VISOKO POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Seme i setva ratarskih kultura

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:
dr Jugoslav Milenković Miljana Trajković RP 230/14

Prokuplje, Mart 2016

 Ratarstvo

Sadržaj

1. Uvod....................................................................................................................................................3
2. Teorijski deo……………………………………………………………….………………………….4
2.1 Gradja pravog semena.......................................................................................................................4
2.2 Priprema semena za setvu..................................................................................................................6
2.3 Vrene setve........................................................................................................................................8
2.4 Količina semena i dubina setve........................................................................................................10
2.5 Načini setve.....................................................................................................................................11
3. Zaključak…………………………………………………………………………………………….13
Literatura...............................................................................................................................................14

2
 Ratarstvo

1. Uvod

Ratarstvo je poljoprivredna grana biljne proizvodnje i znanstvena disciplina koja se bavi

proučavanjem kulturnih biljaka i njihovog uzgoja. Kulturne biljke koje su
predmet ratarstva uzgajaju se na oranicama, livadama i pašnjacima. Značenje ratarstva sastoji se
u tome što su proizvodi ratarstva osnova u prehrani ljudi i stoke i predstavljaju sirovinu
za prehrambenu i laku industriju.
Može se podeliti na:
 proizvodnju žita (pšenica, ječam, ovas, raž, kukuruz, heljda, pirinač, proso)
 proizvodnju industrijskog bilja (kikiriki, uljana
repica, konoplja, soja, pamuk, suncokret, hmelj, lan, duvan)

 proizvodnju krmnog bilja (repa, kelj, vijuk, ljulj, lucerka, detelina) i

 povrtarstvo.
Ratarska proizvodnja obuhvata uzgoj svih važnijih ratarskih kultura: pšenice, kukuruza, soje,
suncokreta, uljane repice i šećerne repe uz primenu svih agrotehničkih mjera i korišćenje
najsavremenije mehanizacije u poljoprivrednoj proizvodnji.
Uz optimalno korišćenje hemijske zaštite i poštujući agro rokove. Dosledno provođenje
tehnologije uzgoja svih kultura, kao rezultat velikih ulaganja, provođenjem najsavremenije
tehnologije i ljudskog rada postižu se izuzetno visoki i stabilni prinosi.

.
Slika 1: Ratarske kulture

3
 Ratarstvo

2. Teorijski deo

Jedna od osnovnih pretpostavki visokog prinosa je optimalni broj biljaka po jedinici

površine. Mnogi neuspesi u proizvodnji dešavaju se najčešće zbog propusta u setvi , pošto se oni
kasnije ne mogu ili se teško mogu ispraviti.

Vreme setve jarih useva je bolje vezivati za temperaturu setvenog sloja zemljišta , nego
kalendarski za datum. Takođe , treba imati na umu i otpornost poniklih biljaka na kasne prolećne
mrazeve. Niske temperature , odnosno suviše rana setva , usporava klijanje , a hladno i vlažno
zemljište potencira pojavu bolesti semena i ponika , zbog čega se dobija ređi sklop useva i sporiji
početni porast ponika zbog njegove iznurenosti i slabljenja energije semena.

Ranija setva je u sušnim godinama u prednosti nad kasnom. Ranije posejane biljke delimično
izbegavaju visoke temperature i sušu u najkritičnijim periodima za razvoj.

Datum setve ima manji efekat na prinos ranih sorti i hibrida nego kod kasnih gde se
primećuje trend smanjenja prinosa sa kasnijom setvom.Zbog toga kasne sorte i hibride treba
sejati u ranijim rokovima setve.

Biološka reprodukcija kulturnih biljaka obavlja se setvom i sadjenjem, i sa aspekta biološke

repordukcije i setva i sadjenje su u osnovi jedno isto.Izmedju njih postoje izvesne razlike, jer se
setvom obavlja biološka reporodukcija pravim semenom, a sadjenjem reprodukcija raznim
organima koje nisu pravo seme, na primer rizomima, krtolama, lukovicama.

2.1 Gradja pravog semena

Seme ima dva dela:

 klicu tj. buduću biljku i

 endosperm u kojem se nalazi rezerva za klicu, odnosno biljku do njenog osamostaljenja.

Endosperm ima seme žitarice, dok seme mahunica (leguminoza) nema endosperm, već
njegovu ulogu preuzimaju kotiledoni u kojima se nakuplja rezerva hrane.

4
 Ratarstvo

Slika 2: Seme kukuruza i pasulja

Seme je spolja pokriveno ljuskom (semenjačom) kako bi bilo zaštićeno od nepovoljnih

uticaja, a u unutrašnjosti sadrži malo vode, oko 13-15 %. U semenu su procesi svedeni na
minimum a rezervna hrana je u nerastvorljivom obliku.

Endospermi pojedinih biljnih vrsta se prema hemijskom sastavu razlikuju, ali su praktično
zastupljene tri grupe:

 skrob,
 belančevine i
 ulja.

Kod semena razlikujemo:unutrašnje i spoljne osobine.

Unutrašnje osobine semena

Od ovih osobina na prvom mestu je fiziološka zrelost semena. Seme fiziološki pre sazri, nego
što postigne tehnološku zrelost prema kojoj se u stvari i odredjuje vreme žetve I berbe. Seme
mora fiziološki potpuno da sazri, jer u protivnom ono ne može da klija.

Dormantnost (uspavanost) semena je osobina koja se više javlja kod semena korova, tako da
ovo seme može da klija u različitim vremenskim periodima, odnosno posle više godina.

Meridionalizacija je promena u ponašanju biljnih vrsta koje se gaje u južnim geografskim

širinama ako se prebace u severne krajeve. Naziv je dobila po italijanskoj reči meridione, što
znači jug.

Spoljne osobine semena

5
 Ratarstvo

U spoljne osobine semena spadaju:

 čistoća,
 klijavost,
 energija klijanja,
 apsolutna masa zrna,
 hektolitarska masa,
 boja, miris i oblik semena.

Čistoća semena – seme za setvu mora da bude čisto, sa što manje nečistoće ili bez nje. Ako u
semenu neke culture ima samo 1% semena korova, to može značiti setvu desetina i stotina
hiljada korovskih semena po hektaru. Izražava se u procentima, a odredjuje se tako što se iz 100
g izmeren bruto količine semena izdvajaju sve nečistoće.

Klijavost semena – je najvažnija osobina semena i ona je osnov za odredjivanje količine

semena neke culture za setvu, a izražava se u procentima. Pri razmatranju klijavost semena
javljaju se dva aspetka: maksimalna dužina klijavosti i trajanje setvene klijavosti biljaka.

Energija klijanja – podrazumevamo brzinu kojom seme klija. Veoma je važna za praksu, jer
indicira na brže nicanje i osamostavljivanje biljke. Prema tome, usev kod kojeg je energija
klijanja semena bila veća bolje će se odupreti negativnim klimatskim uticajima u početku svog
porasta.

2.2 Priprema semena za setvu

Seme pre setve treba raznim postupcima pripremiti kako bi dale što jače i zdravije biljke i
dobar prinos. Seme može da se pripremi na sledeći način:

 mehanički,
 fizički,
 hemijski
 biološki.
Mehanička priprema

Ovde spadaju čišćenje, skarifikacija, kalibriranje.

6
 Ratarstvo

Čišćenje – seme mora posebno čistiti na selektorima i trijerima, da bi se iz njega izdvojilo

seme korova i seme drugih kultura, a takodje i odvaja se frakcija sitnog, šturog zrna osnovne
culture, jer je takvo seme slabo produktivno.

Skarifikacija –izvodi se kod zdravoh i klijavog semena koje medjutim ima tvrdu semenjaču.
Skarifikacija je u stvari omekšavanje semena opne radi lakšeg klijanja i nicanja, i obavlja se na
posebnim mašinama. Većini semena ratarskih kultura skarifikacija nije potrebna, jer nemaju
tvrdu semenjaču.

Kalibriranje – je sortiranje semena po veličini, odnosno krupnoći. Za setvu se upotrebljava

seme odredjene krupnoće, uglavnom krupnije i srednje frakcije, dok se najsitnije zrno koristi ka
merkantilna roba za mlin, stočnu hranu itd.

Fizička priprema

Obuhvata nekoliko operacija:

 kvašenje semena vodom,

 hibernizacija,
 tretiranje semena električnom strujom,
 tretiranje ultraviolentnim zracima,
 oblaganje semena hidrofilnim koloidima.

Kvašenje semena vodom – ovavlja se radi bržeg klijanja i nicanja. Na 100 kg semena daje se
oko 50 litra mlake vode i do 2 dana pre setve. Ostavi se na gomili da leži i nabubri. Ovako
nabubrelo seme dodje u suvo zemljište. Kvašenje se primenjuje za one vrste semena čiji tvrd
omotač teško upija vodu i zbog toga sporo klija.

Hibernizacija (izmrzavanje) semena kriofilnih kultura obavlja se sa izlaganjem semena od

jednog do nekoliko dana niskim temperaturama do -4o C.

Izlaganje semena uticaju struje – seme se izlaže uticaju elekticiteta u električnom polju
naizmenične struje visokog napona u vremenu od 30 sekundi do 1 minuta, postiže se veći prinos,
prosečno za 10-15%.

Tretiranje ultra violentim zracima – seme se zrači ultra violentnim zracim, gama i
rentgenskim zracima. Treba voditi računa da se zračenjem ne izazovu mutacije.

7
 Ratarstvo

Hemijska priprema

U okviru hemijske pripreme postoje dva postupka: mokri i suvi.

Po mokrom postupku hemijske materije prodiru u seme, a po suvom ostaju na površini

semena.

Mokro tretiranje – seme se tretira makrohranivima, mikroelementima (bor, cink) i

stimulatorima rasta. Iz grupe aktivatora i stimulatora rasta postignuti su dobri rezultati sa
giberelinskom i nikotinskom kiselinom. Vreme kvašenja obično varira prosečno od 24 do 70 sati.
Treba se pridržavati gornjih vrednosti u koncentraciji rastvora i vremena kvašenja, jer u
suprotnom umesto korisnog može se postići negativan učinak.

Suvo tretiranje – kod ovog tretiranja mogu se primeniti dva postupka: zaprašivanje i
oblaganje semena. Sada sve više preovladjuje piliranje semena, pri čemu se oblaže djubrivima,
sredstvima za zaštitu ili stimulatorima rasta. Ima prednosti nad mokrim, jer nema rizika ako seme
dodje u suvo zemljište ili ako posle setve bude suvo vreme, bez padavina.

2.3 Vrene setve

Vreme setve spade u jednu od važnijih agrotehničkih mera. Na vreme izvedena setva sa
optimalnim količinom semena garancija je iza postizanja dobrih prinosa. Biljke se u našim
klimatskim uslovima mogu sejati u tri roka: jesenjem, prolećnom i naknadom.

U vezi sa rokom setve biljke delimo na ozime, jare i naknadne.

Vreme setve ozimih kultura – ozime culture seju se u jesen, počev od kraja leta pa do zime.
Ozime culture ne smeju da se seju suviše kasnom da u zimu ne bi ušle slabe, jer u tom slučaju
lakše izmrzavaju. Medjutim ne smeju se sejati ni rano, jer je opasno ako se previše razviju pošto,
takodje lakše izmrzavaju.

Najranije se seje uljana repica i stočna repica i to u

drugoj polovini avgusta. Ozima detelina, lucerka,

8
 Ratarstvo

grahorica, ovas i raž seju se u septembru, zatim ječam, a poslednja se seje pšenica u oktobru
mesecu.

Slika 3: Uljana repica

Vreme setve jarih kultura

Jare, prolećne kulture dele se na rane i kasne.

Njihovo vreme setve odredjuje se na osnovu temperature potrebnih za klijanje i nicanje i

sposobnosti da izdrže pozne prolećene mrazeve. Od jarih useva najranije se seju jaa strna žita,
uglavnom ječam i raž kojima su potrebne niže temperature radi jarovizacije, a istovremeno su i
otporne prema mrazevima. U rane kulture spadaju: šećerna repa, grašak, detelina a u kasne
kulture spada kukuruz koji je osetljiv na niske temperature. Seje se u drugoj polovini aprila, kada
je temperatura zemljišta 8-12 oC.

Vreme setve naknadnih kultura

Ovi usevi seju se kasno u proleće ili u leto kada

se skinu ozimi usevi. Kao naknadni usevi posle
žetve uljane repice i graška ili postrni posle žetve
strnina mogu da se seju razne vrste pobrća i biljke
za proizvodnju zelene mase, na primer kukuruz,
soja.

Slika 4: Setva kukuruza

Sa njihovom setvom se ne sme zakasniti, već po mogućstvu odmah posle skidanja preduseva
zemljište djubri, obradjuje i seje, i naravno navodnjava zbog problema u vlazi.

2.4 Količina semena i dubina setve

9
 Ratarstvo

Za svaku kulturu je od velike važnosti optimalno iskorišćavanje proizvodnje površine

uzimajući kao merilo najpovoljniji broj biljaka na jedinici površine. Na proizvodnoj površini
treba da bude maksimalno moguć broj biljaka, ali ne sem da predje kritičnu granicu, odnosno da
ima suviše veliki broj biljaka, jer onda nstaju smetnje u porastu i korišćenju vegetacionih
činilaca.

Količina semena za setvu zavisi od više faktora i to:

1) cilja gajenja useva – ako se kukuruz gaji za zrno onda se upotrebljava najmanja
količina semena (oko 30 kg/ha), ako se gaji za silažu onda se seje više semena,
2) klimatski uslovi – u suvljim krajevima potrebna je manja količina semena nego u
vlažnijim gde se seje gušće, pa je i količina semena veća,
3) osobine zemljišta – na lošijim zemljištima usevi se seju redje pa im je potrebno manje
semena, a na plodnijim gušće sa većom količinom semena.
4) Kvalitet semena – seme boljeg kvaliteta, dobre čistoće i klijavosti može se upotrebiti
u manjoj količini za setvu jednog hektara i obratno,
5) Načina setve – ako se setva obavlja ručno potrebna je veća količina semena nego
kada se obavlja mašinski.

Dubina setve

Seme pri setvi trebada uneto u zemljištena onoj dubini na kojoj ima najpovoljnije uslove za
klijanje, ali istovremeno da bude zaštićeno od štetočina, naročito ptica. Setva ne sme biti ni
suviše duboka, niti suviše plitka, tako da rezervna hrana u zrnu bude dovoljna da biljka nikne i
odraste toliko da fotosintezom može sebi da priprema hranu.

Dubina setve zavisi od sledećih faktora:

1)osobine semena – krupnije i teže seme seje se dublje, jer traži više vode , a nje ima
obično na većoj dubini,
2)osobine i vlažnosti zemljište – hladna, teška zemljišta sa nepovoljnom strukturom seju
se plitko, jer u dubljim slojevima ona imaju nepovoljni toplotni i vazdušni režim.
3)klimatskih uslova – u suvljim i toplijim oblastima setva se obavlja dublje, a u
vazdušnim plitko,

10
 Ratarstvo

4)vremena setve – u jesen se seje dublje nego u proleće jer se time obezbedjuje bolje
prizimljavanje. Rano u proleće seje se pliće, pošto u dubljim slojevima nema dovoljno
toplote.

2.5 Načini setve

Prema rasporedu semena po površini postoje dva osnovna oblika setve:

 ručna i
 mašinska setva.
Ručna setva

Ovo je najstariji način setve, a setva se obavlja tako

što se rukom omaške seme razbacuje po površini parcele.
Prema rasporedu semena po površini u omašnu setvu
spade i aviosnka setva (aerosetva).

Slika 5: Ručna setva

Najčešće se ručno – omaške seju strna žita, zatim trave, dateline i drugi usevi gustog sklopa.
Ručno posejano seme omaške treba da se nekim orudjem pokrije da ne bi ostalo na površini, a za
ove se obično koristi drljača.

Usled neravnomernog rasporeda semena po dubini, kod ručnog načina setve dosta semena
ostaje na površini pa je izloženo napadu ptica, a iznikle biljke se slabije ukorenjavaju i više su
podložne izmrzavanju. Ručno još može da se seje u otvorene brazed pod plug a praktikuje se na
manjim seljačkim gazdinstvima za setvu krompira.

Mašinska setva

Ovakav način setve primenjuje se u naprednoj poljoprivredi, a seme se unosi u zemljište u

redove, vrste pa se zove i vrstačna setva. Prednost ove setve u poredjenju sa ručnom setvom je u
tome što se seme mašinam polaže na željenu dubinu i razmak, zatim radni učinak je veliki,

11
 Ratarstvo

setva može da se obavlja i po vetru, a može id a se kombinuje is a djubrenjem mineralnim

djubrivima.

Mašinska setva može biti: uskoredna i širokoredna.

Uskoredna setva je veoma raširen, tako reći glavni način setve kultura gustog sklopa kao što
su strna žita, detelina, lucerka. Razmak izmedju redova obično je 10-15 cm, ali na težim
zemljištima i vlažnim može da se poveća i do 20 cm.

Širokoredna setva – najčešće se koristi za okopavanje, a rastojanje izmedju redova se kreće

od 30 – 70 cm. Na ovaj način seju se kukuruz, suncokret, šećerna repa, soja itd, a to su
uglavnom biljke većeg habitusa koji za svoj razvoj zahtevaju veći vegetacioni proctor. Osim toga
veće rastojanje izmedju redova omogućuje da se u toku vegetacije obalvja medjuredna obrada
ovih useva bilo mašinama ili ručno.

Slika 6: Mašinska setva

3. Zaključak

12
 Ratarstvo

Jedna od osnovnih pretpostavki visokog prinosa je optimalni broj biljaka po jedinici

površine. Mnogi neuspesi u proizvodnji dešavaju se najčešće zbog propusta u setvi , pošto se oni
kasnije ne mogu ili se teško mogu ispraviti.

Vreme setve jarih useva je bolje vezivati za temperaturu setvenog sloja zemljišta , nego
kalendarski za datum. Takođe , treba imati na umu i otpornost poniklih biljaka na kasne prolećne
mrazeve. Niske temperature , odnosno suviše rana setva , usporava klijanje , a hladno i vlažno
zemljište potencira pojavu bolesti semena i ponika , zbog čega se dobija ređi sklop useva i sporiji
početni porast ponika zbog njegove iznurenosti i slabljenja energije semena

Biološka reprodukcija kulturnih biljaka obavlja se setvom i sadjenjem, i sa aspekta biološke

repordukcije i setva i sadjenje su u osnovi jedno isto.Izmedju njih postoje izvesne razlike, jer se
setvom obavlja biološka reporodukcija pravim semenom, a sadjenjem reprodukcija raznim
organima koje nisu pravo seme, na primer rizomima, krtolama, lukovicama.

Slika 7: Ratarske kulture

13
 Ratarstvo

Literatura

1. Opšte ratarstvo I izdanje, Prof. dr Dušan Kovačević, Univerzitet u Beogradu –

Poljoprivredni fakultet – Zemun (Beograd – Zemun, 2003)
2. Opšte ratarstvo, predavanja, Prof. dr Djordje Perić (Čačal, 1990)
3. www.studenti.rs

14