ALBATROS

Zanimljivo je to da je Bodler imao priliku da vidi albatrosa. Prizor je bio ruzan. Mornari su
uhvatili albatrosa I mucili ga. Bodler se identifikovao sa albatrosom I duboko su ga bolele
njegove patnje.
Albatros, dok leti, izgleda fascinantno, izaziva divljenje; slicno je i sa pesnikom. Kada je sam, u
trenutku dok stvara, on je u svom svetu, u svojim neobinim snovima i zanosima. On, tada, leti
na krilima mate (krilati putnik), pa njegovo trajanje u trenucima opijenosti visinama, svetom i
njegovim lepotama nalii na let albatrosa u azurnim visinama.
Dok stvara, dok je u nekim svojim visinama, pesnik nadilazi obine ljude svojom imaginacijom,
znanjem, nadahnudem, intuicijom i sposobnostima da oseti i vidi ono to je drugima
nedostupno i zauvek skriveno. Ali, kada se nadje u drutvu, kada je medju ljudima u kojima
vlada povrnost, zavist, mrnja, potreba samo za sticanjem i golim traganjem, pesnik se oseda
kao i albatros na palubi.
Prva strofa: ti mornari su ovde neko opste zlo, tipa zli ljudi koji guse pesnika koji se poistovecuje
sa albatrosom....na putu nemaran. kaze on i tihe pratilice ladja sto nad ljutim vrtlozima plove!
Epitet silne ukazuju na neustrasivost i velicanstvenost ,nemarneukazuju na njegovu mirnocu
i dobru narav.Ti vrtlozi to ti je zivot...sam surovi zivot u kome se lako moze udaviti covek kao
on!
Druga strofa govori o njihovom ropstvu....dakle on kao pesnik i kao albatros, neshvacen i sam je
uhvacen u to zlo ! njegov pokusaj da se izbori je smesan svima...dakle on je odbacen.Nalazi se u
neprirodnoj sredini okruzen galamom i smehom. nevesti, zbunjeni...na sebe misli...a opet to su
kraljevi azura- odnosno svog sveta, svog uma!
Treca strova ti vuce paralelu...nekad i sad nekad prekrasan a sad smesan, jadan...i jos ponizenja
kojima ga muce ovi zli dokoni mornari....no on ne reaguje na to maltretiranje jer je osobenjak.
u cetvrtoj pravi paralelu sa sobom...kaze da se sa burom druzi i munjom poji oci...nebeske
visine-visine uma!a na tlu, gde zivi ljudski svet kome pesnik kao da ne pripada, vec je kreirao
svoj i uzivau svojoj fikciji....i sam kaze da je na tlu sputan i zemlji nevican.
zavrsava stihom divovska mu krila smetaju da kroci,sto ce reci...njegovi atributi kojima je bio u
svom svetu veliki...ovde ga unizavaju..i od njih ne moze nikuda jer je ne shvacen!