RABINDRANAT TAGORE

Gradinar
 Biografija
Rabindranat Tagor je književnik koji pripada indijskoj
književnosti. Rođen je u Kalkuti 7. maja 1861. godine, a umro
u rodnom gradu 7. avgusta 1941. Pored književnosti, bavio se
dramaturgijom i filozofijom. Okušao se i u prevođenju, te je
sam prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.Svoje
stvaralačko umeće počeo je da pokazuje veoma rano, kada je u
osmoj godini napisao svoje prve pesme, posmatrajući lepote
prirode i njene detalje i tako je nastavio narednih 10 godina.
Na nagovor oca Devendranaha, hinduističkog filozofa,
verskog mistika i majstora meditacije, odlazi u Englesku i
studira prava koja nikada nije završio. Tokom boravka u
Londonu objavio je svoje prve dve zbirke pesama –
„Večernje pesme“ i „Jutarnje pesme“.
Jedan je od dobitnika Nobelove
nagrade za književnost.
 Biografija
Godine 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza.
Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine,
u znak protesta protiv vladara. „Ljubav je glavna tema
Tagorine lirike: ljubav prema ženi, prema deci, prema
otadžbini, prema prirodi, prema životu uopšte“. Godine
1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku
pesama „Gitandžali“, upravo u to vreme gubi i ženu i
decu. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a
dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu u prevodu na
engleski jezik. Osnovao je eksperimentalnu školu u
Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima
obrazovanja. Pri drugoj poseti Evropi, Tagore je 12.
novembra 1926. godine došao i Kraljevinu Jugoslaviju.
Prvo je posetio Zagreb gde je održao dva predavanja na
engleskom jeziku, dok je pesme čitao na bengalskom.
Dva dana kasnije, 14. novembra stigao je u Beograd.
 Biografija 11

Dvodnevni boravak u Beogradu Tagore je počeo susretom sa

Stanislavom Vinaverom, istaknutim piscem i novinarom. I već
sutradan u listu „Vreme”, nakon dužeg razgovora koji su imali,
osvanuo je ovakav portret šezdesetpetogodišnjeg pesnika:
"Pesnik je odeven u dugu crnu mantiju, opervaženu zlatnim vezom.
On se drži mirno i tiho, govori odlično engleski sa lakim egzotičnim
naglaskom.
Poneki put kao da se dublje zamisli, kao da pada u ekstazu. I tada,
ako je reč o Indiji, on gotovo peva, izgovarajući sve reč po reč. A ako
je reč o Evropi, on izgovara brže, a njegova desna ruka jednako
ocrtava po naslonu fotelje čudne šare i poteze. Najzad, kad govori o
poeziji, on zatvori oči ispod naočara i zabaci malo glavu sa velikom
sedom bradom i sedim kovrdžama…”
Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više
od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova
poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom
misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio
povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku
poeziju na engleski jezik.
Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i
„Gitandžali“, a od romana „Brodolom“.
Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade,
eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i
komponovanjem.
Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana
Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je
danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla).
 Zbirka pesama "Gradinar"
Objavljena je 1913. godine, i danas
Zbirka obuhvata osamdeset i pet
se smatra zbirkom jednih od
najlepših ljubavnih pesama . ljubavnih pesama u prozi.
misli da je bila njegova u nekom
Motivi: priroda, čovek,
detinjstvo, žena, ljubav, poezija,
prolaznost...
Žena je za njega pola žena, a pola
san. Čoveku je toliko potrebna da
je svuda traži i svuda nalazi. On
mašta o njoj u svojim snovima i
prošlom životu...
Ova zbirka pesama uči bezmernoj
ljubavi i saradnji sa drugim
bićima, jer čovek može samo tako
opstati i srećno živeti.
Gradinar, 6. Tekstovi pesama otkrivaju da je pesnik plašljiv jer
želi da pokaže ljubav, ali ipak odustaje od svoje
namere, sumnjajući da će biti ismejan. Razlog
njegovog straha je različitost između njega i onoga
koga voli, pojačana njihovim različitim stavovima
prema konceptu slobode. Dok pesnik vreba na
slobodu i svu njenu magiju, njegova voljena se boji
slobode, pošto je navikla na sigurnost kaveza za
ptice, udobnost poznatih, ne prepoznajući lepotu
spoljnog sveta.

Motiv kaveza za ptice jasan je simbol zidova koje

ljudi koriste za podelu, bojeći se nepoznatog i ne
shvatajući da se istinska lepota i radost življenja
nalazi na tim zidovima. Motiv slobode, koji stoji
pored motiva ljubavi, najizrazitiji je u ovoj pesmi.

Ne postoji spoljni faktor koji onemogućava ovu

ljubav, ona je to postala iz nemogućnosti subjekata
da razbiju svoje zidove oko sebe. Ova pesma
pokazuje značaj simbola u Tagorovoj poeziji.
 Gradinar, 6.
Slobodna ptica koja živi u planinama poziva pticu u
kavezu da joj se pridruži, kako bi zajedno mogli Ova pesma je alegorija, puna značenja.
uživati u lepotama života, slobode i lepote. Ali ptica u Ptica zapravo predstavlja osetljivog
kavezu se plaši slobode, uživajući u privilegijama čoveka, ispunjenog ljubavlju i slobodom,
ptičjeg kaveza, toplom okruženju, mestu za spavanje i dok je ptica u kavezu simbol porobljenog
posluženoj hrani. čoveka, koji joj neće ili ne može pobeći,
Književni rod: Lirika Slobodna ptica bila je šokirana njenim stavom i nije oslanjajući se na svoju sigurnost koju nije
spreman da izgubi. Pored alegorije u
Književna vrsta: Prozna mogla da veruje da postoji ptica koja nije voljna da
leti slobodno pod nebom. Slobodna ptica je život u pesmi se javlja i kontast, (slobodna ptica -
pesma zatvorena ptica, ljubav prema visinama -
kavezu za ptice smatrala najgorim zatvorom.
Ptica u kavezu rekla joj je da je zaboravila da peva strah od visina).
zbog svog života provedenog u kavezu za ptice.
Drže se onoga što je za njih sigurno zbog straha od
životne neizvesnosti u kojoj se pred njima ne otvaraju
karte njihovih želja i nada. Ali sticanjem slobode
život nam daje priliku da naučimo nešto bolje i lepše
nego što smo ikada smatrali mogućim, a to vredi više
od bilo koje vrste života u kavezu.
 Gradinar, 61.
UKRATKO

Ovo je pesma ispunjena prelepim slikama koje

prikazuju smrt kao nešto što čovek treba
prihvatiti.

Pesnik započinje obraćajući se svom srcu. Ovo i redovi koji slede su primeri apostrofa.Čija je smrt nije objašnjeno, ali
je vrlo verovatno ili govornik ili neko njemu blizak.
Dalje traži da smrt bude bez bola. Želi da njegov život, ili život osobe koja će uskoro preminuti, bude poput leta koji se
završi sa sklopljenim krilima iznad gnezda. Ova prelepa metafora donosi sliku ptice koja sleće kod kuće, možda među
one o kojima brine i koji svoj kraj dočekuje prihvatanjem. Tagor je bio poznat po
Prirodne slike nastavljaju se u naredne redove. Sada govornik koristi zamenicu drugog lica da bi govorio o nečijim
rukama. Mogao bi razgovarati sa određenom osobom, možda voljenom osobom čija je preminula, ili se obraćao svima, poeziji slobodnog stiha. To
preporučujući način delovanja. Umesto da se nasilno i glasno odbija od smrti, on misli da nečije ruke treba da budu
„nežne kao noćni cvet“. Zanimljivo je kada govornik zatraži da kažete „svoje poslednje reči u ćutanju“. Nemoguće je znači da pesma ne sledi
istovremeno govoriti i ćutati. Aludira na vrstu mira i prihvatanja koju treba usmeriti u poslednjim trenucima.
Na kraju, smrt nije nešto čega se treba bojati ili joj se oduprijeti. Umesto toga, prikazan je kao miran proces, koji se određeni metrički obrazac
može obaviti mirno, pa čak i radosno.
ili šemu rime.
 Gradinar
Radeći i čitajući ovu zbirku, promenila sam mišljenje o poeziji, koju do sada nisam
volela. Ova zbirka je tako lepa, dirljiva, neverovatna i tako mi je prirasla srcu.
Poseban utisak na mene je ostavila poslednja, 85. pesma.