Садржај

Увод............................................................................................................................................................3
Подаци о инвеститору...............................................................................................................................4
Складишни капацитети подрума..........................................................................................................4
Технолошка опрема...............................................................................................................................4
Климатски услови......................................................................................................................................4
Температура ваздуха.............................................................................................................................5
Светлосни услови...................................................................................................................................5
Падавине................................................................................................................................................5
Ваздушна струјања................................................................................................................................6
Биоклиматски индекс............................................................................................................................6
Земљишни услови.....................................................................................................................................6
Техничко - технолошки део инвестиционог програма............................................................................8
Припрема земљишта.............................................................................................................................8
Регулациони радови..........................................................................................................................8
Привођење земљишта култури.........................................................................................................8
Уситњавање и равнање површинског слоја земљишта..................................................................8
Организација земљишне територије...................................................................................................9
Сортимент воћака и воћних подлога.....................................................................................................10
Лесковачка дуња..................................................................................................................................10
Врањска дуња......................................................................................................................................10
Воћна подлога Ба29.............................................................................................................................10
Непосредно подизање воћњака.............................................................................................................11
Правац редова и распоред воћака.....................................................................................................11
Растојање између редова...................................................................................................................11
Број стабала по хектару.......................................................................................................................11
Размештај сортимента.............................................................................................................................12
Обележавање садних места................................................................................................................12
Техника садње јабучастог воћа...............................................................................................................12
Време садње........................................................................................................................................13

1
 Избор саднице.....................................................................................................................................13
Припрема садница за садњу...............................................................................................................14
Начин и техника садње........................................................................................................................14
Образовање основног облика воћке и редовна резидба.....................................................................15
Палмета са косим гранама..................................................................................................................15
Техника формирања узгојног облика.................................................................................................16
Нега младог воћњака..............................................................................................................................18
Радови у првој години.........................................................................................................................18
Радови у другој години........................................................................................................................19
Радови у трећој години.......................................................................................................................19
Предрачун потребних срестава за подизање засада дуње пo 1 xa. и за целу површину...................20
Орјентациони нормативи рада и материјала потребних за садњу воћњака......................................21
Нормативи рада за негу воћњака у I години вегетације.......................................................................22
Нормативи рада за негу воћњака у II и III години вегетације...............................................................23
Економски аспекти пројекта...................................................................................................................25
Економичност производње.................................................................................................................25
Акумулативност производње..............................................................................................................25
Рентабилност инвестиције..................................................................................................................25
Време повраћаја инвестиције.............................................................................................................25
Закључак...................................................................................................................................................26

2
Увод

Основни циљ заснивања савременог засада дуње, јесте производња воћа за потребе
сопствене дестилерије. На овај начин обезбеђује се снабдевање дестилерије потребним и
квалитетним сировинама.

Површина на којој се подиже засад дуње до пре три године користила се за

производњу пшенице. У близини ове парцеле већ постоје старији засади дуња и крушака.
Ово нам указује, да су агроеколошки услови(клима, земљиште) повољни за подизање
новог засада. Ова површина од 10ха налази се поред главног пута Параћин-Доње Видово
и удаљена је 600м од објеката за складиштење и чување воћа.

За подизање новог засада дуње, користиће се лесковачка дуња као примарна и

врањанска дуња као опрашивач.

Засад подиже пољопривредно газдинство које се до сада није бавило производњом

воћа, али које има намеру да у наредном периоду ради на проширивању својих плантажа.

3
Подаци о инвеститору

Пољопривредно газдинство, чији је власник Иван Пантић, регистровано је 2015.

године. У свом поседу има око 10ха обрадивих површина у атару села Доње Видово у
општини Параћин. Ово газдинство у свом власништву има и малу дестилерију за прераду
воћа.

Газдинство поседује сву неопходну опрему за бављење воћарством и у свом

власништву има још и:

1. Складишни простор 200квм

2. Радионице 100квм
3. Канцеларијски простор 40квм
4. Дестилерија 500квм
5. Подрум 60квм

Складишни капацитети подрума

 Инокс судови за чување пића 6000л

 Инокс судови за врење 50 000л

Технолошка опрема

 Линија за прање воћа,

 Линија за сецкање воћа,
 5 казана по 300л за дестилацију ракије.

Климатски услови

На подручју где се планира подизање засада дуње већ постоје парцеле са овом
културом, што показује да климатски услови одговарају овој култури, а и због
безуспешног трагања за прецизним подацима о климатским приликама у општини
Параћин, у даљем тексту биће наведени подаци са званичног сајта општине Параћин.

4
Температура ваздуха

Средња годишња температура износи 11,2-11,7 oC. Средње месечне температуре

ваздуха се крећу од -0,8оC у јануару до 22,2оC у јулу. Такав распопред температуре је
условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне
температуре премашују још у марту 10оC и задржавају се изнад те вредности све до
новембра.

Светлосни услови

Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта
до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у
област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у
јулу (306).

Падавине

Суше у вегетационом периоду су јако честа појава . У зависности од њиховог

интезитета, времена појављивања, честине, зависе приноси пољопривредних култура.
Степен сушности може се одредити помоћу кишног фактора. Падавине у просеку износе
619 мм. Средње месечне суме су највеће у мају (83 мм), а најмање у фебруару (35 мм).
Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 мм или 56% од
укупне годишње количине. Вредност кишног фактора у нашем поднебљу су највеће у
хладном периоду године , док у вегетационом периоду када су падавине најпотребније
биљкама, његова вредност је мања. По годишњим добима вредност кишног фактора је
највећа зими, затим у пролеће и јесен а најмања у лето. Вредност месечног кишног
фактора за тридесетогодишњи просек за Параћин показује да се три месеца могу означити
сушним ( јул, август и септемабар), два семиаридним (октобар и април), четири хумидним
(новембар, децембар, фебруар и март ) и један перихумидни ( јануар ).

У Параћину град се јавља просечно 1,3 дана годишње. Падање града

карактеристично је за топле летње месеце, најчешће у јуну - просечно 0,4 дана. У периоду
1961-1990., највећи број дана са градом био је 1986 ( 13 ) и 1988 ( 7 ). Екстремне године са
градом нису честе.

5
Ваздушна струјања

Параћински регион одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%,

они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и у растеривању магле, па
и на манифестовању других појава.

Најучесталије дува северо-западни ветар са особином да доноси главне количине

падавина под утицајем ваздушних струја са Атланског океана и Јадранског мора. Други по
учесталости је југо-источни ветар-кошава који стиже преко долине Црнице и креће се
низводно све до Багрданског теснаца. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао
ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради
високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће.

Трећи по значају је хладни северац.

Иако је учестаност ветра велика, нарочито у овом подручју он је мале брзине.

Према подацима за Параћин у периоду 1983-1990., средња брзина ветра износи 1,1 м/с. У
јануару је најјачи ветар северозападног смера 1,7 м/с, а најслабији североисточни 0,4 м/с.
У јулу јачина ветра више долази до изражаја - најјачи је северозападни са 2,2 м/с, а
најслабији јужни са 0.4 м/с. У јулу се источни ветар или кошава не јавља. Иако су у
проучаваном подручју заступљени претежно ветрови слабе јачине, повремено се јављају
јаки и олујни ветрови.

Биоклиматски индекс

У циљу опште агроклиматске оцене Параћинског подручја, у коме припада и парцела на

којој се подиже засад вредност биоклиматског индекса износи 7,90.

Значи да су у овом подручју веома добри климатски услови за успепшо гајење дуње.

Земљишни услови

Имајући у виду ,да се на парецелама у близини већ годинама узгајају дуња и

крушка стиче се закључак да су и земљишни услови такође повољни.

6
 Што се тиче хемијских и физичких особина земљишта биће додатно урађене
анализе. Препоруке у анализи, које буду дате, примениће се пре риголовања
земљишта и биће саставни део овог елабората.

Парцела на којој се подиже засад je без нагиба. Простире у правцу север југ.
Надморска висина парцеле je од 123 м.

Парцела је ширине 500м, a дужине 200м

Дуња за своје успевање захтева земљишта која која у свом хемијском саставу
садрже:

хумуса од 2,5 до 5%,

азота од 120 до 150 mg у 100 g ваздушно суве земље (0,12-0,15%),

Р205 од 5-30 mg у 100 g ваздушно суве земље,

К20 од 10-50 mg у 100 g ваздушно суве земље и

СаС03 од 10 до15%.

Урађена агрохемијска анализа са површине, на30cm. и 60cm приказано je у табели 1.

Табела.1. Агрохемијски састав земљишта
Дубина cm СаСОз рН Хумус% P2O5mg/100g.zem. K2Omg/1 OOgzem.
0-30 1,23 4,83 2,0 1,8 11,5
30-60 0.0 4,05 1,6 1,2 12,4
60-90 0,0 3,96 0,9 1,0 12,9

Недостатак макро и микроелемената у земљи допуниће се ђубрењем.

Ha основу ових података, потрбно je пре ригпловања унети у земљишту: 40тона
стајњака, 1000кг кречњака и 900кг НПК 8:16:24.

7
Техничко - технолошки део инвестиционог програма

Припрема земљишта

Пре садње винове лозе земљиште треба довести у стање које највише одговара
њеним захтевима.

У зависности од конфигурације терена, физичких, хемијских и других својстава

земљишта предузимају се одговарајуће мере, a оне су следеће:

 Регулациони радови,
 Привођења земљишта култури,
 Непосредна обрада и припрема за садњу.

Регулациони радови

С обзиром да се парцела налази на терену који није под нагибом, није потребно
терасирање, а такође није потребно никакво крчење и чишћење парцеле.

Привођење земљишта култури

Прегледом локације, геолошке подлоге, експозиције,физичких, агрохемијских и

других карактеристика земљишта видимо да оно углавном преставља повољну
средину за успешно гајење дуње.
Пре риголовања земљишту додати потребне количине макро и микро елемената које
недостају у земљишту.
Риголовање обавити на дубини 60-80цм на целој површини парцеле.
После слегања земљишта 3-4 месеца приступити равнању терена.

Уситњавање и равнање површинског слоја земљишта

Пре организације земљишне територије вршимо уситњавање и равнање

површинског слоја земљишта. Ситњење и равнање површинског слоја обављамо
помоћу радних и прикључних машина, машински (тракторима разних величина и
прикључним машинама - тањираче, дрљаче, сетвоспремачи, ротофрезе и др.)

8
Организација земљишне територије

Изузетно значајан стручно технички задатак je организација земљишне

територије за воћњак. Организација земљишне територије обухвата решење многих
задатака који омогућавају заснивање рентабилних засада. Извођење организације
земљишта се изводи уз помоћ геодетских карата на којима je дата хоризонтална и
вертикална пројекција терена. Карта je обично у размери 1:2000, на њој се уцртавају
сви елементи.

Елементи организације земљишне територије за виноград су следећи:

 Путна мрежа и њен однос према јавним саобраћајницама,

 Облик и величина парцеле,,
Путна мрежа je уређена као на скици 1.
Облик и величина парцеле, због мреже путева парцела је подељена на 8 мањих
парцела.

9
Сортимент воћака и воћних подлога

Имајући у виду, да се производни засад подиже ради снабдевања сопствене

дестилерије сировинама, воћни засад биће заснован на две сорте дуње, то су
лесковачка и врањнска дуња.

За обе сорте се препоручује лозна подлога Ба29. Ha којој се постиже добар

квалитетан и принос дуња код сората којима се подиже овај засад.

Лесковачка дуња

Стара је српска сорта, чије је гајење раширено и у другим воћарским земљама.

Плод је крупан (300г), округластог облика, а боје лимунасто жуте. Месо је жућкасто,
чврсто, компактно и довољно сочно, киселкастог је укуса и миришљаво. Одлична је дуња
за разноврсну домаћу и индустријску прераду.

Стабло је слабо до средње бујно и прилично отпорно на сушу и мраз. Цвета касно.
Делимично је само оплодна. Добро је опрашују пазарџијска и врањска дуња.

Врањска дуња

И ово је наша стара домаћа сорта дуње, позната и у другим воћарским земљама. У
народу је широм наше земље, позната под именом ``дуњац``.

Плод је врло крупан (250-1000г). Облика је издужено неправилно крушкастог, а

боје сламасто жуте. Месо плода је жуто, получврсто, слабо слатко и слабо кисело. Брзо
промени боју и брзо прозукне, због чега изгуби у квалитету и ароми, па није за финије
прерађевине.

Стабло је бујно и робусно, а такође и здраво и отпорно на сушу и мраз. Изразито је

аутофертилна сорта. Рађа редовно и обилно.

Воћна подлога Ба29

Француска селекција провансалске дуње. Бујнија је од других подлога и добро се

размножава нагртањем. Одлично се прилагођава тешким земљиштима, средње је осетљива
на активни креч и одлично подноси сушу.

10
Непосредно подизање воћњака

Правац редова и распоред воћака

Добрим избором праваца редова и распоредом чокота, доприноси се:

• бољем осунчавању воћака,

• умањењу ерозивног дејства,
• олакшавању употребе механизације,
• умањењу штетног дејства ветра и
• постизању већег приноса и квалитета воћа.

Одабирањем правца редова треба удовољити многим захтевима што није могуће
учинити. Најбољи режим осунчавања у нашим условима je правац редова север-југ. Овим
се постиже највећи садржај шећера и најбоља боја воћа.

Растојање између редова

Растојање између редова je 4 m, a између стабала 3 m. Ha међуредно растојање утиче

начин обраде земљишта и коришћење механизације У односу на међуредне ширине
користе се трактори одговарајуће ширине и јачине.

Број стабала по хектару

Број стабала зависи од међуредног и растојања у реду.

10000
Број стабала= =833 /ха
4×3

И то:

 лесковачка дуња 550 садница/ха

 врањска дуња 283 садница/ха

11
Размештај сортимента

Воћњак ће бити подигнут на следећи начин 4 реда лесковачке, па 2 реда врањске и све
тако неизменично како би се обезбедило оптимално опрашивање

Обележавање садних места

Подразумева да се свако садно место воћке видно обележи. За обележавање ових

места може да се користи: дрвено коље, делови трске, зрели ластари лозе, стабљике
кукурузовине и сунцокрета. У пројекту je одлучен систем гајења као и сађење воћке,
правоугаоника. Обележавање садних места обавља се помоћу пантљике, канапа, жице,
значки, кочића и секирице или чекића за постављање.

Ha парцели обележавање места може се маркирати на следеће начине: помоћу

призме, добоша и крста (слика 1), a онда се у правцу развуче канап или пантљика на којој
су обележени раздаљина између чокота и на маркираном месту постави коље.

Слика 1. Обележавање усправних линија помоћу крста

Техника садње јабучастог воћа

По завршеној припреми земљишта, парцелисања, одређивања праваца редова,

садних места приступа се копању јамића и садњи. Копање јамића на малим површинама
обавља се ручно, a на већим површинама се изводи механизовано.

Копање јамића (рупа) за садњу, обавља се на месту маркера или поред самог
маркера. Ширина јамића треба да буде већа од пречника орезаног корена саднице , како би
се жиле несмстано сместиле у јамић и остао простор имеђу корена и зида јамића око 5 цм.
Дубина јамића треба да буде 50 цм. (два ашова).

Уколико се планира густа садња потребно je ископати велики број јамића, што je

12
ручно отежано због ангажовање великог броја радника. У таквим случајевима јамиће
копамо механизовано или садњу обавњамо у бразде.

f.

Време садње

Воћке се саде у периоду зимског мировања, од јесени до кретања вегетације у

пролеће. У нашим условима je најбоља јесења садња, када лишће опадне, тј новембра пa
све док дозволе временске прилике (нема мраза). Јесењом садњом корен се до пролећа
регенерише, a пресеци жила калусирају. У пролеће када почне вегетација корен почиње да
усваја воду и минералне материје, а тиме омогућава добар пријем калемова и бољи пораст
у првој години.
Уколико се садња не обави у јесен, треба настојати то урадити током топлијих
зимских дана, водећи рачуна да земљиште не буде смрзнуто. Пролећна садња je
неповољнија и исту треба извести до половине марта. Касно посађене саднице су веома
осетљиве на сушу, a посебно ако дувају топли ветрови.

Избор саднице

За подизање вишегодишњих засада треба користити првокласни садни материјал.

При избору садница треба посебну пажњу обратити на сортну и здравствену исправност,
старост, зрелост разбијеност корена, надземног дела и да нема механичких оштећења.

Саднице прве класе треба да испуњавају следеће услове: развијен коренов систем
(5 основних жила дужине 20-30цм) надземни део дуг преко 100цм, добро сазрео, без
механичких оштећења, добро сраслим калемљеним местом и дебљине изнад кореновог
врата преко 10 mm.
Поред једногодишњих садница за садњу се могу користити и двогодишње саднице.
Двогодишње саднице треба да имају формиране превремене родне гранчице.
Уколико садњу не можемо обавити, одмах пo вађењу из растила, саднице требамо
утрапити. Трапљење се изводи тако што се корен прекрива песком или растреситом
земљом до изнад спојног места, онда залива водом, како би истиснули ваздух и током
зиме не би дошло до промрзавања жиле садница. Утрапљене саднице штитимо од мраза,
глодара, инфекције, суше и повремено заливамо, да не би дошло до сушења.

13
Припрема садница за садњу

Припрема садница се обавља у дану садње и састоји се од: преглед саднице,

резидбу корена, стабла и потапање садница у „кашу“. Допремљене саднице на парцели се
још једном прегледају да немају опггећења, која су могла настати трапљењем (непажњом
и глодара). Ha квалитетним садницама жиле се скраћују на дужини од 20 - 25cm., a на
опггећеним жилама пресеци се обнављају све до здравог места. Орезани коренови саднице
које се припремају за садњу, потапамо у „кашу“, коју справљамо од два дела ситне земље,
једног дела говеђе балеге, воде и неког фунгицида прозив труљења жиле. Кашу
справљамо у инпровизованим базенима ископаним на самим парцелама. Величина ових
базена зависи од величине парцеле и броја ангажованих радника који обављају садњу.
Улога каше je велика, поготову ако садњу обављамо у пролеће, јер стимулатори раста из
говеђе балеге убрзавају деобе ћелије корена, калусирање и образовање фибрилних
жилица.
Уколико обављамо пролећну садњу, саднице пре садње на 12- 14 часова држимо у води да
би се освежиле, а након тога потапају у кашу и саде. После потапања саднице у „каши“
разносе се и стављају у садно место тј, у ископани јамић.

Начин и техника садње

Саднице се саде на истој дубини на којој су биле на растилу. Дубину садње
одређујемо пo боји коре, јер део који je био у земљи светлије боје. Дубља садња може
негативно да утиче на повратан раст корена што се негативно одражава на на раст
надземног дела.
Садњу обављају два лица, тако што један радник ставља садницу у центар јамића
на прописној дубини и поставља je у правцу маркера. Други радник мотиком набацује
растреситу и умерено влажну земљу на корен саднице .Када прекрије корен, земљу сабије
гажењем. Слој сабијеног земљишта треба да je бар 5цм изнад корена, a након тога садница
се залива са 10л воде. Циљ сабијања земље у зони корена и додавање воде je истискивање
ваздуха из коренове зоне како би остварио бољи контакт за земљом. По упијању воде у
јамић се стави 2-3 лопате згорелог стајњака, a онда се до врха јамић напуни земљом и
загази. Око воћке земљиште се распореди у виду базена, како би скупљао воду од
падавина.

14
Образовање основног облика воћке и редовна резидба

Основни елементи начина гајења воћака су узгојни облици. Узгојни облици

предстаљају надземне делове воћака. Узгојни облик зависи од врсте воћа, подлоге која се
користи, климатских услова и пољопривредне механизације.

У овом засаду користиће се узгојни облик `` палмета са косим гранама``.

Палмета са косим гранама

Палмете с косим гранама су узгојни облици са стално присутном вођицом, из које се

развијају скелетне гране у правилним спратовима или наизменично. Према распореду
скелетних грана, полмета се дели на правилну и неправилну палмету са косим гранама. У
новије време делимично се одступа од строго правилне полмете, оставља међу бочним
скелетним гранама истог спрата одређен неопходан размак ради безбеђења чврстине
ракље.
Палмета с косим гранама представља најбољи тип палмете и највише je заступљен у
воћарској производњи. Формирање и принципи резидбе заснивају се на познавању
физиологије воћака. Овај облик убрзава ступање воћака у период плодоношења и
обезбеђује редовну и високу производњу пo јединиди површине уз врло висок проценат
производа изузетног квалитета. Основна карактеристика палмете косих грана je у томе
што je врло блиска природном облику круне пa не долази до грубог нарушавања
законитости раста и развића, a применом нове технологије релативно лако се формира и
одржава.
Зависно од бујности воћке висина круне се креће од 2 до 4 метра, дубина живог зида у
приземном делу je 1 до 2 метра a висина дебла 40-60 цм. Претежно се примењује за
интезивно гајење јабука и крушака, али се у новије време све више користи и у
производњи бресака, неких сорти шљива и вишања.
Скелет круне састоји се од спратова који стварају бочне гране и централне
продужнице. Број спратова, односно бочних грана зависи од бујности воћака.
Висина размака спратова зависи од бујности и особености сорте у погледу образовања
обрастајућег дрвета. Први спрат образује се на висини од 40-60 цм. Размак између првог и
другог спрата, пo правилу, je највећи и креће се од 60-120 цм (зависно од бујности) a
идући навише размак између спратова се смањује услед бољих услова осветљавања виших
делова круне.

Угао које бочне скелетне гране заклапају са вођицом, такође, варира за поједине
спратове. Најоштрији угао треба да имају скелетне гране првог спрата. Идући према врху,
где су граке већ no свом положају боље снабдевене водом и хранљивим материјама, угао

15
се постепено повећава тако да највиши спрат има најотворенији угао (55-60°).
Врх централне скелетне гране се после завршног формирања круне одржава на једној
висини која зависи од међуредног растојања. Основно je правило да међуредно растојање
буде 1,5 пута веће од висине стабла. Ако je то растојање мање, онда долази до засењивања
нижих делова круне.

Техника формирања узгојног облика

За формирање косе палмете користе се једногодишње саднице са нормлано

развијеним пупољцима. Мање су пожељне саднице са превременим гранчицама.

У првој години формирања, у пролеће, пре кретања вегетације, саднице се прекраћују

на 50-70 цм изнад површине земље. Уколихо на садницама има превремених гранчица,
оне се нрекраћују на 2-3 видљива пуиољка. У току вегетације изнад прекраћеног места
изр- ашће неколико младара, који се оставе да се слободно развијају. Јула месеца на
висини 40-50 цм одабирају се три најразвијенија младара, један највиши за вођицу и два
младара за формирање скелетних грана. Ови младари за правилну палмету треба да буду
на међусобном растојању 8-10 цм и да се развијају у правцу реда.
За неправилну палмету најнижи ластер не треба да буде нижи од 40 цм за слабо бујне,
односно 50 цм за бујне подлоге, a други ластер треба да буде на половини између првог и
ластера који he се развијати као вођица, тј. на око 60-70 цм изнад земље. У суштини, у
овом je и целаразлика између правилне и неправилне палмете.
Ha садницама које су имале превремене гране пa су ове скраћене, из остављених
пупољака израшће нови младари. За формирање првог спрата бирају се најбољи младари
из два правилно раслоређена пупољка a остале (уколико их je на патрљку вшне) треба
закинути.
Сви остали младари ако су бујни савијају се на доле, док се мање бујни и они који
имају хоризонталан положај оставе да слободно расту. У пролеће друге године, резидбом
се уклањају повијени младари од претходне године и то уколико се не налазе непосредно
близу вођице или су превише бујни. Остали мањи и хоризонатлни леторасти остављају се
ради што више лисне површине, односно фотосинтезе и стварања више органских
материја неопходних за бржи пораст и формирање круне. Леторасте које смо оставили за
формкрање првог спрата a који расту бујно ради правилног усмеравања раста, евентуалног
отварања преоштрих углова и заштите од ломљења треба развести под углом од 45-50°. За
развођење користи се наслон од притки или трске или се поставља жица na се уз њу
привезују скелтне гране. Међутим, ако ти младари нису бујни и нису достигли одређену
дужину и дебљину, остављају се да расту слободно. Централна вођица се такође, не
орезује ако није достигла дужину од 80-120 цм.

16
 Уколико je достигла одговарајућу дужину, она се пролећном резидбом прекраћује
ради формирања другог спрата скелетних грака. У том случају, јула месеца, на жељеној
внсини формирања другог спрата, врши се избор три најбоља летораста, a сви остали се
савијају као у току прве вегетације.
Уколико вођицу у пролеће нисмо скраћивали због недовољне дужине, у току вегетације ће
се из вршног пупољка развити бујан младар којег остављамо да се несметано развија a ако
испод њега имамо јаче младаре, њих треба у току јула месеца савити, a ако су мање бујни
и њих ћемо оставити да се слободно развијају.
У трећој години, пре кретања вегетације, врши се коначно разв- ођење скелтних грана
првог спрата под углом од 45-50°. Истина, у неким случајевима када су воћке бујне или са
већим почетним поте- нцијалом раста, ради усмеравања раста и стварања бољих углова
гранања, врши се развођење и у другој години. Али у трећој години je коначно развођење
и давање дефинитивног угла скелетним гранама првог спрата. Ако су гране одебљале na je
отежано разв- ођење, прибегава се засецању грана при ослови на 2-3 места са размаком од
4-3 дм и на дубини не вишој од 1/3 дебљине гране.
Ha скелетним гранама се обавља лака резидба која се састојп од уклањања 2-3 бујна
летораста непосредно испод вођицз, првен- ствено она која усправно расту или су у
близини вршних летораста продужница скелетних грана, остављајући као најјаче само
леторасте за формирање другог спрата. Такође, треба до основс уклонити све леторасте,
без обзира на бујност, који избијају са горње стране скелетних грана (јахачи), као и оне
који избијају са доње стране, јер ће бити касније засењени.
Остале умерено бујне или слабе леторасте на скелетиим гранама, као и хоризонталне
леторасте дуж централне вођице. треба оставити неорезане ради формирања родног дрвета
за следећу годину. У току вегетације, док су младари још зеленк, треба осло- бодити
конкурената врхове вођица и продужнице склетних грана првог и другог спрата.
У четвртрј и наредним годинама узгојна резидба изводи се no истим принципима са
оним који су важни претходних година када се формирао облик воћака, али се делимично
спроводи и резидба на ред скелтних грана првог спрата.
Обично се формира 3-4 спрата скелетних грана. Растење између појединих спратова
зависи од бујности сорте и подлоге. Код бујних врста, сорти и подлога растојање између
првог и другог споата треба да буде 80-120 цм a за воћке на слабим или умерено бујним
подлогама од 60-90 цм. Размаци између наредних виших спратова постепено се смањују
(за no 10 цм) идући према врху, али не испод 60 цм a за слабо бујне, односно 90 за сорте
на бујним подлогама.
Са формирањем горњих спратова скелетних грана повећава се и угао развођења тако
да последњи спрат буде разведен под углом од 70-75°.
После формирања последњег спрата (3-4) скелетних грана централна вођица се

17
повремено прекраћује на једну бочну грану. Да би се први спрат скелетних грана могао
одржавати под углом од 45-50° и под теретом рода мора се ојачати.

Нега младог воћњака

Радови који се обављају у воћњаку прве 3-4 године након садње, док се саднице
налазе у интензивном развоју и формирању узгојног облика, до почетка плодоношења
донекле се разликују од радова који се обављају у родном винограду.

Радови у првој години

После извршеног сађења воћака земљиште je угажено, a често и неравно na je

потребно извршити обраду целе површине. Циљ ове обраде je да се површински слој
растресе и спречи рана појава коровских биљака. Дубина ове обраде земљишта у засаду je
10-15 сш и може да се изводи ручно (на малим површинама) и механизовано (на великим
површинама) помоћу вишебразних плугова, тањирача, култиватора идр.

Уколико je сађење калемова обављено у јесен, овај вид обраде земљишта обавља се
у време пролетње обраде земљишта у винограду.

У току вегетационог периода обавља се 3-6 пута плитка обрада (прашење)

земљишта на дубини 5-10 cm. Број прашења зависи од закоровљености земљишта,
падавина, земљишних услова (појава покорице) и др. Циљ плитке обраде, прашења, je
уништавање корова, скидање покорице, одржавање земљишта у растреситом стању што се
веома повољно одражава на коренов систем винове лозе. Плитка обрада, прашење, се
обавља кад je земља умерено влажна, изводи се ручно на малим површинама, док на
већим површинама механизовано, култиваторима, тањирачама и другим прикључним
средствима које вуку трактори.

Примена хербицида против корова у младом воћњаку до 3 године je ризична. Неки од

хербицида (Fusilade super) имају перспективу за употребу већ у првој години.
Орезивање се обавља у складу са претходно објашњеном техником у делу о узгојном
облику.
У првој години немамо потребе за ђубрењем јер је оно извршено пре садње.

18
Радови у другој години

У пролеће друге године (марта) врши се одгртање садница уколико су биле

загрнуте. Одгртање се обавља до испод спојног места a након тога се изводи резидба и
попуњавање празних места, уколико то није обављено у јесен. Резидба у другој години
обавља се у складу са претходно објашњеним поступком. После резидбе се обавља
дубока пролећна обрада.

У току године треба обавити одређене агротехничке мере: попуна празних

места, резидба воћака, заштиту од болести и штеточина, заоравање биљака за
зеленишно ђубрење (уколико се обавља), прихрањивање, зеленишна резидба (очење и
заламање младара), прашење (скидање покорице и уништавање корова), заливање,
заштита од мразева (загртање с јесени).

Радови у трећој години

Углавном су исти као и радови у другој години. Агротехника гајења je иста,

изузев резидбе која се обавља према планираном узгојном облику.
Наиме, треће године дуња ступа у плодоношење пa je неопходно у јесен, поред
остале неге, организовати и бербу грожђа. Треба водити рачуна да дуња не прероди,
јер би се то негативно одразило на даљи развој и формирање узгојног облика.

19
Предрачун потребних срестава за подизање засада дуње пo 1 xa. и за целу
површину

A. Рад радника
Потре Дин./ра
Р.бр. Врста рада Јединица мере бно no ДН. Дин/ха укупно
ha дин.(10ха)
1 Утовар и растурање кречњака Радни дан 3,0 1000,00 3000,00 30000,00
2 Утовар и примена органских и Радни дан 3,0 1000,00 3000,00 30000,00
минералних ђубрива
3 Корекција тракторског Радни дан 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
риголовања
4 Остали радови Радни дан 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
Укупно: 10 1000,00 10000,00 100000,00
Б. Рад трактора
5 Превоз кречњака и ђубрива Радни дан 1 10000,00 10000,00 100000,00
6 Примена ђубрива и креча Радни дан 1 10000,00 10000,00 100000,00
7 Риголовање Радни дан 1 40000,00 40000,00 400000,00
8 Равнање и припрема терена Радни дан 1 10000,00 10000.00 100000,00
9 Остали радови Радни дан 0,5 10000,00 5000,00 50000,00
Укупно: 4,5 75000,00 750000,00
Ц. Материјал
10 Минерално ћубриво НПК- kg 900 50,00 45000,00 450000,00
15;15;15

11 Органско ђубриво:-стајњак kg 40000 0,80 32000,00 320000,00

12 кречњак kg 1000 4 4000,00 40000,00

Укупно: 81000,00 810000,00

Рекапитулација

1 Лични доходак радника 100,000.00

2 Рад трактора 750,000.00
3 Материјал 810,000.00
4 Стручна сарадња 10,000.00
Претходна
5
истраживања 10,000.00
6 УКУПНО 1,680,000.00

20
Орјентациони нормативи рада и материјала потребних за садњу
воћњака

A. Рад радника
Р. Јединицa Потре Укупно за
бр Врста рада мере бно пo динара Цена/ха површину
ha
Радни
1 1,5 1000,00 1500,00 15000,00
Припрема кочића за обележав. дан
Радни
Обележавање путева и стаза 20000,00
2 дан 2 1000,00 2000,00
Обележавање редова и места за Радни
3 4 1000,00 4000,00 40000,00
сађење дан
Радни
4 Превоз и растурање ђубрива 2 1000,00 2000,00 20000,00
дан
Довоз воде и заливање при Радни
5 2 1000,00 2000,00 20000,00
сађењу калемова дан
Укупно: 11500,00 115000,00
Б. Рад трактора
6 Тракт.дан 0,5 20000,00 10000,00 100000,00
Превоз материјала за обележав.
7 Превоз садног материјала Тракт.дан 0,5 20000,00 10000,00 100000,00

8 Превоз ђубрива,алата, прстенова Тракт.дан 0,5 20000,00 10000,00 100000,00

и другог материјала
9 Тракт.дан 1,5 20000,00 30000,00 300000,00
Превоз воде за сађење калемова
10 Сађење механичком бушилицом Тракт.дан 1,5 30000,00 45000,00 450000,00
Укупно: 105000,00 1050000,00
В.Матријал

11 Калемови за садњу ком 833 120.00 99960,00 999600,00

Маркери за обележавање редова ком 850 10.00 8500,00 85000,00

12 и стазаи сад. места
13 Инсектициди kg 30-50 150,00 7500,00 75000,00

Ђубрива: -минирална kg 350 50 17500,00 175000,00

14 kg 1500 12000,00
-стајњак (4кг/јамић) 0,8 1200,00

Укупно: 134660,00 1346600,00

Рекапитулација

1 Лични доходак радника 115,000.00

2 Рад трактора 1,050,000.00
3 Материјал 1,346,600.00
4 Стручна сарадња 5,000.00

21
 5 Претходна истраживања  
6 УКУПНО 2,516,600.00

Нормативи рада за негу воћњака у I години вегетације

A. Рад радника
Потр Дин./дне
Р. Врста рада Јединица ебно no Цена/ха Укупно за
ha вно
бр мере површину
1 Копање после садње Радни 6,0 1000,00 6000,00 60000,00
2 Плитка обрада земљишта Радни 5,0 1000,00 5000,00 50000,00
3 Зелена резидба Радни 6,0 1000,00 6000,00 60000,00
5 Справљање раствора за Радни 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
6 Прскање (3-10) Радни 8,0 1000,00 8000,00 80000,00
7 Припрема земљишта затра. Радни 0,6
8 Сетватрава за зел ђубрење Радни 1,0
9 Резидба Радни 1,0 1000,00 1000,00 10000,00
10Попуњавање празних Радни 3,0 1000,00 3000,00 30000,00
11Одржавање путева и стаза Радни 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
12Остали непредвиђени Радни 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
Укупно: 36,6 36600,00 366000,00
Б. Рад трактора
Пролећна дубока обрада Тракт.дан
13 0,3 10000,00 3000,00 30000,00
земљишта
Прашење земљишта (6 х) Тракт.дан 20000,00
14 2,0 10000,00 200000,00
Јесења обрада и загртање Тракт.дан
16 0,6 10000,00 6000,00 60000,00
Превоз садница за попуну Тракт.дан 2000,00
17 0,2 10000,00 20000,00
18 остали радови, превоз воде и 2,0 10000,00 20000,00 200000,00
др. Тракт.дан
Укупно: 56600,00 566000,00
Ц. Материјал
26 Фунгициди -системици kg 10 2500,00 25000,00 250000,00
27 Инсектициди kg 2 1100,00 2200,00 22000,00
29 Везиво kg 3 250,00 750,00 7500,00
31 Калемови за попуну (10%) ком 150 120,00 18000,00 180000,00
Укупно: 45950,00 459500,00

Рекапитулација

1 Лични доходак радника 366,000.00

2 Рад трактора 566,000.00
3 Материјал 459,500.00
4 Стручна сарадња 5,000.00
Претходна
5
истраживања  
6 УКУПНО 1,396,500.00

22
Нормативи рада за негу воћњака у II и III години вегетације
A. Рад радника

Једини Потребно Укупно

P. Цена/јед. Цена пo
бр. Врста рада ца po мере/дин. за
мере ha ha/дин
површину

Радни
1 Орезивање и повењивање грана дан 3,0 1000,00 3000,00 30000,00
Радни
2 Зимско прскање дан 0,6 1000,00 600,00 6000,00
3 Радни
Ручно прашење земљишта (5 х) дан 20,0 1000,00 20000,00 200000,00
4 Радни
Зелена резидба дан 6,0 1000,00 6000,00 60000,00
5 Радни
Јесење орање дан 0,6 1000,00 600,00 6000.00
Справљање раствора за Радни
6 дан 1,5 1000,00 1500,00 15000,00
заштиту
7 Радни
Прскање засада дан 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
9 Ђубрење минераним Радни
дан 2,0 1000,00 2000,00 20000,00
ђубривима
Радни
11 попуњавање празних места дан 1,0 10000,00
1000,00 1000,00
Копање у реду Радни 8,0
12 дан 1000,00 8000,00 80000,00
Радни
Одржавање путева и стаза дан 1,5
14 1000,00 1500,00 15000,00
Радни
Остали непредвиђени радови дан 2,0
16 1000,00 2000,00 20000,00
Укупно: 48200,00 482000,00
Б. Рад трактора
Заоравање трава Тракт. 10000,00 4000,00 40000,00
18 0,4
дан
19 Прашењеземљишта (6 х) Тракт.
1,4 10000,00 14000,00 140000,00
дан
Прскање (6 х) Тракт
20 2,0 10000,00 20000,00 200000,00
дан
Превоз и примена ђубрива Тракт.
21 0,5 10000,00 5000,00 50000,00
дан
22 Припрема земљишта и сетва Тракт. 0,4
10000,00 4000,00 40000,00
трава дан
23 Дубока јесења обрада Тракт.
1,0 10000,00 10000,00 100000,00
земљишта дан
24 Загртање чокота Тракт.
0,4 10000,00 4000,00 40000,00
дан
25 Остали радови. Тракт.
0,2 10000,00 2000,00 20000,00
дан
Укупно: 63000,00 630000,00
Ц. Материјал
28 Фунгициди kg 10,0 2500,00 25000,00 250000,00
Инсектицид кг 1,0 2500,00 2500,00 25000,00
29 Везиво kg 5,0 250,00 1250,00 12500,00
30
kg 800,00 50,00 40000,00 400000,00
Минерална ђубрива (8:16:24)
32 Калемови за попуну ком 100 120,00 12000,00 120000,00
Укупно: 80750,00 807500,00

23
 Рекапитулација

1 Лични доходак радника 482,000.00

2 Рад трактора 630,000.00
3 Материјал 807,500.00
4 Стручна сарадња 5,000.00
Претходна
5
истраживања  
6 УКУПНО 1,924,500.00

Збирна рекапитулација трошкова подизања засада воћке и његовог одржавања до 4. године.

Ред Трошкови по Трошкови за

. Бр. Назив ха 10ха
1 Средства за подизање засада дуње 168,000.00 1,680,000.00
2 Орјентациони нормативи рада и материјала потребних за садњу воћњака 251,660.00 2,516,600.00
3 Нормативи рада за негу воћњака у I години вегетације 139,650.00 1,396,500.00
4 Нормативи рада за негу воћњака у II години вегетације 192,450.00 1,924,500.00
5 Нормативи рада за негу воћњака у III години вегетације 192,450.00 1,924,500.00
6 УКУПНО 944,210.00 9,442,100.00

За подизање засада на овој површини и неге до пуне родности потребно je 9.442.100дин.

Трошкови би се реализовали сукцесивно за четри године no нормативима рада.
Прве године : уређење, ђубрење и риголовање земљишта,вредност 1,680,000дин. Такође и
подизање засада вредности 2.516.600дин. Што износи 4.196.600дин. И имамо трошкове
неге 1.396.500дин
Друге године трошкови би износили : 1.924.500дин

У трећој години трошкови неге 1.924.500дин

У четвртој години и даље имамо исте трошкове као у 2. И 3. Години али увећане за
трошкове бербе. Трошкови брања су у зависности од године од 350.000 до 500.000дин.

24
Економски аспекти пројекта

Пројекција укупног прихода je утврђена на основу технолошки одабраног

асортимана и години пуне родности уз примену важећих цена у 2015 год.
Очекивани принос и економска добит од дуње
Рб. Врста Површина Принос/kg Цена/дин Динара
1 Дуња 10 ха 300.000 25,00 7.500.000,00
Свега 10 ха 300.000 7.500.000,00

Из изнетог можемо закључити да се на овој површини може очекивати принос од

300.000 kg. Цена дуње на тржишту се кретала од 25дин / kg. Годишње би се остваривао
приход од 7.500.000,00 дин.

Економичност производње

Економичност= укупан приход / укупан расход

Економичност=7.500.000/2.424.500

Еконимичност= 3,09

Коефицијент економичности је већи од један тако да је овај пројекат економичан.

Акумулативност производње
Стопа акумулативности= добит/укупан приход * 100

Стопа акумулативности= 5.075.500/7.500.000*100

Стопа акумулативности је 67,67%

Рентабилност инвестиције
Стопа рентабилности инвестиције= добит/ предрачунска вредност инвестиције * 100

25
Стопа рентабилности инвестиције= 5.075.500/9.442.100*100

Стопа рентабилности инвестиције је 53,75%, сходно томе може се констатовати да је пројекат

рентабилан.

Време повраћаја инвестиције

Време повраћаја инвестиције= предрачунска бредност инвестиције/добит

Време повраћаја инвестиције= 9.442.100/5.075.500

Време повраћа је 1,86, односно 1 година и 9 месеци.

Закључак

Ha основу извршених анализа еколошких услова ,избора сорти, пројектоване технологије

подизања засада могу се извести следећи закључци и предлози:
- Агроеколошки услови овог подручја одговарају гајењу препоручених сорти.
- Препоручени сортимент je прилагођен прерадним капацитетима пољопривредног
газдинства.
- Подизањем засада на свом поседу обезбеђује сигурну и квалитетну сировину за
производњу.
- Ha основу свега предлажем да се подизање засада обави, јер преставља веома
економичну, продуктивну и рентабилну производњу.

26