УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

Семинарски рад:
CO2 у затвореним просторијама
из предмета: Заштита животне средине

Професор: Студент:
др Маја Нујкић Ана Смиљковић 33/2020
Исидора Сујић 77/2020

У Бору, фебруар 2023.

Резиме
Семинарки рад, CO2 у затвореним просторијама, има за циљ да опише проблеме повезане
са лошим квалитетом ваздуха и да покаже потенцијал CO2 за пречишћавање ваздуха у
затвореном простору док генерише обновљиви ток угљеника који може да замени
конвенционалне изворе угљеника као градивни елемент за хемијску производњу,
доприносећи кружној економији. Рад обухвата и конкретне примере и студије о
присуству, смерницама и стандардима везаних за концентрације CO 2. Постоје велике
осцилације у количинама концентрације CO2 у затвореним просторима, у раду су
приказане анализе везане за праћење концентрације CO2 у школском окружењу,
канцеларијама и подземном превозу. Истраживање је показало да су у Шпанији све
учионице под истрагом имале периоде са вишим концентрацијама CO2 од француских,
португалских и британских група. Анализе канцеларијског простора су донеле податке да
је унутрашња концентрација CO2 у канцеларијама често између два или три пута већа од
атмосферске концентрације CO2. Системи подземног јавног превоза чине велики проценат
градске инфраструктуре развијенијих држава. Током коришћења подземног превоза са
неадекватном вентилацијом становници су изложени концентрацијама CO2.
Све анализе се баве поређењем резултата са неколико подручја као и приказом значаја
система вентилација као система за редуковање количине концентрације CO 2 у
затвореним просторима.

Кључне речи:
Климатске промене, загађивачи ваздуха, квалитет ваздуха, CO 2, прикупљање CO2,
унутрашње просторије
 САДРЖАЈ

1.Увод .................................................................................................................................. 1
2.Потреба за обновљивим изворима енергије .................................................................... 2
2.1 Климатске промене: озбиљан изазов за садашњост и будућност ............................ 2
2.2 Ублажавање климатских промена кроз циркуларну економску стратегију ............ 3
2.3 Обновљиви извори угљеника: од отпада до одрживог решења ............................... 3
2.4 Технологије прикупљања и коришћења угљеника .................................................. 4
3. Квалитет ваздуха у затвореном простору ...................................................................... 5
3.1 Извори загађивача ваздуха у затвореном простору.................................................. 5
3.2 Изложеност загађивачима ваздуха у затвореном простору ..................................... 6
3.3 Квалитет ваздуха у затвореном простору и здравље људи ...................................... 6
3.4 Загађивачи ваздуха у затвореном простору .............................................................. 7
3.4.1. Биолошки загађивачи: организми и алергени ................................................... 7
3.4.2 Испарљива органска једињења ........................................................................... 8
3.4.3 Загађење честицама ............................................................................................. 9
3.4.4 CO2 и други неоргански гасови .......................................................................... 9
4. Потенцијал директног прикупљања CO2 у затвореном простору као обновљив извор
угљеника ............................................................................................................................ 11
4.1 Здравствени ефекти акумулације CO2 .................................................................... 11
4.2 CO2 као метрика квалитета ваздуха у затвореном простору ................................. 12
4.3 Концентрација CO2 за репрезентативне унутрашње ваздушне средине ............... 12
4.3.1 Школско окружење ........................................................................................... 13
4.3.2 Канцеларијски простор ..................................................................................... 14
4.3.3 Подземна возила јавног превоза ....................................................................... 15
Закључак ............................................................................................................................ 19
Литература......................................................................................................................... 20
1.Увод
У развијеном свету појединци већину времена проводе у затвореном простору. Лош
квалитет ваздуха у затвореном простору има утицаја на здравље људи. Респираторна
обољења повезана са ваздухом у затвореном простору представљају милионе примера
лошег утицаја на здравље у вези са изложеношћу загађивачима ваздуха у затвореном
простору. Међу њима, CO2 је најчешћи, и то се уобичајено одређује и служи за
процену квалитета ваздуха у затвореном простору. Концентрације CO2 могу бити
знатно веће у затвореном окружењу него на отвореном због људског метаболизма и
активности. Чак и у присуству вентилације, контролисање концентрације CO2
представља изазов, а многа затворена окружења укључујући школе, канцеларије и
превоз, превазилазе препоручену вредност од 1000 ppm. Ово је често праћено високом
концентрацијом других загађивача, укључујући биофлуентe као што су вируси. С друге
стране, релативно висока концентрација CO2 у затвореним срединама представља
термодинамичку предност за процес директног хватања ваздуха који је описан у раду.
У раду је пружен увид о факторима који утичу на потребу за коришћење обновљивих
извора енергије, као што су климатске промене и утицај људских активности као један
од главних извора загађења данашњнице. Разматране су теоријске основе о стратегији
циркуларне економије као и о процесима стварања и коришћена обновљивих извора
енергије. Такође, рад се састоји од теоријских разматрања о квалитету ваздуха где је
главни аспект конципиран на изворе загађивача и конкретне врсте загађујућих честица.
Главни део и суштина рада је конципирана у поглављима 3 и 4.
Последње поглавље се састоји од конкретних примера студија о присуству CO 2 у
затвореним просторијама, о стандардима и приницима за минимизирање
концентрација CO2.

1
2.Потреба за обновљивим изворима енергије
2.1 Климатске промене: озбиљан изазов за садашњост и будућност
Климатске промене повећавају учесталост и интензитет екстрема временских прилика
као што су топлотни таласи, суше, поплаве и тропски циклони, погоршање проблема
управљања водама, оштећење критичне инфраструктуре, и прекидање пружања
основних услуга као што су вода и санитарни услови, образовање, енергија и транспорт
(Keim, 2019). Неки ефекти узроковани климатским променама се већ могу
квантификовати и сумирани су у табели 1.
Табела 1 – ефекти климатских промена
Ефекти Период Извор
Intergovernmental
Просечна глобална температура порасла је за
1880-2012 Panel on Climate
0,85 оC
Change, 2015
Ниво океана је порастао за 19 cm 1901-2010 Church et al., 2013
Обим леда на Арктичком мору смањио се за 13,1 Landrum and Holland,
1979-2020
% по деценији 2020
Концентрација CO2 у атмосфери се увећала са
1750-2018 Le Quéré et al., 2019
прединдустријских 277 ppm до 407,8 ppm
Емисије гасова са ефектом стаклене баште
порасле су за један просечно 1 Gt CO2 eq (2.2 %) Intergovernmental
1970-2000
годишње између 2000. и 2010. године, у 2000-2010 Panel on Climate
поређењу са 0,4 Gt CO2 eq (1,3%) годишње Change, 2015
између 1970. и 2000
Најновији извештај Међувладиног панела за климатске промене наводи да осим ако не
дође до тренутних, брзих и великих смањења у емисији гасова стаклене баште,
ограничавајући глобално загревање на близу 1,5 °C или чак 2 °C биће ван домашаја
решења проблема (Intergovernmental Panel on Climate Change, 2015). Ефекти стаклене
баште као што су метан и азот-оксид имају 25 и 298 пута већи потенцијал глобалног
загревања од CO2. Међутим, CO2 је најчешћи гас које емитују људске активности, у
смислу количине ослобођене енергије и количине укупног утицаја у глобалном
загревању. У САД-у је 2019. CO2 чинио око 80% емисије гасова стаклене баште што је
износило 15% глобалне емисије, иза Кине са 30%. Током протеклих деценија, Европска
унија је преузела кључну улогу ка постизању свог циља климатске неутралности до
2050. Од 1990. године, емисије гасова стаклене баште у ЕУ су у сталном опадању.
2018. године емисија гасова стаклене баште у ЕУ пале су за 23 % испод нивоа из 1990.
године. Акције које предузима ЕУ, укључујући брзу декарбонизацију енергетског
сектора, примену обновљивих извора енергије и побољшања енергетске ефикасности,
заједно са повећањем свести јавности о ефектима климатских промена, помогла је ЕУ
да достигне циљеве за 2020. годину. У 2020. години, емисије гасова стаклене баште су
додатно опале због принудног затварања због COVID-19, што је резултирало највећим
падом икада у глобалним емисијама гасова стаклене баште. Дневне емисије CO2
смањене су за 17% до почетка априла 2020. у поређењу са средњом вредности нивоа из
2019. године, са падом од 26% у просеку током пандемије. Међутим, ово побољшање
је било само привремено а глобалне емисије гасова узроковане ефектима стаклене
баште настављају неумољив пораст. Прогнозе предвиђају да ће се потрошња фосилних
горива и емисија CO2 вратити у нивое пре пандемије, па чак и премашити тај ниво што
би представљало драстичне осцилације.Такав одскок ефеката на глобалне емисије

2
угљеника након кризе COVID -19 је оштар упозоравајући да се не ради довољно ка
успостављању чисте енергије широм света. (Smith et al., 2021)
2.2 Ублажавање климатских промена кроз циркуларну економску стратегију
За ефикасну и трајну борбу против климатских промена, краткорочне и средњорочне
акције морају бити усклађене са дугорочним циљевима да би се постигла трајна
трансформација. Развој нових политика против емисије гасова стаклене баште,
односно ограничења и трговинска политика усвојена у ЕУ и подстицаји ка зеленој
инфраструктури су јако потребне. (Forster et al., 2020)
Један пут ка одрживости је усвајање циркуларне економије преко неефикасног
линеарног економског модела „узми-направи-отпад”. Циркуларна економија дефинише
се као регенеративни систем у коме се унос ресурса и отпад, емисија и цурење енергије
минимизирају успоравањем, затварањем и сужавањем материјалних и енергетских
петљи. Циркуларна привреда намерава да максимално искористи постојећа средства,
уз смањење зависности о новим сировинама и минимизирању отпада. Према
смерницама акционог плана циркуларне економије који је израдила Европска комисија,
прелазак са линеарне на циркуларну економију мора бити вођен истраживањем,
иновацијама и дигитализацијом. Европски фонд за регионални развој, кроз своју
паметну специјализацију и истраживачке програме имају за циљ да допуне приватно
финансирање и подрже читаву иновацију циклуса. Један од циљева програма је развој
нових материјала и производа, нове технологије производње и рециклаже, укључујући
истраживање потенцијала хемијске рециклаже. (European Comission, 2020a)
2.3 Обновљиви извори угљеника: од отпада до одрживог решења
Климатска неутралност се дефинише као смањење емисије гасова стаклене баште у
свим секторима како би се достигао апсолутни нулти ниво емисије. То имплицира
удаљавање од фосилних горива као што су сирова нафта и угаљ, који су и даље главни
извори енергије (79%) и преовлађујуће сировине које се употребљавају у хемијској
индустрији (85%). (Piggot et al., 2020). Потребно је тежити ка чистој енергији као што
су ветар, вода и соларна енергија. За разлику од енергетског сектора, хемијска
индустрија и индустрија материјала су у суштини на бази угљеника и немају
алтернативу за изворе угљеника као сировине. Ова незаменљивост угљеника је због
производње материјала у великој мери повезана са присуством угљеника у њиховом
хемијском саставу. Дакле, од великог је значаја да пронађу одрживе изворе угљеника
за прелазак на обновљив угљеник у наредним годинама. Carus et al. (2020) дефинише
као обновљиви угљеник све изворе угљеника који избегавају или замењују фосилни
угљеник из геосфере. Према иницијативи за обновљиви угљеник, постоје само три
обновљива извора угљеника (слика 1).

Слика 1. Обновљиве врсте угљеника

3
Први извор долази из биосфере и може изнова настајати, као што су све врсте биомасе
(прехрамбене културе, непрехрамбене културе, нуспроизводи и биогени отпад).
Коришћење биомасе као сировине је потенцијално коришћене неутралног уљеника
насталог од биљака које сакупљају CO2 током њиховог раста, који се поново ослобађа
при сагоревању производa на бази биомасе као што су биогорива. Други извор
обновљивог угљеника долази из техносфере, а добија се рециклажом производа који
садрже угљеник као што су пластика. Рециклирање се врши хемијским технологијама
које разграђују полимернe материјалe до мономера или већих јединица које се могу
полимеризовати, или фрагменaтa од којих се могу направити полимери или други
корисни производи. Рециклажа производа који садрже угљеник може помоћи да се
предузећа приближе обликовању циркуларне економије. Отпад који се може
рециклирати и слати назад у привреду као секундарна сировина за замену и редукцију
сировина потрошња, омогућава да се испоручи исти или бољи учинак са мањом
употребом материјала (European Comission, 2020a; Haigh et al., 2021).
Трећи извор обновљивог угљеника је CO2 који долази из било којег другог извора
техносфере или атмосфере, који се могу користити за добијање гасова индустрије или
директно из атмосфере, пружајући скоро бескрајно доступан ресурс. Циклус угљеника
се може затворити претварањем индустријског или атмосферског емитованог CO2
користећи технологије за сакупљање угљеника (Goeppert et al., 2012a; Marchese et al.,
2021; Schellevis et al., 2021).
2.4 Технологије прикупљања и коришћења угљеника
имају све већи значај за ублажавање емисија CO2 и минимизирање екстракције
угљеника из геосфере. CCS користи комбинацију технологија да прикупи CO2
ослобођен током употребе фосилних горива и транспортује га до безбедне и трајне
локације за складиштење. Таква технологија је усмерена на емисију CO2 са велике
тачке извора као што су електране, рафинерије нафте и гвожђа или инсталације
индустрије челика (Wilberforce et al., 2021; Zhang et al., 2014).
Изазови које CCS технологије морају да превазиђу резултирају недостатком
финансијске подршке која одлаже њихову примену широм света. Штавише, постоји
значајан друштвени скептицизам делом због лоших комуникацијских напора у
демонстрацијама пројектa. Стога, дошло је до померања са CCS парадигме на CCU,
посебно у Европи. Међутим, CCU технологије су много компликованије него CCS
технологије, пре свега због инертне природе и термодинамичке стабилности CO2, као и
због високе енергије потребне за унос и контролу сложених процеса (Cuéllar-Franca
and Azapagic, 2015).
Главна предност CCU у односу на CCS је та да је коришћење CO2 профитабилна
активност која производи различите производе. CCU технологије имају за циљ да
прикупе CO2, било из индустријских тачкастих извора или директно из ваздуха и
претворити га у вредну хемијску зграду блокова, синтетичка горива или грађевински
материјали (CO2 Value Europe, 2021). CCU технологије могу претворити CO2 у фине
хемикалије са високом тржишном вредношћу као што су метилуретан, 2-оксазолидон и
изопропил изоцијанат или хемикалије као што је мравља киселина, метанол ,сирћетна
киселина, уреа...
Још једна CCU технологија која је показала значајан утицај на емисију угљенику је
енгл. Mineral Carbonation Technology (MCT). У процесу MCT, CO2 хемијски реагује са
калцијумом/или минералима који садрже магнезијум за формирање карбонатних
материјала (Olajire, 2013). Mineral Carbonation Technology се може сматрати и CCS и
CCU технологијом. Иако CCS технологије углавном циљају на емисије CO2 из великих
тачкастих извoра, CO2 такође потиче из бројних других извора, укључујући изворе

4
средњег обима који ослобађају CO2 из комерцијалних извора и индустријских зграда и
малих извори као што је транспортни сектор. Између једне трећине и половине
укупних емисија CO2 повезана је са милијардама дистрибуираних извора као што су
возила, авиони и пећи које се користе у стамбеним зградама (Lackner et al., 2012).
3. Квалитет ваздуха у затвореном простору
Светска здравствена организација (енгл. The World Health Organization, WHO)
идентификовала је изложеност лошем квалитету ваздуха у затвореном и на отвореном
простору као најважнију претњу по животну средину и глобалном јавном здрављу, при
чему је 90% светске популације изложено квалитету ваздуха испод оног који
препоручују смернице WHO (Health Organization, 2016). Док епидемиолошки докази
указују на везу између спољашњних честица и загађивача у затвореном простору,
затворене концентрације загађивача ваздуха у затвореном простору (енгл. indoor air
pollutants, IAP) су веће од загађивача ваздуха на отвореном. Честице у затвореном
простору које изазивају забринутост укључују: честице (енгл. particulate matter, PM),
биолошке организме (споре гљивица, бактерије и вируси), алергене, преко 400
различитих хемијских једињења, углавном испарљива органска једињења као што су:
бензол, толуен, метанол, етилбензол и ксилен ; неорганска једињења као што: су
угљен моноксид (CO), угљен-диоксид (CO2), азот оксиди (NОx) и озон (О3). Да би се
разумео ефекат честица у затвореном простору у односу на здравље људи, кључно је
извршити карактеризацију и идентификацију честица и квантификовати
карактеристике изложености. Ниво честица се одређује према стопи вентилације и
концентрације, величини и густини унутрашњег извора. Стопе вентилације за зграде су
обично дизајниране тако да спречавају достизање нездравог или непријатног нивоа
загађења, али то доводи до високе потрошње енергије на грејање и хлађење објеката.
Стога најефикаснија стратегија смањења штетних честица почиње са смањењем
првобитног извора емисије и разблаживање спољним ваздухом. Међутим, постоји
потреба за технологијама за побољшање квалитета ваздуха у затвореном простору, а
усмерени су и многи истраживачки напори ка смањењу физичко-хемијског загађења и
ка употреби нових алата, као што су биотехнологије (Kraakman et al., 2021).
3.1 Извори загађивача ваздуха у затвореном простору
Извори загађујућих честица у затвореном простору се могу сврстати у четири велике
категорије (Luengas et al. 2015):
 ендогени извори, који могу бити стални (грађевински материјали, теписи, боје,
лакови) или повремени (намештај, производи за чишћење и дезинфекцију,
кување, производи за личну негу, дувански дим);
 људски метаболизам;
 продукти реакције у затвореном окружењу и
 инфилтрација из окружујуће животне средине
Многе студије наводе да су ендогени извори и људска активност главни извори
загађујућих честица. Производи реакције могу играти важну улогу у затвореном
простору, хемијски састав ваздуха у присуству оксиданата у гасној фази као што су О 3
(озон), хидроксилних радикали и нитратних радикала , који се већину времена
ослобађају као нуспроизводи непотпуне оксидације других честица услед третмана
ваздуха у затвореном простору. Таква једињења су тешко мерљива конвенционалним
методама и алатима због њихове ниске концентрације. Загађење ваздуха у затвореном
простору из спољашње средине настаје када контаминирани ваздух из спољашњег
извора улази у унутрашње просторе и комбинује се са загађивачима у затвореном
простору. Спољашњи контаминирани извори ваздуха могу имати и природно и

5
антропогено порекло, укључујући аутомобилску емисију,индустријску емисију и многе
процесе сагоревања као што је сагоревање угља. Сагоревање стамбене биомасе је
такође један од главних извора загађивача ваздуха, укључујући PM2,5 (Shen et al.,
2020b).
3.2 Изложеност загађивачима ваздуха у затвореном простору
Значајан фактор који утиче на ефекат загађујућих честица на људско здравље је
изложеност, која се дефинише као контакт у току времена и простора између особе и
једне или више биолошких, хемијских или физичких агенаса. Неколико метода за
процену изложености у људској популацији су развијени током времена. Процена
изложености захтева комплексне анализе различитих аспеката о контакту између људи
и опасних супстанци. Најважнији аспекти изложености су (Sexton et al. 1995)::
 агенси (биолошки, хемијски, физички, појединачни агенс, вишеструки агенс,
смеше);
 извори (антропогени/неантропогени, подручје/тачка, стационарни/мобилни,
унутрашњи/спољашњи);
 транспортни/носећи медијум (ваздух, вода, земљиште, прашина, храна,
производ/предмет);
 пут изложености (гутање хране, удисање контаминираног ваздуха, додиривање
површине становања);
 изложеност јединици концентрације (храна-mg/kg, вода-mg/l, ваздух-μg/m3,
контаминирана површина-mg/cm2, тежина-%, влакна/m3-ваздух);
 пут изложености (удисање, дермални контакт, гутање);
 трајање излагања (секунде, минути, сати, дани, недеље, месеци, године,
животни век);
 учесталост излагања (континуирано, повремено, циклусно, насумично, ретко);
 изложено становништво (општа популација, становништво подгрупе,
појединци);
 географски опсег (специфичан за локацију/извор, локални, регионални,
национални, међународни, глобални);
 временски оквир (прошлост, садашњост, будућност, тренд).
Од горе наведених параметара експозиције, првих шест је повезано са
карактеристикама и својствима загађивача и омогућавају процену концентрација
загађивача. Последњих пет се односе на особу и време изложености. Иако се
концентрација честица и број канцерогених загађивача ваздуха смањује од 1950-их,
технолошки развој и успон специјализованих професионалних активности драстично
повећавају време које људи проводе у затвореном простору (Weschler, 2009).
3.3 Квалитет ваздуха у затвореном простору и здравље људи
Последице лошег квалитета ваздуха у затвореном простору могу се квантификовати и
сумиране су од стране Светске здравствене организације као следеће (World Health
Organization, 2021):
 91% светске популације удише ваздух лошег квалитета;
 око 7 милиона људи премине сваке године због загађења ваздуха у затвореном и
на отвореном, углавном из земаља са ниским и средњим приходима;
 сваке године, близу 4 милиона људи прерано умире од болести које се могу
приписати ваздуху у домаћинствима загађеним услед употребе чврстих горива и
керозина;

6
  загађење ваздуха у домаћинствима изазива незаразне болести укључујући
мождани удар (18%), болест срца (27%), хроничну опструктивну плућну болест
(20%) и рак плућа (8%);
 око 2,6 милијарде људи кувају користећи отворену ватру или једноставне пећи
на керозин, биомасу (дрво, животињска балега и отпад од усева) и угаљ;
 45% деце млађа од 5 година која су преминула од упале плућа, првобитно су се
разболела због изложености штетним честицама.
Загађење ваздуха из домаћинстава узрокује око 28% свих смртних случајева одраслих
оболелих од пнеумоније. Истовремена изложеност већој концентрацији супстанци је
од велике важности у јавности окружења, посебно за рањиве групе као што су деца, с
обзиром на истовремене појаве хемикалија и времена проведеног у затвореном
простору. Недавни документ Светске здравствене организације предвиђа мере за
смањење ризика услед комбинованог излагања хемикалијама у затвореном простору.
Најчешћи здравствени симптоми узроковани краткотрајном изложеношћу су иритација
ока и респираторног система (очи, нос и грло), главобоље, вртоглавица, умор и
мучнина док хронична изложеност може изазвати различите типове рака (дојке и
плућа), астму, кардиоваскуларне болести, оштећења јетрe, бубрега, репродуктивног
система, ендокриног и централног нервног система система (Kim et al., 2020). Поред
акутних здравствених симптома, честице могу утицати и на когнитиван учинак
канцеларијских радника. Деградација когнитивних и физичких перформанси се јавља
када се PM честице и CO2 акумулирају у унутрашњим ваздушним просторима са
ограниченом вентилацијом ваздуха. Студија когнитивног учинка пратећи 302
канцеларијска радника у 6 земаља током године, је показала да 0,8–0,9 % радника
имају спорију реакцију одговора за сваких 10 μg/m3 повећања PM2,5, и 1,4–1,8 % за
сваких 500 ppm повећања CO2 (Cedeño Laurent et al., 2021).
3.4 Загађивачи ваздуха у затвореном простору
Загађивачи ваздуха у затвореном простору се могу поделити у четири групе (Gibson et
al., 2019):
 радон;
 испарљива органска једињења (алкани, формалдехид, естри, кетони и
ароматична органска једињења);
 биолошки организми (споре гљивица, бактерије и вируси) и алергени (полени,
плесни, гриње, инсекти);
 сагоревања и производи од дуванског дима (PM, дим од дрвета/угља, COx, NOx,
SОx).
3.4.1. Биолошки загађивачи: организми и алергени
Биолошки загађивачи се могу поделити у две категорије, на категорију организама и
алергена. Концепт биолошких загађивача у ваздуху укључује:
 полен, који потиче од биљака;
 вирусе, који преносе људи и животиње;
 плесни;
 бактерије, које преносе људи, животиње, земљиште и биљни остаци,
 испуштање и делови тела бубашваба, глодара и других штеточина и инсеката,
 протеини у урину пацова и мишева,
 буђ и други извори биолошких загађивача из контаминираног централног
ваздуха система за руковање (US EPA, 2021).
Иако је већина извора биолошких загађивача домаћа, могу се наћи у великом броју
затворених окружења као што су канцеларије и транспортна возила. Биолошки

7
загађивачи могу утицати на здравље људи разним биолошким механизмима
укључујући инфекције од ринитиса, упале као на пример алвеолитис, атопијски
дерматитис, алергије као што су контактна уртикарија и псеудалергијска и реакције
преосетљивости као што је атопијски екцем (Michel et al., 2022). Пандемија COVID-19
додатно је истакла важност загађујучих честица, пошто се болест углавном преноси
респираторним аеросолима баш као и друге респираторне болести. Саветодавни одбор
за праксу контроле инфекција у здравству сугерише да се особа може заразити на
великим удаљеностима од заразне особе ваздушним аеросолним. Наведен је праг
између респираторних аеросола и капљица при аеродинамичком пречнику од 100 μm с
обзиром на транспорт појаве и путевa излагања удисање за аеросоле наспрам ударца за
капљице. За COVID-19 јесте процењено је да је ризик од преноса у затвореним
просторима 19 пута виши него на отвореном, што се само може објаснити преносом
аеросола због слабо проветрених простора, повећавајући количину вируса коју удише
осетљива популација (Tang et al., 2021). Као што је приказано на слици 2, без довољне
вентилације са спољним ваздухом или механичком филтрацијом ваздуха, аеросоли
који садрже респираторне патогене од заражене особе ће се акумулирати и остати у
ваздуху од минута до сати.

Слика 2. Графички приказ аеросолног преноса респираторних болести у просторији

Такви услови повећавају вероватноћу преноса болести, која се може ублажити
високоефикасном филтрационом маском, проветравањем спољним ваздухом и
повећањем механичке ефикасности филтрације ваздуха у затвореним просторима.
Историјски гледано, сматрало се да се многи патогени могу само преносити
балистичким капљицама и касније су научници дошли до сазнања да се могу
преносити кроз аеросоле, на пример: богиње, SARS, MERS, грип и већина недавно
SARS-CoV-2 (Greenhalgh et al., 2021; Tang et al., 2021).
Да се избегне понављање ове грешке и спречавање преношења респираторних болести,
смањење честица се мора побољшати, слично као што су смањене ентеричне болести
путем безбедне воде за пиће и санитарних услуга.
3.4.2 Испарљива органска једињења
Испарљива органска једињења су повезана са великим спектром болести у распону од
благе као што су иритације до веома тешких болести као на пример рак. Главна
испарљива органска једињења пронађена у ваздуху у затвореном простору су бензен,

8
толуен, ксилени и алдехиди (формалдехид и ацеталдехид) које треба сматрати
приоритетним загађивачима због њиховог утицаја на здравље. Формалдехид је
највише познато испарљиво органско једињење у загађењу ваздуха у затвореном
простору, пошто су његови главни извори у затвореном простору грађевински
материјали као што су иверице, плоче од влакана и шперплоча. Концентрација
формалдехида је много већа у стамбеним зградама у поређењу са пословним зградама
због великог удела пресованог дрвета произведеног на запремину ваздуха у домовима
(Bernstein et al., 2008). Међу најчешћим ароматичним органским једињењима која се
налазе у затвореном простору ваздушне средине, бензен је онај са највећим
здравственим ризиком. Бензен је канцерогено једињење путем генотоксичног
механизма код људи и не препоручује се безбедан ниво изложености. Иако се бензен
углавном производи на отвореном транспортом сектору (сагоревање фосилних горива),
налази се и у затвореном због спољашњег продора ваздуха. Извори у затвореном
простору укључују процесе сагоревања (грејање, кување, пушење), грађевински
материјал, намештај и раствариваче између осталог (World HealthOrganization, 2010).
Још једно релевантно органско ароматично једињење које се налази у ваздуху у
затвореном простору је толуен, ароматични алкилбензен угљоводоник присутан у
многим комерцијалним производима, укључујући лепкове, разређиваче за боје. Толуен
је један од главних адитива безоловног бензина, који садржи до 35 % запремине
толуена. Продор спољашњег ваздуха који садржи толуен је један од главних извора
толуена у затвореним окружењима укључујући кућна/канцеларијска окружења и
возила за подземни транспорт посебно она заснована на фосилним горивима (Vulimiri
et al., 2017).
3.4.3 Загађење честицама
Загађење честицама (PM) укључује честице пречника од 10 μm или мање, назване
PM10, и фине честице са пречником око 2,5 μm, назван PM2,5. Поједини аутори деле PM
у неколико категорија, према врсти и величини (Heal et al., 2012): смог, чађ, дувански
дим, летећи пепео, биолошки загађивачи и врсте прашина (атмосферска, тешка и
таложна прашина). Еколошки дуван, производи од дима, су главни извор загађења,
посебно места где је дозвољена употреба дуванских производа у затвореним
просторијама, што чини чак 50–90% укупне количине PM честица у затвореном
простору. Ране студије о производима од дима и њиховој изложености показале су да
је скоро половина деце у свету (40%) редовно изложено овим продуктима, затим следе
жене непушачи (35 %) и мушкарци (33 %). Повећање амбијенталног PM2,5 од 10 μg/m3
је било повезано са 15-27% повећаним ризиком од смртности од рака плућа у студији
која је пратила 188.699 непушача од 1982. до 2008. Већина производа сагоревања је
присутна у кућним окружењима, али неки од њих, као што су PM и CO2, такође су у
великој мери присутни у канцеларијским окружењима, школама и транспортним
возилима (Öberg et al., 2011). Повезаност респираторних симптома, као што је смањење
функције плућа, бронхијалне хиперреактивности и астме са високим концентрацијама
производа од дима и другим производима сагоревања као што су PM честице у
затвореним окружењима коју посећују пушачи потврдило је доста студија.
3.4.4 CO2 и други неоргански гасови
Неоргански гасови који се налазе у ваздуху у затвореном простору укључују, између
осталог, CO2, CO, SO2, NO2, О3, радон (Rn) и киселe гасовe као што су HCl и HNO3 који
настају од транспорта споља-унутра и термичког разлагања PVC-а. Присуство ових
гасова у урбаним спољашњим срединама је задобила пажњу због повећања саобраћаја
и индустријских емисијa, док њихова инфилтрација и акумулација у ваздуху у

9
затвореном простору изазива експозицију станарa зграда. Концентрација загађивача
као што су CO2, NO2 и SО2 су праћени у школама, где нема интерних извора таквих
гасова, закључујући да концентрација у затвореном простору зависи од окружења,
емисије, интензитета саобраћаја, сезоналности, вентилацији и изолације. Са друге
стране, сагоревање у гасним пећима и пећима на дрва су главни извор CO, SО2 и NО2 у
домаћинствима (Seals and Krasner, 2020; Vicente et al., 2020). Неодговарајуће
сагоревање и употреба апарата који се неправилно користе и одржавају је водећи узрок
тровања угљен моноксидом (CO), које настаје услед јаког везивања између
хемоглобина и CО који могу изазвати смрт. Изложеност унутар просторија NО2
повезана је са сагоревањем на високим температурама у гасним пећима, и представља
већи фактор ризика за респираторне болести у поређењу са електричним шпоретима
(Басу и Самет, 1999). Озон је јако оксидационо средство које се може произвести
фотокопирањем и ласерским штампачима као нуспроизвод електрофотографског
процесa. То изазива проблеме са дисањем и иритира слузокожу мембране, смањује
функцију плућа, погоршава астму, иритира очи и нос, смањујe отпорност на прехладе и
друге инфекције и убрзавају старење плућног ткива (Mendell and Heath, 2005; Zhang
and Smith, 2003).
Радон је природни радиоактиван гас који се може наћи у земљишту, стенама и води. На
отвореном ваздуху се не сматра претњом по јавно здравље јер се брзо разређује у
атмосфери. Међутим, акумулира се у затвореним срединама са лошом вентилацијом
кроз пукотине и рупе у темељу а неке студије сматрају грађевински материјал важним
извором радона у затвореним просторима. Изложеност изотопима радона је други
најважнији узрок рака плућа у многим земљама. Недавна студија указује да је у 2018.
било 226.057 смртних случајева од рака плућа узрокованих радоном у 66 земаља
(Gaskin et al., 2018).
CO2 у затвореном простору потиче првенствено од реакција сагоревања током
активности унутар домаћинстава као што су кување, грејање, пушење и од људског
метаболизма. Метаболичко ослобађање CO2 дисањем има велики утицај на укупну
концентрација CO2 у канцеларијском окружењу и транспортним возилима (Shen et al.,
2020a.)
Следећа поглавља ће се фокусирати на CO2, детаљно разматрајући његову
концентрацију у затвореним окружењима и предлагање потенцијалних решења за
побољшање.

Слика 3. Илустрација неких од процеса са CO2

10
4. Потенцијал директног прикупљања CO2 у затвореном простору као
обновљив извор угљеника
Поглавље 4 даје увид о концентрацији CO2 у ваздуху у затвореном простору и
узроцима и последицама његовог нагомилавања. Извођење сакупљања CO2 у
затвореним окружењима би допринело људском здрављу, побољшању и смањењу
утрошка енергије хлађења и грејања затвореног простора.
4.1 Здравствени ефекти акумулације CO2
CO2 је производ ћелијског метаболизма који настаје током Кребс циклуса, који се
одвија у митохондријама. CO2 улази у крвоток дифузијом, доспева у плућне капиларе
конвекцијом и затим дифундује кроз алвеоларну мембрану у алвеоле, где се може
елиминисати преко дисајних путева. Покретачка сила за дифузију је парцијална
разлика притиска CO2 између алвеоларних простора (око 40 mmHg) и крви у плућним
капиларима (око 46 mmHg), чиме се обезбеђује размена CO2 унутар алвеола и крви, као
што је приказано на слици 4А. Када дође до квара вентилације, или се удахне вишак
CO2, као што је приказано на слици 4Б, повећањем концентрације CO2 у крвотоку
јавља се хиперкапнија, која изазива респираторну ацидозу (Patel and Sharma, 2021).

Слика 4. Pазменa угљен-диоксида унутар плућа током А) излагања атмосфери ниске концентрације
CO2 и Б) изложености високим CO2 концентрација атмосфере

Хиперкапнија може бити узрокована манипулацијом CO2 (суви лед, храна и очување
цвећа), затвореним и ограниченим окружењем (свемирски брод, подморнице),
патологијом (плућне болести, апнеја у сну) и удисањем гасова (дувански дим, возила).
У зависности од времена излагања, максималнa прихватљива концентрација CO2 у
здравом окружењу варира између 500 и 3000 ppm. Респираторна ацидоза код здравих
одраслих особа са умереним физичким оптерећењем настаје кадa су изложене
концентрацијама CO2 изнад 10.000 ppm током најмање 30 минута (Azuma et al., 2018).
Респираторна ацидоза је последица хиперкапније као последица повећања садржаја
бикарбоната у крви, што смањује pH испод 7,4. У зависности од концентрације CO2,
могу се појавити и друге патологије. Ћелијски метаболизам може бити погођен када је
изложен концентрацијама CO2 између 10.000 и 50.000 ppm изазивајући појачану
гликолизу и отежано дисање. Изложеност концентрацији CO2 од 100.000 до 300.000
ppm (10 до 30%) може довести до отказивања респираторне функције са губитком
свести (Herren et al.,2017), док се симптоми парализе показују преко 85.000 ppm, док
смртни исход настаје у кратком времену услед изложености од преко 200.000 ppm.
Одређена истраживања су показала да дуга изложеност (од дана до месеци) ниским
нивоима CO2 (5000 до 15,000 ppm) узрокују физиолошке реакције као што су повећана

11
респираторна минута вентилације, ацидоза и смањен церебрални проток крви.
Међутим, пошто се концентрација CO2 повећавала (током времена експеримента) због
метаболички генерисаног CO2 и недостатка довода спољашњег ваздуха, уочене
физиолошке промене и субјективни одговори нису могли бити приписани дејству само
CO2 већ и другим људским биоефлуентима. У другим експериментима, субјекти су
били изложени концентрацији CO2 од 3000 ppm током 2-3h , од 1000 до 2500 ppm, и до
1400 ppm током 8h. Поред неких физиолошких ефеката као што су дијастолни крвни
притисак, све студије су показале сличне резултате, уз значајно смањење когнитивних
функција и способности доношења одлука за нивое изложености CO2 945–1400 ppm.
Штавише, изложеност концентрацији CO2 изнад 2000–3000 ppm, заједно са другим
биоефлуентима, може повећати узбуђење или изазвати здравствене симптоме
(главобоља, поспаност, умор) који смањују когнитивне перформансе. Такви симптоми
су у корелацији са хиперкапнијом, што сугерише да када крв богата CO2 достигне до
мозга, хеморецептори детектују промене pH вредности и бикарбонанти садржај у
крви, што утиче на функционисање мозга (Shriram et al., 2019). Због тога постоји јака
потреба за праћењем и контролом концентрације CO2 у затвореном простору да би се
избегли акутни и хронични ефекти на здравље и когнитивне перформансе.
4.2 CO2 као метрика квалитета ваздуха у затвореном простору
Због инхерентне везе између људске активности и концентрације CO2 у затвореним
срединама, концентрација CO2 је коришћена као индикатор за квалитет ваздуха у
затвореном простору (енгл. Indoor air quality, IAQ). Пошто су концентрације CO2 у
затвореном простору увек праћене другим загађујућим материјама које емитују људи
(људски биоефлуент), концентрације CO2 у затвореном простору се могу користити за
процену концентрације других загађујућих материја и одређивање одговарајуће стопе
вентилације. Неколико прописа и стандарда утврђује прихватљив ниво концентрације
CO2 за пројектовање система вентилације у зградама. Водећи се одређеним европским
стандардима и националним грађевинским прописима, постоје дугорочни циљеви у
аспекту дозвољених вредности CO2 за ваздух у затвореном простору. Минималне
вредности су 800 ppm и одговарају европском стандарду ЕN 13779 из 2008 (Schibuola
and Tambani, 2020). Becerra et al. (2020). Амерички стандарди, на пример Управа за
безбедност и здравље на раду, је успоставила дозвољену границу излагања за CO2 од
5000 ppm (0,5 % CO2 у ваздуху) у просеку током 8-часовног радног дана (OSHA, 1987).
Слично томе, Америчка конференција владиних индустријских хигијеничара
поставила граничну вредност од 5000 ppm и највећу изложеност ограничења од 30.000
ppm за период од 10 минута. С друге стране, Америчко друштво за грејање дефинисало
је 1000 ppm као критеријум за дефинисање, сличан европским стандардима.
Амерички инжењери за хлађење и климатизацију стандард 62.1 није ограничио
концентрацију CO2 у затвореном простору у последњих 30 година. Конфузија у вези са
CO2 у стандарду 62.1 је вероватно повезана са информативним додатаком који
објашњава везу између вентилације спољашњег ваздуха и стабилних нивоа CO2 по
особи. Према овом стандардну за стопу производње CO2 од 0,3 l/min, типично за
седентарну особу, потребно је 7,5 l/s спољашњег ваздуха за разблаживање мириса из
људских биоефлуента до нивоа који ће задовољити око 80% посетилаца (ASHRAE,
2018).

4.3 Концентрација CO2 за репрезентативне унутрашње ваздушне средине

Већина студија извештава да је концентрација CO2 у затвореном простору у
настањеним просторима обично испод 2500–3000 ppm, иако може достићи чак 4000-

12
5000 ppm (Becerra et al., 2020; Chiu et al., 2015; Park and Ha, 2008; Zhang et al., 2017a).
Постоји велика хетерогеност у концентрацијама уоченим у затвореном простору, која
углавном зависи од попуњености и врсте активности која се спроводи. У склопу овог
поглавља се врши репрезентативан приказ три типа затворених окружења: школско
окружење, канцеларијски простор и подземна возила јавног превоза. Ова три простора
су изабрана као репрезентативни затворени простори за распон концентрација CO2 који
се могу наћи из школских учионица које имају тенденцију да имају ниску до благу
концентрацију CO2, канцеларијско окружење са благим концентрацијама CO2 и возила
подземног јавног превоза са највећом концентрацијом CO2 у затвореним срединама.
4.3.1 Школско окружење
Због уочених здравствених ефеката услед повећане концентрације CO2 у у затвореним
просторима, спроведено је неколико студија у вртићима, основним и средњим
школама, где ученици проводе по неколико сати дневно. Недавно истраживање је
показало да су у Шпанији све учионице под истрагом имале краткорочне периоде са
вишим концентрацијама CO2 од свих група (француских, португалских и британских)
са врховима од 3284 ppm, за вртиће и основне учионице, и 5366 ppm за средње школе.
Ове вредности су проучаване са вентилацијом и стопом попуњености, што резултира
високим и средњим концентрацијама CO2 (Becerra et al., 2020). Becerra et al. (2020).
Слична студија у Немачкој проценила је квалитет ваздуха у затвореном простору у 64
школе, добијајући средњу концентрацију CO2 од 1603 ppm зими и 405 ppm лети, што
наглашава значај климатских параметара због различитих вентилационих пракси.
Просечна концентрација CO2 коју је пријавио Европски истражни пројекат
SINPHONIE била је 1581 ppm док вредности до 3530 и 4960 ppm се пријављују као
вршна концентрација постигнута у обдаништима и основним школама (Regional
Enviornmental Center, 2014). Ове студије скрећу пажњу на важност мера минимизирања
концентрације CO2 у учионицама. Недавне студије су показале везу између CO2 и
акутних здравствених ефеката као и оштећења когнитивног развоја и перформанси у
учењу. Да би се ученицима обезбедили услови за добробит и побољшали њихов процес
учења и когнитивне перформансе, као и из здравствених разлога, смернице за здраво
окружење унутар eвропске школе представљају подскуп индикатора и протокола који
имају прилагођене циљеве са Светском здравстевном организацијом за праћење
штетних супстанци унутар затворених простора. Вентилација инфилтрацијом
спољашњег ваздуха је техника која се користи за смањење акумулација CO2. Данас се у
европским школама вентилациона стопа изражава као l/s по особи, а не више
једноставно као измене ваздуха на сат, узимајући при томе у обзир густину
попуњености учионице. Према смерницама за здраву средину унутар европске школе,
када се користи природна вентилација, треба избегавати нивое CO2 изнад 1500 ppm
(Kephalopoulos et al., 2014). Поред тога, учионице треба да буде опремљене алармима
за монитор CO2 који сигнализирају када ниво CO2 прелази 700 ppm. У Великој
Британији, према агенцији за финансирање образовања и вештина, механички
вентилациони или хибридни систем који ради у механичкој умереној употреби,
довољан је да обезбедити спољни ваздух да би се одржала дневна просечна
концентрација CO2 до 1000 ppm током окупираног периода, док је у просторима за
учење са природном вентилацијом или хибридним системима у природном режиму,
где је дневна просечна концентрација CO2 испод 1500 ppm потребно одржавање
(ESFA, 2016).
Извршена је студија у којој је упоређена ефикасност природне вентилације отварањем
прозора са механичком вентилацијом у школама у Атини (Грчка). Студија је
обухватила 287 учионица из 182 школе са природном вентилацијом, а само 25 % њих

13
има просечне концентрације CO2 ниже од 1000 ppm, са 47% веће од 1500 ppm, и 18%
веће од 2000 ppm. С друге стране, од 900 учионица, 220 школа са механичком
вентилацијом, 52 % је имало просечну концентрацију CO2 у затвореном простору
испод 1.000 ppm, 15% преко 1500 ppm и 5% изнад 2000 ppm. Иако механичка
вентилација смањује концентрацију CO2 у затвореном простору, још увек постоји
велика маргина побољшања да би се смањила концентрација CO2 испод референтних
вредности (Santamouris et al. 2008). Чињенично стање је да школе генерално имају
ниске стопе вентилације, што резултира концентрацијом CO2 изнад 1000 ppm.
Истраживачка студија спроведена у Риму (Италија) проценила је ефикасност
вентилацијске стопе природног система за вентилацију кроз интерактивни приступ
који укључује ученике, који је био постављен да повећа размену ваздуха када је
достигнута гранична вредност од 1.000 ppm. Међутим, дугорочна кампања је показала
да је просечна концентрација CO2 у затвореном простору премашила референтну
вредност од 1500 ppm, показујући да систем није био способан да испуни своје
потребне перформансе (Cornaro et al., 2013). Ова запажања сугеришу да би школе
имале користи од повећања вентилација спољним ваздухом или уклањањем CO2 кроз
пројектована решења. Међутим, већина школа се често суочава са недостатком буџета
и особља за одржавање, што може резултирати лошим квалитетом ваздуха у
затвореним просторијама.
4.3.2 Канцеларијски простор
Упркос постојању вентилационог система, унутрашња концентрација CO2 у
канцеларијама је често између два или три пута већа од атмосферске концентрације
CO2 од 407,8 ± 0,1 ppm (Le Quéré et al., 2019). Смернице у многим Европским земљама
(Финска, Норвешка, Шведска, Данска) препоручују да концентрација CO2 у
канцеларијама не би требало да прелази 1000 ppm (Küçükhüseyin, 2021). Слично, у
Јужној Кореји, концентрације CO2 морају се одржавати испод 1000 ppm у пословним
зградама. У Немачкој се као хигијенски водич примењује вредност од 1500 ppm. У
САД-у, многи локални грађевински кодови користе АSHRAE стандард од 20 cfm/особи
(10 l/s по особи), што одговара концентрацији CO2 у затвореном простору од 945 ppm
(Allen et al., 2016). Концентрација CO2 у затвореном простору у пословним зградама у
САД-у је такође регулисана ОSHA стандардом за CO2 од 5000 ppm (0,5 % CO2 у
ваздуху) у просеку током 8-часовног радног дана или АCGIH смерница која предлаже
вредност од 5000 ppm. Међутим, нека локална одељења у САД-у су много строжија,
попут Одељења за јавно здравље Масачусетса које користи смерницу од 800 ppm за
заузете зграде. Дакле, са изузетком према смерницама ОSHA, концентрација CO2 у
затвореном простору постављена као прихватљив ниво за канцеларијско унутрашње
окружење је испод 1000 ppm и неприхватљив CO2 ниво концентрације је изнад 2000
ppm (Hong et al., 2018). Истраживање о концентрацијама CO2 у затвореном простору у
канцеларијама је снажно повезано са проучавањем симптома везаних за изградњу, који
се такође називају синдромом болесне зграде, дефинисан као скуп симптома често
неидентификоване етиологије пријављене од стране станара зграда, посебно у
пословним зградама . Симптоми синдрома болесне зграде су повезани са заузетошћу у
зградама и смањују се када су појединци одсутни из зграда. Према радној групи
Светске здравствене организације (World Health Organization, 1983) симптоми су:
осећај суве слузокоже и коже, ментални замор, главобоља, висока учесталост
инфекција дисајних путева и кашаљ, мучнина и вртоглавица. У оквиру симптома,
посебна пажња је посвећена ефектима CO2 на учинак људског доношења одлука.
Ефекти вентилације на здравље и продуктивност могу се сумирати у следећих 5 тачака:
 већа вентилација смањује преношење заразних болести путем ваздуха;

14
  стопе вентилације испод 10 l/s по особи повезане су са значајно лошијом
преваленцијом од једног или више здравствених проблема или уочених исхода
квалитета ваздуха;
 вентилацијске стопе изнад 10 l/s по особи, до 20 l/s по особи, су повезане са
значајним смањењем преваленције симптома синдрома болесне зграде;
 побољшана вентилација може побољшати перформансе задатака и
продуктивност и
 вентилацијске стопе испод 0,5 измена ваздуха по сату представљају здравствени
ризик у стамбеним зградама нордијских земаља.
У односу на природну вентилацију, климатизација је често повезана са статистички
значајним повећањем преваленције једног или више симптома синдрома болесне
зграде. Неколико студија је открило јаку повезаност између концентрације CO2, стопе
вентилације и здравља у пословним зградама. Утврђена је позитивна корелација
између нивоа CO2 и једног или више симптома синдрома болесне зграде код половине
од 22 разматране студије у којима су вршена мерења концентрације CO2 са преко
30.000 субјеката у више од 400 зграда у Северној Америци, Европи и Азији. Закључили
су да се ризик од симптома синдрома болесне зграде смањује са CO2 концентрацијом
испод 800 ppm (Apte et al., 2000; Zhang et al., 2017a).
Правилне методе вентилације су важне за укупну енергетску ефикасност пословних
зграда. Да бисте изабрали енергетски најефикаснији и најздравији систем вентилације,
фактори као што су климатски услови, тип зграде и образац понашања станара треба
узети у обзир. Механички вентилациони систем се у великој мери користе у зградама
са топлом климом. Студија спроведена у граду Тајпеј показала је да је механичка
вентилација резултирала одговарајућом концентрацијама CO2 и собном температуром.
Концентрације CO2 у затвореном простору у згради су одржаване између 450 ppm и
750–850 ppm током радног времена. С друге стране, природна вентилација помоћу
отварања прозора често доводи до нездравих нивоа загађивача у затвореном простору
и прекомерног губитка енергије. Међутим, систем природне вентилације кроз отварање
прозора је уштеда енергије и еколошки прихватљиво решење за побољшање
вентилације у затвореном простору у канцеларијским окружењима. Ипак, лоше
дизајнирана природна вентилација може постати извор загађивача и алергена
спољашњег или унутрашњег порекла, подижући изложеност и повећање здравственог
ризика уместо да се смањује. Изложеност спољним загађивачима није само повезана са
природном вентилацијом, док већина система механичке вентилације укључује
ефикасне системе филтрације и/или пречишћавање ваздуха за смањење изложености
спољним загађивачима. Неке студије су указале на то да мешовити системи
вентилације често нуде добар баланс квалитета ваздуха и уштеде енергије (Ezzeldin and
Rees, 2013; Gou et al., 2014).
4.3.3 Подземна возила јавног превоза
Возила јавног превоза, на пример подземни метро системи, убрзано се развијају широм
света због све веће потражње за зеленим транспортом и одрживим развојем. Под
земљом метро системи чине већину јавног превоза у многим метрополама. На пример,
у смислу броја путника по километру, подземни превоз чини 48% јавног превоза у
агломерацији Париза, много више од аутобуса (19 %) или возова (33 %), а овај број је
чак и већи у општинама Париза (око 80%), (Prud’homme et al., 2012). У 2020. години
подземни метро систем је чинио 84% укупног транспорта Барселоне (енгл. Transports
Metropolitans de Barcelona, TMB), мрежа од 20.614,34 путника по километру (Transports
Metropolitans de Barcelona, TMB, 2021). Ово је преведено на годишњу потражњу од
217,93 милиона подземних путовања метроом, док су аутобуска путовања чинила 35 %,

15
што указује да је подземни метро систем био преферирани транспортни режим за
грађане Барселоне. У метрополитанској области Лондона представљена су подземна
путовања са 32,7% укупног транспорта од јануара 2011. до маја 2021. године, док је
аутобуска путовања чинило 59,2% (41.001 милион путовања) (Transports for London,
2021). Глобални број корисника подземних метро система у сталном је порасту
последњих година у метрополитанским градовима. У 2017-тој години, 182 метро
система у свету су чинили укупан годишњи број путника од 53,768 милиона путника,
са годишњом стопом раста од 8716 милиона путника на посао у последњих шест
година (The UITP Observatory of Automated Metros, 2018). Шангај, просперитетан и
густо насељен град са једним од највећих урбаних подземних система метроа у у свету,
у просеку 2014. године дневно је било 8 милиона путника, 10,3 милиона у априлу 2015
и рекорд са 11,3 милиона у марту 2017. (Xu and Hao, 2017). Слично томе, систем
метроа Мексика, један од највећих градова на свету са око 20 милиона људи, имали су
4,2 милиона путника који путују свакодневно у 2016. години, скоро 21% укупне
популације (Mugica-Álvarez et al., 2012). Овај образац се може екстраполирати на многе
градове различитих величина како би се разумео значај подземних метро система.
Слика 5 сумира проток путника за различите градове.

Слика 5. Проток путника

Неколико студија наводи да путници проводе између 20 и 40 минута дневно у

метроима и око 10 до 20 минута унутар станица. Током овог времена, путници су
изложени штетним загађујучим честицама које могу довести до здравствених
проблема. Истраживачи широм света посвећују све већу пажњу здрвстевним ризицима
од изложености честицама у подземним метро системима у градовима као на пример
Барселона, Хелсинки, Стокхолм, Лондон, Мексико, Лос Анђелес, Шангај... У 2022.
години већина студија литературе се фокусира на изложеност честицама PM10 и PM2,5,
PM заједно са CO2 и биоаеросолима (Coleman et al., 2018; Grydaki et al., 2021; Jo et al.,
2020; Triadó-Margarit et al., 2017).
Само неколико студија се фокусирало само на CO2, углавном користећи теоретске
моделе за предвиђање квалитета ваздуха унутар подземних метро система (Wang et al.,
2017).

Главни фактори који утичу на нивое изложености загађујучим честицана у подземним

метро система се могу класификовати у две велике категорије:

16
  категорија везана за факторе као што су квалитет вентилације вагона, време
услуге, брзина воза, фреквенција возова, точкови и кочнице, време путовања и
путничка мрежа и
 фактори који се односе на подземне метро платформе као што је подземна
вентилација станице, путнички нето проток у подземним метро платформама,
врата платформе, материјали за шине и спољашње окружење.
Већина ових фактора је међусобно повезана. На пример, краће време путовања на
посао има двоструки ефекат на нето проток путника јер ће неке станице имати већи
број путника док ће друге остати мање заузете током дужих временских периода. У
зависности од брзине воза и димензија тунела, ваздух гурнут од предње стране и
ваздух усисан иза воза (ефекат клипног ветра), ће генерисати мање или више
интензивне ваздушне струје у близини платформе (Moreno et al., 2014). Вентилација је
један од најефикаснијих начина за оптимизацију комплекса физичког окружења у
систему подземног метроа. Слика 6 сумира главне аспекте вентилације у возилима
подземног транспорта. С једне стране, вентилација контролише температуру, влажност
и квалитет ваздуха да би се обезбедила људска удобност и здравље. С друге стране,
вентилација носи потенцијалне ризике ширења загађивача ваздуха или преношења
загађивача на отвореном и производи континуирану буку. Дакле, ефикасан систем
вентилације треба да помогне у одржавању квалитета ваздуха и удобности путника
ограничавајући загађиваче ваздуха са спољашње средине животне средине (Godish,
1996; Jaakkola and Miettinen, 1995).

Слика 5. Главни аспекти вентилације

Подељени режими вентилације подземних метро станица у три режима рада (Wang et
al. 2017):
1) отворени режим рада - ограничен је на ваздух који се размењује између унутрашњег
и спољашњег окружења кроз вентилаторе, канале и друге објекте;
2) затворени режим рада - обезбеђује свеж ваздух путницима помоћу система за
климатизацију уз свеж ваздух уведен са улаза и излаза станица; и
3) систем врата на платформи - где станица користи системе за климатизацију за
хлађење и у тунелима се користи клипно дејство вентилација или механичка
вентилација за размену ваздуха са спољном атмосфером.

17
За вентилацију унутар метроа, механичку вентилацију, то јест климатизацију је
најефикаснији систем вентилације за контролу квалитета ваздуха уклањањем
загађивача.
Упркос томе, под земљом вагони метроа су показивали 20–50 % веће концентрације
CO2 од оних у надземним вагонима у систему метроа Тајпеја. Издисање путника у
комбинацији са слабом вентилацијом унутар простора у вагонима метроа је довело до
вредности концентрације CO2 које прелазе границу од 1000 ppm које је предложила
тајванска EPA за 8h (Cheng et al., 2012; Cheng and Yan, 2011). Сличне концентрације
CO2 мерене су унутар подземних вагона метроа Лос Анђелеса (САД) подземни метро
систем, где је ниво CO2 достигао вреност од 1200 ppm углавном због накупљања CO2
унутар воза (Kam et al., 2011). Истраживачка студија је спровела кампању темељног
праћења која се састојала од од 3528 узорака концентрације CO2 у вагону измерених на
100 станица (44% од 251 станице) града у северној Кини. Од четири разматране линије
(наранџаста, плава, црвена и жута линија), само једна линија (жута линија) је била
изнад земље, док је остатак био под земљом. Утицај фактора као што су врата
платформе и густина путника били су темељно истражени. Резултати су показали да се
концентрација CO2 кретала између 650 и 5525 ppm, где је најнижа концентрација CO2
примећена на станицама опремљеним затвореним перонским екраном врата (плава и
наранџаста линија), а следе она са платформом до пола висине екранских врата (жута),
док су оне станице без перонских паравана врата показала највећу концентрацију CO2
у вагонима метроа (црвена линија). Линије са максималним бројем путника током
вршних сати (8 до 8,4 p/m2) показала је најнижу концентрацију CO2 унутар вагона
метроа, углавном зато што су били опремљени са платформским екранским вратима.
Платформска врата смањују размену протока ваздуха између перона са путницима који
чекају воз и окружења унутар вагона метроа. Друга студија је мерила концентрацију
CO2 у 100 подземних станица метроа Сеула да се одреди који фактори животне
средине и карактеристике подземља (станична површина, година изградње, број
путника и сл.) највише утичу на квалитет ваздуха на станицама. Просечна
концентрација CO2 је била 563,1±77,2 ppm са пиком од 652,3±55,6 ppm. Концентрација
CO2 показује позитивну корелацију са бројем путника и површином станице, док није
утврђена корелација са годином изградње (Hwang et al., 2017b). Пријављене су високе
концентрације CO2 у другој студији спроведеној на 108 станица (надземних и
подземних) у Сеулу, где је концентрација CO2 усвојена као индикатор ефикасности
система вентилације (Park andHa, 2008). Концентрација CO2 у унутрашњим вагонима
се кретала од 1153 ppm до 3377 ppm током вршних часова, са просечном вредношћу од
1775 ppm, премашујући праг вредности од 1000 ppm због недостатка довода свежег
ваздуха у унутрашњост возова. Ово наглашава снажну корелацију између
концентрације CO2 и великог броја путника (Li et al., 2006).
Велика варијабилност концентрација CO2 у метро системима широм света сугерише да
решења за уклањање CO2 могу увелико варирати, а можда се и не ослањати искључиво
на инжењерска решења, али и на доступност услуга и прилагођавања понашања у
вршним сатима. Успешно дизајнирани вентилациони системи у подземном транспорту
доказали су да је могуће минимизирати и контролисати концентрацију CO2 у
затвореном простору. Међутим, већина радова у литератури и даље наводе
концентрације CO2 до 8,3 пута веће него концентрација CO2 у атмосфери (407,8±0,1
ppm). Дакле, под земљом метро вагони показују велики потенцијал за уградњу
технологија за минимизирање CO2.

18
Закључак
Услед интезивног технолошког развоја данашњице животна средина је изложена
разним изворима загађења. Један од главних чинилица загађења узрокованих људским
деловањем представља емисија CO2. Циркуларна економија представља један од
система и начина да се отпад, емисија и цурење енергије минимизирају пре свега
употребом обновљивих извора енергије, и радом на фомирању кружног циклуса
ресурса. Технологије за хватање и складиштење угљеника (енгл. Carbon Capture and
Storage, CCS, и енгл. Carbon Capture and Utilization, CCU) представљају битан напредак
у смањењу емисија CO2 јер прикупљају CO2 са великих тачака извора као што су
рафинерије и електране. Квалитет ваздуха у затвореним окружењима представља
потенцијалан простор за генерисање већих концентрација CO2, што представља изазов
за друшто јер је већински део људске популације у добу данашњице условљено да
проводи већи део времена у затвореном окружењу. Такав услов са собом повлачи један
од главних проблема данашњице – квалитет ваздуха. На основу анализа приказаних у
раду за школска, канцеларијска и окружења подземног јавног превоза, од кључног је
значаја пре свега радити на минимизирању извора загађења. Са аспекта смањења
загађења у затвореним просторима битан сегмент представља вентилациони систем
чијом се оптимизацијом утиче на побољшање квалитета ваздуха. Поједина подручја
захтевају системе механичке вентилације, док се системима природне вентилације
могу постићи добри резултати.
Разна технолошка достигнућа пружају могућност решења и смањења овог проблема,
док је одлучујући фактор ка минимизирању овог проблема развој људке свести о
окружујућој околини и примена свакодневних кракторочних решења (на пример
одабир превозног средства који не утиче на емисију CO2 ) која ће временом условити
дугорочне резултате.

19
Литература
Keim,R.G.,2019.https://scholar.google.com/scholar_lookup?title=The%20Future%20Is%20Now%3A
%20Science%20for%20Achieving%20Sustainable%20Development&author=R.G.%20Keim&public
ation_year=2019
Intergovernmental Panel on Climate Change, 2015. Drivers, trends and mitigation. Clim. Chang.
2014. Mitig. Clim. Chang., 351–412 https://doi.org/10.1017/cbo9781107415416.011
Church, J.A., Clark, P.U., Cazenave, A., Gregory, J.M., Jevrejeva, S., Levermann, A., Merrifield,
M.A., Milne, G.A., Nerem, R.S., Nunn, P.D., Payne, A.J., Pfeffer, W.T., Stammer, D., Unnikrishnan,
A.S., 2013 https://digitalcommons.humboldt.edu/hsuslri_state/25/
Landrum, L., Holland, M.M., 2020. Extremes become routine in an emerging new Arctic. Nat. Clim.
Chang. 10, 1108–1115. https://doi.org/10.1038/s41558-020-0892-z.
Le Quéré, C., Barbero, L., Hauck, J., Andrew, R.M., Canadell, J.G., Sitch, S., Korsbakken, J.I., 2019.
Global carbon budget 2016 global carbon budget 2016. Earth Syst. Sci. Data, 2141–2194
https://doi.org/10.5194/essd-11-1783-2019.
Intergovernmental Panel on Climate Change, 2015. Drivers, trends and mitigation. Clim. Chang.
2014. Mitig. Clim. Chang., 351–412 https://doi.org/10.1017/cbo9781107415416.011
Smith, L.V., Tarui, N., Yamagata, T., 2021. Assessing the impact of COVID-19 on global fossil fuel
consumption and CO2 emissions. Energy Econ. 97, 105170. https://doi.org/10.
1016/J.ENECO.2021.105170.
Forster, P.M., Forster, H.I., Evans, M.J., Gidden, M.J., Jones, C.D., Keller, C.A., Lamboll, R.D.,
Quéré, C.Le, Rogelj, J., Rosen, D., Schleussner, C.F., Richardson, T.B., Smith, C.J., Turnock, S.T.,
2020. Current and future global climate impacts resulting from COVID-19. Nat. Clim. Chang. 10,
913–919. https://doi.org/10.1038/s41558-020-0883-0.
European Comission, 2020. Circular Economy Action Plan. Brussels, Belgium.
Piggot, G., Verkuijl, C., Asselt, H.Van, Lazarus, M., Piggot, G., Verkuijl, C., Asselt, H.Van, Lazarus,
M., Piggot, G., Verkuijl, C., Lazarus, M., 2020. Curbing fossil fuel supply to achieve climate goals
curbing fossil fuel supply to achieve climate goals. Clim. Policy 20, 881–887.
https://doi.org/10.1080/14693062.2020.1804315.
Carus, M., Dammer, L., Raschka, A., Skoczinski, P., 2020. Renewable carbon: key to a sustainable
and future-oriented definition, strategy, measures and potential. Greenh. Gases Sci. Technol. 505,
488–505. https://doi.org/10.1002/ghg.1992.
European Comission, 2020. Renewable Energy in Europe. Brussels, Belgium.
Goeppert, A., Czaun, M., Prakash, K., SuryaOlah, G.A., 2012b. Air as the renewable carbon source of
the future : an overview of CO2 capture from the atmosphere. Energy Environ. Sci. 2, 7833–7853.
https://doi.org/10.1039/c2ee21586a.
Wilberforce, T., Olabi, A.G., Sayed, E.T., Elsaid, K., Abdelkareem, M.A., 2021. Progress in carbon
capture technologies. Sci. Total Environ. 761, 143203. https://doi.org/10.1016/j.
scitotenv.2020.143203
Cuéllar-Franca, R.M., Azapagic, A., 2015. Carbon capture, storage and utilization technologies:a
critical analysis and comparison of their life cycle environmental impacts. J. CO2 Util.
https://doi.org/10.1016/j.jcou.2014.12.001.
CO2 Value Europe, 2021. About CCU.
Olajire, A.A., 2013. A review of mineral carbonation technology in sequestration of CO2. J. Pet. Sci.
Eng. 109, 364–392. https://doi.org/10.1016/j.petrol.2013.03.013.
Lackner, K.S., Brennan, S., Matter, J.M., Park, A.H.A., Wright, A., Van Der Zwaan, B., 2012. The
urgency of the development of CO2 capture from ambient air. Proc. Natl. Acad. Sci. U. S. A. 109,
13156–13162. https://doi.org/10.1073/pnas.1108765109.
Heal, M.R., Kumar, P., Harrison, R.M., 2012. Particles, air quality, policy and health. Chem. Soc.
Rev. 41, 6606–6630. https://doi.org/10.1039/c2cs35076a.
Kraakman, N.J.R., González-Martín, J., Pérez, C., Lebrero, R., Muñoz, R., 2021. Recent advances in
biological systems for improving indoor air quality. Rev. Environ. Sci. Biotechnol. 0123456789.
https://doi.org/10.1007/s11157-021-09569-x.

20
Leung, D.Y.C., 2015. Outdoor-indoor air pollution in urban environment: challenges and opportunity.
Front. Environ. Sci. 2, 1–7. https://doi.org/10.3389/fenvs.2014.00069.
Shen, G., Du, W., Luo, Z., Li, Y., Cai, G., Lu, C., Qiu, Y., Chen, Y., Cheng, H., Tao, S., 2020b.
Fugitive emissions of CO and PM2.5 from indoor biomass burning in chimney stoves based on a
newly developed carbon balance approach. Environ. Sci. Technol. Lett. 7, 128–134.
https://doi.org/10.1021/acs.estlett.0c00095.
Sexton, K., Callahan, M.A., EF, B., Sain, C.G., Wood, W.P., 1995. Informed decisions about
protecting and promoting public health: rationale for a National Human Exposure Assessment Survey.
J. Expo. Anal. Environ. Epidemiol. 5, 233–256.
Weschler, C.J., 2009. Changes in indoor pollutants since the 1950s. Atmos. Environ. 43, 153–169.
https://doi.org/10.1016/j.atmosenv.2008.09.044.
World Health Organization, 2021. Household Air Pollution and Health.
Kim, H., Kim,W.H., Kim, Y.Y., Park, H.Y., 2020. Air pollution and central nervous system disease: a
review of the impact of fine particulate matter on neurological disorders. Front. Public Heal. 8, 1–12.
https://doi.org/10.3389/fpubh.2020.575330.
Cedeño Laurent, J.G., MacNaughton, P., Jones, E., Young, A.S., Bliss, M., Flanigan, S., Vallarino, J.,
Chen, L.J., Cao, X., Allen, J.G., 2021. Associations between acute exposures to PM 2.5 and carbon
dioxide indoors and cognitive function in office workers: a multicountry longitudinal prospective
observational study. Environ. Res. Lett. 16,094047. https://doi.org/10.1088/1748-9326/ac1bd8.
Gibson, J., Loddenkemper, R., Sibille, Y., Lundback, B., 2019. Indoor environment. In: Gibson,G.J.,
Loddenkemper, R., Sibille, Y., Lundbäck, B. (Eds.), The European Lung. White Book,pp. 112–123.
US EPA, 2021. Biological Pollutants’ Impact on Indoor Air Quality. https://www.epa.gov/ indoor-air-
quality-iaq/biological-pollutants-impact-indoor-air-quality
Michel, M., Sereme, Y., Mezouar, S., Vitte, J., 2022. Indoor environmental allergens. Encyclopedia of
Respiratory Medicine, 2nd ed. Elsevier Inc. https://doi.org/10.1016/b978-0-12-801238-3.11492-8.
Tang, J.W., Bahnfleth, W.P., Bluyssen, P.M., Buonanno, G., Jimenez, J.L., Kurnitski, J., Li, Y.,
Miller, S., Sekhar, C., Morawska, L., Marr, L.C., Melikov, A.K., Nazaroff, W.W., Nielsen, P.V.,
Tellier, R., Wargocki, P., Dancer, S.J., 2021. Dismantling myths on the airborne transmission of
severe acute respiratory syndrome coronavirus-2 (SARS-CoV-2). J. Hosp. Infect. 110, 89–96.
https://doi.org/10.1016/j.jhin.2020.12.022
Greenhalgh, T., Jimenez, J.L., Prather, K.A., Tufekci, Z., Fisman, D., Schooley, R., 2021. Ten
scientific reasons in support of airborne transmission of SARS-CoV-2. Lancet https://
doi.org/10.1016/S0140-6736(21)00869-2.
Bernstein, J.A., Alexis, N., Bacchus, H., Bernstein, I.L., Fritz, P., Horner, E., Li, N., Mason, S.,Nel,
A., Oullette, J., Reijula, K., Reponen, T., Seltzer, J., Smith, A., Tarlo, S.M., 2008. The health effects
of nonindustrial indoor air pollution. J. Allergy Clin. Immunol. 121,585–591.
https://doi.org/10.1016/j.jaci.2007.10.045.
World Health Organization, 2010. WHO guidelines for indoor air quality: selected pollutants. WHO
Guidelines for Indoor Air Quality: Selected Pollutants
Vulimiri, S.V., Margaret Pratt, M., Kulkarni, S., Beedanagari, S., Mahadevan, B., 2017. Reproductive
and developmental toxicity of solvents and gases. Reproductive and Developmental Toxicology.
Elsevier Inc. https://doi.org/10.1016/B978-0-12-804239-7.00021-4.
Heal, M.R., Kumar, P., Harrison, R.M., 2012. Particles, air quality, policy and health. Chem. Soc.
Rev. 41, 6606–6630. https://doi.org/10.1039/c2cs35076a.
Öberg, M., Jaakkola, M.S., Woodward, A., Peruga, A., Prüss-Ustün, A., 2011. Worldwide burden of
disease from exposure to second-hand smoke: a retrospective analysis of data from 192 countries.
Lancet 377, 139–146. https://doi.org/10.1016/S0140-6736(10)61388-8.
Seals, B., Krasner, A., 2020. Health effects fromgas Stove Pollution. https://doi.org/10.1097/
00004032-200205000-00017.
Mendell, M.J., Heath, G.A., 2005. Erratum: do indoor pollutants and thermal conditions in schools
influence student performance? A critical review of the literature (Indoor air 15:1 (27–52)). Indoor
Air 15, 67. https://doi.org/10.1111/j.1600-0668.2005.00329.x.
Gaskin, J., Coyle, D., Whyte, J., Krewksi, D., 2018. Global estimate of lung cancer mortality
attributable to residential radon. Environ. Health Perspect. 126, 1–8.
https://doi.org/10.1289/EHP2503.

21
Shen, G., Ainiwaer, S., Zhu, Y., Zheng, S., Hou, W., Shen, H., Chen, Y., Wang, X., Cheng, H.,Tao,
S., 2020a. Quantifying source contributions for indoor CO2 and gas pollutants based on the highly
resolved sensor data. Environ. Pollut. 267, 115493. https://doi.org/10.1016/j.envpol.2020.115493.
Patel, S., Sharma, S., 2021. Respiratory Acidosis. Treasure Island (FL).
Azuma, K., Kagi, N., Yanagi, U., Osawa, H., 2018. Effects of low-level inhalation exposure to carbon
dioxide in indoor environments: a short review on human health and psychomotor performance.
Environ. Int. 121, 51–56. https://doi.org/10.1016/J.ENVINT.2018.08.059.
Herren, T., Achermann, E., Hegi, T., Reber, A., Stäubli, M., 2017. Carbon dioxide narcosis due to
inappropriate oxygen delivery: a case report. J. Med. Case Rep. 11, 4–7. https://doi.
org/10.1186/s13256-017-1363-7.
Shriram, S., Ramamurthy, K., Ramakrishnan, S., 2019. Effect of occupant-induced indoor CO2
concentration and bioeffluents on human physiology using a spirometric test. Build. Environ. 149,
58–67. https://doi.org/10.1016/j.buildenv.2018.12.015.
Schibuola, L., Tambani, C., 2020. Indoor environmental quality classification of school environments
by monitoring PM and CO2 concentration levels. Atmos. Pollut. Res. 11, 332–342.
https://doi.org/10.1016/J.APR.2019.11.006.
OSHA, 1987. Sampling and Analytical Methods: Carbon Dioxide in Work-place Atmospheres
[WWW Document].
ASHRAE, 2018. ANSI/ASHRAE Addendum d to ANSI/ASHRAE Standard 62.1-2016. Ventilation
for Acceptable Indoor Air Quality. 8400, pp. 1–
Becerra, J.A., Lizana, J., Gil,M., Barrios-Padura, A., Blondeau, P., Chacartegui, R., 2020.
Identification of potential indoor air pollutants in schools. J. Clean. Prod. 242. https://doi.
org/10.1016/j.jclepro.2019.118420.
Regional Enviornmental Center, 2014. worlwho. European Union. https://doi.org/10.2788/ 99220.
Kephalopoulos, S., Csobod, E., Bruin, B.de, Y, DOF, 2014. Guidelines for within healthy
environments within European schools. Co-published by the European Commission’s Directorates
General for Health and Consumers and Joint Research Centre, Luxembourg
https://doi.org/10.2788/89936.
ESFA, 2016. Guidelines on ventilation, thermal comfort and indoor air quality in schools.
Building Bulletin 101. Draft for Public Consultation. Dep. Educ. 109.
Santamouris, M., Synnefa, A., Asssimakopoulos, M., Livada, I., Pavlou, K., Papaglastra, M., Gaitani,
N., Kolokotsa, D., Assimakopoulos, V., 2008. Experimental investigation of the air flow and indoor
carbon dioxide concentration in classrooms with intermittent natural ventilation. Energy Build. 40,
1833–1843. https://doi.org/10.1016/j.enbuild.2008.04.002.
Cornaro, C., Paravicini, A., Cimini, A., 2013. Monitoring indoor carbon dioxide concentration and
effectiveness of natural trickle ventilation in a middle school in Rome. Indoor Built Environ. 22, 445–
455. https://doi.org/10.1177/1420326X11430099.
Le Quéré, C., Barbero, L., Hauck, J., Andrew, R.M., Canadell, J.G., Sitch, S., Korsbakken, J.I., 2019.
Global carbon budget 2016 global carbon budget 2016. Earth Syst. Sci. Data, 2141–2194
https://doi.org/10.5194/essd-11-1783-2019.
Küçükhüseyin, Ö., 2021. CO₂ monitoring and indoor air quality. REHVA Eur. HVAC J. 58,
54–59.
Allen, J.G., MacNaughton, P., Satish, U., Santanam, S., Vallarino, J., Spengler, J.D., Spengler, 2016.
Associations of cognitive function scores with carbon dioxide, ventilation, and volatile organic
compound exposures in office workers: a controlled exposure study of green and conventional office
environments. Environ. Health Perspect. 124 (6), 805–812.https://doi.org/10.1289/ehp.1510037.
Hong, T., Kim, J., Lee, M., 2018. Integrated task performance score for the building occupants based
on the CO2 concentration and indoor climate factors changes. Appl. Energy 228, 1707–1713.
https://doi.org/10.1016/j.apenergy.2018.07.063.
World Health Organization, 1983. Indoor air pollutants : exposure and health effects : report on a
WHO meeting, Nördlingen, 8-11 June 1982. Copenhagen: World Health Organization, Regional
Office for Europe, ©1983. (Ed.). World Health Organization, Regional Office for Europe,
Copenhagen.

22
Apte, M.G., Fisk, W.J., Daisey, J.M., 2000. Associations between indoor CO2 concentrations and sick
building syndrome. Indoor Air J. 10 (4), 246–257. https://doi.org/10.1034/j. 1600-
0668.2000.010004246.x.
Zhang, X., Wargocki, P., Lian, Z., 2017a. Physiological responses during exposure to carbon dioxide
and bioeffluents at levels typically occurring indoors. Indoor Air 27, 65–77.
https://doi.org/10.1111/ina.12286.
Ezzeldin, S., Rees, S.J., 2013. The potential for office buildings with mixed-mode ventilation and low
energy cooling systems in arid climates. Energy Build. 65, 368–381. https://doi.
org/10.1016/j.enbuild.2013.06.004.
Prud’homme, R., Koning,M., Lenormand, L., Fehr, A., 2012. Public transport congestion costs: the
case of the Paris subway. Transp. Policy 21, 101–109. https://doi.org/10.1016/j. tranpol.2011.11.002.
Transports Metropolitans de Barcelona (TMB), 2021. Basic Data TMB 2021. Barcelona
Transports for London, 2021. Public Transport Journyes by Type of Transport [WWW Document].
The UITP Observatory of Automated Metros, 2018. World Metro Figures September 2018, pp. 1–8.
Xu, B., Hao, J., 2017. Air quality inside subway metro indoor environment worldwide: a review.
Environ. Int. 107, 33–46. https://doi.org/10.1016/j.envint.2017.06.016
Mugica-Álvarez, V., Figueroa-Lara, J., Romero-Romo, M., Sepúlvea-Sánchez, J., López- Moreno, T.,
2012. Concentrations and properties of airborne particles in the Mexico City subway system. Atmos.
Environ. 49, 284–293. https://doi.org/10.1016/j. atmosenv.2011.11.038.
Coleman, K.K., Nguyen, T.T., Yadana, S., Hansen-Estruch, C., Lindsley, W.G., Gray, G.C., 2018.
Bioaerosol sampling for respiratory viruses in Singapore's mass rapid transit network. Sci. Rep. 8, 1–
7. https://doi.org/10.1038/s41598-018-35896-1.
Wang, Y., Li, J., Li, X., 2017. Subway simulation of CO2 concentration during close mode operation.
Sustain. Cities Soc. 28, 201–208. https://doi.org/10.1016/j.scs.2016.09.007.
Moreno, T., Pérez, N., Reche, C., Martins, V., de Miguel, E., Capdevila, M., Centelles, S.,
Minguillón, M.C., Amato, F., Alastuey, A., Querol, X., Gibbons, W., 2014. Subway platform air
quality.Assessing the influences of tunnel ventilation, train piston effect and station design. Atmos.
Environ. 92, 461–468. https://doi.org/10.1016/j.atmosenv. 2014.04.043.
Godish, T., 1996. Relationships between ventilation and indoor air quality: a review. Indoor Air 6,
135–145. https://doi.org/10.1111/j.1600-0668.1996.00010.x.
Cheng, Y., Liu, Z., Yan, J., 2012. Comparisons of PM10, PM 2.5, particle number, and CO2 levels
inside metro trains traveling in underground tunnels and on elevated tracks. Aerosol Air Qual. Res. 2,
879–891. https://doi.org/10.4209/aaqr.2012.05.0127.
Gao, Y., Chen, F., Wang, Z., 2019. The distribution and influential factors of PM2.5 and CO2 in
urban rail carriages. Indoor Built Environ. 28, 1383–1395. https://doi.org/10.1177/
1420326X19841109.
Hwang, S.H., Park, W.M., Park, J.B., Nam, T., 2017b. Characteristics of PM10 and CO2
concentrations on 100 underground subway station platforms in 2014 and 2015. Atmos. Environ. 167,
143–149. https://doi.org/10.1016/j.atmosenv.2017.08.019.
Park, D., Ha, K., 2008. Characteristics of PM10, PM2.5, CO2 and CO monitored in interiors and
platforms of subway train in Seoul, Korea. Environ. Int. 34, 629–634. https://doi.
org/10.1016/j.envint.2007.12.007.
Li, T., Bai, Y., Liu, Z., Liu, J., Zhang, G., Li, J., 2006. Air quality in passenger cars of the ground
railway transit system. Science (80-.) 367, 89–95. https://doi.org/10.1016/j.scitotenv. 2006.01.007.

23