SEMINARSKI RAD

ZLATNA MAKA

Vanja Vlaisavljević
Milica Novaković
Andrea Aleksić
 UVOD
Otac Cobo je prvi koji je opisao maku i njene osobine 1653.god. Opisao je da je biljka rasla
u najsurovijim i najhladnijim oblastima pokrajine Chinchaycocha gde se ne može uzgajati
ni jedna druga biljka za čovekovu ishranu. Cobo je takođe spominjao korišćenje make u
pogledu plodnosti.

Lepidium meyenii je peruanska biljka koja pripada porodici Brassicaceae. Maka najčešće
raste na nadmorskoj visini od preko 4000m u staništu intezivne hladnoće, intezivno jake
sunčeve svetlosti i jakog vetra. Maka je bila kultivisana na peruanskim Centralnim
Andima. Tradicionalno nakon sečenja maka se prirodno suši i može se čuvati mnogo
godina. Suve stabiljke make su jako teške. Pre nego sto se osuši maka se može pojesti,
stabiljke se kuvaju u vodi dok ne omekšaju i mogu se konzumirati kao sok. Temperatura
utiče na bioraspoloživost nekoliko sekundarnih metabolita u biljci. Kercetin je npr. osetljiv
na temperaturu. Slično tome sastojci glukozinolata su osetljivi na grejanje.

OSOBINE
Maka ima nadzemni i podzemni deo. Deo iznad zemlje je mali i ravan. Ovo je
najverovatnije posledica prilagođavanja uslovima u kojima raste maka i da bi se sprečio
uticaj jakih vetrova. Glavni jestivi deo biljke je sličan rotkvici i sadrži veliki procenat vode,
10-14cm su dugački i 3-5cm široki. Nakon sušenja njihova veličina se drastično smanji na
oko 2-8cm u prečniku. Prosečna težina suve biljke može varirati značajno u zavisnosti od
vrste make i mesta gde se uzgaja. Postoji dosta vrsta maka koje se mogu okarakterisati po
vrsti njihvog ploda. Nedavno je dokazano da različite vrste maka(po svojoj boji) imaju
različita biološka svojstva.

Maka se prodaje u obliku praha, tablete, kapsule, brašna, tečnosti i ekstrakata i dostupna je
u raznim maloprodajnim objekatima.Maka je reklamirana kao „superhrana“, peruanska
vijagra i peruanski ženšen. Postoji dosta vrsta make koje se mogu okarakterisati po vrsti
njihvog ploda.
Postoji preko 6 vrsta make, koje se razlikuju po bojama ploda; na tržištu je najzastupljenija
žuta maka (ili marketinški nazvana „zlatna“); znatno ređe se mogu naći crvena i crna.
Prodavci žute make tvrde da je ona bolja od ostalih, međutim ovo nije istina. Crvena maka
je duplo skuplja od žute, dok je crna skuplja i do nekoliko puta. Naučno je dokazano da
kod različitih vrsta make blago varira sadržaj fitonutrijenata, pa samim tim variraju i
njihovi efekti na zdravlje – npr. crvena maka sadrži najviše glukozinolata i ima najveći
pozitivan uticaj na osteoporozu i probleme sa prostatom, a crna maka posebno utiče na
povećanu koncentraciju i memoriju kao i na plodnost muškaraca. Maka se bere jednom
godišnje i kada se osuši može jako dugo da stoji. Ona može da zadrži dosta svojih
nutritivnih svojstava, ali njen potencijal se svakako povećava sa skraćivanjem vremena od
branja ploda do njegovog konzumiranja.

Maka se na tržištu prodaje u dva oblika – kao sirov prah make i želatiniziran maka prah
(proces u kome se razgrađuje skrob iz biljke, primenom visokih temperatura); literatura i
proizvođači nemaju jedinstven stav koja je maka bolja i postoje mišljenja po kojima je pri
konzumiranju većih količina make (što je definitivno iznad preporučenih dnevnih doza)
bolja želatinizirana maka zbog potencijalnih tegoba sa varenjem, ali problem je što je ona
termički obrađena, što može uništiti enzime i izmeniti strukturu i smanjiti sadržaj
fitonutrijenata ove biljke.

FITOHEMIKALIJE
Sveža maka ima visok sadržaj vode veći od 80%. Sadrži 59% hidrolizabilnih ugljenih
hidrata, 10-16% proteina i 2,2% lipida. Takođe je bogata mineralima, esencijalnim amino
kiselinama i sadrži značajne količine gvožđa i joda.

Sekundarni metaboliti

Hemijsko profilisanje make omogućilo je identifikaciju nekoliko sekundarnih metabolita.

Najznačajniji su: imidazol, hidantoini i tiohidantoin alkaloidi, alkamidi i glukozinolati i
mejeniini. Prijavljeni su i fitosteroli, polifenoli, tanini, male količine saponina i
tetrahidrometil- b-karbolina.
Pored esencijalnih nutrijenata maka koren sadrži i čitav spektar različitih korisnih
fitonutrijenata i glukozinolate, čija su antikancerogena i antipatogena dejstva temeljno
naučno izučavana i potvrđena. I ono što je najvažnije – maka ove supstance sadrži u znatno
većoj koncentraciji nego drugo povrće. Ono što je specifično za maku je da sadrži i
polinezasićene masne kiseline makaene i makademe, posebnu klasu sekundarnih
metobolita pronađenih samo u korenu make. U maki se nalaze i tri alkaloida, za koje se
takođe smatra da imaju antikancerogena svojstva. Količina ovih fitonutrijenata zavisi
direktno od kvaliteta ploda make. Zato je ključno pažljivo izabrati visoko kvalitetan maka
prah, kontrolisanog procesa proizvodnje, sertifikovano organski i detaljno proverenog
porekla.

Faktori koji utiču na fitohemijski sastav make

1. Maka hipokotil boje. Iabar i sar. (2011) su našli sličan sadržaj glukozinolata između
žutih, crvenih i crnih maka hipokotila. Ali Clement i sar. (2010a) je primetio da maka sa
olovom ima veći sadržaj glukozinolata od žutih hipokotila, žuti hipokotili imaju veći
sadržaj makaena, a ljubičasta maka ima veći sadržaj makamida. Druga studija pokazala je
da je sadržaj glukozinolata među tri fenotipa make varirao kao crveni> crni> žuti.

2. Kultivacione prakse i oblast kultivacije. S druge strane, prakse gajenja i vrsta terena će
takođe uticati na sadržaj dodatnih metabolita i mogu imati veći uticaj nego sam fenotip
maka. Maka je poznata kao biljka koja pogoršava zemljište, a zemljište se tradicionalno
oporavlja 10 godina pre nego što se ponovo posadi (Nacionalni istraživački savet, 1989).
Druge studije su pokazale da oblast za kultivaciju može značajno uticati na hranljivi i
metabolitni sadržaj make. Na primer, uzorci žute make u Kini su imali veći sadržaj
minerala i proteina od žute make u Peruu. Pored toga, većina naučnih istraživanja
istraživala su osobine peruske make, ali ne i kineske make. Uzimajući u obzir razliku u
sastavu između dva tipa, rezultati dobijeni sa peruskom makom možda nisu pravilno
iekstrapolisani na kinesku maku.
3. Zagađivači. Takođe postoji, bar jedan izveštaj iz Japana o zemljištu na kojem se uzgaja
maka koje je jako zagađeno pesticidima i postoji zdravstveno upozorenje od strane
Francuske agencije za sigurnost hrane iz 2007. godine o prisustvu tetrahidrometil-b-
karbolinla u maki. Međutim, Gonzales i Gonzales-Castenadas (2008) su dokazali da je ta
maka prirodna i netoksična za potrošnju. Prelazak sa tradicionalnih metoda gajenja i
proizvodnje make do modernih u novim regijama neizbežno utiče na sastav biljaka.
Nedostatak standardnih protokola za kontrolu kvaliteta, koju čine kvalitet, efikasnost i
sigurnost raspoloživih proizvoda make, predstavljaju pretnju potrošačima širom sveta.

EFEKTI
Prah korena zlatne make, najpoznatiji je prirodni hormonskii balanser. Iako najpoznatiji po
efektima koje ima na disfunkciju polnih hormona (pms, menopauza, neplodnost,
impotencija, smanjeni libido, uvećana prostata) prah zlatne make, dokazano, pozitivno
deluje i na patološka stanja, poput problema sa tireoideom, dijabetesom, gojaznošću,
osteoporozom, depresijom, razdražljivošću, umorom, nesanicom i nizom drugih
neprijatnih stanja za čoveka. Važno je znati da maka zbog svog efikasnog dejstva na
uspostavljanje dobre periferne cirkulacije ima uticaj na dobar rad čitavog
kardiovaskularnog sistema. Time se tumači njen dobar uticaj na žlezde sa unutrašnjim
lučenjem, kao što su na primer, prostata ili tireoidea, gde je neophodna dobra periferna
cirkulaciji da bi ove žlezde normalno funkcionisale. Istraživanja, rađena na prestižnim
klinikama po svetu govore o činjenici da maka podmlađuje organizam, upravo
snadbevajući ga bazičnom energijom koja održava vitalnost i mentanih i fizičkih funkcija
tela. Zahvaljujući dobroj kombinaciji, karbohidrata, sterola, alkaloida, aminokiselina i
retkih minerala, kao što su bakar i selen korišćenjem make u telu se održava visok nivo
energije na nivou ćelije i time omogućava organizmu da u svakom trenutku ima neophodnu
fizičku i mentalnu izdržljivost. Ovo naročito možemo videti kod sportista, koji maku
koriste kao najefikasnije prirodno sredstvo za očuvanje fizičke spremnosti koja je
neophodna kod povećanih aktivnosti.
Muski reproduktivni system

Eksperimentalni dokazi sugerišu da tri fenotipa make imaju različit fiziološki efekat. Na
primer, crna maka i u manjoj meri žuta maka utiče na proizvodnju sperme, ali ne i crvena
maka. Crvena maka i u manjoj meri žuta maka smanjuje veličinu prostate kod pacova sa
hiperplazijom izazvana testosteronom. Nejasno je koji su parametri seksualnog učinka
povećani, jer sve studije ne koriste istu metodologiju i ne procenjuju iste parametre ili isti
broj parametara. Takođe je neizvesno koji tip ekstrakta, doze ili trajanje terapije je potreban
da bi se otkrili željeni efekti poboljšanog libida.

Zenska plodnost

Efekat potrošnje make na poboljšanje ženske plodnosti je proučavan uglavnom putem in

vivo studija u mišićima i pacovima. Korišćenjem praha make, primećeno je povećanje
nivoa progesterona kod miševa i pacova. Takođe je došlo do značajnog povećanja nivoa
LH i FSH. Smatra se da poboljšanje preživljavanja ploda može biti efekat make jer ima
efekte slične progesteronu. Drugi podaci sugerišu da maka ima efekte slične estrogenu.
Ovariektomirani pacovi su korišćeni kao model za istraživanje tvrdnji da maka može
pomoći u stabilizaciji neravnoteže hormona tokom menopauze i sprečiti povezani gubitak
kostiju. Sve u svemu, dokazi prikupljeni iz studija in vivo su previše nesaglasni da
podržavaju tvrdnje o hormonskom bilansu, ali iako su oskudne, izgledaju obećavajuće za
zaštitu od gubitka kostiju.

Osteoporoza

Nalazi vezani za mineralnu gustinu kostiju, biohemijski i histološki parametri pokazuju da

veće doze etanolng ekstrakta make sprečavaju gubitak kvaliteta kostiju nastalog usled
nedostatka estrogena.

Ucenjen i memorija

Prema starosedeocima planinskih područja Perua, deci se daje maka kako bi se poboljšao
njihov uspeh u skoli. Nekoliko eksperimentalnih studija je obavljeno kako bi se pokazao
efekat make na učenje i pamćenje. Crna maka je pokazala najbolji efekat na latent učenje.
Crna maka je poboljšala memoriju u odnosu na kontrolnu grupu miševa. Sva tri tipa make
(crvena,crna i žuta) su pokazale antidepresivne efekte.

Zastita od UV zracenja

Nedavno je zabeleženo da vodeni ekstrakt ploda žute make moze da spreči epidermalnu
hiperplaziju izazvanu UV radijacijom kod pacova ako se aplikuje topikalno par minuta pre
ekspozicije.

KLINIČKA ISTRAŽIVANJA
Nekoliko kliničkih istraživanja su pokazala da je maka bezbedna za korišćenje. Dva su
uključivala zdrave muškarce, a četiri osobe sa patološkim stanjima. Većina ovih studija se
fokusirana na uticaj make na seksualno ponašanje i broj spermatozoida. U jednom
kliničkom ispitivanju u kome su učestvovali zdravi muskarci koristeći duplo slep, placebo
kontrolisan, randomizirani, paralelni dizajn grupe, tretman sa tri različita rasporeda
želatiniziranih maka (45 muškaraca ukupno, na 30 muškaraca je primenjeno 1500mg/d
make, 15 muškaraca je dobijalo 3000mg/d make). Rezultati su poređeni sa placebom (15
muskaraca). Kod osoba tretiranih makom u odnosu na kontrolnu grupu pokazano je
povećanje seksualne zelje nakon konzumacije, a nakon osam nedelja tretmana poboljšano
je raspoloženje, smanjena anksioznost i povećana aktivnost. A nije bilo razlike između
grupe koja je uzimala 1500mg/d ili 3000mg/d. Dokazano je da maka smanjuje znake
depresije i anksioznosti, podiže energiju, seksualnu želju i broj spermatozoida a pri tome
ne utiče na nivoe LH I FSH, prolaktina, testosterona i estrogena u serumu.

NEŽELJENI EFEKTI
Maka se vekovima koristi u Centralnim Andima i nikakvi toksični efekti nisu prijavljeni
ako je pripremana na pravi način, tj. konzumirana nakon ključanja. Prethodni pregled in
vivo i in vitro studija pokazuju da je konzumacija make bezbedna. Dalja istraživanja
pokazuju da vodeni i metanolni rastvori make ne pokazuju in vitro hepatotoksičnost.
Rezultati kod pacova pokazuju da razlicite vrste make nemaju toksično delovanje ako se
konzumiraju u dozi od 17g sušene biljke po kilogramu.
Potrošnja kod ljudi od manje ili jednako 1g/kg dnevno se smatra bezbednim. Međutim u
nedavnoj studiji sa pacijentima sa metabolickim sindromom primena make u dozi od
0,6g/dan tokom 90 dana rezultirala je umerenim povišenjem ACT i dijastolnog arterijskog
pritiska. Kod zdravih muškaraca koji su koristili maku 1,5-3,0mg/d tokom 90 dana nije
došlo do ovih promena. Ovo opravdava upotrebu make vekovima od strane Anda, koji u
proseku konzumiraju preko 100 g maka korena dnevno. Međutim, važno je razmotriti
potencijalno preterivanje maka proizvoda koji dolaze na tržište sa prethodno nepoznatim i
nepropisanim supstancama koje mogu imati štetne posledice na zdravlje potrošača. Tako
da su neophodni dodatni testovi za procenu sigurnosti make.

ZAKLJUČAK
Maka je biljka sa velikim potencijalom kao adaptogen. Maka se može svrstati u adaptogene
i deluje slično žen-šenu, reiši prečurki, ašvagandi i drugim medicinskim biljkama. Za
razliku od biljaka koje sadrže kofein, maka nema supstance sa stimulativnim dejstvom na
centralni nervni sistem. Adaptogene biljke su jedne od najvažnijih biljaka za današnji
moderan način života – jer se suprotstvaljaju raznim fizičkim, hemijskim ili biološkim
izvorima stresa tako što povećavaju sveopštu otpornost na nespecifičan način,
omogućavajući organizmu da se adaptira na stresne okolnosti. Ne samo što promažu u
borbi protiv posledica dugoročne izloženosti umerenog stresa, već deluju i kao tonik,
stimulišuči imunitet i poboljšavajući generalni osečaj dobrog stanja tela.

Naučnici su dokazali da ima efekte na seksualno ponašanje, plodnost, memoriju,

raspoloženje kao i lečenje nekoliko tumorskih entiteta. Međutim aktivni principi koji
dovode do ovih efekata su i dalje nepoznati.

LITERATURA

1. Shruti Beharry, Michael Heinrich (2018), Is the hype around the reproductive
health claims of maca (Lepidium meyenii Walp.) justified, Journal of
Ethnopharmacology 211 126–170

2. Gustavo F. Gonzales Carla Gonzales Cynthia Gonzales-Castañeda, (2009),

Lepidium meyenii (Maca): A Plant from the Highlands of Peru – from Tradition
to Science, Forsch Komplementmed 16:373–380