CVEE ZLA

arl Bodler

Cvee zla, remek delo arla Bodlera, prvi put objavljeno 1857. godine, predstavljalo je
prekretnicu u istoriji ne samo francuske ve i svetske poezije i izvrilo je ogroman uticaj na
generacije pesnika. O snazi i dometu tog uticaja govore rei pesnika koji sebe smatraju njegovim
duhovnim potomstvom: Bodler je najvidovitiji, on je kralj pesnika, pravi Bog (Artur Rembo);
Duboka originalnost arla Bodlera je po mom miljenju u tome to on na snaan i sutinski nain
predstavlja modernog oveka (Pol Verlen); Bodler je poetak svega. On stvara francusku poeziju
posle vekova bljutavosti i rasprianosti (Pjer an-uv); Evo prve medu svim knjigama nae
poezije (Iv Bonfoa). Zbirka Cvee zla nije samo tako visoko cenjena od strane znaajnih pesnika
poev od kraja XIX veka, ve je imala i jo uvek ima izuzetan prijem i kod italaca; to je, u
svetskim okvirima, najee prevoeno i najvie objavljivano poetsko delo. Ono itaoca ui da
oima pesnika pronikne u lepote, ali i u tragine protivrenosti sveta i ljudskog ivljenja. Vec
naslov zbirke - Cvece zla - govori puno o nacinu Bodlerovog spajanja suprotnosti. On u svoju
poeziju ne utkiva sentimentalnost, cak bi se moglo rei da je lisena svega lirskog, mekog, nenog
i plemenitog. To je poezija prihvatanja zivota sa svim njegovim tekoama i rugobama zajedno.
Ali Bodler je veliki i moderan pjesnik po tome sto svakoj vrednosti prilazi iz nove licne
perspektive; on u svemu trazi i vidi zivot, a zivot vidi kao spoj satanskog i bozanskog,
uzvisenog, duhovnog, ali i banalnog i crvotocnog. Njegova pesma Albatros, nastala je jos 1841.
za vreme pesnikovog putovanja u Indiju, nala bi podsticaj i u Nemackoj i u Engleskoj
knjizevnosti. U ovim knjievnostima ptica albatros je imala vrednost simbola neshvacene i
ismejane velicine, a Bodler joj je dao sasvim novo znacenje: u palom albatrosu, razlici izmeu
onog pre,kad je bio "car azura", i sad kad je bedan i jadan, on docarava prolaznost i promenjivost
sudbine poslednjom strofom celokupnu simboliku vezuje za sudbinu pesnika, koji se "carem"
osea u visinama, ali "na tlo prognan, gde ga svet sa porugom gura, od divovskih krila ne moe
da hoda". Ono sto mu je u njegovom svetu, u visinama, fantasticno orudje koje ga cini carem,
oborenom albatrosu predstavlja teret, porugu i smetnju. I opet smo svedoci totalnog dozivljaja
sveta u kojem se spajaju lepota i strava, ljubav i smrt. U njegovim pesmama zivi i pariska
sirotinja koju je bas to siromatvo i beda bacilo tamo. On je u svojim pesmama izrazio snazno
saosecanje sa ponienima i razumevanje za njihovu patnju.