Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet Medicinskih Nauka

Tema: Medicinska Marihuana

Student: Racković Nikola 09/2012

Mentor: prof. dr Đoković Danijela

1
 KONOPLJA, MARIHUANA ILI CANNABIS SATIVA

Konoplja, marihuana ili Cannabis sativa je zaista jedan od čovečanstvu

najkorisnijih prirodnih darova u biljnom carstvu. Seme (koje je izvor
bogatog ulja), stabljika i naravno cvetovi, imaju brojne osobine od kojih
ljudi mogu imati razne koristi. Seme konoplje je nutricionistički,
najkompletniji izvor hrane na Zemlji. Nijedan drugi izvor hrane ne
obezbeđuje toliko proteina u tako lako varljivom obliku, niti poseduje
esencijalna ulja u tako savršenom odnosu. Seme je odličan izvor
minerala, proteina i dijetalnih vlakana. Ono što je jedinstveno za
proteine semena konoplje je da je 65% od toga globulin edistin, a to je
najveći postotak u biljnom svetu. Edistini su biljni globulini. Najbolji
način da se telu osiguraju dovoljne količine aminokiselina je da se
jede hrana bogata globulin belančevinama. Budući da seme konoplje
sadrži 65% globulin edistina, i takođe uključuje količine albumina,
njegov protein je lako dostupan u obliku vrlo sličnom onom u krvnoj
plazmi. Jedući konopljino seme telu dajemo sve esencijalne
aminokiseline potrebne za održavanje zdravlja, i pružamo potrebne
vrste i količine aminokiselina da bi stvarali albumin i ljudski serum
globulin poput imunološkog unapređivača gama globulina.Seme sadrži i
gama linolensku kiselinu (GLA), vrlo retku i hranjivu tvar koji nalazimo
jedino u majčinom mleku. Esencijalne masne kiseline su organska
jedinjenja od vitalnog značaja za organizam, posebno za aktivnost očiju
i mozga. One su odgovorne i za sjaj vaše kose i kože. Telo ove kiseline
ne može proizvesti, već ih mora uzimati iz spoljnih izvora. Esencijalne
masne kiseline su takođe neophodne, i mnogi ljudi njihov izvor nalaze u
prehrani ribom, no zbog preteranog izlova, a pogotovo zbog raznih
hemijskih uništenja voda i same ribe, trebalo bi i seme konoplje uzeti u
prvi izbor. Najuravnoteženiji izvori omega-3 iomega-6 bitnih masnih
kiselina se nalaze upravo u semenu konoplje, kao i izvor
polinezasićenih masnih kiselina (tzv.„dobre“ masti). Uz sve to sadrži i
vitamine A, B1, B2, B3, B6, C, D i E. Seme konoplje sadži: 22,5%
proteina, 30% masti, 5,7% vode, 5,9% ash (pepeo), 503 kalorija/100g,
35,8% karbohidrata, najveci kvantitet esencijalnih masnih i amino-
kiselina nađen u bilo kom dosad poznatom izvoru hrane. Od ove biljke

2
se može napraviti praktično bilo šta, od najjačeg konopsa, preko vrlo
trajnog i visokokvalitetnog papira, do građjevinskih materijala.

1.1 Podela marihuane:

Konoplja (Cannabis sativa) je rod biljaka iz porodice konoplji. Ranije je

ovaj rod bio deljen na tri zasebne vrste konoplje, dok se prema novijim
podacima i klasifikaciji rod sastoji od samo jedne vrste, (Cannabis
sativa), koja se pojavljuje u tri podvrste: Postoje tri varijante iste
botaničke vrste:

Industrijska konoplja (Cannabis sativa subsp. sativa) L. - ("korisna"

sativa), koja je uzgajana u Evropi, a zabeležio ju je Line (Linné) 1753.
godine definisavši je kao monotipsku biljku.

Indijska konoplja (Cannabis sativa subsp. indica) E. Small & Cronquist,

biljka donesena iz Indije koju je Lamark 1783. godine prepoznao kao
biološki različitu od sative.

U zavisnosti od namene, razlikuju se psihoaktivne odnosno medicinske

konoplje sa sadržajem THC-a većim od 0,3% u biljci, i industrijske
(korisne) odnosno ukrasne konoplje, kod kojih je sadržaj THC-a ispod
0,3%.

Cvetovi i listovi marihuane sa visokim procentom THC-

a (tetrahidrokanabinol) imaju veliki značaj u medicini, zbog čega su
korišćeni vekovima. Marihuana, konoplja, pot, ganja, trava, je jedna od

3
najrasprostranjenijih lekova u svetu. Medicinskim studijama dokazano
je da uzimanje kanabisa, a da ne govorimo o efektu ulja od prirodne
konoplje sa visokim sadržajem THC-a uspešno može izlečiti i
poboljšati stanje kod sledećih bolesti:

* multipla skleroze * svraba * cistične fibroze

* kancera * skleroderma * hronične opstruktivne
* hipertenzije * jakih bolova plućne bolesti
* ateroskleroze * distonije * ekcema
* dijabetesa * nesanice * fibromijalgije
* AIDS-a * herpesa * upalne bolesti creva
* glaukoma * mučnine i povraćanja * Parkinsonove bolesti
* depresije * ADHD poremećaja * epilepsije
* epilepsije * narkotičke zavisnosti * reumatizma
* migrene * Alchajmerove bolesti * artritisa itd.
* glavobolje * bipolarnog poremećaja
* astme * opekotina

"Prohibicija prevazilazi granice razuma tako što pokušava da kontroliše

čovekov apetit zakonodavstvom i time od stvari koje nisu zločin čini
zločininom."

- Abrahim
Lincoln.

1.2 Ulje kanabisa ;

Ulje kanabisa ima izuzetno visoku proteinsku i energetsku vrednost, do

25% proteinskog sastava. Neki od sastojaka kanabisovog ulja kao što
su amino kiseline, mogu se naći samo još u majčinom mleku. Ulje
kanabisa može se preraditi u ukusne i nutricionističke proizvode. Seme
kanabisa, koja se dobija u velikim količinama, danas se »steriliše« i
koristi kao hrana za ptice. Zanimljivo je da proizvodi koji sadrže hemp
bolje blokiraju UV zračenje. Ulje kanabisa (hemp-a) može se naći u
losionima, sapunima i drugim kozmetičkim proizvodima.

1.3 Endokanabinoidni sistem ;

4
Kanabis i njegova jedinstvena hemijska jedinjenja proizvedena u biljci,
pod nazivom kanabinoidi, u središtu su jednog od najuzbudljivijih (i
nepriznatih) dešavanja i otkrića moderne nauke, posebno u
molekularnoj biologiji, medicinskoj primeni i genetici.
Upravo su istraživanja o dejstvu marihuane direktno dovela do otkrića
molekularnog signalnog sistema u ljudskom mozgu i telu – tzv.
endokanabinoidnog sistema receptora – odnosno sistema signalizacije
u mozgu; načina na koji nervne ćelije komuniciraju, a koji pomoću
endokanabinoida igraju važnu ulogu u regulisanju širokog spektra
fizioloških procesa. Počev od majčinog mleka koje sadrži obilje
endokanabinoida, preko razvoja mozga, mišića i kostiju, do
kontrolisanja imuniteta i funkcija poput gladi, sna, upala, stresa,
krvnog pritiska, telesne temperature, metabolizma glikoze, gustoće
kostiju, funkcija creva, reproduktivne plodnosti, cirkadijskih ritmova,
raspoloženja i još mnogo toga.Kod svih obolelih od kancera je uočen
veliki manjak endokanabinoida i njihovih receptora, posebno u
napadnutim organima.
Jednostavnim unosom fitokanabinoida, tj. koncentrisanog ulja od
cvetova kanabisa sa visokim % THC-a, uzrokuje se povećenje broja
receptora preko kojih kanabinoidi dejstvuju na ćelije kancera
onemogućavajući im reprodukciju, prenos genetskog materjala na
zdrave ćelije i uzroku smrt ćelija kancera – Apoptozu, ne oštećujući
pritom zdrave ćelije.

Istražujući dalje CB1, naučnici su uvideli da su oni među

najzastupljenijim receptorima vezanim na G proteine u mozgu. Njihova
najveća gustina nalazi se u moždanoj kori, hipokampusu, hipotalamusu,
malom mozgu, bazalnim ganglijama, moždanom deblu, kičmenoj
moždini i amigdali. Ovakva raspodela objašnjava različite efekte
marihuane, njena psihoaktivna snaga proizlazi iz njenog delovanja u
moždanoj kori, kao i medicinska. Slabljenje pamćenja je ukorenjeno u
hipokampusu, strukturi bitnoj za formiranje memorije. Ona takođe

5
izaziva motorne disfunkcije, delujući na centre za kontrolu kretanja u
mozgu. Delovanjem u moždanom deblu i kičmenoj moždini dovodi do
smanjenja boli, a moždano deblo kontroliše i refleks povraćanja.
Hipotalamus je uključen u apetit, a amigdala u emocionalnim
reakcijama. Marihuana očito ima toliko učinka jer deluje svuda u telu.
Tokom vremena istraživanjima se dolazi i do informacija o tačnim CB1
neuronskim lokacijama. Otkriveno je da se receptori kanabinoida
pojavljuju samo na određenim neuronima i u vrlo specifičnim
položajima na tim neuronima. Gusto su raspoređeni na neuronima koji
otpuštaju gama-aminobutričnu kiselinu (GABA), koja je glavni
inhibitorni neurotransmiter mozga. Također, CB1 je smješten u blizini
sinapse, kontaktne točke između dva neurona. Ovaj položaj sugeriše da
je kanabinoidni receptor nekako uključen u prenos signala putem
GABA sinapsi.

Konvencionalni neurotransmiteri su rastvorljivi u vodi i uskladišteni su

u visokim koncentracijama u malim mehurićima, dok čekaju da budu
otpušteni iz neurona. Kada neuron pošalje električni signal kroz akson
prema presinaptičkom terminalu, neurotransmiteri koji su oslobođeni iz

6
mehurića moraju preći maleni međustanični prostor – sinaptičke
pukotine – kako bi stigli na receptore (postsinaptički terminali) na
površinu primaoca. Nasuprot tome, endokanabinoidi su masti i oni nisu
uskladišteni, već su brzo sintetizuju od komponenti ćelijske
membrane. Potom se otpuštaju s više mesta po celoj ćeliji, kada
poraste nivo kalcijuma unutar neurona ili kada se aktiviraju određeni
receptori spojeni s G proteinom. Fenomen komunikacije između ćelija
nazivamo indukovano depolarizacijsko suzbijanje inhibicije – DSI. Da bi
se DSI dogodio, neki nepoznati glasnik bi morao putovali iz
postsinaptičke stanice do presinaptičke GABA – oslobađajuće ćelije i
nekako bi morao isključiti otpuštanje neurotransmitera. Tokom
vremena DSI se pokazao kao važan aspekt aktivnosti mozga.
Privremeno umrtvljujuća inhibicija poboljšava oblik učenja pod nazivom
dugoročno potenciranje, što je proces kojim se informacije skladište
kroz jačanje sinapsi.

Dokazano je i da endokanabinoidni sistem ima homeostatsku ulogu

kontrolisanja metaboličkih funkcija poput skladištenja energije i
transporta nutrijenata.Deluje na perifernim tkivima poput adipocita,
hepatocita, na gastrointestinalni trakt, skeletne mišiće i endokrini do
pankreasa. Osim toga, deluje na usklađivanje osetljivosti na insulin te
igra ulogu kod dijabetesa, ateroskleroze i karidovaskularnih
poremećaja. Više od 85 kanabinoida je izolovano iz biljke konoplje . Sve
klase su izvedene iz kanabigerolnog tipa jedinjenja i razlikuju se
uglavnom u načinu ciklizacije tog prekursora.
Tetrahidrokanabinol (THC), kanabidiol (CBD) i kanabinol (CBN) su
najzastupljeniji prirodni kanabinoidi, i oni su najbolje istraženi.

7
1.3 Tetrahidrokanabinol;
Tetrahidrokanabinol (THC) je primarna psihoaktivna komponenta
biljke. Ona olakšava umereni bol (analgetik) i
poseduje neurozaštitna svojstva. THC ima aproksimativno jednak
afinitet za CB1 i CB2receptore. Delta-9-tetrahidrokanabinol (Δ9-THC,
THC) i delta--8-tetrahidrokanabinol (Δ8-THC), oponašaju
dejstvo anandamida. THC molekuli proizvode stanje
upotrebu kanabisa vezivanjem za CB1 kanabinoidne receptore mozga.

1.4 Kanabidiol ;
Kanabidiol (CBD) nije veoma psihoaktivan sam po sebi, i smatralo se
da nema uticaja na THC psihoaktivnost. Međutim, nedavne studije su
pokazale da su pušači kanabisa sa visokim CBD/THC odnosom manje
skloni da dožive šizofreniji slične simptome. Ti nalazi su podržani
psihološkim testovima, u kojima participanti doživljavaju manje
intenzivne psihozi slične efekte kad se THC intravenozno administrira
sa CBD-om. Kanabidiol nema afiniteta za CB1 i CB2 receptore, ali
deluje kao indirektni antagonist kanabinoidnih agonista Nedavno je
utvrđeno da on antagonist mogućeg novoog kanabinoidnog
receptora, GPR55, GPCR koji je izražen u nucleus caudatus
1
i putamenu. Za kanabidiol je takođe pokazano da deluje kao

1
repato jezgro -je najveće bazalno jedro

8
agonist 5-HT1A receptora na koji način deluje kao antidepresant,
anksiolitik, i neurozaštitnik.

1.5 Kanabinol.
Kanabinol (CBN) je primarni proizvod THC degradacije, i obično ga ima
malo u svežim biljkama. CBN sadržaj se povećava sa THC
degradacijom tokom skladištenja, i sa izlaganjem svetlosti i vazduhu.
On je veoma blago psihoaktivan. Njegov afinitet za CB2 receptor veći
nego za CB1 receptor.

9
 MEDICINSKA MARIHUANA

Činjenice:

Ne postoji ni jedan smrtni slučaj direktno prouzrokovan

konzumiranjem kanabisa (Smrtnih slučajeva godišnje – Duvan: 430.000,
Alkohol: 85.000, Aspirin: 7500, Kofein: 1000-10.000)
- Moglo bi se umreti od THC-a kada bi se inhaliralo 15.000 jointa za 20
min;
- Kanabis ne stvara fizičku zavisnost,
- Psihička zavisnost (ako se tako može nazvati) je u rangu sa potrebom
za gledanjem TV-a .
- Rezultati jednog istraživanja iz 2005. pokazuju da marihuana stimuliše
razvijanje moždanih ćelija
- Ne postoji ni jedan dokaz o tvrdnji da marihuana izaziva rak pluća
- Marihuana ne podstiče ljude na nasilje
- Vozači pod uticajem THC-a voze opreznije i sigurnije.

Zablude:

- Od marihuane umiru moždane ćelije ;

- Marihuana je put ka teškim drogama – ne postoji apsolutno nikakav
dokaz za ovu teoriju. Samo 1 od 104 korisnika marihuane je probao
kokain, a manje od 1 heroin.
Istraživanje u žurnalu za Kliničku i Eksperimentalnu, došlo se do
saznanja da su studenti koji su koristili marihuanu imali bolje rezultate
na testovima brzine obrade informacija i tečnog govora. Istraživanje je
uporedilo učinak 35 studenata koji nisu koristili marihuanu sa učinkom
35 onih koji su koristili marihuanu svaki dan a počeli su pre
sedamnaeste godine.Korisnici marihuane pokazali visok stepen
funkcionisanja i upotreba marihuane u ovom životnom dobu je do sada
najviše povezivana sa poremećajima u kognitivnim
funkcijama“.Naučnici ističu da CBD, za razliku od ogromne većine
lekova, čini se nema zapažene neželjene efekte i smrtonosnu dozu.
Nekoliko vrsta dokaza, uključujući studije o životinjama i ljudima,
takođe podržavaju njegovu efikasnost kao antipsihotičkog leka.Jedna

10
od najperspektivnijih studija je objavljena 2012. godine. Studijom je
obuhvaćeno 39 ljudi sa šizofrenijom, 20 koji su dobili CBD i 19 koji su
dobili antipsihotik amisulprid.Na kraju četvoronedeljnog ispitivanja, oni
koji su dobili CBD pokazali su isti nivo poboljšanja kao oni koji su dobili
amisulprid. Ali što je još važnije, CBD nije uzrokovao hormonsku
neravnotežu i neravnotežu u težini pacijenata, kao što je bio slučaj sa
amisulpridom.

2.1 AIDS, HIV i autoimunološka oboljenja

Neuropatski bol
Neuropatski bol može nastati zbog povrede nerva ili bolesti, koja
pogađa periferni ili centralni somatosenzorni nervni sistem.
Definicija
• Senzorna neuropatija povezana sa HIV-om (HIV-SN) je distalna simetrična
polineuropatija, koja se razvija kod osoba inficiranih sa virusom humane
imunodeficijencije (HIV). Ova neuropatija najčešće je bolna. Specifični sastojak koji
zaustavlja širenje HIV-a na zdravo tkivo, je niko drugi, nego tetrahidrokanabinol (THC),
glavni psihoaktivni sastojak u biljci kanabis.Stalno unošenje Delta 9
tetrahidrokanabinola (THC) rezultuje opštim slabljenjem snage virusa i
smanjivanjem upalnih procesa kod majmunskog imunodeficijentnog
virusa, (SIV), na zaraženim mužjacima rezus makakija. Limfoidno tkivo
iz utrobe je važno mesto za replikaciju HIV-a i upala koje utiču na
širenje bolesti. Rezultati istraživanja pokazuju da je dugotrajna
primena THC-a promenila brojnost duodenalnih T. ćelija smanjila
smrtnost ćelija creva. Dok se HIV širi, tako što zaražuje i ubija imuno
celije, kod majmuna koji su primali dnevne doze THC-a, zadržan je veći
broj zdravih ćelija.

Kronova bolest, jedna od nekoliko bolesti zapaljenja creva ,je potpuno

izlečena kod skoro polovine subjekata u jednom istraživanju. Često
pogrešno okarakterisana kao autoimuno oboljenje, Kronova bolest je
zapravo stanje nedostatka imuniteta izazvana genetskim, ekološkim i
imunološkim faktorima, Kronova bolest prouzrokuje zapaljenjsko
oboljenje koje napada ljudski gastrointestalni trakt – bilo gde od usta
do anusa – da bi se borilo protiv telesnih antigena koji inače nemaju

11
štetna dejstva. Simptomi Kronove bolesti variraju od blagih bolova u
stomaku do ozbiljnijih slučajeva krvave dijareje, mučnine, povraćanja,
gubitka telesne težine i groznice. Nema leka za Kronovu bolest,
međutim različiti metodi se koriste za ograničavanje zapaljenja i
održavanje bolesti u remisiji. Lečenje, kao i ozbiljnost oboljenja, zavise
od osobe do osobe. Jednostavne izmene u načinu ishrane će biti
dovoljne kod nekih pacijenata, dok će kod drugih biti potrebna
operacija kojom bi se odstranilo područje zahvaćeno bolešću.
Kortikostereoidi i drugi lekovi se takođe prepisuju kod manje ozbiljnih
slučajeva. Pet od jedanest subjekata koji su pušili marihuanu
svakodnevno su postigli potpunu remisiju. Oni su prijavili poboljšanje
apetita i spavanja. (Ljudi sa teškim slučajevima Kronove bolesti
ponekad vrše nuždu i do dvadeset puta dnevno, i moraju i noću da
ustaju zbog toga). Receptori CB1 i CB2 se nalaze u epitelu debelog
creva, i zaštitno dejstvo THCa preko epitelne propustljivosti je
zamislivo. Stoga, CBS može poboljšati zatvaranje epitalnih rana
debelog creva. Jedna od izuzetnih karakteristika CBSa intestinalnih
upala je njihov uticaj na imune ćelije, koje uglavnom izražavaju CB2
receptori. Po aktivaciji CB2, ćelije T prolaze kroz apoptozu i
umanjuju širenje kolitisa. Pored toga, aktiviranje CB2 umanjuje
regrutovanje neutrofila, T ćelija i makrofaga na upaljeno debelo crevo.
CB receptori se takođe nalaze u enteričnom nervnom sistemu (ENS),
koji kontroliše crevni motilitet i sekreciju. CB1 receptori prisutni u ENS
predstavljaju jedan prekid koji štiti ENS od hiperstimulacije, jedne
situacije lako izazvane prekomernim izlučivanjem inflamatornih
medijatora koji se aktiviraju tokom IBC. Dakle, aktivacija receptora
CB-a THC-om može da smanji hipermotilitet izazvan upalom creva.
Smanjenje hipermotiliteta stoga može da ublaži dijareju i da proizvede
korisne efekte za pacijenta.

2.2 Neurodegenerativne bolesti;

12
1) Alchajmerova bolest
Između dva kanabinoidna puta, izgleda da CB1(kanabinoidi1) pomažu
očuvanje kognitivnih funkcija, a CB2(kanabinoidi2) mogu pomoći u
zaštiti i „popravci“ mozga.Uzeti zajedno ovi rezultati sugerišu da
receptori antagonista CB1 mogu prekinuti mehanizam
ekscitotoksičnosti i receptori antagonista CB2 mogu da potisnu
neuroinflamaciju i dovedu do uklanjanja plaka. Najšire prepisivani
lekovi danas pomažu pojačavanje nivoa acetilholina sa pretpostavkom
da je nedostatak acetilholina u osnovi Alchajmera. Međutim ovi lekovi
su se pokazali neefikasni.
Više trenutnih istraživanja umesto toga ukazuje na hronične upale kao
uzrok Alchajmerove bolesti.Tim trenutno radi na razvoju CB agonista
koji mogu da sprečavaju nakupljanje amiloida beta-plaka u mozgu
(ključni marker ove bolesti).Nagomilavanje plaka veruje se da blokira
signal neurona i okidač je za smrt ćelije kroz upale.

2.2 Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je neuropsihički poremećaj, koji se ispoljava na

psihomotornom planu u sledećem sindromu: tremor, akinezija,
karakteristična ukočenost lica i hronična iscrpljenost, obično
praćena psihičkim poremećajima, često depresijom i hipohondrijom.
Glavni sastojak kanabisa pruža neuroprotekciju osobama obolelih od
Parkinsonove bolesti. Njegova neuroprotektivna svojstva uključuju i
značajno smanjenje upala i kontrolu grčeva, i zbog toga je savršen lek
za tretiranje Parkinsonove bolesti. Osobe sa Parkinsonovom bolesti
imaju veoma visok nivo endokanabinoida (kanabinoidi proizvedeni u
mozgu). Glavni sastojak marihuane, Tetrahydrcannibol (THC) zapravo

13
povećava proizvodnju dopamina privremeno. Kanabidiol (CBD), drugi
sastojak kanabisa, takođe pruža neuroprotektivna svojstva i dokazano
je da smanjuje distoniju (nevoljni pokreti).

REM2 poremećaj ponašanja u snu,

ili RBD, je poremećaj u spavanju
koji navodi ljude da izražavaju svoje
snove. Uobičajeni simptomi
uključuju pričanje, vikanje i složene
pokrete tokom spavanja. Ovaj
poremećaj se često javlja kod
pacijenata koji pate od
Parkinsonove bolesti, i veoma je
težak za lečenje.

2.3 Amiotrofična lateralna skleroza

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lu Gerigova bolest, utiče na

neurone u mozgu i kičmenoj moždini. Kako se bolest širi, pacijent gubi kontrolu nad
pokretima mišića, postaje paralizovan i umire. Pacijenti sa ALS-om, suočavaju
se sa situacijom u kojoj moto-neuroni koji se nalaze u njihovoj kičmi i
centralnom nervnom sistemu postepeno odumiru zbog nedostatka
proizvodnje enzima zvanog superoksid dismutaza (SOD1). SOD1 je
veoma moćan antioksidans koji štiti organizam od oštećenja izazvanog
toksičnim slobodnim radikalima. SOD1 se generiše u mitohondrijalnom
2
San brzog kretanja očiju

14
delu mozga. Slobodni radikali mogu da oštete DNK i proteine untar
ćelija, i preko 110 pojedinačnih genetskih mutacija povezanih sa ALS-
om, razaraju gene koji proizvode SOD1 i na taj način su povezane sa
ovim oboljenjem.
Kada ćelije nisu zaštićene od delovanja slobodnih radikala, apoptoza
se ubrzava. Kod ALS-a, mutacija DNK prouzrokuje da se smanji lučenje
SOD1 i da na kraju potpuno prestane, što moto-neurone čini osetljivim
na oštećenja od strane slobodnih radikala i njihovo odumiranje. Kod
pacijentata sa ALS-om se očekuje da žive tri ili četiri godine nakon
postavljanja dijagnoze, a veoma retko žive duže od deset godina.
Kanabinoidni receptori su povezani sa apetitom, bolnim senzacijama,
memorijom i raspoloženjem. Kada te receptore aktiviramo prisustvom
kanabisa, oni oslobađaju antioksidanse sa antiinflamatorni i
neuroprotektivnim svojstvima, koji su veoma efikasni u borbi protiv
slobodnih radikala i sprečavaju štetu koju slobodni radikali čine
nervnom sistemu. Medicinska marihuana je pokazala sposobnost da umanji, a u
nekim slučajevima i potpuno da eliminiše grčenje mišića, poboljša apetit, umanji bol,
podstakne san kod insomničara i olakša stres kod pacijenata.

Amiotroficna lateralna skleroza

2.4 Multipla skleroza

Multipla skleroza (MS), je neurodegenerativno oboljenje i autoimuna

bolest koja prvenstveno „napada“ belu masu centralnog nervnog
sistema. Kompleksna patogeneza multiple skleroze obuhvata

15
inflamaciju i potencijalne fokalne lezije koje su u vezi sa heterogenim,
često destruktivnim patološkim promenama diseminovane u beloj masi
centralnog nervnog sistema.

Multipla skleroza zahvata aksone, dugačke produžetke nervne ćelije,

na kojima pojedini delovi mijelinskog omotača zapaljenski reaguju i
propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra
zapaljenskom, demijelinizirajućom bolešću izazvanom imunološkim
promenama nepoznate etiologije. Istraživači na Quellenhof rehabilitacionom
centru u Nemačkoj su pratili grupu od 276 pacijenata sa mišićnim spasticitetom vezanim
za MS koji nisu uspeli da odgovore na tradicionalno lečenje, te su počeli da uzimaju lek
na bazi kanabisa pod nazivom “Sativeks”. Sativeks je farmaceutski ekstrakt kanabisa
koji sadrži jednak odnos glavnih aktivnih jedinjenja biljke, THC-a i CBD-a. Iako su
kanabis i tretmani na bazi kanabisa najpriznatiji za lečenje simptoma MS-a,takođe
postoje dokazi da oni mogu da uspore napredovanje bolesti. Koristeći životinjske
modele zaključuje se dapored lečenja simptoma, kanabis takođe može usporiti
neurodegenerativne procese koji na kraju dovode do hronične invalidnosti kod multiple
skleroze i drugih bolesti.

16
 2.5 Maligni tumori i leukemije ;

Dokazano je da jedinjenje iz Kanabisa, poznato kao kanabidiol (CBD), ima sposobnost

da “isključi“ gen koji je odgovoran za metastaze u agresivnim oblicima raka dojke.
Glioblastoma multiforme je jedan od najtežih oblika kancera za lečenje – retko reaguje
na bilo kakvu medicinsku intervenciju, posebno na konvencionalne metode – zračenje i
hemioterapiju.Trenutno ne postoji tretman smatran dovoljno efikasanim da umanji bol
izazvan hemoterapijom. Ogroman bol , posebno tokom kasnih stadijuma kancera ,
ponekad može dovesti pacijenta do potpunog odustajanja od hemoterapije .
Proteinski sadržaj RNK štiti čelije raka od apoptoze. Osiguravanjem očuvanja dužine
telomere čak i pri podeli ćelija, telomeraza dopušta ćelijama raka da izbegnu prirodnu
smrt.Sitan molekul, 6-thio-2′-deoxyguanosine deluje tako što reguliše funkciju telomera.
Kao što telomeraza koristi kao podlogu 6-thiodG remeti način kojim ćelije održavaju
dužinu njihovih telomera. Obično ove molekule telomeri ne koriste, tako da će ćelija
njihovo prisustvo da prepozna kao štetno, navodeći ćeliju da prestane da se deli i umre.
Ćelija raka umire, ne zbog citotoksičnih hemikalija, već zbog male promene u
mitohondrijama. Unutar većine ćelija postoji ćelijsko jezgro, brojne mitohondrije i razne
druge organele u citoplazmi. Svrha mitohondrija je da proizvede energiju ( ATP ) za
potrebe ćelije. Kako keramid počinje da se akumulira, uključujući sfingolipidni reostat, on
povećava propustljivost pora mitohondrijalne membrane za citohrom C, protein od
kritične važnosti za sintezu energije. Citohrom C biva izguran iz mitohondrija i na taj
način se ukida izvor energije ćelije.Keramid takođe izaziva genotoksični stres u ćelijskim
jezgrima ćelija raka generišući protein P53 čija je funkcija da poremeti metabolizam
kalcijuma u mitohondrijama. Čak i kad ovo ne bi bilo dovoljno, keramid remeti celularni
lizozom, probavni sistem ćelije koji obezbeđuje hranljive materije za sve ćelijske
funkcije. Keramid i drugi sfingolipidi aktivno inhibiraju signalne puteve za preživljavanje u
ćeliji ne ostavljajući nikakvu mogućnost za opstanak ćelije raka. Akumulacija keramida u
sistemu što znači uzimanje terapijskih doza CBD-a i THC-a kontinuirano tokom
određenog vremenskog perioda radi održavanja pritiska na ovaj signalni put smrti ćelija
raka.

17
Postoji jedno mesto u telu gde ne postoje kanabinoidni receptori,
moždano stablo. Moždano stablo je kontrolni centar za srce i disanje.
To znači da nije moguće da kanabinoidi nadvladaju sistem i
prouzrokuju njegovo gašenje. To je razlog zašto u 4.000 godina, niko
nije umro od konzumiranja kanabisa. Kada je mozak stimulisan visokim
dozama THC-a, on proizvodi pregnenolon -povećanje od 3.000 procenata – koji inhibira
efekte THC-a.

Pregenolon - endogeni steroidni

hormon

Medicinski kanabis se može uneti u organizam raznim metodama,

uključujući vaporizacijom ili pušenjem osušenih cvetova, jedući
cvetove, listove ili ekstrakte, ili uzimanjem kapsula ili oralnih
sprejeva. Sintetički kanabinoidi su dozvoljeni kao lek na recept u
odredjenim državama, a neki od prvih lekova na bazi kanabisa koji su
u slobodnoj prodaji su nabilon, dronabinol i epidiolex.

18
Literatura :

 http://naturalsociety.com/thc-medical-marijuana-can-help-treat-hivaids/
 http://marijuana.com/news/2014/01/cannabinoids-and-crohns-new-research-
shows-marijuana-effective-in-treating-disease/
 http://marijuana.com/news/2014/01/cannabinoids-and-crohns-new-research-
shows-marijuana-effective-in-treating-disease/
 http://www.leafscience.com/2014/01/28/scientists-hope-treat-alzheimers-
marijuana-chemicals/
 https://www.cannabisscience.com/…/215-cannabis-science…
 http://www.collective-evolution.com/…/20-medical…/
 http://www.hempforfuture.com/…/the-top-42-medical…/
 http://www.southerncannabis.org/medical-marijuana/44-medical-studies-
cannabis-treats-cancer/
 https://psihoaktivist.wordpress.com/2013/11/25/antitumorno-dejstvo-kanabinoida-
pregled-naucne-literature/

19
 https://www.endalldisease.com/34-medical-studies-proving-cannabis-cures-
cancer/
 http://wakeup-world.com/2015/05/17/over-100-scientific-studies-agree-cannabis-
annihilates-cancer/
 http://cannabis-med.org/
 http://weedbay.net/index.php/component/content/article/1974

20