Održivi razvoj i životna

sredina
Ugljemični otisak
(Carbon Footprint)

Ekološki otisak
(Ecological Footprint)
 Definicija održivog razvoja
 Najčešće navođena definicija održivog
razvoja je definicija koju je sačinila
Svetska komisija za životnu sredinu i
razvoj (tzv. Bruntland komisija) 1987.
godine. Definicija glasi:
 „Održivi razvoj jeste razvoj koji
zadovoljava potrebe sadašnjice, a da
ne dovodi u pitanje sposobnost
budućih generacija da zadovolje
vlastite potrebe.“
 Definicija održivog razvoja
 Sam termin „održivi razvoj“ je
jezički, donekle neadekvatan i
neprecizan, ili se, u najmanju ruku,
može postaviti pitanje šta on
označava. Tako se, recimo, postavlja
pitanje kako je moguće „održavati“
nešto što je podložno stalnoj
promeni - jer „razvoj“ podrazumeva
promenu, tj. rast
 Definicija održivog razvoja
 Aktuelnosti pojma održivog razvoja naročito
doprinose izazovi koji dolaze sa ugroženošću
životne sredine. Neki od tih izazova su:
globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog
omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma,
pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava
kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.
 Sam koncept „održivog razvoja“ je relativno nov,
ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u
prošlosti. Tako, na primer, još krajem 18. veka
engleski ekonomista Maltus je tvrdio da postoji
nesrazmera između rasta stanovništva i rasta
životnih sredstava.
 Definicija održivog razvoja
 Više nije dovoljno da prstom upiremo u
kompanije iz kojih se dimi ili bacaju otpad
tamo gde ne treba. Svest o globalnom
zagrevanju zahteva da prvo pogledamo u
sopstveno domaćinstvo i ponašanje kako
bi promenom svojih navika uticali i na
okolinu. Da bi nam to olakšali razni
stručnjaci razvili su nekoliko modela
pomoću kojih možemo izračunati svoj
neslavni doprinos globalnom zagrevanju,
kao i koji nam pokazuju šta sve utiče na
globalno zagrevanje u našem ličnom
životu.
Ugljenični otisak (Carbon footprint)
 Ukupna količina gasova
staklene bašte (ugljen
dioksida, metana, azot
dioksida, hlorofluorougljenika
tj. freona i dr.) proizašla iz
našeg svakodnevnog života i
rada naziva se "ugljenični
otisak" (eng. carbon
footprint). Izborima i
odlukama u svakodnevnom
životu - odabirom načina
transporta, prehrambenim
i potrošačkim navikama,
stvaranjem i
zbrinjavanjem otpada, na
poslu i kod kuće - svako od
nas proizvodi štetne emisije
gasova staklene bašte koji
uzrokuju klimatske promene.
 Ugljenični otisak (Carbon footprint)
 Koristeći
kalkulator CO2
izračunavamo svoj "otisak ugljenika",
tako saznajemo kolika je ukupna
potrošnja energije u našoj porodici
za godinu dana, kao i koliko kao
pojedinci svojim svakodnevnim
delovanjem proizvodimo
ugljendioksida i ostalih gasova
staklene bašte.
Ekološki otisak (Ecological footprint)
 Ekološki otisak računamo tako da našu
potrošnju (otisak) stavljamo u odnos s
ponudom (biokapacitetom) naše planete.
Ukoliko je otisak neke populacije veći od
biokapaciteta određenog područja tada
kažemo da smo u ekološkom minusu. Na
globalnom nivou u 2008. godini smo bili u
ekološkom minusu od 0,4ha, što znači da
kao čovečanstvo živimo iznad održivosti
planete i sposobnosti njenih ekoloških
kapaciteta da nadoknade i apsorbuju sve
što potrošimo i sav otpad koji ostavljamo
iza sebe.
 Kako se meri ekološki otisak?
 To je površina zemlje potrebna za
proizvodnju hrane, energije i drugih
dobara potrebnih da bi se zadržao sadašnji
visoko-potrošački način života.
On se meri u hektarima i pokazuje koliko
je svakome od nas, odnosno pojedinom
gradu ili državi, potrebno površine da
zadovolji svoje potrebe u hrani,
stanovanju, energiji, transportu ili
zbrinjavanju otpada.
 Trenutno stanje u Svetu?

• Trenutni biokapacitet planete
omogućava da svi zadovoljimo sve
svoje potrebe na 1,8 ha
• Trenutno trošimo resurse i
proizvodimo otpad na 2,2 ha
• Globalni ekološki minus je 0,4 ha!
 Trenutno stanje u Svetu?
 WWF (Svetski fond za
prirodu) objavio je novu
analizu koja pokazuje da su
potrebe čovečanstva za
prirodnim resursima oko 50
posto iznad nivoa koji zemlja
može da podnese. Podaci su
objavljeni 13.oktobra 2010.
godine u novom izdanju
publikacije WWF „Living
Planet Report“ (Izvještaj o
živoj planeti), vodećeg
istraživanja o stanju planete.
Istraživanje pokazuje da
Srbija spada u grupu zemalja
koja živi iznad svojih prirodnih
mogućnosti.
 Trenutno stanje u Srbiji
 Novi izveštaj WWF-a ukazuje na
činjenicu da Srbija troši više
prirodnih resursa nego što joj je
dostupno. Srbija se nalazi na 70-
om mestu na osnovu kriterijuma
koji se koriste u ovom izveštaju.
Na osnovu izveštaja o ekološkom
otisku, zemlje iz regiona se nalaze
u gorem položaju u poređenju sa
Srbijom (čiji je ekološki otisak po
osobi i dalje prevelik i ukazuje na
neodrživ način korišćenja
prirodnih resursa). Bosna i
Hercegovina se nalazi na 66.
mestu, Hrvatska na 47. mestu,
Slovenija na 23. mestu , dok je
Makedonija na 15. mestu sa
najvišim ekološkim otiskom u
regionu.
Kako da smanjimo ekološki otisak?
 Smanjenje
 Kupovinom proizvoda koji su bez ili sa što manje pakovanja.
 Kupovinom proizvoda koji su trajni.
 Kupovinom hrane koja se gaji lokalno, netretirana i sezonska.
 Samostalnim uzgajanjem povrća i biljaka ukoliko ima mogućnosti
za to.
 Kupovinom samo onoliko koliko nam stvarno treba.
 Štednjom energije kod kuće.
 Štednjom vode kod kuće.
 Skraćivanjem vremena provedenog u automobilu.
 Kupovinom proizvoda koji su izrađeni upotrebom obnovljivih
reusrsa i obnovljivih izvora energije.
 Kupovinom proizvoda izrađenenih od recikliranih materijala.
 Kupovinom proizvoda koji se mogu reciklirati.
 Kompostiranem otpadaka hrane.
 Razmislite ...

 Ukoliko pre kupovine razmislite kakve sve posledice upotreba proizvoda ili
otpad koji od njega nastaje, stvarno možete umanjiti uticaj na okolinu.
Prilikom kupovine:
 Upitajte se "Šta mi treba?" umjesto "Šta hoću?". Odlučite koje su vaše
potrebe pre nego što krenete u kupovinu.
 Nemojte padajte pod uticaj reklama. Proizvod koji je najskuplji ili koji se
najčešće reklamira nije nužno i najbolji. Samo odaberite šta je najbolje za
vas uzevši pri tome u obzir kako je proizvod napravljen, gde je napravljen,
od čega je napravljen, kako je upakovan pa čak i to kako se fabrika koja
ga je proizvela odnosi prema lokalnoj zajednici.
 Često fabrike grade pogone u siromašnijim zemljama pa ih onda uvoze jer
je tamo radna snaga i sirovina jeftinija. Razmislite o tome kako se fabrike
ponašaju u tim zemljama - plaćaju li pošteno radnu snagu za njihov rad?
Pomažu li lokalnu zajednicu?
 Razmislite o tome kakvu hranu kupujete. Za jelovnik koji se sastoji
većinom od voća, povrća i žitarica, prosečna je potrošnja plodnog tla i
energije manja nego za jelovnik koji se sastoji većinom od mesne hrane.
Kupovina svježe hrane od lokalnih poljoprivrednika i organski proizvedene
hrane smanjuje ekološki otisak.
 Ekolški otisak, merenje
 http://www.kneja.hr/PikaWEB/
rethink.swf
 Prednosti krovnih vrtova su mnogobrojne. Oni su
dobri temperaturni izolatori koji leti mogu da
snize temperaturu i do pet stepeni, pa su samim
tim korisni su i za umanjenje efekta „toplotnih
ostrva grada”. Redukuju elektromagnetno
zračenje, smanjuju buku, mogu poslužiti za
skupljanje i reciklažu kišnice, otvaraju put
korišćenju solarne energije i regulišu količinu
prašine i zagađujućih materija. Konačno, mogu
poslužiti kao mesta za rekreaciju i odmor, pa čak
i za gajenje poljoprivrednih kultura – kaže
Stojaković.

 Najugroženije vrste- top 10
 http://wwf.panda.org/sr/
Десет земаља с највећим еколошким отиском по особи су
Уједињени Арапски Емирати,
o_naoj_planeti/ Катар,
Данска,
top_10_vrsta_za_2010__godinu/
Белгија,
Сједињене Државе,
Естонија,
Канада,
Аустралија,
Кувајт
и Ирска.