KOFEIN

Maša Spasić III8

C8H10N4O2
Kofein (trimetilksantin) je prirodni alkaloid,
koji se dobija iz zrna kafe, iz listova čaja i
iz kakaovih zrna.

1,3,7-trimetilksantin
Molekulska formula C8H10N4O2
Molarna masa 194.19 g/mol
Agregatno stanje bez mirisa, beli kristali ili prah
Gustina 1.23 g/cm3, u čvrstom stanju
Tačka topljenja 227–228 °C (anhidrozni)
Tačka ključanja 178 °C 
 Dobijanje

Kofein se može dobiti ekstrakcijom iz listova čaja ili zrna

kafe. Mnogo kofeina se dobija industrijski pri preradi
kafenaročito pri dekofeiniranju (uklanjanju kofeina iz
proizvoda od kafe), pri čemu je sredstvo za
ekstrakciju dihlormetan, etil ester sirćetne kiseline ili ugljen-
dioksid. Osim ovog postupka, kofein se industrijski
uglavnom dobija putem Traubeove sinteze.
 Osobine
Po nomenklaturi Međunarodne unije čiste i primenjene
hemije (IUPAC) puni naziv kofeina glasi:
1,3,7-trimetil-2,6-purindion,
odnosno kraće 1,3,7-trimetilksantin, po hemijskoj
izvedenici kofeina iz ksantina.
Kofein pri kristalizaciji iz vode gradi kristalni hidrat
u obliku dugih iglica.
Derivati ksantina kao što su kofein su slabe baze.
I pored toga, rastvori derivata ksantina nisu
alkalni, ali se oni ubrajaju u alkaloide.
Kofeina ima i u gaziranim, alkoholnim i energetskim
pićima, u raznim poslasticama, kao i u brojnim industrijski
prerađenim namirnicama. Takođe, ovu supstancu
farmaceuti često koriste i kao dodatak mnogim lekovima.
Nezavisno od toga da li se unosi kroz hranu, ili kao lek, kofein
biva apsorbovan u roku od 45 minuta, otprilike. Vrhunac ak-
tivnosti u krvi dostiže u periodu od oko jednog sata nakon uzi-
manja i ostaje prisutan 4-6 sati. Tokom tog perioda kofein menja
način na koji mozak i telo funkcionišu. Kofein ima sličnu strukturu
kao i adenozin- supstanca prisutna u svim ljudskim ćelijama. U
mozgu se adenozim ponaša kao CNS (centralni nervni sis-
tem) depresant.
Adenozin promoviše pospanost i potiskuje uzbuđenje
usporavajući aktivnost nerava. Vezivanje adenozima takođe
uzrokuje krvne sudove u mozgu da se proširuju, odnosno da
uvećaju uzimanje kiseonika tokom spavanja. U budnom stanju,
nivoi adenozina u mozgu se dižu svakog sata, čineći tako mozak i
telo manje osetljivim na nadražaje i manje budnim.
Za nervnu ćeliju kofein je isto što i adenozin, pa se prvi
vezuje za receptore adenozina. Ipak, za razliku od adenoz-
ina, ne utiče na umanjivanje ćelijske aktivnosti. Pošto
kofein maksimizuje sve receptore za koje se adenozin
vezuje, ćelija više ne može da prepozna adenozin.
Shodno tome, umesto usporavanja usled koncentracije
adenozina, ćelijska aktivnost se ubrzava.

Kofein blokira adenozinovu sposobnost da otvori, raširi

krvne sudove u mozgu, terajući ih da se sužavaju. Up-
ravo iz ovog razloga se kofein upotrebljava u
lekovima za ublažavanje glavobolja. Ukoliko je
glavobolja vaskularna, olakšanje je posledica
sužavajućeg dejstva kofeina na krvne sudove. Hipofiza de-
tektuje uvećanu aktivnost neurotransmitera u mozgu (kao
posledica blokiranja adenozina) i otpušta hormona koji
signaliziraju nadbubrežnim žlezdama da luče epinefrin.
Malo je verovatno da će pojedinac umreti usled
preteranog unosa kofeina kroz ishranu. Procenjuje se
da je potrebno oko 150 energetskih pića sa kofeinom,
kako bi se izazvala smrt odraslog muškarca.
HVALA NA
PAŽNJI