Библиотека Отачник, књ. 2.

УЧЕЊЕ
АПОСТОЛА
АДАЈА

ОТАЧНИК
 Извор:
George Philips, The Doctrina Addai, The Epistle,
Now First Edited in a Complete Form in the Original Syriac,
London, Tübner and Co., 1876.

Уредник библиотеке:
Благоје Пантелић

Copyright © ОТАЧНИК 2010. Сва права су заштићена законом.

Ни­је­дан део ове публикације не може бити објављен или репро­
дукован у било каквој форми без претходног писменог одобрења
издавача!
 Учење
апостола
Адаја
Увод, превод са сиријског и коментари:
мр Небојша Тумара

ОТАЧНИК
Београд, 2010.
 Увод
мр Небојша Тумара:
Учење
апостола Адаја
 УВОД

Учење апостола Адаја текст je анонимног писца на сиријском је­зику,

чији настанак датира око 400. године нове ере. Овај текст приповеда о
краљу Абгару, владару града Едесе, и о његовом на­водном контакту са
Господом Исусом Христом.1 Краљ Абгар, бу­дући да је боловaо од болести
којој је тражио лека, чувши од свог слуге о Месији који је лечио болесне у
Палестини, посла Исусу писмо позивајући га да дође у његов престони
град Едесу. У пи­с­му краљ је Господу нудио уточиште од Јевреја који су
га прого­ни­ли. Господ је одговорио болесном краљу рекавши да је његова
мисија на земљи окончана те да се ускоро мора вратити своме небеском
Оцу. Даље, Господ је напоменуо да ће краљу, након што се вазнесе на
небо, послати свог ученика који ће излечити бољку којој краљ узалудно
тражи лека. Ученик којем је Господ наменио ову мисију био је Адај, којег
Јевсевије Кесаријски поистовећује са Тадејом, једним од седамдесет
и два апостола. 2 Апостол Адај дошао је у Едесу где је излечио краља
Абгара и установио прву цркву износећи учење хришћанске вере.
Аутор покушава да прикаже апостолско порекло хришћанс­т­
ва у граду Едеси, у исто време износећи оно што је сматрао и­сп­равном
хришћанском вером, откривајући своје апологетске на­мере и пројектујући
у своје дело схватања свог времена и места.
Легенда о краљу Абгару и његовој наводној коресподенцији са
Господом била је врло популарна у раној цркви. Јевсевије Кеса­ри­јски први
је који доноси сведочанство о размeни писама између Господа и краља
Абгара, тврдећи, слично писцу овог дела, да се оба ова писма могу наћи у

1
Претпоставља се да аутор дела покушава да датира долазак хришћан­с­тва у
Едесу у време владавине Абгара V Укаме (Црни), који је владао Едесом у два наврата,
4. п.н.е.–7. н.е. и од 13–15 н.е. Насупрот томе, историјска истраживања показују да је
хришћанство дошло у овај град у време Абгара IX (179–214). Детаљније о овоме по­
гледати у: W. Bauer, Orthodoxy and Heresy in Earliest Church, eng. trans. R.A. Kraft and
G. Kroedel, Copyright Fortress Press, Philadelphia, 1971. год., стр. 14–47; S.H. Griffith, The
Doctrina Addai as a Paradigm of Christ­i­an Thought in Edessa in the Fifth Century, Hugoye,
Vol. 6, No. 2, 2003. год.
2
Eusebius, Church History,1.13, Nicene and Post–Nicene Fathers, Series II, vol. I, T&T
Clark, Edinburgh.

7
 Увод

архиви града Едесе.3 Учење апостола Адаја наново доноси материјал који
се појављује код Јевсевија, проширујући га пре свега детаљним приказом
мисионарских делатности у граду. Касније се ова прича појављује у Делу
апо­стола Тадеја, тексту из шестог века сачуваног на грчком језику, пре­
ко којег је постала део баштине књижевности на јерменском, латинском,
арапском, персијском, коптском и другим језицима. Иако је ово дело
ушло у свет науке у касном деветнаестом веку, ка­да је по први пут издато
под насловом Doctrina Addai, оно ни до данас не престаје да буди пажњу
академског интересовања.
Јасно је да дело представља легенду којa нам не може доне­
ти поуздане информације о најранијем периоду хришћанства у граду
Едеси, али нам може послужити као документ у којем се могу назрети
идеологија писца или последњег рецезента дела који је живео у првој
половини петог века.4

О ЧЕМУ УЧИ АПОСТОЛ АДАЈ?

Иако је легенда о краљу Абгару и његовој кореспонденцији са Господом

оно што покреће радњу приче, мање текстуалне јединице које су
представљене као проповед апостола Адаја, представљају за писца, по
свему судећи, део од највеће важности. У њима он износи оно што би
се могло окарактерисати као нормативно уче­ње хришћанске заједнице
његовог времена.
С друге стране и врло површно читање овог дела не може да
пренебегне чињеницу да писац покушава да повеже хришћанство Едесе
као и њен владајући естаблишмент са градом Римом који је представљен
као центар исправне вере и легитимни цивилни ауторитет, пројектујући
тако у своју причу оно што ће каснијe би­ти познато као конструкција о
хармонији цркве и државе.
Даље, Учење апостола Адаја сведочи да су у свести писца дела
главни противници хришћанског учења још увек пагани и Јевреји.
Против њих он у неколико наврата усмерава оштрицу своје критике, не
осврћући се, скоро нигде, на претње које дола­зе од лажног и погрешног
учења, тј. на оно што би очекивали да писац раног петог века пројектује
у своје дело.

3
Ibid.
4
О проблематици везаној за хришћанско присуство у граду Едеси, погледај
детаљније: W. Bauer, Orthodoxy and Heresy in Earliest Church, стр. 14–47.

8
 Небојша Тумара: Учење апостола Адаја

КИРИГМА

У говору пред народом Едесе апостол Адај доноси исповедање никејске

вере, афирмисањем Господа Исуса Христа као Сина Бо­жијег.
Господ Исус Христос се исповеда као Син Бога живога, који се
оваплотио, унизио своје узвишено Божанство, обукао тело које је чист
пурпур прослављеног Божанства. Он је, иако творац тела, обукао тело
родивши се од Девице. Предао се смрти зарад свих људи, био разапет,
похрањен у гробу и васкрсао извевши са собом многе у живот. Пророци
прошлих времена говорили су о доласку Месије и у својим тајнама
предочавали слике рођења, страдања, васкрсења, вазнесења Оцу и седење
са десне стране.
Вера коју проповеда апостол Адај је та да је Бог разапет зарад свих
људи. Ова христолошка формула која ће после сабора у Халкидону бити
окарактерисана као монофизитска открива на­мере аутора дела да своју
христологију повеже са учењем светог Кирила Александријског (376–
444), односно са учењем његовог савременика и пријатеља епископа
едеског Рабуле (411/2–435).
Писац дела потврђује употребу канона који у себе укључује Књиге
Старог и Новог Завета. Новокрштени читају Стари и Нови Завет, Пророке
и Дела апостолска, односно Закон, Пророке и Је­ванђеља, посланице
апостола Павла које им је послао Симон Пе­тар из Рима, учење Дванаест
апостола које им је послао Јован син Зеведејев из Ефеса.5
Даље писац напомиње да је литургијски скуп био пропраћен
читањем књига Старог и Новог Завета Дијатесариона.6 Занимљи­во је
приметити да нас анахрона помена Татјановог Дијатесар­иона још једном
упућује на тачно хронолошко датирање Учења апостола Адаја али и на
став који писац заузима што се овог про­блема тиче.
Расправе везане за употребу Дијатесариона биле су актуе­лне у
првој половини петог века, да би, са епископом Рабулом, ступила на снагу
потпуна забрана читања ове хармоније Новог За­вета. Дијатесарион је
тако у сиријској цркви био замењен Пш­ита верзијом Новог Завета. На
себи својствен начин писац те­к­ста заузима став у овој полемици. Наиме,
по њему, ауторитет Ди­ја­тесариона потврђује се његовом наводном
употребом од самих почетака хришћанства у Едеси.

5
?
6
?

9
 Увод

ВЕЗЕ СА РИМОМ

Ако прихватимо тезу да је дело настало у раном петом веку, тада би

било пожељно да сагледaмо владавину цара Аркадија (395–408) а пре
свега цара Теодосија II (408–450), како би боље разуме­ли праву намеру
пишчевих анахронизама, преко којих он, када гово­­ри о Риму, у ствари
говори о Новом Риму тј. Константинопољу.
Краљ Абгар приказан је као краљ вазал који је одговоран ри­мском
императору Тиберију и његовом наследнику Клаудију. Он размењује
писма са императором, разматрајући могућност кажњавања Јевреја.
Даље, када се краљ Насрај, краљ Асираца, за­интересовао за чуда која
чини апостол Адај, краљ Абгар је подн­ео извештај императору указујући
тако на своју лојалност.7 Краљ Насрај, који је владао у трећем веку, није
могао бити савреме­н­ик императора Тиберија и Клаудија. Слично рат са
Шпанцима, ко­ји се помиње у делу, представља још један од параметара
који нам указује на период настанка овог дела.
У легенди о краљици Протоники, која представља сиријску верзију
приче о краљици Јелени и проналажењу истинског крста, поменут је рат
императора Тиберија са Шпанцима који историја тога доба не бележи
него нас упућује на ратове на пиринејском полуострву, који почињу
продором хорди Гота, Свева и Вандала, односно на императора западног
царства Констанција III, који је ратовао са Визиготима у Шпанији 414.
и 416. године. Даље, прича о краљици Јелени и проналажењу крстa
на којем је разапет Гос­п­од почиње да кружи на грчком језику тек у
четвртом веку, тако да сиријска прерада ове легенде датира након овог
датума.8
Ови анархопонизми, који оптерећују модерне историчаре, ни­су
ни у ком случају пореметили иницијалну намеру писца де­ла а она се
може свести на покушај да се Едеса и њена владајућа клика представе
као они чија лојалност према Риму датира још од најранијих времена.
Ова политичка лојалност, на којој инсистира писац дела, требало би да
буде посматрана у светлу војне претње Сасанидске империје којом је
тада владао Јаздегард (399–421), владар чија је унутрашња и спољна
политика често поређена са политиком цара Константина.9
7
?
8
?
9
George Rawlinson, The Seventh Great Oriental Monarchy, Dodd, Mead and Company,
1882; W. A. Wigram, An Introduction to the Assyrian Church or the Church of the Sasanid
Persian Empire 100-640 A.d., London, 1910; Beate Dignas, Engelbert Winter, Rome and Persia
in Late Antiquity, Neighbors and Rivals, Cambridge University Press, Cambridge, 2007.

10
 Небојша Тумара: Учење апостола Адаја

Политика лојалности Риму у Учењу апостола Адаја нема са­мо

цивилну него и црквену димензију. У причи о Протоники инси­сти­ра се на
њеној лојалности и вези са Симоном Петром у Риму:
Протонику, жену Клаудија кесара Тиберије је учинио другом у свом
царству када је отишао да се бори са Шпанцима који се побунише против
њега. Ова жена виде знаке и чуда и чудесне мо­ћи које у име Месије
учини Симон, један од ученика, када је био у граду Риму, те напусти
паганску веру својих отаца којом се кл­е­ла и безбожне ликове којима се
клањала и поверова у нашег Господа Месију и поклони се, заједно са
онима који су следили Симона, којег је она врло поштовала.10
Прича о царици Протоники и проналажењу истинског крста
на свој начин изражава намеру писца да изрази став који се залаже за
симфонијску сарадњу између једног епископа и суверена. Ова­кав став о
односу цркве и државе везан је за Јевсевија Кесаријс­к­ог, односно светог
Јеферема Сирина који се настанио у Едеси пред крај четвртог века, у
време када је у граду ортодоксна струја била у знатној мањини.11
На другом месту, при самом крају дела, приказује се развој
догађаја након смрти апостола Адаја. Када је прекинута веза изме­ђу
државе и цркве, односно када се побунио један од Абгарових синова
и убио легитимног црквеног великодостојника, у овом сл­у­чају Агаја,
симболично тежећи за богатством епископског трона, његов наследник
Палут био је приморан да потврду законског ст­у­пања на епископски
престо потражи у Антиохији, код епископа чије епископство потиче од
града Рима.
Будући да је изненада и на брзину умро, када му сломише ноге, није ставио
руке своје на Палута, те Палут оде у Антиохију и прими рукоположење од
Серапиона, епископа Антиохијског. Сам Серапион, епископ антиохијски,
такође је примио рукоположење од Зефирија, епископа града Рима, који
беше епископ у Риму два­десет и пет година у дане кесара који је владао
тамо тринаест година. Симон Петар, којег рукоположи наш Господ,
положио је руке на њега.12

ЈЕВРЕЈИ И ПАГАНИ

Целокупан наратив, а поготово поједини делови проповеди апо­стола

Адаја, осликавају Јевреје и пагане као главне противнике ширења
Христовог учења. По овоме Учење апостола Адаja не одступа од осталих
текстова касне антике у којима су Јевреји и пагани коришћени као
литерарна конструкција без спецификаци­је коју је писац обично користио

10
?
11
W. Bauer, Orthodoxy and Heresy in Earliest Church, стр. 14.
12
?

11
 Увод

у апологетске сврхе. Учење ап­остола Адаја у неку руку одступа од овог

правила, наводећи име­на паганских божанстава која су била поштована у
граду Едеси и његовој околини. Небо и Бел су божанства која се на више
места помињу у тексту, и писац са доста прецизности доноси и слику
пантеона читаве регије.
Видим да је град пун паганске вере која је супротна Богу. Ко је овај идол
Небо којег обожавате, и Бел којег поштујете? Гле, има међу вама оних
који обожавају Барт Нихал, као становници Ха­ра­на, суседи ваши и Тарата
као Мебагијани и орла као Арапи и су­н­це и месец као остали становници
Харана који су као и ви. Немо­јте да вас опчини сијајање звезда јер свако
ко се клања творевини проклет је пред Богом.13
Само на једном месту у тексту се помиње и религија су­се­дног
сасанидског царства, где текстуална традиција показује не­­доследност
писца и његовог рецезента што се верских идејa зор­оастрeизма тиче,
бркајући предмет обoжавања ветар–вода.14
Не треба да изненађује да зороастреизам суседне империје није
негативно окарактерисан. Такође, стиче се утисак да унутар града Едесе
није постојао култ персијске религије, што не одго­вара историјским
чињеницама.15 У четвртом и петом веку ови култови су били присутни
у граду заједно са политичким утица­јем сасанидске империје. Ова по
свему судећи проперсијска но­та указује на историјску реалност града
Едесе који је морао да осцилира између две моћне империје оног времена,
Ромејског и Сасанидског царства.16
Едеса, као и целокупан простор сиријског говорног подру­чја,
представља гранично друштво са сталном претњом рата и ма­совним
принудним пресељавањем становништва, где су промена лојалности као
и флуидност идентитета представљали стратегије преко којих је локални
живаљ покушавао да опстане, али којем је управо сиријски језик био
фактор уједињења, носилац трговине као и религијских идеја.
Историјска истраживања показала су да је у граду Едеси четвртог
века владало верско шаренило. Поред пагана, Јевреја и зороастрејаца, ту
су биле присутне и разне нехришћанске и квази хришћанске групације.
Марикон, Бар Даисан и Мани били су само неки од оних који су
представљали претњу ортодоксији у цркви сиријског говорног подручја
а њихова учења су без сумње опстаја­ла у читавој регији.17 Иако се не
13
?
14
?
15
S.H. Griffith, The Doctrina Addai as a Paradigm of Christian Thought in Edessa in
Fifth Century.
B. Dignas and E. Winter: Rome and Persia in Late Antiquity. Neighbors and Rivals,
16

Cambridge: Cambridge University Press 2007. год.

17
?

12
 Небојша Тумара: Учење апостола Адаја

помињу експлицитно, изгледа да су ове групације биле главни противници

учења које покушава да одбрани апостол Адај.
У научном свету прихваћено је мишљење да Учење апостола
Адаја делом представља антиманихејску пропаганду ортодоксне струје
која је заступала учење блиско круговима светог Јефрема.18 Можемо
претпоставити да су главни противници учења за које се залаже апостол
Адај уствари разне полухришћанске групације, од којих манихејци
засигурнo заузимају прво место. Штавише, примећено је да однос између
апостола Адаја и краља Абгара у великој мери подсећа на однос између
Манија и персијског краља Шапура I (241–272),19 али морамо приметити
и однос Бар Дaисана и Абгара IX, где је Бар Даисан краља Абгара, свог
пријатеља из детињства, највероватније преобратио у своју верзи­ју
хри­ш­ћанства.
Евидентан негативан став према Јеврејима повезује Учење
апостола Адаја са антијеврејским ставом светог Јефрема Сирина.
Међутим, испод негативне реторике можемо назрети нуклеус који
наговештава палестинску везу која је постојала у граду Едеси и преко
које је на неки начин вест о разапетом Месији дошла у овај град. На ове,
по свему судећи јеврејске везе хришћанске мисије, указао је још Бауер у
свом делу.20
Град Едеса налазио се на путу свиле и Јевреји који су у њему
живели, бавили су се свиларством. По Учењу апостола Адаја, пр­и­ликом
свог доласка у град Едесу, апостол Адај је одсео у кући Тобије Јеврејина.
На другом месту се наводи да су се Јевреји ко­ји су били вични Закону
и пророцима, радовали хришћaнској по­руци и добровољно прелазили у
хришћанство.21 Насупрот овим позитивним ставкама о Јеврејима града,
које су, мора се признати маргиналне, Учење апостола Адаја се држи
негативног курса у од­носу на јудаизам и Јевреје, називајући их погрдним
именом разапињачи, и сврставајући их заједно са паганима у групу оних
који су од највеће претње Христовом учењу. Писац дела је очеки­­в­ао од
свог будућег читаоца да нађе задовољство и одобравање у оп­и­су прогона
и убистава Јевреја и њихових вођа од стране леги­ти­мне власти.

ЕДЕСА – БЛАГОСЛОВЕН ГРАД

Пoстоји предање да су три мудраца, који су вођени звездом са истока

дошли у град Витлејем да се поклоне Богомладенцу, у ства­ри пореклом
18
Han J. W. Drijvers, History and Religion in Late Antique Syria, Brookfield, VT:
Ashgate Publishing Company, 1994. год.
19
Ibid.
20
W. Bauer, Orthodoxy and Christianity in Earliest Christianity, стр. 16.
21
?

13
 Увод

били из Едесе, те да су тако испунили пророчанство које је изрекао пророк

Заратустра у седмом веку пре нове ере о рођењу Спаситеља света. По
повратку у Едесу, три мудраца су својом проповеди припремила град и
његове становнике за спа­соносно учење Јеванђеља.22 Град Едеса је тако,
по легенди, са­знао за рођење Господа и пре него што је Господ послао
своје учени­ке да проповедају Радосну вест по читавој васељени.
Слику Едесе као благословеног града настојале су да подрже и
касније традиције.23 Град је по предању међу својим реликвијама чувао
преписку Господа са краљем Абгаром као и нерукотворени лик Господњи.
Такође, настојало се да се црквена јерархија и долазак хришћанства у град
Едесу повеже са мисијом апостола. Благословен град био је епитет којим
се Едеса дичила. Слично, Учење апостола Адаја нам доноси предање да је
сам Господ благословио град у молитви која је преко писма била упућена
краљу Абгару.24
Настојало се да се град представи као град аутентичних
хришћанских реликвија, са ауторитативном апостолском сукце­сијом као
и са истинском вером која сеже до самих апостола.
Који је став науке што се тиче порекла хришћанства у овом делу
Месопотамије?
На жалост не постоји научни концензус што се овог питања тиче,
тако да се и данас воде полемике око питања на који начин је хришћанство
дошло у заједнице које су говориле сиријским је­зиком.
Мишљења научника могу се поделити у два табора. Јед­ни
подржавају мишљење да се хришћанство прво појавило међу Је­врејима
у краљевству Адиабене које је одржавало блиске везе са Палестином.
Други сматрају да је град Антиохија био расадник хришћанства и да је
управо из њега оно дошло у Едесу. 25
У Едеским хроникама, делу које је своју завршну редакци­ју
доживело око шестог века нове ере, надугачко се приповеда о поплави
реке Даисан нa којој лежи град Едеса, као и о штети ко­ју је вода
проузроковала краљевој палати и светом месту црк­ве хришћана.26 По

T. V. Philip, East of the Euphrates: Early Christianity in Asia, Delhi: Jointly Published
22

by Indian Society for Promoting Christian Knowledge and Christian Sahitya Samithy, Tiruvalla,
1998. год.
23
Детаљније о овоме: J.B. Segal, Edessa “The Blessed City.“ Oxford: Clarendon
Press, 1970. год.
24
?
25
S. Griffith, Christianity in Edessa and the Syriac/Speaking World: Mani, Bar Daysan
and Ephrem; The Struggle for Allegiance on the Armenian Frontier, Journal of the Canadian
Society for Syriac Studies 2, 2002. год.
26
The Chronicle of Edessa, The Journal of Sacred Literature, New Series [=Series 4],
vol. 5, 1864. год., стр. 28–45.

14
 Небојша Тумара: Учење апостола Адаја

Бауеру ни овај помен не може послужити као историјски доказ да је

почетком трећег века постојала црква у граду Едеси. По истом писцу,
организован облик хришћанства, са култном зградом, гробљем и
епископом, први пут се појављује у четвртом веку, у време Јевсевија
Кесаријског и цара Константи­на.27 Пре овог датума облик хришћанства
који је носио Маркионово име у град Едесу дошао је највероватније са
запада нешто након 150. године.28
Пре 200. године, главни конкурент Маркионовом учењу ја­вља
се у личности Бар Дасиана, који је сам рођен у граду Едеси око 150.
године. Бар Даисан није полемисао против ортодоксне ст­рује коју су у
граду представљали тзв. палутијанци, следбени­ци Палута, којег помиње
и Учење апостола Адаја. За њега они нису представљали претњу. Даље,
ортодоксна струја добија на моћи ме­ђу различитим групацијама које су
носиле хришћанско име у вр­е­ме Конона, кога Едеске хронике именују за
првог епископа града ко­ји је подигао градску цркву. Са овим епископом
почео је одисти­нски обрачун са лажним учењем, а део такве ортодоксне
пропага­­н­де по Бауеру представља и дело Учење апостола Адаја, које
поре­­кло одистинске вере, за разлику од јеретика, преко апостола доводи
до самог Господа. Учење апостола Адаја тако тежи да на посредан начин
укаже да су учења Маркиона, Бар Даисана и Манија у ства­ри чиста
фабрикација, обично дело људских руку.
Учење Апостола Адаја указује на тзв. jеврејске, односно ант­
иоихијске и римске везе града Едесе и хришћанске мисије. Оно о чему се
не говори али са чим се непосредно полемише су ра­з­на квазихришћанска
учења везана за имена оних које ће касније хришћанска литература
окарактерисати као јеретике а који су по свему судећи донели у град
хришћанско учење и били његови пр­ви весници. Тек са епископом
Рабулом, након година борбе, пр­авославна струја ће постати победоносна,
користећи без скру­пула нове методе у борби против својих противника,
које су биле не­замисливе у периоду пре цара Константина.
Мора се приметити да делом провејавају ставови светог Је­фрема
Сирина, новопридошлице из града Едесе, који се користе да би се
представило оно што се сматрало аутентичним хришћанс­ким учењем.
Овде пре свега имамо у виду учење светог Јефрема о хармонији између
цркве и државе, апостолској сукцесији, улози светог Петра али и
антијеврејски став по којем ће овај највећи писац ране сиријске цркве
остати запамћен.

27
W. Bauer, Orthodoxy and Heresy in Earliest Church, стр. 14–47.
��
Ibid. 15.

15
 Напомена преводиоца

Сиријски текст који је коришћен приликом превода је репринт текста

који је донео Џ. Филипс (George Philips, The Doctrina Addai, The Epistle,
Now First Edited in a Complete Form in the Original Syriac, London, Tübner
and Co., 1876. год.) – даље означен као P.
P текст потиче из манускрипта из шестог века који припада
Националној библиотеци у Санкт Петерсбургу. Такође постоје две
додатне фрагментарне копије текста Учење апостола Адаја на сиријском
језику које се чувају у Британској библотеци. Ова два текста издао је
В. Куретон (William Cureton, Ancient Syriac Documents, London: Williams
and Norgate, 1864. год.) – даље означен као С.
Сиријски текст који се појављује заједно са преводом пре­узет је
са интернет презентације The Comprehensive Aramaic Le­xicon at the He-
brew Union College, Jewish Institute of Religion, Cincinnati, USA.1
Превод сам урадио под покровитељством његовог пре­осве­
штенства епископа сремског господина Василија.

1
http://cal1.cn.huc.edu/

17
q¾ÐÙàü ‹ƒ~ƒ ¿šÍæòàâ
УЧЕЊЕ АПОСТОЛА АДАЈА
 ‹ÿâ~ƒ† q¾Ýàâ Íæïâ ûÁ ¾Ýàâ ûÅÁ~ƒ ¿šûÄ~
¿š~§ ‹ÿâ~ƒ† qäàü˜†½Ćß ûãß Ìß ¿† ª ˜Êü
áà⃠Ê↠q‹ ˜†½Ćß šÍß ¾ÐÙàü ‹ƒ~ ¿†
ª
Êùñ† ¿† ûâ~§ çÙàØ~ƒ† q š†‡†û܃ ¿šûÂéÁ
ª
ÍàÂøƒ çÙàؽĆß q¾å ¾Ćãàî çâ ¿† úòå ª ÊÜ ¿†
q¿šÍåÌ܃ ÀÊØ~ Ìæ⠆†

¿šÍÝàãß ÿߚ† çÙïÁĂ~† ¿½Ćâÿߚ ÿæýÁ

[ûéø êØûÂÙÓ[åûâÊ] šÍÝàãÁÍ[q¾ÙåÍ؃ K
Íæïâ ûÂ[¾Ýàã] ûÅÁ~ƒ Ì[šÍÝàãÁÍ] r¾Ù↠˜
[˜Êü rûéîÚ ÍÙÁ Êù[Øûüÿ] ˆûؽÂ[r¾Ýàâ
ª
¾æüĂ qûÅýãý߆ €ÌØûãß ¾Ćã܆~ ûÅÁ~ ¿†
ÀûØûü ÀûßÍÂÒ çæÐ߆ª r šÍÝà⃠ÀăùÙâ†
ª
qêÙßÍñ˜šÍß~ ¾Øûøÿ⃠ÀÊØ~ ¿ÿæØÊãß q ª †Ìãî
ûÁ ‘ÍæÙÂè ÀûùÙ⠚Íß çØûÁÍĪ ª
ÿÙÁ çا ƒ ÿؽĆâ˜~†
ª
† § ƒ † rûéø§ û⃠¾ñûÓñ~ êÙÄûÓè†~ §
r¾æÙÓéàñ áî† ¾ùÙåÍñ áî† ¾Ø˜Íè áî ¿† ÔÙàü
Ìß †† ÍàÁ†~† qçؘÌå ÿÙÁƒ ÌàÜ À˜š~ áî†
Í߇~ Ê܆ q¿šÍÝà⃠¿šÍÁ– K ŽÍÓâ ¿šăÄ~§
¿š†ÊÐÁ
§  Íå~ ¿† á øª šÍß ††

20
 Писмо краља Абгара, сина Мануа, када гa посла нашем
Господу у Јерусалим и када је Адај апостол дошао к њему у Едесу,1
о чему је говорио у поруци своје проповеди, и о ономе што је рекао
и наредио онима које је рукоположио када је отишао са овог
света.
У три стотине и четрдесет трећој години од грчког
краљевства,2 за време владавине нашег господара Тиберија, кесара
римског, за време владавине краља Абгара, сина краља Мануа, у
месецу тишреи,3 дванаестог дана, Абгар Укама4 посла Марјахаба
и Шемшграма, поглаваре и уважене људе свога царства, и са њима
Ханана, верног писара5, у град по имену Елефтерополис, односно
Беит Џубрин на арамејском, уваженом Сабинусу, сину Еусторгиса,
сатрапу нашег господара кесара, који је владао над Сиријом,
Феникијом и Палестином и свом земљом Месопотамије. Они су
му донели писмо о пословима царства. Када су дошли код њега, он
их прими са задовољством

1
На сиријском име града Едесе је ‫ܝܗܪܘܐ‬, сир. Урхај.
2
Рачунање времена по селеукидској ери, која је почела 311. год.п.н.е. Овде се ради
о 31-32. год.н.е.
3
Месец који одговара месецу октобру.
4
‫ܐܡܟܘܐ ܪܓܒܐ‬, сир. Црни Абгар.
5
‫ܐܪܠܘܒܛ‬, сир. писар, архивиста, ризничар,службеник задужен за финансије.

21
 q¾ýãφ çØăéî ¿ÿ K ª šÍß †† † qÀûùؽÁ†
§ âÍØ §
˜Êü† q¿šăÄ~ƒ§ ¾ĆãÐñ § †Ìß ¿† €ÿ܆ §
ç⠆† Íùòå Ê܆ q¾Ýàâ ûÅÁ~ šÍß Íå~ ¿†
qäàü˜†~ áÂøÍß ¾Ï˜†½Á †š~† †† § ÍøÎÏ q § šÍß
ªq¾ùφ˜ ç⠆† çؚ~ƒ ª ¿½ÙÅè K ¾ýå~ †† †Îφ
¿šă⃚ƒ ¾ÂÒ § ¿† úòåƒ § áÓâ q¾ÐÙýãß †ÎÐåƒ
Íå~ †ÎÏ Ê܆ qÀÊïÂâ K ¿š†Ăš½Á q‹ª ÍæÏ÷åƒ K
qÀûßÍÂÒ çæφ ª rûÅýãü† €ÌØû⠐Íå ¾ýå½Ćß ª
§
Ê܆ qäàü˜†½Ćß †Ìãî Íå§ ”~ †† †š~
qÍØÊφ § q¾ÐÙýãß
§ †† ‹ †~ÎÏ qäàü˜½Ćß § †† Íàî
”~ †† ª
çØÎφ qÌß †† çØÍߧ ƒ ¾ýæÜ K äî
§ K †† çÙãÙøƒ
†† § çÙÂýÏÿ↠qçÙ§ ýæÜK çÙýæÜ ª q¾Øƒ†ÌÙß K
†† çØÎσ ª rûÙÄ †† çÙùïâ qÌß †ÊÂïå ¾æâƒ
qÌÁ †† ç؃Í⠐†Ìæ⃠¿šÍýå~ƒ ¿½ÄÍèƒ
€ÿ܆
§ qÀăéî ¿ÿ § âÍØ K äàü˜†½Á ç⚠ª ††§ †
ª
ÊÂîƒ ¿† ¿Îσ ª ÊãàÜ qÀûßÍÂÒ § çæϪ ¿†
Ìß ¿† ÊÙÂîƒ Ê⃠¾Üûü ”~ q¾ÐÙýâ ¿†
ÍøÎφ qçâÿß ª †† Í߇½åƒ Êø qç⚠ª
Êø †† Íàî† q‹ ˜†½Ćß †† †š~† †† §
ÍÁÌ؆ qÍå~ ¿† ˜Êüƒ † ûâ ¾Ýàâ ûÅÁ~
ª†Ìãî †† ÍàÁ†~ƒ ¿šăÄ~ƒ ¾ãÐñ § Ìß ††
†† ÍØûü q¿šăÄ~ K
‹† ‹ûøš~ƒ ˜ÿÁ çâ†
ª § ª
á܆ q†Îσ Êâ áÜ ¾Ýà⠏Êø Íîÿýåƒ
¿† Àûø† § qäàü˜½Á ¾ÐÙýâ ¿† ÊÂîƒ § Êâ
¿† €ÿ܃ § Êâ áÜ q‹ ÍâÊø ÀûßÍÂÒ çæϪ
ª

22
и са почастима и беху тамо двадесет и пет дана. Потом он написа
одговор на писма и посла их краљу Абгару.
И када одоше од њега, кренуше и упутише се пут Јерусалима.
И видеше много народа како долази из далека да би видео Месију,
јер је глас о чудима његових силних дела дошао до удаљених места.
Када их видеше, и они, Марјахаб, Шемшграм и Ханан писар, заједно
са њима кренуше пут Јерусалима. И када се попеше у Јерусалим,
видеше Месију и радоваху се заједно са гомилом која га је пратила.
Али видеше и Јевреје који стајаше у групама смишљајући шта да
му учине јер се забринуше видевши многи народ како верује у
њега. И осташе у Јерусалиму десет дана.
Писар Ханан записа све што је видео да Месија чини, као и
остала дела која је учинио пре него што су они дошли тамо. Потом
дођоше у Едесу.
Када су изашли пред краља Абгара, господара њиховог, који
их и посла, дадоше му одговор на писма која донесоше са собом.
Када су писма прочитана, почеше да приповедају краљу све што су
видели и све што што је Месија учинио у Јерусалиму. Писар Ханан
прочита му све што је написао

23
 q¾Ýàâ
§ ûÅÁ~ ¿† ðãü § Ê܆ qÌãî ‹ÿا ~†
ª
†† çÙãÙøƒ ‹ ÍæÁ˜†Ă ”~ rû⃚~† ¿† § Ìâš
†† ¾Ćß ¾Ćà K
§ ÙÏ çÙß qûÅÁ~ †Ìß ûâ~† § ª q‹ ÍâÊø
ª
¾Ðåƒ ÿÙ߃ ŽÍÓâ q¿Ìß~ƒ ¾Ćß~ § ¾ýå~ ÚæÁƒ K
ç؃ ¿† ¾Á– ª qƒÍÐàÁ ¿Ìß~ ~ ¾Ćß~ q¿ÿ ª Ùâ K
ªq¾æÙÓéàòß Ž‡½å† ¿† ûÂïå ÌâÍæø † ƒ qûÅÁ~
K § §
ª
¿† ÊÂîƒ Êâ áÜ q‹ ÍæÙïÁ ¿† ¿ÎÐå† ª
À˜š½Ćß ûÂïåƒ ¿† ÑÝü~ ¾Ć߃ ŽÍÓ↠q¾ÐÙýâ
Àûøš Àƒ ¿ÿà§ î ¾Ćã߃ r¿† Ìà؃ Í߃ ¾Ù↠Ã
q¿šûÄ~
§ ¿† €ÿÜ q¿ÿÙæè § ¿šÍÂÁÊàïÂß š†
ª
qÀûßÍÂÒ çæσ ÊؽÁ ¾ÐÙýãß ¿† ˜Êü†
áî† q˜ƒ½Á ÀûéïÁĂ½Á ‹§ ˜†~ çâ ¿† úòå† §
q¾ÂýÁ ¾ïÁĂ½Á çéÙæÁ ÀûéîĂÿÁ äàü˜½Ćß ¿†
¾Á˜ áؽÙàãÄ ÿÙÁ q¾ÐÙýãß § ¿† ÌÐÝü~†
q‹§ ÍâÊø ¿šûÄ~ š† ÿØûøš~† q¾Øƒ†Ì؃ K
§ ª
q¾Ćã܆~
§ ûÅÁ~ q¾æÜ š† § ¾ÂØÿ܃ ÀÊØ~
qäàü˜~ƒ À˜š½Á ‹ÎϚ~ƒ ¾ÂÒ ª ¾Ùè~ “ÍýÙß
¾Ć߃ qšÍÙè~ áî† ÞÙàî ÿïãü ª qäàü ‹ûâ
§ §
¾Ćß~ qÿå~ ¾è½Ćâ ÀăùïÁ† ¾æããéÁ ¿† K
ÞßÌâ ÀăÙÅÐ߆ § qÿå~ ˆÿò⪠ÀĂÍïâ § ÿàãÁ
qÿå~ ðãýâ ¾üă § ª Ð߆
§ qÿå~ ¾ÜÊâ ¾ÁăÅ߆ § qÿå~
ÿàãÁ ÌÁ r¾ùæý↠ÀăÄ~ ûÂ߆ ¾Ï†ă߆ K
§
çÙß Ê܆ qÿå~ äÙùâ § ¿ÿÙ K
§ ⠔~ qÿå~ ¾è½Ćâ
ª
ÿãè qÿå~ § ª
ÊÂîƒ ÿïãü ª ¿ÿÁ˜†Ă ¿šÌÙ⚠K
¾Ùãü ç⠚ÿÐåƒ § ÿå~ ¿Ìß~ †~ƒ qÚ§ æÙîûÁ

24
 и донео са собом.
И кад чу све ово, краљ Абгар се зачуди и задиви као и прваци
његови који стајаху пред њим. И рече им Абгар:
– Ова чуда нису од човека него од Бога, јер нико не оживљава
мртве него једино Бог.
Абгар је пожелео да и он сам оде у Палестину како би својим
очима видео шта Месија чини. Али пошто није могао прећи преко
римске територије, која му није припадала, а да не изазове горко
непријатељство, написао је писмо и послао га Месији преко Ханана
писара.
Он је напустио Едесу четрнаестог адара6 и ушао у Јерусалим
дванаестог нисана,7 четвртог дана у недељи и нађе Месију у кући
Гамалиела, великаша јеврејског. И писмо му би прочитано као што
је написано:
– Агбар Укама Исусу, добром лекару који се појавио у земљи
Јерусалим;
Господе мој, поздрав.8
Чуо сам о теби и о твом лечењу, да ти не лечиш лекаријама
нити корењем, него да речју својом отвараш очи слепима,
чиниш да хроми ходају, чистиш лепрозне, и враћаш слух
глувима, изгониш демоне и зле духове месечарства и речју
својом помажеш слабима. Ти чак и мртве подижеш. И када
сам чуо о овим великим чудима која чиниш, закључио сам да
си ти Бог који је дошао са небеса

6
Месец који одговара месецу марту.
7
Месец који одговара месецу априлу.
8
‫ ܡܠܫ‬сир. шлам, је уобичајени поздрав у значењу мир (са тобом),

25
 çÙß ƒ q¿Ìß~ƒ ª ÿå~ ûÁ †~ qçÙ§ ß šÊÂî†
ª §
qÞæâ ª
ÿÙïÁ ÿÁÿÜ ¾å áÓâ qÿå~ ÊÂî çØÌßÍÜ ª
§
Êâ ¾Á½Ü† qÞß ¾å~ ÊÅè ª ÊÜ ‹šÍß ¿š~šƒ
§
”~ qÞÁ ÿæãت ƒ ÞØ~ ¾è~š § Úß ÿØ~ƒ
çÙñƒ˜† ÞÙàî çÙæҘ ¾Øƒ†Ì؃ rÿïãü €†š Àƒ K ª
qçØûÙÏ ÞÁ ˆûéã߆ qçÙ§ ïÁª ÞåÍòøÎåƒ ”~† rÞß
qÀûÙòü† ¾å~ ÊÙÏ~ ¿š˜Íî‡ ÀÊÏ ¿ÿæØÊâ
ªÌàÂø Ê܆ § q¾ÙàýÁ ÌÁ ª ûãïãß ¾ùòè çØĂÿ߆
§
K K
q¾Øƒ†Ì؃ ¾åÌÜ €˜ ÿÙÁ ¿šûĽĆß “ÍýØ ¿†
ûãß Ìß ûâ~† § Ž‡ qÀûßÍÂÒ çæÐß ª Ìß ûâ~ §
ÿæãØ § Ú§ åÿØÎÏ ¾Ćß Ê܃ ÞÙÁÍÒ q‹§ ƒ~– ˜Êüƒ
ÍæãØÌå ¾Ćß Ú§ ß çØÎσ ª çÙàØ~ƒ qÚàî ûÙÄ ÃØÿÜ qÚÁ
§
qÚÁ ÍæãØÌå Íå § Ú§ ß çØÎϪ ¾Ć߃ çÙàØ~† qÚÁ
š˜ƒÿü~ƒ ª Ê⠆ ª qšÍß ¿š~ƒ ª Úß ÿÁÿ܃† ª
ª § ª
¾å~ úàè† qÌß ª úàҚ~ áÙÝâ
§ q¾Ü˜Ìß § ‹ Íàî
˜Êýâ q § šÍß ÿùàèƒ ¾Ć↠qÚå˜Êüƒ ÚÁ~ šÍß Úß
ÿØ~ƒ Êâ ¾Á½Üƒ q‹§ ÊÙãߚ K çâ ÊÐß Þß ¾å~
qšÍß ª
ÿØ~ƒ ç⠎ÍÝ߆ qäàÐå† ¾è½å Þߪ
§ §
qÞØûÁ ¿†Ìå ÞÜû܆ § qäàï߃ ¾ÙÐß K Íå~ ¾æòå §
ç؃ ÊÜ qäàïß ÌÁ § Ôßÿýå ¾Ćß €†š ¾ÂÁÊàïÁ† ª
Ìß ¿† ûâ~ § ¾æÜ ƒ rÀûßÍÂÒ çæϪ ¿† ¿Îϧ
áùü § q¾Ýà⃠§ ¿† Àûؖƒ ª ÊÙÁ† q“ÍýØ
‹ÿا ~† q¾Ù K
§ ÂÄ ¾æããéÁ “Íý؃ Ìãߖ ˜–† ¿† K

26
 и учинио ове ствари или да си ти Син Божији, јер чиниш
све ово. Стога ти пишем, тражећи да дођеш к мени јер ти се
клањам, и да излечиш једну моју бољку јер верујем у тебе.
Такође сам чуо да Јевреји ропћу против тебе и прогоне те и да
чак траже да те разапну, гледајући да те униште. Имам један
мали и прелеп град у којем двојица могу да живе у миру.
Када је Исус примио писмо у кући јеврејског првосвештеника рече
Ханану писару:
– Иди и реци своме господару који те је к мени послао:
Благословени су они који иако ме не видеше, повероваше
у мене. Јер је за мене написано да они који ме виде неће
поверовати у мене, али они који ме не виде у мене ће
веровати.9 А то што си ми написао да дођем к теби, оно за
шта сам послат овде је сада извршено и ја се враћам Оцу
моме који ме посла. А када се будем вазнео к њему, послаћу
ти једног од мојих ученика да излечи и и зацели твоју болест
и преобратиће у живот вечни све оне који су са тобом. А град
твој нека буде благословен и да непријатељи никад наново не
владају њиме.
Када виде Ханан писар да му је Исус тако говорио, узе и
ослика портрет Исусов са одабраним бојама, будући да беше
краљев сликар, и донесе

9
Јован 20:29.

27
 ¿† ‹ÌØÎÏ Ê܆ q ûâ ¾Ýàâ ûÅÁ½Ćß Ìãî ¿†
¿š†ÊÐÁ ¿† ÌàÂøª †§ ª ¾Ćãß÷ß ¾Ýàâ ûÅÁ~
çâ ÊÐÁ q¾Á˜ ª ÀûùؽÁ ¿† Ìãè† q¿ÿÁ˜
ª
çæÏ Ìß ¿† Úîÿü~† ª qÌà؃ ¾åÊñ~ƒ K ¿ÿÁK
ÊÜ q“ÍýØ § çâ ¿† ðãüƒ § ÊãàÜ qÀûßÍÂÒ
§
˜ÿÁ ç↠q¾ÁÿÝÁ ‹ Íàâ Ìß ‹† ÊÙÂî K K K K
Àƒ†ÌØ ¿† ˜Êüª q¾Ùãýß ¾ÐÙýâ ¿† úßÿè~ƒ ª
ª §
‹ †ÿØ~ƒ † ª q¾ÐÙàü ‹ƒ½Ćß qûÅÁ~ šÍß ¾Ćâ†~š
‹ƒ~ ¿š~ § K
Ê܆ qçÙÐÙàü çØچ çÙïÂü çâ ÊÏ ¿†
ûÁ ¾ÙÁÍÒ ÿÙÁ ¿† § Àûü§ q‹§ ˜†~ƒ ¾ÜûÝß
q¾æÙÓéàñ çâ ¿† § ‹ †ÿØ~ƒ † ª q¾Øƒ†ÌØ ¾ÙÁÍÒ
¿† áî† q¾ÜûÜ ÌßÍÝÁ ‹§ Íàî ¿† ðâÿü~† §
‹ Íàî ¿† ûâ~† § rûÅÁ~ƒ Ìà؃ ‹ †Ă½Ï çâ ÊÏ
¾æüĂ çâ q†ÊÂî ûÁ †ÊÁ~ ¿† § Ìãüƒ † ª q‹ƒ~ƒ
ÀÊÄÎØ~
§ ¿š~ § ¿ ƒ qûÅÁ~ƒ Ìà؃ Êïø ÚÁÿ؃ K
‹ Íàî Þß ¿† Ñৠüƒ † ª q¾Ü˜ Àûü† §
Ê܆ q‹ÊÙãߚK çâ ÊÏ šÍß ¾å~ ˜Êý⃠r“ÍýØ ª
¿ÿÁ˜†Ă ¿š†ăÂĆ rçÙß çÙå § ûÅÁ~ ¿† ðãü §
¾è½Ć⃠¿šÌÙ⚠K ¿šÍè~† K r‹ƒ~ ¿† ÊÂîƒ ª
† ª ÿØ~ûØûüƒ ª rûü~† ÌæÙîûÁ ¿† äè q¿† §
r¾Ùãýß ÿùàèƒ ¾Ć⃠q“ÍýØ Ìß ¿† Ñৠüƒ † § ª
˜Êü† q¾è½å ÞÁ½Ü† q‹ÊÙ ª ãߚK çâ ÊÐß Þß ˜Êü~
ª
qÌß ¿† ûâ~† q¾ÙÁÍÓß ‹ÌØûø† ûÅÁ~ § ç؃ ¿†
qÿÙÂÁ Àûü† § ¿§ š~ § ¾åÿàÙÏ ÊÏ ÀûÂă ÿï § ãü ª
ÀûÙòü ÀûÂè Úß ÑÜÿýå ÞÒ § q‹šÍß ‹ÌÙùè~

28
га са собом своме господару краљу Абгару. Када краљ Абгар виде
портрет, прими га са великом радости и смести га са великим
почастима у једну од просторија своје палате. И исприча му Ханан
писар све што је чуо од Исуса будући да је његове речи записао.
Када се Месија вазнео на небеса, Јуда Близанац10 посла
Абгару апостола Адаја, једног од седамдесет и два апостола.11 Када
је Адај дошао у град Едесу, одсео је у кући Тобије, сина Тобија
Јеврејина, који је био из Палестине. Када се прочу глас о њему кроз
цео град, један од Абгарових великаша, чије име беше Абду син
Абдеов, један од племића Абгаровог двора, уђе и рече му:
– Гле, дође гласник и пребива овде. Он је онај којег ти је послао
Исус када је рекао: Послаћу ти једног од својих ученика.
Кад Абгар чу о овоме и о великим чудима и чудесним изле­
чењима која чини и учини Адај, закључи: Уистину, ово је онај
којег је Исус послао када је рекао: Када се будем вазнео на небеса,
послаћу ти једног од мојих ученика и он ће излечити твоју болест.
Абгар посла и позва Тобију и рече му:
– Чуо сам да је један ваљан човек дошао и да обитава у твојој
кући. Доведи га к мени. Можда ће ми преко овог бити нађена
добра нада за излечење.

10
‫ܐܕܘܗܝ ܐܡܘܐܬ‬, сир. Јуда Томас или Јуда Близанац.
11
Лука 10:1.

29
 ¾ĆâÍÙß ¾ÙÁÍÒ ¿† Êø† ª q šÍß çâ ¾æãßÍσ
šÍß Ìùè~† q¾ÐÙàü § ‹ƒ½Ćß ¿† ûÁƒ† q¾åûÏ~
§
¿Ìß~ƒ ¾ĆàÙÐÁƒ q‹§ ƒ~ † § ¿† “ÊØ ÊÜ qûÅÁ~ ª
¿† áî† ‹ƒ~ ¿† úৠè Ê܆ q šÍß ¿† ˜Êýâ
ÌÁ† qšÍß § ‹ †Ă½Ï çÙãÙø ÊÜ rûÅÁ~ šÍß
Ìß ¿† ‹ÎϚ~ ¿ÌÙ⚠¿†ÎÏ q § šÍ߃ ¾æàïãÁ
¿Îσ § ¿ÿïýÁ ÌÁ† ª q‹ƒ~ƒ Ìñ†–ûñ çâ ûÅÁ½Ćß
ÊÅè† ª
§ ¿† § áòå
§ q†§ ¿†ÎÏ ûÅÁ~ ¿†
†ÌßÍÝß q¿† § ÊÏ~ § ¾Á˜ ¿Ì⚆ q‹ƒ½Ćß ¿†
¾Ćß ûÙÄ § Íå § q‹ ÍâÊø †† çÙãÙøƒ Íå ª
çØÊØ qûÅÁ½Ćß Ìß ¿† ‹ÎϚ~ƒ † ª ¿†ÎÐß †ÎÏ
ÿå~ ÊÙãߚ ÿØ~ûØûüƒ q‹ƒ½Ćß ûÅÁ~ Ìß ûâ~ §
Ñৠüƒ † ª q¿Ìß~ƒ ª ûÁ ¾ĆàÙÏ ûÂæÄ † ª r“Íý؃ ª
‹ÊÙãߚ K çâ ÊÐß qÞß ª ¾å~ ˜Êý⃠Úß ¿†
ç⃠áÓâ q‹ƒ~ Ìß ûâ~ ª q¾ÙÐ߆K ¿šÍÙè½Ćß
ŽÍÓâ qšÍß ª
Úå˜Êüƒ çãÁ ÿ؆§ ÿæãØ § äØÊø
ª §
qÌÁ
§ çãØ š €†š Ê܆ qÞ؃~– ÿÐßÿ ü~ † § † ª
ª
Ìß ûâ~ ª qÞß ¿†Ìå ÌÁ § çãØ ª šƒ Ê⠎ÍÜ
Íå ª ¾Øƒ†ÌÙ߃ K qÌÁ
§ ÿæãت ¾æÜ qûÅÁ~
q¾ĆàÙÏ ª
Úß ûÁƒ~ƒ ÿ؆ ÿÙïÁ q†† ª ª ‹ Íòø‡ƒ
§ª § ª
‹ ¿šÍÝà⠎ÍÓ↠qÍå~ €†ûÏ~ Ž‡~†
qÚß ª äù⃠¾æÙüƒ ¾ĆãÙùÁ qÿòÝå ª š~ ª ¾Ù↠Ã
K
q¾ÙâÊø ‹ÌÁ~ ÞØ~ qêØûÂÙÒ ûéø ûâ äîK ª
ª
qÚàãü ‹ ÍÁ~ƒ † ¾æÙÁ–  ª
§ ûâ q‹ƒ~ Ìß ª ûâ~
q‹ ÍÁ~ šÍß äؘš~ q § ƒÍà؃ª ¾æÙÁ– äàü Ê܆

30
 И Тобија порани сутрадан, доведе Адаја и изведе га пред
Абгара. Адај је и сам знао да је Божија промисао да буде послат к
њему. Када је Адај дошао и изашао пред Абгара, његови племићи
су стајали са њим. Када је дошао пред њега, Абгару се приказа
предивна визија у лицу Адаја. И у тренутку када виде ову визију,
Абгар паде и поклони се Адају. Велико чудо обузе све оне који су
стајали испред њега, јер они нису видели виђење које се појави
Абгару.
Ово рече Абгар Адају :
– Уистину си ти ученик Исусов, тог моћног човека, Сина
Божијег, који ми је послао [писмо говорећи]: Ја ћу ти послати
једног од мојих ученика за оздрављење и спасење.12
Адај одговори:
– Послат сам к теби зато што си прво веровао у онога који ме
је теби послао. Опет, зато што си поверовао у њега, све у шта
верујеш ће ти преко њега доћи.
Абгар одговори:
– Толико сам веровао у њега да сам хтео против оних Јевреја
који га разапеше сам повести војску да их уништим. Али
зато што то царство припада Римљанима, ја поштујем завет
мира који сам ја, као и моји преци, установили са нашим
господарем кесаром Тиберијем.
Адај одговори:
– Наш Господ је испунио вољу свога Оца. Када је испунио
вољу свог родитеља, вазнет је своме Оцу

12
‫ܐܝܚ‬, сир. може се превести са живот и спасење.

31
 ‹ †ÿØ~ƒ † ª q¾ÐÁÍýÁ ª Ìãî €ÿ؆ §
¾å~ ”~ qûÅÁ~ Ìß ûâ~ qäàî çâ ÌÁ ¿† ª
q‹ƒ~ Ìß ûâ~ ª q‹ ÍÁ½Á† ÌÁ ª
§ ¾å~ çãØÌâ
qÞÙàî
§ ‹ÊØ~ ¾å~ ½è qÿæ § ãØ § ¾æÜ ƒ ŽÍÓâ
äèƒ ¿ÿïýÁ ÌÁ† qÌÁ ÿæãØ ª ƒ † ª ƒ ÌãýÁ
ª §
q¾Á½Üƒ ¾æÙÝå çâ Úè~š~ q‹§ Íàî ÊØ~ ¿†
ûÅÁ~
§ ¿† Ì⚆ § qÀûÄÍå Ìß ¿† ÿØ~ƒ
r“ÍýØ áî Ìß ¿† ðÙãüƒ ¾æÝØ~ƒ qû⃚~†
ª
q‹ƒ~ † § ”~† ¾æÜ q¾è ª ª
§ ½Ć↠¿† ÊÂîƒ
q“Íý؃ ÌãýÁ ¿† ¾è½Ć⠏Ê⃠¾Ćãè ¾Ć߃
Ìß ¿† ÿØ~ ÀûÅÓñ ª q†ÊÂ
§ î§ ûÁ †ÊÂïß § ”~†
q‹ ÍàÄĂ Ìß ¿† €ûø † § ”~† q‹ ÍàÄăÁ ª
¾Ćß €†š†§ q¿† ÌÙè~† çا ÌÙàî ÊØ~ ¿† äè†
K
¿šÍè~ qÌàÜ ª ª
§ K ¿ÿæØÊãÁ ”~† qÀûÅÓñ Ìß š†§
ª
¿ÍÐâ ¿ÌÙ⚠¾ĆàÙφ q¿† ¾è½Ćâ ¿ÿÁ˜†Ă K
rþå~ áÜ “Ê؃ ¾ü qûÅÁ~ Ìß û ª
â~ q ª § ¿†
ÌÁ
§
rÿå~ ÊÂî ª ¿šă⃚ çÙß ¾ÐÙý⠓Íý؃ ÌàÙÐÁƒ
áÙÜ ¾å~ ¾ïÁª qÞØÊ § ÂK ïÁ ª çæÏ çØÌÙ⚠¿ †
¾ÐÙý⃠ÿØÿâ áî çß ¾îÿüšƒ ª qÞæâ
ª ª §
¿šă⃚ áî† q¾ÐÙÂü ÌàÙÏ áî† qš†§ ¾æÝØ~ƒ
ÿå~ƒ çÙàØ~ q¿† ª ÊÂîƒ ª çß ¿† ðÙãüƒ çÙàØ~
ª
q‹ƒ~ Ìß ûâ~ ÞØăÂσ ¾Üûü äî çÙå~ K ÿØÎÏ
Àƒ áÓ⃠q‡ûÜ~ƒ ¾å~ —ÿü ª ¾Ćß Àƒ çâ§
§

32
 са којим беше од вечности, и седи са њим у слави.
Абгар одговори:
– Уистину, ја верујем у њега и у његовог Оца.
Адај узврати:
– Зато што тако поверова, стављам руке своје на тебе у име
оног у којег верујеш.
И оног часа када постави руке на њега, би излечен од бола
своје бољке коју је имао дуго времена. И задиви се Абгар и зачуди,
јер као што је чуо за Исуса да је лечио, тако је и сам Адај, без било
каквих лекарија лечио у Исусово име.
Чак је и Абду син Абдуа имао костобољу у стопалима. И овај
му принесе своја стопала и он стави своје руке на њих и излечи га
тако да више није имао костобољу. Чак у читавом граду он учини
многа излечења и показа велика чуда.
Абгар му рече:
– Сада ће сваки човек да зна да са моћи Исуса Месије чиниш
ова чуда. Гле, ми смо зачуђени оним што чиниш. Стога те
молим да нам испричаш о доласку Месије, како се то десило,
и о величанственој моћи и о чудима о којима смо чули да
учини, која си видео ти и твоји пријатељи.
Адај му одговори:
– Нећу бити нем него ћу проповедати о овоме, јер због овог

33
 ç⪠áÝß qóß~† ª ûâ~ƒ ª ¾Ü˜Ìß š˜ƒÿü~ ª ûÙÄ †
ªÌßÍÜ Úß þæܪ ûÐãß qšÍÜ~ çãØÌåƒ ª ¾Á–ƒ ª
¿š†‡†ûÝÁ q¾Ù ª σ K ¿ÿàâ ÌÁ ª “†˜‡~† q¿ÿæØÊâ
¾ÐÙý⃠ÿؚ½Ćâ áî q ª ÍÝÙâÊø ¾å~ ‡ûÝ⃠ª
ª
qÌÏÍàü áî† ¾ÐÙÂü ÌàÙÏ áî† qš† ª ¾æÝØ~
ª
ÌàÙÏ áî† q¿† ÌÐàü ¾æÝØ~† ¾æã߃
ª
q ÿØÿ⃠¾ÐÙÂü K ¿‡~Ă áî† q¿Ì ª Ùâš
K ‹ †ÊÂK î† ª
ª
¿š†ÿØÿÏ áî† q¾ĆãàïÁ ¿† áà⃠çÙàØ~
UÌýòå ûî‡~ ¾æ⠎ÍÓ↠¾æÝØ~ƒ q ª š†‡†û܃
ÀûÅòÁ ¿ÿãØû⠚†Ìß~ ¿† Þâ~†
ª K
T¿ÿÙâ ÿÙÂß ÿÐå† ¿† óøƒ‡~† q¿† ª áùüƒ
§ §
“˜šš~ ¾Ćß †ÿã⃠† ¾ÅÙè ¿† “˜š† ª
ª ª §
¿† ÿÐå† § K
qÌàÓùÁ ¿ÿÙâ ¿† ÚÏ~† q¿†
¿½ÙÅè K äî ¿† úà§ è† ‹ †ƒÍÐàÁ
¿† ‹ †ÿØ~ Ìãîƒ † ª q¾ÐÂý⠋ ÍÁ~ šÍß
¿† Êùñ† § q¿ÿãØûâ ¿š†Ìß~ ÀÊÐÁ †ÿãâ
ª
ûâ~ q¾Á ƒ† ¾òéÜ ‹ƒ½Ćß Ìß Íßÿåƒ qûÅÁ~
Êâ çæÏ çÙÂéå çæÏ çÙÐÝýâ ¾æÝØ~ ª q‹ƒ~ Ìß
‹ÌÙæùÂü † ª çà؃ƒ Êâ ¿ ƒ q†ª çà؃ Í߃
¾éÙÜ K ¾Ć߃ ¿†Ìåƒ q ª ûâ çâ çåÊùñš~ƒ ª ÞØ~
K
áî ¾òÙø‡ çæÏ çÙæÙïÒ Ê܆ q¾ĆàâÚ ¾Ć߃† ª
q¿ÿØûÁ ÌàÝÁ ª šûÂè ‡ûÝåƒ çåÊùñš ª K
§ ~ ÿñÿÜ

34
 сам послат овде како бих говорио и подучио сваког који као
ви жели да верује. Сутрадан сакупи к мени васцели град
и ја ћу посејати у њему реч спасења проповедајући вам
проповед о доласку Месије, како се то збило и о његовој
величанственој моћи13 и о ономе који га посла, зашто и како
га посла, о његовој моћи и о његовим чудесним делима, о
величанственим тајнама14 његовог доласка које је приповедао
свету и о истинитости његове проповеди, како и зашто се
унизио, унизио своје узвишено божанство телом15 које је
преузео, био разапет и сишао у дом мртвих и пробио пролаз
који раније никад није био пробијен и својом смрћу подарио
живот мртвима. Он је сишао сам али се успео са многима
своме славноме Оцу са којим је од вечности у једном
узвишеном божанству.
Абгар нареди да дају сребра и злата Адају.
Адај одговори:
– Како можемо примити било шта што није наше? Гле,
оставили смо што је наше као што нам је наредио наш Господ
да будемо без новчаника и торби. Док носимо крстове на
нашим раменима наређено нам је да проповедамо Јеванђеље
васцелој творевини,

13
C. изоставља ‫ܐܚܝܒܫ ܗܠܝܚ ܠܥܘ‬, сир. и о његовој величанственој моћи.
14
C. доноси ‫ ܐܙ̈ܪܐ‬уместо ‫ ܐܙܐ̈ܪ‬, у истом значењу тајна, веће, тип, символ, фигура,
сличност, сакрамент, Света Литургија.
15
C. уместо ‫ܐܪܓܦܒ‬, сир. телом, доноси ‫ܐܬܘܫܢܐܒ‬, сир. људскошћу, људском
природом.

35
 šÍòÙøÎÁ qÿýφ ª š† ÿýĘ ¿ÿØûÁ Ìà܃ ª †ª
§
Úîÿü~† q¾ýæÙæÁ K †Ìà܃ ¾æø˜Íòß çÙòàÏ š†§ ƒ
‹ ÍæÁ˜†Ă Êø† ¾Ýàâ ûÅÁ~ Êø ¿†
qûÅÁ~ƒ Ìâ~ çÙÓèÍÄ~ Êø† q‹ª †Ă½Ï†
qûÅÁ~ƒ šÿå~ šƒ˜Ì⠚ûÁ ÿãàü § Êø†
ª K K
ÊÂîƒ ¾ÐÙÂü ¾ĆàÙφ šă⃚† û⃠š†š~ K
q‹ ÍÁ~ šÍ߃ ÌùßÍè† q¾Ø ª Ìß~
K ‹ ÍæÏ÷å†K q¿†ª
¾åÊïÁ q¾æÓß ª K
Íü† ¾ĆàÙÏK †† ÍàÂøª ¾æÝØ~ƒ†
ÌÙè~ ¾ĆàÙÏ †ÌÁ ª † ÌÁƒ q¿† úßÿè~ƒ ª †ª
§
¾æؘš †ÊÂî § ûÁ †ÊÂï߆ § ûÅÁ½Ćß ¿†
¾ĆàÄÿâƒ
§ Íå~ “ƒ†~ ¾æÝØ~† q šÍÝàâƒ
ª
qçØÌàÜ ¿ÿØăÁƒ ¾ĆãßÍýÁ† q¾æ ª Á‡ƒ
K ¿šûÐß
†ÌàÝß ¿† šƒ ÀÊØÿîƒ ¿ÿãÙø† § ¾ĆãÏÍå†
ªq¾ØÊÅß
K Àăâ~ ÿÙÁ ¿†§ ƒ ¾æü˜Íñ† q¾ýæ ª ÙæÁ K
q†Ìß ¿† ûâ~† § qÀĂÍòÝß ¾æãØÌâ K ÿÙÁ†
¾Ï˜†~† r† ¾æÙÓø ¾Ùσ ¾î˜šƒ ŽÍÓâ K
Íå~ ¾ĆàÙ߃ K ¾å áÓ↠r‹ ¿÷Ùß~ À˜ûüƒ
† § ÌÐÙå ¾Ø˜Íò܃ § ÊÙÁ† q¿ÿüÍøƒ ¾æãØÌâ K
çÙïÓ⃠§ ¾Ćàă K çؽÙÅè K ¾å áÓâ q¾æÓèƒ
¿ÿÂÒ ¿šûÏ ÿØ~ƒ áÓâ ûÙÄ ¾Ćß Íß~ q¾ØÎÐß K
ç⠐ûâ ¿† ÿÐå ª ¾Ćß q¾æãØ § Ìâ K ¾ýå½Ćß
q~šÍ⃠¾ýÐ߆ ÀÊàÙß ¿† ¿š~† q¾Ùãü ª ª
¿‡†ăÜ Ìß ¿†Ìåƒ ¿† ˜Êýâ çà؃ çß ¾Ćß ”~†

36
 васцелој творевини која осећа и пати у његовом распећу које
је било за спас свих људи.
И поче приповедати краљу Абгару и његовим великашима и
властели, Августини, Абгаровој мајци, Шалмати, кћери Мехердата,
Абгаровој жени, знаке Господње, његова чуда, величанствене моћи
које почини и божанске победе, вазнесење Оцу својему, и како су
они примили моћ и ауторитет када се вазнео, моћ помоћу које је
излечио Абгара и Абдуа сина Абдуова, другог човека у царству.
И како им је објавио да ће се открити на крају времена када ће се
свршити васцела твар, када ће устати мртви и о васкрсењу свих
људи и о раздвајању јагњади од јараца и верних од неверних.
Тада им је рекао:
– Зато што су врата спасења уска и пут истине прав, због овог,
мало је правих верника. Преко неверника Сатана налази своје
задовољство. Због тога много је превараната који заводе оне
који виде. Да није намењен добар крај за оне који верују, наш
Господ не би сишао са небеса, родио се и умро за нас. И нас
саме не би послао да му будемо проповедници

37
 Ìæâ çæÏ çïãü† çæÏ çØÎσ ª
§ çÙàØ~† q¾åăÂéâ†
çæÏ ç؇ûÝâ ÿؽĆàÙܚ q¿† § óà↠ª ¿† ÊÂîƒ ª
À˜ûýß ¾ĆâÍàÒ K ¿†Ìå ¾Ć߃ qþå~ ŽÍÜ Êø
”~ ¾Ćß~ § qƒÍÐàÁ
§ çÙß ¿† ¾Ć߆ q šûÂèƒ
çØÍÐâ ÌùßÍè ˜ÿÁ çâ ÌãýÁ ‹† K ƒ çÙàØ~
q ª ÍÝÙâÊø ç؃ ¾å~ ûâ~ ª qçæÏ ç؇ûÝ↠çæÏ
ÍܚÍÜ~ƒ çÙàØ~ ¾ýå~ Êؖ ûîÿè~† ¿†§ ƒ Êâ
q¾ÙÏ ¿Ìß~ƒ † § ª
ûÁƒ q¾ÐÙýãÁ ÌÁ ÍæãØ
ÊÂîƒ ª
† rûéø ê؃Íàøƒ šÿå~ ¾ùÙæ҆ûñ
§
¿† Ž‡~ § ÊÜ r šÍÝà⃠¾æؘš êØûÂÙÒ ¿†
q‹§ Íàî †† †ƒû⃠¾Ùæòè~ ÚæÁ äî €ûùåƒ K §
ÊÏ Íïãü ¿† ‹ †ÿØ~ ÊÜ r¿šÿå~ Àƒ ‹ §
š† ¾ØÎφ r¿ÿæØÊâ ¾Ć↠ûÁ ÀÊÙãߚ K çâ
ª K
¿† ÊÂîƒ ¿ÌÙ⚠¾ĆàÙφ r¿šă⃚† ¿š†š~ K K
¿šÍòæÐÁ š† šûòÜ q¾ÐÙý⃠§ ÌãýÁ
K
¿šÍòæσ ¾ãß÷Á† qÌÁ š† ¾ĆãÙøƒ ÌØÌÁ~ƒ ª ª K
¾æãØÌ⠐ûâ ¾ÐÙýãÁ† q†Ìß š† ÀÊÅèƒ
†† çÙòÙùåƒ ª çÙàØ~ äî ¾ÐÙý↠qÀÊÅè† š†
q¾Á˜ ÀûùؽÁ Ìß § š† ÀÊÙÏ~† qÍïãýß Ìß
¿ÎϚ äàü˜~ ”~ƒ š† § ÿÁ– q¾æÜ § ˜ÿÁ çâ†
†† †ûîÿè~ çØÌÁƒ çÙàØ~ ¿ÿÙ܆ƒ† qš† K ª
šÿÐå† § qÿؽÓÙòÏ
§ š† ÿãø† § qû⃠‹ ÍàÙÏ K
çؘš† ‹§ § qäàü˜½Ćß ¾Ć↠˜ ç⠚†
Ê܆ q¿ÿ߆ÿÁ ª šûÁ ÀÊφ qÌãî ª ÌÙª æÁ K
Ìߪ š† ÿùòå ª
§ qäàü˜†½Ćß
§ š† ¾Ćß½î

38
и евангелисти. Али оно што смо видели и чули од њега, што
је чинио и подучавао, верно проповедамо свим људима, јер
нисмо порицатељи истине јеванђеља. И не само ово, него
обзнањујемо и проповедамо и оно што се десило у његово
име после вазнесења.
Испричаћу вам шта се догодило и шта би са људима који као
ви повероваше у Месију, да је он син Бога живога:
Протонику, жену Клаудија кесара Тиберије је учинио другом
у свом царству када је отишао да се бори са Шпанцима који се
побунише против њега. Ова жена виде знаке и чуда и чудесне
моћи које у име Месије учини Симон, један од ученика,
када је био у граду Риму, те напусти паганску веру својих
отаца којом се клела и безбожне ликове којима се клањала и
поверова у нашег Господа Месију и поклони се, заједно са
онима који су следили Симона, којег је она врло поштовала.
Након тога, пожелела је да види Јерусалим и она места у
којима су се пројавила чуда Господња. И уста са ревношћу и
спусти се из Рима у Јерусалим, она и два сина са њом, и кћи
јој девица.
Када уђе у Јерусалим, град изађе

39
 ¾Á˜ ÀûùؽÁ †† ª ÍàÂø† qÌàÁÍùß ª ¿ÿæØÊâ
q¾Ùâ†Ă ÿÙÁƒ ¾Á˜ À˜š~ƒ šûâ ¿ÿÝàã߃ ÞØ~ ª
¿šÊïÁ ÀƒÍùñ† ¾åûÁÊâ ¿† ÊÙÂîƒ ç؃ €ÍùïØ
áÓ⃠¿† ðãü § ÊÜ rç⚠çß š†ª ¾ÙæÁƒ
¿† Ž‡~† ¿† äø rçâÿß š† ÿߧ ‡~ ¾æâ
qš† ª ¾Ø§ ûüƒ ¾ÝØ~ ª šÍß ¿† áî† qÌØÊؖ ª
q¾Ýà⪠ê؃†ûØ~ƒ šÍÝàâ ÿÙÁƒ ¾Á˜ ¾åÊñ½Á
q¿ÿÁ˜§ ¿š†ÊÐÁ š† ÿàÂø š† šÎÏ Ê܆
¿† ‹Íφ q¾ñ½Ü Íïãý߃ ÞØ~ Ìß ”~†
qÍïãü ÞØ~ ¾ĆàÙK φ ª ¿šÍè~ K † ”~ Ìß ª
óøƒ‡~ƒ ‹ ª ¿ÿßÍÅÄ Úß ¿ÍϪ qÌß šûâ~† ª
§
Úߚš~ƒ šÍÂÙߖƒ ¾éÙø† q¾ÐÙýâ ÌÁ ¿† ª
äÙ蚚~ƒ † ª ÀûÂø† q¾ØƒÍØ K çâ ÌÁ ¿†
çØÌØÿߚ K çÙß q€ÍùïØ † § Ìß ª ûâ~ ª qÌÁ ¿†
K
çÙå~ ÀÊا ~ ÿÙϚ qçØÎϚƒ ª ÚܚÍÝàâ ¾ÙÁ–ƒ
§ K
ª K
¾Ć߆ qçØÌß çØÊÙÏ~ƒ Íå~ Íå § q¾ØƒÍ؃
¿ÿßÍÅÄ Êø ç⚠¾Ćß÷å ª Ž‡½åƒ çß çÙùÂü
Žÿãߧ çÙÁ–ª šÍÂÙߖƒ ¾éÙø ¾Ćàñ~† qÀûÂø†
çÙñƒ˜ ”ƒû⠔~ ¾Ćß~ rƒÍÐàÁ Àƒ ¾Ć߆ qçß
¿ÿæÁ‡† K q¾ÐÙý⃠ÌãýÁ ‡ûÝå† ª ûÂéå ª ¾Ć߃ rçß
qçß çÙýÂÏ ÀăÙè~ ÿÙÁ ”~† ¿š½ÙÅè K
š† šÊù ª ñ ¿ÿïýÁ ÌÁ ª qçÙß š† ÿï ª ãü Ê܆
§ ª § ª §
ûÁ ¾ÙåÍÐß rÌÙâÊø †† ÍØÿØ~†ª q¿ÿÝà⪠‹ §
ûÁ Àƒ†ÌÙ߆ q¾òÙø ûÁ ¾ÙßÊÅ § ߆ q¾åÌÜ çæϧ ª
ªšûâ~† q¾ØƒÍ؃ K ÀƒÍùñ†K ¾ýØĂ qÍàü ÊÂ
§

40
да је дочека. Примише је уз велике почасти као што приличи
краљици и господарици велике државе и куће Рима. Јаков
који би постављен за вођу и управника цркве која је изграђена
тамо за нас, када је чуо зашто је она дошла тамо, уста и оде к
њој и изађе пред њу у великој палати краљевске куће краља
Херода где је била смештена. Када га виде, прими га са
великом радошћу, као да је примила Симона Петра, а овај као
и Симон, учини јој исцељења и чуда.
Она му рече:
Покажи ми Голготу на којој је разапет Месија и дрво крста на
који су га обесили Јевреји и гроб у којем је положен.
Јаков јој одговори:
Ове три ствари које ваше краљевство жели да види налази
се под руком Јевреја. Они држе ова места и не дају нам да
идемо да се молимо испред Голготе и гроба. Чак ни дрво
крста његова не желе да нам дају. И не само ово, него нас и
прогоне, да не проповедамо и не обзнањујемо име Месије и
често нас затварају у тамнице. И кад чу ово краљица, сместа
нареди да доведу пред њу Онију, сина Ханана свештеника и
Гедалију, сина Кефе и Јуду, сина Ебед Шалома прваке и вође
Јевреја.
И она им рече:

41
 ¾éÙø† ÀûÂø† ¿ÿßÍÅÅß Íãàü~ q†Ìß
¾Ć߆ qÌß çÙãàüƒ çÙàؽĆ߆ €ÍùïÙß ¿šÍÂÙߖƒ
ÀÊÙî ÞØ~ ç⚠Íýãýåƒ Íå~ ¾ĆàÝåK þå~
ÿãø q¾å K
ÌÝß ¾æÜ šÊ ª ùñ Ê܆ q† ÿýãüšƒ
§ §
qçÙåK ª ¿ÿÙ܆Êß K çÙå~ K ¿ÎϚ† Ž‡~šƒ š†
çÙàؽĆ߆ €ÍùïÙß Ìß † À˜š~ š† äàüšƒ ª ª ”~†
qÀûÂùß š† ÿàî çܘÿÁ† qÌãî †† ÿØ~ƒ
K
ÊÏ qçÙòÙø‡ ¿ÿߚK ÀûÂøƒ ÍÅÁ š† ÿÐÝü~†
Ìãî †† çÙòÙø‡ƒ ¾éÙK Ī Íå ª ƒ çؘš† ûâƒ
ÍÅß ÿàîƒ † ª ¾åÊïÁ ÌÁ† qÌàãè ç↠ÌæÙãØ çâ
ÿৠòå q¿ÿïýÁ ª qÌãî
ÌÁ ª ÌÙ K
ª æÁ† ‹ § rÀûÂø
ª § § ª
¾Ć߃† ¾Á½Ü ¾Ć߃ qšÿÙ§ ↠¿ÿ߆ÿÁ § šûÁ š†
šÎÏ Ê܆ q¿šÍ⃠Êâ ¿ÿà§ î ¾Ć߃† q¾å § ˜ÍÜ
q¾Ùàü ª
ç⠚ûÁ Ìß šÿÙ§ ⃠r¿ÿÝà⠚†ª
§
Àûâ~† qÀûÂøƒ ÍÅÁ ¾Ùß÷↠qš† § ÿÜûÁ§
¿šÍãß Ìýòå €Ì؃ ¿Ìß~ q šÍß÷Á š† ª
§
r¾å À˜š½Á óøƒ‡~† r¾ýå~ ÚæÁK †ÌàÜ óàÏ
¾Ðâ ¿Ìß~ ÞØ~† r¾å ÀûÂùÁ äÙèš~†
Íïãýå § ª ¾Ć߃ q¿½Ù § ÅéßK Ìãî äÙø~† äø áÜ
ª K
Íå r¾ÙïÒ ¾òæÏ ”~† r¾ñÍø‡ K K ¾Øƒ†ÌØ K
† ÿàÏÊÁ† K r†ÌÙòÙàÅÁ† K †ÌÙãß÷Á K šûò܃ ª
†ûâ½å† rÚÁ çÙßÌâ ÊÜ ÚÁ †ÎÐå† r¿šÍòæσ
ÀÊÅèƒ ¿Ìß½Á K šûò܃ § áî rÀƒ ª š† ƒ ÌßÍ܃
¾îÊØ ¾Ć߃ ¾ÐÙýãÁ ÿ؃†~† § r†Ìß š†

42
Предајте Голготу и гроб и дрво крста Јакову и његовим
следбеницима. И да их ни један човек не спречи да служе
тамо по обичају своје службе.
И кад тако нареди свештеницима, устаде да види те светиње и
да преда то место Јакову и оним који су били са њим. Касније,
уђе у гроб и пронађе унутар гроба три крста, један који је
припадао Господу и два која су припадала разбојницима који
беху разапети са њим, са његове леве и десне стране. И када
је ушла у гроб, она и њени синови са њом, у том трену, паде
кћи њена девица и умре, без бола и без болести и без било
којег разлога смрти. И кад виде краљица да јој кћи изненада
умре, клече и поче се молити унутар гроба, и рече у својој
молитви:
Бог који се предао смрти зарад свих људи, и који је разапет
на овом месту и похрањен у овом гробу, и који као Бог све
одржава и који је васкрсао и са собом извео многе у живот,
њега неће слушати Јевреји који су га разапели, нити заблудели
пагани чије сам идоле, ликове и безбожну службу одбацила.
Сада ће ме гледати изругујући ми се и рећи ће:
Све ово што јој се десило је због тога што је одступила од
богова којима се клањала исповедајући Месију за којег није
знала

43
 q § šÍÂÙߖ† ûÂø ÿ܆ƒ ûùؚƒ ÿ߇~† § rÌß š†
rðâÿü~ƒ ¾å~ ¾ØÍü ¾Ćß ‹ûâ ¾å~ ~† ª
áÓ⠑ÍÏ ÿå~ qÞÙòàÏ ¿ÿØăÂß šÊÅèƒ ª áî
ª § § ª ¾Ć߃ qÀÊÙÅè Þãü
q¾å À˜š½Á ”ÊÄÿå
çÙß Ê܆ qšÍÂÙß÷Á ÞÙàî ÍñÊă ª ÞØ~
¾Ùåš ª ÿïă ¾ýÐÁ† rš† Àûâ~ ª šÍß÷Á
€ûø§ qç§ âš ª ¿† ÿØ~ƒ çÙàØ~ áÜ Êø š†
Êâ ðãü qÌß ª ûâ~† ¾ýÙýø ª ûÁ ª šÍß
§ §
ûÂèª ¾æÜ ¾å~ § qÚܚÍÝà⠏Êø ¾å~ ûâ~ƒ ª
Àƒ ƒ ¿šÍâ ¾å ƒ q‹§ ÿÂýÐãÁ† ÚæÙîûÁ ¾å~
q¿†ª ÿؽùØûè ¿† ¾Ćß q¾Ùàü § ç⃠‹ÿÏ
ÑÁÿýå ¿Ìß~ƒ q¿ÌÙ⚠§ª ¾å † ¾åûîÍè ¾Ćß~
†ûÂèƒ ª
§ ª ÞØ~ q”ÊÄÿå Ìïãüƒ ¿† ¾Ć߆ qÌÁ §
ÀûÂùß çæÏ çàî ¿ qÀƒ Íïãüƒ çÙàØ~
çæÏ çÙîÊØ ¾Ć߆ q¾òÙø‡ K ¿ÿߚ ÌÁ ª çæÏ çÐÝü~†
q¾ÐÙýâ ÌÁ Úߚš~ƒ † ª q¾òÙø‡ ª †Ìæâ ÍæØ~
óß½å† ¿ÎÐåƒ § çæÏ çÙÐÝýâ q‹§ ÿÏ Àƒ ƒ ª šÍãÁ
¾ÐÙýâ ¾ĆâÌâ ûÙÄ ¾Ćß q¾ÐÙý⃠ÌòÙø‡ ÍæØ~
ç؃ ‹ § qÌß çÙïÁ† ª ÌÁ çÙæãØÌ⃠çÙàØ~ çâ
ª
Ìýòå š† ÀûØûâ ÃÒ ÊÜ r¾ùÙæ҆ûñ ¿ÿÝàâ
ÿؽĆãÙÝσ qÌæÙîûÁ ª š† šûϧ q†§ ª ¾åÊïÁ
§
ª
çÙß çÙå § ª ûÁ ¿† ûâ~ § ª ÿØ~÷ؘš† ÿؽæ܆
q¾ò
§ K
Ùø‡ çâ ÊÏ ÌØÊؽÁ K š† ÿàùü† §
ª
qÌÙâÊø š† ¾Ù☃ šûÁƒ ÀÊàü áî ÿãè†
ª §
K
¾ĆàÙÏ ¿† ‹Íσ ¿Ìß~ q šÍß÷Á š† šûâ~† §

44
и зато што је отишла да ода почаст месту његовог гроба и
распећа.
И када је у својој молитви рекла ове речи, у болу плача пред
свима који су били тамо, приђе јој њен старији син и рече
јој:
Чуј шта имам да ти кажем ваше величанство. Овакву мисао
имам и сматрам да ова изненадна смрт моје сестре није
узалудна, него је то предиван догађај кроз који ће се Бог
прославити и његово име неће се ружити, него ће се надати
они који ово чују. Гле, ми смо ушли у гроб и нашли смо у
њему три крста и не знамо на којем од њих је разапет Месија.
Преко смрти моје сестре ми ћемо моћи да видимо и научимо
који крст је припадао Месији, јер се неће одвратити Месија
од оних који верују у њега и траже га.
Иако јој је у том часу горко било у души, краљица Протоника
увиде да је њен син рекао ово мудро, исправно и тачно. И
својим рукама узе један од крстова и стави га на леш своје
кћери која је лежала пред њом. И тада рече у својој молитви:
Господе мој,

45
 qçæ§ ãØ † çæïãüƒ ÞØ~ r¾å À˜š½Á ¿ÌÙ⚠K
ÿÙߚš~ § ÌÁ† r¾òÙø‡ ¾å ‹û⠆ § Þà؃ ~
¿ÎØÎî ¾ĆàÙÏ ¿ÍϪ q¾Ïăâ § ç⠍šÍýå~ š†
¾Øûü ¿šÍýå~ ÍÅÁƒ qš†Ìß~ƒ ¾òÙøš† ª
ªÌÁ ÑÁÿýå† Íøš† q‹šûÁ Àƒ ¾Ïš† qš†
ª § § ª ª ÊÜ qÞãü
†šÌÂå† q ûÅñ ÍÅß Ìýòå ¾Ùæñ
À˜ÍÒ K K
§ š† ÿØÍø† § qÞ؃ÍÅè †ÊÐå† ÞÙñ § Íø‡
qçܘÿÁ†
§ ª q¾æÜ š† šûâ~ƒ § ˜ÿÁ çâ ¿½ÙÅè
q § šûÁƒ ÀÊàü ç⠆ ¾òÙøÎß š† ª ÿàùü
ª
q šÍß÷Á €†š š† šûâ~† § ª
q¾åûÏ † ÿãè† §
ª
¾Á–† r¿ÿØăÁ† ¾ãàî çÙãÙø ÎâûÁƒ ¿Ìß~ K ª
r šÍß çÙæñÿ⃠§ ¾ýæÙæÁ K †ÌßÍ܃ ¾ÙÐÁ K
qÌß § çÙïÁƒ ª çÙàØ~ƒ ¿šÍïÁ çâ ¾ĆâÌâ ¾Ć߆
¾ĆàÙÏ ¿ÍϪ q¾òÙø‡ § ¾å ‹û⠆ § Þà؃ ~
‹§ šûÁ Àƒ ¾Ïš† qÿå~ Êï⃠ÞØ~ ÞÙæÏ÷åƒ K
ÿØăÂß ‹ÊÅè K ¾òæÏ †šÌÂå† qÍøš† K
ˆÿñÿ⃠§ qÀûØăü†
§ ¾æãØÌâ K †ƒÍå† qÞÙòàÏ
qÞÁ çØûò܃ çÙàØ~ Êø qÿÏÍÂüÿß †ÌâÍñ ª
ÿàùü† çÙß ª ˜ÿÁ ¿½ÙÅè À˜ÍÒ § š† šûÄ~†
§
š† ÿàùü† ª
q § šûÁ çâ çØڃ † ¾òÙø‡ š† ª
ª §
Ê܆ q šûÁ áî ÿãè† q¿ÿߚƒ § † ª ¾òÙø‡
ˆÿñš† r¾Ùãýß ÌÙ ª æÙîK š† äؘšƒ š† ¾ÙïÁ
§
q¾åÊïÁ ÌÁ† ¿ÿïýÁ ÌÁ q¿šÍß÷Á ª ª
ÌâÍñ š†
§ §
¿† €ûøƒ § q¾æÙïß § ª Àû⚠”ûÓ⧠ÞØ~
q § šûÁ š† ÿÙÏ q § šûÁƒ ÀÊàýß † ª ¾òÙø‡
ª

46
на овом месту, да би чули и веровали, ако је овај крст твој, на
којем су дрски људи обесили твоју људскост, покажи снажну
и јаку моћ твог божанства која је у људскости и оживи ову
моју кћер да устане, да се прослави име твоје када се њена
душа врати у њено тело. Нека се радују они који ти служе и
нека су проклети они који те срамоте.
И дуго је чекала након што је изустила ово, и подиже крст
са леша своје кћери, постави други и поново рече у својој
молитви:
О, Боже, чијим трептајем постоје светови и створења, који се
радује животом свих оних који му се обраћају и не окреће се
од молби оних који га траже. Ако је ово твој крст, Господе,
покажи моћ својих славних дела као што чиниш, и нека моја
кћи оживи и устане. И нека се постиде пагани који обожавају
твоја створења уместо тебе. И нека те славе верници и
праведници, нека отворе уста своја како би те славили пред
оним који те одбацују.
Након што је дуго чекала, подиже други крст са своје кћери
и кад узе трећи крст и стави га на своју кћер, када хтеде да
подигне очи своје ка небесима и отвори уста своја у молитви,
сместа, тога трена, у трептају ока, кад је крст дотакао тело
њене кћери, кћер се поврати у живот,

47
 š† ¾ÐÂý↠q¾Ùàü ç⠚† ÿãø† §
ç؃ ¿ÿÝàâ oqÌòÙøÎÁ ¿† ÌÙÏ~ƒ ª ¿Ìß½Ćß
š† ÿÙÏ ¾æÝØ~ƒ š† šÎÏ ÊÜ r¾ùÙæ҆ûñ
Ê܆ qÃÒ ÿÁ ˜š~† š† ª ÿï؇š~ q §ª šûÁ
§ §
ÿæãا † q¾ÐÙýãß š† § ¾ÐÂý⠚† ¾ÂØ ˜
ªÌß ûâ~ ª q¾ÙÏ ¿Ìß~ƒ † § ûÁƒ qÌÁ ª š†
q¾æâÍØ š†§ ¾Ćß Àƒ Íß~ƒ q‹§ šû⠋ÿØÎÏ ª
§ § r ûÁ
¾ÐÙý⃠¾å ¾òÙø‡ ç؆ çÙùÂüƒ š† ¾üÊÄ
çØûùÙ↠qçا † çØÊÏ~† q‹§ ÿÏ ÌÁ ÿÙσ
ª
¿ ¾ü q¾ĆßÍÓø K ¾éÙÄ K Íå ª çâ Êσ ç؆
qûïè ª ª φ
§ Àƒ ƒ ÌÁ ÑÁÿü~ ¾ÐÙý↠çæØÊ § çæØÎϧ
š† ÿÁÌ؆ q¾ÐÙýâ § ƒ ÌòÙøÎß š† ÿàùü†
q¾Á˜ ÀûùؽÁ ¿† ûÓåÿåƒ ÞØ~ q€ÍùïÙß
ªqÀ˜ÿÙ↠¾Á˜ ¾æÙæÁ ¿† ¾æÁÿåƒ š† § šÊùñ†
ª § §
ÀûÂø áî† rÌÁ ¿† óøƒ‡~ƒ ¿ÿßÍÅÄ áî
qçÙ§ ß ¿ÿÙ܆ƒ K ăùØÿåƒ ÞØ~ qÌÁ ¿† äÙèš~ƒ
¾ÙüÍæ܆ ¿šÍߖƒ § ÀÊî† ÿÙÁ ç⚠ª ¿† ¿†Ìå†
š† šÎÏ ÊÜ ç؃ ¿ÿÝàâ r q q¿ÿýãüšƒ
¿šÎÐß š† ÿýæ§ Üƒ r¿ÿæØÊ⃠ÌßÍÜ ª ¿šÍýå~
¿ÿÙòϚ ¾Ć߃ƒ qš† § šÊùñ § q¾å § ª ¾åûîÍèƒ Àƒ
ª ª
rÌãî šûÁ š† Ž‡~š q¿ÿÝà⃠K ÀûùØ~ƒ
qÌÁ š† ¾Øûüƒ ¾Ýà⃠¾åÊñ½Ćß ÿؽÙàÄ
q¿Ìß½Ćß ÑÂýå† þå~ áÜ ¿† ÌØÎÐåƒ ª ÞØ~
ª §
†† ÍØÊσ K
§ Íå r¾òæσ† ¾Øƒ†Ì؃ ç؃ ¾Ćãî K
†† †ûãܚ~ qÍÏ÷ ª
§ ñš~† Àƒ ƒ ÌؘÍýÁ

48
устаде изненада и стаде прослављати Бога који је оживе
својим крстом. Када виде краљица Протоника како јој оживе
кћер, уплаши се и задрхта од страха. Иако је била уплашена,
заблагодари Месији и верова у њега да је Син Бога живога.
И рече јој син:
Видела си, госпо моја, да се нису ове ствари десиле данас,
оставили бисмо крст Месије помоћу којег је моја сестра
оживела, и узели би и поштовали онај који припада крадљивим
убицама. Гле, видели смо и обрадовали смо се да је Месија
био прослављен оним што учини.
Она узе крст Месије и предаде га Јакову да буде похрањен уз
велике почасти. И нареди да се изгради велико и предивно
здање на Голготи где [Месија] би разапет и над гробом где је
био положен, како би ова места била поштована, те да тамо
буде одређено прописано место за молитву и збор за службу
Божију.
Када је краљица видела све људе града који су се окупили да
виде овај догађај, нареди да њена кћи иде поред ње откривена
до краљевске палате, где је одсела, без краљевског почасног
вела, како би је сви видели и прослављали Господа. Али
гомила Јевреја и пагана који су с почетка ових догађаја били
радосни и весели, постадоше врло тужни

49
 ¾Ćß Íß~ ûÙÄ †† çÙÐæâ qÃÒ Àƒ ª
ƒ ÌãßÍýÁ
ª ÿàÓ⃠q†† çØÎσ §
ª qÀƒ š†§
q¾ÐÙýãÁ ÌÁ †† ÍæãØ ¿½ÙÅè K qÀƒ
K § ƒ
¿š†š~ ½ÙÅèƒ q†† K § ª
çØÎσ ç؃ ÿØ~ûØÿØ
ª
çâ ûØÿØ qÌùßÍè ˜ÿÁ çâ ÌãýÁ ‹† K ç؆ K ƒ
q¾ùÙÏĂ
§ ¿š†Ăš½Ćß ”~† qÌùßÍè Êø ‹† K ƒ çÙß
”~† qûîÿè~ƒ ¾å ¾åûîÍèƒ ÌÂÒ § ¿† Ž‡~ §
¿†§ † q¾ÐÙýãß †† çØûÂé⃠q‹ăÂÏ ¾ÐÙàýß ª ª K
ª
qÌØĂÊσ ¿ÿæØÊ↠K äàü˜~ƒ ¿šÊïÁ K ¾Ùàü ¿†
§
qÀƒ§ †Îσ çÙàØ~ äî Àƒ †ÎÏ ¾Ć߃ çÙàØ~†
¿ÿÝà⠚† ¾ùàè Ê܆ q¿Ìß½Ćß †† çÙÐÂýâ
¿ÿæØÊâ áÜ q¿ÿæØÊâ § ¾Ć↠ûß äàü˜~ çâ
†† çØ÷ÂÏ šûÁƒ ¿šÎÐß qÌß ª ª
§ š† ¾Ćß½îƒ
ÿÙîÿü~§ q¾Ćâ†
§ ûß š† ÿàî§ Ê܆ q†ÎÐåƒ
K K
q‹† ‹† ƒ çÙß çÙå § rûéø ê؃Íàø Êø š†
Íùòåƒ ¿† Êùñ § qûéø
§ K ¿† ðãü § Ê܆
q¾ÙàÓØ~ƒ À˜š~ ç⠾؃†ÌØ †ÌßÍÜ ††
áàâÿâ ¾å ¾åûîÍè q†§ ª À˜š~ ÌàÝÁ ÊÜ
q¾ñ½Ü
§ Íïãü Êø ”~† q¿½ÙÅè K çâ ¿†
qš†§ ƒ Àƒ ‹ § š† ÿÙîÿü~ §
áÜ Êø qçا ăÂÏ ¾ÐÙàü K çØûïèƒ áÙÜ ÊãàÜ
¾Ć߃ çÙàØ~ ”~  § Íïã ýåƒ
§ qçæÏ ç؇ûÝâ þå~
qÿؽÙàÄ ¾ÐÙýâ ûïè ÊؽÁƒ çÙàØ~ qçÙîÊØ ª
rÍÝÙâÊø ÿÙ嚃 ª çÙß † qþæàÜ ç⠐ûâ ÑÁÿýåƒ
šÍæãØ ¾Á˜ ¾ĆãÜ ÍæÙÁšš†  § Íƒ

50
 на крају. Они би били сретни да се ово што су видели није
десило јер због овог многи од њих повероваше у Месију.
Штавише, увидеше да су знаци који се дешавају у његово име
после његовог16 вазнесења бројнији од оних који су се десили
пре његовог вазнесења. Вест о овим догађајима путовала је
на далека места, чак и мојим пријатељима апостолима који
су проповедали о Месији. И би мир у црквама Јерусалима
и у местима око града, и они који нису видели овај догађај
прослављаху Бога заједно са онима који су овај догађај
видели.
Када је краљица отишла из Јерусалима у град Рим, становници
сваког града кроз који би прошли, нагрнули би да виде њену
кћи. Када је дошла у Рим, она исприча оно што се десило
кесару Клаудију. И када кесар чу, нареди да сви Јевреји напусте
земљу Италије јер се у целој тој земљи много причало о овом
догађају. Она такође исприча и Симону Петру оно што се
десило.
Тако, све оно што чине наши пријатељи апостоли, ми
проповедамо свим људима, да они који не знају могу да чују
оно што преко наших руку Месија отворено чини, како би
сви прослављали нашег Господа. Ово сам вам испричао да би
сви видели и разумели колико је велика вера

16
Уместо женског суфикса који бележи текстуална традиција на сиријском, чита-
мо суфикс за мушки род - ‫ ܗܩܠܘܣ‬уместо ‫ܿܗܩܠܘܣ‬.

51
 q qÿØ~ûØûü Ìß çÙòùåÿ⃠çÙàؽĆß q¾ÐÙýâ ª
† ª räàü˜†~ƒ ¿šÊîƒ ¾åûÁÊâ ç؃ €ÍùïØ
ÌÁÿÜ q†§ ª ¾åûîÍéß ¿† ‹ÌØÎÏ ‹ ÍæÙïÁƒ K
¿ÿæØÊãß K ª
q‹ăÂÏ K
¾ÐÙàýß ˜Êü† ¿†
K
çÙ§ ÁÿÜ q¾§ ÐÙàü Íå ”~† q† š†Ăš~ƒ ª
¾ÐÙýâ ûïèƒ § Ê⠎ÍÜ q€ÍùïÙß ª Ìß çÙîƒÍâ†
¾Ćãîƒ ¾ýæÜ ÌàÜ Êø çØûøÿ↠q†ÌØÊؽÁ K
çÙå§ K ¾Ýàâ ûÅÁ~ ¿† ðãü § Ê܆ q¿šÊîƒ
šûÁ ÿãàü† § rÌâ~ çÙÓèÍÄ~† † § rçÙß
†ÊÂî† ûÅýãü† rþãüÊÂî† ˜Íùñ† ršƒ˜Ìâ §
q § †ÌØăÂσ ¾Üûü äî r¾ÂàÜ ûÁ† ‹‡~†ª
q†ÌàÜ ¿Ìß½Ćß § †† çÙÐÂý↠qÃÒ †† § çØÊÏ
¾Ýàâ ûÅÁ~ Ìß ûâ~ q†† ç؃Íâ ¾ÐÙýãÁ† ª §
çæïãüƒ § Êãà܃ ¾å~ ¾Á– q‹ƒ½Ćß ª
Êø q¿ÿÙåăÏ~ƒ § €†š ¾Üûü† r¾æâÍØ Þæâ
ðãý ª K ûâ~š ¿ÿæØÊâ ÌßÍÜ ª
§ å† qÿؽÙàÄ § çÙ§ å~
ÿå~ óà⃠ª ¾ÐÙý⃠šûÂèƒ ¿š†‡†ûÜ þæàÜ
ª ÿå~ óàâƒ
çß ª ¾æòßÍÙÁ äÙøÿå† ª ÑÙåÿå† qçß
§ §
ÌÁ ÿæãØ ÿؽæ܃ ¿½Ù ª K
§ Åè ªÍæÙÁÿå†
 ª ª
§ ÍîÊå† qÌß ÿ؆ š˜Êüƒ ¿šûĽÁ q¾ÐÙýãÁ
ÀûØûü ÿå~ ÊÙãߚ† q¿Ìß~ ûÁ † ¿Ìß~ƒ
¿ÍÐâ ÀÊÂK ïÁ ª ¾ÐÙÂü ÌàÙφ q¾æãØÌ↠ª
˜ÿÁ† qÌÁ ÍæãØÌåƒ çÙÁ–ƒ ª çÙàØ~ Êø qÿå~ ª
r†ÊÂî ûÁ †ÊÂïß ûÅÁ~ ¿† Êùñ ª
§ q†ª § ¾ĆâÍت
q‹ ÍàÄà ÀûØûâ ¾Á½Ü çâ ¿† Úè~š~ƒ †

52
 у Месију за оне који га уистину следе.
Тада Јаков, првак цркве у Јерусалиму, који је видео ове догађаје
својим очима, написа о њима и посла реч мојим пријатељима
апостолима у градове њихових земаља. Исто тако и апостоли
записаше догађаје и обзнанише Јакову све оно што је Месија
преко њих учинио.
Ово би прочитано свом мноштву народа цркве.
Када краљ Абгар чу ово, он и Августина, мајка његова,
Шаламит, кћер Мехердата, Пакур, Абдшемеш, Шемшграм, Абду,
Азаи и Бар Калба са осталима њихове дружине, обрадоваше се
веома и сви они прослављаше Бога исповедајући Месију.
Краљ Абгар рече Адају:
– Желео бих да ти отворено причаш читавом граду све ово
што смо данас од тебе чули, тако да свако може чути проповед
Јеванђеља Месије којим нас учиш, да би могао бити утешен
и утврђен у учењу којим нас учиш, да многи могу разумети
да сам ја искрено поверовао у Месију преко писма које сам
му послао, да знају да је Син Божији Бог а да си ти његов
одистински и верни ученик, и да ти онима који желе да
верују у њега проказујеш његову величанствену моћ делима
својим.
Следећег дана нареди Абгар Абдуу, сину Абдуовом, који би
излечен од љутог бола својих ногу,

53
q¿ÿæØÊâ ÌßÍÝÁ ª ¿†
§ ª Àûùå† q¿‡†ûÜ § ¿† ˜Êýåƒ
ª
K
q¾ýå† ÀăÂÄ qÌßÍÜ ¿šÍýå~ š† þæܚš†
§
À˜š½Ćß qÀûÁš ª ÿÙÁ ¾Øûøÿâƒ
§ ‹ ª ¿ÿ܆Êß
Íïãýåƒ § qÊÐåÊÂîƒ ûÁ ÀÊØÍî ÿÙÁƒ ¾Ð؆˜
ª
óàâ ¾æÝØ~ƒ† q¾ÐÙàü ‹ƒ~ƒ šÍæòà⠆†
¾æؽÁ† q¿† ¾è½Ćâ Íæ⧠äýÁ† q¿†
¿šă⃚† q¿† ÊÂî ª çÙß ¿š†š~ K ¾ĆàÙÏ
ÌÙè~ Ê܃ áÓâ q¿† ûïè çÙß ª
ƒÍÐàÁ † ÀĂ½Ï q¾Ýàâ § ûÅÁ½Ćß ¿†
ª
ÊÜ q†† ‹ †~Îφ ‹ ÍâÊø †† çÙãÙøƒ
K
¿šÍè~ƒ † ª q¾ÐÙý⃠ÿàãÁ ¿† ÌÙè~
ÀûÂĆ q‹ÌÙåÍè½åƒ †† ÍÐÝü~ ¾Ćß ¿½Ù § Åè K
q¾ÐÙý⃠¿šÍæãØÌÁ ¿† ÌÙè~ ¾ÙæéÜ~ §
ÀăÂÄ ¿ÿæØÊâ ÌßÍÜ š† ÿýæܚ~ ª Ê܆
§
†† çÙãÙø q¾Ýàâ ª ¿† Êùñƒ ÞØ~ r¾ýå† K
§ §
q¾ÂàÜ ûÁ† Úéòφ ª qÍÂ߆ ª ÀÊØÍî qç§ âš ª
†ÌØăÂÏ äî qûÅýãü†  †ûéφ ª ÍÂ߆
¾æÁ ª
ª § §
ÀƒÍùñ† K ¾Ýàâƒ
§ ÀĂ½Ï† ¾æüĂ § q† šÍÜ~ƒ
K
¾ØÊØ~ƒ ¾æâ†~ ¾ýå~† q K ª †ÌßÍÜ ¾Ðàñ† K
¾ÜûÝÁ ÌÁ †† ÿØ~ƒ ¾òæφ K q¾Øƒ† ª Ì؆K
ç↠¾Á†– ç⃠¿š†Ăš~ƒ ¾ÙæéÜ~† K r¾å
ÌàÜ ¾å À˜š~ƒ ‹ †ĂÍãîƒ ¾Üûü† q ª ûÏ
Íïãýåƒ § q § †ÌàÜ †† çÙãÙø qçا ˜Ìå ÿÙÁƒ
ªq‹ Íàî †† Íïãüƒ ª
§ ª q‹ƒ~ƒ šÍæòà⠆†
¿† óøƒ‡~ƒ † q“Íý؃ † § ª ÊÙãߚƒ

54
 да пошаље проглас, да сазове читав град, да се скупе сви људи,
мушкарци и жене, на место које се зове Беит Табра, пространо
место које припада кући Авида сина Абднахада, како би чули учење
апостола Адаја, како учи, у чије име је лечио, и са чијом моћи је
чинио знаке и изводио чуда. Јер кад је излечио краља Абгара, само
су властелини стајали пред њим и видели га како речју Месије лечи
онога којег многи лекари нису могли излечити, а један странац га
је излечио вером Месије.
Кад се сакупи читав град, мушкарци и жене, као што нареди
краљ, стајаше тамо Авида, Лабу, Хапсаи, Бар Калба, Лебубна,
Хесрун и Шемшграм, са својим пријатељима, као и прваци и
племићи краља, наредници и војници и уметници, Јевреји и пагани
који беху у граду, странци из области Цоба и Харана, и остали
становници целе Месопотамије. Сви су стајали тамо како би чули
учење Адаја, за ког су чули да је ученик Исусов, оног који би
разапет

55
 ‹ûü† ª qÌãýÁ ¿šÍè~ K ¿† ¾è½Ć↠qäàü˜½Á ª
q¾æÜ  § †Ìß ¿† ûâ½åƒ ª
q‹ƒ~ † § ¿†
ª
ÊãÁ qÍæÙÁš~† ÍÝàÜ Íïãü
ª §
‹ÿØ~ ¾Ùè~ ¿† ¾Ć߃ qÍÝÙâÊø ¾åûâ~ƒ ª
q¾ýå~ ÚæÁƒ K ¿šÍæâ†~ƒ Àûùî† ¾æããèƒ K
¾Ùè~ q¾ÐÙýâ ª “Íý؃ ÊÙãߚ ‹ÿØ~ ª ¾Ćß~
qÀÊØÿî K ¾ÙσK ¾ø†ûñ† q¿ÿñăÓâ ¿ÿýòåƒ K
§
þÂ߆ § r¾Ùãü çâ ¿† ÿÐåƒ § ¿Ìß~ƒ ÀûÁ
Ìýòå ¿† €Ì؆ § q¾ýå~ûÁ ¿†§ † ÀûÅñ ¿†
Úߚš~ Ê܆ q¾ýå~ ÚæÁK †ÌàÜ óàÏ óøƒ‡~† §
q¾ïÙøûÁ ¾ýãü ¿† ÞýÏ~ q¾éÙø § áî ¿†
úòå†
§ ¿† § äÐåš~ qÀûÂø § ÍÅß ¿† áî Ê܆
çØûÓåƒ çÙàØ~† q¿½ÙÅè äî ÀûÂø çâ ¿† K
¿† úòå § ¾æÝØ~ª †† †ÎÏ ¾Ćß qÀûÂø § ††
¿‡†ăÜ ††§ Íå q¾Ć↘ƒ § ª ÀăÙî† qÀûÂø ª çâ
¾Ćß ¾§ Á– § ¾Ćß Íß~ƒ † q ÿãÙøƒ § ¾åăÂéâ†
q¾æùòâ ¿šÍ⃠† û⃠áÓâ q¿† š½Ćâ
ÀûÅñ €†š ¾Ćß ”~ qÌß § ûòüƒ § ¾Ćß Íß~†
ª
† qÀûÅñƒ ÌßÍÂÄ Í؆ ƒ ÊÙÁ q¿† þÂß ª
q¿ÿ߆ÿÁ
§ ç⃠ÀÊàÙß ¿† Ìæܘ~ƒ ¾æÙÁ– ûÙÄ
ª
q¿šÍ⃠¾ýÐß ¿† ÌØÿϚ €†š † §
ª
† q¿ÿãØû⠚†Ìß~ƒ ¿šÍÁ˜ ¿† Þâ~†
§
ç↠†ÿâ ç⠋ ÍÁ~ Êؖ ¿† ‹ †ÿØ~ƒ
äØÊø ç⃠¾ÙÂå K †† ‹ Íàà⃠† ª qäàî
rÌýσ† Êà؃ ¿šÍ⃠K§ †† †˜–†  ª †Ì؇~ăÁ

56
у Јерусалиму, и који је лечио у његово име.
И поче Адај овако да им приповеда:
– Слушајте сви и схватите оно што вам говорим. Ја нисам
доктор са лекаријама и корењем који припадају људском
занату, него сам ученик Исуса Месије, лекара напаћених
душа, спаситеља будућега века, Сина Божијег који је сишао
са небеса, који је обукао тело и постао човек, и који је предао
душу своју и који је разапет зарад свих људи. Када је био
разапет на крсту, помрачио је сунце на небесима и када је
сишао у гроб, васкрсао је и повео са собом многе. Они који су
чували гроб нису видели како је изашао из гроба, а они који
бдију на висинама17 постали су весници и гласници васкрсења
оног који не би умро да није желео, јер је он господар смртнога
часа.18 Да није хтео, не би наново обукао тело, јер је он творац
тела. Жеља да сиђе и роди се од девице, унизила га је до
патње смрти. Унизио је величину свог узвишеног божанства,
он који је са Оцем био од вјека вјекова,19 и о којем су пророци
прошлих времена говорили у тајнама својим, и предочавали
слике његовог рођења, страдања,

17
‫ܐܡܘܪܕ ܐ̈ܪܝܥ‬
18
‫ܡܛܠ ܕܡܪܗ ܗܘ ܕܡܘܬܐ ܡܦܩ‬
19
‫ܡܠܥܢܡܘ ܡܘܬܡ ܢܡ‬, сир. дословно одувек и од вечности.

57
ÌÁšÍâ áî† q‹ª ÍÁ~ šÍ߃ ÌùßÍ胆 ÌãÏÍ僆
q¾Øÿ
§ Ϛ† K ¾ÙàîK çâ ÊÄÿéâ ¿ † q¾æÙãØ çâƒ
ûÙÄ çñ~ q‹ Íâ†ÿâ K ç⠆ ÀÊÙÅèƒ † ª
ÿîÊ؆ ÌàÙÏ ¾Ćß~ qš† § K
¾ýæÙæÁƒ šÎÏ
qçß ûâ~§ † § ƒ ÞØ~ q† ¿Ìß~ƒ ÌæÓßÍü† §
¿Ìß~† q¾ýå~ƒ ûÁ ÑÁÿü~ áÙÝâ ¿ ƒ
q¿šăâƒÿÁ† ¾ĆàÙÐÁ K qÌß ÑÂýâ ÌÁƒ
† ¾åÍĘ~ çا ƒ ûÅñ q¾æÙãØ ç⃠ûùؽÁ†
çÐÝü~ † § ÌÁƒ q¿ÿÐÂý⠚†Ìß~ƒ ¾Ù܃
“ÍýØ áÙÜ ¾åÌß q¿ÿÙéÜ š†ûãÁ ˜ÍÐåƒ çæÏ
‹ ÍÁ½Ćß Ìãî† qçæÏ çØûÂé↠ª çæ§ Ø‡ûÝâ ¾ÐÙýâ
çæ§ Ï çÙâûâû⠚†Ìß~ƒ ¾Ï†û߆ qçæ§ Ï çÙÐÂýâ
qÌæ⠐Êùñš~ ¾æÜ ƒ áÓâ qçæÏ çØÊÅè†
äýÁ qçÙ§ æãØÌ⃠çÙàؽĆß ¾éÐå† ª Êãïåƒ
K
ç⃠¾ÙÂå ”~ q¾üƒÍøƒ ¾Ï†˜† ÀûÁ† § ¾Á~
˜Êü Ìß~ ¾Øû⃠q†† çØûâ~ ¾æÜ çÙ§ âÊø
ÃØÿÜ ¾Ć߃ Êâ ¾å~ ûâ~ ª ~† qÌφ˜† ç§ ß
ª
ÍÜÿæÙÁ çÙãÙøƒ ¾Øƒ†ÌØ ÍàÂùå K ª ¾Ćß q¾Ù K
§ ÂæÁ
Ìãü ¾å~ û܃ÿ⠀†š ~† qÚß çÙïãü†
¾Á½Ü K †Ìß ÿØ~ƒ çÙàØ~ áî r¾ÐÙýâƒ
q¾ÐÂýâ
§ ¾Ćãü ¾åÌÁ çÙãàÏÿâ ¾Ć߆ ¾å ĂÍ܆
~ q†ÌØÊØ~ ª ‹ÊÅè
K ÊÂïß K ÍæãØÌå ¾Ćß
ÀăòéÁ K K
§ çæÐå~ çØûâ~ƒ çÙàØ~ rçÙå~K çÂØÿÜ áÙÜ
K K
çØÌæãßÍσ ¾ĆàÙÏ çØÍÐ↠çÐÝý↠r¾ÙÂæÁ† K
¾æü˜Íñ ¾Ć߃ çÁ ˜ÍÐå þå~ ¾Ćß q¿ÌØăÝÁ §

58
 васкрсења, вазнесења Оцу његовом, и седење са десна стране.
Гле, њему се одувек клањају небеска као и смртна бића. Иако
је његов изглед био људски, његова сила, знање и моћ били
су божански, као што нам је рекао: Гле, стога је Син Божији
прослављен, и Бог који је у њему прославља га са моћима,
чудима и части својом са десне стране. Тело је његово
чист пурпур прослављеног божанства у којем смо могли
видети његово скривено господство. Стога ми оглашавамо
и проповедамо овог Исуса Месију и са њим прослављамо
његовог Оца, и Дух његовог Божанства узвисујемо и клањамо
му се, јер тако нам је он наредио да крстимо и прочистимо
оне који верују у име Оца, Сина и Духа Светога.
Древни пророци су говорили да ће Бог Господ наш послати на
нас и Дух свој свети. И ако говорим нешто што није написано
у Пророцима, Јевреји који су међу вама и који ме слушају,
неће то примити. И ако поменем име Месије над онима који
имају болове и болести и они не оздраве при помену овог
прослављеног имена, они су неверници који се клањају
делима својих руку. Ако су ове ствари о којима говоримо
написане у књигама20 и Пророцима, и ми смо у стању да
покажемо њихову исцелитељску моћ на болеснима, нико
неће гледати на нас одвојено

20
‫ ܐ̈ܪܦܼܣܒ‬сир., мисли се пре свега на књиге Библије. Треба приметити да писац не
употребљава уобичајен назив за Тору, сир. ‫ܐܬܝܪܘܐ‬.

59
 óàÏ óøƒ‡~ ¿Ìß~ƒ qçæÏ ª ç؇ûÝ⃠¿šÍæãØ ƒ
¾Ć߃ çÙàØ~ ÿØ~ ~† q¾ýå~ ÚæÁK †ÌßÍÜ
qçا ƒ~– ÍÁûùå ª qçÙ§ ß çÙàãß K ÍéÙòÒÿåƒ çÙÁ– ª
¾å ˜Í܃ šÍÜ~ƒ  ª †ÌæÙî˜ Íæ⪠çß ÍৠÅå†
¾æãßÍÐß ¾æÙè½Ćâ ¾Ćãè €ûùå ª q† ÿÙƒ
§
†ÿ؆ çÙÂØûø ¾Ćß ûÙÄ çñ~ q† šÍÐâƒ
Þýσ § ¾ýãýÁ ¾Ćß~ q¾ÐÙý⃠§ Ìýσ ¾åÊïÁ
ÍæÙÁš~† ÍòàØ~ § q ª ¿†
†ÿØÎφ
ª ¿† ¿† ƒ ¾Á˜ ¾ÐåÍÄ áî §
¾åÊî †ÌÁ §
ª ª
T¾î˜~ ÌßÍÝÁ šûÂè ÿÏûñƒ † ª ƒ r šÍòÙø‡ƒ
§ K
q¾î˜~ ÌßÍÝÁ ª çØăÂÏ ‹ †ÊÙãߚ K çØÊÂîƒ ¿š†š½Á
çØÊÙà؃ ¾ØûÂî † ª ¾æý߆ r†† ¾ØăÂîƒ çÙàØ~†
¾æâÍØ
§ ¿ qƒÍÐàÁ § †† çÙîÊØ ÌÁ ††
ÍæãØÌå† ¾ùÙÏĂ Íïãýåƒ K áÝÁ çÙààãâ
§ qçÙæýß
¿ÿÙæòÁ ¾Ïă⃠¾æýß K áÂৠÁƒ † ª ƒ q¾ÂØ § ăø ÞØ~
ªq¾æâÍØ çØÊؽÁ
K ª
óàâ Í؆ qçÙ§ âÊøƒ Àƒ
K
¾Ø†ÊÁ† ÀăØ÷ÂÁ À˜ûüƒ† ª ¿ÿüÍøƒ ¿šÍæãØ
§
ª
çØÎσ ûÙÄ ¾å~ ”~ q¾æÙÓéàñƒ ¾ĆàÙàÄ çâƒ
úò僪 ˜š~ çâ q‹ÿØ~ ª ‘½æñ çâ qÚ§ ß †ÿå~
¿† ~ƒ ‹ăÂÏ äî ÿÙÂĚ~† ª qÀ˜Ìå ç僘ÍØ

60
од вере коју проповедамо, да је Бог разапет за цео људски
род. Ако постоје они који не желе да приме ове речи, нека
приђу нама да нам открију које је њихово мишљење, како
би применили лек на њихову болесну мисао, слично као и
за исцељење рана. Иако нисте били присутни у време када
је Месија патио, научите и разумите по помрачењу сунца,
овог чудесног догађаја који сте видели, који се десио у час
разапињања оног чије се Јеванђеље проширило по читавом
свету преко знакова, које по читавом свету чине његови
ученици, наши пријатељи.
Они који беху Хебреји и којима хебрејски беше језик од
рођења,21 данас говоре свим језицима како би они који су
далеко чули и веровали као и они који су близу да је он тај који
помеша језик охолима који живеше у овој области пре нас.
Он је онај који данас подучава чврсту и истиниту веру преко
незаслужних и малих људи из Галилеје која је у Палестини.
И ја, којег видите, дошао сам из Панеса,22 места где извире
река Јордан. Изабран сам да са својим пријатељима будем

21
Писац користи именицу ‫ ܐܝܪܒܥ‬сир. Хебреј, а не ‫ ܐܝܕܘܗܝ‬сир. Јеврејин.
22
Панеас је грчки назив за Кесарију Филипову.

61
 çãîĂ ¿ † § ÌÁƒ ª qÀƒ ª ¿šûÂéß ¿‡†ûÜ
¾ÐÙý⃠¾ÐÂýâ ÌãýÁ ˜š~ ŽÍÝÁƒ ¿ÿÙæñ K
ÌæÙî˜ ¾ýùå ª ÍÝæâ þå~ áÙÜ ¾Ćß qÀÊÙÅè
¾Ćß qÀ˜ûü çâ ÿÙ úÏûå† q¿ÿüÍø ª çâ
ªq¿ÿÙåÊÁÍâ ÚÙîÍ҃ ¾ÂüÍÏ K ˜ÿÁ ÍÁÿüš §
†ÊϚš § ¾Ć߆ qÀûØûâK ¿šÍ⃠ÀûÂè úéñ çÙà⃠§
qÍÝØÌÁ~ƒ ¿šÍòæσ ¾ý§ ÙÁ ÀÊÙïÁ K K
À˜ûüƒ† ¿ÿüÍøƒ ¾ÙÏK ç⠐ÍÝß ÍùϘšš†
Íå§ qÌÁ § çÙæãØÌ⃠çÙàØ~ƒ ŽÍÓâ q¾ÐÙýãÁƒ
ª
qÌææÐÁ šÍß ÿÐåƒ ª
§ † q‹ ÍâÊø çÙæãØ ÿâ
K ª
¾ÙøÍå† q¿šÍòæσ ¾ÐÁƒ K ¾î˜~ çâ áÓÂåƒ ª
¾Ćß~ q¿ÿØăÁ ÊÄÿéå K ¾Ćß €†šƒ q¿š†ûÜÿñƒ
§
qƒÍÅéå ÌüƒÍøƒ ¾Ï†˜ äî ‹§ ÍÁ½Ć߆ Ìß
¾å~
§ ‡ûÝ⪠¿ q‹§ ûâ Úß Êùñƒ § ÞØ~ ûÙÄ ¾å~
ª
¾â˜ ¿ À˜†ÿñ § áî Ìòé܆ q¾å~ ûÂé↠ª
¾åƒ K ª ª ÍÝÙâÊø ¾å~
§ ½Á ¾å~ “˜‡ § ÿà⃠¾î˜‡† 
†§ †Ìà؃ q ª ª
§ ÍàÂùåƒ çÙÁ–ƒ çÙàØ~† ª
qþæà܃
qçÙ§ éÙòÒÿâ ¾Ć߃ çÙàØ~† q¿ÿ؃†šƒ ¾ÂÒ ¾æî˜Íñ
Úß ûâ~ƒ § ÞØ~  § †ÌÙàî ¾å~ ÷òåª ÚàÄà ¾à§ Ï
q¿ÿª ýÙÁ K ¿ÿÏÆ~ çâ ÚÂÙÂÏ K áÙÜ ÍÁ†š q‹ûâ
ª
¾ÂÒ ¾æÙÁ÷Á šÍß Íæñš~† q¾ÙæèK ÀÊÂK îª çâ†
§
ÌææÐÁ ÍܚÍß † § Úæñš § ~ƒ ÞØ~ qÀûÙòü† §
Àà ÞØ~ †† š ¾Ć߆ qÀăØÿî ‹ ÍãÏăÁ† §

62
 весник овог Јеванђеља, којим грме сва места на земљи
узвишеним именом пречасног Месије.
Стога, нека нико од вас не отежа мисао своју против онога
што је право или удаљи вољу своју од онога што је истина. Не
опседајте се мислима погубних служби које су о чекању суда
горког краја.23 Нека вас не заробе зле навике безбожништва
ваших родитеља, да се држите даље од праведног и истинитог
живота који је у Месији. Они који у њега верују су верни
оном који je сишао к нама милошћу својом,24 да би уклонио
са земље паганске жртве и идолске жртве леванице како се не
би клањали створењима. Него, поклонимо се њему и његовом
Оцу са Духом Светим.
Што се мене тиче, као што ми је наредио мој Господ, гле,
ја проповедам и надам се. И гле, бацам његов новац на сто
испред вас и његове речи ја сејем у уши свих људи. И они
који желе да их приме, добра је плата њиховог исповедања.
А што се тиче оних који нису убеђени, отрешћу прах са ногу
мојих према њима као што ми је рекао Господ мој.25 Стога,
одвратите се, вољени моји од злих путева и гнусних дела и
обратите се њему, добром и угодном вољом, као што се он
обратио вама са милошћу својом и са изобиљем благодати
своје.26 Немојте бити као генерације

23 ܿ ‫ܐܠ ܐܪܝܪܡ ܐܬܘܡܕ ܐܪܒܣ ܩܣܦ ܢܝܠܡܕ‬.

‫ܐܬܝܢܕܒܘܡ ܝܝܥܘܛܕ ܐܒ̈ܫܘܚ ܪܬܒ ܢܘܒܬܼܫܬ‬ ܼ
Реченица на сиријском је нејасна.
24
Уместо женског суфикса који бележи текстуална традиција на сиријском, чита-
мо суфикс за мушки род – ‫ ܗܢܢܚܒ‬уместо ‫ܿܗܢܢܚܒ‬.
25
C. изоставља ‫ܝܪܡ‬, сир. Господ мој. Мт 10:14; Мк 6:11; Лк 9:5, 10:11.
26
C. доноси ‫ܐܢܢܚܒ ܝܗܘܡܚ̈ܪܕ‬, сир. милошћу благодати своје.

63
 †ÌæÙî˜ †† ÍÙýøƒ ª ŽÍÓ⃠r†ûÂîƒ ¾ÙâÊø K
¾üûÁ äé⠆† ÍàÂø ª q¿Ìß~ƒ ª ÿàσ çâ
ª
çؚ~ƒ çÙàØ~† q†† †ƒ˜ÿå Íå§ ƒ qÿؽÙàÄ
§
¿š~ƒ § ûÙÄ ÌàÜ qÍàÏÊå† Íî†Îå  ª † ˜ÿÁ
† ¾ĆãßÍýÁƒ qçا ÍÐå† ª çòàåƒ q¾Ćãàïß § ª ûâ
K
q¾ýå~ ÚæÁ †ÌàÝß ¾ĆãÏÍå ¿† ¿ÿØăÁƒ
q K ª
§ †ÌÙâÍæùÁ  †ÌØăÁ†ƒ çØûؖÿâ ¾åÊî § †ÌÁ†
q¿šÍå½Üƒ
§ K
¿ÿÂØÿÝß ¾à§ ÅâK †ÌØăÅñ ç؆ ª †
þæà܃
§ ŽÍÓâ qÀûòè § “ÊØ ª ¾Ć߃ ç⚠ª ÿÙ߆
q¾ĆâÍØ †ÌÁ ª Àûøª ¿† ª ûòèƒ ¿ÿÂØÿÜ K
ª §
q‹ †ÊØ~ƒ K K
¿ÿïÁ÷Á ÊÏ~ ‹§ ÍåăîÍèƒ ¾æÂüÍφ
¿šÊÏ Àûòè§ çÙîÊØ ç؆ ª q¾XÒÍ § K
؃ ”~ƒ ¾æÜ
Úß ‹ûøƒ ûÂÐß ûâ~ƒ ÿÙ߆ q¿šÊÏ ¾æý߃ª
¾æòßÍØ Êφ q¿šÍæòàâ § ÀÊσ ŽÍÓâ q¾å
Àƒ áÙÜ ûؖšš q¾ýå~ ÚæÁ †ÌàÜ áî Þàãâ K §
ªÍÝæÙî˜ çâ ûÂîš ¾Ć߆  ª ÍÝÙæÙî K Êø ¿ÿÙåûâ
¾Ćß ¿šÍæÜ § çâ qÀûÂî § ÍÝæÙî˜ ç⠐~ƒ áÓâ
ÍÝß —ÍÂýåƒ q¿Ìß~ § çâ ¾ãÏĂ § ÍïÁ† qÀûÂî
ª
†ÿùÂüƒ qÍܚÍòæσ ¾Ùæè ¾Ø˜ÍòÜ
ûÓâ ÿÐ↠r¾î˜~ƒ ÌÙñª ª ~ K áî ÍÜûÁƒ †Ìß ª
‹ ÍòàÏ †šÊÅè† q § ÍÝÙàî Ìýãü ÑåÊâ†
K
r¿šÍòæσ ¾ãߖ ¾òÙàĆ ûÙÄ ÀăÜÿñ q‹ †ÊÂïß K K§
r†ÌÙàî †ÿå~ çÙàÙܚƒ † ¿ÿØûÁƒ Êâ á܆

64
старих које су нестале зато што су отврднуле мисао своју од
страха Божијег.
Они су примили казну јавно, да би се дисциплиновали, како
би они који долазе после њих могли да дрхте и да се боје.
Наш Господ је дошао на земљу како би нас подучио и показао
да ће на свршетку свих бића сви људи васкрснути. У то
време, њихов начин живота ће бити представљен у њиховој
сопственој личности, а на њиховим телима писаће се књига
правде. И неће тамо бити нико ко не зна слова јер у тај дан
свако ће читати слова своје књиге. Свако ће држати списак
својих дела прстима своје руке. Штавише, неуки ће знати
нова слова новог језика. И нико неће рећи своме ближњем:
читај ми ово, јер једно учење и један наук ће владати над
свим људима. И нека слика ова буде увек испред твојих очију
и нека не напушта твоју мисао. Ако и напусти мисао вашу
она неће напустити правду. Тражите милости од Бога да би
вам опростио мрско безверије паганизма. Јер, заборавили сте
оног који вас је створио на лицу земље, који даје кишу и чини
да сунце сија над вама. И уместо њега ви се клањате његовој
творевини. Што се тиче идола и резаних ликова паганизма и
свега онога што је у природи у шта верујете

65
 †ÌÁ ¿† ÿØ~ Íß~ q § †Ìß †ÿå~ çØÊÅè†
†ÿå~ çØÊÅè †ÿå~ƒ óàÏ q¾æØÍÁ† § ¿ÿýĘ
—ƒ‡ † § †Ìß r†Ìß †ÿå~ çØûùÙ↠†Ìß
†ÿæøš~† ª †ÿòàă q ª ÍܚÍÂÙÒ ÍàÂùåƒ ª ¿†
¾Ć߃ ¿–÷Á K Íå~ †ÿïÂø § †š˜ûü† qÍå~
K
¿ÿØăÁ ‹† çýÙÄĂ ûÙÄ Íß~ qÍï؇šÿå
ÊÜ ‹† K çæÅÂâ K ÍÝÙàî qçا Ì؃~–ƒ ÍÝØăùؽÁ
q K K
§ ÍܚÍæÝß †ÊÅèš ¾Ć߃ q § ÍÝß çÙïø
ÊÄÿéåƒ Í߃ áÓâ qçØûÁ† § çØÊÙÂî ÍܚÍÜ~ƒ
qçØÌ؆ûÂß ÊÅéåƒ ¾Ćß~ § q¿ÿØăÁ ÊÙÂî K
À˜ÿé⃠¾Ćâ ÞØ~† qçÙå~ K ÀûÁƒ †Ìß ª çÐÂýå† K
§
ðÁššƒ ÀÊØÿî ¾æÜ q¾Ïăãß § ¾Ü˜ šÍÂÙÒ
¾ÜûÝß ûÙÄ Ìß ¾å~ ¿ÎÏ qç⚠ÀĂÍòÝß šÍæܪ ª
q¿Ìß~ áÂøÍ߃ ¿šÍòæÐÁ êÙÂè ÚÅèƒ ª q¾å
§
†ÿå~ çØÊÅèƒ ÀÊÙÂî ÀûÜÿñ ÍÂå § ¾å Íæ âª
ûÙÄ ¿ qÌß †ÿå~ çØûùÙ⃠áÙÁ† rÌß
¾ÙåăÏ ÞØ~ áÝÙå šûÂß çØÊÅèƒ ÍÝÁ ÿØ~
Àûýæ߆ q¾ÙÅÂâ K ÞØ~ ¿ÿî˜ ÿ߆ q K
§ § § ÍÝÙÂÂü
¾Üûü ÞØ~ À˜Ìé߆ § ¾ýãý߆ q¾ÙÁăî ÞØ~
K
¾ùÙßÎÁ ÍÁÿüš ¾Ćß qÍܚÍÜ~ƒ ¾åăσ
Êø ûÙÄ † § ÔÙß q¾Ð▃ ¿ÿÂÜÍÝÁ† qÀăØÌåƒ ª
ÿØ~ ûÙÄ çñ~ q¿ÿØăÂß ÊÅèƒ ª ç⪠ŽÍÜ q¿Ìß~ ª
¾Ćß~ qçا šăÂÏ çâ çÁƘ ÞØ~ƒ ¿ÿØăÂÁ çØÌÁ
qÍÝß šûâ~ƒ ª ÞØ~ çØ šăÂσ çÙå~ K ¿šÍæÜ K
ª
q¿šÍÙè~ Ìß ÿÙ߃ ¾å ÀûØûâ ûÙÄ † ¾Á½Ü

66
и чему се клањате, ако у њима постоји осећај и разум, да би
им се клањали и поштовали, било би исправно да они вама
дају хвале јер их ви вајате, подижете и утврђујете и закуцавате
их ексерима да се не померају. Када би ове створене ствари
могле да осете част коју им поклањате, оне би завапиле к
вама плачући, одвраћајући вас да не обожавате ваше садруге,
који су као и ви направљени и створени, зато што створене
ствари не треба обожавати, него оне треба да се клањају
своме творцу и да прослављају оног који их створи. Као што
милост његова одржава дрске овде, тамо, у будућности ће
бити тражена правда његова за невернике.
Видим да је град пун паганске вере која је супротна Богу.
Ко је овај идол Небо којег обожавате, и Бел којег поштујете?
Гле, има међу вама оних који обожавају Барт Нихал, као
становници Харана, суседи ваши и Тарата као Мебагијани
и орла као Арапи и сунце и месец, као остали становници
Харана који су као и ви. Немојте да вас опчини сијање звезда
јер свако ко се клања творевини проклет је пред Богом. Иако
међу створењима постоје она која су већа од других, ипак,
они су исте врсте,27 као што вам рекох. То је горка болест
којој нема лека,

27
‫ܐ ܐܬ̈ܘܢܟ‬
̈ ‫ܢܝܗܬ̈ܪܒܚܕ ܢܝܢ‬

67
 ¿ÿØăÁ çÐÂýå† qÀÊÙ ª ÂïßK ÀÊÙÂî K †ÊÅéåƒ
áÙÐÁ çãÙø K çÐÝýâ ¾Ć߃ ûÙÄ ¾æÝØ~ qçØ šăÂÐß
¾æÜ qçÙ§ å~ K ÀûÁƒ † ª ƒ ¾ĆàÙÐÁ ¾Ćß~ rçØÌýòå
§ K K
qÌãî ăùØÿå† Ìãî ÊÄÿéåƒ çÐÝýâ ¾Ćß
ÊÜ ¿ÿØăÂÁ qçØÌؚĂÿÁ ûÙÄ † ¾ñƒÍÄ
¿ÿØăÁ Ìß çñšÍýâ ÊÜ ¾Ø†ûÂÁ†  ª ÊÄÿéâ K
¿šÍÙÂå ûÙÄ ÌàÜ ª q š†ÿØ~ƒ ¾æÙÝß çØăÜÍåƒ
K
q‹§ Àƒ ¾ÙÂå ˜ÿÁƒ çà؃ ¿š†‡†û܆ r¾ÙÂåƒ K
€†š ¾Ć߆ q¾Ø†ûÁ äî ¿ÿØăÁ ÊÄÿéå ¾Ć߃ K
q¾ĆàÂσ ª ¿šÍòæσ ÀûÙæÁ ¾ýæÙæÁ K ÍåÊÜÿå
¾å~ ûâ~ ª ¿ÿØăÁ çØÎÏÿ⃠K áÓâ ç؃ ¿† ¾Ćß
¾ØûÁ †§ ÀÊÙÂîƒ Êâ áÜ ¾Ćß~ qÊÄÿéå K ¾Ć߃
† ¾ïü†˜ q¿ÎÏÿâ ¾Ćß ~† ¿ÎÏÿâ § ~ q†
q¿š†Ìß~ƒ ¾ÐÂýâ ¾Ćãü Ìß äÙéåƒ q¾å ÀûØûâ ª
çæÏ ç؇ûÝ⠐ÍܚÍÜ~ ¿ÿØăÂß ûÙÄ ¿† ¾Ćß
ª
† ûÙÄ ¾î†‡ q¿ÿØăÁƒ Àûãß ¾Ćß~ qçæÏ çØÊÅè†
ª §
ÀÊÙÂîƒ Ê⠎Í܃ qƒ§ Ìè † § q¾òÙøÎÁ § K
çÙå~ ð؇~ƒ
ª
† q½ø† ¾ß§ š ƒÍÂîƒ † ¾ĆàÙÐÁ q†§
¾Ć߃ † ª q¿ÿØăÁ† ¾ãàî K Êø ¿† § ‹ †ÿØ~ƒ
‹ ÍÁ~ äî† qÌæÙÜ ¿ÎÏÿâ ¾ĆßÊÁ qÌæÙÜ § ˜ƒÿâ
†§ Àû⃠áÓâ q¾Ùàî ¾Ćâ†ăãÁ ™Êøÿâ K
áÝÁ šÍæòà⠋ Àƒ q†ÿâ ç⃠† ¿Ìß~†
çÙàؽĆß ‡ûÝåƒ çåÊùñš~ ª ¾æÜ † qçÙæñ K áÝÁ† ˜š~
¾æòßÍÙÁ ¾Ćß~ qÿØ~ûÙÓø ¿† ¾Ćß qçß çÙïãüƒ
ç؆ K ƒ ¿š†š~† K q¿Ìß~ƒ ¾ĆàÙÐÁ† ¿ÿüÍøƒ

68
да се ствар ствари клања и да створење велича свога друга.
Као што не могу да стоје сопственом снагом, него помоћу
оног који их је створио, тако њима не треба да се клања као
њему нити да се поштују као он. Увреда је то за обоје. Вређа
се створење када му се клања и вређа се створитељ када се
створене ствари које су стране његовој природи спајају са њим.
Сва пророчанства пророка и сама наша проповед, која је након
пророка, своди се на ово: Створења не треба да се поштују
заједно са створитељем. И не треба да се људи потчињавају
јарму погубне паганштине. Да се створењима не клања нисам
рекао само зато што су створења видљива, него све што је
сачињено, били видљиво или невидљиво је створење. Горко
је безверје да неко на створења стави величанствено име
божанства. Ми не проповедамо и не клањамо се створењима
као ви, него Господу створења. Земљотрес који их је затресао
на крсту, сведочи да све што је створено зависи и постоји
помоћу силе оног који их је сачинио, онога који је постојао
пре светова и створења, онога чија је природа непојмљива,
будући невидљива, који је посвећен са својим Оцем горе на
висинама, јер је он Господ и Бог од вечности. Ово је наше
учење у свакој земљи и у сваком кутку. Тако нам је наређено да
проповедамо онима који су ради да нас слушају, не присилом,
него са учењем истине и са силом Божијом. И знаци који се
збише

69
 ÀûØûüƒ šÍæãت áî ƒÌè K çÙå ª qÌãýÁ §
ÍàÂø† ª qÚàãß K áÙÜ ÍéÙòҚ~ q¾æãØÌâ†
§ ª ª Êâ
ªÍÝÙâÊø ¾å~ ûâ~† šûâ~ƒ
¾å~ ¾Åéâ K
§ ¿ q § ÍÝؚÍâ ðÁš~ ¾Ć߃†
¾Ć߆ ¿ÿÙßÍÁ K ª
Úàâ ÍàÂø q¿š†ûØ ‡ 
§ § ÍÝÙâÊø
¾ÐÙýâ çâ ÚùÙÏĂ ‹šÍß ÍÁ†ûø qÍ⠚
K
¾ÙøÍå† ¾ÐÁƒ K óàφ q¾ÐÙýãß ¾ÂØăø ††§ †
q¿ÿ؃†šƒ ¾ÐÁƒ áÙÝâ K § Ìß ÍÁûøª q¿šÍÙï҃ §
ÿî÷⠐ÍÝß ¾Ùæ§ Áƒ ¿ÿÁ˜ ¿ÿàî ç؃ ‹ ¾æâ ª
ª ØÊß
q¿Í K ÌÙàî ª çÙùæ⪠çؚ~† ª çÙ߇~ƒ† q¾å ª ¾ÜûÜ
K
çÙîÊØ ¾Ćß ¾ÁÿÜ ~† qÀƒ½ýß ÌÁ çÙÐÁÊ↠K ª
q ª
§ ÍÝߪ óàâ ¾Ćß šÎÐÁ ¾æÙÜ † § r†ÿå~
qçØÎÏ ¾Ć߆  § ÍÝØăÜÿòß †Ìß ÿØ~ ¾æÙîƒ K
¾Ć߃ ‹ÌÁ ª r¾æÙïÁ K †ÿå~ çØÎσ ª †ÿå~†

§ †ÿå~ ”~ ÍÝß †ÿا † ª q†ÿå~ çÙæÙÁÿâ
† ¾ùØ~† qçÙïãü ¾Ć߆ çا ÎÏ ¾Ć߃ q† šÍÜ~
ÊÜ q¿ÿüăϧ ¾åƒ½Ćß K q¾ùØăè ª ÍÝÙàø K çÙÂܚ
¾æÙ܃ áÓâ qçÙïãü ¾Ć߃ ‹ÌÁ çÙ§ àØÊî ¾Ćß Íåª ª
ÌÁ ÀûÙã҃ ç؃ ¾ÙßÊî q¾ùØÿü† ¾üû § ϧ  ª Íå~
†ÿå~ çÙÁ– ª ¾Ć߃ q† ÍÝà؃ ¿šÍå½Ü §
ª
çØÎσ Êâ ¾åÌÁ ¾Ćß ”~ qÍæÙÁššƒ ª
ÚÙîÍ҃ ¾Ćàñûî ÍÝß ¾ùÂü ûÙÄ ¾Ćß  ª †ÿå~
¾æÙãü ª À˜ Íå Íæøšƒ § q ª ÍÝÙæÙî˜ áî ¾ĆãØûøƒ

70
у име његово сведоче о вери нашој, да је истинита и права.
Сагласите се стога са мојим речима и примите оно о чему
сам вам причао и о чему вам причам. Да не бих тражио смрт
вашу, упозоравам вас врло, примите речи моје ко што јесу без
одлагања. Приђите к мени ви који сте далеко од Месије, како
бисте Месији били ближе. Стога, уместо жртви животињских
и леваница заблуде, од сада му принесите жртве хвале.
Какав је оно велики олтар који сте изградили за вас усред
града? Одлазите тамо да бисте могли налевати демонима и
приносити жртве духовима. Иако не знате Писмо, зар вас
природа својим изгледом не учи да ваши идоли имају очи које
не виде? Јер ви, који очима видите28 не разумете, постали сте
као они који не виде и не чују. Узалудно је да подижете ваше
празне гласове на глуве уши. Њима не треба додатни укор
јер су глуви и неми по природи. Оправдана кривица је стога
ваша јер нећете да разумете чак ни оно што видите. Дебео
облак ваше лажне службе који прекрива вашу мисао не даје
вам да примите небеску светлост

28
C. ‫ ܐܢܝܥ ܢܘܟܠ ܬܝܐܕ ܢܘܬܢܐ‬, сир. ви који имате очи.

71
 K çâ áÙÜ Íø†ûî q¿ÿîÊ؃ ¾æØÍÁ ‹ †ÿØ~ƒ
ÀÊÙÂî
ƒÍÐàÁ † ¾ĆãýÁƒ qÍÝß šûâ~ƒ ª ÞØ~ q¾ØăÁ† ª
†ÌæÙÝÁ Íå~ ¿Ìß~ K Íß ÊÜ q¿§ Ìß~K çØûøÿâ
ª
çâ q¿Ìß~ ‹ †ÿØ~ ÌæÙÝÁƒ † šÍß ÍÁûøš~† ª ª
ÞØ~ † ÀÊÂî ª ¿† ¾Ć߆ qäàî ç↠†ÿâ
ÞØ~ ¾æø†š† ¿ÿØûÁ ¾Ćß ”~† q § ÍÝØăÜÿñ
çñ~ƒ ŽÍÓâ q†ÌÁ †ÿå~ çؘÌÁÿý⃠¾ãߖ K
äî ¿† ‹ †ÿØ~ ¿Ìß~ q¾å § ÀûÅñ þÂß §
K
rÌàÓùÁ ‹† ð؇šš~ƒ ûÙÄ ¿ÿØăÁ q‹ ÍÁ~
K
ƒÌè çÙå § q § šÍ⃠¾ýÐÁ ‹† K € ˜š~†
ûÁ óàÏ ûÙÄ ¿† ¾Ćß q¿ÿØăÁ ÀûÁ§ ƒ Í؆ ƒ
¿† ðø˜ƒ ª
§ † óàÏ ª ¾Ćß~ § q¾î˜~ ÿî‡ § ¾ýå~
¾ýå~ ûÁ óàÏ ¿† ¾Ć߆ q¾Ùâ áî ¾î˜~ K
† ª óàÏ ¾Ćß~ § q¾ÂÙß÷Á ¾ýãü ¿† Þýϧ
¾ýåûÂÁ ¿† ¾Ć߆ q¾Á˜†Ă ÀăØÌå ÊÂîƒ §
€Ì؃ † ÌÁ ª ¾Ćß~ q¾ù؃‡† K ¾å K †† ÍãÐåš~
½Ü
§ §
q¿ÿÙü˜ § çâ ¿šÍ⃠¾æÓßÍü ¿†
K
¾î˜š Úñ~ ¿† ‹ûҖ~ ¾ýå~ ûÂÁ ¿† ¾Ć߆
ª ¾Ćß~ qþØûß þؘ ç⠾؃†Ì؃
†ÌÁ K ¾ĆàÝØ ƒ
§ §
q¾ÁûÏ ÍÜÿÙÁ úÙÂü ¿ ƒ †Ìß ¿† ûâ~ƒ §
ª
ûÁƒ ‹ Íòø‡ƒ Íå ÍîÊ؃ ¾Ćß Íß~ ûÙÄ ¿
† ÿæØÊ⃠¾Á˜ÍÏ ¿† ¾Ćß q¿Ìß~ƒ § †ª

72
 која је разумевање и знање. Бежите стога као што вам рекох од
онога што је створено и направљено, и који се само именом
називају богови а нису богови по својој природи. Приђите
њему који је по самој својој природи Бог29 од вјека вјекова и
није створен као ваши идоли. Он није створен ни обликован
као резани ликови које прослављате, јер иако је обукао ово
тело, он је Бог са својим Оцем. Створења која су се затресла
кад је убијен, и која су се тресла од страха у часу његове
смрти, сведоче да је он тај који је створио створења.30 Није се
земља затресла зарад људског створа, него због њега који је
поставио земљу на водама. Зарад људског створа није сунце
потамнело на крсту,31 него зарад оног који створи видела
велика. Ради човека нису васкрсли исправни и праведни,
него ради оног који даде моћ над смрти од почетка. Није ради
човека поцепана завеса храма Јевреја на два дела, него због
онога који им рече: Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.32
Гле, да нису знали да разапињу Сина Божијег, не би33 дошло
до уништење њиховог града

29
C. ‫ܐܘܗ ܝܗܘܬܝܐ ܐܗܠܐ ܗܢܝܟܒܕ ܐܢܗ ܬܘܠ‬, сир. оном који је Бог по својој при­
роди.
30
C. ‫ܐܝܘܪܒ ܐܗܠܐ ܘܝܘܗܕ‬, сир. Он је тај Бог створитељ.
31
C. чита ‫ܐܝܡܫܒ‬, сир. на небесима.
32
Мт 23:38; Лк 13:35.
33
C. изоставља грешком ‫ܐܘܗ‬, сир. гл. бити.

73
 †Ìýòå áî ¿† ¾Ćß ”~ q†† ç؇ûÝâ
†† ÍÁ– Íß~ ûÙÄ ¾Ćß ”~ q†† çÙòÓ⠾؆ K
†Ìß †† çÙùÂü q¿ÿ؃†š ª Àƒ ç⠐ÍâÌåƒ
”~ ûÙÄ ¿ q¾åÊî †ÌÁ †† ƒ ¾ĆàÙσ ª K ¾ÐåÍÄK
¿‡†ăÜ ¾æâÍØ çØÊÙÂî q¾ñ K
Íø‡ƒ †ÌÙæÁ K çâ
ª § ª ª
¾î˜~ ÌßÍÝÁ q‹ăÂÏ ª K
¾ÐÙàü äî q¾åăÂéâ†
K
q¾Øÿýàñƒ À˜š~ ÌàÝÁ† ¾Øăãü ÿÙÁ† q¾æÙÓéàñƒ ª
q¾ÐÙý⃠ÌòÙø‡ ûùØÿ↠¿šÍòæσ § ÀăÜÿñ çÙÓÙü†
ûÁ ¿†§ ƒ ¿Ìß½Á ¿ÿØăÁ† § ¾ĆããîK ç؃Íâ†
¿† ‹ †ÿØ~ ¾î˜½Á ÊÜ ÿÙÜ ~ q¾ýå~
ûÁƒ ÌÁ †ÿ؆ †ÿæãØ rû⠓ÍýØ
†ÿ؆ Íïãüšƒ Êø† r¿Ìß~ƒ † §
r† ¿Ìß~ƒ ÌÁ †ÿ؃†~ r š†‡†û܃ ¿ÿàâ
¿š†š~K †ÿØÎφ r‹ ÍÁ~ šÍß úà§ èƒ ¾ü
šûÂèƒ ¿ÿà↠rÌãýÁ ç؆ K ƒ ¿šă⃚†
Æàñÿå ª ÍÝæâ þå~ ¾Ćß q K
§ ÍÝÙå
ª
ƒ½Á †ÿïãü
ª
¾Øƒ†Íü ÍܚÍß äÙøÿåƒ ÞØ~ qÌæÙîûÁ
†ÿæãØ ƒ ÍÝÙÁÍ҃ q ª ÍÝß Ñৠüƒ ÿܘÍÁƒ
†ÿæãØ ¾æÜ ƒ ŽÍÓ↠qÚæå†ÿØÎÏ ¾Ćß ÊÜ ÚÁ
qÞØûÁ
§ ¿†Ìå ÌÁ †ÿå~ çØûãîƒ ¾ÜûÜ qÚ§ Á
áÙÜ ¾Ćß qäàïß ÌÁ ª
§ Ôßÿýå ¾Ćß ¾ÂÁÊàïÁ†
†ÿØÎφ †ÿïãü ¿ ƒ q šÍæãØ ç⠐ÍÓèš
ª
qÀÊÙÅè † ÀûÁƒ q šÍæãØÌß ƒÌèƒ K çÙàØ~

74
и не би на34 себе довели јад. Чак и да нису хтели да верују
и исповедају ово, чудесна дела која су се тада десила не би
им то дозволила. Гле, чак и синови оних који су разапели
Господа данас су постали проповедници и гласници са мојим
пријатељима апостолима у свој земљи палестинској, међу
Самарићанима, и у свој земљи Филистреја. Презрени су идоли
паганштине, а поштован је крст Месије, а народи и створења
исповедају Бога који је постао човек. Стога, када је био на
земљи Господ Исус, веровали сте у њега да је Син Божији.
И пре него што сте чули речи ове проповеди, исповедали сте
га да је Бог. Сада када се вазнео своме Оцу, видите знаке и
чуда која се дешавају у његово име и речи његовог Јеванђеља
чујете својим ушима. Нека нико од вас не одступи у свом
уму како би се испунило обећање благослова које је послао
вама: Благословени су они који повероваше у мене а нису
ме видели.35 Зато што сте тако поверовали у мене, нека је
благословен град у којем живите и да непријатељи никад не
овладају њиме. Стога, не одступите од његове вере, јер, гле,
чули сте и видели сте оно што сведочи о вери његовој да је
он вољени Син

34
C. погрешно чита ‫ܠܒܐ‬, сир. бол, туга.
35
Јн 20:29.

75
 ¾ĆàÙφ q¾Ù܇ ª † ¾Ýà↠q¾ÐÂýâ ª † ¿Ìß~†
ÑÝýâ ¿šûØûü † šÍæãØÌÁ† q¾òÙøš ª †
ª
ŽÍ܃ çÙÁÿ↠qÀûØûü ¾æÙ ¾æÙî q¾æø þå~ ª ª
˜Êâ ¿šÍå½Üƒ † ¿ÎƘ q¿ÿØăÂß § ª
ÊÅèƒ çâª
ÞØ~ q § ÍÝÙâÊø çæÏ çØûâ~ƒ ûÙÄ Êâ áÜ qÌß
qçæ§ Ï çØûâ~ û⃠ÿÁ Íâ çâ çæÏ çàÂøƒ ª
¾Ć߆ qÍÝÙÙÏ K Íæøšƒ § çæ§ Ï çØÍÐ↠çæÏ çÙòàâ†
q¿šÍòæσ ÚÙîÍÓÁ ÍÜÿÏ†Ă †ÊÁ†š
Í؆ † q¿ÿØûÂÁ §K ¾æÙãü ª À˜ Íå Ìß Ñ僃 § áÓâ
ª K
¾å½Ý߆ q¾ÙâÊø ¿šÌÁ½Ćß ¿† ¾Âă K
¾Ï†˜ƒ ¾æÙàÅÁ †Ìãî ¿† áà↠q¾Ù ª § Âæ߆
K
q‹ Íòø‡ƒ ¾Øƒ†Ì؃ K ¿Ìß~ ûÙÄ Í؆ q¾üƒÍøƒ
qçÙîÊØ ¾Ćß ÊÜ ”~ çا ÊÅè † § Ìß ¾Ù § ïÒ K ¾òæφ K
q¾î˜½Á† ¾ÙãýÁ ¾åûÏ~ ¿Ìß~ ÿÙ߃ áÓâ
ª ÿÙæñ K ðÁĂ~ çâ q¿ÿ؃†š Ìß ¾ùàè ¿ †
K §
¾Ć߃ Êâ § ÍÝÙåƒ~ ðãü § áÙÜ ¿ q¾î˜~ƒ
K K
ÍÝÙæÙî ‹ÎÏ €†š ¿ † qÍÝß ¿† ðÙãü
¾Ćß qÍÝß ¿† ¿Îϧ †ÿâ çâ ¾Ć߃ qÊâ §
†ÿïãüƒ Êãß ¾ĆâÍàÒ †† š áÙÜ K
Àƒ†ûâ ¾æÙî˜ ÍÝæ⠆ûÂî~ q†ÿØÎφ
¿ÿÙÓσ K †˜ûφ  ª ÍÝØÌÁ~ƒ K
§ ÀûÙå ç⠐ÍÜÿýòå §
Êøƒ ¾ÐÁÊÁ† K K
¾ÙøÍæÁ qª ÍÝÙàî ¾Ýàãâƒ
áî† qÀÊÙ K K áî ÍÝß áÓÁÿåª q¾òÙàÄ K
§ Á~ ÍÝÙÙÏ

76
и хваљени Бог и праведни краљ и снажна сила. Са његовом
истинитом36 вером, човек може да задобије око истинитог ума,
и да схвати да ће праведни бес захватити свакога ко се клања
творевини. Све што вам говоримо, као што смо примили без
надокнаде од нашег Господа, ми говоримо, учимо и чинимо
да бисте задобили спасење ваше и да не би уништили дух ваш
лажном службом паганштине, јер се у твари пројави небеска
светлост. Он је тај који изабра патријархе прошлих времена и
праведнике и пророке и који је говорио са њима откривењем
Духа Светог. Он је Бог Јевреја који га разапеше. Пагани који
су грешили обожавали су га, мада то нису знали јер нема
другог Бога на небу и на земљи и гле, диже му се хвала са
четири стране земље.37 Гле, ваше уши су чуле оно што вам
није речено. Ваше очи су виделе оно што вам никада није
показано. Стога, не будите одрицатељи онога којега сте чули
и видели. Одбаците бунтован ум ваших отаца, ослободите
душе38 ваше јарма греха који влада вама преко леваница и
идолских жртви. Брините39 се за своје пролазне животе и

36
C. изоставља ‫ܬܪܝܪܫ‬, сир. истинитом.
37
C. чита ‫ܐܬܝܪܒܕ‬, сир. творевине.
38
C. чита ‫ܢܘܟܫܦܢ‬, сир. душу вашу.
39
C. чита ‫ܠܛܒܬܢܘ‬, сир. и брините се.

77
 † ª q¿šÊÏ ª ¾æÙî˜ Íæø† q¾ĆàÙÓÁ ÍÝü˜ çÜûâ
ÌÁ ûؖƒ † ª qÀÊÙÂïß ¾Ć߆ ÀƒÍÂïß ÊÅèƒ ª
¾Ï†˜ƒ† ÀûÁƒ† ¾Á~ƒ qÀ˜ûüƒ† ª ¿ÿüÍøƒ ¾Ćãߖ
qª †Êã ÍæãØ š ÊÜ q¾üƒÍøƒ
ûÙÄ ‹ Àƒ q¾ÐÂý↠K ¾ØÿÙߚ K ¿ÌãýÁ K
¿š½ÙÅéÁ K ûÙÄ ¿† ¾Ćß qš†‡†û܆ šÍæòàâ
ª
çÙÁ–ƒ çÙàØ~† q¾ÐÙý⃠˜ûü çãØ ÿâ
K
¿ÿæÁ‡ƒ q § †ÿå~ çÙîÊØ ¾ÐÙýãß K ª
ÍéÙòÒÿåƒ
K
 § Íòß~šƒ q § ÍÝÙâÊø Úàâ ÿÙåš ¿š½ÙÅè
ÀÊÐå çæφ q†ÿå~ çÙïãüƒ ÊãÁ ÍæÙÁšš†
Ìß~† T¿ÿÝØûÁ ÌàùÐÁ ÀûÜ~ ÞØ~ qÀƒÌÁ §
ª
çÙÙÏ †ÿå~ Ê܆ q šÍ߃ ÍܚÍÂØÿÁ ÑÁÿýåq
qÀƒ
§ ÍÝß çæÏ çÙÝà⃠ª çæÏ ”~ qÀƒÌÁ § †ÿå~
áÓ↠qÀƒ ƒ ¾ÝØûÁ ÀûÄ~ çæÙãàÒÿâ ¾Ćß
r¿ÿÝØûÁ ¾î˜~ †ÿå~ ç؆ ª ƒ r¾å~ áÙܚƒ
óàÏ ¾å áÓâ r¾ÐÙýâ ¾Øû⃠ÌæÙÁ– ÞØ~
¾Ć߃ ¾ÜûÜ áî ÷ò僪 rçß ûâ~š~ƒ ÚàÄà ¾à§ Ï
¾î˜š áî ¾æâÍØ š÷òåª ¿ qçÙ§ àâK áÂùâ ª
Àûا – †ÌÁƒ q‹§ šÍòèƒ K ¾ĆãÄÿñ K ÍÝÙåƒ~ƒ K
q¿† šƒ ÀÊØÿîƒ ”~ š† § § ƒ q¾ÐÙý⃠ÿØÿâ
K
¾æü˜Íñ† q¾ýæÙæÁ †Ìà܃ ¾ĆãÏÍå† § ¿ÿãÙø†
§
K
ÀĂÍòÝß ¾æãØÌâ ÿÙÁ ¿† ƒ¡¾ÝØûÁ ¾æÝßÍâÍ ª

78
 узалудно поклањање ваших глава.40 Стеците нови ум који се
клања творцу а не творевини, у којем се проказује лик правде
и истине Оца, Сина и Духа Светог, када верујете и када сте
крштени у тројично и свето име. Ово је наше учење и наша
проповед. Јер у мноштву не лежи истинита вера Месије.
Они међу вама који желе да се покоравају Месији знају
да сам много пута поновио моје речи вама, како би могли
научити и разумети оно што чујете. Радујемо се као орач41 у
свом благословеном пољу. Бог наш42 је прослављен вашим
кајањем њему. И када сте спашени овим, чак и ми који смо вам
обећали ово, нисмо порицали ову благословену плату. И зато
што верујем да сте ви43 благословена земља по вољи Господа
Месије, због тога, уместо праха са моје ноге,44 као што нам
је речено: Отресите [прах са својих ногу] према граду који не
прими наше речи,45 гле, данас отресам речи46 усана мојих на
вратима ваших ушију, којима је описан47 долазак Месије, који
се десио и који ће се опет десити, као и васкрс и утеха свих
људи и којима је описано раздвајање које ће се збити између
верних и неверних48 и благословено обећање

40
Писац има у виду узалудност паганске службе. (Прим. прев.)
41
C. додаје ‫ܐܕܿܚܕ‬, сир. који се радује.
42
C. чита ‫ܐܗܠܐܘ‬, сир. И Бог.
43
C. чита ‫ܢܘܬܝܘܗܕ‬, у истом значењу.
44
C. чита ‫ܢܝܠܓ̈ܪܕ‬, сир. са мојих ногу.
45
Мт 10:14; Мк 6:11; Лк 9:5, 10:11.
46
MS. ‫ܐܡܓܬܦ‬, сир. реч.
47
C. чита ‫ܢܝܪܝܨ‬, сир. су описани.
48
C. додаје ‫ܢܝܥܕܝ ܐܠܕ ܢܝܠܝܐܠ ܪܝܛܢܕ ܐܫܝܒ ܐܫܝܪܒ ܡܣܡܘ ܐܗܠܐܠ‬, сир. и казнити
зле које је чувао а који нису знали за Бога.

79
 çÙàØ~  ª q
ª ÍàÂùåƒ ª ÊØÿîƒ K ¿š†ÊσK
‹ ÍÁ½Ć߆ Ìß †ÊÅè† q¾ÐÙýãÁ ª ÌÁ ÍæãØ ƒ
áÙÝ↠q š†Ìß~ƒ ¾Ï†ûÁ† ÌÁ Í؃†~† q¾Ć☠ª
ÍàÂøƒ ª çÙàØ~† q¾ü ƒ ÿàâ äàýåƒ ª çß —ƒ‡
§
çÙàØ~ ”~† qç؃~– †Íùåª ¾ÐÙý⃠§ ÿàâ
Í߇½å ç܆ q¿šÍß÷Á çãî Íñš†ÿýåƒ çÙÁ–ƒ ª
ª
q¾ÐÙàü ‹ƒ~ † § ÀƒÌÁ ¿† ‹Êφ K
§ q†ÌØÿÂß
ÿýñ ¿ÿæØÊ⃠¿šÍýå~ƒ ¿½ÄÍèƒ ¿† ¿Îσ §
†† ÍØÍø ¾Ć߃ çÙàØ~ †† ¾ĆàÙ߃† q šÍß Ìß K ª
˜ÿÁ q¾Ćà K çÙß Íå§ ”~ ÊÜ q¾åÊî †ÌÁ ª
§ Ù߃
ÍæãØ † q‹ Íàãß K †† ÍàÂø ª qáÙàø § ¿ÿâÍØ K
ûâ~
§ Ê܆ q¾ÐÙý⃠š†‡†û܃ ¿šûÂéÁ ††
r‹ ˜†~ƒ ¾ÜûÜ ÌàÜ Êø q¾ÐÙàü § ‹ƒ~ çÙß ¿†
ª
¿ÿæØÊâ ÌßÍ܃ r¾Ýàâ ûÅÁ~ ¿† ¿Îφ
rÿؽØÍü ¾ýå† K ÀăÂÄ r šÍæòàãÁ š† ÿØʧ Ï
§
˜Êüƒ ¾ÐÙýâ çãØÌ↠§ † § ûØûüƒ rÌß çØûâ~†
ÑÂýâ ÊÜ qÀƒÌÁ ÃÒ ‹§ ÊÏ † § ”~† q § šÍß
çâ ¿† ðãüƒ § ¾Ćâ ÞØ~ƒ q¿Ìß½Ćß ¿†
ª
¿ÎÏ ¾æÜ q¾ÐÙýâ § ª áî Ìà؃ ÀûßÍÂÒ çæÏ
‹ƒ~ † § q¿† ÊÂîƒ ª q¿ ª ÌÙâšK ¾ĆàÙÏ K
† § ”~ Ìß ûâ~† § q¾ÐÙý⃠ÌãýÁ ¾ÐÙàü
ª
ÿÐàüƒ ¾Ćâ ÞØ~ q¾ÐÙàü ‹ƒ½Ćß ¾Ýàâ ûÅÁ~

80
 будућих49 радости, које ће задобити они који су веровали
у Месију, и клањали му се, и који су веровали у његовог
узвишеног Оца, исповедајући га у Духу његовог божанства.
Стога, време је да сада сведемо овај наш разговор. Они који
су примили реч Месије и они који желе да нам се придруже
у молитви нека остану са нама. Потом нека иду својим
кућама.
И обрадова се Апостол Адај када виде да је мноштво народа
града остало са њим и да је било неколицина оних који са њим нису
остали у то време. Али и неколицина ових,50 после неколико дана
примише речи његове и повероваше у поруке Јеванђеља Месије.
Када је апостол Адај изговорио ове речи пред целим градом
Едесом и кад виде краљ Абгар да се цео град обрадова овом учењу,
мушкарци као и жене, и да му говоре: Истинит је и веран Месија
који те је послао к нама, он се такође врло обрадова овоме хвалећи
Бога, јер као што је чуо од Ханана писара о Месији, тако је и он
видео чудесне моћи које чини апостол у име Месије. Краљ Абгар
рече апостолу Адају:
– Као што сам послао

49
C. чита ‫ܕܝܬܥܕ‬, сир. будућности.
50
C. изоставља ‫ܢܝܠܗ‬, сир. ових.

81
 ¾Ćâ ÞØ~† r šÍ߃ ‹šăĽÁ ¾ÐÙýãß Ìß
q¾æâÍØ
§ Þà؃ Þæâ ÿàÂø† ª r† ª ”~ Úß Ñàüƒ
çØÌÁ† qÚÙÏ K
K ÚâÍØ ŽÍÜ ¾å~ çãØÌâ ª ¾æÜ
§
áÓâ q¾å~ ˜ÌÁÿýâ ÊÜ q¾å~ § ¿Íùâ çÙßÌÁ
ª K
qÌãýÁ ç؆ ƒ ¾åûÏ ¾ĆàÙÏ ÿÙ߃ q¾å~ ª
“Ê؃
ª K §
¾ÐÙý⃠ÌàÙÐÁ ¾Ćß~ q¿šă⃚† ¿š†š~ çÙß
Ìß áÙÝ↠qÀ˜ûýÁ† ¿ÿüÍùÁ Ìß ÿå~ ûÂé⃠ª
çÙ§ ÓèÍÄ~† q‹ûÁ Íæï↠¾å~ § q¾å~
§ ÊÅèª †§
qÿå~
§ ª
¾Á–ƒ ¾ÝØ~ áÜ áÙÝ↠q¿ÿÝàâ ÿãàü†
ÍæãØ ƒ çÙàØ~ƒ q¾Á†–ª ÿÙÁ ¿šÊî ÚæÁ§
çâ Þß ÊÙùñƒ ¾Ćâ ÞØ~† qÞÙàãÁ K çÙæãØÌâ†
qÿؽĆàÙܚ ¾åÊïÁ K ÿå~ þãýâ ÿ؆§ qûâ §
qÀƒ K
¿šûÂéÁ ¾æòàâ Þãî ç؆ ƒ çÙàØ~† ª
§ ª ¾å~ ÃÙÓâ ¾Á˜†Ă ¾æüƒ
Ê⃠q†Ìß Žš~ƒ K
q¾åûÏ~ ÀÊÂî ª †Ìß ¿†Ìå ¾Ćß ¿ÿýãüš § äî
q¿ÿÙÁƒ
§ K
ÿùòæàÝß ¾ïÁÿ⃠Ê⠎Í܆
¾Ø† ÊÜ qçÂüÍÏ ¾Ć߃ Þß ª
§ ¾å~ €ÌØ ¾å~
¾Ć߃† q¾å ¾ÜûÝÁ ¾Ýৠã↠¾ÓÙàü ÿàâ
ÿؽÓàý⠋šÍß ÿå~ Ž½î ª ÿ؆§ q¾åûÏ þå~
ª §
ûÅÁ~ ¿† ÿÐå § Ê܆ q‹šÍÝà⃠ûùØ~ƒ ¾åÊñ½Ćß

82
Месији у мојим писмима,51и као што он посла к мени, и што
сам данас примио од тебе самог, тако ћу веровати у све дане
живота мога. Ја ћу остати у овоме и ово ћу прослављати јер
знам да не постоји ни једна друга сила у чије име су учињени
ови знаци и чуда, него са силом Месије којег обзнањујеш у
правди и истини. Сада ћу му се клањати, ја и Ману, син мој и
Августина и краљица Шалмат. Стога, сагради цркву где год
пожелиш, место окупљања оних који повероваше и који верују
у твоје речи. И као што ти је наредио Господ, служићеш у
одређено време. И они који са тобом постадоше учитељи овог
Јеванђеља, спреман сам да им дам велике поклоне, како не би
имали другог посла осим службе. Све што ти је потребно за
трошкове зграде ја ћу ти дати а да и не бројим, и пошто речи
твоје владају и протежу се читавим градом, ти ћеш сам доћи
код мене слободно у моју часну краљевску палату.
Када је отишао краљ52 Абгар

51
C. чита ‫ܝܬܪܓܐܒ‬, сир. у мом писму.
52
C. изоставља ‫ܐܟܠܡ‬, сир. краљ.

83
 † § ¿† ª ÀÊϪ q § šÍÝà⃠¾åÊñ½Ćß ¾Ýàâ
TûÅýãü† ÚâûĆ †ÊÂî qÌãî ‹ ÍæÁ˜†Ă†
áÝÁ  ª †ÌØăÂσ ¾Üûü äî šƒ˜Ì↠§ ÚÁÍÁ~†ª
”~ ‹† K ðãü† § qª †ÌÙæÙî K ‹† K ‹Îσ K Êâ
”~ †† çÙÐÂýâ q K
§ †ÌÂ߃ ¿š†ÊÐÁ† q†ÌÙåƒ~
q § šÍß †ÌæÙî˜ ¿† Úæñ~ƒ q¿Ìß½Ćß Íå§
qÌÁ ª
§ †† çÙãÙøƒ ¿šÍòæÐÁ †† çØûòÜ ÊÜ
¾æÁª Ê܆ q¾ÐÙý⃠šûÂéÁ †† ç؃Íâ†
ÀĂÊå ÌÁ ª †† çÙÁûùâ ª q¿šÊî ‹ƒ~ ¿†
§ ª ª ĂÍø†
ª
ç⚆ q¿ÿæØÊ⃠¿šÍýå~†  Íå q¾æÁ
K §
†† ÍÁûø† § q†ÌÙÙÏ K ÚâÍØ áÜ †† çÙýãýâ
¾üà çÙàØ~ q¾ÂàÜ ûÁ† ÀÊØÍî § q‹§ ƒ~ƒ šÍß
ª
çÙß½ý↠q¾Ýà⃠À„ÍÏ ÚÙýÙÂ߆ qÀƒÍùñ† K K K § Íå~
ûâ½åƒ q¾ÐÙý⃠ÌÁûü áî ‹ƒ½Ćß Ìß ††
q¿† ª ¿Ìß~ ÊÜ äß ¾æÝØ~ƒ q
ª § †Ìß
¾æÝØ~† q¾ýå~ ûÁ ÞØ~ †Ìß ¿† ¿ÎÏÿâ
†ÌàÝ߆ qÌÁ †ÿå~ çØûÙÏ †ÿ؆ çÙÐÝýâ
‹Îσ K ŽÍÜ áî qÀƒ áî †Ìß ¿† ÑÙ§ æâ
†ÌÙåƒ~ K ‹† K ðãüƒ § ¾Ć⠎ÍÜ áî† q†ÌÙæÙî K
K ‹ Íàî †† †ûâ~ƒ Êãà܆ qÌæâ
r¾ÙÂå
‹ ÍàâK †† çÙàÂù↠ª ª
§ ª †ÌÙâÊø ¿† ¾åš

½øƒ þå~ ¿† ÿÙ߆ qÿؽæãØÌ↠ÿؽĆãÙéÁ §

84
у своју краљевску палату, радоваше се он и његови великаши са
њим: Абду, Гармаи, Шемшграм, Абубаи и Мехердат са осталим
њиховим пријатељима, радовао се свему што видеше њихове
очи и што чуше њихове уши. Исповедајући Јеванђеље Месије, у
радости срца свога, они такође прослављаху Бога који им поврати
ум, када одбацише паганштину у којој су живели. Када је изградио
Адај цркву, принесоше завете53 и жртве, они и људи града, и тамо
служише све дане живота свога.
И приђоше Адају, Авида и Бар Калба, који беху до­сто­ја­н­
ственици и заповедници, који носе царски венац.54 Они пита­ше
Адаја да им исприча о Месији, како може бити да је он, иако Бог
могао да се објави као људско биће и како је било могуће да га
виде. Он им утоли жеђ свим оним што им очи видеху и свим оним
што им уши чуше о њему. Он им исприча све што Пророци рекоше
о њему и они примише његове речи слатко и са вером. Није било
човека који је устао

53
‫ܐ̈ܪܕܢ‬, сир. заклетва, завет.
‫ ܐ‍‍ܖ̈ܘܚ‬сир. непозната реч. C. доноси ‫ܐܕ̈ܘܚ‬, сир. круна, венац, дијадема, царска
54

власт. Алтернативно читање је ‫ܐ‍ܪ̈ܘܚ‬, сир. бело, сребрно.

85
 ª
ÊÂîƒ ¾æÏ÷å K †† çÙùÂü ûÙÄ ¾Ćß qÌàÁÍùß ¿†
ç؃ ÀÊØÍü qÌàÁÍùß þå~ ¿† Íùåƒ q¿ ª †
äî r¾å ¾Üû܃ ÀăâÍ܃ ¾üĂ rÍÂåÊÂî† §
¿š†š~ K †† †ÎÏ ÊÜ r†ÌØăÂÏ Íù僆 ‡†ûÙñ
ª Íàî K §
q¿š †† †ûùî† †† ÍÒ ˜ q¿† § ÊÂîƒ ª
q†ÌØÌß~ K áÙÁ† ÍÂå ª
§ Êø q†† çÙÐÁÊâ çØÌÙàîƒ
ª
çÙïø† q¾ÜûÜ ÿî÷⃠¿ÿÁ˜ ¿ÿàîª çâ ûÂß
† ª ƒ ÀÊÙãߚ ¾å § ÿØ~ûØûüƒ qçا ûâ~† ††
çÙàØ~ á݆ çÙïãüƒ q¾ÐÙÂü† ª ÀûØÌâ ¾Á˜
çÙàØ~ ŽÍ܆ q¾æÙÓéàñƒ À˜š½Á ¿† ÊÂîƒ ª
†Ìß ¿† áÂù⪠q¾ÐÙýãÁ § †† çÙæãØÌâƒ
¾Á~ äýÁ †Ìß ¿† Êãï↠q‹ƒ~
K
¾éÙù߆ ¾ñ½Ý߃ K çÙàØ~† q¾üƒÍøƒ ¾Ï†˜† ÀûÁ†
ÊÜ q†† çÙÁÿØ ‹ ÍàÄĂ šÍß q†† § ª çØÊÅè
ª
¿šÍÙæüƒ ¿šÍýØÿÜ çâ qçÙåÍÜÿ↠çÙòàØ
K
r¾ÙÂå† ¾èÍãå ÚîÊØ K ¾Øƒ†ÌØ K ”~ q¿šÍòæσ
ÍéÙòҚ~ Íå§ ”~ q†† § çÙæÁÎ⪠¾ÝÙÜà çÙàØ~
ûÁƒ q¾ÐÙýãÁ § †† Í؃†~† †Êãߚš~† q†† §
¾Ć߆ r¾Ýàâ ûÅÁ~ ç؃ ¾Ćß q¾ÙÏ ¿Ìß~ƒ † §
çãØÌå ÿØ~ûÙÓøƒ þå½Ćß ¿† ¿÷î ª r¾ÐÙàü ‹ƒ~

86
против њега, јер славна дела која учини не дозволише никоме да
устане против њега.
Шавида и Еведнево, високи жреци тога града, заједно са
Пирозом и Данакуом,55 њиховим пријатељима, када видеше чуда
која учинише, пожурише и сломише све висине на којима су
жртвовали Невоу и Белу, боговима њиховим, осим оне велике која
беше у центру града. Они узвикнуше и рекоше: Уистину, ово је
ученик тог вичног и хваљеног учитеља о којем смо чули56све што
уради у земљи Палестини.
Адај прими и крсти све оне који повероваше у Месију, у име
Оца, и Сина и Светога Духа. И они који се клањаше камењу и дрвећу,
седоше крај његових ногу учећи и поправљајући се од помамног
лудила паганизма. Чак и Јевреји, зналци Закона и Пророка, они
који трговаше свилом, и они се покорише и посташе следбеници
Месије и исповедаше да је он Син Бога живога.
Али ни краљ Абгар нити апостол Адај нису никог силом
присилили да верује

55
C. чита ‫ܘܩܝܕ‬, сир. Динаку.
56
На овом месту манускрипт је оштећен. Превод следи C. текст.

87
 qþå~ƒ
§ ÀûÙÓø ¾Ć߃ƒ áÓâ q¾ÐÙýãÁ ÌÁ ¿†
ÍæãØÌåƒ ¿½ÙÅéß K q¿† ¿÷î ª ¿š†š~ƒ K ÀûÙÓø
ª §
ÌàÜ q šÍæòà⠆† çÙàÂùâ ¾ÁÍÐÁ† qÌÁ †† ª
q‹ †ĂÊσ çØÌàÜ ¿ÿÙæñ† K qçؘÌå ÿÙÁƒ ¾å À˜š~
‰Íàñ† r¾Ýà⃠ÀƒÍφ ¾ØĂ½ü ÊÂî K ª ç؃ ÚÄ~
¾åăσ ¾Üûü äî ¾ÙãèûÁ† r¾ĆãàýÂî†
ª q¾ÐÙà
† áÂø† § ü ‹ƒ½Ćà† ‹ Íòùå  § ª †ÌØăÂÏ
ÊÜ q¿ÿýãüÿÁ Ìãî Íå~ ”šÍü† q § Íå~ª
K
q¾ÙÂæÁ† ¿šÊφ § ¿ÿùØÿî ¾øÿØÊÁ †† çØûø
†ÌÁ ÍÙàÜ ¾ÐÙàüƒ K †ÌÙåăîÍéÁ†
qÿØ~ûØ
§ ‡ †Ìß ¿† Êùòâ ÊÜ q†† çÙÄ ª ÿâ ª
ÞØ~  ª †ÌÙãüÍÄ K çÙýØÊø†  § ÍÝØăÅñ
ª
çÙ܃ ††§ ƒ
ª
q¿Ìß~ƒ ÌÐÁÊ⠏Êø çÙãÙøƒ ¾ýå½Ćß —ƒ‡ƒ
ç↠q¿ÿàă ª ¿ÿâÍâ çâ çÙùÙϘ äß †ÿ؆§ †
ª
À˜ÍÅÁƒ qÀûøÍüƒ ¿š†ƒÌè ç↠q¾ïü†˜ƒ ª ¾ĆàÓø
ç↠q¾ĆãÏĂ § ª †ÌÙàî ÿÙ߃ ¾üăÏ ç↠q¾ÝØÿñ ª
qÀÊàØ ÿÙÁ† ¾ùàÏK ç↠qÀĂÍ܇† ¾Ćâ
K ÷K ø† ¾ý ª ÐåK
K K § §
¾ÂÜÍÜ ç↠q¾ÙïÒ K ¾ØÊàÜ †ÌÁ çؘÌÁÿýâƒ
ÍÝæâ ÍùϘ~† q¾Ùæü †ÌÙàî çÙàÙܚƒ ¾üÍà↠K K
¾æÁĂÍø† ÀÊÏÍü† K q¾Ćß ª Íîƒ ¾ñ½Á K Ãéâ
§
K †ÌÁ çÙÂÙÏÿâƒ
¿ÿýãüš Àƒ äî† q¾Ù܇ ª

88
у Месију, јер и без људске присиле, сила знака приморала је многе
да у њега верују. Сва регија Месопотамије и сав предео око ње,
прими његово учење са љубављу.
Агај, који је правио одеждe од свиле и царске дијадеме, Палут,
Абшелма и Барсамија, са осталим њиховим пријатељима, следили
су апостола Адаја. Он их прими и прикључи их у своју службу.
Они су читали Стари и Нови Завет, Пророке и Дела апостолска,
размишљајући о њима сваки дан. Он им пажљиво нареди да плот
њихова буде чиста и тела њихова света, као што је исправно за
људе који стоје испред олтара Божијег. И нареди им:
– Одступите од лажних егзорцизама, безбожног убијања и
лажног сведочења које је помешано са блудом, одступите од
чарања од које нема милости, прорицања, магије, призивања
духова, прорицања судбине и хороскопа на које се поносе
грешни Халдејци, од звезда и зодијачких знакова у које луди
верују. Одбаците неправедну дволичност, мито и поклоне
на које су осуђени праведни. Заједно са овим посланством

89
¾æÐßÍñ ÍÝß ¿†Ìå €†š ¾Ćß qÌß ª
§ †ÿØûøš~ƒ
áÜ  § ÍÜÿýãüšƒ ¾æÐßÍñ ûÙÄ † ¾Øûâ q¾åûÏ
¾Ćãü†˜ Žÿãß çÙÓÙòÏ †ÿ؆§ † qÍÝÙÙÏ K ÚâÍØ K
‹ ÍåÚÍØ çÙãϘ ª †ÿ؆§ ¾Ć߆ q¿ÿ؃Íãïâƒ
¾æ§ ؃ †ÿå~ çÙïãü †ÿ؆§ † q¾å ¾Ćãàîƒ
¿ÿàø†š †† š ¾Ć߆ q¿ÿüÍùÁ† ¿šÍå½ÝÁ
† ª ƒ Ìãü ÍÝÁ ”ÊÄÿå ª ¾Ćã߃ƒ qÀăØÍïß
§ ª
qçæØÎσ § ¾Ćâ ÞØ~ ÀăØÍïß ¿† ˆÿñƒ
çÙãàüƒ  ª
§ ÍæÙÁÿå q § ÍÝß çØÎσ áÙÜ ª
ç⧠áÜ
çÙòà↠†ÿå~ ç؇ûÝ⃠Êâ áÝß q† †ÿå~
¿† ¾æ§ Áƒ ¿šÊïÁ Ìãî †† çÙýãý↠ ª †ÿå~
q¾Ýàâ ûÅÁ~ƒ ÌåÊøÍñ† ÿàâ çâ q‹§ ƒ~ † §
q‹ª †Ă½Ïƒ ç↠¾Ýà⃠ç⠆† çÙéåûñÿâ ÊÜ
†Ìæ↠q¿Ìß~ƒ ª ¿ÿÙÂß †Ìæâ çØÿÙ↠ª
ÍÙàÜ ¿½ÙÅè ç؃ ¾Ćãî q¾æÝé⃠K ¾éå˜Íòß
q¿ÿýãüšƒ ¿Íß÷ß çؚ~† ª †† çÙýæÜ ª qÍÙÁ
§
ÿÙÐÁ† § q†ûéÓ؃ƒ ¿šÊφ ¿ÿùØÿî ¾øÿØÊ߆
ÀûÂéÁ †ÌØÊÙæï K ߆ q†† § çÙæãØÌâ ¿ÿÙâ K
†ÌÙæÁÎÁK ¿šÊîƒ K
Àƒ½î† q†† çØûÂøª ¾ĆãÏÍåƒ
§
çÙæÙâ~ ¿šÊîƒ § À˜ÌýÁ ÍØ á܆ q†† çØÊÂî
Êؖ q†† çØûïè ¿ÿ § øƒ‡ƒ K ¾åăîÍè† q††
q†Ì؃~–ƒ ‹ƒ~ƒ ÌæòßÍØ ÞØ~ q¾ĆãÙàφ K ¿ÌØăÜ
§

90
 на које сте позвани, немојте имати друго занимање. Господ
је истински труд вашег посланства свих дана вашег живота.
Будите ревносни да дајете знак крштења и немојте желети
поседе овог света, него слушајте суд у истини и поштењу.
Немојте бити камен спотицања слепима, осим ако је име
онога који отвара очи слепима пројављено међу вама као што
видесмо. Тако ће сви који вас виде схватити да се ви сами
покоравате ономе што проповедате и учите.
И они су служили са њим у цркви коју изгради Адај, по
речи и заповести краља Абгара, издржавајући се од краља и
његових великодостојника. Нешто од добара би доносили у кућу
Божију, а нешто би наменили издржавању сиромашних. Многи
људи се свакодневно окупљаху и долазише на молитву литургије
и на читање Старог завета и Новог из Диатесариона.57 Они су
веровали у васкрс мртвих, и своје упокојене су сахрањивали са
надом у васкрс. Држали су црквене празнике у њихово време.
И сваки дан су били верни црквеним бденијима, и чинили су
милодарне посете болеснима и здравима, како их је Адај упутио.

57
C. чита ‫ܢܘ‍‍ܪܢܘܛܝܕܕ‬, сир. Дитонарион.

91
 ÀÊØ~† q‹† K çÙæÁÿâ K§ ¿šÊîK ¿ÿæØÊ⃠ÌØĂÊÐÁ† ª
§ ª
¾æÜ q¿½ÙÅè K ̧ æ⠆† çÙàÂùâ ª ¿šÍåÌ܃
¾Ù↠à ÿÙÂß qÀăĚ §K šÍâÊÁ § q¾Ù K
§ ÐåÊ⠔~ƒ
ª
ÊÂîƒ ¿š†š~ †† †ÎÐåƒ q†† çØûÂî ª
q § †Ìæ⠆† çØÊãߚÿ⃠çÙàØ~† q‹ƒ~ ¿†ª
À˜š½Á† q¿šÍåÌ܃ ÀÊØ~ †Ìæ⠆† çÙàÂùâ
çØÊãßÿ⠐†Ìãî ÚæÂß K q¾Øƚ~ƒ § †Ìà؃
q†† çØÊÂî ç⚠¾ÙéÝÁ ª ª K
¿šÍߖƒ ¿ÿÁ† q†† K
§
Úèûå qÀ˜Íæß ‹ăùÙ↠À˜Íæß ‹ÊÅèƒ K ¾Óæø çâ
çÙß çÙå§ ¿† ðãü § ÊÜ r¾Øƚ~ƒ ¾Ýàâ ç؃
ûÅÁ½Ćß Ìß ¿† Ñৠü r¾ÐÙàü ‹ƒ~ ÊÂîƒ ª
K
¿š†š~ çÙß ƒ † ª ÀûÂÄ Úß ˜Êü †~ƒ q¾Ýàâ
†~ q § ÿàâ ðãü~† ‹ ÍØÎÏ~ƒ rÞ؃~– ÊÂî ª
Þà؃ ¾ÜûÝÁ ÊÂîƒ § ÿØÎσ
§ çÙàØ~ ŽÍÜ Úß ˆÍàü
¿†
§ Ì~† qÚèûæ§ ß ûÅÁ~ Ìß ¿† €ÿ܆ §ª
q¾ĆãßÍýß ¾Ø˜Íü § çâ q‹ƒ~ƒ ÌÁûüƒ ¿ÿÙïüš ÌàÜ
ÊÜ qÌß ¿† €ÿÜ § ¾Ć߃ Êâ ¿† úÂü § ¾Ć߆
qÌß K
§ ‹† €ÿܚ~ƒ çÙàØ~ Úèûå§ ¿† ðãü § ç؃
áÓâ r¾Ýàâ ç؃ ûÅÁ~ qû⃚~† § ¿† Ì⚠§
Ž‡½å† r¾Ù↠à ÿÙÂß ûÂïåƒ ¿† ÑÝü~ ¾Ć߃
áî r¾Øƒ†ÌÙ K ß ¿† áÓùå† ª ¾æØÿéàòß ¿†
q¿šûÄ~
§ ¿† €ÿÜ § q¾ÐÙýãß
§ †† Íòø‡ƒ

92
Цркве су изграђене око града, и многе је Адај рукоположио.
Штавише, трговци са истока долазише на римску територију како би
видели чуда која је чинио Адај. Они које је он подучавао, примише
рукоположење од њега58 и у својој сопственој земљи Асирији
подучаваху синове свога рода и тајно тамо правише куће молитве,
далеко од оних који се клањају и обожавају ватру и ветар59.
Нарсај, краљ Асираца, када је чуо ствари које чини апостол
Адај, посла [писмо] краљу Абгару:
– Или ми пошаљите човека који међу вама чини та чуда како
бих га могао видети и чути његову поруку, или ми пошаљите
све оно60 што сте видели да чини у вашем граду.
Тако Абгар написа Нарсају и обзнани му читаву причу о
Адају, од почетка до краја, и не остави ништа а да му не написа.
Када краљ Нарсај чу оно што му би написано, зачуди се и задиви.
Краљ Абгар, будући да није могао да пређе на римску
територију, да уђе у Палестину и убије Јевреје, зато што су разапели
Месију, написа писмо и посла га кесару Тиберију, у којем овако
написа:

58
Превод следи традицијом коју доноси C. Уместо ‫ܢܘܗܢܡ‬, сир. од њих,
читамо‫ܗܢܡ‬, сир. од њега.
59
C. чита сир. ‫ ܝ̈ܡܠ‬, сир. воду.
60
C. изоставља ‫ܢܝܠܝܐ‬, сир. оно.

93
 €ÿÜ § ÊÜ qûéø ‘ÍØûÂÙÒ šÍß ¿† ˜Êü†
êØûÂÙÒ ûãß ¾Ýàâ ûÅÁ~ q¾æÜ ÌÁ ª
§
šÍÝàâ ç⠏Ê⃠r¾å~ “ÊØ ª ÊÜ qäàü ûéø §
ÞæÓàýß ¾å~ “ƒÍ↠¾å~ €ÿÜ q¾éÜÿâ ª ¾Ćß
§
çØûãîƒ ÊØ~ ÿÙϚƒ ¾Øƒ†Ì؃ q¾Á˜† ¾ĆàÙσ K
†† Íòø‡† †† Íýæܚ~ ª q¾æÙÓéàñƒ À˜š½Á
§ §
ª
¿† ÊÂî ÊÜ q¾ÐÙýãß ¿šÍ⃠¿šÍàÝè ¾Ć߃
¿† ¿ÍÐ↠q¿šă⃚† ª ¿š†š~ K †ÌÙâÊø
”~ƒ ¾æÜ K
q¿š†š~† ¾æÙéÏ ¾ĆàÙÏ K K †Ìß
§
‹ Íòø‡ƒ ¾åÊïÁ† q†Ìß ¿† ÚÏ~ ¿ÿÙâ K
‹† K á § T¾î˜~ ÿ § ¾ýãü § Þýϧ q†† §
¾åÌÁ †Ì؃~– ç⃠ÞØ~† q¿ÿØăÁ çØÌßÍÜ
¿ÿØûÁ ÌßÍÜ ª Ìߪ š† ÿÙñ†~ q¾åûîÍè
§ §
—ƒ‡ ¾æâ q¾îÊØ šÍÝàâ áÙÝ↠qÌØĂÍãî† ª
§
qÊÂî K
§ çÙß ƒ ¾Øƒ†Ì؃ ¾Ćãî áî ƒÍùñšƒ
ûÅÁ½Ćß ¿† ˜Êü† qûéø § ‘ÍØûÂÙÒ ¿† €ÿ܆ §
š†ûØûüƒ ¿šûÄ~ƒ qÌß €ÿÜ § ¾æÜ † q¾Ýàâ
†ûïèƒ Êâ áî qÚâÊø ÿØûøš~† § § øª K q‹§ šÍ߃
ÿàÂ
q¾åÍãÄ
§ ‘ÍÓàÙñ ”~† q¾òÙøÎÁ ¾Øƒ†ÌØ ††
êæÙÂ߆½Ćß Ì~† ¿† €ÿÜ §
ª
çØÌÙàî qÚà؃ ¾Üûñ† áÓâ qÚß ÿÁÿ܃ § çÙß ƒ
½ø Úàî †ƒû⃠r¾Ùæòè~ ÚæÁƒ ¾Áûø ç؃ K

94
– Краљ Абгар нашем господару кесару Тиберију, поздрав.61
Иако знам да ништа није скривено од вашег величанства,
пишем и обзнањујем вашем моћном и великом владарству,
да су се Јевреји, који су под вашом руком и који живе у
Палестини, скупили и разапели Месију без било каквог
смртног преступа. Ово се збило након што је пред њима
извео знаке и чуда и показао им моћне силе и знаке.62 Чак је
и мртве враћао у живот. И у часу када су га разапели, сунце
се помрачи а земља се затресе а сва бића задрхташе као ван
себе, и клону свеколика природа и њени становници. Ваше
величанство стога зна исправну наредбу коју треба да изда
што се тиче јеврејског народа који овако учини.
Кесар Тиберије написа и посла краљу Абгару:
– Твоје искрено писмо сам примио и прочитао сам о ономе
што су Јевреји учинили63 што се распећа тиче. И Пилат
хегемон је написао и обавестио Улбинуса, мог префекта, о
овим стварима о којима ми ти пишеш. Због рата са Шпан­
ци­ма, који су се побунили против мене, што још увек траје

61
C. изоставља ‫ܡܠܫ‬, сир. поздрав, мир.
62
C. изоставља ‫ܐܬ̈ܘܬܐܘ‬, сир. силе, знаци.
63
C. чита ‫ܘܥܣܕ‬, сир. усудили.

95
 ª
ÌïÁš~ƒ ÿÐÝü~ ª ¾Ćß ¾å áÓâ q¾æÁ‡ ¾åÌÁ
§
Úß ¿†§ ƒ ¾Ć⃠ç؃ ¾å~ ÃÙ§ Óâ qÀƒ ¿šÍÁ÷ß
¾Øƒ†ÌØ K áî qÿؽèÍãå †ÌÙàî ƒÍùñ~ q¾Ùàü
§
‘ÍÓàÙñ ”~ ¾å áÓ↠qÿؽèÍãå †ûïè ¾Ć߃
‹ ÍòàÏ š˜Êüª q¾åÍãÄ § ç⚠ª Úß ¿† ÊÙÂîƒ
çâ úòåƒ § ª áî qÀûî÷Á Ìß § ÿØûü† q¾åûÏ~
óø‡† K
§ q¾Øƒ† ª
ÌÙß ¾æÙÁ– ¿† ÊÂî† § ¾èÍãå
ÞØ~ƒ † q¾Øƒ†Ì؃ †ÌÐÙæß ¾ÐÙýãß ¿† K
¿šÍ⃠¾òÙø‡ óàÏ q †ÌÙàî ¾å~ ð ª
ãüƒ
ª †Ìæâ ÊÄÿéå† q¿† § ª
q¿† —ƒ‡ § ¾ß† ûùØÿåƒ
ÿØÊÂîƒ § Êâ áÜ †† çØÎϪ †ÌÙæÙïÁƒ K ÿØ~ûØ
¾ĆãÙ§ ø† r‹šÍ߃ š†ûØûü ÞØ~ ç؃ ÿå~ q¿†
Úß ÿÁÿ܃ šÊÂî ûÙòü qÞØ K
ÌÁ~ƒ† Þà؃ ÀûØûü
ª § § §
q‘ÊÙÓ蘽Ćß ¾Ýàâ ûÅÁ~ ¿† ÌàÂø† ª q¾æÜ
¾æ§ ñ† q‹ †ƒ~– ûéø êØûÂÙÒ çâ ¿† ˜ƒÿü~ƒ
†Ìߪ —ƒ‡ƒ ª qÀăùØ~ƒ ª K
¾æüÊÁ ¿† ˜Êü ¿†
‹§ ˜†~ çâ úòå† § q šÍß ˜Êüƒ çâª
¿† ‹ †ÿØ~ƒ ¾ÝØ~ q¿šÍæùØÿß § ¿†§ Ž‡~† §
Ž‡~ ª
§ €†š ç⚠ç↠q¾Ýà⃠ª
¾æؘš ê؃Íàø
qûéø ‘ÍØûÂÙÒ ¿† ç⚃ q¾ùÙҘ½Ćß ¿† §
ª
ûÓå ûéøƒ Ìà؃ ‹ †ĂÊσ ¿ÿÙæñ rç؃ êØ½Ä K

96
 у ово време, нисам био у стању да истражим ову ствар. Али
чим будем имао мира, поступићу како налаже слово закона са
Јеврејима који су радили против закона. Што се тиче Пилата
којег сам поставио себи за хегемона тамо, послао сам другога
уместо њега и отпустио сам га у немилости. То је зато што је
напустио закон и делао по вољи Јевреја, и распео Месију како
би умирио Јевреје, који би, како сам чуо о њему,64 уместо крсне
смрти требало да буде поштован, а то се није65 десило. Било
би исправно да му се клањају, поготову јер су својим очима
видели све оно што учини. Што се тебе и твоје лојалности
према мени тиче и верности савеза твог и твојих родитеља,
добро си учинио што си ми се овако јавио.
Краљ Абгар прими Аристидеса којег је кесар Тиберије66
послао к њему, и посла га назад са уваженим поклонима који
одговарају ономе који га њему посла. И напусти67 Едесу и оде у
Тикнуту68 где је био Клаудије,69 други после краља. Оданде оде
у Артику где је био кесар Тиберије – док је Гај чувао област око
кесара.

64
Превод следи текстуалну традицију коју доноси C. Уместо ‫ܼܢܘܗܝܠܥ‬, сир. о њима,
читамо ‫ܝܗܘܠܥ‬, сир. о њему.
65 ܿ
C. изоставља ‫ܐܠܘ‬, сир. није.
66
C. доноси алтернативно читање личног имена, уместо ‫ ܣܝܪܒܝܛ‬, сир. Тиберис до-
носи ‫ܣܘܝܪܒܝܛ‬, сир. Тиберијус.
67
C. изоставља ‫ܩܼܦܢܘ‬, сир. и напусти.
68
C. доноси алтернативно читање личног имена ‫ܐܬܢܘܩܝܬܠ‬, сир. Тикунти.
69
C. доноси алтернативно читање личног имена, уместо ‫ܣܝܕܘܠܩ‬, сир. Клаудис до-
носи ‫ܣܕܘܠܩ‬, сир. Клаудес.

97
 Êø ‘ÊÙÓè˜~ † § ”~† ¿† Úîÿü~† q¿†
Êø q‹ƒ~ ª ¿† ÊÂîƒ § ¾ĆàÙÏ K áî ‘ÍØûÂÙÒ
çâ ¾Ùàü Ìß ¿† ¿†§ ƒ ç↠q¾Ýàâ ûÅÁ~
q¾Øƒ†ª Ì؃ K ¾æüĂ çâ áÓøª ¿† ˜Êü q¾Áûø §
ûÅÁ~ ¿† ðãü § Ê܆ q¾æÙÓéàòÁ ¿† ÿØ~ƒ
†† ÍàÂøƒ qÃÒ ÀƒÌÁ ª § ¿† ‹Êϧ q¾Ýàâ § K
ª
ç↠q q—ƒ‡ƒ ÞØ~ ¾üûÁ äé⠾؃†ÌØ
¿šÊî ¾ÐÙàü ‹ƒ~ ¿† ¾æ§ Áƒ ¾Ùæü K ˜ÿÁ
¿† —ƒ‡ƒ ª Êâ áÝÁ ¿† Ìæøš~† ª r‹ ˜†½Á
r¿ÿæØÊ⃠¿šÍýå~ƒ ¿½ÄÍéß ¿† Êãߚ† rÌß ª
¾æ§ Á qçÂØăøƒ† § çùÙÏà ¿ÿÙåăÏ ¾ØĂÍùÁ ”~†
¾ý K K ª ÊîK ¿†
§ Ùýø† ¾æýãý↠qÿÁ–† § áà܆
§ ¿š
óß~ ¾§ ÁÿÜ K ¿† çØûøƒ†† ª qçØÌÁ ¿† äÙø~
óߧ ~ ûÂ߆ ÍÅß ª
¿ÿýãüšƒ ¾éÝ҆ K TçØÌÁ ¿†
§
¿† ûܚ~ qçا ÌàÜ çÙß ˜ÿÁ q¿†
Àûø† q¾å ¾Ćãàî çâ ÌÁ ¿† úò僪 ¾å ˜ÍÜ
ÌÁûø† ª q¿šÊîƒ ¾ýæÜ ÌàÜ Êø ª ÚĽĆß ¿†
§
q ÿ܆ÊÁ ÀƒÍùñ† ¾åûÁÊâ ¿† ÊÂî†
§ ¿† §
q¾ýÙýø ¿† § ÊÂî
§ q¿† § ¾æýãý⃠‰Íàò߆
q¾æýãýâ ¿† ÊÂî ª
§ § r¿† Àûòèƒ ¾ĆãàüÊÂïß §
r¾æüÆ ÀĂ½Ï r šÍß çÙãÙø† †† çÙýÙæÜ Ê܆ ª
rþãü ûÁ ûÁ €ÌØû↠ڧ ҇ ûÁ† ¾ÂàÜ ûÁ
¾Üûü äî úØûÓñ ûÁ ‡†ûÙñ† rÀÊØÍî ûÁ úæ§ è†

98
Сам Аристидес је испричао Тиберију чуда која учини Адај пред
краљем Абгаром. И када се одмори од ратовања, он посла и поби
неке од вођа Јевреја, који беху у Палестини. И кад чу ово краљ
Абгар, врло се обрадова да су Јевреји примили праведну казну.
Неколико година након што је апостол Адај саградио цркву
у Едеси и опремио је са свим што је било потребно, и имао многе
ученике међу људима у граду, он изгради исто тако и у другим
градовима цркве, како оним близу тако и онима који су удаљени,
украси их и улепша, постави у њима ђаконе и свештенике и чтеце
научи да читају Писмо и научи их унутрашњи и спољашњи поредак
службе. Након свега овог, када се разболи од болести која га и узе са
овог света, позва Агаја испред читавог црквеног скупа, приведе га и
одреди га за вођу и управитеља у својој светињи. Палута који је био
ђакон, произведе у свештеника, а Авшалома, који је био преписивач
светих списа,70 произведе у ђакона. И када се скупише пред њим
племићи и великаши – Бар Калба, Бар Зати, Марихаб син Бар Ше­
меша, Сенак сина Авида и Пироз син Патрика, заједно са осталим

70
‫ܐܪܦܿܣ‬, сир. писар, учитељ, представља еквивалент речи ‫רפוס‬, јев. зналац светих
списа односно преписивач светих списа. (Прим. прев.)

99
 çÙîÊØ q¾ÐÙàü ‹ƒ~ †Ìß ûâ~ § q § †ÌØăÂσ
qÚ§ ß çÙïãüƒ ÍÝàÜ †ÿå~ ç؃Ìè† †ÿå~
rÍÝß ÿ؆ ª óà↠ª ÍÝß ÿ؆ ª ‡ûÝ⃠Êâ á܃
§
šûÁƒš~ ª ¾æÜ qÚ§ æ⠐†ÿ؆ çÙïãü†
¾æÜ ƒ ŽÍÓâ qÀÊÂïÁ ”~  K ª
K § †ÿØÎφ
ª
qÍÜÿæÙÁ
ª
¾ĆàãÁ çæÏ ç؇ûÝ⃠Ê⠆ ƒ ûâ çß Êùñ ª
Ìß çæÏ çØûïè çæÏ ç؆ ª ÀÊÂïÁ ª q¾Ćãî § Êø
çÙãÙèƒ K K
§ ¾èÍãå† ¾éÝÒ ÞØ~† qþå~ ª
áÜ Êø
K
q‹§ ăÂÏ ¾ÐÙàü ”~ †ÌÁ çØûÁƒÿ↠äàü˜½Á
Íæüš ª ¾Ćß q†ÿå~ ”~ ¾æÜ
§ ª
¾æÝØ~ qÊ⠐†Ìæ⠐†˜÷Áš ¾Ć߆  § †Ìæâ
ª
qÍÜÿæÙÁ ÿ؆ ûÁƒÿ⠆ § †ÌÁ ¾å~ ”~ƒ ª
¾Ć߃ q¾Ćàãé߆
§ ¾æÙãÙß †Ìæâ ÿÙæüª ¾Ć߆
çÙàؽĆß çØûÙÓåƒ ¾ÝÙàâK ¾ÙÐß K ÿ؆ ª ÀûÝåš~ ª
Àƒ ¿ÿýãüÿÁ áÙÜ †˜ ƒ‡~ qçØûÁƒÿâ ª çÙßÌÁƒ
†ÿ؆§ ¿ÿؚûÁ† ª
¿ÿàÏÊÁ† q†ÿå~ çØÊÙÏ~ƒ
§ ª çÙãÙø
†ÿ؆§ ¾Ćß qÍØ áÜ çÙ§ ýãý↠qÌÁ ª
¾æü˜ÍòÁ ¾Ćß~ q¾ÙéÁ K ÀÊÙïÁ K ÌÁ ª çÙýãýâ
§ª
 K
§ ÍÝâÍñ çâK ¾ÐÙý⃠ÿÐÂüš† q¿šÍæãØ K
ƒ
§ ÍܚÍß ¾åÊîƒ À˜ûýÁ ¿šÍæؽĆ↠qçàÓÂå ¾Ćß
q ª †ÿå~ çØÊÙÏ~ƒ À˜ûýÁ †˜ § ƒ‡~ q€ûøšš ¾Ćß
¾Ùσ K ¿š†šûÙÁ† q ª †ÿàÂøƒ ª ¿ÿüÍøƒ ¾æòßÍÙÁ†

100
својим пријатељима, апостол Адај им рече:
– Сви ви који ме чујете знате и ви71 сведочите да сам се
руководио међу вама свим оним што сам вам проповедао и
што сам вас учио, и оним што сте чули од мене, како бисте
то видели у делима. Јер тако нам заповеда Господ наш, да
све оно што речима проповедамо људима, ми сами то треба
делима да чинимо пред свим људима у складу са правилима и
законима које поставише у72 Јерусалиму, и по којима се воде
моји пријатељи апостоли. Тако и ви, немојте одступити ни
лево ни десно од њих и немојте одузети ништа од њих, као што
сам се ја, међу вама, према њима водио и нисам одступио од
њих ни лево ни десно, како не бих био одстрањен од обећаног
спасења, које је сачувано за оне који се овим руководе.
Будите пажљиви према служби коју држите. Са страхом и
трептајем останите у њој и служите свакодневно. Не служите
бестидно него са даром вере. И да хвала Месије не силази
са ваших усана и лењост у установљеној вери73 да вам не
прилази. Будите пажљиви према истини коју поседујете и
према учењу правде коју примисте и према наслеђу спасења

71
C. изоставља ‫ܢܘܬܢܐ‬, сир. ви.
72
C. додаје ‫ܐܕܝ̈ܡܠܬܠ‬, сир. ученицима.
73
C. доноси ‫ܐܬܘܠܨܒ‬, сир. молитви, што више одговара контексту. (Прим. прев.)

101
 ¾ÐÙý⃠äÙÁ Êøƒ áÓâ qÍÝß ¾å~ áïÅ⃠ª
äî ¾æÂüÍÏ ÊÂîƒ ª ¾Ćâ qÌß ª †ÿå~ çÙïÁšÿâ
§
ª ¾Ć↠q¾æà ª î†
ÀăĚ çâ ÌòéÜ Ãéåƒ K ¿šÍîĂ
Ž‡~†
§ qûÙÄ † ¾Ýàâ ûÁ q¾åÚÍ؃ ¿ÿÙÁûÁ
ÊÂïå† ¿š½å† qÍñÌå† ¿šÍÝàâ Ãéå† ª
§ª K †ÌàÝß ¾ĆãÏÍå
áî €ÿØ çØÊØ † q¾ýå~ ÚæÁ §
K K ª
¾Ùφ ¿ÿÙ⠐~ƒ† T¿šÍå½Üƒ ¾Ùè˜ÍÜ ª
¾Ć↘ ç⠐ÍÝæÙ ¿ÿÙéÜ ¾æÙî qçß ûâ~ƒ § ÞØ~
K
ÍÜÿàø†š çÙÅéå ¾Ć߃ q÷Ùã ¾Ćß ¾Ùàî §
¾ü†š ¾Ćß ”~† q¿ÿà K
ø†š ÌÁª ÿÙ߃ ¾Ï˜†½Á
§ ª ÙÂýÁ
q¿šÊÙÁ~ K †ÿå~ çÙïÁ ª †ÿ؆§ qÌÙà K ¾Ùæè
K ª
q¿ÿÐÙÝýÁ †ÿå~ çØÊφ qçÙï҃ †ÿå~ çØÊùñ† K
†ÿå~ çØûÓå† q¿šăÙÁš § K çÙÁ÷î †ÿ؆§
K
šÍùå çïÁšÿ⠐ÍÝØÊؽÁƒ ŽÍÓâ q¿ÿæÙãü K§
ÀûùؽĆß †ÿå~ çØûÙÏ †ÿ؆§ ¾Ćß q¾ÐÙýâƒ
q § ÿÙîûâ çâ ûùØÿåƒ ˜½Ïƒ ûÙÄ ¾Ùî˜ ª qÀ˜ÍÂî
¿½ÙÅè ¿† šª q ÿÙîûâ Ìæâ ¾ĆãÙø þÙÁ þÙÁ
†ÌÙܽĆà⃠K ª
qÀăÂü Àăâ~ áî ÍܚÍàÙÓÁ
†† š ¾Ć߆ q¿ÎÏÿâ ¾Ć߃ ¾Á~ƒ Ìñ†–ûñ çØÎϪ
¾Ï˜†~ Úàùå K ¾Ćß~ qÀăØÍî Êø ¿ÿàø†šƒ ¾ñ½Ü
¾ñÍø K ‡ ¾Øƒ†ÌØ K ÿæÙÁ q¾ùéî ª À˜š½Á ¾ĆàÙÂü†
çØÚ ƒÍÐàÁ ûÙÄ † § çÙß äî q¾ÙïÒ K ¾òæφ K

102
 које вам предајем. Јер ћете бити позвани пред престолом
Месије када сведе рачун са пастирима и ученицима74 и кад
прими свој новац од трговаца са великом каматом. Он је
царски син и отишао је да би примио царство. Он ће се вратити
и подарити васкрсење свим људима. Тада ће сести на престо
правде и судиће мртвима и живима као што нам је рекао.
Нека скривено око вашег ума не буде затворено уздигнутим75
поносом да се не увећа преступ ваш, него останите на путу
на којем нема преступа нити кобних грешака. Тражите оне
који су изгубљени и брините се о онима који греше, радујте
се онима који су пронађени. Сакупите оне који су сломљени
и чувајте оне који су читави, јер ће од вас бити тражене овце
Месијине. Не тражите пролазне почасти. Пастир који тражи
да га стадо поштује, лоше стоји код свог стада. Брините се
о дечици јагањцима чији анђели гледају лице невидљивога
Оца.76 Не будите камен спотицања слепима, него поравнајте
пут и стазу на непроходном месту, између Јевреја који
разапињу и заблуделих пагана. Једино са овим двома77

74
‫ ܐܢܠܥ‬односно ‫ܐܢܠܠܥ‬, сир. може се превести и са вођа, епископ, виши црквени
достојанственик.
75
C. изоставља ‫ܼܐܝܠܥ‬, сир. уздигнут.
76
Мат. 18:10.
77
C. изоставља ‫ܕܘܚܠܒ‬, сир. једино, само.

103
 À˜ûü †ÍϚƒ q¾Áûø ª ÍÝß ÿØ~ çÙÂÄ K
q§ †ÿå~ çÙৠü Ê܆ qª †ÿå~ çØÊÙÏ~ƒ ¿šÍæãØ ƒ
¿† š q¿šûÙù؆ ¿ÿòÝæ⠐ÍܚÎÏ
¿ÿüÍùß çÙæèƒ ª Íå ª äî q ª ÍÝÙòàÏ ¾Áûùâ
K §
¾æÝéãß çÙÐòù⠐†† š ¾Ćß qÀûøÍýß çÙãϘ† ª
¾ýÙ§ Á ÀÊÅå § ûÙÄ
§ †Ìß úòèª qÀăØÿî Êø
¾Ùæè K ¾ÂüÍÐÁ K ÍÂæ§ Äšš ¾Ćß  ª † šÍæÝéâƒ
¿šÍæãØ çâ ¾ÙàÒăî †† š ¾Ć߃ q¾æÓèƒ §
ç⠾ؘÍòÜ ûÙÄ † § úÙýñ ª q †ÿå~ çÙýÙÂ߃
q¿šÍù؃‡ çâ ¿ÌÓÏ áÙ߃ƒ ÞØ~ q¿šÍæãØ §
†Ìß †† š ¾Ć߆ ¾ñÍø‡ çâ áÙÜ †˜ ƒ‡~ K
¾ÐÙý⃠Ì⃠†Ìãî ÍïÁšš ¾Ć߃ q¾Ćã § ÏĂ ª
r†ÿå~ ç؃Ìè† †ÿå~ çÙîÊ؆  ª †ÌØÊØ~ K çÙৠâƒ
q¾ÐÙýâƒ
§ ÌÁûýÁ çæÙòà↠çæÐå~ çØûâ~ƒ Êãà܃
ª†Ì؃~– äÙè† ¾Ù § ÂåƒK ÀûòéÁ § † § ÃØÿÜ
Ìýφ Ìæ§ Øƒ áî qšÍæòàãß †ÌÙàâK ƒÌè†
ª K
Ê܃ çÙîÊØ ¾Ć߆ q¾ÐÙý⃠ÌùßÍè† ÿãÙø† §
ª K K
qçÙãÙø ¾ÙÂåƒ ¾Ćàâ áÂøÍß qçৠÁÍùß çÙãÙø ª
q¾Ù K
§ Âæß †Ìß †† çÙñƒ˜ †ÌÙÙÐÁƒ K ¾æÝØ~†
çÙñƒ˜ q K
§ †ÌؚÍ⠘ÿÁ K çâ ¾ü ”~ ¾æÜ
€†š †˜ ƒ‡~ q¾ÙÂæÁ ÃØÿ܃ À˜ûýß Ìß
ªqÀ˜Ìé߆ ¾ýãýß çØÊÅèƒ q¾ò ª æÏ K ç⠔~
Íå ª †Ìß çØûøƒ ª ¾Üûý߆ rÍÂæ߆ ª áÙÂ߆

104
имате борбу78 како бисте показали истину вере коју држите.
Када сте тихи, ваш непорочан и частан изглед ступа за вас
у борбу против правдомрзаца и прељубољубаца. Не туците
сироте пред богаташима, јер довољно им је бичевање тешке
сиротиње њихове. Немојте да вас Сатана превари лукавствима
својим да не бисте разоденули веру у коју сте обучени. Лакша
је невера од вере, као што је грех лакши од праведности.
Пазите се разапињача и немојте друговати са њима, да
не бисте били одговорни са онима чије су руке пуне крви
Месије. Знајте и сведочите да све што говоримо и учимо о
Месији записано је у Књизи Пророка и положено са њима.
Њихове речи сведоче наше учење о суду, патњи, васкрсењу
и вазнесењу Месијином. Они не знају да када устају против
нас, они устају против речи пророка. Као што су прогонили
пророке за њихова живота, тако и после њихове смрти они
прогоне истину која је записана у Пророцима.
Пазите се пагана који се клањају сунцу и месецу, Белу и
Невоу и осталима које они називају

78
C. доноси именицу у плуралу ‫ܢܝܒ̈ܪܩ‬, сир. борбе, ратови.

105
 Íø†ûî  ª †ÌæÙÝÁ Íå~ ¿Ìß~ K Íß ÊÜ q¿Ìß~ K
qçØÊÅè ÀÊÙÂï߆ K ¾ØăÂ߃ ŽÍÓâ q†Ìæâ áÙÜ
¿š~ƒ § ÌàÜ q äØÊø
§ ç⠐ÍÝß ðÙãüƒ ÞØ~†
ăùØÿå† ÊÄÿéå €†š ¾Ć߃ q¾Ćãàïß § ûâ
K
qçãÙø çØ ƒÍÂîƒ † ¿ÎâûÁƒ ŽÍÓâ q¿ÿØăÁ
ÞØ~ ç؆§ K † rçØÌß áÓÂ↠ª Àû
§ üª ¾Á–ƒ ª ‹ÿâ~†
q¿ÿØăÂß çÙå~ ÀûÁƒ K
§ § ¾æÙÁ– ûÙÄ † qçØÌØÿØ~ ¾Ć߃
q¿ÿØăÁƒ ¿šÍòæσ ÀûÙå çâ ¾ýæÙæÂß K Íå~ ˜ûÏ
ÀÊÂïß K § ª
ÊÅèƒ çâ á܃ qûÙÄ ª § †ÿå~ çÙîÊØ
Ìß ÑÝýâ ¾òÙèƒ ¿šÍâ q¾Ýàâ § äî ¾Ýàâƒ
ªq¿ÿÙéÜ K ª
áî çÙÂùï⠐†† š ¾Ćß q šÊÅéÁ
K
¾ýØÊø ¾ÁÿÝÁ çÂØÿ܃ K K ª
q¿šăØÿè áî çÙß½ý↠ª
q¾ÙÂåƒK ¾Ćàãß K çÙæ؃ª †† š ¾Ćß q†ÿå~ çØÊÙÏ~ƒ
ç↠ª qăÙâ~ ¿Ìß~ƒ ¾Ï†ûÁƒ †Îφ § †û܃š~
ª
q~ƒ† ¾§ ü˜ ¿Ìß~ƒ † ¾Ï†ûß q¾ü˜ ª ¾ÙÂæ߃ K
§
ÿÏÆ~ƒ áÓâ qÀƒ ç⠐ÍÝß êσ ‹ ª
çØÌÁ çÙÝßÌâ ¾ù؃‡† K qçÙå~ K  ÷ØÚ ¾Øû⃠§
ŽÍÓâ qçا ÌÁ çÙàøÿâ ÀĂÍò܆ q¿ÿàø†š ª ¾Ć߃
ª ª §
† q¾ÙéÜ ¾æÙ ¿ÿÙéÜ ¾æÙî †Ìß ÿÙ߃
q¾å˜šÍØ †ÌÁ ÿÙ߃ ¾Ćß~Íü K áî úÙæè ¾Ć߃
¾ĆãÏÍ߃ ¾æ§ ؃ †û܃š~ q¾åûèÍÏ ~ ¾Ćß~
q ª †ÌÙàâK áî ¾ĆãÏÿ⃠ ûâ ÿà↠q ¾Ùª § ÂåƒK
§ ª ª † À˜ÍæÁƒ
†ÌàÜ çÙùÁÿâ ª
ÌÁ† q¾Øû⠐~ƒ
K §
r¾Áš†š ÞØ~† ¾ÏĂ~ ÞØ~ ¾å § áÓâ q¾ýæÙæÁ K
š†§ ¾æÜ q K ª ª
§ †ÌØÿÂß çÙâÊù↠çØÿÙÁƒ

106
боговима иако по својој природи они богови нису. Стога,
избегавајте их, јер се клањају ономе што је створено и
направљено. И као што сте раније чули, Господ је дошао
на земљу да створене ствари не би више биле обожаване и
поштоване јер оне посташе трептајем свога творца. Кад год
зажели, они их одбаци и узрокује да нестану, као да нису ни
постојале. Воља која је створила створења, ослободила је
људски род од јарма безверја према стварима. Знајте, смрт
мачем ће снаћи сваког ко се клања слугама краља и самом
краљу.
Немојте истраживати сакривено и не питајте о тајнама које
су записане у светим књигама које имате.
Немојте судити речи пророка. Подсетите се и видите да су
они говорили Духом Божијим. Ко приговара пророцима, он
и Духу Божијем приговара и суди. Удаљите се од овога јер
су исправни путеви Господњи и праведник њима иде без
преступа. Али неверници се на њима саплићу, јер немају
тајно око скривеног ума које не потребује питања од којих је
више штете него користи. Сетите се страшног суда пророка
и речи Господње која потврђује њихове речи, да ватром суди
Господ и да њом суди свим људима. Због овог, сматрајте да
сте и ви сами у овом свету као путници и као странци, који
ноће и ране јутром да се врате кући

107
¾Ü˜ ç⃠q¾å ¾ĆãàïÁ ÍÝýòå ÍÝß ¾ÂÙýÏ
ÃÙÓåƒ ÀûÁ Ž‡~ƒ § ¿š†Ăš½Ćß q § †ÿå~ çÙàùýâ §
q¿š†Ăš~ƒ K
¾Ýàâ q†Ìß ¿Íüƒ çâ áÝß ª ª
§
†Ìß çÙÂÙÓ↠q ª †ÌÙâÊø çÙ߇~ † šÍàÙÏ K
qçৠ؃ ¾Ýàâ ç؃ ¾å  ª † ûùؽĆß ¾Øûýâ ÿÙÁ
K
¾ÝØăÁ ¾å†~ q‹ª ÍÐàòß ÃÙÓåƒ á؇~ ¿ Í؆ K
ÀûÁ§ ÿؽùØûè ûÙÄ ¿† ¾Ćß q†ÌÁ †ûýå§ ƒ
Àƒ K K
§ ÍÅè Ìß ††Ìåƒ ¾Ćß~ ª q¾ýæÙæÂß ¿Ìß~
† § ¾Ć߃ ÞØ~ƒ qäàïß ç⚆ § ª ¾Ü˜ q¾æÐÂý↠K
”~† çÙß ª áÓâ qçÙàÓÁª ‹ ÍæÐÂýâ K ¾Ć߆ û§ Âî ª
¾å~ ¾â˜† § ¾å~ ûÙÝñ ¿ ƒ ‹šÍ⠆ §
ª
ÃÙýÏ ¿† ¾Ùà߃ ¿ÿæü ÞØ~ qÌå § ˜ÍÝÁ
áÓÁ† § ûÂî § qÀûÁƒ § ÌýÐÁƒ †û܃š~† ÍÝÙæÙïÁ ª K
¾ÓÐ⃠¾æÓè† q¾ýå~ ÚæÂß ûÁƒƒ ª K ª šÍâ
§ ª
¾Ć߃ ††Ìåƒ qÀûØăü äî €ûù↠§ ¿½ÙÅéß K
¾ÁûÏ áî ÊØ~ ¾â˜ƒ ª ÀûÜ~ƒ ¾æÝØ~† qÀ˜ûü
çÙÐÝýâ ¾Ćß r ˜ÿéÂß ˜½Ïƒ ª † § ~ r¾åÊñƒ
†ÿå~ ”~ ¾æÜ q‹§ ÍâÊø ¾XÒÍÓÏ K çØ÷ؘš
q¿ÿýãüšƒ
§ K Àƒ ¿ÿÁ Íãß †ÿØûøš~ƒ
¾Ćãàîƒ šÍÁ÷Á †ƒ†ƒš ª ¾Ć߃ qçا ûØ ‡ †ÿ؆§
ª
Ê⠆ ç⠐ÍÝß ÍÜÍ ª ¾Ćã߃ƒ q¾å
çÙÁûøÿ⃠ª K
¾æØÊ߆ ¾æüăß qqÌß †ÿØûøš~ƒ
qÊãÁ  K
§ †ÌÙñ½Á  ª
†ÿå~ çÙÂéå ¾Ćß ÊÜ q
ª § †Ìß
†ÿå~ çÙéÝ⠐†ÿ؆§ çÙ§ àÝéâ ç؃ ~† ª

108
 и да ћете од сада и ви отићи на места на која је Син отишао
како би их припремио за све оне који су их вредни. А што се
краљева места тиче, војска њихова иде испред њих и припрема
одају њима у част. А цар наш, он је отишао да припреми
благословене станове за војнике своје како би живели у
њима.79 Није узалуд Бог створио људе него их створи да му
се клањају и да га прослављају овде и тамо у све векове, да и
они који га прослављају вечно живе као и он.
Стога, нека и моја смрт, којом сам везан и бачен у болест,
у вашим очима буде као ноћни сан. И знајте, патњом Сина
нестала је и уништена је смрт која влада људима. Сатана
многе наводи на грех и напада верне да буду без истине. Орач
који је метнуо руку своју на плуг и обазире се назад,80 неће
се сматрати исправним, тако и ви, који сте позвани на дар
ове службе, будите опрезни, не брините се око ствари овога
света, да се не одвратите од оног за шта сте позвани.
Што се тиче главешина и судија који су приступили овој
вери, волите их, иако никоме не треба да правите уступке, и
ако одступе, укорите

79
Јн 14:2.
80
Лк 9:62.

109
 ¾Ùè ûñ †ÍϚ †ÿå~ƒ qÿؽå½Ü  § †Ìß
€†š ¾Ć߃ qÍåÍÜÿå  ª
K § Íå § † q § Íܚ†÷ؘšƒ
ª ††
ª
ç؃ Àƒ † ÿýòå çÙÁ÷Á çØûÁƒÿâ §
K
á܃ qÍÝÙÙÏ ÚâÍØ áÜ  K
§ ÍÝß ¿† š ¿šÍৠÙÓÁ

§ †ÿå~ çÙÝàâ ÊÜ qçÙÒ ˜ †ÿ؆§ ¿šăÙòü ˜ÿÁ
ûÙÄ † § çÙßÌÁ qçØÌÙàî ¾åăϽĆß ”~
q¿Ìß~ Êø †ÌÙÙÏ K ª
q¾ýå~ K çÙÐÝýâ
ÚæÁ
†ÿå~ çØûøƒ ª rÍÙàÅå†~† ¾ÙÂå† K ç؃ ¿ÿؘ†~
r‘ÍßÍñƒ šăÄ~† r¾Ćãî Êø ÍØ áÝÁ †ÌÁ
r¿ÿæØÊâ ¾Ć↠˜ çâ ¾ñ½Ü Íïãü çß ˜Êüƒ
ûÁ çæÏÍØ çß ˜Êüƒ r¾ÐÙàü K ûéƒ êéÜûñ†
K
†ÿ؆ q¾§ ÁÿÜ çÙßÌß †Ìß rêéñ~ ç⠋ÊÁ‡
çÙß äî† q¾ÐÙý⃠šÊïÁ K †ÌÁ çØûø
€†š ÿÙß ÊÜ q†ûøš § ¾Ćß çا ûÏ~ Ê⠀†š ª
ª †ÿå~ çØÊÙÏ~ƒ À˜ûü ÌÁ ÃØÿ܃ çØûÏ~ Êâ
†ÿå~ çÙÝÙÂ߃ çÙß ¾ÁÿÜ K ~ ¾Ćß~
ª
ûÅÁ~ û↠qÌß †ÿØûøš~ƒ ‹ ¿šÍæãØÌÁ ª
ÿàà⃠ª Êâ Íïãüƒ § rÀăùÙ⠋ †Ă½Ï† ¾Ýàâ
K
ÀƒÌè Úß ††Ìåƒ çÙùòè q¾æâÍØ § ÍÝÙâÊø
Êø š‡ûܚ~ ª û⃠šÍæòà⃠‹§ šÍ⠘ÿÁ
§
ª
ÿÙæø ¾Ćß § ÿàâ äî Ê↠qÿؽÓÙòÏ þå~ § áÜ
ª
š˜ÿîƒ ÿàâ ûÙÄ Úß š† ¾ùòè q¾ĆãàïÁ
Úß ¿Íߚš ‹ § ƒ q¿½Ù K
Åéß ÌÁª š˜ÿî~† ª rÌÁ ª
§ª
¾ÐÙý⠏Êø rÌÁ ¾å~ —Îσ ª Àƒ ¾Ï˜†½Á
†ÿå~ çÙîÊØ q šÍß ÌÁ ª Àƒ˜~† q‹˜ÿÁ ª ˜Êüƒ

110
их праведно, да виде смелост истине ваше, како би исправили
путеве своје и како се не би више водили својом сопственом
вољом. Нека ова промисао буде са вама све дана живота
вашег, да хитате за добрим када управљате другима, јер
људи у овом налазе спасење пред Богом.
Закон, Пророке и Јеванђеље, које свакодневно читате пред
народом и Посланице Павла, које нам је послао Симон
Петар из града Рима, и Учење дванаест апостола, које нам
Јован син Зеведијев посла из Ефеса, све ове књиге читајте у
цркви Месијиној. И са овима не читајте ни једну другу јер
нема ни једне друге у којој је записана истина коју држите,
осим ових књига које имате у овој вери у којој сте позвани.
Наш краљ Абгар и његови уважени великаши, који су
чули ово што вам рекох, данас су довољни да посведоче
за мене након моје смрти, да је учење Господа нашег
ревносно проповедано свом народу и да ништа нисам
сте­као речју његовом у овом свету. Доста ми је била реч
његова којoм се обогатих и којом обогатих многе, да ме
во­ди на овом путу којим идем пред Месијом који посла
по мене, како бих ја овим путем дошао к њему. Ви знате

111
 ¾ýæÙæÁƒ K K
çØÌàÜ ¿ÿýòåƒ q ÍÝß šûâ~ƒ ª ûÙÄ
K K § K
K
çÙ§ å~ çÙ§ φ qÿÙâ ¾Ćß q¾å ÀûÅñ çâ çùòåƒ
ª
q¾ÏÍåƒ ¾Øûýâ ÿÙÁ† ¾å† K ª Ùø† K§
§ ~ çØÌß ÿØ~† çã
ŽÍÓâ q¾ýòåƒ ¾îÊ↠¾å† áÓÁª ûÙÄ ¾Ćß
¿† ¾Ćß qš½Ćâ ª ¾Ć߃ ÌÁ ª ûؖ ¿Ìß~ƒ ¾Ćãߖƒ
þÄûâ ¾Ć߃ q¿ÿýĘ ª ¾Ć߃ ‹ ÀûÅñ ÞØ~ ûÙÄ
¾æî˜Íñ† ÀûÄ~ q‹ Íàî Àûüƒ ª ¾Ùæè ¾ĆàÂÐÁ ª
§
¾Ć߃ ŽÍÓâ q‹ †ÊïàÁ çâ ¾ĆàÂùâ ª ¾ÐÝýâ ¾Ćß
ÀûÅñƒ ”~ ¾Ćß~ q¾Ćàãî ƒÍÐàÁ † § Ìà؃ ª ¿†
§
¾Ćß ¿Ìß½Ć߃ ç؃ Àƒ†ăâ qÌÁ š† ¾Øûüƒ
†ÿå~ q¾å˜šÍØ ¾Ć߃ ç⚠ª ç؆šÿâ qçÙ§ îÊØ
äÙè ¾ÐÂýâ Ìãüƒ r¾ÐÙý⃠ÍÝØÿØ~ƒ ç؃
¾Ï˜†½Á ÍÝß –˜šª † § qÞàã↠§ ÍÝÙàî
ª ª
qÍܘƒš† Íïæ⚆ ÌÁ †ƒ˜šƒ q¿ÿüÍøƒ ª ª
rÌæâ çÙÓèª ¾Ć߃ çÙàؽĆß ûÙÓå† ÞÙà⃠Ê⠆Ìß ª
Ê܆ qûâ ç⠆† ÍØûøš~ƒ § ÞØ~ çØÍù↠ª
¿† Úàü§ q¿† § ûâ~
§ ¿ÿàâ Àƒ
ª
ÊÂî ÚÄ~ ¾æ§ î† q—ÿü† § ¾ÐÙàü
§ ‹ƒ~ Ìß
¾Üûü äî r¾ĆãàýÂî† ‰Íàñ† r¾Ýà⃠¾ØĂ½ü ª
ƒÌèª q¾ÐÙàü ‹ƒ½Ćß Ìß †† ûâ~† q
§ § †ÌØăÂσ
¿šÍæãØ ÿòß~† rç؃~– ÞÐàüƒ ¾ÐÙý⠆ §
¾æÝØ~ƒ r¿ÿüÍøƒ ¾ÙÏ K ÿÙæø~† rÀûØûü
ÿ؆§ ƒ ÌàÜ ¾å ¾æÁ‡ rçæÏ çàÂø† ª Þæâ çæïãüƒ
ç↠qçÙÙÏK ÚâÍØ K áÜ çæ§ ØÍù⪠¾æÜ q § šÍß
†Ìß †† çØÊÅèƒ r¾ØăÁƒ† ÀÊÙÂîƒ ¿šÊÅè K

112
 оно што вам рекох, да душе свих људи које напуштају ово
тело не умиру него васкрсавају и живе и имају станове и
место починка. Ум и знање душе не нестаје, јер је бесмртна
икона Божија утиснута у њу. Она није као тело које је без
свести и које не зна да је мрска трулеж утиснута у њега. Она
сама не може примити награду и казну јер дела нису била
њена него и од тела у којем обитава. Бунтовници који за Бога
не знају узалудно се кају. Али ви који припадате Месији, чије
је славно име утиснуто и влада над вама, он ће вас упутити на
прави пут да њиме ходите и дођете до онога што је обећано и
сачувано за оне који не одступе од њега, него остају као што
су били када их је позвао наш Господ.
Апостол Адај застаде и заћута када је изрекао ово. Тада Агај,
краљев свилар и Палут и Авшалем, заједно са осталим њиховим
пријатељима, одговори и рече Апостолу Адају:
– Сам Месија, који те је послао к нама, сведочи да си нас
учио правој вери и подарио нам одистинско спасење. Као
што смо чули и примили од тебе, за време док си био са нама,
тако ћемо наставити све време живота нашег. Напустићемо
клањање створењима и творевини, којима су се клањали оци
наши,

113
 ¾Ćß ¾ñÍ § ø‡† K ¾Øƒ†ÌØ K äî† qçæÏ çÙøûî çا ÌÁ~ K
¾Ćß Þæâ ª Àƒ ¿š†šû؆ qçæÙÓàÏÿâ
çæàÂøƒ
§ ª
q¾å ¾Ćãàî çâ çæÏ çÙùòå † § ÌÁ† qçæÏ çÙñûâ
q¿šÍå½Üƒ
§ ª
¾æ؃ äÙÁ Êø û⃠ÌâÍÙÁ†
Ê܆ qçß šûâ~ƒ ÞØ~ Àƒ ¿š†šûØ çß ¾æòå ª ç⚠ª
§ §
¾Ýàâ ûÅÁ~ ¿† äø qçÙ§ ß çÙå§ ‹† K ûâ~š~
Ž‡~†§ q šÍÝà⃠†ÌàÜ ÀĂ½Ï† q‹§ ÍæÁ˜†Ă†
‹ Íàî †† çÙùïâ ÊÜ qÌà؃ ¾åÊñ½Ćß ¿†
K
¾üÍÂß Ìß ¿† ˜Êü† q¿† š½Ć⃠q ª †ÌßÍÜ
¿Îϧ Ê܆  ª †ÌÁ ¿† ûÂøÿåƒ q¾ÙüÆ ÀăùÙâ ª
ª ÚÙÐÁ
ÿàùü K ¾Ć߃ qÌß Ñৠü ‹ƒ~ Íå~
§
ÿàâ ÚÁ ¾å~ áÄÊâ ¾Ć߆ qÊâ Þæâ
ª
qÊâ þå~ ç⠐ÍÂèš ¾Ć߃ qÚß ª ûâ~ƒ ¾ÐÙýâƒ
§
¿ÿߚ ˜ÿÁ ç↠q¾å ¾Ćãàï⠏Ê⠐Íæøš § ¾Ć߆
‹ƒ~ çâ çÙß çÙå § ‹† ûâ~š~ƒ rçÙåăÏ çÙâÍØ K K
¿šÍæòà⃠¿š†ƒÌè áÂø† ª ¿† ðãü† § r¾ÐÙàü
†ÌàÜ ÀĂ½Ï Êø q § ÿýãüš ÚæÁ ç⠚†‡†û܃ K
¿† ‹ †ÿØ~† q¾å ¾Ćãàî çâ Ìß ¿† úòå §
q¾ÏûØ ûؽÁ ÀûéïÁĂ½Á q¾ÂýÁ ¾ýãÏ ¾ĆâÍØ §
ªÌàÜ ‹ Íàî š† ÀûØûâ ¾ýÐÁ† ¾Á˜ ¾ĆàÁ½Á†
§ §

114
 и нећемо се мешати са Јеврејима који разапињу. Нећемо
напустити наслеђе твоје које од тебе примисмо, него ћемо са
њим напустити овај свет. И у дан Господњи, испред трона
праведног судије, тамо ће нам он вратити наслеђе наше, као
што си нам рекао.
Када је ово изречено, устаде краљ Абгар и оде у своју палату
са свим великашима и племићима царства свога, сви у жалости за
њим јер је умирао. Тада му он посла изабране скупоцене одежде
да би у њима био погребен. Али кад их Адај виде, посла их њему
[говорећи]:
– За живота свога од тебе ништа нисам узео.81 И нећу себи
изневерити речи Месије који ми је рекао: Не узимај ништа од
људи, и немојте стицати ништа у овом свету.
Три дана касније апостол Адај напусти овај свет у присуству
свих великаша, након што је рекао све ово и након што је примио
проглас свог учења од оних који су служили са њим. Беше то пети
дан недеље, четрнаести ијар.82 Цео град је туговао и горко жалио
за њим.

81
C. додаје: ‫ܡܕܡ ܟܢܡ ܐܢܐ ܠܩܫ ܝܬܘܡܒ ܐܫܗ ܐܠܦܐ‬, сир. Чак и сада у смртном
часу нећу од тебе ништа узети.
82
Месец који одговара месецу април-мају. (Прим прев.)

115
 çÙùï⠃ÍÐàÁ ¾æÙÓèăÜ ç؃ ¿† ¾Ćß q¿ÿæØÊâ
ÿØ~ƒ ¾òæφ K ¾Øƒ† K
§ ÌØ ”~ ¾Ćß~ q‹§ Íàî ††
ûØÿØ q¾Ýàâ § ç؃ ûÅÁ~ q¾å ¾ÜûÝÁ ÌÁ ¿†
¾æÁ˜†Ă† †§ ª q‹ Íàî ¿† úïâ þå~ áÜ çâ
¿†
§ Ôü qÌæÙ § ¿šÍØûÝÁ† qq šÍÝàâƒ
K ª
¾ïâÊÁ† q¾ĆâÍØ †ÌÁ šÍÝà⃠ÀûùؽĆß ÌùÂü†
¾Ćãî† qþå~ áÜ äî Ìß ¿† ¾ÝÁª ¿ÿÅÙæÏ K
¿† ûâƒÿâ qÌß § ¿† ¿Îσ ª ¿ÿæØÊ⃠ÌàÜ
q‹ Íàî ¿† ™½Ï ª ¾Ćã܃ ÌÁ
§
q § ûÂø† ¿† Ñ؇ qÀ˜ÿÙ↠§ ¾Á˜ ÀûùؽÁ†
ª
Ìãè† q¿† š½Ć⃠¾Ćâ ¾æÁ˜†Ă çâ ÊÏ ÞØ~
¾æØ~ † ª q¿ÿ ª Á–ƒ K ¾òàă K ¾Á˜ ÀûÂùÁ ¿†
‹ ÍÁ~ƒ ¿šÌÁ~ K ª
qÍؘ~ ÿÙÁƒ ÌÁ †† çÙãÙ§ èƒ
qÿؽýÙýÏ ¿† § Ìãè ç⚠ª q¾Ýàâ ûÅÁ~ƒ
ÌßÍÜ ¾Ćãî† q¿ÿÁ˜ ¿ÿùïÁ† ¿šÍØûÝÁ §
ª
¾Ćß÷↠q¾åÊïß ¾åÊî çâ ¿† Ž‡~ q¿šÊîƒ ª
§ §
Ìåƒ Íîƒ ¾åû܆ƒ† qÿؽÓÙòÏ ç⚠ª
§ ¿†
¾åÊøÍñ ÞØ~ q¾æýß ¾æü ç⠆† çØÊÂî
ªq¾ÐÙàü ‹ƒ~ƒ Ìæ⠐†Ìß ¿† áÂù⃧ ¾æòßÍ؆
§
ÀƒÍùñ† ¾åûÁÊâ ¿†ª † § ƒ qÚÄ~ƒ ª ÿàâ ÞØ~†
¿šÍåÌ܃ ÀÊؽÁ r ˜ÿÁ çâ ÌÙè˜Í܃ ¿šû؆
ª † ”~† qþå~ áÜ Êø Ìæâ ¿† áÂøƒ
ÌÁ ª
§K §
¾åÌÜ ¿† ÊÂî ª qÌæ⧠¿† áÂøƒ ª ÀÊؽÁ

116
Нису туговали само хришћани за њим, него такође и Јевреји и
пагани који су били у граду. Краљ Абгар је више од осталих људи
жалио за њим, заједно са великашима свога краљевства. Тога дана, у
жалости свога ума, презрео је и одбацио краљевску почаст. Заједно
са осталима плакао је за њим сузама жалости. И сви људи града,
који су га видели, дивили су се колико је патио за њим. Са великим
почастима пренесе га у литији и сахрани га као једног од принчева.
Положи га у велику гробницу украшену киповима, у ону у коју
се сахрањују упокојени из куће Ариу, преци оца краља Абгара. И
погребе га тамо осећајући тугу и велики бол. С времена на време
сви људи цркве су долазили тамо, молећи се искрено. Из године у
годину, тамо су држали помене сећајући се њега,83 по завештању
и упутству које су добили од апостола Адаја, и по речи Агаја
који беше вођа и управљач и наследник епископског трона након
њега, по рукоположењу које је добио пред свеколиким народом.
По рукоположењу које од њега прими, он произведе свештенике

83
C. чита ‫ܗܢܕܢܘܥܕ‬, сир. ]на дан[ његове смрти.

117
 ”~† qçؘÌå ÿÙÁƒ ¾å À˜š~ ÌàÝÁ q¾åăÁÊ↠§
¾æÜ q¾ÐÙàü § ‹ƒ~ƒ Ìà؃ šÍÜ~ ûÙÄ Íå §
ª
ª ù↠†† çÙïãü† r ÿà⠆† çØÊÙÏ~
qçÙàÂ
ÌÐÙàüƒ ¾æãØÌ↠¾ÂÒ ¿šûØ ÞØ~
þå~
§ çâ ¾Á ƒ† ç؃ ¾òéÜ qÀÊÙÅè ¾ÐÙýâƒ
çÁăø ¾Ćß ¾æÁ˜†Ăƒ § ¿ÿÁ K Í↠q¿† áùü ª ¾Ćß
¿ÿýòæÁK q¾Ćâ½è† ¾Á ƒ ûÙÄ óàÏ q‹ †ƒ~– ‹† K
§ ª ¿† ˜ÿïâ ¾æãØÌâƒ
q¾ÐÙý⃠šÊïß Ìß § K
qçØ § ‡† †† K † ÀăÂă ÌàÜ ç؃ ¾ĆãÙø
çÙòÝå q¾§ ýåƒ ª
§
çØûãî ÿؽòÝå† ÿØ~ÊÙÐ؆ çÙª ܃† § ††
§ çÙýØÊø†
qÿØ½Ø ‡ ¿ÿýãüšƒ ¿š†ûÙïÁ q¾ýßÍÒ ¾Ć߃ ††
†ÌÙåăîÍéÁ q¾æÝéâ K šÍ߃ †ÌæïÒ áùýÁ
‹† çÙàâ ¾ÐÁÍü ûÙÄ † ÿÝß K q¿ÌØăÜ šÍ߃
K K
†† çÙòÙÓî ¿ÿÏÍÂüš  K
ª § †ÌØăÁ†ƒ† q¾ØÎÏ çâ
ÍÂå ûÙÁƒ ÀăâÍÜ ”~ƒ ¾æÝØ~ q¾ØăÜÍå çâ
qÊî áÜ †† § çÙÅàñª †Ìß ÀûùØ~ qáÙÁ† §
q¿šûØûü † ÿàãÁ q¿šûÙùØ † šÎÐÁ
† š†˜½ÐÁ† q†Ì؃~– ¿† ÿØ~ƒ ¾Ùè ûòÁ
¾Ćß ¾ÙßÊî ÿÙϚ† qš† ª ¾æØÊÜ ¾Ćß ¿šÍæïÙÁƒ
q ª ª
§ †Ìß ¿† ¿Îσ ûÙÄ ç⠎Íܪ qš† ¾ýÙÂÏ
 § †Ìãàü ¿† Ž½ýåƒ § ¿† ‰ ˜ †Ì½Ćß

118
и вође по читавој области Месопотамије који су, као и апостол
Адај, држали реч његову, слушајући и примајући, као добри и
верни наследници84 апостола пречасног Месије. Он није примао
од људи ни сребро ни злато, нити поклоне од великаша који су
му прилазили. Уместо злата и сребра, украсио је цркву Месије са
душама верних. Сви мушкарци и жене заједнице беху скромни,
уважени, свети и чисти. Живели су усамљено уздржавајући се од
срама и греха, будни у дивној служби, носећи терет сиромашних и
посећујући болесне. Ко би их видео хвалио би њихов пут а странци
су величали њихово понашање, тако да су им чак и жреци храмова
Небоа и Бела делили похвале сваки пут, гледајући њихову уваже­
ну појаву, праведан и смео говор који имаше и њихову узвишеност
која није била подјармљена грамзивошћу нити под осудом. Свако
ко би их видео хитао је85 да их сретне како би их часно питао за
здравље,

84
Превод следи текстуалну традицију коју доноси C. Уместо ‫ܐܒܛ ܐܬܪܝ‬, сир. вер­
ни наследник, чита ‫ܐ̈ܒܛ ܐܬ̈ܪܝ‬, сир. верни наследници.
C. чита ‫ܢܘܗܥܪܘܐܠ ܐܘܗ ܛܿܗܪ ܐܠܕ ܢܘܢܐ ܐܼܙܚܕ‬, сир. ко их је видео да није хитао
85

према њима.

119
 ¾Ćãàü  § † šÎÏ ‹ § ”~ƒ áÓâ qÿØ~ûÙùØ
ûÙÄ ¿šÊØ÷⠚ÍâÊÁK § K
q¾ØÎÏ áî š† ¾èûñ
ÊÜ qÀÊØăâ
§ áî ¾æÙüƒ †ÌÙàâ K ‹† K çéØăñ
ÿÙß qÀ˜ûüƒ† ¿ÿüÍøƒ ÀûÙÒ çâ ÍÅß †† çÙß½î
q ª ª
§ †Ìæâ ¿† ‡Í܆ †Ìß ¿† ¿Îσ ç؃ ¿†
¾Ć߃† ¾øƒÎÁ ¾Ć߃ Ê⠆† çØûïè ¾ĆßÊÁ
†ÌÙñ~ K ‹† K çÙà§ Ä K qçÙ§ ß ÊÙÁ† q¿ÿÙßÍÁ
Êâ ûÙÄ † ª qþæàÜ Êؖ  § † šÍæòà⃠¿š†‡†ûÝÁ
Íå§ r†Ìß çؚû↠¾åăϽĆß †† çØûâ~ƒ
¾îÍãü† K †ÌÙâÍæùÁ K Ìß †† çØÍÐ⪠ÀÊÂK ïÁ ª
q¾éÙñ ¾Ć߃ †ÌØÊ K îª †ÌÙàâK äîƒ r†† çØÎσ ª
§
¾ÝàãÁ† q†Ìß †† çØÊãߚÿâ ¿½ÙÅè K
†† çÙÐÂýâ ÊÜ q†† § ç؃Íâ ¾ÐÙýâ
˜ÿÁ ç↠q šÍß Íå~ Úæñ~ƒ q¿Ì ª ß½Ćß
çâ ÊÏ ¿† äø q¾Ýàâ § ûÅÁ~ƒ šÍ⃠¾ÙæüK
Ñৠü† qÀ˜ûýß ¿† êÙòÒÿâ ¾Ć߃ ÀÊØă⠋ ÍæÁ K
§
ª ÊÜ qÚĽĆß Ìß
Úß ÊÂîƒ ª r¿šÊïÁ ¿† €ÿØ
ç⠋ÌÁ½Ćß K ÿ؆§ ÊÂîƒ ª ¾Ćâ ÞØ~ q¾Á ª § ƒƒ ÀƒÍÏK
ÿýãüš ¾å~ ¾ñûâ ¾Ć߃ qÚ§ Ä~ Ìß Ñৠü qäØÊø
ÊÙãߚ çâ Úß ÿàïĚ~ƒ § ¾ÐÙýâƒ
K
¿Îϧ Ê܆ q¿ÿýÙÁƒ ÀƒÍÏ ¾å~ ÊÂî† q¾ÐÙý⃠K ª ª
ûÁš ¿† ˜Êü qÌß § êÙòÒÿâ ¾Ć߃ ¿†
Ê܆ qäĘÿ↠¿šÊïÁ ª
¿† €ÿØ ÊÜ q‹§ Íùü K
§

120
јер сама њихова појава ширила је благостање на оне који их гледаше.
Њихове речи мира бачене су као мрежа на побуњене, док су они
улазили у обор правде и истине. Нису посрамили никога ко би их
видео, јер не чинише ништа неправедно и неприкладно. Због тога,
свим људима су јавно прокламовали проповед свога учења, јер
због овог нису имали разлога да се стиде. Јер оно што су говорили
другима и што су их подучавали, они сами су показивали својим
делима. Од оних које су подучавали, када видеше да су њихове
речи сагласне са њиховим делима, многи посташе њихови ученици
без принуде и исповедаше Месију краља, величајући Бога који их
њима обрати.
Неколико година након смрти краља Абгара, побуни се један
од његових синова који није поштовао истину86 и [ово] посла Агају,
који је био у цркви:
– Начини ми круну од злата као што пре начини очевима
мојим.
Агај му одасла:
– Нећу напустити службу Месији која ми је поверена од
ученика Месијиних и направити круне зла.
Када виде да га није убедио, оде те му сломи ноге док је био
у цркви и проповедао.

86
C. чита ‫ܐܢܝܫܠ‬, сир. мир.

121
 ¿ÿÙÂÁƒ q¾ĆãàýÂï߆ § ‰Íàòß ¿† Úâ†~ qš½Ćâ §
ÚæåÍãÙè ÌÁ q¾å~ § š½Ćâ ¿ Ìãü áÓ⃠¾å
‹ Íãè ¾æÜ q¿† § Úâ†~ƒ ÞØ~† qÚæå†ûÁÍø†
ÿÙÁ q¿šÊîƒ ¾Ùî÷⠾ çâ ÍÅß q††
qÀûØûâ†
§ ¾Á˜ ¾ĆàÁ~ ¿† ¿† § † q¾ýæß K ÀăÂÄ
¾ĆàÁ~ƒ ¾ýÏ áî q¿ÿæØÊâ ÌàÝÁ† ª ¿šÊî ª
ÌßÍÝÁ
§ª
ÊÜ ¾ĆàÁ~ ¿† ¿†§ ƒ ÞØ~ q § ÍÅÁ ¿†§ ƒ
K
‹ Íùüƒ ÀûÁ†š ª äîƒ áÓ↠q¾ÐÙàü ‹ƒ~ ÿÙâ
¾Ćß qÿؽÁ § ûé↠ÿؽÂØ ˜ Ìß ¿† ÿÙâ
¿† Ž‡~ § q‰Íàñ áî ÀÊØ~ äÙéåƒ ¿† ÑÝü~
ª
ÀÊØ~ ¿† áÂø† qÚ§ ÜÍÙÓå½Ćß ‰Íàñ † §
ª
† qÚÜÍÙÓå~ƒ ¾òùéñ~ ÍÙñûè çâ q¿šÍåÌ܃ §
qÚ§ ÜÍÙÓå~ƒ ¾ñÍùéÙñ~ ÍÙñûè † § ”~ƒ
¾ñÍùéÙñ~ ‘ÍæØûñ‡ çâ qÀÊØ~ § Ìß š† ¾ĆàÂùâ
ÀÊØ~ƒ ¾ĆàÁÍØ çâ q¿ÿæØÊâ ¾ÙÝÙÓå~ƒ
çâ ¿† áÂøƒ ª
ª † ª q¾ñ½Ü Íïãüƒ ¿šÍåÌ܃
¾Ć↠ûÁ ¾ñÍùéÙñ~ ç⚠¿† ¿†§ ƒ q ª ª ûâ
Þàâ~ƒ † ª qăéø ÚâÍÙÁ K ª üK þãφ çØăéî
qçÙæ
ÿØ~ƒ ¾æÝØ~† qqçÙæü K Àăéîÿߚ ç⚠ª ¿†
r ÍÝàâK áÝÁ† ¾Ýàâ ûÅÁ~ƒ šÍÝàãÁ ÀÊÙî
€ÿÜÿâ r‹ ÍâÊø ûâ~ÿ⃠Ê⠎Í܆
¾æÁÍÂß ª ”~ ¾æÜ q¾åƒ § Íî ÿÙÁ äÙèÿâ†

122
И док је умирао закуне Палута и Абселама:
– Положите ме и сахраните ме у овај дом за чије име87 сада
умирем.
И како их закле, они га положише у средину, унутар од врата
цркве, међу мушкарцима и женама. И беше велика и горка жалост
у свој цркви и у свем граду поред бола и туге који беше у њему; као
жалост која беше када умре апостол Адај.
Будући да је изненада и на брзину умро када му сломише
ноге, није ставио руке своје на Палута, те Палут оде у Антиохију и
прими рукоположење од Серапиона, епископа Антиохијског. Сам
Серапион, епископ антиохијски, такође је примио рукоположење
од Зефирија, епископа града Рима,88 који беше епископ у Риму
двадесет и пет година у дане кесара који је владао тамо тринаест
година. Симон Петар, којег рукоположи наш Господ положио је
руке на њега.
Као што је обичај у краљевству краља Абгара и у свим
краљевствима,89 све што је пред њим речено записано је и похрањено
у архив. Тако и краљев писар Лабубна,

87
C. чита , ‫ܗܪܪܫ‬, сир. за чију истину.
88
Превод овде следи текстуалну традицију коју доноси C., која исправно чита Рим
уместо Антиохија, што доноси P.
89
C. додаје: ‫ܐܟܠܡ ܕܩܦܕ ܡܕܡܠܟܕ‬, сир. све што заповеда краљ.

123
 ¿† €ÿÜ ª q¾Ýàâƒ
ª Àûòèª ˜ÊýÂî ûÁ úæèª ûÁ
ÊÜ q¾ĆãßÍýß ¾Ø˜Íü § çâ q¾ÐÙàü ‹ƒ~ƒ çÙß çÙå §
ª
ÀûßÍÂÒ çæÏ ”~ q¿š†ƒÌèƒ § ÀÊØ~ ¿† ¾â˜ ª
K
¾Áÿ܃ ¾åƒ K Íî ÿÙÁ ¿† äè† q¾Ýà⃠ª ÀûØûü
ª
çÙæÁ‡ƒ† qçÙª ãÙè ¾èÍãå† K K
¾åÊøÍñƒ ª âƒ
¾ÝØ~ q¾Ýà K
§ ª
¾æÙéÁ ¾Ć߃ ¿š†ûØ ª
ÎÁ qçØûÙÓå ª çÙæÁÎ⃆
çâš
q qÊâ

q¾ÐÙàü ‹ƒ~ƒ ¿šÍæòàâ ÿãàü

124
син Сенака сина Абшадара,90 записа ствари о апостолу Адају од
почетка до краја, док их Ханан, верни краљев писар, стави међу
записе краљевих списа91 где су саувана наређења и закони. Ствари
оних који купују и продају такође су брижно и пажљиво чуване
тамо.

Крај учења апостола Адаја.

90
C. доноси ‫ܝܕܫ ܕܒܥ‬, сир. Авд Шади.
91
C. изоставља ‫ܐ̈ܒܬܟܕ‬, сир. списа.

125
 Одабрана библиографија

Alain Desreumaux, “La Doctrine d’Addaï; essai de classement des témoins

syriaques et grecs,” Augustinianum 23 (1983), 181–186.
_­ _______________, Histoire du roi Abgar et de Jésus, Paris: Bre­pols,
1993.
Drijvers, “The Abgar Legend,” and Han J.W. Drijvers, “Facts and Problems
in Early Syriac–Speaking Christianity,” The Second Ce­ntury 2 (1982),
157–175.
Ernst von Dobschütz, “Der Briefwechsel zwischen Abgar und
Jesus,” Zeitschrift für wissenschaftliche Theologie 43 (1900), 422–486.
_________________, „Der briefwechsel zwischen Abgar und Je­s­us,“
Zeitschrift für wissenschaftliche Theologie 43 (1900), 422–486.
_________________, Christusbilder; Untersuchungen zur chri­stli­chen
Legende, Leipzig: J. S. Hinrichs, 1899.
F. C. Burkkit, Early Eastern Christianity, London: J. Murreay, 1904.
G. W. Bowersock, “The Syriac Life of Rabbula and Syrian Helleni­sm,” in
Tomas Hägg & Philip Rousseau,Greek Biography and Pa­negyric in Late
Antiquity (Berkeley: University of California Press, 2000), 255–271.
Georg Günter Blum, Rabbula von Edessa; der Christ, der Bischof, der
Theologe, CSCO, vol. 300, Subs. 34; Louvain: Secrétariat du Corpus SCO,
1969.
George Howard (trans.), The Teaching of Addai (SBL Texts and
Translations, 16, Early Christian Literature Series, 4; Chico, CA: Scholars
Press, 1981).

127
 George Phillips, The Doctrine of Addai, the Apostle, Now First Edited in a
Complete Form in the Original Syriac, London: Trübner & Co., 1876.
H. Griffith, “The Marks of the ‘True Church’ according to Ephraem’s Hymns
Against Heresies,” in Reinink & Klugkist, After Bardaisan, 25–140.
H. J. W. Drijvers, “The Abgar Legend,” in Wilhelm Schneemelcher (ed.),
New Testament Apocrypha (rev. ed.; R. McL. Wilson (trans.); Louisville:
Westminster / John Knox Press, 1991), 492–499.
Han J.W. Drijvers & Jan Willem Drijvers, The Finding of the True Cross;
the Judas Kyriakos Legend in Syriac, CSCO, vol. 565, Subs. 93; Louvain:
Peeters, 1997.
_______________, “Rabbula, Bishop of Edessa: Spiritual Autho­rity
and Secular Power,” in J.W. Drijvers & J.W. Watt, Portraits of Spiritual
Authority, 130–154.
_______________, “The Image of Edessa in the Syriac Tradition,”
in H.L. Kessler & G. Wolf (eds.), The Holy Face and the Para­dox of
Representation (Villa Spelman Colloquia, Florence, 1996, vol. 6; Bologna:
Nuova Alfa, 1998), 13–31.
_______________, “The Man of God of Edessa, Bishop Rabbula, and the
Urban Poor: Church and Society in the Fifth Century,” Jou­rnal of Early
Christian Studies 4 (1996), 235–248.
_______________, “A Gothenburg Papyrus and the Letter to Ab­gar,”
Harvard Theological Review 23 (1930), 299–302.
Herbert C. Youtie, “Gotenburg Papyrus 21 and the Coptic Version of the
Letter to Abgar,” Harvard Theological Review 24 (1931) 61/65.
J. B. Segal, Edessa “The Blessed City.” Oxford: Clarendon Press, 1970.
J.P.P. Martin, Les origines de l’église d’Edesse et des égli­ses syriennes,
Paris, 1889.
Jan Willem Drijvers, “The Protonike Legend, the Doctrina Addai and
Bishop Rabbula of Edessa,” Vigiliae Christianae 51 (1997), 288–315.
________________,“ The Protonike Legend and the Doctrina Ad­
dai,” Studia Patristica 33 (1996), 517–523.
________________, “Promoting Jerusalem: Cyril and the True Cro­
ss,” in Jan Willem Drijvers & John W. Watt, (eds.), Portraits of Spiritual

128
Authority: Religious Power in Early Christianity, Byzanti­um and the
Christian Orient (Leiden: Brill, 1999), 79–95.
_________________, Helena Augusta: The Mother of Constantine the
Great and her Finding of the True Cross, Leiden: Brill, 1992.
L. van Rompay, “Jacob of Edessa and the Early History of Ede­ssa,” in G.J.
Reinink & A.C. Klugkist (eds.), After Bardaisan: Studies on Continuity
and Change in Syriac Christianity in Honour of Profe­ssor Han J.W.
Drijvers, Orientalia Lovaniensia Analecta, 89; Leu­ven: Uitgeverij Peeters
en Departement Oosterse Studies, 1999.
L.–J. Tixeront, Les origins de l’église d’Édesse et la légende d’Ab­gar;
étude critique suivie de deux textes orientaux inédits, Paris: Maisonneuve,
1888.
M. Black, “Rabbula of Edessa and the Peshitta,” Bulletin of the Jo­hn
Rylands Library 33 (1951), 203–210.
Robert Murray, Symbols of Church and Kingdom. A Study in Early Syriac
Tradition. Cambridge: Cambridge University Press, 1975.
S. Heid, “Zur frühen Protonike– und Kyriakoslegendt,” Analecta
Bollandiana 109 (1991),73–108.
Sebastian Brock, “Eusebius and Syriac Christianity,” in Harold W. Attridge
& Gohei Hata (eds.), Eusebius, Christianity, and Ju­d­aism (Detroit: Wayne
State University Press, 1992), 212–234.
Sidney H. Griffith, “Asceticism in the Church of Syria: the Hermeneutics of
Early Syrian Monasticism,” in Vincent L. Wim­bush & Richard Valantasis
(eds.), Asceticism (New York: Oxford University Press, 1995), 220–245.
Steven Ruciman, “Some Remarks on the Image of Edessa,” Ca­mbridge
Historical Journal 3 (1931), 238–252.
T. D. Barnes, Constantine and Eusebius, Cambridge, Mass.: Har­v­ard
University Press, 1981.
Walter Bauer, Orthodoxy and Heresy in Earliest Christianity (2nd ed., R. A.
Kraft & G. Kroedel (trans.); Philadelphia: Fortress Press, 1971), 1–43.

129
 Регистар библијских
стихова

130
 Еусторгис
Зефирије, епископ
Исус Христос, Господ, Месија
Именски регистар Јаков, епископ цркве у Јерусалиму
Јевсевије Ксаријски,
Абгар Јефрем Сирин
Абгар IX, краљ Јован син Заведејев
Абгар V Укама (Црни), краљ Јуда Близанац
Абду Јуда син Ебед Шалома
Абдшемеш Кирил Александријски
Абубан Клаудије, кесар
Абшелма Константин, цар
Августина Лабу
Авид син Абднахада Мани
Авида Ману
Агај Марикон
Адај, апостол Марихаб син Бар Шемеша
Адиабена Марјахаб
Азаи Мебагијани
Месопотамија
Аристидес Мехердат
Аркадије, цар Насрај, краљ
Артика Онанија син Ханана
Ауторитет Павле, апостол
Бар Даисан Пакур
Бар Заити Палут
Бар Калба Панес
Барсамија Пилат, хегемон
Барт Нихал, божанство Пироз
Беит Тарба Пироз син Патрика
Беит Џубрин Призивање духова
Бел, божанство Протоника, краљица
Гај Пшита
Гедалија син Кефе Рабула Едски, епископ
Гермаи Сабинус
Данаку Сенак син Авида
Еведнево Серапион, епископ
Симон Петар
Тараг, божанство
Татјан
Теодосије II, цар
Тиберије
Тикнута
Тобија Јеврејин
Улбинус, префект
Филистреја
Хапсан
Харан
Херод
Хесрун
Шавида
Шаламат
Шапур I, краљ
Шемшграм

Bauer, W.
Cureton, W.
Dignas, B.
Drijvers, J. H. Han
Griffith, S.H.
Philip, T.V.
Philips, G.
Segal, J.B.
Winter, E.
 Издавач:
Богословско друштво Отачник
otacnik@gmail.com

Главни и одговорни уредник:

Благоје Пантелић

Рецензент:
мр Зоран Јелисавчић

Лектор:
Милица Крстић

Дизајн корица:
Ристо Топалоски

Сиријски слог и прелом:

ОТАЧНИК

Штампа:
Интерклима, Врњачка Бања

Достава:
064/1545-639

ISBN 978-86-87057-09-8