VISOKO POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Globalno zagrevanje i održiva poljoprivreda

SEMINARSKI RAD

Mentor: Studenti:

dr Dragan Mišić Dajana Katić PT 497/13

Marina Konatarević 498/13

Prokuplje, Februar 2016

 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

Zaključak

1. Uvod....................................................................................................................................................3

2. Teorijski deo........................................................................................................................................5

2.1 Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje.......................................................................................5

2.2 Porast temperature.............................................................................................................................9

2.3 Ekonomska i politička debata..........................................................................................................10

2.4 Teorije protivnika globalnog zagrevanja.........................................................................................10

3. Zaključak...........................................................................................................................................12

Literatura...................................................................................................................................................13

2
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

1. Uvod

Da bi nešto bilo održivo, treba da opstaje na dovoljno dobrom nivo, ili da se razvija, po
kvantitetu i/ili kvalitetu, a da pri tome nema negativnih uticaja na okruženje.

Održiva poljoprivreda (sustainable agriculture) ciji

naziv potice od latinske reci sustinere (sus – ispod,
tenere – držati) i oznacava održanje ili ocuvanje tokom
dužeg vremenskog perioda. Održiva poljoprivreda kao
deo ukupnog održivog razvoja definisana je u Agendi
21, na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini
i razvoju (Rio de Ženeiru, 1992. god.): To je sistem
proizvodnje koji objedinjuje ekološke i ekonomske
elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tome
uzima u obzir razlicitosti poljoprivrede i društvene zajednice.

Održiva poljoprivreda je nacin proizvodnje koji, posmatranu dužem vremenskom periodu,

unapreduje kvalitet životne sredine i resurse na kojm se proizvodnja zasniva, zadovoljava
covekove potrebe za hranom i vlaknima, ima ekonomsku isplativost i unapreduje kvalitet života
farmera i celokupnog društva.

Danas se smatra da održiva poljoprivreda niz nacina proizvodnje koji imaju uskladene
odnose poljoprivrede i ekosistema i prema Gold (1999.) obuhvata sve ekološke nacine
proizvodnje.

Poljoprivredna proizvodnja samo je deo onoga što se naziva ruralna oblast. Definisanje
održivosti ruralnog razvoja još je mnogo složenije. Jedna od najjasnijih postavki je da se
održivost sastoji od ekonomske, ekološke (uticaj na životnu sredinu) i socijalne odrednice.

Kada govorimo o globalnom zagrevanju u terminu održiva poljoprivreda, možemo da

kažemo da je najzastupljenija teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-
dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji
povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do efekta staklene bašte u atmosferi. Mnoge

3
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

vlade su prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjenje emisije tih
gasova.

Globalno zagrevanje je naziv za

povećanjeprosečne temperature zemljine
atmosfere i okeana naročito u20. veku. Od početka
20-og veka, srednja temperatura Zemljine površine
se povećala za oko 0,8 °C, pri čemu je do oko dve
trećine povećanja došlo u poslednje tri dekade.

Zagrevanje klimatskog sistema je
nedvosmisleno, i naučnici su više od 90% sigurni da je ono prvenstveno uzrokovano povećanjem
koncentracija gasova staklene bašte, nastalih ljudskim aktivnostima kao što su
sagorevanje fosilnih goriva ikrčenje šuma.

4
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

2. Teorijski deo

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana

naročito u 20. veku.

O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni

koncenzus.Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-
dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji
povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u
atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i
potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

S druge strane, u poslednje vreme javio se određen broj naučnika koji osporavaju teoriju
globalnog zagrevanja kao posledicom emisija industrijskih postrojenja i nude alternativna
objašnjenja, bilo u obliku promena sunčeve aktivnosti - za šta se kao dokaz koriste nedavno
otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) - bilo u obliku ciklične
izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za šta postoje geološke, paleontološke i
istorijske dokaze.

2.1 Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje

Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunčevu
toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi

5
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

daleko od Zemlje. Ali tako je bilo nekad, međutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike "ožiljke" na
našoj planeti. Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom
životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete. Ova promena hemijskog sastava
atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa površine, atmosfera
počne da zadržava odbijenu toplotu.

Na ovaj način se cela atmosfera sve više zagreva. Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da
efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice
na život na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za
0,7 C.

Slika : Efekat staklene bašte

Slika : Količina gasova koji izazivaju efekat staklenika u atmosferi

6
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo
toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a
možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem
temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za
promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih
poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim
oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina.

Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko
metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi
dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije
ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da
rade na smanjenju zagađenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim
životima. Smatra se da najviše posledica na globalno zagrevanje imaju:

1) Ugljendioksid (CO2) – smatra se

da ovaj gas učestvuje sa oko 50 –
55% u globalnom zagrevanju.
Osnovni razlog povećanja
koncentracije ovog gasa u
atmosferi je sve veće korišćenje
fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas)
i seča šuma.

Slika : Ugljendioksid
2) Hlorofluorokarbonati (CFC) – učestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja
se koriste za pravljenje plastičnih masa i u rashladnim uređajima.

3)Metan (CH4) – oko 12% učešća, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najveća količina
metana u atosferi potiče iz industrijskih postrojenja

7
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

Slika : Metan

4)Azot (I) oksid – učestvuje sa 6% u globalnom

zagrevanju. Najvećim delom se oslobađa u industriji,
ali velike količine ovog gasa se oslobode i u
vulkanskim erupcijama.

Slika : Azot (N2)

Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%.
Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje
Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga
ne bi bilo.

Ovo je tzv. " efekat staklene bašte " - izraz ne baš sasvim sretno izabran pošto je u staklenoj
bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog
vazduha da izađe iz bašte. Osmotreno povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100
godina, od oko 0,3 - 0,7 K, po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim
proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida.
Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih

8
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

gasova (hlorofluorougljenika, ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se
veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje
sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do
znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 3 - 4 stepena. Istovremeno,
zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa
svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i više. Poređenja radi, za poslednjih oko
100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane
temperature, treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina. Za sada nije
jasno da li će, i kako će se ovo odraziti na raspored padavina, što može imati ozbiljne posledice
za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta.

2.2 Porast temperature

Procenjuje se da je globalna temperatura na površini Zemlje porasla za 0,75 ° C u odnosu na

period 1860-1900, u skladu sa merenjima ali uz ogradu da merenja sve do 1950-tih nisu bila
preciznija od 1 ° C pa je reč o nepouzdanoj proceni. Tako se procenjuje i da je efekat urbanih
toplotnih ostrva na globalno zagrevanje oko 0,02 ° C u periodu od 1900 godine.

Od 1979 godine temperature zemljišta su se povećavale oko dva puta brže nego temperature
okeana (0,25 ° C na deceniju u odnosu na 0,13 ° C po deceniji zagrevanja okeana). temperature u
donjem delu troposfere su porasle između 0,12 i 0,22 ° C po deceniji od 1979 godine, prema
satelitskim merenjima temperature. Na osnovu procene NASA-e, godina 2005 bila je najtoplija
godina otkako postoje pouzdanija instrumentalna merenja od kraja 19. veka, a toplija je u odnosu
na prethodni rekord postavljen 1998 godine za nekoliko stotih delova stepena., što je praktično
zanemarljivo.

U period 1995 - 2009 po podacima američke meteorološke službe se nalaze sve najtoplije
godine ikada izmerene to jest od 1880. godine, a pretpostavlja se da su najtoplije iu minimalno
zadnjih nekoliko hiljada godina.

9
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

2.3 Ekonomska i politička debata

Sve veća prisutnost naučnih spoznaja o globalnom zagrevanju u javnosti je rezultirala

mnogim političkim i ekonomskim raspravama i debatama. Siromašne regije, posebno u Africi,
izložene su najvećem riziku od očekivanih efekata globalnog zagrevanja, a njihove emisije
štetnih gasova su izrazito malehne u odnosu na razvijeni svet.

Pitanje klimatskih promena je podstaklo raspravu o koristima ograničavanja industrijske

emisije štetnih gasova s obzirom na troškove koje bi takve promene donele. Bilo je rasprava u
nekoliko zemalja o troškovima i prednostima pronalaženja i korišćenja alternativnih izvora
energije u cilju smanjenja emisije ugljenika. Neki ekonomisti su pokušali proceniti ukupne neto
ekonomske troškove šteta od klimatskih promena širom sveta. Takve procene su do sada bile bez
konačnih zaključaka, neke procene vrednosti su se kretale od -10 US $ po toni ugljenika (tC) (-3
US $ po toni ugljen-dioksida) do 350 US $ / tC (95 US $ po toni ugljen dioksida), dok prosek
iznosi 43 US $ po toni ugljenika (12 US $ po toni CO2).

Novije studije pokazale su da tzv. zeleni pristupi energiji, poput biogoriva (npr. kukuruz-
etanola), takođe rezultiraju u ispuštanju CO2 u atmosferu. Istovremeno, podaci Svetske Banke
govore da je promena namene za zemljišta koja su do sada korišćena za proizvodnju hrane, u
proizvodnju biogoriva, udvostručilo cenu hrane u svetu od 2005-2008, povećavajući glad
naročito u najsiromašnijim delovima sveta.

2.4 Teorije protivnika globalnog zagrevanja

Kontroverznost fenomena globalnog zagrevanja s naučnog stanovišta proizilazi najviše iz

stavljanja tog fenomena van konteksta globalnih klimatskih promena, tvrdeći uz to i da postoji

10
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

naučni konsenzus iako nikada nije sprovedena sveobuhvatna naučno zasnovana anketa među
naučnicima koji izučavaju planetu Zemlju.

Tvrdnja o konsenzusu je uglavnom zasnovana na članu historičarke nauke Naomi Oreskes

čiji je predmet istraživanja (reference koje je obradila) ne samo zastareo, nego je i sam članak tek
nerecenzirani esej u kojem se za klimu nekompetentna autorka bavila indirektnim
zaključivanjem (umesto direktnog anketiranja) na osnovu prebrojavanja laički iščitanih sažetaka
naučnih radova, uz to ograničivši definiciju zagrevanja na drugu polovinu KSKS veka.

Dok se poziva na pomenuti esej, IPCC u svojim izveštajima ignoriše brojne recenzirane
naučne radove eksperata iz oblasti atmosferske fizike i geofizike, poput MIT ((en)) profesora
Ričarda Lindzena, u kojima se npr. Osporava veza između nedavnog porasta nivoa ugljen-
dioksida u atmosferi i temperatura. Ta je veza naime ključna za pobornike velike važnosti
fenomena globalnog zagrevanja.

Pokazao ju je PSU ((en)) profesor Michael Mann u radu popularno nazvanom Hockei Stick
(štap za hokej na ledu) zbog centralnog grafa u kom su po mišljenju naučnika koje finansira
naftna industrija (primer Vili Soon i Sallie Baliunas koji su govorili pred Kongresom protiv
zagrevanja) zanemarene značajne promene temperature u geološkoj prošlosti Zemlje kao npr.
Srednjevjekovno zatopljenje, te poravnan trend unazad ceo milenijum i više.

Tako je ostavljen samo porast tokom poslednjih decenija, pa usled takvog pristupa graf
svojim oštrim rastom pri kraju podseća na završetak hokejaškog štapa, odražavajući atipičan i
čak dramatičan porast funkcije grafa. Njegov nalaz po protivnicima teorije nije nikada nezavisno
potvrđen osim iz složenih modela koji ne predstavljaju nezavisnu potvrdu pošto svaki model
zavisi od prethodno zadatih ulaznih podataka. Osnovni problem sa hokejaškim štapom nije
njegovo samo postojanje, jer je nauka i matematika rada potpuno tačna. Američka akademija
nauka je na kraju 22.6. 2006. godine bez obzira na kritike protivinika terorije nju podržala za
period od zadnjih 2 hiljade godina.

11
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

3. Zaključak

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i

okeana naročito u 20. veku.

O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni

koncenzus.Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-
dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji
povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u
atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i
potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.

Kada govorimo o globalnom zagrevanju u terminu održiva poljoprivreda, možemo da

kažemo da je najzastupljenija teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-
dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji
povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do efekta staklene bašte u atmosferi.

Slika : Globalno zagrevanje

12
 Globalno zagrevanje I održiva poljoprivreda

Literatura

1. Dr. M. Vučinić, Dr. V. Pešić, Ekološki aspekti održive poljoprivrede.

2. Dr. D. Kovačević, Savremeni koncepti održivog razvoja poljprivrede, Poljoprivredni fakultet u

Zemunu

13