje) stalno iskre i bljeskaju u pesniku.
- Divovska mu krila smetaju da kroi. Sintagma "divovska krila" u sklopu opisa alb
atrosa ima osnovno znaenje; ovde, u opisu pesnika, sintagma "divovska krila" ima
preneseno (metaforiko) znaenje. Kakva su to divovska krila pesnikova, koja mu smet
aju da kroi po zemlji, da se kree meu ljudima? Pesnik ivi u svom stvaralakom svetu, s
a svojim idejama i zamislima, oseanjima i raspolo enjima, radostima i tugama stvara
nja, vizijama. Pesnikove vizije su divovske, one idu decenijama ispred vremena u
kome pesnik ivi i stvara. Iz tih vizija nastaju pesme koje savremenici nisu u st
anju da shvate i razumeju. Te ko je pesniku meu savremenicima, koji nikako ne mogu
da shvate njegovo poetsko govorenje; kada ne mogu da ga shvate, progla avaju ga be
smislenim a pesnika ludakom. Jednostavno, savremenici nisu dorasli pesniku ni nj
egovoj poeziji. I jo ne to: zaokupljen svojim stvaralakim vizijama, pesnik je nevian
zemaljskim stvarima: u ivanju u ivotnim radostima, sticanju i bogaenju, karijerama.
Ne interesuje ga ni ta to je izvan njegovog poetskog sveta, pa zato savremenicima i
zgleda otkaen, aknut, lud ("Ludi Laza", govorili su savremenici o Lazi Kostiu).
Kao to je albatros prikazan u dva lika (u letu i na palubi), tako je i pesnik pri
kazan u dva lika (kao stvaralac i kao graansko lice). Kao stvaralac je div pesnike
vizije, o tar duh, bogat idejama; kao graansko lice je nesnala ljiv, nevian i sputan;
kao graansko lice izlo en je nerazumevanju i podsmehu koji ide ak do poni avanja i ni
poda tavanja.
Za to ova pesma o pesniku? Bodler je vrlo rano do ao u konflikt sa porodicom i dru tvo
m. Svojim pona anjem i nainom ivota prkosio je sredini i jo vi e pojaavao konflikt. Nisu
ga razumeli, nisu ga shvatali, ak su mu i sudili zbog poezije. I on je postao "u
kleti pesnik". Pesnik je u stalnom sukobu sa sredinom koja ne razume pesnika i n
jegovo pevanje, iskazuje netrpeljivost i prezir, nipoda tava pesnika ili ga ak i su
dski goni. Meu "uklete pesnike" najpoznatiji su E. A. Po, Lotreamon, Bodler; kod
nas V. P. Dis. Osetio je pesnik potrebu da progovori o sebi i svojoj sabrai po pe
ru, da poka e ko je, u stvari, pesnik, i za to je on obele en u dru tvu.
Vizija - Oznaava pi ev pogled, sagledavanje, "unutra nje vienje nepostojeih slika i doga
ja" (lat. visio). Bitna stvaralaka osobina pisca je vizionarstvo, odnosno sposobn
ost sagledavanja pojava, predmeta i slika nepojmljivih njegovim savremenicima. S
vojom stvaralakom vizijom pisac je nekoliko decenija ispred svojih savremenika pa
zato oni nisu u stanju da shvate ni jezik ni sadr inu njegovog umetnikog dela. Iz
toga proistiu nerazumevanje, nesporazumi, neprihvatanja (sluaj arla Bodlera i Vladi
slava Petkovia Dis-a): treba da proe nekoliko decenija, da ljudski duh uznapreduje
, pa da ta poezija bude sagledana novim oima, shvaena i vrednovana. Ovu pojavu Kar
l Gustav Jung obja njava ovako: "To se de ava onda kada je razvoj na e svesti dosegao
vi i stepen, pa nam taj stari pesnik, gledan s tog stepena, kazuje ne to novo. To no
vo je ve ranije postojalo u njegovom delu, ali je predstavljalo skriveni simbol,
koji sada mo emo da proitamo zahvaljujui obnovi duha vremena. Bile su potrebne druge
, nove oi, jer su stare oi tu mogle da vide samo ono to su bile navikle da vide".

Pitanja, zadaci i ve be
1. Pesmu Albatros preveli su i prepevali na srpski jezik Bo idar Kovaevi, Mita Jovan
ovi, Branimir ivojinovi i Nikola Bertolino.
- U emu je razlika izmeu prevoda i prepeva? Da li oba posla obavlja jedno lice?
- Proitajte prevode gore navedenih autora. U emu su razlike? Ima li su tinskih razli
ka koje menjaju smisao i znaenje pesme?
2. Pesmu Veze preveli su na srpski jezik sledei prevodioci: Du an Jovanovi: Skladnos
ti; Borislav Radovi: Sadejstva; Branimir ivojinovi: Uzajamnosti; Ivan V. Lali: Veze.
- Kako obja njavate razliite naslove iste pesme?
- Ima li neke slinosti meu ovim naslovima?
- Postoji li sklad izmeu naslova i sadr ine i smisla pesme?
- Ima li razlika u sadr ini pesme? Navedite nekoliko primera.
3. Peskik Vojislav Ili je pretea simbolizma u srpskoj poeziji. Skoro identine misli
ovim Bodlerovim nalazimo u Ilievoj pesmi Kleon i njegov uenik.