UNIVERZITET U PRIŠTINI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET - LEŠAK

SEMINARSKI RAD IZ ENGLESKOG JEZIKA

CEREALS – ŽITARICE
THE POTATO – KROMPIR
APPLES –JABUKE

Student: Profesor:
Nikola Dimić 05/17 Dr. Branislava Vasić

Lešak, 2018 god.

 SADRŽAJ

1. ŽITARICE………………………………………………………………………………………1
2. KROMPIR……………………………………………………………………………………..2
3. JABUKE………………………………………………………………………………………..3
 ŽITARICE
1. Žitarice su grupa kvalitetnih trava koje se primarno gaje zbog svog
uvećanog(obogaćenog) zrna. (Zbog velike količine vlakana ) Oni proizvode glavnu
koncentraciju ugljenih hidrata u hrani za ljude kako iz vlažnih područja tako i iz
mnogih tropskih predela. Manje su žitarice uglavnom energetska hrana one
takođe obezbeđuju veliki deo proteinskih potreba ljudima u siromašnijim
područjima sveta. Oni takođe obezbeđuju hranu za stoku.Malo obezbeđuju hranu
za više od 2000000000 ljudi, njihov proizvod ide do 1000000000 jedinica.. Preko
polovine kultivisane zemlje sveta je posvećena ceralijama.

2. Sve prave žitarice su članovi pravne porodice (Gramineae ) Glavne žitarice su

pšenica, kukuruz, pirinač, ječam, ovas, raž, šećerna trska i proso . Prve tri žitarice
su najvažnije i najviše se gaje: kukuruz u Novom svetu, pšenica u Evropi i Zapadnoj
Aziji, i pirinač u tropskim krajevim na Orientu . Ostale žitarice su svakako od velike
važnosti u Africi, gde se žitarice proizvode daleko , u odnosu na ostale krajeve,
mnoge rasprostranjene žitarice se gaje ovde.

3. Evolucija čoveka je uvek bila tesno povezana sa poreklom i razvojem žitarica.

Rana agrokutura je podrazumevala sakupljanje,kultivacije i odomaćivanje žitarica,
a od modernizacijom civilizacije, svako je postao od jedne ili vise žitarice na stablu
ishrane.Reč žitarice dolazi od reči Ceres – boginja žita u Antičkoj Grčkoj.

4. Sve se žitarice mogu koristiti za piće kako je ječam možda najvažniji, najvažniji
sastojak većine piva. One se takođe mogu koristiti za proizvodnju žestina kao što
su viski, džin i vodka.

5. Zrno žitarice sadrži glavni deo ugljenih hidrata plus nešto proteina, ulja i
vitamina. One se još i mogu rukovoditi, skladištiti i koristiti kao hrana za stoku na
duži vremenski period.

6. Strukturno žitarica je voće razvijeno iz jednorazbijenog jajašceta, gde su ćelijski

zid voća i semenski omotač kompletno spojeni. Plus ugljeni hidrati su u formi
skroba, klica i omotač su puni proteina, ulja i vitamina, ali u slučaju pšenice oni se
gube dok se melju za pšenično brašno.
7. Glavne promene koje su pratile domestikaciju svake žitarice je pojava tipova sa
otpornom nerazbijućom glavom. Njihovi divlji preci koji su posedovali jedva
srednje seme imali su glave koja je pucala sazrevanjem. Lako su se ove
sposobnosti rasturale u divljini, što je bila glavna prepreka domestikacija pošto je
zrno moralo biti obrano pre nego što sazri. Prebačaj u nepucajuće zrno,
podrazumeva jednostavne genetske promene i mutacije ovih tipova, koji su
podsvesno bili izabrani za gajenje i ubrzo su se uspalili.

8. Trenutni i budući trend u povećanju prinosa je povezan sa opštim stočarima,

otpornost na bolesti. Poboljšanje i kvaliteta i kvantiteta proteina, naročito u
kukuruzu i jestivom ječmu, takođe ima veliki prioritet.

PŠENICA

9. Pšenica je jedna od najvrednijih biljki, znamo da se pšenica koristi u širokom

spektru, na svakakvom tlu i i klimatskim uslovima. Jedino ječam, krompir i još neki
usevi su poznati da se gaje pod hladnijim uslovima nego pšenica.

10. Pšenica ne može uspešno da se gaji u toplim i vlažnim uslovima istovremeno,

zato što ovakvi uslovi favorizuju razviće destruktivnih bolesti.

11. Pšenica je prava dobit. Postoje prolećne vrste pšenice koje se sade u proleće a
žanju u kasno leto. A postoje i zimske vrste koje se sade u jesen a zreju, žanju se u
leto. Obe vrste se gaje svuda u svetu.

12. Koreni sistem pšenice je kao kod kukuruza i ovasa vlaknast.

13. Brojni vlaknasti koren se razvija od donjih grana stabljike i zapravo je na

površini zemljišta.

14. Kao većina trava, stabljika pšenice je zglobasta i uska.

15. Za vreme ranog sazrevanja ona je vrlo niska, a i veoma rano razvija sav broj
čvorova i zrna.
 KROMPIR

1. Krompir je gomoljast proizvod, veoma prilagodljiv i raste u bilo kakvom

zemljištu, pod svim ali vodenim uslovima. Reprodukuje se tako što se gomoljice
sade u zemlju, i kako bi tačnije ime za ove gomoljice " kockice " tačnije se odnosi
na " seme ".

2. Iako je moguće i praktično da baštovan sačuva seme od sopstvenog useva

godinu za godinom, utvrđeno je da se dobijaju bolji rezultati ako se uzima seme iz
drugog područja, posle oko tri godine sađenja na istom prostoru. Postoji naravno i
izuzetak, ali je ovo generalna praksa. Ako se sakuplja sopstveno seme, ako mora
biti srednje veličine, oko veličine kokošjeg jajeta i selektuje se kada se sve rupe
iskopaju. Razlog za ovo je taj, što se neke bolesti kao što je plemenjača, javljaju
kod svih omanjih krompira, zapravo, ako krompiri koji se izaberu za seme, sakupe
se svi na kup i sortiraju. Komercijalna proizvodnja semena je naravno, svesna
ovoga, i njihovo se zemljište rigorozno ispituje tokom sezone gajenja, i iako i jedna
biljka pokaže znake bolesti, ili varijacije u tipu ona se propisno uništava.

3. Često se postavlja pitanje oko veličine semena krompira, da li je srednja veličina

semena bolja. Zapravo, nema to nikakve veze sa tačke proizvoda, ali je očigledno
koristiti veće seme skuplje obzirom na njegovu težinu. Ovo se naravno, može
prevazići sečenjem krompira, ali je osnovno da svaki deo ima jedan ili više " oka ",
idealno bi bilo tri. Najbolje bi bilo da se seča uradi par sati pre sađenja. Nije
obavezno da se rez zapraši krečom ili sumporom, ali se ne sme dozvoliti da se rez
sasuši.

4. Krompir je odlična hrana sa malo ali pravilnim sadržajem proteina odličnog

kvaliteta. Oni takođe proizvode mnogo više proteina po hektaru, nego polje
cerealija. I malo je njegov sadržaj vitamin C takođe skroman, u praksi je on najveći
pojedinačni izvor vitamina u većini severne Evrope, zato sto ga ljudi puno jedu. Ne
goji puno: kilogram kuvanog krompira sadrži samo 800 kilokalorija, što znači da bi
svaki Severnjak trebao da jede tri do cetiri kilograma dnevno, da unese količinu
dnevno - unetih kalorija. Kuvani i pečen krompir, postaje visoko kaloričan samo
ako se sprema sa mnogo masnoće.
5. Postoje mnogo pravaca u kom će se krompir razvijati. Tri tačke su bitne. Prvo je
ogromno kulinarsko interesovanje za krompir koji će se jos uvek širiti. Severnjaci
gaje samo jednu vrstu Solanum tuberosu, koja je potomak Solanum antigena i
takođe sadrži gene sličnih vrsta Solanum tuberosum, koja sama daje veliku
raznolikost ukusa, teksture i boje - brašnast voštan, crven, plav, beo, belo - mesni,
žuto - mesni i tako dalje. Postoje još i 154 različite vrste krompira u Južnoj i
Centralnoj Americi, a ljudi na Andima gaje njih sedam vrsta. Nova zapadna moda
za visoko vlaknim i visoko karbonatnim dijetama, je već podigla status krompira;
iako se samo deo izvanrednog potencijala iskoristi, ta beneficija će biti ne samo
benefitna nego i prijatna.

6. Drugo, krompir vodi do dobrih, modernih tehnologija kulture tkiva. Nove vrste
proizvedene u kulturi, su već isprobane i " stvorene " vrste krompira će se uskoro
gajiti komercijalno. Krompr ne samo što ima širok potencijal, nego je i vrlo
testibilan za veoma brzi razvoj.

7. Treće, krompir je do sada ostao usev toplih zemalja, čak i najhladnijih država. Ali
istraživači sada spremaju vrste ili mešavine i varijacije adaptirane na visoke
temperature. Krompir je superioran u odnosu na većinu tropskih korena na
mnogo načina. Novi usevi mogu biti razvijeni tako što će se raširiti postojanost,
kao i pronalaženje novih vrsta.

JABUKE

1.Jabuke su se u mitovima i legendama pojavljivale godinama. 101.g.p.n.e. Pliny je

pisao o tome kako se jele jabuke zvane Anurka, koje se jos uvek gaje u Italiji. Izreka
kaze: " Jabuka dnevno drži doktore daleko." Imamo ih sveže od Avgusta do Aprila,
a flaširanjem ili zamrzavanjem i tokom godine. Od svog voća koje se gaji, one su
najkorisnije i sa najraznovrsnijom upotrebom. One se mogu spremati na više
načina. Jestive jabuke imaju mnogo različitih ukusa i različitu teksturu.

2. Cider je tradicionalno englesko piće. Ranije, mnoge farme u Somersetu i

Herfordširu su imale svoje sopstvene prese za jabuke. Oni su gajili posebne vrste
za Cider.
3. POZICIJA: Kako bi rađale dobro, jabuke moraju da budu na sunčanom mestu -
sunce je esencijalno za proizvodnju dobrih voćnih pupoljaka. Cvet može biti
oštećen prolećnim mrazom dok je još u pupoljku.

4. ZEMLJIŠTE: Jabuke se mogu gajiti na raznim vrstama zemljišta, ali je bitna

dubina kako bi formirale dobar koren. Na plitkom zemljištu drvo pati u sušnom
periodu, a to može da utiče na usev nekoliko godina. Povezanost sa vodom takođe
smanjuje korensku mrežu a time i veličinu drveta.

5.OPRAŠIVANJE: Kada se izabere vrsta, razmišlja se o oprašivanju. Nekoliko vrsta

se samo - oplođuje, one daju pun rod, samo ako je u blizini neka druga vrsta kako
bi ih oprašila. Nije bitno da li su za jelo ili kuvanje, sve dok se vreme njihovog
cvetanja poklapa.

6. SAĐENJE: Sadnice koje su izvađene trebaju biti zasađene između kasnog

Oktobra i Marta, najbolje u Novembru dok je zemljište još uvek toplo. Ne saditi ih
kada je mraz ili veoma vlažno. Ako zemljište nije u dobrom stanju kada stignu
sadnice, držite ih na hladnom i vlažite koren dok se uslovi poboljšaju. Jedan način
je da ih konzervirate (čuvate) iskopajte rupu, spakujte koren jedan do drugi i
pokrijte zemljom. Sadnice mogu biti stavljene u kontejner (saksiju) u bilo koje
doba godine, ako to uslovi dozvoljavaju. Zemlju pripremite dobro pre sađenja.
Očistite je od korova i nađubrite ako je zemljište posno ili tekstura zahteva
poboljšanje.

7. Tretirajte predeo sa korenom, slojem bujnog organskog materijala da smanjite

vlagu i da iskontrolišete korov. Sadnice se moraju održavati vlažne nekoliko
nedelja posle sađenja i duže ako je vreme suvo.

8. Tokom prvog leta obratite posebnu pažnju na navodnjavanje kad god je suvo
vreme. Ako drvo raste u travi, ne dozvolite da ona raste pravo do stabla, zato što
će koren ostati bez hrane i vode. Ako predeo odgovara kako bi se formirala
krošnja, treba je čistiti od trave i korova, dok glavne grane ne porastu, i dok se
koren ne obrazuje. Ovo će možda trajati 3-5 godina.
GENERALNA NEGA:

9. PREHRANA: Količini prehrane će na ravno zavisiti od nađubrenosti zemljišta.

Glinovito zemljište sadrži više hrane od peščanog tla. Farmsko gnojivo kompost
pomažu da se očuva plodnost, naročito u malim baštama gde se lišće grabulja
svake godine čime se uklanja hrana, koja se inače vraća u zemlju. Nešto nitrata i
kalijum karbonata će trebati svake godine, kako bi se osigurao dobar rast i
regularan usev. Fosfati će biti potrebni tek svake 2-3 godine.

10.BRANJE: Pravo vreme da se beru jabuke je kada one lako padaju u ruku. Ovo
varira sa vrstama. Najranije jabuke su spremne za branje i jelo u avgustu. Neke
vrste se ne beru dok ne opadne list. Prvi znak da je voće zrelo za branje je kada
nekoliko njih opadne. Ostale možete testirati tako što ćete podići jabuku, uvijati i
pritiskati dršku gde se spaja za granu. Ako se drška lako odvaja od grane, jabuka je
spremna za branje. Uvek uberite dršku, držeći jabuku dlanom, kako ne bi ugnječili
jabuku vrhovima prstiju. Jabuke se takođe lako ugnječe ako se beru mokre.