МОЦАРТ Михајло Радисављевић

ВОЛФГАНГ
АМАДЕУС
МОЦАРТ
Волфганг Амадеус Моцарт је био
један од најутицајнијих и
најзначајнијих композитора класичне
музике. Његов рад броји више од шест
стотина дела и укључује симфоније,
концерте, композиције за клавир,
камерну музику и оперске и хорске
композиције.
ДЕТИЊСТВО И ПОРОДИЦА
Волфганг Амадеус Моцарт је рођен 27. јануара 1756. године у Салцбургу.
Потиче из породице успешних музичара. Отац му је био Леополд Моцарт који
је као музичар радио за принца архиепископа Салзбурга. Био је и учитељ и
компоновао је по наруџбини. Волфгангова мајка се звала Ана Марија Пертл.
Имали су укупно седморо деце, али је у то време била веома велика стопа
смртности деце и преживели су само Волфганг и његова старија сестра Марија
Ана.
Леополд је почео да подучава свог сина када му је било само неколико година.
Он запоставља посао како би се посветио свом сину и његовом образовању.
Моцарт је већ са три године знао да свира клавир, а отац га је учио да свира и
виолину. Веома брзо развија вештину свирања свих тадашњих музичких
праваца.
МОЦАРТОВИ РОДИТЕЉИ
ДЕТИЊСТВО И ПОРОДИЦА
Леополд је био веома посвећен улози наставника своје деце, захтевајући
дисциплину и савршенство. На срећу, брат и сестра су били веома успешни.
Ускоро је Волфганг превазишао очекивања свог оца и са пет година пише своје
прве композиције и показује невероватно умеће на кларинету и виолини.
Леополд 1762. године одводи Волфганга и Марију Ану, звану Нанерл, у двор у
Минхену. Мозарт је представљен као „чудо од детета”. Тада му је било само
шест година. После тога су наступали на двору у Паризу, Лондону и другим
европским градовима. Путовања су била дуга и Волфганг се пар пута озбиљно
разболео. Леополда је више бринуло богатство које му може измаћи него
здравље његовог сина.
СЛИКОВИТ ПРИКАЗА МОЦАРТА
НА ДВОРОВИМА У ЕВРОПИ
МЛАДОСТ
Моцарт са оцем одлази у Италију 1769. године, док сестра остаје код куће са
мајком. Званично је њена музичка каријера била завршена, јер је, по тадашњим
обичајима, било забрањено девојкама да показују своје уметничке таленте у
јавности.
До своје двадесете године имао је прилику да ради на различитим музичким
жанровима, компонујући симфоније, гудачке квартете, сонате и неколико опера.
Развио је страст према концертима за виолину, али их је написао само пет, од
којих су најпознатији бр. 3 и бр. 5. Писању клавирских концерата окренуо се
1776. године и завршио са клавирским концертом бр. 9.
МЛАДОСТ
Упркос успеху његових композиција, Моцарт је постао незадовољан својим
положајем помоћника диригента, који му је обезбедио архиепископ. Био је
веома амбициозан и сматрао је да може да постигне више на неком другом
месту.
У августу 1777. године, Моцарт одлази на пут у потрази за бољим запослењем.
Обишао је Манхајм, Париз и Минхен. На путовању га је пратила мајка, која се
током путовања разболела и умрла 3. јула 1778. године. Након што је чуо вест о
смрти своје жене, Леополд је свом сину обезбедио место на двору у Салзбургу,
које Моцарт прихвата.
ДВОР У САЛЗБУРГУ
САЛЗБУРГ

Током тог периода компонује многа

црквена дела, међу којима је и
„Крунидбена миса”. Моцарт је на двору
имао различите несугласице (није му се
свиђало сто га третирају као слугу) и 1781.
године бива отпуштен и одлази у Беч, где
остаје до краја живота. У Бечу је постао
веома познат као композитор, извођач и
предавач. Тада је започео своју чувену
оперу „Отмица из Сараја”.
ПРИВАТНИ ЖИВОТ
Против воље својих родитеља, Моцарт се оженио Констанцом Вебер 1782.
године, са којом је имао шесторо деце, од којих је преживело само двоје. Живот
му је био испуњен новчаним тешкоћама јер га често нису плаћали, а водио је
екстравагантан начин живота.
Пред сам крај живота написао је своја најчувенија дела међу којима су опера
„Чаробна фрула”, „Фигарова женидба” и недовршени „Реквијем”.
СТВАРАЛАШТВО
Моцартова дела имају различите вредности. Композиције које је писао у раној
младости имају историјску вредност, док је већина дела значајна због свог
уметничког квалитета.
Моцартов опус се састоји од 17 опера, више од 50 симфонија, велики број
инструменталних композиција, као што су касације, дивертимента, серенаде,
квартете, трија, више од 30 соната за клавир и виолину , 26 клавирских соната, 7
виолинских и 27 клавирских концерата и 11 за друге инструменте.
Међу најпознатијим Моцартовим делима су серенада “Мала ноћна музика“, опере
“Дон Ђовани“, “Чаробна фрула“, “Фигарова женидба“, клавирских соната бр. 11
(“Турски марш“), Крунидбена миса и Реквијем.
Моцарт је преминуо са непуних 36 година, 5. децембра 1791. године у Бечу у
страшној беди.