Ekološki intervjui u doba korone - april 2022.

godine
GODINA III - BROJ 20 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone

Prof.dr Vera Arežina, Fakultet političkih nauka Univerziteta u

Beogradu

„Moramo obezbediti bolju ekološku bezbednost Srbiji“

Na početku ovog intervjua zamolio bih Vas nam kažete kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne

sredine u Srbiji?

Kompleksno. Iako su usvojeni mnogi međunarodni sporazumi, zakoni i pravilnici koji se odnose na zaštitu životne sredine,

kao na primer Zakon o zaštiti vazduha i Zakon o klimatskim promenama i nova regulativa u domenu energetike krajem

2021. godine, ostaje pitanje njihove primene.

Najveći je problem što nismo definisali prioritete u Srbiji. Suočavamo se sa mnogim posledicama klimatskih promena kao

što su suše, požari i sve ekstremnije vremenske nepogode.

Osim toga, to su i zagađenost vazduha i vodnih resursa, problemi odlaganja otpada, prerade otpadnih voda i drugo.

Iako imamo regionalne deponije, desetak sanitarnih deponija i počelo se sa saniranjem nekih smetlišta, u Srbiji ima preko

2.000 registrovanih divljih deponija i mnogo divljih deponija koje nisu neregistrovane.
Da li su naši prioriteti zaštita vodnih resursa, pošumljavanje ili nešto treće?

Mnoge zemlje, kao na primer, Italija i Pakistan definisali su pošumljavanje kao jedan od prioriteta. Italija je u poslednje tri

godine posadila oko 300.000 stabala i obnovila šume na 30.000 hektara.

U Pakistanu su pre dve godine definisali da je to pošumljavanje, jer imaju samo oko 5 odsto šuma od ukupnog zemljišta.

Oni planiraju da zasade 10 milijardi stabala do 2023, a do sada su posadili više od tri miljarde stabala.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof.dr Vera Arežina

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Možete li nam dati ocenu rada nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Uglavnom nisu zainteresovani, iako ima mnogo onih koji odgovorno obavljaju svoje poslove.

Drugo, potrebno je uskladiti i unaprediti rad mnogih institucija, a posebno ekološke inspekcije i sudova.

U poslednje dve godine imamo mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata,

uglavnom protiv izvršilaca krivičnog dela šumske krađe, a svakog dana se susrećemo sa nekim novim problemima.

U Zrenjanjinu oko 75.000 ljudi već skoro dve decenije nema pitku vodu, zbog povećanih količina arsena. Nedavno je

pokrenut stečajni postupak nad fabrikom vode, iako se dugo čekalo da se izgradi ovo postrojenje za prečišćavanje vode za

piće.

Više od deset godina pratim kvalitet vode na javnim česmama sa izvorskom vodom u Beogradu.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, voda najčešće nije za piće ili je ponekad bezbedna za piće,

uz upotrebu filtera. Ta napomena za upotrebu filtera je tragikomična, jer je nezamislivo da se neko šeta do crkve Svete

Petke ili Hajdučke česme u Beogradu, uzima vodu i koristi filter.

Posebno je pitanje što na tim javnim česmama nigde nije obeleženo da voda nije ispravna za piće ili što na svom sajtu

objavljuju podatke o ispravnosti vode dva-tri meseca kasnije.

Navršile su se dve godine od kako smo u pandemiji korona virusa, pa nam recite da li je i koliko uticala na Vaše

lične i profesionalne aktivnosti?

Na početku pandemije bilo je važno organizovati online predavanja i vežbe na Fakultetu političkih nauka.

U letnjem semestru imali smo poseban izazov, jer smo sa oko 250 studenata druge godine osnovnih studija prvi put

realizovali online istraživanja, sa više od 2.000 popunjenih anketa. Takođe, sve međunarodne konferencije bile su online.

Prošlog leta učestvovala sam na takozvanoj hibridnoj „EKOnferenciji“ na Novom Beogradu, gde su osim profesora,

učestvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, UNDP, OEBS, EBRD, zatim iz nekih nevladinih organizacija, kao

i bankarskog i privrednog sektora. Ova pandemija dovela je do novih načina poslovanja.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof.dr Vera Arežina

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Poznato je da termin ekološka bezbednost uvela Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN), nakon usvajanja

„Rezolucije o međunarodnoj ekološkoj bezbednosti (1978. godine)ˮ, kao reakciju na Černobilјsku ekološku i

lјudsku katastrofu, a na predlog Mihaila Gorbačova. Kažite nam šta trenutno utiče na kvalitet i stanje ekološke

bezbednosti u Republici Srbiji?

Na kvalitet i stanje ekološke bezbednosti u našoj zemlji najviše utiče zagađenost vazduha, zatim slede ugrožavanje kvaliteta

vodnih resursa, problemi sa otpadom i sve ekstremnije vremenske nepogode.

Evropska ekološka agencija (EEA) objavila je upozoravajuće izveštaje da jedan od osam smrtnih slučajeva u Evropi ima veze

sa zagađenjem životne okoline, a najviše zbog zagađenja vazduha, buke ili lošeg kvaliteta vode.

Najviše je ugroženo stanovništvo na Balkanu, posebno u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 smrtnih slučajeva godišnje samo zbog zagađenja vazduha, od čega samo u

Beogradu ima oko 2.000 slučajeva.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof.dr Vera Arežina

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koje promene u ekološkom okruženju mogu uticati na slabljenje ekološke bezbednosti naše zemlje?

Osim navednih promena koje mogu ugroziti ekološku bezbednost naše zemlje, treba upozoriti i na opasnost od zastarelih

industrijskih postrojenja i termoelektrana koje nisu obnavljane.

Zatim, to su nova industrijska postrojenja koja se grade na poljoprivrednom zemljištu, kao na primer fabrika za preradu

guma u Zrenjaninu. Ova fabrika se gradi u blizini Carske bare, iako u tom gradu postoji industrijska zona.

Ekološku bezbednost mogu ugroziti postavljanje derivacionih mini-hidroelektrana i otvaranje novih rudnika, kao na primer u

Loznici i drugim naseljenim mestima gde su zastupljeni voćarstvo i druge poljoprivredne delatnosti.

Iako smo daleke 1900. izgradili hidrocentrale na Đetinji u Užicu i 1911. na Moravici u Ivanjici (u Ivanjici sa vodopadom),

posle više od jednog veka, meštani i aktivisti su onemogućili izgradnju lošeg koncepta derivacionih mini-hidroelektrana u

okolini Pirota, na Goliji, Staroj planini i drugim zaštićenim područjima, što bi primoralo meštane da migriraju i trajno ugrozilo

životnu sredini u tim oblastima.

Kakav je uticaj klimatskih promena na ekološku bezbednost i imamo li mi mehanizama da sprečimo eventualne

posledice?

Prema Pariskom sporazumu iz 2015, države članice Ujedinjenih nacija preuzele su obavezu da smanje gasove sa efektom

staklene bašte (GHG) da bi se zaustavio porast srednje globalne temperature na 1,5-2 stepena Celzijusa do kraja veka.

Na osnovu ovog sporazuma, svaka država ima Nacionalno utvrđeni doprinos (NDCs), te Srbija treba da smanji emisiju

gasova sa efektom staklene bašte na oko 10% do 2030. godine u poređenju sa emisijama u 1990. godini.

Mi možemo da primenimo neke preventivne mere kao, na primer kod odbrane od poplava (koordinacija institucija, obuka

kadrova, nabavka opreme, međunarodna saradnja sa susednim zemljama i slično). Takođe, na osnovu definisanih prioriteta

u našoj zemlji – pošumljavanje, obnovljivi izvori energije, smanjenje zagađenja vazduha i vodnih resursa, treba realizovati

više projekata kod Zelenog fonda za klimu (Green Climate Fund– GCF) koji raspolaže sredstvima oko 100 milijardi dolara.

Republika Srbija učestvuje sa još nekoliko zemalja u tri projekta koji se odnose na ublažavanje posledica klimatskih

promena u gradovima, zatim na finansiranje održive energije u industriji, transportu, poljoprivredi i drugo, a posebno je

značajan projekat primene novih tehnologija radi smanjenja gasova sa efektom staklene bašte u industriji, rudarstvu i

drugim sektorima.
 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof.dr Vera Arežina

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

U čemu je značaj merenja ugrožavanja i koji su problemi izgradnje sistema merenja ekološke bezbednosti u

sistemu nacionalne bezbednosti?

Pre desetak godina objavila sam knjigu „Problemi merenja ekološke bezbednosti” gde navodim da sistem merenja ekološke

bezbednosti mora biti jedinstven međunarodni sistem u koji će se uklopiti svi državni sistemi i sistemi u okviru država.

U radu „Procene uticaja klimatskih promena na ekološku bezbednost”, sa koautorom Nenadom Spasojevićem ukazujem na

značaj merenja ugrožavanja i procena kao oblika merenja ali i preventivnih mera radi poboljšanja životne sredine.

Na osnovu Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, naša zemlja je uradila predlog sistema praćenja, izveštavanja i

verifikacije (MRV), što je bitan instrument za praćenje napretka u sprovođenju Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDCs). Cilj

je uspostavljanje sistema za prikupljanje podataka i informacija iz svih sektora, analiziranje i donošenje politika i mera u

oblasti klimatskih promena. Osim usvajanja Zakona o klimatskim promenama, to se odnosi na usvajanje podzakonskih

akata, kao i Nacrta strategije niskougljeničnog razvoja, praćenje nivoa emisija GHG, praćenje toka klimatskog finansiranja

(domaće i međunarodno), jačanje kapaciteta i zapošljavanje u relevantnim institucijama koje će biti uključene u MRV

sistem. Dakle, koordinisano delovanje državnih institucija je preduslov očuvanja vrednosti u oblasti ekološke bezbednosti.

Na kojim programima i projektima trenutno radite?

Pišem knjigu o multinacionalnim kompanijama i problemima zaštite ekološke bezbednosti. Osim toga, pregovaram oko

projekata koji se odnose na obnovljive izvore energije, to jest veću primenu solarne energije, a u toku je projekat koji se

odnosi na promene u obrazovanju usled Covida, i poboljašanju obrazovanja o ekološkoj bezbednosti koji se realizuje u

saradnji sa kanadskim institutom (The Institute for 21st century questions).

Posebno sam ponosna što su me krajem prošle godine pozvali moji bivši studenti sa master studija da predstavim njihov

projekat „Ekolitika – zaštićena područja u Beogradu”.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Ekolitika

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Jeste li čuli za koncept „zelena ekonomija” i šta mislite da li može da doprinese unapređenju stanja životne

sredine kod nas?

„Zelenu ekonomiju” pominju britanski ekonomisti (Pirs, Markandija i Barbije) ’90-ih godina u Centru za ekološki održivu

ekonomiju u Londonu, a ovaj koncept se afirmiše 2012. godine na konferenciji UN-a o održivom razvoju RIO+20.

Prošle godine je UNDP uradio studiju o proceni mogućnosti za finansirenje „zelenih ekonomija“ u Srbiji i prelazak naših

preduzeća na energetski efikasnije poslovanje i veću primenu ekoloških standarda. Takođe, na osnovu Evropskog zelenog

dogovora (European Green Deal) i Samita u Sofiji 2020. godine, EU je namenila 9 milijardi evra bespovratne pomoći

državama Zapadnog Balkana za primenu „zelene ekonomije“ i transformaciju privrede i javnog sektora.
U okviru toga, u Srbiji će se izgraditi krak Transbalkanskog energetskog koridora koji će spojiti tržišta električne energije u

Rumuniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Italiji.

EU je najavila da je to deo investicija od 30 milijardi evra za projekte Evropskog zelenog dogovora i digitalizaciju na

Zapadnom Balkanu. Naravno da ti projekti mogu doprineti očuvanju životne sredine u Srbiji, ali ako su prethodno definisani

prioriteti kao i dugoročni i srednjeročni planovi u očuvanju prirodnih resursa, sprečavanje zagađenja životne sredine,

poboljšanje naplate troškova (zagađivač plaća) i drugo.

Ukratko, obezbediti da privreda i trgovina ne ugrožavaju životnu sredinu, a doprinose stvaranju kvalitetnih radnih mesta,

većem zapošljavanju i poštovanju ekoloških standarda.

Koji bi bio Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

To je dugotrajan proces koji počinje od vaspitanja, obrazovanja na svim nivoima, do socijalizacije i informisanja o održivom

razvoju i zaštiti životne sredine.

Takođe, to je i povećanje broja prijavljenih krivičnih dela i optužnih akata protiv ugrožavanja životne sredine.

Treba podsticati sve volonterske akcije i uvesti sistem nagrada za sve koji rade na očuvanju životne sredine. Na primer,

nagrada može biti nedelju dana besplatnog parkiranja u određenoj zoni za pobedu na konkursu za najlepši balkon ili za

zelene površine oko zgrada u Beogradu.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Daniela Cvetković, master analitičar zaštite životne sredine,

asistent na Univerzitetu Singidunum, studijski program Životna
sredina i održivi razvoj

„Najveći problem u očuvanju biodiverziteta je kršenje zakonskih

propisa u oblasti zaštite prirode i nedostatak kaznene politike“

Zamoliću Vas da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Prema svim mogućim indikatorima i u svim segmentima, stanje životne sredine u Srbiji je najblaže rečeno, na

nezadovoljavajućem nivou. Lista ekoloških problema je velika, ali navešću neke od najvećih: zagađenje voda, vazduha i

zemljišta, neadekvatno upravljanje otpadom, nekontrolisana seča šuma u zaštićenim područjima, ugrožavanje

biodiverziteta.

Reke zatrpane otpadom, u koje se izlivaju komunalne i industrijske otpadne vode, prekomerno zagađen vazduh usled

sagorevanja fosilnih goriva kako u individualnim ložištima, tako i u termoenergetskim postrojenjima, veliki broj divljih

deponija raspoređenih svuda, naročito blizu vodotokova i poljoprivrednih površina, samo su neki od primera koji oslikavaju

realnu ekološku krizu u kojoj se naša zemlja nalazi.

Ova ekološka kriza je nastala kao rezultat višegodišnje nebrige o životnoj sredini, nedovoljnog ulaganja u zaštitu životne

sredine, neadekvatne primene mera zaštite, kao i nepoštovanja zakonskih propisa. Svi ovi nagomilani ekološki problemi ne

samo da utiču negativno na životnu sredinu i živi svet, već narušavaju i kvalitet našeg života i zdravlje, a pogubne posledice

mogu imati i po ekonomiju i privredu u celini.

Raduje me činjenica da se, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja o ekologiji i životnoj sredini, koje je krajem prošle

godine sprovela nemačka Fondacija Hajnrih Bel (Heinrich Böll Stiftung), ekologija nalazi na listi prioriteta građana Srbije i da

su oni zainteresovani da se aktivno uključe u rešavanje ekoloških problema, naročito na planu klimatskih promena.
Međutim, kako bi se omogućilo efikasnije, sveobuhvatno i sistemsko rešavanje kompleksnih ekoloških problema i izazova,

pored učešća građana, neophodna je i veća uloga naučne i stručne javnosti u procesu odlučivanja o pitanjima koja se tiču

zaštite životne sredine.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Daniela Cvetković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

U kolikoj je meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusa je nesumnjivo uticala na sve aspekte našeg života, kako ličnog tako i profesionalnog. Prinudna

izolacija, socijalna distanca, povećana zabrinutost za sopstveno i zdravlje najbližih, za egzistenciju, promena uobičajenih

navika, nemogućnost putovanja, svi smo manje-više bili suočeni sa ovim izazovima tokom pandemije.

Pojava pandemija zaraznih bolesti tokom istorije ljudske civilizacije nisu novina. Neke od najsmrtonosnijih pandemija bile su

Bubonska kuga (XIV vek) koja je izazvala smrt 60% evropske i trećine ondašnje svetske populacije i Španska groznica (XX

vek) koja je usmrtila preko 50 miliona ljudi.

Pandemija korona virusa koja traje već 2 godine, jedna je od najvećih pretnji po globalno zdravlje i ekonomiju koju je

doživelo čovečanstvo od početka XXI veka. Društveno-ekonomska kriza prouzrokovana aktuelnom pandemijom je pokazatelj

u kojoj meri su naše zdravlje i opstanak usko povezani sa očuvanom prirodom.

Sve je više naučnih dokaza koji govore o uzročno-posledičnoj povezanosti degradacije životne sredine i eksploatacije

prirodnih resursa i pojave pandemija. („Degradacija prirode i pandemije“ – Daniela Cvetković)

Ovu pandemiju koja nas je zadesila trebalo bi shvatiti kao jednu vrstu opomene da ubuduće treba da se odgovornije

ponašamo prema prirodi koja nas okružuje jer se veruje da postoji više od milion neidentifikovanih virusa za koje se zna da

mogu da utiču na čoveka i da sledeći virus može biti još smrtonosniji.

Osim na naš svakodnevni, pandemija je uticala i na naš poslovni život. Promene u načinu poslovanja pored privrednog

doživeo je i obrazovni sektor. Pandemija je uzrokovala zatvaranje škola širom sveta, a nastava se iz klasične učionice

premestila u virtuelnu. Obrazovni sistem je doživeo svoju digitalnu transformaciju tokom pandemije, a informacione

tehnologije svoju praktičnu primenu u obrazovnom procesu.

Zahvaljujući odličnoj tehničkoj opremljenosti i digitalnoj osposobljenosti nastavnog kadra, na Univerzitetu Singidunum je

odmah nakon uvođenja vanrednog stanja uspostavljen nov način izvođenja nastave putem online platforme Microsoft

Teams. Iako zatečeni novonastalim vanrednim okolnostima, nastavnici i studenti su se brzo prilagodili alternativnom formatu

nastave na daljinu i iskoristili sve njegove prednosti.

Ova platforma integriše više inovativnih alata koji omogućavaju interaktivnu online nastavu, to jest, direktnu audio i video

komunikaciju između profesora i studenata, postavljanje i deljenje nastavnih sadržaja (prezentacija, tekstualnih, audio i

video materijala), kreiranje zadataka, testova, kao i ocenjivanje studenata, pa je zato široko prihvaćena kod većeg broja

obrazovnih institucija širom sveta.

Naši studenti su takođe pozitivno ocenili efektivnost online nastave i istakli brojne prednosti: mogućnost bržeg i lakšeg

pristupa nastavnim materijalima, brža razmena informacija sa profesorima i kolegama, fleksibilnost u radu, ušteda vremena,

novca, mogućnost udaljenog prisustva sa lokacije koja im najviše odgovara, pa je u vezi s tim primećena i veća posećenost

nastavi nego u regularnim uslovima. Realizacija praktične i terenske nastave tokom pandemije bila je otežana, ali su časovi

nadoknađeni čim su se stekli uslovi. Posle popuštanja svih epidemioloških mera, studenti su se ponovo vratili u školske

klupe jer su se zaželeli i živog kontakta sa profesorima i svojim kolegama.

Za sada se primenjuje kombinovani model nastave na Univerzitetu, a online nastava će svakako ostati u opticaju, jer živimo

u neizvesnim vremenima kada ne znamo šta će nas sledeće zadesiti, da li neka nova pandemija ili prirodna katastrofa. Zato

moramo biti pripremljeni za sve izazove koji nam dolaze, a pandemiju iskoristiti kao šansu za unapređenje kvaliteta i

realizacije nastave u digitalnom okruženju, jer će ovakav vid edukacije biti sve prisutniji u obrazovnoj praksi.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Daniela Cvetković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Imate višegodišnje profesionalno i radno iskustvo u nastavi i istraživanju u oblasti ekologije, zaštite

biodiverziteta, upravljanja zaštićenim područjima, zaštite ugroženih vrsta, upravljanja prirodnim resursima.

Možete li nam na osnovu svega reći u kakvom je stanju biodiverzitet kod nas i šta je neophodno da se uradi

kako bi se popravilo aktuelno stanje?

Pojam biodiverzitet je kompleksan i podrazumeva raznovrsnost života na zemlji na svim nivoima (genetičkom, specijskom,

ekosistemskom), uključujući i ekološke i evolutivne procese koji ga stvaraju i koji su neophodni za funkcionisanje i

održavanje stabilnosti biosfere (fotosinteza, kruženje materije i energije, transpiracija i dr.).

Zahvaljujući svom specifičnom geografskom položaju na Balkanskom poluostrvu, na granici ukrštanja srednjeevropskih

(kontinentalnih) i mediteranskih klimatskih uticaja, dinamičnoj geotektonskoj strukturi, složenim i raznovrsnim

geomorfološkim, geološkim, pedološkim, hidrološkim i drugim karakteristikama, našu zemlju odlikuje visok stepen

genetičkog, specijskog i ekosistemskog diverziteta. Svi ovi faktori su uticali da na relativno malom prostoru (manje od 2 %

evropskog kontinenta) bude zastupljena većina ekosistema Evrope koja su staništa za skoro 50 % vrsta evropske flore i

faune. Zbog toga se Srbija smatra jednim od šest centara Evropskog biodiverziteta, a visokoplaninska oblast naše zemlje

koja čini integralni deo Balkanskog poluostrva, predstavlja jedan od 153 centra svetskog diverziteta. Pored toga,

visokoplaninske regione Srbije karakteriše prisustvo endemičnih i reliktnih vrsta koje su u tim oblastima našle sigurno

sklonište i uspele da prežive tokom ledenog doba.

Iako sa ponosom ističemo sve ove podatke o bogatstvu različitih biljnih i životinjskih vrsta i ekosistema, zabrinjavajuće

deluju podaci o realnom stanju biodiverziteta kod nas, ali i tu naša zemlja ne zaostaje za svetom. Naime, skoro svi globalni

faktori ugrožavanja biodiverziteta, kao što su promena namene zemljišta (konverzija autohtonih staništa, isušivanje vlažnih

staništa, krčenje šuma, izmena prirodnih vodotokova, urbanizacija, izgradnja infrastrukture), prekomerna eksploatacija

divljih biljnih i životinjskih vrsta (branje, ilegalni lov, ribolov), ilegalna trgovina, introdukcija invazivnih i alohtonih vrsta,

zagađenje vode, vazduha, zemljišta i klimatske promene, su u manjoj ili većoj meri izraženi i kod nas. Ovakve promene

dovode do, pre svega, uništavanja, degradacije i gubitka prirodnih staništa divljih vrsta čime se njihov opstanak dovodi u

pitanje, jer ostaju bez mesta za život, za pronalaženje hrane, prezimljavanje, razmnožavanje, podizanje mladunaca,

skloništa od predatora i drugo.

Divlje vrste koje su posebno ugrožene i kojima preti opasnost od nestanka imaju određene karakteristike koje ih izdvajaju

od drugih vrsta, a to su: specifični zahtevi prema staništu, ograničeno geografsko rasprostranjenje (endemiti), mala veličina

populacije, nizak reproduktivni potencijal, mala sposobnost adaptacije na izmenjene klimatske uslove, niska klijavost

semena, ekonomska ili komercijalna vrednost i dr.

Neke od najugroženijih biljnih vrsta na našem prostoru su: Pančićeva omorika (endemit Balkanskog poluostrva i tercijerni

relikt), srpska ramonda (endemit Balkanskog poluostrva, tercijerni relikt), stepski božur (reliktni endem), žuti lokvanj, žuta

lincura, rosulja (insektivorna biljka), runolist, tisa, molika. Od retkih, ugroženih životinjskih vrsta prisutnih kod nas, izdvojiću

mrkog medveda, balkanskog risa, tekunicu, orla krstaša, beloglavog supa, stepskog sokola, vidru, crnog daždevnjaka.

Sve divlje vrste od posebnog značaja (genetičkog, ekološkog, naučnog, ekonomskog i drugo) koje se nalaze na našoj

teritoriji i za koje je utvrđeno ili im preti opasnost da budu ugrožene, bilo da im je uništeno prirodno stanište ili im je

brojnost populacija opala zbog nekontrolisane eksploatacije, trovanja, ubijanja i drugih ljudskih aktivnosti ili se mogu naći

samo na određenom lokalitetu ili području (endemiti), podležu zakonskoj zaštiti i proglašavaju se strogo zaštićenim ili

zaštićenim vrstama.

Osim toga, na teritoriji Republike Srbije trajno ili privremeno žive značajni delovi balkanske, evropske i svetske populacije

koje su globalno ugrožene i zaštićene brojnim međunarodnim konvencijama. Kao potpisnik brojnih međunarodnih

sporazuma kojima se reguliše očuvanje biodiverziteta i zaštita prirode, naša zemlja je u obavezi da se uključi u aktivnosti na

očuvanju populacija ugroženih vrsta i prirodnih staništa. Isto tako, u procesu usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u

oblasti zaštite prirode s propisima Evropske unije, neophodno je donošenje ili izmena već postojećih propisa kojima bi se

obezbedila bolja zaštita prirodnih staništa i vrsta, naročito migratornih vrsta i onih koje su predmet prekograničnog prometa

i trgovine.

Jedan od najefikasnijih metoda zaštite biodiverziteta je in situ zaštita, to jest očuvanje i oporavak populacija na njihovim

prirodnim staništima. U svrhu unapređenja stanja pojedinih populacija i očuvanja prirodnih ekosistema, izdvajaju se

određeni delovi prirode sa posebnim prirodnim i kulturnim vrednostima i na osnovu Zakona o zaštiti prirode proglašavaju se

zaštićenim područjima od opšteg interesa.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva zaštite životne sredine za 2020. godinu, u Srbiji se pod

zaštitom nalazi 471 zaštićeno područje što čini 7,66 % njene teritorije. Imajući u vidu da je Prostornim planom Republike

Srbije bilo predviđeno da površina zaštićenih područja iznosi 12% do 2020., kao i da se kao potpisnik Međunarodne

konvencije o zaštiti biodiverziteta, Srbija obavezala da će do te iste godine povećati procenat ukupne teritorije pod zaštitom

na 17%, jasno je da ciljevi nisu ostvareni. Iako se kontinuirano radi na povećanju površine pod zaštitom, neophodno je ceo

postupak zaštite područja učiniti bržim, efikasnijim i transparentnijim, kako bi se ispunili zadati strateški ciljevi i kako Srbija

ne bi mnogo zaostajala za drugim zemljama u regionu.

Treba napomenuti da je zahvaljujući podršci Evropske unije, izvestan napredak učinjen na planu uspostavljanja evropske

ekološke mreže zaštićenih područja NATURA 2000 u Srbiji. NATURA 2000 je naziv za mrežu od preko 27 000 kopnenih i

morskih područja od međunarodnog značaja za očuvanje retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao i prioritetnih

staništa unutar granica Evropske unije. Ova mreža koja trenutno obuhvata 18% teritorije Evropske unije, ustanovljena je na

osnovu Direktive o staništima iz 1992. godine i Direktive o pticama iz 1979. godine i predstavlja ključni instrument politike

zaštite prirode i biodiverziteta u EU. U okviru projekta „EU za NATURU 2000 u Srbiji“, koji je počeo 2019. god., tokom

terenskih istraživanja u kome je učestvovao tim od 30 stručnjaka, identifikovano je i mapirano 277 potencijalnih Područja od

značaja za zajednicu i 85 Područja posebne zaštite, kao i oko 336 prioritetnih vrsta i 74 tipova prioritetnih staništa na

osnovu Direktive o staništima i Direktive o pticama. Ova područja koja čine skoro 38% teritorije Srbije, postaće sastavni deo

evropske ekološke mreže kada Srbija postane punopravna članica EU.

Međutim, osim doprinosa u povećanju površine ekološke mreže, neophodno je i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u

oblasti zaštite prirode sa direktivama zaštite prirode EU, jačanje tehničkih, administrativnih i upravljačkih kapaciteta za

implementaciju mreže NATURA 2000 i sprovođenja mera zaštite i upravljačkih aktivnosti koje bi bile održive i u ekološkom i

u ekonomskom smislu.

Na kraju, najveći problem u očuvanju biodiverziteta je kršenje zakonskih propisa u oblasti zaštite prirode i nedostatak

kaznene politike za sve aktivnosti i projekte koje mogu imati štetan uticaj na biodiverzitet i uopšte prirodne vrednosti nekog

prodručja. U prilog tome svedoče projekti izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, nekontrolisana seča šuma

u Nacionalnom parku Fuška gora i drugim zaštićenim područjima, ilegalna gradnja, nedovoljno kontrolisan lov i ribolov,

trovanje ptica grabljivica i riba, paljenje strnjike i izazivanje požara i drugo.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Daniela Cvetković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Radili ste na istraživanjima koja su imala za cilj integrisano vrednovanje biodiverziteta i usluga ekosistema.

Može li se jačanjem ekosistemskih usluga zaštiti neko prirodno dobro i istovremeno obezbediti održivi razvoj

zajednice u postojećim uslovima?

Pod pojmom ekosistemske usluge podrazumevaju se direktne i indirektne koristi koje dobijamo od prirodnih resursa i

bioloških procesa iz prirodnih ekosistema. Prirodni ekosistemi mogu da pruže niz različitih usluga: 1) usluge snabdevanja

(proizvodi koji se dobijaju od ekosistema – hrana biljnog i životinjskog porekla, lekovite i aromatične supstance, drvna

masa, genetički resursi, energija biomase i fosilnih goriva, sveža voda i drugi), 2) usluge podrške (neophodne za

funkcionisanje ekosistema u celini – procesi formiranja zemljišta i povećanje njegove plodnosti, fotosinteza i drugi procesi

kruženja materije i energije, oprašivanje, obezbeđivanje raznovrsnih staništa i drugo), 3) usluge regulisanja (regulisanje

kvaliteta vazduha, regulisanje klime i erozije, prečišćavanje vode, regulacija bolesti, kontrola štetočina, sprečavanje i

ublažavanje prirodnih katastrofa, poplava i slično) i 4) usluge od kulturnog značaja (nematerijalne koristi – estetska

vrednost prirode, izvor inspiracije za umetničko stvaranje, kulturu, nauku, duhovno obogaćivanje, rekreacija i uticaj na

psihičko i fizičko zdravlje, potencijal za razvoj ekoturizma i drugo).

Koncept ekosistemskih usluga počinje da dobija na značaju u kontekstu očuvanja prirode i održivog razvoja, nakon što su

početkom 2000-ih rezultati Milenijumske procene stanja ekosistema, pokazali da su prirodni procesi i funkcije ekosistema od

kojih zavise dobrobit čovečanstva i ljudska egzistencija, narušeni intenzivnom eksploatacijom prirodnih resursa i

degradacijom prirodnih ekosistema.

Treba napomenuti da samo očuvani i funkcionalni prirodni ekosistemi, a naročito oni u okviru zaštićenih područja, mogu da

pruže mnogobrojne usluge koje mogu da doprinesu i ukupnom socio-ekonomskom razvoju lokalne zajednice. U prilog tome

govore i finansijski pokazatelji koji ukazuju na to da više od polovine svetskog BDP-a zavisi od ekosistemskih usluga.

U okviru studije koju je objavila Evropska komisija, procenjeno je da ekonomske koristi od ekosistemskih usluga koja

pružaju zaštićena područja u okviru NATURA 2000 mreže, iznose između 200-300 milijardi evra godišnje, što čini do 2,5 %

evropskog BDP-a. S obzirom na to da su mnoga zaštićena područja zbog svojih prirodnih i kulturnih vrednosti atraktivne

turističke destinacije, procenjeno je da troškovi posetilaca ovih NATURA područja iznose približno 50 – 85 milijardi evra

godišnje.
Procenjuje se da mreža NATURA 2000 obezbeđuje preko 100.000 direktnih poslova u upravljanju i očuvanju zaštićenih

područja, a budući da veliki procenat NATURA područja čine poljoprivredne površine, preko 9 miliona poslova je u posrednoj

ili neposrednoj vezi sa poljoprivredom.

Iako se ulaganje u održivo upravljanje NATURA 2000 mrežom i ograničenje određenih aktivnosti u skladu sa ciljevima zaštite

područja shvataju kao nametnuti troškovi i ugrožavanje interesa korisnika područja (poljoprivrednika, šumara, lovaca,

ribolovaca i dr.), rezultati finansijske analize pokazuju da su oni neznatni u odnosu na višestruke koristi koje nude NATURA

područja. Međutim, degradacija prirodnih ekosistema ili promena njihove namene (npr. isušivanje nekog močvarnog

područja zarad povećanja poljoprivrednih površina) može uticati na pogoršanje funkcionalnosti ekosistema i gubitka

ekosistemskih usluga, što se na kraju odražava i na ukupni BDP.

Da je moguće ostvariti značajne finansijske dobitke korišćenjem prirodnih resursa i ekosistemskih usluga na održivi način

pokazuju brojni primeri tzv. pro-biodiverzitetskog poslovanja. Tako npr. pčelari ostvaruju zaradu od proizvodnje meda, a

istovremeno štite biodiverzitet zbog značajne uloge pčela u oprašivanju više od 75 % biljaka koje koristimo u ishrani. Zatim

pojedinci i lokalna preduzeća koja se bave uzgojem lekovitog i aromatičnog bilja i prodajom različitih proizvoda

farmaceutskim kompanijama, ostvaruju profit uz istovremeno očuvanje bilja održivom berbom i održivim korišćenjem

zemljišta. Farme koje se bave organskom proizvodnjom hrane bez upotrebe pesticida i ekstenzivnim gajenjem autohtonih

sorti doprinose očuvanju i vrednovanju lokalnog biodiverziteta, a istovremeno ostvaruju prihod od prodaje mesa, mleka,

mlečnih proizvoda, vina, rakije i dr. Brojna porodična gazdinstva koja se nalaze u blizini zaštićenih područja osim lokalno

proizvedene hrane, posetiocima nude i različite ekoturističke i edukativne sadržaje čime se promovišu prirodne vrednosti

zaštićenih područja. Lokalne kompanije koje se bave preradom drveta i izradom nameštaja i drugih proizvoda, takođe

ostvaruju prihod ujedno promovišući održivo korišćenje šumskih resursa. Kroz obavljanje svoje delatnosti u oblasti

poljoprivrede, šumarstva i turizma, stvaranje lokalnih mogućnosti za zapošljavanje, privlačenje domaćih i stranih posetilaca,

uz održivo korišćenje prirodnih resursa, ova lokalna preduzeća na pozitivan način doprinose očuvanju biodiverziteta, a

istovremeno i održivom razvoju lokalne zajednice.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Daniela Cvetković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Asistent ste u nastavi na Univerzitetu Singidunum, pa nam recite kakva je zainteresovanost sadašnjih

generacija da stiču nova znanja? Jeste li zadovoljni njihovom voljom i motivisanošću za rad?

Mladi ljudi su danas, više nego ikad, zainteresovani za pitanja zaštite životne sredine i uticaja zagađenja i degradacije

prirode na ljudsko zdravlje. Ono što današnje generacije izbegavaju jeste suvoparno izlaganje o nekoj temi, makar ona bila i

aktuelna. Motivisanost mladih ljudi se podstiče kroz interaktivan rad, debate, edukativne radionice, diskusije, analize studije

slučaja na različite ekološke teme u kontekstu sve većeg ugrožavanja životne sredine i promovisanja koncepta održivosti u

cilju očuvanja i unapređenja životne sredine. Nastavnici na studijskom programu Životna sredina i održivi razvoj su to

prepoznali i nastava je zasnovana na participativnom i multidisciplinarnom pristupu. Sučeljavanjem različitih gledišta

studenti se stimulišu da argumentovano iznose svoje stavove, kritički analiziraju uticaj antropogenih aktivnosti na stanje i

kvalitet životne sredine i sagledaju njihove uzroke, efekte i posledice, razmatraju mogućnosti održivog ekonomskog i

društvenog razvoja usklađenog sa kapacitetima životne sredine i dostupnošću ograničenih prirodnih resursa, preispituju

koncept održivog razvoja sa aspekta zadovoljavanja potreba sadašnjih i budućih generacija (princip međugeneracijske

solidarnosti), uoče i prepoznaju pozitivne i negativne primere odnosa čoveka prema prirodi, kao i načine kako da smanje

svoj lični negativni uticaj (ekološki otisak), kroz štednju energije i vode, kompostiranjem otpada od hrane, kupovinom

organske, lokalno proizvedene hrane, proizvoda koji se mogu reciklirati i sl. Na taj način, mi kao nastavni kadar, utičemo i

na formiranje zdravih životnih navika i razvijanje pozitivnog vrednosnog stava prema životnoj sredini kod studenata i ujedno

na porast njihove motivacije da se aktivno uključe u procese podizanja svesti i rešavanja konkretnih ekoloških problema u

svom mestu, gradu, pa i na nivou države.

Studentima se takođe pruža prilika da se uključe u nacionalne i međunarodne projekte u čijoj realizaciji učestvuje civilni

sektor, pa se na taj način dodatno podstiču za aktivno angažovanje u procesu donošenja odluka u oblasti zaštite životne

sredine kao i u ekološkom osvešćivanju stanovništva.

Kroz studijsko-istraživački rad u okviru određenih predmeta koji obuhvata mapiranje faktora ugrožavanja biodiverziteta i

dizajniranje programa in situ i ex situ metoda očuvanja i strategija genetičke konzervacije odabrane ugrožene biljne i

životinjske vrste, izradu planova integralnog i održivog upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim područjima, izradu

studija procene uticaja i rizika na životnu okolinu, participativnu pripremu predloga projekata u oblasti životne sredine i

održivog razvoja, planiranje programa monitoringa kvaliteta vode, vazduha, zemljišta, primenu GIS alata u formiranju baze

prostornih podataka, kreiranje strategija za prilagođavanje klimatskim promenama, analizu i procenu efikasnosti delovanja

ekološko-ekonomskih instrumenata u sistemu zaštite životne sredine i dr., studenti stiču praktična znanja i veštine koja su

im neophodna za obavljanje poslova u oblasti zaštite, očuvanja i unapređenja prirode i biodiverziteta, kao i efikasnog i

održivog upravljanja životnom sredinom. Potreba za ovakvim visokoobrazovanim, stručnim kadrom postoji u svim

institucijama čiji je primarni zadatak zaštita životne sredine, prirode i očuvanje biodiverziteta, a u strateškim dokumentima

koja se tiču zaštite prirode i životne sredine, kao jedan od indirektnih faktora ugrožavanja navodi se upravo nepostojanje

kapaciteta za praćenje stanja i unapređenje kvaliteta životne sredine.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Daniela Cvetković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Da li možemo „zelenu ekonomiju“ iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Ubrzani rast ljudske populacije, progresivan ekonomski razvoj zasnovan na intenzivnoj eksploataciji prirodnih resursa

(fosilnih goriva, biomase, minerala, ruda), kao i postojeći modeli proizvodnje i potrošnje sa visokom potrošnjom energije,

doveli su do prekomernog zagađivanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta) i stvaranja ogromne količine otpada. To je

na kraju rezultiralo još većom degradacijom životne sredine, ubrzanim klimatskim promenama usled povećane emisije

gasova sa efektom staklene bašte, ugrožavanjem i smanjenjem biodiverziteta. Osim toga, prema poslednjem izveštaju

Međuvladine naučno-političke platforme UN za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) iz 2019. godine, navodi se da je u

poslednjih 50 godina 3/4 kopnene površine značajno izmenjeno ljudskom aktivnošću – širenjem obradivih površina

(krčenjem šuma, isušivanjem močvara), urbanizacijom i izgradnjom infrastrukture. Degradacijom prirodnih ekosistema i

uništavanjem prirodnih staništa divljih životinja i njihovom eksploatacijom, uklanjaju se zaštitne zone između ljudi i divlje

faune pri čemu dolazimo u kontakt sa virusima koji su izazivači raznih zaraznih bolesti – zoonoza (npr. ebola, zika groznica,

HIV, svinjski, ptičji grip). Skoro svi naučnici se slažu u tome da će zoonoze divljeg porekla biti najveća pretnja po ljudsko

zdravlje u budućnosti. Prema procenama Američkog centra za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC), 75% do danas poznatih

zaraznih bolesti potiču od životinja, među kojima su glodari, slepi miševi, primati i ptice glavni uzročnici. Slepi miševi su

prirodni rezervoari mnogih virusa, od kojih neki pripadaju i familiji korona virusa. Smatra se da je bolest COVID19

prouzrokovana novim sojem korona virusa (SARS CoV2), takođe zoonotskog porekla.

Aktuelna pandemija korona virusa imala je ne samo zdravstvene i socijalne, već i ekonomske posledice. Mnogi naučnici koji

se bave zaštitom prirode ističu da ukoliko želimo budućnost u kojoj se ekonomske recesije neće dešavati zbog jednog

virusa, moramo da promenimo način proizvodnje i potrošnje hrane, način korišćenja prirodnih resursa i upotrebe zemljišta,

smanjimo eksploataciju divljih životinja i konzumaciju hrane životinjskog porekla i da ulaganje u obnovu prirode i očuvanje

kvaliteta životne sredine može biti jedini put oporavka od posledica pandemije.

Kao odgovor na ove ekološke, klimatske i energetske izazove, prelazak sa tradicionalnog modela na zelenu, održivu

ekonomiju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu, čini se kao jedino moguće rešenje. Pored toga što predstavlja

ekološki odgovorno poslovanje bazirano na efikasnijem korišćenju ograničenih prirodnih resursa, energetskoj efikasnosti,

prevenciji stvaranja otpada, zelena ekonomija doprinosi i smanjenju siromaštva kroz nove mogućnosti zapošljavanja na tzv.

zelenim poslovima.
U poslednje dve decenije pokrenute su mnoge inicijative na globalnom nivou kao politički i finansijski programi podrške

državama za sprovođenje procesa tranzicije ka zelenoj ekonomiji. Jedan od najznačajnih strateških dokumenata donet na

nivou Evropske unije, kao podsticaj održivom rastu ekonomije je Evropski zeleni sporazum, usvojen krajem 2019. godine.

Ovaj dokument sadrži set mera i politika koji za rezultat imaju veoma ambiciozno postavljen cilj da do 2050. godine, Evropa

postane prvi klimatsko neutralni kontinent sa nultom emisijom gasova sa efektom staklene baste. Kako bi ekološka

tranzicija evropskog kontinenta bila sprovedena u celosti, u skladu sa Evropskim zelenim planom, krajem 2020. usvojena je

i Zelena agenda za Zapadni Balkan čiji je okvir delovanja fokusiran na 5 oblasti: 1) dekarbonizacija (smanjenje emisija

gasova sa efektom staklene baste, prelazak na čistije, obnovljive izvore energije), 2) cirkularna ekonomija (održiva

proizvodnja i potrošnja, prevencija nastajanja otpada produžavanjem životnog veka proizvoda kroz ponovnu upotrebu

sirovina, popravku i reciklažu), 3) smanjenje zagađenja vode, vazduha i zemljišta, 4) biodiverzitet (zaštita i obnova

narušenih ekosistema), 5) održiva proizvodnja hrane i održivi razvoj ruralnih područja (povećanje bezbednosti i kvaliteta

hrane, uz smanjenje otpada i promovisanje organske poljoprivrede).

Za ostvarivanje ciljeva predviđenih Zelenom agendom i potpunu zelenu transformaciju privrede, pred Srbijom i državama

regiona nalazi se mnogo izazova. Neophodno je uspostavljanje regulatornog okvira i njegovo usklađivanje sa

zakonodavstvom Evropske unije u oblasti klimatskih promena i standardima koji se tiču kvaliteta vazduha i vode, jačanje

institucionalnog okvira za sprovođenje zelene tranzicije kao i značajna finansijska ulaganja za prelazak na nove, cirkularne

modele poslovanja, razvoј inovacijа u oblasti zelenih tehnologija, kreiranje novih radnih mesta i otvaranje novih tržišta.

Prioritetni ciljevi treba da budu usmereni ka izgradnji održivog sistema upravljanja otpadom i povećanju stope recikliranja

svih vrsta otpada (papir, staklo, plastika, metal, biootpad), uspostavljanju centara za tretiranje opasnog otpada, regulisanju

upravljanja tekstilnim otpadom kao i otpadom od hrane, uvođenju depozitnog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom

pri čemu građani neposredno daju svoj doprinos očuvanju životne sredine, a posebnu pažnju treba posvetiti informisanju i

edukaciji građana o značaju zelene ekonomije za unapređenje životne sredine.

Jedan od najvećih izazova biće sprovođenje mera u sferi klimatske i energetske politike, koje između ostalog impliciraju i

postepeni prelazak sa ekonomije potpuno zavisne od uglja na održivu, niskougljeničnu i resursno efikasnu ekonomiju.
Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Koren svih nagomilanih problema u životnoj sredini leži u nedovoljno razvijenoj ekološkoj svesti što se manifestuje

odsustvom ekološke kulture i ekološke etike, odnosno neodgovornim, nesavesnim ponašanjem prema životnoj sredini i

prirodnim resursima.

Ekološka svest se formira još od najranijeg uzrasta i uslovljena je brojnim faktorima uključujući porodicu, školu, medije i

društvo. Ključnu ulogu u razvoju ekološke svesti ima obrazovanje. Ekološko obrazovanje omogućava dublje razumevanje

pojava i procesa u životnoj sredini, uzroka i posledica narušavanja ekološke ravnoteže, ali i neophodnosti očuvanja životne

sredine.

Sedamdesetih godina prošlog veka, sa eskalacijom globalnih ekoloških problema pokrenute su i snažne društvene promene

jer je čovečanstvo postalo svesno da je dotadašnji ekonomski razvoj na uštrb degradacije prirodnih ekosistema, prekomerne

eksploatacije prirodnih resursa i ugrožavanja biodiverziteta, dugoročno neodrživ. Tako je došlo do razvoja koncepta održivog

razvoja, tj.. integralnog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja koji bi bio zasnovan na održivom korišćenju prirodnih

resursa i usklađen sa potrebama zaštite životne sredine, kako bi se osigurao opstanak ne samo sadašnjim već i budućim

generacijama.

Transformacija društva u pravcu održivog razvoja zahtevala je korenite promene u svakoj oblasti društvenog života, a

naročito u obrazovanju kao ključnom faktoru za ostvarivanje održivog razvoja privrede i društva. Tako se sa koncepta

ekološkog obrazovanja postepeno prešlo na koncept obrazovanja za održivi razvoj. Obrazovanje za održivi razvoj može da

utiče na povećanje nivoa svesti putem sticanja novih znanja, veština kritičkog, kreativnog i dugoročnog razmišljanja,

sposobnosti rešavanja ekoloških problema, prilagođavanja tehnološkim inovacijama, usvajanja održivih navika i vrednosti

usmerenih ka održivom razvoju kao okviru delovanja u odnosu na prirodu i okruženje. Značaj integrisanja održivog razvoja

u obrazovne sisteme na svim nivoima, u okviru nastavnih planova relevantnih predmeta ili posebnih kurseva i programa,

prepoznat je na međunarodnom nivou i primenjuje se već nekoliko decenija unazad. Kod nas je ovaj proces započet pre

nekoliko godina. Analiza nastavnih planova i programa osnovnog, srednjeg i visokoškolskog obrazovanja ukazuje na to da su

sadržaji iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja delimično zastupljeni u okviru različitih predmeta ili postoje

pojedinačni predmeti posvećeni održivom razvoju.

Na nivou srednjoškolskog obrazovanja odnedavno postoji i izborni program „Obrazovanje za održivi razvoj“ u gimnazijama, a

na nivou visokoškolskog obrazovanja studijski program „Životna sredina i održivi razvoj“ na Univerzitetu Singidunum.

Međutim, kako bi proces implementacije obrazovanja za održivi razvoj u potpunosti zaživeo, neophodno je raditi na

usavršavanju nastavničkih kompetencija za održivost, unapređenju kvaliteta nastave integracijom sadržaja koja se odnose

ne samo na ekološki, već i sociokulturni i ekonomski aspekt održivog razvoja, omogućiti praktičnu realizaciju stečenih znanja

kako u okviru nastavnih tako i vannastavnih aktivnosti (nastava u prirodi, studijske posete, ekološki kampovi i dr.) i

promociju koncepta i prakse održivosti u svim životnim sferama, podsticati istraživanja i interdisciplinarni i inovativni pristup

u procesu obrazovanja, obezbediti podršku države u zapošljavanju takvih obrazovnih profila i otvaranju novih radnih mesta.

U tom smislu, odgovornost visokoškolskih ustanova je velika, jer treba da obrazuju kompetentne i visoko kvalifikovane

kadrove koji će biti glavni nosioci održivog privrednog razvoja i inicijatori promena u pravcu stvaranja ekološki odgovornog i

održivog društva.

Osim formalnog i neformalno obrazovanje može imati značajnu ulogu u podizanju nivoa ekološke svesti i jačanju

informisanosti šire javnosti, putem različitih promotivnih kampanja, radionica, seminara, projektnih i drugih aktivnosti, u

realizaciji različitih nevladinih organizacija, udruženja građana, institucija, medija. Ovakve aktivnosti mogle bi da utiču na

kolektivnu svest u pravcu ekološki odgovornijeg ponašanja i da motivišu građane da se aktivno uključe na planu zaštite i

očuvanja životne sredine.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Dr Snežana B. Pešić, vanredni profesor, Prirodno-matematički

fakultet – Institut za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Кragujevcu

„Učionička biologija bez pravog boravka u prirodi je teška, a kamoli onlajn“

Na početku ovog razgovora dajte nam Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Na skali od 1 do 5 promenljiva trojka.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Snežana B. Pešić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Da li biste mogli da ocenite rad nadležnih republičkih i lokalnih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Nezahvalno je ocenjivati tuđi rad. Nečinjenje nije uvek rezultat nerada.

Više od dve godine smo u pandemiji korona virusa, koliko je uticala na Vaše lične i profesionalne aktivnosti?

Mnogo. Dve godine je dug period za relativno kratak ljudski vek. Konkretno, uticaji su bili takvi da su krajnje smanjena

putovanja uključujući i terenski rad mene kao biologa, bezlična onlajn nastava, svako malo bolest po kojeg studenta ili

bližnjeg.

Okruženje mračno, crne vesti, crne hronike, ljudi u depresiji i strahu od nepoznatog…Međutim, imali smo i, rekla bih, dva

predivna, nikada cvetnija proleća. Rodili su se neki novi mali ljudi. Stekli smo nove veštine. Život, ljubav i nada su za sada u

vođstvu. Svako zlo ima svoje dobro.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Snežana B. Pešić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Stručno se bavite se taksonomijom, ekologijom i zoogeografijom insekata. Možete li nam reći u kom obimu

savremeni događaji, a pre svega, migracije, ratovi i sve izraženije klimatske promene utiču na oblikovanje i

distribuciju živih organizama?

Teško da ću moći da odgovorim. Nemam dovoljno znanja ni uvida. Jedino što je sigurno jeste da nema promene u životnoj

sredini koja nema posledice po živa stvorenja. Neki antropogeni uticaji jesu pogubni po prirodu, ali je evolucija dala i daje

mnogo mogućih rešenja na svaku promenu. Uvek se nađe tip organizama kojima kombinacija životnih uslova odgovara.

Što se klimatskih promena tiče, bilo ih je i biće od kada postoji planeta Zemlja. Živi svet se od kada postoji prilagođavao,

čak je paleontološki potvrđeno da je pet puta drastično opadao broj vrsta na planeti Zemlji. Ovo je šesti. Čovek, zvani

svesni, Homo sapiens, je tek jedna od više miliona sada postojećih vrsta. Valja mu dokazati se dostojnim prideva svestan.

Kao predavač posedujete veliko iskustvo u radu sa nastavnicima biologije. Recite nam kakva su Vaša zapažanja

sa tih predavanja i seminara i koliko su nastavnici biologije danas posvećeni svom predmetu i prenošenju

znanja mlađim generacijama?

Iskreno, bolje bi bilo da je pitanje u prošlom vremenu, jer u poslednjih 10-ak godina nisam zvanično imala prilike za

direktnu komunikaciju sa nastavnicima preko seminara i drugih njihovih brojnijih okupljanja. Ali, iz privatnih i pojedinačnih

kontakata jasno je da se trude da se izbore sa novim, takozvanim spiralnim sistemom obrazovanja, u čemu im epidemiološki

komplikovane prethodne dve godine ni malo nisu olakšale posao, naprotiv.

Učionička biologija bez pravog boravka u prirodi je teška, a kamoli onlajn. Dakle, nije im lako. Neprekidno moraju da se na

nešto novo prilagođavaju i uče, a trud im nije pravedno nagrađen, počev još od nivoa obrazovanja koje poseduju, pa preko

svih neophodnih tehnoloških i stručnih usavršavanja. Uostalom, tako je i svima drugim prosvetarima. Sve dok je status

prosvetnog radnika društveno potcenjen, biće prilično nezainteresovanih nastavnika za predan rad sa učenicima i za ikakvo

lično usavršavanje i zalaganje.

Bez motivisanih predavača, nema ni zainteresovanih đaka. No, da ne bude sve crno, pošto i nije. Svaka čast pojedincima,

entuzijastima, vrednim pregaocima, ljudima koji vole decu i stalo im je do budućnosti i svakog pojedinačnog đaka, ali i celog

našeg društva. Uostalom, zar nije tako i u svim drugim društvenim sferama? Svuda postoje i cvrčci i mravi.
 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Snežana B. Pešić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Dugo sarađujete sa raznim naučnim i istraživačkim biološkim i ekološkim udruženjima. Koliko ta udruženja

doprinose zaštiti i unapređenju prirode i šta bismo trebali da učinimo da pomognemo i unapredimo njihov rad i

delovanje?

Svako uopštavanje je nepravedno. Ima društveno i u pogledu zaštite i unapređenja životne sredine veoma angažovanih

društava i nevladinih organizacija, ali ma i inertnih. Sve se i tu svodi na zaključni deo odgovora na prethodno pitanje.

„Zelena ekonomija“ se sve više forsira u Srbiji. Šta Vi mislite možemo li je i primeniti u delo?

Sve se može kada se hoće. A da bi se htelo, treba da se mnogo zna, da se ne bude lakoveran, da se misli svojom glavom.

Serviranje tuđih rešenja nije rešenje. Može biti ideja. Naši životni uslovi su naši, posebni. Naš mentalitet takođe. Ako ovo što

izjavih ne deluje jasno, evo ilustracije.

Vetroparkovi jesu lepa tehnološka ideja za dobijanje električne energije iz obnovljivog izvora, ali da li je taj način stvarno

„ekofrendli” ako pomislimo na broj ptica stradalih od krila vetrenjača, budući da i ptice koriste koridore kojima struje vetrovi.

Svako dobro ima svoje zlo. Hoću reći da bi valjalo mnogo više uglova sagledavanja uključiti, to jest, prave stručnjake iz

različitih polja i tek onda konstruisati sopstvena rešenja. Potencijala ima. Naše obrazovanje, a i domišljatost su sasvim

solidni.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Dr Snežana B. Pešić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koji bi bio Vaš savet da se kod građana podigne nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

I ovo je pitanje na koje može mnogo i različito da se odgovara, ali jedini savet je da postupamo moralno, etički, dostojno

gore spominjanog prideva „svestan”, to jest, da ničemu i nikome ne činimo što ne bi samima sebi. Ali, stvarno. Ne samo

deklarativno.

Naime, da li se zamislimo šta radimo, to jest, šta će biti posle svakog našeg korišćenja toaleta, pranja sudova, tuširanja,

pranja veša i tako dalje, gde će sva ta iskorišćena voda otići, kako će delovati na raka u reci, korala u moru, ili kišnu glistu u

tlu, koliko smo vode potrošili, hoćemo li imati dovoljno za naredni put, a za naše potomke? Zašto na posao idemo

automobilima, i to vozeći se uglavnom pojedinačno? i tako dalje.

Treba da naučimo da svakim svojim gestom poštujemo, volimo, pazimo i cenimo život i sve što imamo u životnom

okruženju, a osnovni su voda, vazduh, zemljište, hrana, sva bića, i među njima i drugi ljudi. Da naučimo da budemo

zahvalni. Sve dok smo nezahvalni, bićemo rasipnici i arčiti prirodne resurse, a priroda uzvraća udarce.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Damjan Stamenković, šef marketinga „Meridian Tech“ d.o.o.

„Radimo na unapređenju kvaliteta vazduha i javnog zdravlja“

Možete li nam na počeku ovog intervjua reći kakvo je Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u

Srbiji?

U odnosu na prethodne godine, dosta je bolje. Deluje da su ljudi obrazovaniji o ovoj oblasti i da smo kao narod postali

svesni koliko je ekologija važna za ljudski razvitak, što je ključ za poboljšanje stanja.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Damjan Stamenković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Republički organi daju svoj maksimum i rezultati su, definitivno, vidljivi. Pogledajte samo broj akcija koje se preduzimaju. U

tom pogledu, već sada nema sumnje da će 2022. godina biti dosta bolja od prethodne. Napredak je evidentan, samo što u

našem društvu postoji, sada već, tradicionalni problem, a to je da se za svaku akciju rezultati odmah očekuju, što sa

ekologijom baš i nije slučaj. Ne može sve da se promeni i poboljša preko noći. Potreban je konstantan rad, ali i strpljenje.

Zajedno sa stabilnom državom i uključivanjem „običnih“ ljudi koji su voljni da pomognu kao narod, sigurno možemo

napraviti velike stvari.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Damjan Stamenković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koliko je globalna pandemija bolesti COVID 19 uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Posao suštinski nije stao nijednog momenta. Brzo smo se prilagodili situaciji, dali svoj maksimum i na taj način bili spremni

na sve izazove koji su nam predstojali. Mentalno je situacija bila teška, jer ste imali ljude koji različito reaguju. Neko se

plaši, neko ne. Sve to je trebalo prilagoditi, zaštititi i usmeriti u pravom smeru.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Damjan Stamenković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kompanija „Meridian Tech“ d.o.o. i Ministarstvo zaštite životne sredine započeli su ekološki projekat sadnje

stabala širom Srbije. Recite nam šta je cilj projekta, koliko je i gde do sada posađeno sadnica i koje ste akcije

sadnje planirali da sprovedete?

Memorandum o zajedničkoj saradnji, između kompanije Meridian i Ministarstva zaštite životne sredine, potpisan je na tri

godine i za cilj ima pošumljavanje čitave teritorije Republike Srbije.

U vezi sa tim, sada već aktivno radimo na unapređenju kvaliteta vazduha i javnog zdravlja, što je i od početka bio glavni cilj.

U prvoj fazi smo obišli pet lokalnih samouprava: Novi Sad, Kikindu, Belu Crkvu, Bačku Palanku i Suboticu, a predviđeno je

doniranje preko 1.000 sadnica u više od deset gradova širom Srbije, samo u prvoj fazi.

Na kojim programima i projektima trenutno radite u kompaniji?

Pored saradnje sa Ministarstvom zaštite životne sredine paralelno smo aktivni na još nekoliko projekata koje sprovodimo.

Spremamo se i za Svetsko prvenstvo u Kataru, gde kao nagradu naše igrače vodimo u Dohu da prate Svetsko uživo, što će

biti fenomenalan doživljaj.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Damjan Stamenković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Šta Vi mislite, možemo li „zelenu ekonomiju” iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Apsolutno. Svako novo ekonomsko ulaganje u ovu oblast će sigurno značiti poboljšanje i unapređenje životne sredine, a

kada na to dodate ekonomski rast koji će vući i ekološku odgovornost, siguran sam da tu nema promašaja.

Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Obrazovanje i mediji. Portali koji će o tome pisati, televizije koje će imati emisije o ekologiji u prajm-tajm terminima i tako

dalje.

Obrazovati decu da od malih nogu znaju šta je ekologija i koliko je važna za život, a posebno za buduće generacije.

Ovo je proces koji je dug i jedino pravilnim pristupom možemo očekivati napredak. Svako treba da počne od sebe i da

znanje prenosi na druge ljude i da u ovoj temi budemo složni kao što smo do sad bili u svakoj kriznoj situaciji.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA

Milisav Pajević

Ekološki intervjui u doba korone - april 2022. godine

GODINA III - BROJ 20 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.
Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.
Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.
Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.
Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.
Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.