Nemanja Nenadi VI3

Felix Mendelson
Feliks Mendelson je roen 3. februara 1809. godine u Hamburgu. Potie iz bogate porodice kojoj
su drutvo pravili vodei nemaki umetnici i muziari. Otac mu je bio bankar, Abraham
Mendelson Bartoldi, a majka Lea Salomon. Ziveo je u bogatoj porodici, sto mu je omogucilo da
se bavi muzikom, koja nije donosila narocite prihode. Njegova otac bio je bankar i protivio se
njegovom odabiru poziva, ali kada je poceo da nize uspjehe, stari Mendelson je prihvatio
sinovljev izbor. Jo dok je bio dete roditelji su uoili da je Feliks izuzetno talentovan i
inteligentan. Isticao se u svemu ega bi se dohvatio, a bavio se slikanjem, pisanjem poezije,
jezicima, sportom i muzikom. Kada je imao est godina majka mu je drala asove klavira. U
poetku je njihov otac smatrao da je njegova sestra Fani talentovanija od Feliksa, ali u to vreme
bilo je neprikladno da ena ima muziku karijeru, tako da je ona ostala samo amaterski muziar.
Mendelson se esto smatra muzikim udom od deteta odmah nakon Mocarta. Jo kao dete je
napisao pet opera i jedanaest simfonija, a sa samo devet godina imao je svoj prvi javni nastup,
kada je uestvovao na koncertu kamerne muzike. Od dvanaeste do trinaeste godine, inspirisan
Bahom, Betovenom i Mocartom, napisao je dvanaest simfonija za iane instrumente. Sa trinaest
godina je objavio svoje prvo delo, Klavirski kvartet. Sa petnaest godina je objavio svoju prvu
simfoniju. Sa esnaest godina je zavrio Gudaki oktet, prvo delo koje oslikava njegovu
genijalnost, a godinu dana kasnije i uvertiru za ekspirovu dramu San letnje noi. To su
njegova najpoznatija rana dela. esnaest godina kasnije napisao je poznati Svadbeni mar.
Putovao je mnogo i prvi put posetio Britaniju 1829. godine. Nakon toga odlazi za Italiju gde
pronalazi inspiraciju za svoju Italijansku simfoniju. Mnogo je voleo Britaniju i poseta
kotskoj je izrodila dva cenjena dela: Uvertira Hebridi i kotska simfonija. U Britaniji je
uao u uticajne muzike krugove gde je imao ogroman uspeh svirajui na javnim i privatnim
koncertima.
Mendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za zivota postigli slavu i obogatili se.
Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na primer, bio je takav hit, da je, u jednom
trenutku, bio najvise izvodjeni koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz
prepricavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj specijalni klavir bio je
toliko naviknut na svirace Mendelsonovog koncerta, da je nastavljao da svira tu muziku cak i
kada niko nije dodirivao njegove dirke! Lokalni stimer je pokusavao sve sto je u njegovoj moci
da zaustavi svirace klavira prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz prozor, seckao
dirke sekirom. Medjutim, klavir i dalje nije prestajao.Na kraju je preostale komade klavira bacio
je u vatru i koncert je najzad utihnuo.
Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Njemackoj, gde je Bah, jedan vek pre toga,
napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odigrao glavnu ulogu u popularizovanju
Bahove muzike. Mnoge od njegovih kompozicija trunule su posle njegove smrti u ostavama (ili
su
bile
bacene).
Feliks Mendelson je pronasao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po Mateju, prvi put posle
Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao postovan, cenjen i voljen u celom svijetu.
Kada je doslo vreme da diriguje prvo izvodjenje Pasije po Mateju, Feliks Mendelson je dosao do
dirigentskog podijuma i otvorio na stalku za note ogromnu partituru. Pojavio se samo jos jedan
mali problem. Dok se publika smetala na svoja mesta, Feliks je otkrio da ima pogresnu partituru
(note)! Knjiga je izgledala isto kao prava Bahova kompozicija jednako debela,
iste kozne korice meutim, bila je to potpuno druga kompozicija, drugog kompozitora.Bez
obzira na to, Mendelson je podigao dirigentsku palicu i poceo da diriguje Bahovo delo, okrenuvi

note pogresne partiture s vremena na vreme, kako ne bi uzbunio muzicare. Uspeo je da diriguje
celu Bahovu Pasiju (koja traje vise od dva sata) po seanju, bez primetnih greaka.
Njegov individualni stil je melanholian, elegian i sentimentalan, ali uvek pod budnim okom
intelekta. Intelekt i uravnoteenost preovlauju u njegovim delima. Mendelson je bio izuzetan
slikar akvarela i bio je veoma vet u crtanju olovkom. Ponekad bi ak pravio skice i karikature u
svojim pismima. Pored toga bavio se i knjievnou, filozofijom i govorio je engleski, italijanski
i latinski jezik.Sa samo 26 godina 1835. godine, postavljen je za dirigenta Lajpcikog orkestra.
Njegovi koncerti su ukljuivali mnoge od njegovih kompozicija, kao i dela njegovih
savremenika. eleo je da razvije muziki ivot u Lajpcigu i 1843. godine osnovao je Lajpciki
konzervatorijum. Odrastanje u srenoj porodici uticalo je na to da i sam Mendelson ima srean
brak. Nakon to je njegov otac preminuo, 1836. godine upoznao je Sesil anren, erku
svetenika. Mendelson je bio deset godina stariji od nje, a ona je imala samo esnaest godina
kada su se verili. Venali su se 28. marta 1837. godine i tokom braka dobili petoro dece. Sesil je
umrla 1853. godine, est godina pre Feliksa.Pred kraj ivota, Mendelson je bio veoma bolestan.
Poslednje putovanje u Englesku ga je iscrpelo i nakon vie sranih napada umire 1847. godine u
trideset i osmoj godini ivota, samo est meseci nakon smrti njegove sestre Fani. Jednom je
opisao smrt kao mesto gde muzika i dalje postoji, ali gde vie nema tuge i rastanaka. Kada je
kraljica Viktorija ila za Mendelsonovu smrt, opisala ga je kao najboljeg muzikog genija, pored
Mocarta.
Abraham Mendelson, sin poznatog jevrejskog filozofa Mezesa Mendelsona, potpomagao je
talenat svoga sina Feliksa i omoguio mu je da se slobodno razvija.
On je angaovao poznate izvoae da u njegovoj kui odsviraju prva dela njegovog sina. Na
koncert je pozvao poznate sluaoce.
Stari ovek je sijao od ponosa kada su mu estitali na uspehu njegovog sina.
Dakle rekao je veselo kada sam bio mali, tada sam bio sin Mozesa Mendelsona. Sada sam
Otac Feliksa Mendelsona! ta sam ja zapravo? Nita drugo osim veze izmeu dve generacije.