U treoj godini je udarao po dirkama embala, ali ne besciljno, kako to obino rade mala

deca, ve paljivo traei i sluajui melodiju, koja je nastajala ispod njegovih malih prstia.
Iz Salcburga odlazi na prvu truneju u estoj godini sa ocem, poznatim violinistom i
pedagogom. Zatim slede koncerti, turneje koji su obeleili njegovo detinjstvo. Nisu to bili pravi
koncerti, otac ga je zajedno sa njegovom starijom sestrom prikazivao kao udo od deteta. I to
kakvo! Ovo dete je oigledno moglo raditi bilo ta i bez prethodnog poduavanja. Mogao je
Mocart svirati gudake instrumente, improvizovati i komponovati i teno svirati bilo koji
instrument sa klavijaturom, pogoditi i ponoviti bilo koju kombinaciju tonova koje bi neko
odsvirao.
Mocart je u detinjstvu najvie svirao embalo, klavikord i orgulje. Tek u dvadeset prvoj
godini, po dolasku u Pariz 1772. godine poinje da se interesuje za klavir. Postao je izuzetan
pijanista, ali Mocart klavir nije poznavao samo kao pijanista, ve je bio fasciniran njegovom
konstrukcijom i o tome veoma mnogo znao. U jednom od mnogih pisama pie svom ocu:
tajnovi klaviri mi odgovaraju. Kada snano udarim, bilo da prst zadrim ili uklonim sa
dirke, zvuk odmah prestaje. Na koji god nain udarim dirku, dobijam ujednaen ton,
nikada jai, slabiji, nikada ne otkae, uvek je ravnomeran.
Mocart za mnoge teke trenutke svog detinjstva okrivljuje oca, ali nakon odlaska iz rodnog grada
poinje njihovo dugogodinje dopisivanje.
Mocart je u Evropi bio poznat i kao virtuoz i kao kompozitor. Svi njegovi prijatelji, kompozitori i
sledbenici bili su svesni da je on najvei muziar u Evropi.
Mocart je bio nestrpiljiv, arogantan i blago reeno, nadmen. Nije bio prijatan kolega, retko je
imao lepu re za druge muziare, ali je cenio izuzetne. U sviranju i komponovanju, poduavanju,
traio je maksimum od sebe i drugih. Nije podnosio povrno poduavanje i nesavrenu tehniku.
Kada bi to primetio postajao je veoma neprijatan. U pismu ocu o jednoj mladoj pijanistkinji kae:
Da sam je njen uitelj, iskljuivo bi dugo vebala levu, zatim desnu ruku, najpre veoma
polako, dok obe njene ruke ne budu dovoljno uvebane.
Mocart je dok je svirao, sedeo veoma mirno, naspram sredine klavira, nepomina lica. Nije
menjao tempo u ponovljenim delovima melodije. Nije voleo da se diu ruke pri sviranju, a prste
je drao sasvim blizu klavijature. Svirao je umereno, sreeno, iako, da je eleo, mogao je svirati
brzo. Izvan svega imao je izvanredan oseaj za ritam. O tome pie ocu: Lake je svirati u brzom
nego u sporom tempu, u tekim delovima moe izostaviti nekoliko nota, a da niko nita ne
primeti. Ali, da li je to onda lepa muzika? U brzom sviranju mogu leva i desna ruka
izmeniti mesta, i niko nee primetit, ali, da li je to lepo? I u emu je uopte vetina sviranja?
U ovome, da se delo svira u tempu u kojem je napisano, sa potrebnim izrazom i ukusom,
tako da vam se ini da izvoa svira sopstvenu kompoziciju.
Poslednjih godina svoga ivota zdravstveni problemi su bili sve vei. Ni tada ne prestaje da
stvara. Njaegovo poslednje delo Rekvijem ostaje nedovreno, a on danonono ima viziju da
ga neko primorava da komponuje. O tome pie: Vidim ga neprekidno preda mnom, on me
primorava, podstie bez prekida i nagoni da to komponujem mimo svoje volje. Ako bih
pokuao da odustanem od toga posla odmor me zamara i satire vie nego rad.

Mocart jednu treinu svog ivota proveo na putovanjima i pri tom posetio 200 evropskih
gradova.
Kada se 27 januara 1756 . godine u Salcburgu se rodio Volfgang Amadeus Mocart niko
nije mogao da sanaja da je na svet doao jedan od najveih muzikih genija u istoriji.
ivot kompozitora Male none muzike i arobne frule do danas prate legende, pri
tom se esto smee sa uma da je Mocart bio neverovatno radan i je na radu zasnovana
da njegova kompozitorska plodnost. Mocartova velika strast bilo je muziko pozorite
iako su u njegovom opusu medju 626 dela samo 22 opera,

Mocart je danas jedan od najpopularnijih i najomiljenijih kompozitora. Ve u ranom uzrastu,

Mocart pie izuzetno uspela muzika dela, no tek tokom putovanja u Majnhajm i Pariz
Mocartovo stvaralatvo stie priznanje, dok period Velikog Mocarta otpoinje sa Bekim
godinama (1781). Volfgang Amadeus Mocart rodio se 27.01.1756. godine u Salzburgu. Njegov
otac Leopold, profe- sionalni muziar, rano je uoio izuzetne sposobnosti svoga sina. 1768.
godine u Beu Mocart komponuje operu Bufo.
U vremenu od 1769 - 1773 Mocart i njegov otac u tri navrata putuju u Italiju, domovinu opere,
gde Mocart pie operu Luio Silja. Tako e Mocart kao vrlo mlad stvoriti imid lutajueg
muziara, koji e negovati celog ivota. Inspirisan Hajdnovom muzikom Mocart komponuje u
Beu est kvarteta za iane instrumente, a u Salzburgu dovrava etiri velike simfonije. Mocart
e ostati u Salzburgu sve do septembra 1777. godine , zatim odlazi u Pariz.
U januaru 1781. godine Mocart boravi u Minhenu, gde pie operu Indomeneo. Potom odlazi u
Be, gde u vodeim krugovima visokog drutva daje asove klavira i dri uspene klavirske
koncerte. Zahvaljujui baronu Van vitenu otkriva muziku Baha i Hendla i oduevljen njihovim
stvaralatvom 1782. pie operu Otmica u Saraju i dovrava prva tri iz serije velikih klavirskih
koncerata.
Od jula do oktobra 1783. posledni put boravi u Salzburgu, gdje nastaje njegova sveana Misa u
G-molu. Sledi potom period koji je bez sumnje najsrenija faza u Mocartovoj karijeri-beki
period. Uporedo sa Hajdnom dovodi klasini beki stil do savrenstva. Ve 14.decembra 1784.
stupa u organizaciju slobodnih Zidara. Figarova enidba, prva od njegovih triju velikih
italijanskih opera, dovrena je 1.maja 1786. Iste godine nastaju i dva velika kvinteta a tokom leta
1788. njegove posledne velike simfonije. Od aprila do juna 1789. Mocart provodi na putovanju
(Drezden, Lajpcig, Berlin).
1790.godine Mocart se bori sa materijalnim nedaama i zapostavlja komponovanje, ali ubrzo
sledi prava erupcija novih dela, meu kojima je i opera arobna flauta. Meutim Mocart je
ozbiljno bolestan i ubrzo umire, u Beu, 5.decembra 1791. Uprkos kritikama koje su pratile
njegovo stvaralatvo, Mocartova reputacija je izuzetno velika, a desetak godina kasnije njegovo
delo e stei veliku popularnost irom Evrope

Volfgang Amadeus Mocart je roen 1756. godine u Salcburgu. Potekao je iz veoma imune i
muzike porodice. Otac Leopold Mocart je bio violinista, kompozitor, koncert majstor. Radio je
kod nadbiskupa i imao je svoju kolu violine. Starija sestra Marija Ana, bavila se muzikim
zapisom, kao i sviranjem na embalu.
Od 1762-1766. godine Mocart je sa roditeljima i sestrom iao po svetskim metropolama. Svi su
bili fascinirani Mocartovom nadarenou, kada su ga nazvali udo od deteta. On tad nije samo
svirao, ve je i komponovao, a i sluao ostale kompozitore. Ve 1768 godine postaje koncert
majstor nadbiskupovog orkestra. Sa svojih 14 godina je mogao da odsvira deonicu violine u
klavirskom triju (bez prethodnog vebanja), da improvizuje razne varijacije i da ih kasnije ponovi,
da uje neko delo samo jednom, a potom da ga bez greke zapie. Jednom je ak napisao
sonatu, ali je stigao da komponuje samo deonicu za violinu. Sutradan je pomenutog violinistu
pratio bez problema, bez zapisa svoje deonice.
1777. godine Mocart kree sa majkom Ana Marijom u Minhen, a kasnije se sele u Ausburg. Tada
pati zbog svoje velike neostvarene ljubavi prema Alojzi Veber, erke pozorinog aptaa

Posle toga Mocart odlazi u Pariz i shvata da vie nije dete, i da ga javnost vie ne shvata
ozbiljno. to je najgore od svega u tom periodu mu umire majka. Posle toga se vraa u Salcburg.
Zbog svaa sa tadanjim nadbiskupom Mocart odluuje da ostavi oca i sestru i napusti grad.
1781. godine odlazi u Be i tada poinje polako ali sigurno njegovo propadanje.
U Beu nastaju velika muzika dela kao to su opere Figarova enidba, Don uan, arobna frula
i druge instrumentalne kompozicije.

1782. godine se eni Konstancom Veber (sestrom svoje nekadanje velike ljubavi).
Prvih par godina u Beu Mocart uiva ugled u visokom drutvu, da bi posle par godina poela
strana beda. Iako je radio od jutra do mraka jedva da su mogli podmiriti sve dugove.
Tako je Mocart sve to je ranije imao morao da zaloi. Propadale su mu stvari, ali mu je i zdravlje
bilo sve loije.
Jednog dana 1791. godine neko mu je traio da napie Reqviem (misu za mrtve). Mocart, poto
je oseao da mu je smrt blizu, komentarisao je da Reqviem pie za sebe. Sa nepunih 36 godina
je umro u stranoj bedi. Toga dana je besnela strana oluja i par prijatelja, koji su hteli da ga
isprate kako dolikuje velikom muziaru, nisu uspeli. Poto je Mocart sahranjen u grobnici sa
ostalim siromasima, njegov grob je i dan danas ostao nepoznat.
Mocart je pisao na svim poljima muzike. Ali najvie se istakao u komponovanju opera, koje su ga
uistinu i najvie privlaile. Veliki broj Mocartovih kompozicija se izvodilo na italijanskom jeziku, to
je i jasno, jer je i on sam u jednom pismu upuenom svome ocu rekao, da bi radije pisao
francuske opere, nego nemake, ali najradije italijanske, nego francuske i nemake.
Do 1780.godine Mocart je napisao mnogo opera, a najznaajnije su buffe opere La finta
semplice,(la finta semplie) La finta giardiniera(La finta ardinijera), opere serije
Mitridate, (Mitridate) Lucio Silla(Luo Sila ) i pastorale Il re pastore(Il re pastore).
1780. godine nastaje Idomeneo (Idomeneo), krupan korak u stvaranju Mocartovih opera. Tad
je shvatio da je opera jedno sloeno scensko delo , zaokruena celina i da e njen tok prekinuti
mali odvojeni delovi.
1782. godine se izvodi Otmica iz Seraja, opera igrakog karaktera.
Par godina kasnije nastaju dela Loca del Cairo(L'oka del Kairo-guska iz Kaira),Lo sposo
deluso(Lo spozo deluzo-razoarani mladoenja) i Der schauspieldirektor(Der
aupildirektor) ,koja nisu ba prihvaena u javnosti.
1786. godine se u Beu prikazuje komina opera Figarova enidba na libreto (tekst) Lorenca da
Ponta, prema istoimenoj komediji francuskog pisca Bumarea.
Posle ove opere, godinu dana kasnije 1787. u Pragu je prvi put izvedena opera Don uan( Don
ovani).
Na putu ka vrhu svog dramsko-muzikog stvaralatva, Mocart je komponovao Cosi fan tutte
(Kozi fan tute-Takve su sve)1790.godine na libreto Lorenza da Pontea, i La clemenza di
Tito(La klemenca di Tito-Titovo milosre)1791. godine, na Metasijev tekst. Ovu operu je
napisao za samo 18 dana usred rada na arobnoj fruli.
Libreto za arobnu frulu sastavio je ikaneder, koji je bio peva, glumac, dramski pisac i
kompozitor. Iako tekst ima nedostataka, Mocartova muzika mu daje popunu dubinu, kao to je
prilagoena svim situacijama. arobna frula je napisana 1792. godine.
Pored opera u kojima se proslavio, Mocart je komponovao i instrumentalna dela. Najvei broj
pripada simfonijama, kojih je 49. Uzor mu je bio Johan Kristijan Bah i njegova italijanska
simfonija.
Od prve simfonije u Es-duru, koju je napisao u veoma mladim godinama, videli su se znaajni

napreci doPariske simfonije u D-duru 1778. godine. U tu grupu spadaju i Hafner, Linc i Praka
simfonija. Poslednje tri simfonije su najbolje i one su napisane u Es-duru, g-mollu i u C-duru
(Jupiter simfonija).
Takoe postoji veliki br. kamernih dela (dueti, terceti, kvarteti i kvinteti), meu kojima se istiu
est kvarteta posveenih Hajdnu.
Prvi klavirski koncert je napisan 1773. godine u D-duru, a Mocartov vrhunac je ostvaren
koncertom u Es-duru. Najznaajnija dela napisana su u periodu od 1784-1786. godine, gde
spadaju koncerti u Es i C-duru. Posle njih nastala su jo samo dva: Krunidbeni koncert u D-duru i
B-dur koncert napisan1791godine. Klavirskih koncerata ima 25, od kojih su najbolji oni u D-duru,
u A-duru, a posebno u c-mollu i d-mollu.
Od duhovne muzike Mocart je ostavio dosta kompozicija iza sebe. Meu njima su misa u c-mollu
(napisana 1783.godine), C-duru, kao i Krunidbena misa. Od moteta je najuveniji Ave verum
corpus(Ave verum korpus), a najbolja duhovna kompozicija je Reqviem(Rekvijem), koju je
pisao za sebe (sam je tako smatrao jer je oseao da mu je smrt blizu).

uveni kompozitor, Volfgang Amadeus Mocart, roen je 1756.g. u austrijskom gradu

Salcburgu. Za Volfganga se govorilo da je "udo od deteta". I to ne bez razloga - u
petoj godini napisao je prve male kompozicije, a u jedanaestoj prvu operu. Njegov
otac Leopold, bio je violinista i kompozitor. Sa nepunih est godina, Mocart je sa
ocem i sestrom poeo da putuje po Evropi i svira. Podjednako dobro je svirao i klavir
i violinu.
Bio je plodan kompozitor, puno je putovao, ali nije uspevao da se skrasi na jednom
mestu. Posle mnogo godina lutanja, 1781. nastanio se u Beu.
Godine 1787. obreo se na dvoru Jozefa II, na mestu dvorskog kompozitora.
Mocart je napisao vie od est stotina kompozicija. To su: opere "Otmica iz saraja" iz
1782. godine, "Cos fan tutte" (Takve su sve) iz 1790, "arobna frula" iz 1791, zatim
41 simfonija, brojne sonate, kao i mnoga druga dela. Njegove opere "Figarova
enidba" (1786) i "Don ovani" (Don uan) (1787) ve posle prvih izvoenja postigle
su izvanredan uspeh.
Svoje poslednje delo, Rekvijem, pisao je po narudbini, za jednog plemia
("rekvijem" je misa za umrle.)
Ne zavrivi Rekvijem, posle teke bolesti i u nematini, Mocart je umro. Imao je
samo 35 godina.
Njegova porodica nije imala novca da ga sahrani na dostojan nain i on je, kao i svi
siromasi tog vremena, sahranjen u nekoj od zajednikih grobnica, bez ikakvog
obeleja.

(Wolfgang Amadeus Mozart) (27. , 1756 5.

, 1791)
.
.
, ,
("
") .
.
.

. , ,
,

 . ,
.
.
, ,
1762. ,
. , ,
, , , , , ,
. 1767.
1768. .

Svaki stvaralac je enigma, ali ovaj je udo umetnosti, udo muzike i duha rekao je
Trbojevi. Moj prilaz sutini Mocartove linosti, kao oveku i kao stvaraocu, nije
istorijski niti muzikoloki. Ljudi se esto pitaju kako je neki nezgodan ovek mogao da
komponuje vrhunsku muziku. itajui i razmiljajui o Mocartu, svirajui njegova dela,
shvatio sam da je on bio udno obian ovek sa svim vrlinama i manama. Govorili su da je
bio nesposoban za ovozemaljski ivot, da je ostao veliko dete do kraja ivota, da se predao
kartanju i bilijaru. Ali takav ovek bio je u stanju da stvori i nadzemaljsku muziku, muziku
bez Zemljine tee. Neposredno posle oeve smrti komponovao je vrlo veselu Malu nonu
muziku, nakon gubitka erke darovao nam je najvelianstveniju simfoniju Jupiter.
Zbog toga se spekulisalo da li je bio neosetljiv ovek. Zapravo, on je bio podloan svim
osobinama i slabostima svakog obinog normalnog oveka koji osea bol, radost, tugu,
razoaranje. Ali u njegovoj linosti bujao je i taj neiscrpni izvor muzikih i zvunih ideja
okrenutih harmoniji i svetlosti.
Bez prekrabanih nota
On je podsetio na scenu iz filma Amadeus u kojoj Salijeri tajno dobija rukopis kompozicije
svog konkurenta i u neverici, zapanjeno gleda kako je mogue da taj rukopis u originalu nema
nijednu ispravku niti prekrabanu notu. Posle toga, Volfgang je rekao kako on u jednom trenutku
vidi celu simfoniju obasjanu sjajnom svetlou, sa svim detaljima i pojedinostima i samo mu
ostaje da te note pribelei. Zvui jednostavno, lako, mekerski i leerno.
Za ovaj jubilej urednik filmskog programa Neboja Popovi izabrao je sledee filmove: danas u
12 asova projekcija filma arobna frula Ingmara Bergmana u Dvorani kulturnog centra
Beograda, subota u podne rezervisana je za nemako ostvarenje Koga bogovi vole (filmovana
Mocartova biografija uraena po Gebelsovoj inicijativi, reija Karl Hartl), u isto vreme u nedelju
Viderbergova Velika ljubav Elvire Madigan, jedna od najlepih ljubavnih pria u evropskom
filmu.
Raskoan i prebogat program koji sigurno podmiruje ukus i onih najprobirljivijih i najzahtevnijih
posetilaca pomogao je Sekretarijat za kulturu Skuptine grada Beograda, Austrijski kulturni
forum u Beogradu i Atlas Internacional.
Volfgang Amadeus Mocart
(1756-1791)
uveni kompozitor, Volfgang Amadeus Mocart, roen je 1756.g. u austrijskom gradu Salcburgu.
Za Volfganga se govorilo da je "udo od deteta". I to ne bez razloga - u petoj godini napisao je
prve male kompozicije, a u jedanaestoj prvu operu. Njegov otac Leopold, bio je violinista i

kompozitor. Sa nepunih est godina, Mocart je sa ocem i sestrom poeo da putuje po Evropi i
svira. Podjednako dobro je svirao i klavir i violinu.
Bio je plodan kompozitor, puno je putovao, ali nije uspevao da se skrasi na jednom mestu. Posle
mnogo godina lutanja, 1781. nastanio se u Beu.
Godine 1787. obreo se na dvoru Jozefa II, na mestu dvorskog kompozitora.
Mocart je napisao vie od est stotina kompozicija. To su: opere "Otmica iz saraja" iz 1782.
godine, "Cos fan tutte" (Takve su sve) iz 1790, "arobna frula" iz 1791, zatim 41 simfonija,
brojne sonate, kao i mnoga druga dela. Njegove opere "Figarova enidba" (1786) i "Don ovani"
(Don uan) (1787) ve posle prvih izvoenja postigle su izvanredan uspeh.
Svoje poslednje delo, Rekvijem, pisao je po narudbini, za jednog plemia ("rekvijem" je misa za
umrle.)
Ne zavrivi Rekvijem, posle teke bolesti i u nematini, Mocart je umro. Imao je samo 35
godina.
Njegova porodica nije imala novca da ga sahrani na dostojan nain i on je, kao i svi siromasi tog
vremena, sahranjen u nekoj od zajednikih grobnica, bez ikakvog obeleja.

Za kraj: ispred slajda o D.Trbojeviu:

U svojim delima Mocart je ispriao sopstvenu ivotunu priu. Opisao je neprestanu
borbu i este pobede svoje ivotne radosti nad trenucima velike tuge.
Nekada su ga kritikovali i hvalili, danas ga svi slave, jer bio je ispred svog vremena
traee od sebe uvek vie.
Imao je malo uenika, jer za svoj rad traio je visoke honorare. Znao je koliko vredi i
cenio je svoje znanje. Bio je strog nastavnik, ali i kritiar.